O naučnom radu

Slobodan Adžić
Struktura rada
 Iz nekog razloga, studenti smatraju da više pažnje treba da posvete
svojim refleksijama i razmišljanjima o temi rada, nego prezentiranju
pročitane literature.
 Verovatno je to i razlog neadekvatnog citiranja literature, što rad čini
plagijatom, što je više nego dovoljno da Vas izbace sa fakulteta u UK.
 Često studenti prepisuju bez citiranja navode iz literature, da bi to
izgledalo kao njihov stav. Ovo je totalno pogrešan akademski pristup.
 Studenti se nalaze na fakultetu da bi naučili. Akademski građanin
treba da pokaže sposobnost pronalaženja informacija o problemu iz
literature.
 Istraživački deo rada treba da pokaže sposobnost studenta da uradi
metodološki ispravno istraživanje, rezultati, pa čak i na doktoratu, koji
jedini ima naučni doprinos, su od sekundarnog značaja.

2
Citiranje
 Svi navodi u radu moraju da budu citirani (referencirani).
 Svaki navod, svaki iskaz, svaka izjava moraju da imaju traga u
literaturi.
 Takođe, sva teorija koja je prezentovana u radu mora biti pravilno
citirana.
 Nije problem ako u jednoj rečenici imate i po nekoliko citata,
naprotiv, to pokazuje da ste ovladali umešnošću citiranja.
 Pravilno citiranje je verovatno ono čega se studenti najviše plaše,
međutim možemo da ih utešimo time što nigde u svetu ne postoji
uobičajeni standard.
 Kada pričamo o citatima, prvo i osnovno pravilo je da sva
literatura koja je citirana u tekstu mora da se nađe u spisku
leterature na kraju rada.

3
Citiranje
 Verujem da je Harvard stil i doprineo da se promeni naš
stari standard da se godina stavlja na kraju citiranog
dela, koji je logičniji jer se kod nas godina završava sa
tačkom, tako da i citirano delo izgleda kao rečenica, što
je i pravilno.
 Međutim, novi standard, koji je i kod nas usvojen, sa
druge strane je pregledniji.
 U literaturi se jasno mora prepoznati razlika između
knjige od članka i standard je da se knjiga navodi
italikom, a članak pod navodnicima.

4
 Navođenje knjige:
Jovanović, J. (2011):
Menadžment
Jovanović, velikih
J. (2011): Menadžment
preduzeća,
velikih S print,
preduzeća, S print, Surdulica
Surdulica
Navođenje članka:

Jovanović, J. (2011): „O
menadžmentu velikih preduzeća“,
Revija za big biznis, 12(3)
5
Citiranje
 Ponovo napominjem, ne postoji jedinstveno
pravilo, osnovno je da su svi pojedinačni delovi
citata odvojeni znakovima interpunkcije.
 Neko ne bi stavio zapetu između prezimena i
imena, odn. inicijala, neko ne bi stavio dvotačku
iza zagrade, dok se neki stilovi baziraju
isključivo na zapetama, dotle neki posle svake
stavke stavljaju tačku.
 Ono što je bitno je da usvojite neki od stilova i
da budete dosledni u njegovoj primeni.

6
Citiranje
 Pri navođenju domaćeg izdavača, uvek bih naveo i
mesto izdavanja, a ako je strani izdavač umesto mesta
naveo bih zemlju izdavanja.
 Žurnale citiram tako što Volume, odnosno godište,
stavim na prvo mesto, a Issue, odnosno izdanje u okviru
godišta, na drugo mesto u zagradi.
 Posebno ističem da je standard da se napiše datum
posete izvora sa interneta, jer sajtovi mogu da se
menjaju i gase vremenom.
 I uvek napišite naslov ili naziv tog izvora, ne samo
adresu sajta i datum posete.

7
REFERENCING IN THE BIBLIOGRAPHY
In the bibliography the referenced publications are listed alphabetically by author’s name and all authors’
surnames and initials are listed in full. If there is more than one work by the same author, these are listed
chronologically.
 An example of a reference to a book would be:
Saunders, M.N.K. and Cooper, S.A. (1993) Understanding Business Statistics, London, DP Publications.
 A reference to a book other than the first edition would be:
Morris, C. (1993) Quantitative Approaches to Business Studies (3rd edn), London, Pitman Publishing.
 A reference to a book with no obvious author would be:
Department of Trade and Industry (1992) The Single Market. Europe Open for Professions UK
Implementation, London, HMSO.
 A reference to a particular chapter in a book would be:
Robson, C. (1993) Real World Research, Oxford, Blackwell, Chapter 3.
 A reference to a particular chapter in an edited book would be:
Craig, P.B. (1991) ‘Designing and Using Mail Questionnaires’, in Smith, N.C. and Dainty, P. (eds) The
Management Research Handbook, London, Routledge, pp. 181 – 89.
 An example of a reference to an article in a journal (in this example volume 20, part 6) would be:
Brewster, C. and Bourtnois, F. (1992): Human Resource Management: A European Perspective’, Personal
Review, 20: 6, 4 – 13.
 A reference to an article in a (trade) journal with no obvious author would be:
Local Government Chronicle (1993) ‘Westminster poised for return to AMA fold’, Local Government
Chronicle, 5 November, 5.
 A reference to an item found on the Internet would also include the fact that it was accessed on-line, the
date of access and the full Internet address:
Jenkins, M. and Bailey, L. (1995) ‘The role of learning centre staff in supporting student learning’, Journal
of Learning and Teaching, 1: 1, Spring (online) [cited 29 Mar 1996}] Available from Internet
8
<URL:http://www.chelt.ac.uk/cwis/pubs/jolt/issue 1.1/page 2. htm>
Citiranje
 Ono što je malo zahtevnije jeste citiranje u tekstu.
 Generalno, postoje tri načina kako to možete da uradite:
(1) po Harvardu, kod nas manje u upotrebi,
(2) korišćenjem uglastih zagrada, koji pretpostavlja da se Jovanović
nalazi na 15. mestu u literaturi i
(3) korišćenjem fusnota, koji je najzastupljeniji, jer nam MS Word
omogućava da ga koristimo bez nekog velikog problema.
 Bitno je da se delo iz fusnota pod rednim brojem 4 nađe i u literaturi,
koja se sortira po azbuci ili abecedi, u zavisnosti od pisma.
 Iako se poslednji način navođenja smatra „najneakademskijim“, opet
važi pravilo doslednosti – odaberite jedan i dosledno ga koristite.
 Ako doslovno citirate (prepisujete) onda taj deo stavite pod
navodnike – pasus ili jedna rečenica, više samo izuzetno.

9
..., dok jedno drugo istraživanje
(Jovanović, 2011) pobija ove
navode...

..., dok jedno drugo istraživanje [15]

pobija ove navode...

..., dok jedno drugo istraživanje4

pobija ove navode...
10
REFERENCING IN THE TEXT
 For example: It has been shown that … (Saunders, 1993).
 When referring generally to work by different authors on the subject, place the authors in alphabetical
order: (Baker, 1991; Lewis, 1991; Thornhill, 1993).
 When referring to dual authors: (Sanders and Cooper, 1993).
 When there are more than two authors: (Bryce et al., 1991).
 For corporate authors, for instance a company report: (Hanson Trust plc, 1990).
 For publications with no obvious author, for example the Employment Gazette: (Employment Gazette,
1993).
 When referring to different publications by the same author then the works should be ordered by date in
ascending order; (Lewis, 1989, 1991).
 To differentiate between publications by the same author in the same year use a, b, c etc.: (Forster, 1991a).
Make sure that this is consistent throughout the research dissertation and corresponds with the
bibliography.
 To reference an author referred to by another author where the original publication has not been read:
(Granovetter, 1974, cited by Saunders, 1993). In this case the author who cites and the original
document’s author should both appear in the bibliography.
 Only use author’s initials to differentiate between authors with the same surname.
 Quotations should be placed in inverted commas and the page number given, for example: the Harvard
method of referencing provides a sample way of coping with the main text and also bibliographies (Bell,
1993: 28).

11
Grafike
 Svaka grafika u tekstu, bila ona ilustracija,
tabela ili sl. mora da „živi“ nezavisno od teksta.
 To znači da mora da ima redni broj, naslov i
izvor.
 Međutim, izvor se nikako ne označava fusnotom,
dok su druga dva načina dozvoljena.
 Ipak, najviše je upotrebi sistem koji navodi celo
delo u izvoru slike, koji i ja koristim.

12
Uvod i zaključak
 Drugo šarenilo koje sam primetio u srpskim radovima, a
koje ne postoji u britanskim, je upotreba uvoda i
zaključka.
 Namerno koristim reč upotreba, jer oni imaju svoju
upotrebnu vrednost. Naime, kada naučnik istražuje, on
čita samo uvode i zaključke.
 Uvod mu kazuje o čemu je rad i kako je struktuiran, dok
mu zaključak govori o osnovnim rezultatima rada i
njegovim ograničenjima. Tek ako ga zainteresuju uvod i
zaključak, on čita telo rada.
 Osnovno pravilo stoga je da se uvod i zaključak pišu
poslednji.

13
Uvod i zaključak
 Moja mala tajna je da, posle gotovog teksta, prvo pišem zaključak, a tek
onda uvod.
 Uvod struktuiram tako da u prvom pasusu ili pasusima definišem problem i
obim problema, kao i moj odnos prema problemu – zašto ga istražujem,
koji su mi motivi i slično, dok svaki drugi pasus opisuje pojedinačnu glavu
rada (npr. „U ovoj glavi obradićemo raspoloživu literaturu o menadžmentu
velikog biznisa, od rodonačelnika Jovanovića, do savremenih autora ...“).
 Poslednji pasus vezujem za zaključak, a u njemu samo ističem hipotezu ili
istraživačko pitanje i napominjem da se u zaključku nalazi odgovor na
istraživačko pitanje ili ocena testa hipoteze.
 Zaključak je suprotan uvodu, svaki pasus se vezuje za poglavlje, ali sa
drugim pristupom – izlaže se osnovna ideja poglavlja (npr. „U ovom
poglavlju prezentovali smo savremene kritike Jovanovićevog pristupa, koje
se baziraju na ...“).
 U poslednjem pasusu ističem najznačajnije rezultate istraživanja, koji su već
detaljno izloženi u tekstu. Ne čeka se zaključak da biste ih prezentovali.

14
 Problem and Scope

Research objectives

Literature review

Methodology

Findings

Interpretations

Conclusions

Recommendations

Struktura rada završnog projekta i disertacije

(Izvor: Kirkup, M. (2005): Academic Requirements of Projects and Dissertations,
15
The Lancaster MBA, Lancaster University, UK)
Pasusi
 Numerišite glave i poglavlja i usaglasite sadržaj sa
strukturom rada, koji mora biti i pregledan i tačan.
 Možete da koristite američku forma formatiranja pasusa –
prvi red bez uvlačenja sa razmakom između pasusa.
 Možete da koristite i francusku formu – prvi red uvučen i
bez razmaka između pasusa, ali nemojte da ih mešate ili
izmišljate neku treću, jer takva ne postoji.
 Da i ne pričam da vrsta i veličina fonta treba da budu
ujednačeni, a bar leva margina teksta poravnata (bolje
obe, nikako ga ne centrirati).
 Izbegavajte bullet points. Oni mogu biti savršeno dobri za
neki prospekt, ali nikako ne odgovaraju jednom naučnom
radu.
16
Metod vs. metodologija
 Precizno govoreći, kada sprovodimo istraživanja koristimo metode, ne metodologiju,
jer je metodologija nauka koja izučava metode. Sa druge strane, metod je uglavnom
povezan sa tehnikama i zbog toga neki autori preferiraju da koriste naziv
istraživačke procedure.
 Metodologija nam daje odgovor na pitanje – zašto
 filozofija,
 pristup,
 strategija,
 prikupljanje podataka,
 analiza,
 implikacije: doprinos / koja vrsta znanja.
 Metod nam daje odgovore na pitanja – šta i kako
 alati za prikupljanje podataka,
 tehnike kao što su intervju, ankete i sl.
 Koristan alat za objašnjenje procedura u primenjenim istraživanjima jeste istraživački
luk, koji se sastoji od: filozofije, pristupa, strategije, prikupljanja podataka i analize
podataka.

17
Istraživački luk

Prikupljanje Analiza
Filozofija Pristup Strategija
podataka podataka

18
Filozofija istraživanja
 Ontologija i epistemologija se uobičajeno koriste
za objašnjenje filozofije.
 Ontologiju možemo definisati kao nauku o
postojanju, ili egzistencije, ili preciznije kao
simplifikovanu i eksplicitnu specifikaciju
fenomena koji želimo da reprezentujemo.
 Epistemologija je nauka o znanju, ali takođe i
odnos između istraživača i onoga što jeste
poznato.

19
Razlika između ontologije i
epistemologije
 Ontološko pitanje je: ŠTA POSTOJI?
 Epistemološko pitanje je: KAKO ZNAMO
DA TO POSTOJI?

 Epistemologija menadžment istraživanja

bazira se na kritičkom realizmu.

20
Kritički realizam
 Kritički realizam (KR) je naučna filozofija koja daje prioritet
epistemologiji (proučavanju načina na koji se dolazi do znanja) u
odnosu na ontologiju (proučavanju bića ili egzistencije) u smislu da
za kritičkog realistu postoji jedna realnost i da takva realnost
presudno utiče na način na koji će se dobiti znanje o njoj.
 KR je teorija koja opservirajući neke fenomene (npr. primarnog
kvaliteta) može i hoće da precizno opiše eksterne predmete,
karakteristike i pojave, dok drugim fenomenima (npr. sekundarnog
kvaliteta i perceptualnim varkama) ne može precizno da opiše
eksterne predmete, karakteristike i pojave.
 KR odbacuje univerzalne pristupe i zahteva da oni fenomeni koji se
opserviraju diktiraju i koje će se istraživačke metode i tehnike
koristiti. Pošto KR tvrdi da postoji samo jedna realnost, ali koja
može biti različito tumačena, onda uvek postoji mogućnost
poređenja i procene različitih znanja i istraživanja u odnosu na nju.

21
Kritički realizam
 KR odbacuje pozitivističku preokupaciju predviđanjem i
(često neodgovarajuće) kvantifikacije i merenja. Prema
kritičkom realisti društveni fenomeni se, često uz velike
teškoće, mogu shvatiti, ali često ne i (smisleno) izmeriti,
imajući u vidu njegovu sklonost ka kvalitativnim
metodama.
 KR odbacuje post-modernizam i socijalni strukturalizam.
Ako je realnost konstruisana ili kreirana potpuno
narativno ili diskurzivnom akcijom, onda ne postoji
realnost nezavisno od jezika ili diskursa. U takvom
slučaju ne postoji jedna realnost u odnosu na koju se
mogu porediti i proceniti (tj. presuditi) saznanja.

22
Pozicija kritičkog realiste
Bitna
REALNOST

Pozitivista

Relativna Bitna
Post-modernizam Kritički
Socijalni realista
konstruktivista

Relativna
KVANTIFIKACIJA

23
Odnos između fenomena i realnosti
POZITIVISTA POST-MODERNISTA KRITIČKI REALISTA

r r r
f
r r
f f f
r r r
f f f

r r r f f
f f

“Kritički realizam se javlja kao pokušaj prevladavanja nedostatka neorealizma i

naivnog realizma. On se ujedno suprotstavlja idealističkoj tendenciji u filozofiji i u
tom smislu može voditi ka naučnom materijalizmu. Međutim, on može
predstavljati i kritiku materijalizma, kao i idealizma.” (Zaječaranović Gligorije J.
(1994): “Kritički realizam”, Teme, vol. 17, br. 1-2)
24
 Post-modernizam
ORGANIZACIJA MARKETINGA U DD “DUGA”
Mentor: Prof. dr Momčilo Milisavljević - Kandidat: Slobodan Adžić, dipl. oec.

Intencija upravljačkog vrha “DUGE” jeste da iskoristi postojeće

prednosti srpske društvene i porodične kulture inkorporiranjem
njihovih pozitivnih elemenata u poslovanje i organizaciju. Naime,
polazi se od specifičnosti Pravoslavlja i ostataka samoupravljačkog
duha. Stav dr Batalovića jeste da je princip egaliteta, u
samoupravljanju, ostavio sklonost kod zaposlenih prema timskom
radu, te da je potrebno na takvoj sklonosti insistirati i zasnovati je na
preduzetničkim osnovama, sa težištem u radu tima na profitu, a ne na
“samoupravljanju radničke klase”. Takođe iz karakteristike da između
vernika i Boga u Pravoslavlju nema posrednika može se zaključiti da
pravoslavac ima predispozicije za “soliranje”, tj. da preuzima
odgovornost na sebe, jer ako mu je dozvoljeno i božansko iskustvo
bez posredovanja crkveno - birokratskih dostojnika, preuzimanje
odgovornosti i za “zemaljske” stvari ne sme da mu bude strano.

25
Pozitivizam
EFEKTI ULAGANJA U PROPAGANDU NA PRIMERU DUGE IBL DD
Mentor: Prof. dr Dragutin Vračar - Kandidat: Slobodan Adžić, dipl.
oec.

26
Kritički realizam
PSIHOANALITIČKA OSNOVA MARKETINGA MANASTIRSKOG TURIZMA
Mentor: Prof. dr Slobodan Unković - Kandidat: Slobodan Adžić, dipl. oec.
Za Junga je religija univerzalni ljudski fenomen, a slika nekog višeg bića
arhetip, dakle svojina svih nas. Stoga ideju Boga treba svesno prihvatiti u
čoveku jer nešto drugo može postati Bog, najčešće nešto što je nedovoljno
i glupo. Pretpostavka da egzistencija može biti samo telesna nije tačna, čak
“jedina forma egzistencije za koju neposredno znamo jeste psihička ...
pošto o materiji nešto znamo samo utoliko, ukoliko primamo psihičke slike
koje nam čula posreduju.” (7,s.91). Za Junga je Bog najjača duševna
pozicija i zato odlučujući faktor u jednoj individualnoj psihi. “Ukoliko se ova
pozicija predočava kao bezuslovno delotvorna, onda ona zacelo zaslužuje
da se obeleži božanskim predikatom i to imenom jednog DUHOVNOG
BOGA, jer je ta duševna pozicija proistekla iz slobode etičkog odlučivanja,
dakle jednog moralnog stava. Čovekovoj slobodi je prepušteno da odluči da
li je Bog “duh” ili prirodna činjenica, čime je istovremeno odlučeno da li Bog
treba da znači, tj. predstavlja blagotvornu ili razornu moć.” (7,s.178). Crkva
predstavlja višu duhovnu zamenu za prirodnu, “telesnu” vezu za roditelje.
To su najmoćniji arhetipovi. 27
 Academic Journal Quality Guide
Grade Four
0363-7425 Academy of Management Review *
0001-4273 Academy of Management Journal *
0001-8392 Administrative Science Quarterly *
0149-2063 Journal of Management
0022-2380 Journal of Management Studies
0017-8012 Harvard Business Review
1045-3172 British Journal of Management
Grade Three
0008-1256 California Management Review
1532-9194 MIT Sloan Management Review
1460-8545 International Journal of Management Reviews
1558-9080 Academy of Management Perspectives
1056-4926 Journal of Management Inquiry
Grade Two
0020-8523 International Review of Administrative Sciences
0825-0383 Canadian Journal of Administrative Sciences
0263-2373 European Management Journal
0955-534X European Business Review
0020-8825 International Studies of Management and Organization
1024-5294 Competition and Change
0306-3070 Journal of General Management
0956-5221 Scandinavian Journal of Management
0217-4561 Asia Pacific Journal of Management
Grade One
0025-1747 Management Decision
1462-4621 International Journal of Management and Decision Making
1740-4754 European Management Review
1447-9524 International Journal of Knowledge, Culture and Change Management
1473-589X Philosophy of Management
1649-248X Irish Journal of Management
0813-0183 International Journal of Management
0955-808X European Business Journal
0007-6813 Business Horizons
0129-5977 Singapore Management Review
1176-6093 Qualitative Research in Accounting and Management 28
Istraživački pristupi
 Induktivni: od posebnog ka opštem – teorija se
izvodi iz podataka.
 Deduktivni: od opšteg ka posebnom – teorija je
predložena ili se pretpostavlja na osnovu
hipoteze i istraživačka strategija je razvijena da
testira predloženu hipotezu.
 Retroduktivni: na osnovu analogije – teorija je
razvijena na osnovu zaključaka drugih srodnih
teorija, iskustva istraživača ili upotrebom
metafora “da li to ima smisla?”

29
Istraživačke strategije
 Postoje dve glavne istraživačke strategije: kvalitativna i
kvantitativna.
 Kvantitativna strategija: prikupljanje i analiza numeričkih podataka,
koji su često obimni i reprezentativni
 merenje,
 predviđanje,
 potvrđivanje ili opovrgavanje.
 Kvantitativna strategija je bazirana na pravilima merenja. Važno je
napomenuti da određena pravila moraju postojati u kvantitativnoj
istraživačkoj strategiji, kao što je dužina od jednog metra pravilo
koje je postavljeno da bi se precizno vršilo merenje dužine.

30
Istraživačke strategije
 Kvalitativna strategija: prikupljanja i analiza ne-numeričkih
podataka u cilju detaljnog istraživanja malog broja
podataka
 otkrivanje,
 opisivanje,
 objašnjenje.
 Kvalitativna strategija teži opisivanju, dekodiranju,
tumačenju i ona dolazi do nalaza koji naglašavaju
značenje, ne frekvenciju. To nam dozvoljava da ispitujemo
značenja društvenih aktivnosti i omogućava nam da ih
stavimo u društveni kontekst, što je cilj kritičkog realiste.

31
Primeri istraživačkih strategija
KVANTITATIVNE: KVALITATIVNE:

 Anketno istraživanje  Studija slučaja (case)

(survey)  Etnografija
 Eksperimentalni dizajn  Fenomenologija –
 Zasnovana (grounded) empirijsko posmatranje
teorija (Strauss) – pojava
stvaranje teorije iz  Zasnovana (grounded)
sakupljenih podataka teorija (Glaser)

32
Prikupljanje podataka
 Takođe postoje kvalitativne i kvantitativne istraživačke
tehnike prikupljanja podataka, ili preciznije:
 POLU-STRUKTUIRANE, NELIMITIRANE TEHNIKE
 POTPUNO STRUKTUIRANE TEHNIKE
 DODATNE TEHNIKE
 Iako je razlika između kvalitativnog i kvantitativnog
istraživanja veoma jasna na filozofskom nivou, kada
dolazimo do upotrebe metoda i dizajniranja istraživanja
ta razlika se briše, jer kombinacija oba metoda na nivou
prikupljanja podatka pruža bolje objašnjenje fenomena
koji se istražuje.

33
Polu-struktuirane tehnike
 Polu-struktuirane tehnike se baziraju na sadržajima i serijama koje
nisu sve specificirane unapred.
 One su takođe nelimitirane zato što respondenti imaju mogućnost
da daju odgovor sopstvenim rečima.
 Takve tehnike pružaju istraživaču veliki broj bogatih i plodnih, ali ne i
organizovanih podataka.
 Postoje četiti takve tehnike:
 konverzacija,
 individualni intervju,
 informativni (key informant) intervju – gde se biraju kandidati
za intervju na bazi specijalnog znanja, a ne na bazi slučajnosti, i
 fokus grupa.

34
Sizergh Castle and Garden

35
Intervju

36
Potpuno struktuirane tehnike
 Potpuno struktuirane tehnike su potpuno struktuirane, što znači da
su sadržaji i serije unapred determisani i da je vrlo verovatno da
odgovor participanata u istraživanju ne može izaći iz zadatog
šablona.
 Takve tehnike daju numeričke, statistički bazirane analize.
 Uobičajene su dve ovake tehnike:
 anketa, i
 anketno struktuirani intervju.
 Postoje i takođe dve proceduralne varijante: poštanska anketa i
telefonski intervju. Internet takođe pruža alate za strukturno
prikupljanje podataka.

37
Upitnik

38
Dodatne tehnike
 Dodatne tehnike se sastoje od:
 mreže mogućnosti (dolazak do stava respondenta uz
korišćenje jednostavnih, ali suprostavljenih pridevnih i glagolskih
fraza, npr. prijatan – neprijatan),
 skale stavova (skala obuhvata merni opseg potencijalnih
stavova ispitanika, da li su u potpunosti za, slabo protivni, itd.), i
 opservacije (u dve kontrastne varijante: strukturna opservacija i
eksperiment na terenu).
 Uobičajeno se ove tehnike ne koriste u poslovnim i
menadžment istraživanjima, ali mogu biti vrlo korisne u
primenjenim projektima.

39
Strukturna opservacija

40
Analiza podataka
 Kritički realista se razlikuje od drugih zato što uvek zastupa
argument.
 Dve komponente argumenta su:
 davanje iskaza/izjave.
 iznošenje razloga ili dokaza kako bi data izjava bila prihvaćena
od drugih, korišćenjem pretpostavki, zaključaka i tvrdnji.
 Argumentom kritički realista utiče na verovanja drugih da su njegove
sugestije ispravne, odnosno
 ubeđuje druge u sopstvenu logiku.
 Upotrebom podataka iz sopstvenog istraživanja, referenciranjem,
doslovnim citiranjem, pokazivanjem na konkretnim primerima i
navođenjem drugih slučajeva, kritički realista uspostavlja argument,
ističe njegovu značajnost‚ opravdava ga, dokazuje, te demonstrira
svoj zaključak.

41
Carl Philipp Gottlieb von Clausewitz

42
Greške u istraživanjima
 Postoje četiri moguće greške u istraživanjima:
 uzorak (u menadžment istraživanjima često je mali i
nereprezentativan),
 pouzdanost podataka (tačna upotreba istraživačkih metoda
i tehnika, u smislu da istraživač nije izmislio ili pogrešno uneo
podatke, kao i da nije bio nepažljiv kod prikupljanja i analize
podataka),
 validnost tvrdnji (da se objašnjenja odnose na ono što
istraživač navodi da je predmet istraživanja),
 predrasude istraživača.

43
 Slučaj 1
Student V.K. u svom diplomskom radu Masovno oglašavanje suprotstavljeno
metodi “od usta do usta” sproveo je metodološki pogrešno istraživanje, koje je
rezultovalo zaključkom koji je na nivou otkrivanja tople vode. Student je, zbog
nepoznavanja metodologije, a u želji da uradi kvalitetan rad, jednostavno pravio
grešku za greškom. Osnovna, tj. nulta hipoteza studenta, potpomognuta sa dve
pomoćne hipoteze, bila je da „ljudi više veruju svojim prijateljima/članovima
porodice nego masovno plasiranim reklamama“. V.K. je izabrao anonimno anketno
istraživanje, i time izgubio mogućnost da dođe do bogatijih podataka. U anketi je
koristio Likertovu skalu od 1 do 5, međutim on je izneo čudan stav da „odgovor broj
3 (odgovor „ponekad“) ne ostavlja puno mesto za komentarisanje“. Očigledno je da
bi dihotomna skala ili skala koja ima i negativne i pozitivne vrednosti studentu dalo
pouzdanije podatke. Uz to, kandidat je podatke obradio samo aritmetičkom
sredinom, ne koristeći modus i medijanu, koje bi mu možda otkrile neke druge
pravce razmišljanja respondenata. Kao rezultat svih ovih postupaka, student je
negativno ocenio i odbacio kako osnovnu, tako i pomoćne hipoteze (jer su mu svi
odgovori u proseku bili grupisani oko trojke) i na kraju zaključio „da će ljudi
najradije lično doneti odluku o kupovini“, što je skoro uvek tačno, osim ako Vam
neko ne prisloni pištolj na glavu prilikom kupovine. Da je student postavio hipotezu
u smislu da se ljudi, prilikom sopstvene odluke o kupovini, donekle više oslanjaju
na preporuke prijatelja, nego li na propagandu, hipoteza bi bila potvrđena i bila bi i
u skladu sa nalazima literature o ovom problemu, koje je V.K. prezentovao u svom
radu. 44
 Slučaj 2
T.K. je posle višegodišnjeg istraživanja i pisanja doktorata bila uplašena da ga nikada neće završiti.
Teza Koncept kreativnog grada u razvoju turizma Novog Sada jednostavno je rasla u stotine i
stotine strana, a kandidatkinja nije prestajala sa istraživanjem. Konačno, T.K. je zaključila da mora
da potraži pomoć oko metodologije i kontaktirala me. Iako nisam familijaran sa temom, već iz same
prijave rada moglo se zaključiti da je kandidatkinja obradila i više od osnovne literature potrebne za
ovaj rad, jer su bile prezentovane ne samo osnovne teorije, već i one teorije na osnovu kojih su
osnovne teorije izvedene. Pravilno, T.K. je zaključila da mora da se filozofski odredi prema svom
radu. Suštinski, rad izlazi sa tvrdnjom da se uključenjem etničkih zajednica u urbano planiranje, u
smislu koncepta kreativnog grada, može dostići jedan viši stepen u razvoju grada, koji može imati
implikacije na turizam, jer bi multietničnost mogla biti jedna od turističkih specifičnosti Novog Sada.
Takav stepen razvoja urbanog planiranja i takav grad ne postoje, možda nikada neće ni postojati,
oni su samo imaginacija i mogućnost. Zaključili smo da se epistemologija rada bazira na socijalnom
konstruktivizmu, jer kreativni grad Novi Sad postoji samo u konstrukciji svesti istraživača, a ne u
stvarnosti. Kako se rad bazira na turizmu, moguće je koristiti ovaj pristup. Da je kandidatkinja imala
pristup kritičkog realiste, ona bi upoređivala sadašnju realnost Novog Sada u odnosu na etničke
zajednice, možda upoređujući sa pozitivnim primerima iz prakse i izašla sa modelom turističkog
razvoja, dok bi pozitivistički pristup išao na to da matematički izmeri značaj etničkih zajednica u
turističkom proizvodu Novog Sada i uporedi ga sa sličnim rezultatima drugih gradova. Po
razjašnjenju pristupa, kandidatkinja je uspešno rešila i drugi problem, a to je nedostatak
istraživačkog pitanja, odn. hipoteze. Hipoteza se ne razlikuje mnogo od ovde iznete suštine rada,
ali je bila od pomoći T.K. jer je svoje istraživanje usmerila na turističke aspekte, čime je izbegla
obimnost koncepta u smislu posmatranja svih mogućih aspekata kreativnog grada. Iz svega
navedenog, sledeći korak – izbor metoda za prikupljanje primarnih podataka, bio je lak i logičan.
Sve navedeno razultiralo je novom energijom kod T.K. i željom da što pre završi sa doktoratom,
znajući da piše metodološki fundiran rad. 45
Hvala na pažnji!