VI Politika finansiranja Finansiranje u klasinom smislu se oznaava kao snabdevanje preduzea kapitalom, pri emu se kao kapital podrazumeva

apstraktna suma vrednosti imovine uloene u preduzee, a koja se u bilansu pojavljuje na strani pasive. Postoji shvatanje da je pojam finansiranja jedinstven i da se ispoljava u traenju izvora finansiranja, u dogovorima prilikom pripreme ugovora, i u zakljuivanju ugovora, dok se efektivno disponiranje kapitala iscrpljuje u korienju dobijenih sredstava u preduzeu. Pod finansiranjem poslovanja preduzea podrazumeva se pronalaenje i obezbedjenje dobijanja finansijskih sredstava predvienih konceptom finansijske politike i finansijskog plana za ostvarivanje odreenih poslovnih programa i razvoja. ema finansiranja oblika finansiranja po D. Harle-u: 1. Sopstveno finansiranje (pribavljanje sopstvenog kapitala) a) eksterno (pribavljanje osnovnog kapitala-glavnice, uloga i spoljnih rezervi preduzetnika) b) interno (samofinansiranje formiranjem rezervi iz dobiti, u otvorenom ili prikrivenom obliku) 2. Tue finansiranje (pribavljanje tueg kapitala) a) eksterno (pribavljanje svih vrsta kredita, zajmova i ostalih tuih sredstava) b) interno (korienje rezervi za penzije radnika i slubenika, obustava poreza i socijalnog osiguranja) Kada se radi o oblicima i pravilima finansiranja poslovanja, osnovna je razlika izmeu sopstvenog i tueg finasiranja (kreditiranja) i izmeu sopstvenog i tueg kapitala. Pritom treba praviti razliku izmeu sopstvenog finansiranja i samofinansiranja. Kad vlasnik preduzea prilikom osnivanja stavlja preduzeu na upravljanje i korienje potrebna osnovna i obrtna sredstva, tada se u pasivi bilansa preduzea pojavljuje glavnica ili kapital kao jedini izvor poslovnih sredstava, jer preduzee posluje iskljuivo sredstvima svog vlasnika. Tada se radi o sopstvenom finansiranju. Kad preduzee svojim produktivnim, ekonominim i rentabilnim poslovanjem ostvari znaajnu istu dobit, pa je vlasnik (suvlasnici, akcionari) ne koristi u celini za transfer, ve ostavlja u preduzeu i sredstva neutroenog neto profita koristi za proirivanje poslovnih aktivnosti preduzea, tad govorimo o samofinansiranju. Oblici samofinansiranja: 1. U irem smislu kad preduzee ostvarenim finansijskim sredstvima moe samo da finansira ukupne poslovne potrebe postojeeg obima poslovanja i da disciplinovano i dosledno vri reprodukovanje postojeih poslovnih sredstava; podrazumeva i da preduzee posluje i svojim i tuim sredstvima, ali poslovnim rezultatom obezbeuje sredstva za finansiranje reprodukovanja svih postojeih elemenata u procesu rada (svojih i tuih) 2. U uem smislu kad preduzee samostalno finansira proirenje i poveanje obima poslovanja bez obzira na okolnost da li koristi samo sopstvena ili tua sredstva. Izvori samofinansiranja su internog karaktera i predstavljaju ih: 1. Dobit koja se javlja u dva oblika: a) skriveni oblik iako se utvrivanje stvarne dobiti vri na kraju poslovne godine, u praksi se sredstva sukcesivno ostvarivane dobiti slivaju na iro raun i koriste tokom godine kao obrtna sredstva, pa iz njih preduzee vri samofinansiranje tekueg poslovnog procesa b) otvoreni oblik kada se, na osnovu zavrnog rauna, izvri namenska raspodela dobiti i izdvajanje tih sredstava u namenske svrhe 2. Amortizacija a) kalkulativno obraunavanje amortizacije kao troka poslovanja 1

b) putem realizacije vri se materijalno formiranje amotizacije kroz naplatu fakture; ona se finansijski kumulira na iro raunu i tretira kao oblik poslovnih obrtnih sredstava; ovo se odnosi samo na dodatnu amortizaciju koju preduzee obraunava i naplauje zbog dejstva tehnikog progresa na ekonomsku zastarelost sredstrava i predstavalja skriveni oblik korienja amortizacije Pod pravilima finansiranja podrazumevaju se i oznaavaju kriterijumi za izbor sredstava finansiranja, odnosno norme za pribavljanje kapitala iz odreenih poslovnih aspekata. Pravila finansiranja se dele na: 1. pravila finansiranja bez obzira na imovinu (sredstva u aktivi bilansa) pravila vertikalnog metoda finansiranja 2. pravila finansiranja imovine (aktive) pravila horizontalnog metoda finansiranja Pravila vertikalnog metoda finansiranja - Ova pravila tretiraju odnos sopstvenog prema tuem kapitalu, odnosno nastoje da postave normu za strukturu kapitala, tj. izvora sredstava. Ova pravila se odnose samo na pasivu bilansa, odnosno na strukturu ukupnog izvora sredstava. 1. Pravila za odnos sopstvenog i tueg kapitala - Nazivaju se jo i pravila za pokrie rizika, jer se esto javljaju u formi postavljenih relacija izmeu sopstvenog i tueg kapitala ili u formi minimalnih zahteva ili donjih limita za finansiranje preduzea sopstvenim kapitalom. Bilo kakvo fiksiranje relacija izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala ne moe da obezbedi sigurnu zatitu likvidnosti. to se tie sigurnosti opte je miljenje da sopstveni kapital ima zatitnu funkciju za tui kapital i da se ona ne moe zameniti tuim kapitalom. Preduzee je zainteresovano za privlaenje tueg kapitala sve dok se trina kamata ne izjednai sa stvarnim ukamaenjem korienog kapitala. 2. Pravila za odnos osnovnog kapitala i rezervi - Postoje odreena pravila za odnos izmeu pojedinih vrsta kapitala, a jedino se ozbiljnije tretira odnos izmeu sopstvenog kapitala i sopstvenih rezervi. U tom smislu Gerstner tvrdi da ukoliko su vee rezerve u odnosu na sopstveni kapital (tj. rezervni fondovni u odnosu na poslovni fond), utoliko je preduzee solidnije. 3. Pravila za odnos dugoronog prema kratkoronom kapitalu - Ovaj odnos je uslovljen strukturom imovine koja zavisi od vrste preduzea. Zato se, umesto vrsto postavljenih normi, istie opti zahtev finansijske politike da odnos izmeu dugoronog i kratkoronog kapitala treba da bude postavljen u skladu sa potrebama pokria, koje proizilazi iz strukture imovine. Pravila horizontalne metode finansiranja - Ova pravila se odnose na odnos izmeu imovine (sredstava u aktivi) i angaovanog kapitala (izvora sredstava). Radi se o istovremenom tretiranju odnosa sredstava u aktivi i njihovoih odgovarajuih izvora iskazanih u pasivi. 1. Zlatno (bankarsko) pravilo finansiranja - Ovo pravilo trai da se primljeni tui kapital ne sme koristiti vremenski nepovoljnije nego to je dobijen, to treba shvatiti kao zahtev da kratkorono dobijena finansijska sredstva treba da budu uloena samo kratkorono, a dugoroni krediti da budu odobravani samo iz dugorono primljenih sredstava. To znai da primljeni tui kapital ne sme se dugoronije koristiti nego to je dobijen. Sredstva za finansiranje i njihovo vremensko korienje mora odgovorati po ronosti. 2. Zlatno bilansno pravilo - Dugorono vezana imovina (tj. osnovna sredstva) treba da bude finansirana iz dugoronih izvora, a kratkorono vezana (tj. obrtna sredstva) kratkoronim kapitalom. Zlatno bilansno pravilo u uem smislu predstavlja zahtev da se vri dugorono sopstveno finansiranje samo postrojenja (osnovnih sredstava), a obrtna imovina samo kratkoronim ili ukupnim tuim kapitalom. Zlatno pravilo u irem smislu postavlja proiren zahtev da ne samo postrojenja (osnovna sredstva), ve i obrtna imovina, ukoliko je trajno vezana u preduzeu, treba da bude finansirana dugoronim kapitalom. 3. Pravilo finansiranja 1:1 (acid test) - Ovo pravilo polazi od minimalnog zahteva jednakosti izmeu gotovine, menica i dunika, s jedne, i kratkoronog kapitala, sa druge strane. Upotrebljava se kao osnova za merenje tzv. likvidnosti prvog stepena. Na njega se, u praksi ocene likvidnosti na osnovu 2

bilansa, redovno naslanja pravilo 2:1 (current-ratio ili bankers-ratio), koji slui kao osnova za utvrivanje likvidnosti drugog stepena. Ovo drugo pravilo zahteva da odnos obrtne imovine prema kratkoronim obavezama bude najmanje 2:1. Ovaj odnos je takav zbog toga to svaki deo obrtnih sredstava ima neke toksine elemente (nekurentne zalihe, manice koje nemaju pokrie u roku dospelosti, sumnjiva i sporna potraivanja..) Optimalna struktura kapitala preduzea - Struktura kapitala preduzea predstavlja miks njegovog kapitala (obine i preferencijalne akcije) i duga (hartije od vrednosti osim akcija, krediti). Politika strukture kapitala polazi od toga da sa dugom raste rizik, ali da visoki dug vodi do vie stope prinosa kapitala. Optimalna struktura kapitala je ona koja predstavlja optimalni balans izmeu rizika i prinosa i usled toga maksimizira cenu akcije. Poslovni rizik je rizik poslova preduzea ne uzimajui u obzir dug. Poslovni rizik predstavlja neizvesnost ostvarenja poslovnog rezultata kao prinosa na ukupno uloena sredstva, odnosno kapital. Poslovni rizik zavisi od vie faktora: 1. promenljivost tranje ako je prodaja proizvoda preduzea stabilna tokom vremena nii je poslovni rizik 2. promenljivost prodajne cene preduzea - preduzea iji se proizvodi prodaju na vrlo nestabilnim tritima izloena su veem poslovnom riziku 3. promenljivost nabavnih cena preduzea - preduzea ije su nabavne cene visoko nesigurne izloena su visokom stepenu poslovnog rizika 4. prilagodljivost za ona preduzea koja imaju vie sposobnosti da prilagoavaju cene nii je stepen poslovnog rizika 5. obim do koga su trokovi fiksni: poslovni leverid - ako je visok stepen poslovnih trokova fiksan i ne smanjuje se kad tranja opada, poslovni rizik je povean. Poslovni rezultat (poslovni profit, poslovni dobitak, profit pre kamata i poreza) dobija se kada se od prihoda od prodaje oduzmu varijabilni i fiksni trokovi. PPKP (EBIT) = PP VT FT Faktor poslovnog leverida (FPL ) pokazuje procentualnu promenu poslovnog rezultata izazvanu jednoprocentnom promenom prihoda od prodaje. Faktor poslovnog leverida je odnos prihoda od prodaje umanjenog za varijabilne trokove i poslovnog rezulata. Pokazuje koliko se puta bre menja poslovni rezultat nego to se menja prihod od prodaje. Ako je vii poslovni leverid preduzea vii je i njegov poslovni rizik. U najveoj meri poslovni leverid je odreen tehnologijom. FPL = (PP VT) /PPKP = (PP VT) / (PP VT FT) PP-prihod od prodaje VT-varijabilni trokovi i FT-fiksni trokovi

FPL se moe izraunati i iz odnosa procentnog poveanja prihoda i poslovnog rezultata. FPL= % promena poslovnog rezultata / % promena prihoda od prodaje Finansijski rizik je rizik ostvarenja bruto finasijskog rezultata (bruto dobitka) kao bruto prinosa na sopstveni kapital. Visina bruto dobitka zavisi od visine poslovnog dobitka i od rashoda finansiranja (trokovi kamata). 3

Rashodi finansiranja uslovljeni su u najveoj meri: 1. Strukturom kapitala to je struktura kapitala vie pomerena ka sopstvenom manje e biti pozajmljenog kapitala na koji se plaa kamata 2. Visinom kamatnih stopa pri pozajmljenom kapitalu na koji se plaa kamata nie kamatne stope izazivaju nie trokove finansiranja i obrnuto 3. Racionalnou upravljanja sredstvima ako se izbegnu nepotrebna ulaganja u stalna sredstva, ako se stalna sredstva bre amortizuju, ako se skrate rokovi naplate dugoronih plasmana i sl. bie manje pozajmljenog kapitala na koji se plaa kamata Bruto finansijski rezultat (bruto dobitak) dobija se kad se od poslovnih rezultata oduzmu trokovi kamata. Faktor finansijskog leverida (FFL) predstavlja odnos poslovnog rezultata i bruto finansijskog rezultata. On pokazuje koliko se puta bre menja bruto finansijski rezultat pri svakoj procentualnoj promeni poslovnog rezultata. Finansijski leverid je obim do koga se dug koristi u strukturi kapitala. Utie na oekivanu zaradu po akciji, rizik te zarade i, shodno tome, cenu preduzea. Vrednost preduzea koje nema dug prvo raste, kako se dug zamenjuje za kapital, a posle toga pada, poto korienje kapitala postaje prekomerno. Cilj je da se odredi struktura kapitala u taki u kojoj je vrednost maksimizovana, a ova taka se koristi kao ciljna struktura kapitala. FFL = PPKP/(PPKP K) FFL= % promena u zaradi po akciji / % promena poslovnog rezultata. Preduzetniki kapital predstavlja sredstva koja se investiraju u novo preduzece. Izvori preduzetnikog kapitala su razliiti. Ta sredstva ukljuuju zaduenja, ali obino su to deonice koje kupac kupuje u nadi da e ih prodati tamo gde su mnogo skuplje, ali postoji i rizik da investitor izgubi sva uloena sredstva. Pojedinci zapoljavaju preduzetniki kapital posredno ili neposredno. Osim pojedinaca investitori mogu biti i institucije poput penzionih fondova, zajednikih fondova, osiguravajuih drutava i univerziteta. Poetni upisi deonica - Donosi se odluka o tome da se sa deonicama izae u javnost, bilo da bi se prodale deonice preduzea koje je uspeno, bilo da bi osnovai utvrdili vrednost i likvidnost svojih deonica. Veina poetnih upisa deonica obavlja se preko advokata. Budui da nemaju ve ustanovljeno trite u javnosti, deonice nemaju ni ustanovljenu cenu. Pri prosenom poetnom upisu deonica one se prodaju po popustu vie od 15% to je znatno manje od cena koje preovladavaju na tritu nakon to te deonice uspostave svoje trite. Za preduzea je poruka u tome da poetan upis deonica mora biti pocenjen u odnosu na ono to se misli da je njegova prava vrednost jer je ta cena propusnica za javno trite. Suprotno ovom javnom nainu prodaje deonica, objavljivanje privatne prodaje deonica poveava njihovu cenu. Pri privatnoj prodaji, preduzee prodaje pojedinom investitoru ili maloj grupi investitora, ime se poveava koncentracija vlasnitva. Kratkorono finansiranje preduzea obuhvata finansiranje obrtnih sredstava. Da bismo uspeno planirali obrtna sredstva od izuzetnog je znaaja teorijski proraun obrtnih sredstava koji se zasniva na prirodi i obimu delatnosti preduzea. Taj proraun treba da rezultira proraunom optimalne strukture obrtnih sredstava, kao i optimiziranjem izvora finansiranja tog dela poslovne aktive preduzea.

Postoje 3 pristupa odluivanja o strukturi i izvorima obrtnog kapitala preduzea: 1. Heding pristup Preduzee u potpunosti usklauje ronost zahteva i njihovih izvora to znai da se kratkorone i sezonske varijacije tekue aktive (obrtnih sredstava) finansiraju kratkoronim izvorima tj. obavezama, a stalna-trajna obrtna sredstva i osnovna sredstva dugoronim izvorima (dugoronim dugovnim ili akcijskim kapitalom). 2. Konzervativna finansijska politika podrazumeva da se ne samo trajna obrtna sredstva nego i deo preostalih obrtnih sredstava finansira dugoronim izvorima u cilju poveanja sigurnosti poslovanja. 3. Agresivna finansisja politika prihvata da se i deo trajnih obrtnih sredstava finansira kratkoroim izvorima, izlaui se stoga poveanoj nesigurnosti. Ovakva situacija ne bi trebalo da bude trajna orijentacija preduzea jer je neusklaenu ronu strukturu sredstava i njihovih izvora teko odravati. Spontani (automatski) izvori finansiranja preduzea, odnosno njegovih obrtnih sredstava su oni izvori ija je veliina determinisana obimom njegove poslovne aktivnosti. To su pre svega tekue obaveze kojima se finansiraju nabavke pojedinih pojavnih oblika obrtnih sredstava koje se ugovaraju u skladu sa uobiajenom poslovnom praksom koja podrazumeva odreeni rok za izmirenje nastale obaveze. Pored toga znaajni izvori spontanog finansiranja obrtnih sredstava preduzea su: 1. komercijalni kredit kredit koji jedno preduzee odobrava drugom kao mogunost plaanja na odloeni rok; on podrazumeva krajnji rok u kome se plaanje za nastale obaveze mora izvriti i mogunost diskonta ukoliko se izmiri pre roka. Ukoliko se obaveze ne izmire u ugovorenom roku to negativno utie na kreditni rejting preduzea. 2. dospele obaveze pre svega za zarade i poreze, koje se po pravilu plaaju u utvreni rokovima,takoe su spontani izvor finansiranja preduzea od momenta nastanka do momenta plaanja. Privremeno finansiranje preduzea iz ovog izvora je beskamatno, te se ono kontinuirano koristi uz oprez da se obavezni rokovi ne prekorae, s obzirom na vrlo tetne posledice. Kratkorono zaduivanje - Preduzee privremeni nedostatak finansijskih sredstva najese pokriva prodajom hartija od vrednosti ili zaduivanjem putem bankarskih ili trgovinskih kredita. Trite na kome se trguje kratkoronim hartijama od vrednosti naziva se finansijsko trite. Da bi se donela valjana odluka o izvoru kraktoronog finansiranja, neophodno je da menadment preduzea izvri proraun trokova svih alternativa uz korienje jedinstvene metode. Kratkoroni izvori sredstava su znacajni zbog sledeeg: oni su najlake dostupni najveem broju preduzea, sa njime su povezani najmanji trokovi i oni pruaju preduzeima visok stepen finansijske fleksibilnosti. Kratkorono zaduivanje je obino vid pribavljanja sredstava koji je mnogo pogodniji od bilo koje forme dugoronog zaduivanja, zbog nie kamate. Trgovinski krediti - Njima preduzee dobija mogunost da nabavi sirovine i druge resurse u sluajevima kada ono nema dovoljno finansijskih sredstava za njihovu kupovinu. Uz pomo ovih kredita isplata nabavljene robe se odlae za odreeni vremenski period, ime se ne ugroava proces normalnog funkcionisanja preduzea. Podela trgovinskih kredita se moe izvriti na osnovu dve njihove karakteristike: pravnog ugovora izmeu zainteresovanih strana i uslovima isplate koji su zahtevani od strane prodavaca. 1. Pravni ugovor obuhvata sluajeve postojanja i nepostojanja formalnog pisanog ugovora. Za realizaciju ovih ugovora garantuje kupac ili finansijski jak garant. Otvoreni raun je najea vrsta trgovinskih kredita. Ova vrsta kredita se karakterie nepostojanjem formalnog pravnog ugovora izmeu ugovorenih strana. Ukoliko je kredibilitet kupca pod znakom pitanja, prodavac moe da zahteva od kupca

da potpie linu menicu kojom e garantovati plaanje ili bankarsku garanciju. Ovakva menica se obino potpisuje u momentu isporuke robe ili pri izvrenju ugovorene usluge. 2. Uslovima prodaje se definiu uslovi isplate (vreme u kome ce isplata biti izvrena). Oni se najese razlikuju u duini vremenskog termina koji kupac ima na raspolaganju da izvri plaanje robe. Liberalni uslovi se koriste kada kupci posjeduju jaku reputaciju, ali su finansijski slabi, a striktni uslovi prodaje u poslovanju sa nepoznatim kupcima ili kupcima sa loom reputacijom. Konsignacija je najliberalniji vid prodaje i esto se koristi u sluajevima kada je kupac finansijski slab. Prodavac isporuuje robu kupcu ali ona i dalje ostaje u vlasnitvu prodavca, ime prodavac kupca tretira kao skladite svojih proizvoda, a ne kao kupca. Plaanje preuzete robe se vri tek nakon to kupac preuzetu robu preda svojim kupcima. Kod sezonskog datiranja sve narudzbine koje su izvrene pre odreenog datuma se obraunavaju pod tim datumom. Ova vrsta ugovora se koristi u situacijama kada je poslovanje kupca izrazito sezonskog karaktera. Mesenim naplaivanjem se sve prodaje koje su obavljene pre odreenog datuma u mesecu obraunavaju na kraju meseca, kada se vri i njihova naplata. Odloeno plaanje pretstavlja najei vid prodaje koja u sebi moe sadrati i odreene pogodnosti (najee popuste na ugovorenu cenu), ukoliko se ugovorne obaveze izmire pre roka dospea. Taj popust se obino navodi u ugovoru zajedno sa rokom do koga vai. Plaanje pri isporuci ili plaanje pre isporuke se primenjuje kod rizinih kupaca. Kod plaanja pri prodaji, roba se ne isporuuje sve do momenta kad je kupac plaa ili za nju dostavlja sertifikovani ek. Kod plaanja pre isporuke, od kupca se zahteva da plati pun ugovoren iznos pre isporuke robe ili izvrenja usluge. 3. Besplatni trgovinski krediti - pri njihovoj realizaciji se ne plaa nikakva kamata niti postoje bilo kakvi dodatni trokovi prilikom njihovog uzimanja. 4. Trgovinski krediti sa trokovima - u najveem broju sluajeva trgovinski krediti sa sobom nose odreenu kamatu koja se mora uzeti u obzir pri donoenju odluke o prihvatanju kredita. 5. Analiza trgovinskog popusta - U sluajevima prodaje na odloeno plaanje, ako postoji ponueni popust, kupac mora da donese odluku da li mu se vie isplati da plati odmah i iskoristi popust ili plati kasnije bez popusta. Odustajanje od popusta kupac kreira jo jedan dodatni kredit produujui rok za plaanje obaveza, ali po vioj ceni. 6. Analiza nekoliko trgovinskih popusta - Kamatna stopa na uzeti kredit je veoma visoka u sluaju da se njegova isplata vri odmah po isticanj termina u kome je preduzee imalo pravo na popust. Ukoliko se rok otplate dovoljno produi, kamatna stopa e pasti ispod stope za alternativne izvore finasiranja. Na taj nain preduzee pozajmljuje novac od svojih dobavljaa. Ukupan kreditni poloaj odreenog preduzea se moe izraunati uz pomo sledee formule: Neto kreditni bilans = sredstva data na zajam sredstva uzeta na zajam Preduzee sa pozitivnim neto kreditnim bilansom je neto snabdeva trgovinskim kreditima na finansijskom tritu. Ovakav poloaj je pogodan za velika preduzea sa dobrim pristupom finansijskim tritima, koja mogu doi do potrebnih sredstava pod povoljnijim uslovima od svojih klijenata i pomogati ih na taj nain. Preduzee sa negativnim neto kreditnim bilansom je neto korisnik na finasijskom tritu. Negativna neto kreditna pozicija je pogodna za mala i finasijsko slaba preduzea, koja se mogu finasirati kroz jeftine trgovinske kredite koje im pruaju njihovi dobavljai. Bankarski zajmovi - kratkoroni, dobijeni od komercijalnih banaka, esto su jedini izvor finansiranja koji stoji na raspolaganju malim preduzeima. Dobijaju se ili preko preliminarnih pregovaranja ili pribavljanjem na osnovu ponuda. 6

1. Preliminarni zajmovi - Postoje dva naina putem kojih se moe obavljati zaduivanje na osnovu preliminarnih zajmova. Uz pomo prvog naina preduzee potpisuje menicu koju banka moe da plati za svaki deo novca datog na zajam. Svaka menica ima odreen datum dospea i ona nakon roka dospea moe biti isplaena ili njeno trajanje moe biti produeno. Drugim nainom preduzee raspolae pozajmljenih novcem do odreenog, unapred ugovorenog iznosa. Banka pokriva svaki negativni saldo na raunu preduzea koji nije vei od unapred dogovorenog iznosa i na ovaj nain ona u stvari kreditira preduzee. Uplate koje stiu na raun preduzea kod banke prvo se koriste za isplatu duga koji ono ima prema banci. Banke zahtevaju da se negativan kreditni bilans u odreenom periodu svede na 0 taj period se naziva period poravnanja i najee iznosi jedan ili dva meseca. Preliminarni zajmovi se mogu pojaviti kao kreditne linije i kao obrtne kreditne linije. Kod kreditne linije banka se ne obavezuje prema klijentu da e mu potreban novac uvek biti na raspolaganju i ona nije obavezna da prihvati bilo koji klijentov zahtev koji se odnosi na dodatno finansiranje. Najei oblik ovakve vrste zaduivanja predstavljaju bankarske kreditne kartice. Obrtna kreditna linija je pravni ugovor koji sadri obavezu da e banka ispuniti svaki zahtev klijenta koji ne prelazi granicu postavljenu prilikom potpisivanja ugovora. 2. Krediti na osnovu trenutnih ponuda - Ovo je drugi nain pribavljanja kratkoronih sredstava koji se veoma esto koristi za odreene potrebe. U ovom sluaju ne obavljaju se prethodni pregovori izmeu banke i primaoca zajma, a procedura njihovog odobravanja se razlikuje prema namenama za koje se oni trae. Primer je kreditiranje kupovine automobila. Odreivanje cene kredita - Banke odrjuju kamatu na veinu svojih kredita na osnovu vladajue kamatne stope na tritu novca. Poto preduzee podnosi zahtev za odobravanje bankarskog kredita, slubenici banke sprovode analizu da bi utvrdili kredibilitet klijenta, a takoe i vre proveru namene za koju e sredstva dobijena kreditom biti upotrebljena, kao i utvrivanje integriteta menadmenta preduzea. Analiza kredibiliteta prikazuje finansijsko stanje preduzea kroz prouavanje raunovodstvenih podataka o njegovom poslovanju. Konana kamata se dobija nakon svih prorauna i ona je najee neto via od bazne kamate. Pored kamate na date kredite, banke najee naplauju i naknade jednokratnog karaktera i njima se naplauju trokovi koje je banka imala prilikom realizacije kredita. Klijenti esto na raun banke polau depozit koji ce sluiti kao garancija da e preuzete obaveze na osnovu kredita biti izmirene. Na depozit banka daje klijentu odreenu kamatu, moe ga koristiti za investiranje, ali on mora biti vraen klijentu nakon izmirenja obaveze. Depoziti se obino izraunavaju kao procenat u odnosu na ukupnu veliinu kredita. Moe se desiti da se glavnica i kamata isplauju na kraju perioda trajanja kredita, ali se esto deava da se kamata i deo glavnice isplauju tokom vremena trajanja kreditnog aranmana. Diskontni kredit je takav kod koga se kamata plaa u momentu podizanja kredita, a ne u momentu njegove otplate. Hipotekarni krediti - U sluajevima kad primalac kredita nema visok kredibilitet banke esto trae hipoteku nad delom ili kompletnom imovinom klijenta da bi sebi obezbedile sredstva za povraaj svoga novca u sluaju da klijent ne bude u mogunosti da vrati pozajmljena sredstva. Primalac kredita potpisuje ugovor kojim se odreena nepokrenost polae kao zalog, najee potraivanja koja preduzee ima i inventar ija je kupovina finansirana sredstvima kredita. 1. Dodeljivanje potraivanja - Dodeljivanje je uobiajen nain kojim se potraivanja polau kao zalog pri davanju hipotekarnih kredita. Klijent alje banci dokumentaciju o svojim kupcima i kreditima koji su im dati. Banka vri ocenu kredibiliteta klijentovih kupaca i prihvata deo ili sva potraivanja. Klijentovi kupci najee nisu ni upoznati sa obavljenom transakcijom. 2. Otkup potraivanja - Klijent prodaje banci svoje potraivanje. Banka nema vie nikakvih potraivanja od kupca i ona sama snosi rizik neuspeha pri naplati otkupljenog potraivanja. Klijent prvo obavetava banku da njegov klijent eli da kupi odreenu robu na kredit, a zatim banka vri 7

ocenu kreditne sposobnosti kupca. Banka svome klijentu plaa odreeni deo vrednosti preuzetog potraivanja i na taj nain ovo potraivanje prelazi u njeno vlasnitvo. Pri izraunavanju vrednosti preuzetog potraivanja od njegove nominalne vrednosti oduzimaju se tri vrednosti: a) kamata b) naknada za administrativne trokove c) rezerva kojom se pokrivaju svi eventualni trokovi 3. Zalaganje inventara - vrednost inventara zavisi od njegove trine cene, mogunosti prodaje, kvarljivosti i od trokova prenosa sa jednog mesta na drugo. Upteno, sirovine predstavljaju prihvatljiv zalog, dok se roba iji je proizvodni proces u toku teko prihvata jer je nju teko prodati. Postoje 4 osnovne metode uz iju pomo davalac zajma moe da obezbedi svoj interes pri davanju kredita: a) Pravo zadravanja predstavlja potraivanje prema celokupnom inventaru koji je u vlasnitvu zajmoprimaoca. Zajmoprimalac zadrava punu kontrolu nad robom, a kreditor mora prvo da locira i identifikuje inventara a tek zatim moe da sprovede pravnu proceduru u cilju njenog preuzimanja radi naplate neisplaenih obaveza. b) Hipoteka nad pokretnom imovinom predstavlja potraivanje prema odreenim delovima inventara koji su najee identifikovani prema njihovim serijskim brojevima. Inventar ostaje kod zajmoprimaoca ali ga on ne moe prodati bez prethodne dozvole kreditora. c) Primanje pod nadzor podrazumeva da se roba koja je poloena kao zalog za kredit nalazi kod zajmoprimaoca ali on ne moe prodati bez odobrenja kreditora. Roba se nalazi u posedu kreditora. Veoma esta pojava kod poslovanja dilera automobila. d) Prijem na skladitenje - po ovom sistemu roba koja slui kao zalog mora biti odvojena od ostatka inventara zajmotraioca i mora biti pothranjena u skladitu koje e biti pod nadzorom tree strane. Kreditor ima pravo da zaloenu robu prebaci u neko drugo skladite to se najee ini u sluajevima kad postoji sumnja da bi zajmoprimalac mogao da otui robu. Alternativni krediti koji se mogu dobiti na finansijskom tritu - Na finansijskom tritu postoje dve vrste kratkoronih hartija od vrednosti koje mogu posluiti preduzeima kao izvor za pribavljanje potrebnih finansijskih sredstava. To su komercijalni zapisi i euro obveznice. Komercijalni zapisi se koriste za direktno pozajmljivanje novca izmeu velikih preduzea bez posredstva banaka. To su kratkorone hartije od vrednosti i one sa sobom ne nose nikakvu posebnu garanciju. Prodajom komercijalnih zapisa najee upravlja banka investitora koja povezuje emitenta i prodavca i za to naplauje brokersku proviziju. Da bi podstakle kupovinu, banke odravaju sekundarno trite kvalitetnih hartija od vrednosti. Komercijalni zapisi su postali popularni zbog sledeih razloga: 1. veoma jeftin izvor finansiranja 2. na njih se plaa samo kamata 3. ne postoji finansijski limit kod emisija ovih zapisa 4. investicione banke pruaju savete koji mogu biti znaajni pri donoenju odluka 5. preduzea koja su u mogunosti da izdaju svoje komercijalne zapise poseduju odreeni presti Komercijalni krediti imaju svoje negativne strane: 1. preduzea koja izdaju svoje komercijalne zapise smanjuju obim poslovanja sa svojim bankama i potencijalno slabe svoju vezu sa njima 2. kamatna stopa na komercijalne zapise je mnogo vie podlona promenama u odnosu na referentnu stopu pa dolazi do mnogo veeg stepena rizika 3. trite za ove hartije nije previe prijemivo za promene planova emitenta

Dugorono finansiranje - Dugoroni finansijski izvori se razmatraju i utvruju planom kapitalnih ulaganja iji je zadatak da kombinuje najbolje izvore dugoronog kapitala i da ih alocira na one interne upotrebe koje ce najvie maksimizirati rentabilnost preduzea. On ima dvostruku finansijsku ulogu: 1. integralni je deo teorije metodologije procenjivanja koje poiva na tezi da je stvarna vrednost nekog sredstva, pa i preduzea kao celine, jednaka diskontovanoj vrednosti buduih neto novanih primanja koja se od njega oekuju. 2. izraz je potreba preduzea za dugoronim finansijskim sredstvima kapitalom. Logian razvojni put uspenih preduzea je Inokosno preduzee=Ortako preduzee=Akcionarsko drutvo. Sopstveni izvori dugoronog finansiranja preduzea: 1. eksterni akcijski (akcionarski kapital) 2. interne akumulirani reinvestirani profit i amortizacija Akcijski kapital - Kapital koji preduzee pribavlja emisijom, upisom i uplatom (prodajom) obinih akcija na tritu kapitala, kao osnovnog izvora akcijskog kapitala. Osnovna karakteristika ovog kapitala je to da je trajni izvor kapitala vlasnikog karaktera, bez obzira to se stvarni vlasnik akcija tokom vremena moe menjati. Rentabilnost (profitabilnost) poslovanja preduzea i njegov ukupni finansijski polsovni bonitet su odluujui faktori privlaenja kapitala potencijalnih akcionara, ali uticaj imaju i tip emisije i prodaje. U zemljama sa razvijenim trinim privredama i finansijskim tritima mogu je izbor izmeu razliitih tipova i oblika emisije i plasmana korporativnih vrednosnih papira: 1. javna emisija podrazumeva javnu ponudu korporativnih vrednosti papira uz korienje usluga tzv. investicionih dilera iji je osnovni zadatak da smanje rizike emisije, da otkupe emisiju koju onda za svoj raun prodaju javnosti, i samu prodaju tih papira. Za obavljanje tih zadataka oni dobijaju razliku u ceni izmeu cene pokojoj otkupljuju i one po kojoj e prodavati javnosti, odnosno investitorima. 2. privilegovana emisija nova emisija korporativnih hartija od vrednosti prvo se nudi postojeim akcionarima; oni imaju pravo (opciju) da kupe nove akcije ili obveznice po nioj ceni od ostalih investitora u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima. Motiv je nagraivanje lojalnosti postojeih akcionara. 3. direktna prodaja takav oblik emisije pri kome preduzece ugovara emisiju direktno sa jednim ili grupom institucionalnih investitora ime se eliminie potreba osiguranja emisije. Obina akcija kao finansijski instrument za pribavljanje vlasnikog kapitala je vlasnika hartija od vrednosti koja obine akcionare odnosno njihove vlasnike ini legalnim suvlasnicima preduzea srazmerno vrednosti udela njihovih akcija u ukupnom akcionarskom kapitalu preduzea. Ona vlasniku obezbeuje dve osnovne grupe prava: upravljaka (po osnovu broju glasova) i prisvajaka (pravo na dividendu kao prinos na uloeni kapital). Za ostvarivanje prisvajakih prava obinih akcionara vezano je jo jedno izuzetno vano pitanje- politika raspodele neto profita na deo za dividende i za reinvestiranje u poslovanje . Reinvestiranje znai manju mogunost gotovinskog isplaivanja dividendi, ali rast teine vrednosti njegovih akcija, tako da se manje isplaena dividenda moe kompenzirati kroz kapitalne dobitke. Povlaene ili prioritetne akcije su tzv. hibridni izvor akcijskog kapitala zato to imaju odreene karakteristike obinih akcija ali i dugoronih dugova kao izvora kapitala. One vlasnicima obezbeuju prioritetno pravo na dividendu prilikom raspodele neto profita, ali u limitiranom fiksnom iznosu, kao i prioritetnije pravo na mirenja iz likvidacione mase u odnosu na obine akcije. Akumulirani dobitak - predstavlja interni sopstveni i tajni kapital preduzea nastao ulaganjem reinvestiranjem dela neto dobiti u poslovanje preduzea, nakon isplate dividendi. 9

Pritisak od strane akcionara za isplatu veih dividendi u praksi se pokuava razreiti na 3 naina: 1. dividendnim akcijama - kapitalizacijom, odnosno transformacijom akumuliranog profita u akcijski kapital po trinoj vrednosti akcija, kojima se ne smanjuje sopstveni kapital korporacije 2. deljenjem akcija u nekoj srazmeri, to znai poveanje broja emitovanih akcija ali bez uticaja na vrednost akcijskog kapitala i akumuliranog dobitka 3. rezervisanjem dela akumuliranog dobitka u vidu razliitih oblika rezervi to takoe ne znai stvaranje gotovine niti materijalne aktive nego samo raunovodstvenu raspodelu dela sopstvenog kapitala Amortizacija kao izvor kapitala - Amortizacija u svakom preduzeu predstavlja interni izvor sredstava, odnosno samofinansiranja preduzea po osnovu redovnog tekueg poslovanja. Amortizacija je transformacija osnovnih sredstava u obrtna sredstva odnosno gotovinu te predstavlja priliv gotovine u cash flow analizi i njenim razliitim aplikacijama, iako ne predstavlja nikakvo poveanje poslovnih sredstava. Stoga i njeno raunovodstveno iskazivanje nema protivstavku na strani pasive, nego je samo i jedino proces transformacije aktive odnosno imovine preduzea. Rizik kamatne stope - Kratkoroni zajmovi dospevaju brzo, tako da je lako podesiti stopu. Meutim, kako rokovi dospevanja duga rastu preko jedne godine distinkcija izmeu fiksnih i promenljivih stopa dobija daleko vei znaaj. Odluka da se kamatna stopa odredi kao fiksna ili kao promenljiva zavisi od izloenosti svake strane dejstvu promena kamatne stope. Fiksna kamatna stopa prua zajmodavcu zatitu ukoliko stope padaju, ali ne dozvoljava mu da doe do koristi ukoliko bi stope rasle. Kad je re o dugu po promenljivoj kamatnoj stopi, stvar je sasvim suprotna. Ukoliko stope rastu, zajmodavac je u dobiti od viih kamatnih zarada, dok je pogoen opadanjem stopa. Zajmoprimcu prijaju opadajue stope, ali mora da plaa vie ukoliko stope rastu. Osiguranje kamatne stope moe da se dobije kod komercijalnih banaka u formi kape, poda i kragne. Kapa je limit, granica do koje kamatna stopa na neki zajam moe da raste. Ukoliko kamatna stopa ostane na tom najviem nivou ili ispod njega, osigurava ne vri nikakvo plaanje. Ukoliko kamatna stopa raste iznad kape osigurava plaa ostatak kamate. Pod je limit, granica do koje kamatna stopa na neki zajam moe da se spusti. Zajmoprimac nikad ne plaa manje od iznosa stope koja je na podu, ak iako kamatna stopa padne ispod tog nivoa. U suprotnom osigurava plaa naknadu zajmoprimcu. Najea situacija je kragna, koja predstavlja kombinaciju kape i poda. Zamena, trampa (SWAPS) - Trampa je razmena obligacija po zajmovima. Dva preduzea o kojima se govori kao o kontra stranama, pozajme novac, pa potom razmenjuju ili glavnice svojih zajmova ili obaveze otplate ili oba. Trampa ima smisla kada svaki zajmoprimac moe da umanji troak finansiranja tako to puta da ga kontra strana pribavi, primi. Javlja se u tri forme: 1. bazna trampa kada strane pozajmljuju po dve razliite referentne stope 2. trampa fiksno za promenljivo jedan zajam po fiksnoj kamatnoj stopi, a drugi po promenljivoj 3. monetna trampa dva zajma su izraena u razliitim valutama Terminski (roni) zajmovi - Roni zajmovi su zajmovi sa rokom dospea duim od jedne godine. Njih daju prvenstveno komercijalne banke i kompanije ivotnog osiguranja. Pogodni su za finansiranje u 3 sluaja: 1. za kupovinu imovine srednjeronog veka trajanja 2. kao pomona linija kredita u sluaju nekog preduzea iji je tehnoloki ciklus dui od jedne godine 10

3. kao zajam za premoivanje (obezbeuje privremeno finansiranje dok se ne postigne budue, postojanije i trajnije finansiranje) Dospee ronog zajma zavisi od potreba i zajmoprimca i zajmodavca. S gledita zajmoprimca, dospee treba da odgovara razlogu uzimanja zajma. Zajmodavac ima dve stvari o kojima razmilja pri uspotavljanju roka dospea terminskog zajma: prvo, o tome da mu zajam bude vraen, otplaen, i hoe da uskladi rok sa zajmoprimevim projektovanim tokovima gotovine, a drugo, zajmodavac eli da zatiti od gubitaka svoj vlastiti bilans i stoga eli da vee dospee zajma sa dospeem obaveza. Struktura ronog zajma odnosi se na nain na koji ce taj zajam biti amortizovan ili otplaen. Uobiajene su 3 vrste strukture: 1. jednaka plaanja - glavnica i kamata otplauju se zajedno u podjednakim ratama tokom ivotnog veka zajma 2. jednaka amortizacija - zahteva da se glavnica otplauje u jednakim ratama. Kamata se rauna zasebno i dodaje se otplati glavnice i tako se dolazi do ukupnog plaanja u svakom periodu. 3. zajmovi po sistemu balon i metak - ova struktura se obino primenjuje kad se za zajmoprimev tok gotovine ne oekuje da e biti dovoljni za servisiranje zajma tokom njegovog veka trajanja. Kad doe do dospea, zajmoprimac e prodati neto od imovine da bi otplatio zajam, ili e jednostavno da krene u refinansiranje zajma produavajui rok njegovog dospea. Zajam se esto strukturira s jednim neproporcionalno velikim konanim planjem, za koje je u upotrebi naziv balon. Esktremni sluaj balona je metak zajam, koji ne zahteva otplatu glavnice sve do datuma dospea. Ta velika otplata glavnice je metak. Primenjuje se kad je finansiranje u stvari zajam za premoivanje. Ugovor o ronom zajmu slui u 3 svrhe: 1. Specifikuje karakteristike zajma iznos, dospee, kamatnu stopu 2. Identifikuje imovinu kojom se eskontuje zajam, a koja se normalno zahteva od svih, osim od najveih zajmoprimaca 3. Sadri zatitne sporazume, klauzule koje nameu restrikcije finansijskom ponaanju zajmoprimca s namerom da umanje verovatnou da zajam ne bude otplaen; ove klauzule se grupiu u 3 kategorije: a. Nesalomive b. Promenljive pojedinosti c. Specijalni uslovi Nesalomive klauzule, one koje se retko menjaju, zahtevaju od zajmoprimca da: 1. plati sve svoje dugove na vreme 2. redovno dostavlja svoje finansijske izvetaje zajmodavcu 3. osigura zalonu imovinu najmanje na vrednost u visini zajma 4. ne prodaje zalonu imovinu bez odobrenja zajmodavca 5. ne jami svojim drugim aktivnim sredstvima, imovinom, nekom treem licu 6. preuzima odreene druge obaveze ili garantovanje za dug nekog treeg lica Promenljive pojedinosti su klauzule ije se pojedinosti menjaju od zajma do zajma i one koje zahtevaju od zajmoprimca da: 1. odrava specifikovan nivo obrtnog kapitala ili minimalan tekui odnos 2. ne uklanja gotovinu iz poslovanja preduzea preteranim gotovinskim dividendama ili kapitalnim izdacima 3. ne preuzima na sebe dodatne obligacije putem drugih ronih zajmova ili zakupa Specijalni uslovi su klauzule koje mogu da se unesu u ugovor o zajmu kad tome ima mesta. Meu takve spadaju: 1. ogranienje na korienje prinosa od zajma 2. limitirane direktorske plate 11

3. zahtev da se formiraju odreeni ugovori o zapoljavanju i osiguravanju ivota u sluaju kljunih ljudi. Lizing - sporazum o izdavanju u kome vlasnik nekog aktivnog sredstva, neke imovine (davalac zakupa) daje drugoj strani (zakupcu) pravo da koristi tu imovinu uzvraajui nizom plaanja. Postoje razliiti naini da se klasifikuje lizing: 1. prema broju zakupodavaca 2. prema prethodnom posedovanju sredstava, imovine 3. prema meri do koje zakupac kupuje usluge 4. prema prirodi uslova samog zakupa 5. prema pravilima finansijskog raunovodstva Direktan zakup zakup sa samo jednim investitorom, zakupodavcem, koji poseduje iznajmljeno sredstvo/imovinu. Zakup uz zaduenost zakup kod koga postoje i investitor vrednosnog kapitala i investitor duga. Zakupodavac investira samo jedan deo kotanja sredstava a uzima na zajam ostalo, pojaavajui na taj nain svoju investitorsku poziciju i uveavajui stopu prihoda. Prodaja i povratno uzimanje u zakup transakcija pri kojoj neko preduzee proda svoja sredstva nekom zakupodavcu pa onda to isto uzima u zakup. Prethodno posedovanje (vlasnitvo) odnosi se na opremu koju zakupodavac kupuje direktno od njenog proizvoaa ili od nekog drugog prodavca. Prodaja i ponovno uzimanje u zakup je nain da preduzee svoju investiciju u neko sredstvo ili imovinu pretvori u gotovinu bez upotrebe tog sredstva tj. imovine. Zakup pune usluge zakup koji se odnosi na neko sredstvo ili imovinu, ali takoe na potpuno poslovanje i odravanje tog sredstva. Preduzee proda neko sredstvo ili neku imovinu zakupodavcu koji ga odmah ponovo izdaje tom preduzeu. Kupljene/nabavljene usluge - zakup u okviru kog zakupodavci pruaju i korienje nekog sredstva ili imovine i njegovo funkcionisanje. Plaanje koje zakupac ima da izvri pokriva kotanje samog sredstva ili imovine, kao i radno poslovanje i odravanje tog sredstva ili imovine. Neto zakup, ist zakup odnosi se na neko sredstvo ili imovinu bez ikakvih potpornih usluga (tako da rad s tim sredstvom ili imovinom, kao i odravanje, predstavljaju odgovornost i obavezu zakupca). Operativni (poslovni) zakup - rok trajanja zakupa je kratak, a zakupac esto moe da raskine zakup pre njegovog isteka. Plaanja zakupa predstavljaju samo deo vrednosti sredstava (imovine), a po isteku zakupa to sredstvo (imovina) se obino vraa zakupodavcu, koji onda moe da ga da u zakup nekom drugom licu. Finansijski zakup - zakupac dobija na korienje sredstava (imovine) skoro u itavom njegovom veku trajanja ili bar priblino, trajanje zakupa je dugotrajno i retko se javlja klauzula o otkazu. Ukupna plaanja za zakup su vea od kotanja tog sredstva (imovine), a po isteku zakupa sredstvo (imovina) esto postaje vlasnitvo zakupca - ili automatski ili uz neko nominalno plaanje u vrednosti od recimo 1$. VII Politika dividendi Dividende predstavljaju postotak zarade tj. profita koji preduzee u novcu isplauje svojim akcionarima. Same dividende predstavljaju dobit na osnovu udela u akcionarskom kapitalu, odnosno posedovanju akcija koje o tome svedoe. Dividende su promenljiv prihod, srazmeran udelu akcija u akcionarskom kapitalu, na iju promenljivost utiu dva inioca: 1. prihod akcionarskog drutva 12

2. njegova poslovna politika Kriterijumi za razvrstavanje dividendi su: nepromenljivost-regularnost visine dividendi i rokovi njihovih isplata, poreklo i karakter sredstava za isplatu dividendi, vidovi u kojima se dividende isplauju. Prema ovim kriterijumima postoje: 1. dividende koje su stalne (regularne i posebne) 2. dividende koje se isplauju iz dobiti i dividende koje se isplauju iz osnovne glavnice 3. dividende koje se isplauju u gotovom novcu tj. u novanim sredstvima Stalne ili regularne dividende se isplauju po nepromenjenoj stopi i u rokovima unapred poznatim i utvrenim u statute ili u odluci skuptine akcionara. One su posledica normalnih poslovnih aktivnosti preduzea i u njihovoj osnovi je dugorona finansijska i poslovna politika koju sprovodi uprava drutva. Stalne dividende opravdavaju poverenje akcionara i ine akcije privlanim. Poto je nemogue unapred sa sigurnou predvideti elemente koji e se povoljno ili nepovoljno odraavati na poslovne rezultate drutva i tako uticati posredno ili neposredno na visinu dividendi, preduzee formira posebne rezerve ija sredstva slue iskljuivo za isplate redovnih dividendi. Posebne dividende su rezultat posebnih situacija i nazivaju se jo i neregularne, ekstraordinarne. Prelazne dividende - U toku godine, a zavisno od rezultata i stepena likvidnosti, preduzea dele jednu ili vie prelaznih dividendi tj. intermedijarnih dividendi po stopama koje mogu da budu razliite. Konane dividende se daju na kraju poslovne godine i stalne su vrednosti. Dividende koje se isplauju iz dobiti - Akcionar ima pravo na osnovu i u granicama zakona i statuta na dividendu, odnosno na uee u neto godinjoj dobiti koju skuptina odredi za deobu akcionarima, kao i na udeo koji se iz rezerve upotrebi radi isplate divdendi. Dividende koje se isplauju iz osnovne glavnice - Deava se da preduzee akcionarima deli dividende koje potiu iz dobiti, ali u sebe ukljuuju delimino i amortizaciju osnovne glavnice, odnosno akcionarskog kapitala. Interklarne dividende - Dividende se po pravili isplauju samo iz dobiti, ali zakonski propisi nekih drava dozvoljavaju isplatu dividendi u toku osnivanja preduzea ili za vreme pripreme proizvodnje, odnosno pre nego to akcionarsko drutvo svojim normalnim poslovanjem ostvari dobit. Ove dividende se nazivaju interkalarne dividende i isplauju se iz optih trokova namenjenih za organizovanje poslovnih aktivnosti. Dividende koje se isplauju u novanim sredstvima povezane su najvise sa poslovnim rezultatima drutva i njegovom likvidnou. Neracionalno je korienje kredita za isplatu dividenti u sluajevima privremene nelikvidnosti. Dividende koje se isplauju akcijama - Akcije koje se koriste za isplatu dividendi mogu da budu obine ili prioritetne. Kada akcionarsko drutvo vri isplatu dividendi akcijama koje je izdalo neko drugo preduzee onda se ne radi o isplati dividendi akcijama, nego isplati dividendi pokretnim dobrima. Isplata dividendi sopstvenim akciijama ima za posledicu poveanje akcionarskog kapitala korienjem dela rezervi. Drutvo koje eli da isplati dividende sopstvenim akcijama moe da koristi dva reenja: 1. da izda nove akcije i podeli ih akcionarima i 2. da ne izdaje nove akcije nego poveava nominalnu vrednost postojeih akcija Dividende koje se isplauju obveznicama koje je izdalo akcionarsko drutvo polazi od injenice da su akcionarska drutva smatrala da je za njih pogodnije da finansiraju investiciije iz dobiti i da radi toga daju obveznice akcionarima na ime dividendi, nego da dele dividende u novcu i zatim prikupljaju na tritu potrebna sredstva emitovanjem obveznica. 13

Dividende koje se javljaju u vidu obeanja ili potvrde - Ovakav nain podele dividendi se koristi da bi se izbeglo plaanje poreskih dabina, a u sluajevima kada akcionarsko drutvo ostvaruje znaajnu dobit, a istovremeno ima momentalne i kratkotrajne potekoe sa likvidnou. Umesto isplate dividendi u novanim sredstvima, izdaje se solo menica, kojom se garantuje da e u odreenom roku dividenda biti isplaena. Dividende koje se isplauju u imovini koja pripada akcionarskim drutvima - Ovaj vid isplate dividendi se koristi samo u izuzetnim okolnostima i tada se umesto u novanim sredstvima, dividende isplauju imovinom koja pripada akcionarskom drutvu. Faktori politike dividendi imaju dva aspekta: 1. teorijski (okrenut ka faktorima koji utiu na politiku dividendi) 2. menaderski (vezan za razmatranja i procene onih koji su najodgovorniji za poslovanje i uspenost preduzea u sadanjosti i budunosti). Najvaniji faktori su: 1. porezi i poreska politika - Profit nakon poreza je ono to se deli na dividende i zadrane zarade. Porezi na prihod preduzea mogu uticati na znaaj dividende, ukoliko se poreski zakoni promene. 2. trokovi emisije - Sredstva isplaena od strane preduzea moraju se zameniti sredstvima prikupljenim putem spoljnog finansiranja. Za svaku novanu jedinicu isplaenu u vidu dividendi, preduzee dobija neto manje od dolara nakon uzimanja u obzir trokova emisije, za svaku novanu jedinicu spoljnog finansiranja. 3. transakcijski trokovi - Ovi trokovi su povezani sa prodajom vrednosnih papira. Ukoliko dividenda nije dovoljna za zadovoljenje sadanjih elja za prihodom deoniara, oni moraju platiti brokersku proviziju prilikom prodaje dela svojih deonica. Sa druge strane, deoniari koji ne ele dividende u svrhu tekue potronje, treba ponovo da uloe svoje dividende. 4. institucionalna ogranienja - Odreeni institucionalni investitori ogranieni su u kupovini odreene vrste obinih deonica ili u njihovom dranju unutar portfolia iznad odreenog postotka. Ukoliko preduzee uopte nije isplatilo dividendu ili ukoliko je ne isplauje tokom dovoljno dugog vremenskog perioda, odreenim institucionalnim investitorima, najee nije dozvoljeno da ulau u deonice takvih preduzea. 5. sklonost dividendama - Psiholoki razlog zbog kojeg su neki investitori skloni dividendama. VIII Finansijsko planiranje Planiranje je vano jer je vezano za proces upravljanja. Veoma je vano zbog estih promena u poslovanju i elementa neizvesnosti. Planiranje predstavlja polaznu osnovu itavog upravljakog procesa i omoguava da se preduzee usmeri na one oblasti poslovanja gde je mogue ostvariti najpovoljnije rezultate poslovanja. Finansijsko planiranje predstavlja predvianje, odnosno unapred projektovano usmeravanje, usklaivanje i rasporeivanje elemenata finansijske funkcije preduzea. Ono ima za predmet planiranje finansijskih tokova i finansijskih struktura i konstrukcija. Smatra se da postoje 3 kategorije ili filozofije planiranja: 1. zadovoljavajue - Planovi predstavljaju ciljeve koji nisu previe ambiciozni. Nivo poslovanja koji e zadovoljiti preduzee zasniva se na mogunosti i vrednosti ocene prihvatljive za uesnike u poslovanju.

14

2. optimizirajue - Nastoji se maksimiziranju poslovanja sa datim elementima prizvodnje ili minimiziranju trokova poslovanja pri datom prihodu. Ove tehnike su vie korisne u taktinom nego u strategijskom planiranju. 3. inovativno ili adaptivno - Oslanja se na dostignua kibernetike i bihejvioristikih nauka, jer treba da omogui okvir za odgovarajue reakcije preduzea u uslovima neizvesnosti. Zadatak finansijskog planiranja je da: 1. anticipira potrebe za finansijskim sredstvima, odnosno gotovinom za budui poslovni period 2. utvrdi izvore i upotrebu gotovine kada se radi o njenom ulaganju u ostale oblike poslovnih sredstava 3. proceni poslovne rezultate koje treba ostvariti korienjem tih sredstava u toku gotovine Principi finansijskog planiranja: 1. princip sistematinosti - sistematino usklaivanje raunovodstva i plana, kao i pravovremeno utvrivanje elemenata finansijskog plana 2. princip jasnosti - jasno ralanjivanje elemenata primanja i izdavanja, kao i respektovanje bruto principa, 3. princip potpunosti - obavezno obuhvatanje svih primanja i izdavanja u odreenom planskom periodu, kao i svih stanja finansijskih sredstava prenetih iz prethodnog perioda 4. princip elastinosti - lako prilagoavanje na promene budue finansijske okolnosti i preuzimanje mera za vrenje rebalansa 5. princip vremenske tanosti - zahtev da svi kanali novanih tokova u finansijskom planu budu vremenski tano analizirani, jer se u protivnom ne moe projektovati realna finansijska likvidnost 6. princip tanosti iznosa - zahtev da svi elementi novanih tokova budu vremenski alocirani i vrednosno tani Kriterijumi za razvrstavanje finansijskih planova: 1. redovnost sastavljanja 2. vremenski period za koji se sainjava 3. svrha sastavljanja Podela finansijskih planova u pogledu redovnosti sastavljana: 1. tekui (redovan ili vanredan) 2. jednokratni(specijalni) Podela finansijskih planova po vremenskoj dimenziji: 1. perspektivni projektuju, prema osnovnom perspektivnom planu preduzea, dugorono potrebna finansijska sredstva (daju model njihove dugorone konstrukcije po pojedinim izvorima) 2. osnovni - predstavljaju izraz godinjih planova proizvodnje. Sadre: vrednost ukupno planirane proizvodnje, planirani bruto produkt, vrednost ukupnog prihoda, vrednost materijalnih trokova i amortizacije, dobiti, iste dobiti, izdvajanja za line dohotke, sredstva rezervi i sredstva za jaanje materijalne osnove. 3. operativni Za krai vremenski period obuhvataju vrednosti sledeih transakcija: plaanje repromaterijala, alata i drugih sredstava za rad, plaanje tuih usluga, isplate linih dohodaka, uplate doprinosa drutvenoj zajednici, otplate kredita i zajmova, uplate amortizacije, naplatu prodate robe, izvrenih usluga i vanrednih prihoda. Podela finansijskih planova prema svrsi sastavljanja: 1. planovi priliva i odliva planovi toka novanih sredstava i planovi likvidnosti 15

2. 3.

planovi pojedinih vrsta sredstava i njihovih izvora planovi prihoda i rashoda, bruto i neto dobiti

Plan prodaje - Polazite za izradu plana novanih tokova jeste plan prodaje. Za sainjavanje plana prodaje koriste se interne i eksterne analize, tj. podaci podaci koji za svoje izvore imaju sopstveno preduzee, ali i oni koji dolaze iz okruenja. Kao interni podaci, znaajni su oni vezani za prodaju odreenog proizvoda u prolih nekoliko godina, stanje kapaciteta, a kao eksterni oni koji se odnose na konkurenciju i opte stanje u ekonomiji jedne zemlje. Poto se saini plan prodaje, neophodno ga je dopuniti planom naplate, tj. primanja gotovine. Plan trokova - Preduzee ima odreene trokove (za materijal, energiju, rad i ostalo) i odreene novane izdatke za plaanje tih trokova. Plan trokova i novanih odliva je sainjen po osnovu plaanja tih trokova. Plan novanih tokova je plan priliva i odliva gotovine iz koga se vide uslovi naplate i uslovi isplate. Sainjavanje plana novanih tokova treba da se temelji na svim ostalim planovima aktivnosti u preduzeu, koji na indirektan ili direktan nain imaju uticaja na priliv ili odliv novanih sredstava. Sainjava se u cilju racionalnog i efikasnog upravljanja gotovinom smislu usklaivanja gotovinskog priliva i odliva radi postizanja to rentabilnijeg poslovanja preduzea. Planiranje novanog toka ne vri se samo zato da bi preduzee bilo likvidno, nego i zbog toga da se obezbedi mogunost upravljanja novanim sredstvima kojom bi se postigla to bolja efikasnost. Zadatak plana novanih tokova je da prui menadmentu podatke o: 1. proceni oekujueg priliva u toku pojedinano svakog perioda 2. proceni novanih odliva 3. proceni salda gotovine 4. razlici koja se pojavi na kraju svakog perioda izmeu odnosa gotovine koja se oekuje da e biti na raspolaganju i sume koja se smatra normalnom 5. predvianje o tome kada treba da se podigne nivo gotovine da bi se saldo gotovine doveo do potrebnog nivoa 6. proceni o tome koja sredstva treba da budu pozajmljena da bi se podigao nivo gotovine 7. predvianje o tome kada pozajmljena gotovina moe biti vraena na osnovu gotovinskih primanja 8. uporeivanje stvarnih uplata i isplata sa predvienim Plan likvidnosti, kao neto modifikovan pkan novanih tokova, uglavnom ima operativni karakterm jer se utvruje za krae periode, obino jedan mesec, a po potrebi i krae od toga. Optimalna likvidnost se definie kao zahtev za raspolaganjem sredstvima plaanja dovoljnim za izvrenje dospelih obaveza, uz uslov da se ne nameu tete ansama koje stoje na putu najvee mogue rentabilnosti Planirani bilans uspeha je projekcija planiranih prihoda, trokova i profita za neki vremenski period, data na osnovu pomenutih segmentnih planova. Planirani bilans stanja predstavlja sintetiki plan koji treba da pokae oekivanu strukturu sredstava i izvora sredstava na poetku i na kraju planskog perioda, te promene koje se oekuju u kvalitativnom smislu.

16

Budetiranje - Budet je formalno izlaganje oekivanih obima proizvodnje, prodaja, rashoda i drugih finansijskih veliina. Primenjuje se za stvaranje procene buduih finansijskih potreba firme. Svaki budet se moe razdeliti na operativnu i finansijsku komponentu. Operativni budet je sloen plan fizikog proizvoda u okviru poslovanja, meuzavisnost i meusobna veza svih fizikih i finansijskih faktora koji su tu ukljueni i utvrivanje planiranog profita. Finansijski budet dodaje stavke kapitalne prirode operativnom budetu. Tipovi finansijskog planiranja: 1. Profitno planiranje - procenjivanje prognoze prodaja, proizvodnih obima koji su neophodni da se zadovolji prognoza prodaja i trokova poslovanja koje treba nainiti u proizvodnji i administraciji. Profitno planiranje ne utvruje samo predvieni nivo dobiti, ve i osetljivost te dobiti na promene u prodaji i /ili trokovima. 2. Kratkorono finansijsko planiranje - predstavlja razradu godinjeg gotovinskog budeta i njegovu primenu za predvianje gotovinskih tokova firme, gotovinskih vikova i deficita i svih moguih finansijskih efekata koji odatle rezultiraju. 3. Dugorono finansijsko planiranje - pomae rukovodstvu u planiranju fondovskih potreba za budui rast firme. Ovo planiranje sadri dve komponente. Prva je proces utvrivanja izglednih gotovinskih tokova koji istiu iz poslovanja u njegovom trenutnom stanju. Druga je proces kapitalnog budetiranja, ime se ocenjuju razliite mogunosti investiranja koje stoje firmi na raspolaganju. X Upravljanje obrtnim sredstvima Obrtna sredstva najee se definiu kao deo poslovnih sredstava koja se po pravilu utroe jednokratnim ulaganjem u proizvodni proces i druge poslovne procese. Obrtna sredstva se jo nazivaju i radni kapital. Upravljanje obrtnim sredstvima preduzea podrazumeva stalno usklaivanje rentabilnosti i rizika koji su neposredno uslovljeni veliinom neto obrtnih sredstava. Grupe obrtnih sredstava: 1. novac i surogati novca 2. prelazni oblici novca u robu 3. zalihe sirovina, materijala i sitnog inventara 4. proizvodnja u tolku i poluproizvodi 5. zalihe gotovih proivoda i robe 6. prelazni oblici robe u novac 7. prelazni oblici novca u novac Bruto masa predstavlja vrednosno iskazan obim odgovarajueg oblika, podoblika i vrste obrtnih sredstava koji se odnosi na odreeni vremenski interval krunog toka reprodukcije. Koeficijent obrta je pokazatelj vremenskog trajanja jednog obrta u toku krunog toka reprodukcije i, po pravilu, u toku jedne godine. To je vreme angaovanja obrtnih sredstava u nekom od oblika ili podoblika. Koeficijent obrta predstavlja pokazatelj uspenosti upravljanja obrtnim sredstvima i pokazuje koliko su obrtna sredstva koriena u toku godine za plaanje rashoda i trokova. Neto obrtna sredstva predstavljaju razliku izmeu ukupnih sredstava i kratkoronih izvora finansiranja. To je onaj deo ukupnih obrtnih sredstava koji je pribavljen iz dugoronih izvora finansiranja. Smatra se da su neto obrtna sredstva znaajan indikator likvidnosti. Veruje se da nesinhronizovana priroda novanih tokova, primanja i izdavanja gotovine dovodi do neophodnosti formiranja neto obrtnih sredstava. Upravljanje zalihama - Zalihe predstavljaju sponu izmeu proizvodnje i prodaje proizvoda. Zalihe 17

sirovina pruaju fleksibilnost preduzeu kod kupovanja. Njih treba odravati i poveavati sve dok nastale utede premauju ukupne trokove dranja dodatih zaliha. Ekonomina koliina narudbine (EOQ) - je znaajan koncept za kupovinu sirovina i skladitenje gotovih proizvoda i zaliha poluproivoda. U analizi treba odrediti optimalnu koliinu narudbine za odreenu stavku zalihe ukoliko je data njena prognozirana upotreba, troak naruivanja i odravanja. Veliina zaliha - Adekvatna veliina sigurnosnih zaliha koje treba odravati zavisi od nekoliko faktora. to je vea neizvesnost u vezi sa potraivanjima za zalihama, to e preduzee odravati vee sigurnosne zalihe. Jo jedan od faktora je troak odravanja zaliha. Dalje, to su vei oportunitetni trokovi fondova investiranih u zalihe, to je manja optimalna veliina prosenih zaliha i manja optimalna koliina narudbine. to je krae proseno vreme isporuke zaliha, to su manje koliine sigurnosnih zaliha potrebne i manje su investicije u zalihe. Finansijski menader se takoe bavi i rizicima sadranim u odravanju zaliha. Osnovni rizik je da e trina vrednost odreene zalihe biti manja od vrednosti po kojoj je nabavljena, a odreene vrste zaliha su sklone zastarevanju. Upravljanje potraivanjima podrazumevaju potraivanja od kupaca, koja obuhvataju i trgovinske i potroake kredite. Upravljanje kreditima obuhvata pet koraka: 1. moraju se utvrditi uslovi pod kojima se predlae prodaja svoje robe 2. mora se odluiti kakav dokaz o dugovanju treba traiti 3. mora se razmotriti za koje kupce je verovatno da e platiti svoje raune 4. mora se utvrditi iznos kredita koji se moe odobriti svakjom pojedinanom kupcu 5. poto je dat kredit nailazi problem naplate istok kada dugovanje sazri Uslovi prodaje - U nastojanju da se kupci podstaknu da plate pre konanog datuma, uobiajeno je da se nudi gotovinski popust za promptno namirenje plaanja. Naravno, svako preduzee koje otee s plaanjem preko datuma dospea dolazi na taj nain do jeftinog zajma, ali oteuje svoju reputaciju u smislu boniteta i kreditne sposobnosti. U sluaju mnogih artikala koji se kupuju neprestano iznova, nije pogodno traiti posebna plaanja za svaku isporuku, ve se ovo tretira kao da se sve kupovine tokom datog meseca obavljaju na kraju tog meseca. Kada kupovine zavise od sezonskih fluktuacija, proizvoai esto podstiu kupce da prihvate raniju isporuku, tako to im odobravaju da 'razvlae' s plaanjem sve do uobiajene sezone naruivanja. Ovakva praksa poznata je pod nazivom sezonsko datiranje. Instrumenti komercijalnog kreditiranja - Ukoliko je u pitanju narudbina koja je vrlo velika, a nema nikakvog komplikovanog gotovinskog popusta, od kupca se moe zatraiti da potpie vlastitu menicu (promisori notu). Ukoliko se hoe dodati jasno preuzeta obaveza od strane kupca, koristi se komercijalna (bezuslovna) menica. Prodavac trasira menicu kojom se nalae plaanje od strane kupca i alje tu menicu kupevoj banci, zajedno s dokumentacijom o otpremi. Ako se zahteva neposredno plaanje, menica se naziva menicom po vienju (a vista menica). Ako zahtev nije te prirode, govori se o ronoj menici. U zavisnosti od toga o kojoj od ove dve menice je re, kupac ili uplauje ili proznaje dug tako to dodaje re akceptirao i potpisuje. Banka potom predaje otpremnu dokumentaciju kupcu, a prodavcu prosleuje novac ili trgovaki akcept. Izvoznik koji zahteva veu sigurnost i izvesnost plaanja moe da zatrai od kupca da pripremi neopozivi akreditiv. Ova situacija moe da se izbegne vrenjem uslovne prodaje, tako to pravo vlasnitva na robu ostaje na strani prodavca sve dok se ne izvri plaanje u potpunosti. Kreditna odluka - Ako se pretpostavi da su fiksni uslovi prodaje, tj. da je odlueno da se roba prodaje na kredit, kao i da je utvren postupak za procenjivanje verovatnoe da svaki kupac plati u potpunosti, sledei korak koji treba nainiti je identifikacija kupaca kojima treba ponuditi kredit. Kredit treba da se odobri ukoliko je oekivana dobit od takvog poteza vea nego oekivana dobit u sluaju da se kredit 18

odbije. Ako se da kredit, postoji verovatnoa p da e klijent otplatiti i da e se ostvariti profit. Meutim, postoji i verovatnoa (1-p) da e kupac izneveriti i da e se nainiti gubitak zbog trokova. Pojam osiguravanje kredita podrazumeva da se odredi maksimalan iznos koji e kompanija da pokrije po kupcima sa odreenim rejtingom. Na osnovu toga, moe se potraivati ne samo ako kupac stvarno postane nesolventan, ve i ako je nekom raunu proao rok dospea. Osnovni principi pri dodeljivanju kredita: 1. maksimizacija dobiti - Rukovodiocu kredita posao nije da se minimizira broj loih rauna, ve da se maksimizira dobit. Najbolji sluaj da kupac plati odmah, a najgori da ne plati. 2. koncentracija na opasne raune - Ne treba ulagati isti napor na analiziranje svih molbi za kredit. Ukoliko je neka projava 'mala' ili jasno odreena i definisana, odluivanje treba u velikoj meri da bude rutinsko. Ukoliko se trai veliki iznos, ili ako ima razloga da se sumnja, bolje je ii na detaljno kreditno istraivanje i procenjivanje. 3. ire posmatranje izvan neposredne narudbine - Ponekad valja i rizikovati, ako se uvidi da postoji mogunost da e kupac postati redovan i pouzdan. Upravljanje gotovinom - Gotovina ne donosi kamatu, ali zato prua vie likvidnosti nego hartije od vrednosti. Marginalna vrednost likvidnosti opada ukoliko se dre sve vee koliine gotovine. Prema tome, finansijski rukovodilac eli da stanje gotovine dri na nivou na kome je marginalna vrednost likvidnosti jednaka vrednosti kamete koje se svesno odrekao. Vaganje izmeu povoljnosti i kotanja likvidnosti je jedan sutinski deo upravljanja gotovinom. Drugi deo je u tome da naplata u gotovini i gotovinska plaanja budu efikasni i efektivni koliko god je to mogue. Pozajmica kao nain dolaenja do gotovine - Naei nain dolaska do gotovine je prodaja hartija od vrednosti, meutim, do gotovine se moe doi i uzimanjem pozajmice - na primer podizanjem kredita od banke. Pri tome postoji verovatnoa da e kamatna stopa koja se plaa banci biti via od kamatne stope koja se prima na hartije od vrednosti. Troak uzimanja pozajmice je razlika izmeu kamate koja se plaa na pozajmicu i kamatne stope koja se dobija na likvidna sredstva. Najpovoljnije stanje gotovine zavisi od troka pozajmljivanja i mere neizvesnosti u vezi sa buduim gotovinskim tokovima. X Upravljanje likvidnou Mogunost sagledavanja i upravljanja likvidnou - Posmatrano na makro nivou likvidnost ukupne privrede predstavlja agregat novane mase i jo nekih drugih likvidnih finansijskih oblika. Finansijski oblici koji se pored novane mase obuhvataju u izrazu ukupne likvidnosti privrede svrstavaju se u tri kruga: 1. minimalni krug - obuhvata, pored novca, sve finansijske oblike koji mogu biti u relativno kratkom roku pretvoreni u novac bez gubitaka 2. srednji krug - obuhvata finansijske oblike koji se bez odlaganja mogu naplatiti od bankarske ili neke nebankarske organizacije 3. maksimalni krug - obuhvata pored svega navedenog za minimalni i srednji krug i takve finansijske oblike koji se mogu unoviti na berzama i garantovana prava. Za jedno preduzee se moe rei da ima zdravo tekue finansijsko stanje ako je sposobno da: 1. odgovori na svoje kratkorone obaveze o rokovima njihovog dospea 2. odrava dovoljno obrtnih sredstava za obavljanje normalne poslovne aktivnosti 3. isplati dospele kamate i izdatke na teret rasporeenog dobitka 4. sauva svoju kreditnu sposobnost U uem smislu shvaena likvidnost odnosi se na sposobnost preduzea da podmiri kratkorone obaveze 19

dospele u trenutku posmatranja likvidnosti. U irem smislu shvaena likvidnost odreuje se paralelnim posmatranjem obaveza grupisanih po rokovima dospea prema delovima imovine grupisanih po vremenu potrebnom za pretvaranje u likvidna sredstva. Prema stepenu likvidnosti likvidna sredstva se mogu razvrstati: a) likvidna sredstva prvog stepena: 1. sredstva u gotovini (blagajna) 2. sredstva kod banke (iro-raun) 3. papiri od vrednosti koji se mogu odmah unoviti 4. trana sredstva plaanja koja je mogue odmah unoviti b) likvidna sredstva drugog stepena: 1. potraivanje od kupaca, sem sumnjivih i spornih 2. nedospele menice i druge hartije od vrednosti koje se u odreenom roku mogu unoviti c) likvidna sredstva treeg stepena oznaavaju sva ostala obrtna sredstva, bez stavki koje spadaju u smanjenje sredstava. Analiza trenutne likvidnosti slui kao osnova za izradu plana likvidnosti ili tzv. plana novanih tokova priliva i odliva novanih sredstava gde se po dnevnim, nedeljnim, mesenim i duim periodima posmatraju: 1. priliv sredstava iz svih izvora, uz uslov da se ostvare planske pretpostavke o obimu poslovanja 2. odliv sredstava po istim uslovima Godinji plan likvidnosti, kao sinteza drugih odgovarajuih planova preduzea, proizilazi iz mesenih operativnih planova i poetnog stanja na pocetku godine. Operativni plan likvidnosti po mesecima najlake je izraziti u vidu bilansa i koji sadri tri glavne grupe podataka: 1. priliv sredstava 2. odliv sredstava 3. rekapitulaciju Planiranje potrebnog nivoa gotovine - Do plana potrebnog novca dolazi se projektovanjem buduih novanih primanja i novanih isplata preduzea tokom razliitih vremenskih perioda. On otkriva vremenski raspored i koliinu oekivanog novanog priliva i odliva tokom posmatranog perioda. S tim informacijama finansijski rukovodioci mogu da odrede budue potrebe preduzea za novcem, da planiraju finansiranje tih potreba i da sprovedu kontrolu novca i likvidnosti preduzea. Prilivi - Klju tanosti mnogih prorauna novca je predvianje prodaje. Predvianje se moe zasnivati na unutranjoj, spoljanjoj i kombinovanoj analizi. Unutranja analiza se zasniva na prognozi prodaje koju daje referent prodaje. Spoljna analiza podrazumeva da ekonomski analitiari izrauju prognoze za privredu u celini kao i predvianja za prodaju proizvoda odreene industrijske grane. Nakon to se zavri predvianje prodaje, treba odrediti prihode koji su rezultat te prodaje i za veinu preduzea postoji odreeni stepen korelacije izmeu prodaje i iskustva u vezi sa naplatom. Odlivi - Jednom kada je usvojen plan proizvodnje, mogu se proceniti potrebe za materijalom, radom i dodatnim fiksnim sredstvima, kao i trokovi koji se odnose na njihovu nabavku. Uz ove novane izdatke moraju se uzeti u obzir trokovi kapitala, dividende, porezi na prihod, kao i drugi odlivi novca. Neto novani tok - Nakon to su uzeta u obzir sva predvidiva kretanja novanog priliva i odliva, kombinovan je novani priliv i novane isplate kako bi se dobili neto priliv i odliv novca za svaki mesec. Kako bi se uzela u obzir odstupanja od oekivanih novanih tokova, poeljno je izraditi dodatne planove 20

novca. U odreivanju spektra moguih ishoda, mogu biti korisne tehnike simulacija. Izvetaji o sredstvima preduzea na osnovu novca priprema se: 1. klasifikacijom neto promena u bilansu stanja izmeu dve take u vremenu i to kao promene koje poveavaju i promene koje smanjuju novac 2. klasifikacijom iz bilansa uspeha, inilaca koji poveavaju i onih koji smanjuju novac 3. konsolidovanjem tih podataka u izvetaj o izvorima i upotrebi sredstava Odluivanje na bazi profita ili "kea"- Odnosi se na koncept da su rukovodiovi sve vie skloni da se brinu o gotovini ili likvidnosti, umesto o profitu. Kako bi kontrolisali koliinu gotovine potrebne za normalno poslovanje preduzea, rukovodioci treba da da obezbede da se ona kree to je mogue bre i u vezi sa tim treba da dre na umu tri take pritiska gde je potrebno otpustiti vie gotovine: 1. Kreditori - sirovine i zalihe su potrebne za proizvodno poslovanje. Treba to vie poslovati sa dobavljaima koji nude dui kreditni rok pre nego to zatrae plaanje u gotovom. Preduzeu je esto bolje da se odrekne popusta uslovljenog brzim plaanjem jer tako moze da zadri svoju gotovinu. 2. Lageri i proizvodnja u toku - zalihe sirovina se prave kako bi se izbegli prekidi proizvodnje ili predstojee poveanje cena. Nivoi tekue proizvodnje i gotovih proizvoda se odreuju obimom potrebnim za zadovoljenje budue proizvodnje. Stvaranjem robnih fondova se izbegava ostajanje bez zaliha koje su skupe, ali i nepovoljno utiu na naklonost kupaca. 3. Dunici - kreditna prodaja je neizbena ukoliko se ne radi o prodaji na malo gde prodaja za gotovinu predstavlja znaajan deo poslovanja. Ukoliko konkurenti nude kredite, onda se to mora initi. to su uslovi kreditiranja povoljniji, prodavac vie troi.

21