Rad treba da poslui nakon diplomiranja

Tema koja se obrauje moe posluiti kao poetak ireg

istraivanja.
Savladavanje sistematike pisanja diplomskog odnosno
master rada znai savladavanje sistematike pisanja
buduih radova, bilo da je re o strunim bilo da je re o
naunim radovima.

1.
2.
3.
4.

5.
6.

Precizno formulisati temu;

Prikupiti grau za obradu teme;
Organizovati grau po nekom redosledu;
Prouiti temu iz primarnih izvora u svetlu prikupljene
grae;
Dati formu i organski povezati sva izneta gledita;
Izloiti grau tako da italac razume ta ste hteli da
kaete; da moe da se poslui istom graom ako eli da
se pozabavi istom temom.

Napisati master rad znai nauiti kako uneti red u

sopstvene ideje i kako srediti podatke.
Nije vana tema rada koliko je vano iskustvo koje se
pisanjem o temi stie.
Pisanje master rada je i veba i postupak sticanja vetine
pisanja!

1.
2.

3.

4.

Tema mora odgovarati interesima kandidata.

Izvori na koje se kandidat upuuje moraju kandidatu
biti dostupni.
Izvori na koje se kandidat upuuje moraju biti
upotrebljivi, odnosno primereni kulturnom profilu
kandidata.
Metodoloki okvir mora biti usklaen sa iskustvom
kandidata.
Zakljuak je: Svako treba da napie rad za koji je sposoban.

Mongorafski, panoramski ili kompilativan rad?

Pravilo: to se vie suava polje, radi se bolje i sigurnije je.

Bolje je da rad vie lii na esej nego na enciklopediju.

Istorijski ili teorijski rad?

-Pojam slobode
-Pojam slobode kod Kanta
Pravilo: Ako ste inteligentni patuljak, skoite na rame nekog
dina, ak i skromne visine; ili na rame nekog drugog patuljka.
Uvek ima vremena da put nastavite sami.

Teme iz prolosti ili savremene teme?

Pravilo: Pisati o temama iz prolosti iz savremene
perspektive.
Pisati o savremenim temama osvrui se na
njihovu istorijsku bazu.
Koliko vremena odvojiti za pisanje master rada?
Pravilo: Ne vie od tri godine niti manje od est meseci.

Da li je potrebno poznavati strane jezike?

Benefiti:

Ova okolnost je dobra za poetak uenja nekog jezika.

Moda dotini jezik neete progovoriti ali itati sigurno hoete.

Pravilo:

Ne moe se pisati rad o stranom autoru ako se njegova dela ne

itaju u originalu.
Ne moe se pisati rad o temi ako je najvei deo grae pisan na
jeziku koji ne poznajemo.


1.

2.

3.

4.

Svaka tema moe biti nauna. U kontekstu toga

kriterijumi naunosti su:
Istrauje se jedan prepoznatljiv predmet definisan tako da ga i
drugi mogu prepoznati.
Istraivanje o odreenom predmetu treba da saopti ono to
jo niko nije rekao ili da kroz drugaiju optiku sagleda ono
to je ve reeno.
Istraivanje mora da koristi drugima
Istraivanje treba da prui elemente za potvrdu ili negaciju
iznete pretpostavke.

1.

2.

3.
4.
5.

Ne poinji izlaganje suvie izdaleka, nego odande

odakle je to nuno, neophodno.
Ne unositi u rad nita to nije u neposrednoj vezi sa
temom, to rad ini razvodnjenim.
Ne pretrpavati rad beznaajnim pojedinostima.
Ne ponavljati ono to je ve na neki nain reeno.
Ne razlagati i objanjavati opirno stvari koje su same
po sebi dovoljno razumljive.

6. Jedinstvo (nuno je da svi delovi rada budu posveeni

jednoj stvari, jednom predmetu, jednoj ideji i da ine
organsku celinu u smislu da doprinose razvoju osnovne
ideje).
7. Sklad.
8. Adekvatno isticanje.

9. Originalnost.(Kad bih mogao rei ta sve dugujem

svojim prethodnicima i savremenicima, ne bi mi mnogo
ostalo. Gete)
-Nauni rad treba da saoptava rezultate linih
istraivanja, linih razmiljanja, linih intelektualnih
iskustava, i to na nain, kako dotad to niko nije uinio.
10.Pravilno rasuivanje.
-Svaka tvrdnja, sud ili miljenje moraju biti obrazloeni.
-Ne mogu se uzimati samo argumenti koji idu u prilog
stavu autora.
11.Poeljno je da rad obiluje praktinim primerima.

U sledeim situacijama:
1.
Kada je mentor opinjen svojom oblau i usmerava
kandidate ka njoj, u kojim sluajevima kandidati postaju
vodonoe.
2.
Kada mentor beskrupulozno koristi rad kandidata kao
svoj.
Pravilo:
Ne budite neurotini ili paranoini ali se ipak prethodno
raspitajte o prolosti Vaeg mentora.

Izvori iz prve ruke:

Kada se pie rad o nekom delu, izvor iz prve ruke je uvek
originalno delo.
Prevod nije izvor iz prve ruke, mada moe biti koristan
kao prvi kontakt s materijom, jer prikazi drugih autora,
ak i kada su upotpunjeni opirnim citatima u najboljem
su sluaju izvor iz druge ruke.

Knjige, prevodi ili originali

Nauni lanci objavljeni u naunim asopisima
Zbornici naunih radova
Struni radovi objavljeni u strunim asopisima
Odluke sudova ili drugih organa
U odreenim situacijama legitimno je navoditi i delove
novinskih lanaka ili intrevjua datih u novinama.
Legitimno je koristiti citate koje su drugi autori naveli
itd...

Kome se u radu obraamo?

Pisati jasno i razgovetno. Kada itamo dela velikih

naunika uveravamo se da, osim retkih izuzetaka, uvek
govore jasno i ne stide se da objasne ono o emu govore.

Potrebno je definisati termine koji se u radu koriste,

izuzev ako nisu u pitanju uobiajeni termini za oblast o
kojoj je re.

Ne piite predugake reenice.

Idite esto na novi pasus.
Piite sve to vam padne na pamet ali samo u prvoj
verziji. Kasnije ete shvatiti ta vas je povuklo i udaljilo
od sredita teme.
Ne zaboravite emu treba da slui Va rad. Vi treba da
dokaete pretpostavku koju ste izneli na poetku, a ne da
dokaete da ste najpametniji ovek na svetu.

Koristite mentora kao zamore.(esto mu donosite na

itanje delove vaeg rada, njegove reakcije Vam mogu
biti dobar putokaz i neete lutati, iskoristite i prijatelje).

Nije nuno da pisanje ponete od prvog poglavlja.

1.

Citira se jedan tekst koji se zatim i tumai.

2.

Citira se jedan tekst koji se eli kritikovati.

3.

4.

Citira se jedan tekst koji treba da bude potvrda

sopstvenog stava ili tumaenja nekog drugog teksta koji
je ve citiran.
Broj citata u nekom radu se ne moe unapred ograniiti
ali citati ne smeju da budu manifestacija lenjosti.

1.

2.
3.
4.

5.

6.
7.

Odlomke koji su predmet analitikog tumaenja treba

citirati u razumnom opsegu.
Kritika literatura se citira smo kada svojim autoritetom
potkrepljuje ili potvruje neku nau tvrdnju.
Citat slui kao potvrda ili negacija.
Autor i tampani izvor svakog citata mora biti jasno
prepoznatljiv.
U sluaju da citat nije dui od dva ili tri reda, moe se
navesti u pasusu pod navodnicama. Ako je citat pak
dui, smanjiti prored sa 1,5 na 1. U tim sluajevima nisu
neophodni znaci navoda
Citati moraju biti verni.(potena i nepotena parafraza)
Uloga citata je slina ulozi svedoka u nekom sudskom
procesu.

Fusnote:
Rasprostranjeno je miljenje da su radovi ili knjige sa
mnogo fusnota primer uenog snobizma i bacanje praine
u oi.
Tano je da mnogi autori trpaju fusnote da bi svom radu
dali vei znaaj ili da u njima trpaju beskorisne
informacuje. Ipak...

Fusnote ukazuju na izvor iz kojeg se citira

U fusnotama se autor poziva na druge bibliografske
jedinice da bi potkrepio iznete stavove.
Fusnote slue za spoljne i unutranje referencije(up,
vidi napred, vidi dole)
U fusnoti se moe umetnuti citat koji bi u tekstu bio
suvian.

FUSNOTAMA SE OTPLAUJU DUGOVI!!!

Ne unosite podatke koji su opte poznati.

Ne pripisujte jednom autoru ideju koju on iznosi kao

tuu.

KNJIGE se navode na sledei nain:

Prvo slovo imena(moe i kompletno ime i prezime) posle
ega se stavlja taka, naziv kurzivom, mesto izdanja
kurentom, godina izdanja. Samo prilikom prvog citiranja
navodi se puno ime autora.
Primer: E.orovi, Krivino delo izazivanja opte
opasnosti, Dravni univerzitet u Novom Pazaru, Novi
Pazar 2009, 5.
Ukoliko se upuuje na fusnotu, posle broja strane pie se
skraenica fn..

E.orovi, Krivino delo izazivanja opte opasnosti,

Dravni univerzitet u Novom Pazaru, Novi Pazar 2009, 5
fn.7.
lanci navode na sledei nain:
Naziv lanka kurentom, obino pod navodnicama, dok se
naziv asopisa pie kurzivom. Neophodno je navesti broj
i godite asopisa kao i broj strana lanka. Samo prilikom
prvog sitiranja navode se potpuni podaci.

Primer:
S.Gani Osvrt na savetodavnu ulogu Meunarodnog suda
pravde, Meunarodni problemi 4/2010, 629.

Ukoliko postoji vie autora neke knjige ili lanka(do tri)

razdvajaju se zarezom.
Primer: M. Petrovi, M. Popovi, V. Ili
Ukoliko se citira izvor sa vie od tri autora samo prilikom
prvog citiranja se navode svi. U kasnijim fazama citiranja
navodi se samo prvi autor uz dodavanje skraenice et alia
(et al.)
Primer: M.Petrovi et al.,

Ukoliko se u radu citira samo jedan tekst odreenog

autora, kod ponovljenog citiranja tog teksta, posle prvog
slova imena i prezimena autora, sledi samo broj strane i
taka.
Primer: M.Petrovi, 53.

Ukoliko se citira podatak s iste strane iz istog dela kao u

prethodnoj fusnoti, koristi se skraenice Ibidem ili Ibid.
Primer: E.orovi, Krivino delo izazivanja opte
opasnosti, Dravni univerzitet u Novom Pazaru, Novi
Pazar 2009, 5 fn.7
Ibid.
Ibid.,8.

E.orovi, Krivino delo izazivanja opte opasnosti,

Dravni univerzitet u Novom Pazaru, Novi Pazar 2009, 5
fn.7
Ibid.
Ibid.,8
S.Gani Osvrt na savetodavnu ulogu Meunarodnog suda
pravde, Meunarodni problemi 4/2010, 629.
E.orovi, Krivino delo izazivanja opte opasnosti,
op.cit., str. 9.
S.Gani Osvrt na savetodavnu ulogu Meunarodnog suda
pravde,op.cit.,str. 10.
Ibid.
Ibid.,str.11.

 Propisi:

Navode se punim nazivom u kurentu-obino se nakon toga

u kurzivu navodi glasilo u kome je propis objavljen, a
posle zareza broj i godina objavljivanja, ponovo obino u
kurentu.
Primer: Zakon o obligacionim odnosima, Slubeni list
SFRJ, br. 29/78

Navoenje sudskih odluka treba da slui to potpunijem

podatke(vrsta i broj odluke, datum kada je donesena,
publikacija u kojoj je eventualno objavljena).
Latinski citati se obavezno piu u kurzivu.
Citiranje tekstova sa interneta treba, pored internet
stranice ispisane kurzivom, sadri i datum pristupa
internetu.
Inostrana imena pored trasnkripcije na srpskom, kod
prvog pojavljivanja u tekstu, u zagradi se moraju navesti
kurzivom u izvornom obliku. Gustav Radbruh (Gustav
Radbruch)