Naziv fakulteta

SEMINARSKI RAD
Tema: Naknada tete kod povrede prava na ig

Student:
septembar 2011.

Mentor

Pojam I vrste povrede iga

ig je pravo kojim se titi znak koji u prometu slui za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizikog ili pravnog lica od iste ili sline robe, odnosno usluga drugog fizikog ili pravnog lica. ig spada u kategoriju prava industrijske svojine i u savremenim pravnim sistemima zauzima znaajno mesto. Lice koje povredi ig ili pravo iz prijave odgovara za tetu po optim pravilima o naknadi tete iz l. 154. - 209. Zakona o obligacionim odnosima, na iju primenu upuuje odredba iz lana 57. stav 2. Zakona o igovima. Odgovornost za tetu zbog povrede iga ne iskljuuje odgovornost za delo nelojalne konkurencije. Takvo pravilo sadrano je u odredbi iz lana 49. stav 2. starog Zakona o igovima, a vaei zakon ne sadri takvu izriitu odredbu. Meutim, i u odsustvu takve izriite odredbe,pravilo da odgovornost za tetu zbog povrede iga ne iskljuuje odgovornost za delo nelojalne konkurencije, vaee je i danas, jer proizlazi iz prirode stvari, kao i iz odredaba Zakona o trgovini koji u lanu 3. taka 7. propisuje da se nelojalnom konkurencijom smatra naroito: neovlaena upotreba zakonom zatienih spoljnih oznaka drugog trgovca (naziv, firma, robni ig, usluni ig, znak kvaliteta, znak porekla i dr.) ili upotreba oznaka koje nisu zakonom zatiene, kojom se stvara ili se moe stvoriti zabluda u prometu robe na tetu drugog trgovca koji te oznake upotrebljava u svom poslovanju, a u lanu 47. propisuje kaznu za privredni prestup za preduzee ili drugo pravno lice ako preduzme neku od radnji koja predstavlja delo nelojalne konkurencije. I u sluaju nelojalne konkurencije neovlaenom upotrebom iga, kada se stvara ili moe stvoriti zabluda na tritu na tetu drugog trgovca, nosilac prava moe ostvariti zatitu sudskim putem kao i pravo na naknadu tete - kako obine tete, tako i izmakle koristi, po optim pravilima iz l. 154. - 209. Zakona o obligacionim odnosima o odgovornosti za tetu.

Meutim, u sudskoj praksi sporno je da li u tom sluaju nosilac prava na ig ima pravo samo na imovinsku (materijalnu) tetu, ili mu se zbog povrede njegovog prava moe dosuditi i neimovinska (nematerijalna teta). Smatramo da se naknada za nematerijalnu tetu moe priznati samo za onu nematerijalnu tetu koju kao takvu priznaje zakon, a ne za bilo koju nematerijalnu tetu. Pod nematerijalnom tetom u smislu Zakona o obligacionim odnosima podrazumevaju se fiziki bol, psihiki bol i strah, a ova vrsta tete vezuje se (po prirodi stvari) za fiziko lice. Prema tome, iz povrede poslovne reputacije pravnog lica moe proistei samo imovinska teta u smislu poljuljanog ugleda koji treba povratiti odgovarajuim sredstvima graansko-pravne zatite (objavljivanje presude na troak tetnika ili druge mere publiciteta). Takoe, i prema miljenju pravne teorije, neimovinsku tetu moe da pretrpi samo ovek, samo fiziko lice. To znai da je neimovinska teta subjektivna kategorija. S druge, strane u pravnoj teoriji, istie se da u praksi i teoriji postoje razliita stanovita u vezi s neimovinskom tetom pravnog lica. Ukazuje se na stanovite prema kome i pravno lice trpi neimovinsku tetu kada je povreen njegov drutveni ugled, koji treba povratiti odgovarajuim sredstvima graanskopravne zatite.

Uveanje novane naknade u sluaju namerne povrede iga kao poseban vid nematerijalne tete i kazne
Ako je povreda iga uinjena namerno, tuilac moe od tuenog, umesto naknade imovinske tete, zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobiajene licencne naknade koju bi primio za korienje iga, u smislu lana 57. stav 3. vaeeg Zakona o igovima. Slina odredba bila je sadrana i u lanu 49. stav 1. starog Zakona o igovima u kome je bilo propisano da ako je teta prouzrokovana namerno, naknada tete moe se zahtevati do trostrukog iznosa stvarne tete i izmakle koristi. Slinost izmeu navedenih zakona ogleda se u tome to oba predviaju mogunost dosuivanja vieg iznosa naknade, odnosno viestrukog uveanja obima naknade od onog na koju bi tuilac ima pravo primenom optih odredaba o naknadi tete iz Zakona o obligacionim odnosima. A razlika se sastoji u metodu, odnosno kriterijumima na osnovu kojih se odreuje osnovica za izraunavanje uveanog iznosa naknade tete. Naime, vaei zakon predvia da tuilac moe od tuenog, umesto naknade imovinske tete, zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobiajene licencne naknade koju bi primio za korienje iga. Dakle za osnovicu se uzima uobiajena licencna naknada koju bi nosilac prava na ig primio za korienje iga. Zakon propisuje da se ova uveana naknada dosuuje umesto naknade imovinske tete, ali ne odreuje njenu pravnu prirodu. Smatramo da se i ovom sluaju za osnovicu u sutini uzima teta, odnosno izmakla korist, kao jedan oblik materijalne tete, jer time to neko neovlaeno upotrebljava ig on nanosi tetu nosiocu prava na ig u visini uobiajene licencne naknade za koju je uskraen nosilac prava na ig usled neovlaene upotrebe iga, odnosno namerne povrede iga. A zbog namerne povrede zakon dozvoljava dosuivanje tuiocu naknade do trostrukog iznosa uobiajene licencne naknade koju bi primio za korienje iga. To znai da naknada ne mora biti u svakom sluaju u visini trostrukog iznosa uobiajene licencne naknade, ve je trostruki iznos limit - gornja granica koja se moe dosuditi, to znai da taj iznos moe biti i manji. Visinu bi sud trebalo da odredi u okviru propisanog limita, a primenom ovlaenja iz lana 224. Zakona o parninom postupku, u kome je propisano da "ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu tete, na novani iznos ili na zamenljive stvari, ali se visina iznosa, odnosno koliina stvari ne moe utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim

tekoama, sud e visinu novanog iznosa, odnosno koliinu zamenljivih stvari odrediti po slobodnoj oceni. Za razliku od vaeeg Zakona o igovima, stari zakon kao metod, odnosno merilo na osnovu kojeg se odreuje osnovica za izraunavanje uveanog iznosa naknade tete, odreuje stvarnu tetu i izmaklu korist, a i pravnu prirodu uveane naknade izriito odreuje kao naknadu tete. Meutim, sutinska razlika je u tome to stari zakon ovu uveanu naknadu vezuje za postojanje odnosno namerno prouzrokovanje materijalne tete - "stvarne tete i izmakle koristi" to znai da ako nema tete, nema ni uveane naknade do njenog trostrukog iznosa. S druge strane, vaei zakon kao uslov za dosuivanje uveanog iznosa ne trai postojanje, odnosno dokazivanje bilo kakve tete zbog namerne povrede iga, ve, u sutini, uvodi neoborivu pretpostavku postojanja tete u visini "iznosa uobiajene licencne naknade koju bi primio za korienje iga" koja se moe uveati do trostrukog iznosa. Potrebno je samo dokazati nameru (koja se inae ne pretpostavlja, kada je u pitanju deliktna teta, ve samo obina nepanja), dok "iznos uobiajene licencne naknade" sud moe i mora utvrditi po slobodnoj oceni, u sluaju da u dokazivanju iskrsnu bilo kakve nesrazmerne tekoe. Dakle, vaei Zakon o igovima vie objektivizira uslove za dosuenje uveane naknade, to je bolje reenje od pravila iz starog zakona. I u jednom i u drugom sluaju, odnosno u primeni ranijeg ili vaeeg zakona problem moe biti u dokazivanju visine osnovice, dakle "iznosa uobiajene licencne naknade koju bi primio za korienje iga", odnosno "stvarne tete i izmakle koristi" koja bi se uveavala do trostrukog iznosa u sluaju namerne povrede iga. Sud bi trebalo da na brz i efikasan nain primeni citirano pravilo o utvrivanju visine tubenog zahteva po slobodnoj oceni iz lana 224. Zakona o parninom postupku, bez naroite potrebe za komplikovanim, nepotrebnim i skupim vetaenjima ili drugim dokazima ije izvoenje bi dovelo do odugovlaenja postupka.

Navedenim zakonskim odredbama znatno je pootrena odgovornost u sluaju namernog prouzrokovanja tete, odnosno u sluaju namerne povrede iga, jer se uvodi mogunost viestrukog uveanja obima naknade, to predstavlja i odstupanje od opteg pravila o potpunoj naknadi iz l. 190. i 191. Zakona o obligacionim odnosima, i ima kazneni karakter za tuenog, a karakter satisfakcije za tuioca. To istovremeno znai da u delu koji prevazilazi stvarnu tetu i izmaklu korist, odnosno iznos uobiajene licencne naknade koju bi primio za korienje iga, ova naknada, u sutini predstavlja i svojevrstan vid novane naknade nematerijalne - neimovinske tete. Uveanje novane naknade u sluaju namerne povrede iga do trostrukog iznosa "uobiajene licencne naknade koju bi primio za korienje iga", odnosno "stvarne tete i izmakle koristi" iz citiranih domaih zakona, ima slinosti sa jednom naroitom vrstom odtete koju poznaje englesko, odnosno angloameriko pravo i koju, uprkos osnovanom prigovoru o njenoj nespojivosti s pravnom prirodom graanskog prava, jo uvek primenjuju sudovi, a koja se ukazuje u pravnoj literaturi. Re je o egzemplarnoj ili kaznenoj odteti (exemplary or punitive damages). Kao to sam naziv govori, ova vrsta odtete dosuuje se sa svrhom da se tetnik kazni, kao i da se i on i drugi odvrate od istog ili slinog ponaanja ubudue, odnosno da ih se podui da se delikt ne isplati (tort does not pay). Sluajevi na koje se primenjuje kaznena odteta su upravo oni gde tetnik namerno rauna da svojim nedoputenim ponaanjem ostvari dobitak koji e biti vei od mogue naknade tete. Kao primer se navodi kleveta u tampi s ciljem poveanja prodaje.7 Dakle, cilj kaznene odtete jeste specijalna i generalna prevencija, slino svrsi kazne u krivinom pravu.

Nematerijalna teta zbog naruavanja poslovnog ugleda preduzea usled povrede prava na ig
U praksi je zauzet stav o nepriznavanju prava na novanu naknadu nematerijalne tete zbog naruavanja poslovnog ugleda preduzea usled povrede prava na ig. Po stanovitu aktuelne sudske prakse, naknada za nematerijalnu tetu se moe priznati samo za onu nematerijalnu tetu koju kao takvu priznaje zakon, a ne za bilo koju nematerijalnu tetu. Pod nematerijalnom tetom u smislu Zakona o obligacionim odnosima podrazumevaju se fiziki bol, psihiki bol i strah i ista teta se vezuje (po prirodi stvari) za fiziko lice. Povreda dobrog poslovnog ugleda tuioca, neovlaenom upotrebom iga i nelojalnom konkurencijom, sama po sebi ne moe dovesti do novane naknade na ime nematerijalne tete, zato to se posledice te povrede ne manifestuju u jednom od pravno priznatih vidova nematerijalne tete. Iz povrede poslovne reputacije pravnog lica moe proistei samo imovinska teta u smislu poljuljanog ugleda koji treba povratiti odgovarajuim sredstvima graansko-pravne zatite. U konkretnom sluaju, prvostepenom presudom privrednog suda, u stavu I izreke zabranjeno je tuenom da vri povredu iga tuioca koji je pod odreenim nazivom registrovan. U stavu II zabranjeno je tuenom da vri delo nelojalne konkurencije, dok je u stavu III tueni obavezan da plati tuiocu na ime nematerijalne tete odreen novani iznos. Vii privredni sud je odbio albu tuenog i potvrdio prvostepenu presudu. Vrhovni sud Srbije je uvaio reviziju tuenog i ukinuo presude privrednih sudova u usvajajuem delu tubenog zahteva na ime nematerijalne tete. Revizijski sud ne moe da prihvati izraeno pravno stanovite privrednih sudova da se za povredu dobrog poslovnog ugleda (kao vid neimovinske tete) pravnom licu moe dosuditi novana naknada u smislu lana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, naknadu za nematerijalnu tetu je mogue priznati samo za onu nematerijalnu tetu koju kao takvu priznaje zakon, a ne za bilo koju nematerijalnu tetu. Pod nematerijalnom tetom u smislu Zakona o obligacionim odnosima podrazumevaju se fiziki bol, psihiki bol i strah i ista teta se vezuje (po prirodi stvari) za fiziko lice. Nematerijalne tete su u zakonu taksativno nabrojane: pretrpljeni i budui fiziki bolovi, pretrpljeni i budui strah, pretrpljeni i budui duevni

bolovi zbog umanjenja ivotne aktivnosti, zbog naruenosti, zbog povrede ugleda i asti, zbog povrede slobode, zbog povrede prava linosti, zbog smrti bliskog lica, zbog naroito tekog invaliditeta bliskog lica i zbog krivinog dela protiv polnog integriteta, dostojanstva linosti ili morala, kao i pretrpljeni i budui duevni bolovi zbog povrede ugleda i asti (odredbe lana 200. stav 1. i lana 203. Zakona o obligacionim odnosima). Povreda dobrog poslovnog ugleda tuioca sama po sebi ne moe dovesti do novane naknade na ime nematerijalne tete, zato to se posledice te povrede ne manifestuje u jednom od pravno priznatih vidova nematerijalne tete. Neimovinska teta je subjektivna kategorija. Dosadanja sudska praksa vrsto stoji na stanovitu da odgovornost za nematerijalnu tetu postoji samo onda kada tetni dogaaj prouzrokuje tetu shvaenu kao fizike odnosno psihike patnje, nije dovoljna samo povreda inae pravno zatienog nematerijalnog dobra. Sudska praksa okvire odreenih pravnih priznatih nematerijalnih teta na odgovarajui nain upotpunjava i daje im bogatiji sadraj, ali povreda poslovnog ugleda pravnog lica nije neka nova nematerijalna teta koju Zakon o obligacionim odnosima ne poznaje, ve se takav tuioev zahtev moe razmatrati u sklopu itavog sluaja povrede prava na ig i nelojalne utakmice, i to u okviru naknade materijalne tete. Iz povrede poslovne reputacije pravnog lica moe proistei samo imovinska teta u smislu poljuljanog ugleda koji treba povratiti odgovarajuim sredstvima graansko-pravne zatite (objavljivanje presude na troak tetnika ili druge mere publiciteta). Takva imovinska teta moe se ogledati u opadanju broja kupaca, izostanku pridobijanja nove klijentele, smanjenju broja poslovnih partnera. Tu vie nije re o satisfakciji i mogunosti da novana naknada ostvari svoju funkciju u linosti rtve, nego je potrebno dokazati materijalnu tetu, koja je nastupila kao posledica slabije trine proe onih proizvoda koji su oznaeni igom koji je napadnut po bilo kom osnovu. Odmeravanje visine naknade ovakve imovinske tete sudovi ne mogu initi pod vidom naknade neimovinske tete, pozivajui se na slobodnu ocenu svih raspoloivih podataka, znaaj povreenog dobra i cilj kome inae slui naknada neimovinske tete. Povreda poslovne reputacije i nepruanje sudske zatite zahtevu pravnog lica za naknadu nematerijalne tete

I u drugim slinim situacijama sudska praksa zauzela je stav o nemogunosti prouzrokovanja nematerijalne tete pravnom licu, odnosno nepruanju sudske zatite zahtevu pravnog lica za naknadu nematerijalne tete zbog povrede poslovne reputacije. Prema stavu prakse, naknada nematerijalne (moralne) tete koju potrauje pravno lice (privredni subjekat) ne uiva sudsku zatitu jer se vidovi nematerijalne tete (pretrpljeni bol, strah i dr.) mogu dosuivati samo fizikim licima. U obrazloenju ovog stava navedeno je da se prema odredbama lana 155. Zakona o obligacionim odnosima, pod nematerijalnom tetom podrazumevaju fiziki bol, psihiki bol i strah i takva teta vezuje se za fiziko lice. Tuilac potrauje naknadu moralne nematerijalne tete zbog povrede poslovne reputacije. Poto je naknadu za nematerijalnu tetu mogue priznati samo za onu nematerijalnu tetu koju kao takvu priznaje zakon, i kako se naknada traene moralne tete postie odgovarajuim sredstvima graansko pravne zatite, kao to je objavljivanje presude na troak tuenog, to je prvostepena presuda preinaena u delu u kome je tuiocu dosuena naknada za moralnu odnosno nematerijalnu tetu, pa je takav zahtev odbijen.

Povreda zatienog robnog iga i nematerijalna teta

U sudskoj praksi postoje i suprotna pravna shvatanja, prema kojim za povredu zatienog robnog iga tuilac ima pravo i na naknadu nematerijalne tete. Ona predstavlja satisfakciju zbog povrede koju je pretrpeo. Utvrivanje visine ove tete vri se saglasno odredbi iz lana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. U obrazloenju ovog shvatanja navodi se da su presudom Vieg privrednog suda odbijene kao neosnovane albe parninih stranaka i potvrena presuda privrednog suda, kojom je tueni obavezan da tuiocu naknadi tetu po osnovu povrede zatienih robnih igova. Vrhovni sud Srbije je odbio reviziju tuenog kao neosnovanu. Prema injeninom stanju utvrenom u postupku, pravosnanom presudom privrednog suda, utvreno je da je tueni izvrio povredu etiri zatiena robna iga tuioca. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja privredni sudovi su usvojili tubeni zahtev za naknadu nematerijalne tete u deviznom iznosu u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate. U ovom sluaju pravilno se polo od odredbe lana 117. Zakona o zatiti pronalazaka, tehnikih unapreenja i znakova razlikovanja, prema kome lice koje povredi pravo iz prijavljenog ili zatienog pronalaska, modela, uzoraka ili iga ili neovlaeno koristi zatienu oznaku porekla proizvoda, odgovara za tetu po optim pravilima o naknadi tete. S tim u vezi, ispunjeni su uslovi za naknadu tete iz l. 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima, jer je pravosnanom presudom utvreno da je tueni izvrio povredu zatienih igova tuioca. Neosnovano se revizijom tuenog istie da u ovom sluaju moe biti eventualno rei samo o naknadi materijalne, a ne i nematerijalne tete. Tuilac bi imao pravo i na naknadu materijalne tete, ukoliko bi dokazao da je ovakvu tetu pretrpeo. Meutim, po samoj prirodi stvari, nematerijalna teta takoe nije iskljuena. Ona predstavlja satisfakciju tuiocu zbog povrede koju je pretrpeo. Za utvrivanje visine ove tete nii sudovi su pravilno poli od odredbe lana 200. taka 2. Zakona o obligacionim odnosima.

10

Simbolini karakter nematerijalne tete zbog nelojalne konkurencije neovlaenom upotrebom robnog iga
I u sluaju nelojalne konkurencije neovlaenom upotrebom robnog iga, u sudskoj praksi postoji stav da sud moe da obavee tuenog na plaanje nematerijalne tete po svojoj oceni, i takva naknada ima simbolian karakter. U obrazloenju ovog stanovita navodi se da je pravilno prvostepeni sud naao da je tueni poinio delo nelojalne konkurencije u smislu lana 23. taka 7. Zakona o trgovini, po kome neovlaena upotreba zakonom zatienih spoljnih oznaka drugog trgovca ili upotreba oznaka koje nisu zakonom zatiene, kojom stvara ili se moe stvoriti zabluda u prometu robe na tetu drugog trgovca koji te oznake upotrebljava u svom poslovanju, predstavlja nelojalnu konkurenciju. Neosnovan je navod albe kojim se ukazuje da je potraivanje tuioca zastarelo. Prema odredbama Zakona o igovima, tuba se moe podneti u roku od tri godine od saznanja za povredu, odnosno u roku od pet godina od izvrene povrede. Posle proteka ovih rokova, nastupa prekluzija. Odredbom Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se pravila iz ovog zakona o zastarelosti ne primenjuju u sluajevima kada su u zakonu, koji se primenjuje kao lex specialis, odreeni rokovi u kojima treba da se podigne tuba i izvri odreena radnja pod pretnjom gubitka prava. Kako je tuilac podneo tubu, u ovom sluaju blagovremeno od dana saznanja za povredu iga i nelojalnu konkurenciju, to se alba tuenom ne moe prihvatiti kao osnovana. Pravilno je prvostepeni sud obavezao tuenog na plaanje nematerijalne tete, jer je ona dosuena po oceni suda pravilno i ima simbolian karakter i primerena u potpunosti lokalnim prilikama i stanju na tritu.

11

Utvrivanje visine naknade nematerijalne tete kao satisfakcije pravnom licu zbog povrede prava na ig i nelojalne konkurencije, po slobodnoj oceni
Nasuprot izloenom stavu o nemogunosti dosuivanja naknade nematerijalne tete pravnom licu zbog povrede prava na ig i nelojalne konkurencije, u sudskoj praksi postoje i drugi pravni stavovi o doputenosti takvog vida tete i u poslovanju pravnih lica. Pri tome, visinu nematerijalne tete koju je pretrpelo pravno lice, sud je utvrivao po slobodnoj oceni na osnovu ovlaenja iz lana 223. ranijeg Zakona o parninom postupku. Pravilo o slobodnoj oceni sadri i novi Zakon o parninom postupku koji u lanu 224. propisuje da "ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu tete, na novani iznos ili na zamenljive stvari, ali se visina iznosa, odnosno koliina stvari ne moe utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim tekoama, sud e visinu novanog iznosa, odnosno koliinu zamenljivih stvari odrediti po slobodnoj oceni. Opravdanost dosuivanja nematerijalne tete pravnom licu objanjava se potrebom satisfakcije zbog povrede koju je pretrpelo. Prema stavu sudske prakse, ako je tueni neovlaenom upotrebom rei u nazivu svoje firme povredio zatiene igove tuioca i neovlaenom upotrebom zatienih spoljnih oznaka tuioca stvorio mogunost zablude u prometu na tetu tuioca, istovremeno uinivi i delo nelojalne konkurencije, tuiocu iako je pravno lice, a ne fiziko lice, pored prava na naknadu materijalne tete, pripada i pravo na naknadu nematerijalne tete, iju visinu sud utvruje po slobodnoj oceni, jer novana naknada predstavlja satisfakciju tuiocu zbog povrede koju je pretrpeo. Jo manje se moe prihvatiti potreba pruanja satisfakcije preduzeu ili drugom pravnom licu zbog povrede koju je pretrpelo, kao cilj dosuivanja nematerijalne tete, jer je i oseanje satisfakcije, kao psihiki doivljaj, vezano samo za fizika lica, pa se ne vidi svrha dosuivanja ovog vida tete pravnim licima, osim materijalne koristi za vlasnike, odnosno osnivae pravnog lica. Ako se ima u vidu da se kroz stvarnu tetu i izmaklu

12

dobit u potpunosti moe nadoknaditi materijalna teta, koju je zbog povrede iga i nelojalne konkurencije pretrpelo pravno lice, kao i odredba iz lana 57. stav 3. vaeeg Zakona o igovima o mogunosti plaanja trostrukog iznosa uobiajene licencne naknade koju bi tuilac primio za korienje iga ako je povreda iga uinjena namerno, odnosno slina odredba iz lana 49. stav 1. starog Zakona o igovima o mogunosti plaanja trostrukog iznosa stvarne tete i izmakle koristi u sluaju namernog prouzrokovanja tete, onda se nematerijalna teta pojavljuje kao neka vrsta neoekivanog dobitka za pravno lice i sankcija sui generis za tetnika. Nepriznavanje nematerijalne tete pravnom licu zbog povrede ugleda neovlaenim korienjem iga Stav o nepriznavanju nematerijalne tete pravnom licu zbog povrede ugleda neovlaenim korienjem iga, zastupljen je i u novijoj sudskoj praksi. Pri tome, priznaje se da i pravno lice ima ugled, dakle jedno od najvanijih prava linosti, ali se primenjuje subjektivna koncepcija nematerijalne tete, prema kojoj se vidovi nematerijalne tete ispoljavaju kroz psihike doivljaje svojstvene iskljuivo fizikim licima - dakle kao strah, fiziki bol ili duevne patnje. Prema stavu prakse, pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne tete zbog povrede ugleda neovlaenim korienjem iga, zato to je naknada nematerijalne tete satisfakcija koja se daje oteenom fizikom licu za tetu koju je pretrpeo na nekom svom nematerijalnom dobru, pa se ne moe vezivati sa sluaj povreda ugleda pravnog lica, bez obzira to ugled ima i pravno lice, a ne samo fiziko lice. Subjektivna koncepcija nematerijalne tete primenjena je i u drugim sudskim odlukama prilikom odluivanja o zahtevima za naknadu nematerijalne tete pravnom licu zbog povrede iga. Prema stavu aktuelne sudske prakse, pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne tete zbog povrede poslovnog ugleda prouzrokovane neovlaenim korienjem registrovanog iga ili nelojalnom konkurencijom, zato to pravo na naknadu nematerijalne tete pripada iskljuivo fizikom licu, jer samo ona moe pretrpeti fiziki ili psihiki bol, odnosno strah.

13

Pravno lice moe pretrpeti neimovinsku tetu jedino povredom drutvene strane moralne imovine. "Dakle, za razliku od naeg prava i stava koji preovladava u domaoj sudskoj praksi, francusko odtetno pravo priznaje pravnom licu pravo na popravljanje neimovinske tete, ne samo u vidu nenovanih oblika popravljanja - objave sudske odluke, ispravke i sl., ve i u vidu novane naknade, ali samo u sluaju povrede drutvene strane moralne imovine.

14

Literatura

1. Mr. Vladimir Kozar, sudija vieg Trgovinskog suda, www.informator.rs, Arhiva

radova, 2009. god.

2. www.sudskapraksa.com 3. Zakon o obligacionim odnosima ( lan. 154 - 209) 4. Zakon o igovima 5. Zakon o parninom postupku ( lan.224.)

15

Sadraj
1. Pojam I vrste povrede iga......................................................................................2. str. 2. Uveanje novane naknade u sluaju namerne povrde iga kao poseban vid nematerijalne
tete I kazne............................................................................................................4. str.

3. Nematerijalna teta zbog naruavanja poslovnog ugleda preduzea usled povrde prava na
ig...........................................................................................................................7. str.

4. Povreda zatienog robnog iga I nematerijalna teta.............................................10. str. 5. Simbolini karakter nematerijalne tete zbog nelojalne konkurencije neovlaenom
upotrebom robnog iga...........................................................................................11. str.

6. Utvrivanje visine naknade nematerijalne tete kao satisfakcije pravnom licu zbog
povrede prava na ig I nelojalne konkurencije, po slobodnoj oceni suda................12. str.

16