ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

ВОДИЧ ЗА ПИСАЊЕ СЕМИНАРСКОГ РАДА

Појам и циљ писања семинарског рада

Семинарски рад је самостални студентски писани рад који обрађује ужу тему из
одређеног предмета. Семинарски рад пише студент под руководством ментора –
наставника на предмету. Семинарски рад није научни рад због чега се од студента не
очекује да оствари нови допринос у области из које пише рад, већ само да прикаже оно
што је већ познато у постојећој литератури, са акцентом на најновија достигнућа. Студент
може, уколико жели, у семинарском раду изнети и своје мишљење које се разликује од
постојећих ставова у науци, али само уколико је оно поткрепљено чињеницама.

Писање овог рада је вежба за предстојећу израду сложенијих, обимнијих и

озбиљнијих радова (завршни, специјалистички, научни рад, итд.). Стога се морају
поштовати одређена правила у погледу коришћења литературе, начина цитирања и др.

Циљ писања семинарског рада је да:

 Студент прошири теоријско и практично знање

 Самостално се упознаје са научним садржајем

 Савлада основну терминологију струке

 Развија способност употребе различитих извора домаће и стране литературе

 Усавршава вештину писања

Избор теме семинарског рада

Наставник предлаже списак тема за семинарске радове. Студенти са посебним

интересовањима могу у договору са ментором да предложе и другу тему.
Исту тему може да обрађује и више студената.

1
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Литература

Предметни наставник предлаже литературу за израду семинарског рада.

Литературу чине разни писани материјали: уџбеници, стручне књиге, енциклопедије и

радови објављени у домаћим и иностраним часописима и др.

Бројне и веома значајне информације везане за тему рада могу се добити и коришћењем
интернета.

Писане материјале студент сам прикупља, a уколико користи интернет, неопходно је да

води рачуна о поузданости и сигурности прикупљених података.

На претраживачу студент уноси „cobiss“ (https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/search) –

умрежени електронски каталог (систем) путем кога добија информације о доступној
литератури у библиотекама. Када уђе у систем, у пољу претраживање, студент унесе назив
своје теме или кључне речи. Претрагом ће добити доступну литературу и место где исту
може пронаћи. Релевантну литературу студент може пронаћи и преко претраживача
Google Scholar и на линковима http://scindeks.ceon.rs/, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/.

Улога ментора при изради семинарског рада

У току израде семинарског рада ментор помаже студенту у одабиру литературе и одговара
на све евентуалне недоумице које настају при писању рада. По изради прве верзије рада,
ментор је чита, износи своје мишљење и сугестије за побољшање рада, уколико су
потребне.
Начин писања рада
Приликом писања семинарског рада студент користи своје реченице и изражава своја
мишљења. Рад се не пише у првом лицу једнине или множине, већ у трећем лицу једнине
или инфинитиву:
 исправно: Закључује се да ….. Уочава се…
 методолошки неисправно: Закључила сам…. Уочавам….

Структуру семинарског рада чини:

 Насловна страна
 Садржај
 Увод
 Основни текст
 Закључак
 Литература

2
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Насловна страна пружа основне информације:

 Назив високошколске установе
 Назнаку врсте рада (семинарски рад)
 Назив предмета
 Наслов теме
 Наставничко звање, академску титулу, име и презиме предметног наставника
 Име и презиме студента и број индекса
 Место, месец и година израде рада

Садржај представља текстуално - нумерички преглед делова рада. У њему су наведени

основни делови рада, тј. наслови и поднаслови који одражавају његову структуру и
бројеве страна на којима се налазе.

Увод презентује суштину теме која се разматра у семинарском раду. Овде се указује на
њен значај, разлоге (мотиве) за њену обраду и даје кратак преглед садржаја рада.
Пожељно је да увод буде у оквиру једне стране.

Основни текст семинарског рада представља самостални приказ коришћене литературе,

где студент на критички начин бира, анализира, систематизује и представља чињенице о
датој теми. Овај део рада рашчлањен је на поглавља и подпоглавља која су правилно и
логично распоређена и обележена.

Закључак је поглавље у коме студент сумира и рекапитулира основна размишљања,

ставове и виђења која су обрађена у основном тексту. Овде се на систематичан и концизан
начин саопштавају најважнија сазнања до којих се дошло анализом литературе. Закључак
би требало да се базира на студентовим размишљањима и констатацијама. Закључке би
требало дати што тачније, кратко и јасно, и сваки укратко аргументовати. Пожељно је да
обим овог поглавља буде у оквиру једне странице.

У семинарском раду се могу користити илустрације. Оне, као и текст, представљају

важан део рада. Омогућавају јасно, сажето и једноставно представљање материјала у раду.
Илустрације се деле на две групе: табеле и слике. У слике се убрајају графикони, цртежи,
карте, слике и фотографије.

3
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Слике. Свака слика мора да поседује свој редни број и назив исписан испод слике, 12 pt
italic. Извори се наводе испод назива слике, 11 pt italic.
Пример:

Слика 1. Конвексни fuzzy скуп

Извор: Čupić i Timmala, 1991, стр.117.

Табеле. Свака табела мора да поседује свој редни број и назив исписан изнад табеле, 12 pt
italic. Извори се наводе испод назива табеле, 11 pt italic.
Пример:
Tабела 1. Матрица одлучивања

Извор: Čupić i Timmalа, 1991, стр.112.

Литература је систематски преглед свих извора који су коришћени током израде

семинарског рада. Пошто се у семинарском раду користи ћирилично писмо, попис
литературе се наводи азбучним редом.
4
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

1. Књига једног аутора се у попису литературе наводи на следећи начин:

Презиме, иницијал имена. (година објављивања), наслов, издавач, град.

Пример навођења књиге:
Тошовић, С. (2010). Основи екотоксикологије, Висока здравствено-санитарна школа
„Висан“, Београд.
2. Ако је шест и мање аутора, пишу се сви аутори.

Пример навођења књиге:

Бранковић, Д., Илић, М., Милијевић, С., Сузић, Н. и Гутовић, В. (1999). Педагошко-
психолошке и дидактичко-методичке основе васпитно-образовног рада. Друштво
педагога РС, Бања Лука.

3. Ако је седам и више аутора, пише се само први аутор и додаје „и сарадници“.

Пример навођења књиге:

Јосифовић, М. и сарадници (1970). Флора СР Србије (књига 5), Српска Академија наука
и уметности, Београд.

4. Рад једног аутора објављен у часопису наводи се на следећи начин:

Презиме, иницијал имена. (година објављивања), наслов, назив часописа, волумен (број -
када постоји): почетна - последња страница.
Majstorović N. (2019). Ekologija - upravljanje otpadom u stomatološkoj ordinaciji, Tehnika, vol.
74, br. 4, str. 608-612.

5. Рад више аутора у часопису се наводи у зависности од броја аутора:

а) Ако је шест и мање аутора, онда се наводе сва имена.

Ilić-Živojinović, Ј., Ilić, B., Backović, B., Tomanić, M., Gavrilović, G., Bogdanović, LJ. (2019).
Knowledge and attitudes on medical waste management among Belgrade medical and dental
students, SRP ARH CELOK LEK, vol. 147 (5-6), pp. 281-285.

б) Ако је седам и више аутора, наводи се само име првог аутора и додаје „и
сарадници“.

Bulajic, P. et al. (2019). Impact of Genetics on Neoadjuvant Therapy with Complete

Pathological Response in Metastatic Colorectal Cancer: Case Report and Review of the
Literature. Balkan Journal of Medical Genetics, vol. 22 (1), pp. 75–80.

5
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

6. Радови са Интернета наводе се са пуном адресом веб - сајта са датумом

преузимања.
Wеб страницa, Назив чланка, УРЛ (датум приступа)

Пример:

Правилник о управљању медицинским отпадом („Службени гласник Републике Србије бр.

48/2019), https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-o-upravljanju-medicinskim-otpadom.html
(09.03.2021.)

7. Радови као што су енциклопедије или издања појединих институција у којима

нису наведени аутори наводе се без ознаке аутора

UMETNOST - velika ilustrovana enciklopedija (Dopunjeno i ažurirano 3. izdanje sa iscrpnim

prikazom umetničkih dela), (2015). Mladinska knjiga, Beograd

Напомена: Наслови књига, радова, часописа итд. се НЕ преводе. Коришћена литература

се наводи у оригиналном писму – иако рад пишемо ћириличним писмом, уколико је у
оригиналу књига коју користимо написана латиничним, наводимо је латиничним писмом.

ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ РАДА

1. Насловна страна (Прилог 1.) не треба да буде нумерисана и садржи:
 Назив установе (Висока здравствено – санитарна школа струковних студија
„Висан“) - фонт 14 pt, болд, равнање из средине
 Лого установе
 Натпис Семинарски рад – 14 pt, италик, равнање из средине
 Назив предмета – 14 pt, нормал, равнање из средине
 Назив теме – 20 pt, болд, ALL CAPS, равнање из средине
 Наставничко звање, академску титулу, име и презиме предметног наставника -
фонт 14 pt, нормал, лево равнање
 Име и презиме студента, број индекса - фонт 14 pt, нормал, десно равнање
 Место, месец, година писања рада - фонт 14 pt, нормал, равнање из средине

6
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Прилог 1.

Висока здравствено – санитарна школа

струковних студија „Висан“, Београд

(14 pt, нормал, равнање из средине)

Семинарски рад

(14 pt, италик, равнање из средине)

Екологија

(14 pt, нормал, равнање из средине)

МЕДИЦИНСКИ ОТПАД
(20 pt, болд, ALL CAPS, равнање из средине)

Проф. др Петар Петровић Студент (Јована Јовановић)

(14 pt, нормал, лево равнање) бр. индекса
(14 pt, нормал, десно равнање)

Београд, март, 2021.

(14 pt, нормал, равнање из средине)

7
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

2. Технички услови за обраду текста

Приликом писања семинарског радa важно је придржавати се техничких услова наведених
у Табели 1.
Табела 1. Технички услови за обраду текста

ФОНТ СЛОВА Times New Roman, ћирилично писмо; у изузетним случајевима може
латинично писмо са обавезним знаковима č,ć,ž,š,Ď
ВЕЛИЧИНА 12 pt
ФОНТА
ПРОРЕД 1,5 pt
МАРГИНЕ Горе, лево, десно и доле: 2,5 cm
ПОРАВНАВАЊЕ Обострано (Justify)

Семинарски рад треба да садржи од 5-15 страна A4 формата.

Нумерисање страница почиње од стране са Уводом (страна бр.1).

ТЕКСТ
Странице се нумеришу арапским бројевима у доњем десном углу.
Насловна страница и садржај се не нумеришу.
Рад је најбоље сачувати као pdf формат. Рад треба назвати
латинично: име и презиме студента - назив теме (нпр. Jovana
Jоvanovic - Medicinski otpad)
ЧУВАЊЕ И
Све писане радове који се предају електронским путем (мејлом)
ИМЕНОВАЊЕ потребно је у називу мејла (Subject) уписати латиницом: назив
ДОКУМЕНТА предмета, име и презиме студента, број индекса и назив теме
(нпр. Ekologija, Jovana Jоvanovic, 4-Х-2019, Medicinski otpad)
Приликом именовања документа, у претходно наведеном, треба
користити латинично писмо без знакова č,ć,ž,š,Ď.
Водити рачуна о правопису и граматици.
Скраћенице се објашњавају у загради кад се први пут појављују у
тексту, нпр. SZO (Светска здравствена организација), или ако се
користи страна скраћеница, у загради се пише објашњење и превод,
ОСТАЛЕ
нпр. WHO (World Health Organization - Светска здравствена
ПРЕПОРУКЕ ЗА организација).
ОБЛИКОВАЊЕ
Наслови и поднаслови пишу се подебљаним словима (Bold).
ТЕКСТА
Страни изрази, укључујући називе докумената и институција на
страном језику пишу се курзивом (Italic)
Наводници се у српском језику пишу: „“. После и пре знакова навода
не оставља се празно словно место.
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Прилог 2. Пример једног семинарског рада

Висока здравствена-санитарна школа

струковних студија ,, Висан", Београд

Семинарски рад

Предмет: Екологија

МЕДИЦИНСКИ ОТПАД

Ментор: Студент:
Проф. др Петар Петровић Јована Јовановић 4-Х/2019

Београд, март, 2021.

 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Садржај

Увод ................................................................................................................................................ 1
Шта је медицински отпад? ........................................................................................................... 2
Инфективни отпад:.................................................................................................................... 4
Патоанатомски отпад: ............................................................................................................... 4
Фармацеутски отпад: ................................................................................................................ 5
Генотоксични отпад: ................................................................................................................. 5
Хемијски отпад: ......................................................................................................................... 5
Отпад са високим садржајем Т.М.: .......................................................................................... 5
Боце под притиском: ................................................................................................................. 5
Радиоактивни отпад: ................................................................................................................. 5
Где настају ове врсте отпада? ...................................................................................................... 6
Које су опасности од медицинског отпада? ............................................................................... 6
Значај и циљеви управљања медицинским отпадом ................................................................. 8
Основни принципи управљања медицинским отпадом ............................................................ 8
Руковање медицинским отпадом .............................................................................................. 10
Кључни аспекти током кретања медицинског отпада кроз здравствену установу: ......... 11
Транспорт медицинског отпада ................................................................................................. 12
Постојеће стање у области управљања овом врстом отпада у Србији .................................. 12
Дозволе за управљање медицнским отпадом ........................................................................... 14
Медицински отпад у току пандемије Ковид-19 ....................................................................... 14
Закључак ...................................................................................................................................... 17
Литература ................................................................................................................................... 18
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Увод

У модерном друштву готово све што нас окружује и што користимо постаје након
неког времена неупотребљиво и прелази у отпад. У природним токовима материја и
енергија се готово увек поново користе у ланцима исхране, тако да ти циклуси кружења не
продукују никакав отпад. Развојем нових технологија човек је створио низ синтетичких
материјала који се никада нису појавили у природи и за које сама природа нема решења.
Свака институција, па и особа произвођач је неке врсте отпада. Здравствене
установе у свом раду производе различите врсте отпада које ако се не збрину на
квалитетан начин могу тешко загадити животну средину и представљају опасност за
запослене, кориснике здравствених услуга, посетиоце као и за лица која неовлаштено
рукују са отпадом. Опасан медицински отпад захтева посебне методе обраде и коначног
одлагања.

Медицински отпад сврстава се у две категорије: опасни и неопасни отпад. У

медицински отпад убраја се: фармацеутски и лабораторијски отпад, инфективни,
патоанатомски, дезинфицијенаси и амбалажа, хемијски отпад из здравствених установа и
ветеринарских организација, али и комунални отпад.

Управљање медицинским отпадом је у Србији, уређено је Законом о здравственој

заштити који утврђује обавезу здравствених установа и приватне праксе да организује,
односно обезбеди мере за одлагање, односно уништавање медицинског отпада и даље не
уређује питања управљања отпадом, већ су она уређена посебном регулативом и то, на
општи начин, Законом о управљању отпадом, а конкретно Правилником о управљању
медицинским отпадом.

1
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Шта је медицински отпад?

Медицински отпад је сав отпад који настаје при пружању здравствене заштите и
услуга, у области превенције, дијагностике, лечењу, као и у хуманој и ветеринарској
медицини, а који чини неопасан и опасан отпад. Другим речима, медицински отпад јесте
сав отпад који настаје у државним или приватним здравственим и ветеринарским
установама (Слика 1.).

Слика 1. Одлагање медицинског отпада

Извор: https://remondis.rs/proizvodi/

Према Закону о медицинском отпаду медицински отпад је хетерогена мешавина

класичног смећа (комуналног отпада), инфективног, патоанатомског, фармацеутског и
лабораторијског отпада, дезинфицијенаса и амбалаже, као и радиоактивног и опасног
хемијског отпада (Слика 2.). То је отпад који се потпуно или делимично састоји од
људских или животињских ткива, крви и других телесних течности, екскрета и секрета,
лекова и других фармацеутских препарата, брисева, тупфера, газа, завоја, игала, скалпела,
ланцета и других оштрих инструмената. Медицински отпад је и било који други отпад
који потиче од медицинске, стоматолошке, ветеринарске, фармацеутске или сличне
праксе, истраживања, третмана, заштите или узимања крви за трансфузије, а може
инфицирати особу која са њим дође у контакт.

2
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Слика 2. Медицински отпад

Извор: https://odbranaibezbednost.rs/2020/08/19/medicinski-korona-otpad/

У основи, постоје следећа два типа медицинског отпада:

• Неопасни отпад - отпад који нема карактеристике опасног отпада и сличан је

отпаду који се ствара у домаћинствима.
• Опасан отпад - отпад који по свом пореклу, саставу или концентрацији
опасних материја може проузроковати опасност по животну средину и здравље
људи и најмање има једну од опасних карактеристика утврђених посебним
прописима, укључујући и амбалажу у којој је опасан отпад био или јесте
упакован.
Ови типови отпада се затим даље деле на подврсте, при чему се користе одреднице
из Европског каталога отпада који је прихваћен као најприкладнији систем класификације
отпада за коришћење у Републици Србији. Европска комисија је још 1994. године
дефинисала свеобухватан Европски каталог отпада како би увела заједничку
терминологију широм земаља Европске заједнице и побољшала управљање отпадом. Овај
документ није коначан и повремено се допуњава и мења (ревизија Европског каталога
отпада).

У основи, у Европском каталогу отпада, отпад се дефинише на основу следећа

три критеријума:
1. Порекло отпада тј. дефинисање индустријске гране или сектора из кога потиче
отпад
2. Процес током којег настаје отпад
3. Тип отпада

3
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Према Европском каталогу отпада, сваки тип отпада поседује класификациони број
или сопствени код који се састоји од 6 цифара (пример, 18 01 03). Уколико извесне
категорије отпада поред класификационог броја са 6 цифара поседују и звездицу која
стоји иза цифара, звездица означава да тај отпад спада у опасан отпад (пример: 18 01 03*,
Инфективни отпад, Слика 3.).

Слика 3. Одлагање медицинског отпада у болници

Извор: http://www.rtcg.me/vijesti/drustvo/137461/medicinski-otpad-se-ne-odlaze-po-zakonu.html

Инфективни отпад:
 Културе и раствори инфективних агенаса насталих у лабораторији
 отпад који је резултат хируршких интервенција и аутопсија на пацијентима са
инфективним болестима (ткива, материјали или опрема која је била у контакту са
крвљу или другим телесним течностима)
 отпад који је био у контакту са зараженим пацијентима подвргнутим хемодијализи
(опрема за дијализу и др.)
 отпад од заражених пацијената из карантина (екскрети, контаминирана одећа)
 отпад заражених експерименталних животиња, као и било који други материјали и
инструменти који долазе у контакт са зараженим особама или животињама
Патоанатомски отпад:
 Ткива, органи, делови тела, људски фетуси, животињски лешеви, крв и друге
телесне течности.
 Оштри предмети:
 Игле, скалпели и други оштри инструменти и предмети који могу проузроковати
механичке повреде и инфекције.
4
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Фармацеутски отпад:
Фармацеутски производи, лекови, вакцине и серуми са истеклим роком трајања,
неупотребљени или контаминирани, као и опрема која се користи при руковању
(боце, кутије, рукавице, маске, епрувете и др.).
Генотоксични отпад:
Отпад са мутагеним, тератогеним и канцерогеним својствима (цитостатици,
екскрети пацијената третираних цитостатицима, хемикалије и радиоактивни
материјал).
Хемијски отпад:
Хемикалије које се одлажу у току дијагностичког и експерименталног рада,
чишћења, одржавања и дезинфекције (формалдехид, раствори за фиксирање и
развијање филмова, растварачи, органске хемикалије – дезинфицијенси и раствори
за чишћење, уља, пестициди, неорганске хемикалије – киселине, базе, оксиданти и
редукујући агенси).
Отпад са високим садржајем Т.М.:
Отпад који садржи једињења живе, олова, арсена и других тешких и токсичних
метала (нпр. термометри, апарати за мерење крвног притиска, батерије, резидуе из
стоматолошке праксе и др.).
Боце под притиском:
Гасни цилиндри, аеросол боце и др. у којима се чувају различите врсте гасова који
се користе у здравству (азот-диоксид, испарљиви халогеновани угљоводоници;
гасови за стерилизацију хируршких инструмената – етилен-оксид; гасови за
инхалацију – кисеоник и ваздух под притиском).
Радиоактивни отпад:
Отпад контаминиран радионуклидима, углавном ниског и средњег интензитета
зрачења, који се користе у дијагностици, терапији и истраживању (контаминиран
материјал, опрема, раствори, екскрети пацијената третираних или
дијагностикованих уз помоћ извора зрачења, лешеви.

5
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Где настају ове врсте отпада?

Медицински отпад настаје у здравственим установама (клинички центри,
болнице, домови здравља, центри за трансфузију и дијализу, дијагностички и
научноистраживачке лабораторије, мртвачнице, старачки домови,
рехабилитациони центри), као и приватне специјалистичке ординације,
стоматолошке ординације, козметички салони, центри за акупунктуру и др.
Ветеринарски отпад настаје у одговарајућим установама и ординацијама
које се баве здравственом заштитом животиња.
Количина ових врста опасног отпада, у поређењу са укупном количином
отпада који настаје у здравственим установама, није велика, али захтева, као и
свака друга врста опасног отпада, посебан третман. У укупној количини насталог
медицинског отпада, просечно око 15% чини опасни отпад (Слика 4.), док је
осталих 85% класичан комунални отпад. Највећи удео опасног отпада насталог у
здравственим установама чини инфективни отпад (80 %). Удео других врста отпада
је много мањи – оштри предмети (8 %), хемијски отпад (5 %), патолошки отпад
(3 %) фармацеутски отпад (сем цитостатика) и цитостатици и амбалажа од
цитостатика (2 %).

Слика 4. Практичан пример медицинског отпада

Извор: https://z1info.rs/pogon-za-tretman-medicinskog-otpada-otvara-se-u-zrenjaninu/

Које су опасности од медицинског отпада?

Различите врсте медицинског отпада представљају ризик по здравље и животну
средину (Слика 5.), а најчешће и најзначајније опасности су:

6
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

 Инфекција;
 Повређивање;
 Тровање;
 Озрачивање;
 Загађивање животне средине, посебно земљишта и подземних вода.

Слика 5. Неправилно одложен медицниски отпад

Извор: https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Medicinski-otpad-u-Nisu-neki-bacaju-u-kante-i-na-ulicu-iz-
Ministarstva-upozoravaju-da-je-to-opasno.sr.html

Правилно руковање медицинским отпадом је од посебног значаја за настанак

инфекција које се могу пренети путем крви и других телесних течности. Ризичну група за
настанак ових инфекција представљају: пре свих здравствени радници, као и други
запослени у овим установама, али могу бити и пацијенти.

Ризични контакт особе осетљиве на инфекције које се преносе крвљу и телесним

течностима које је садрже, представља сваки контакт коже осетљиве особе која нема
континуитет (убод иглом, посекотина) и слузокоже (очи, уста, нос) са крвљу и телесним
течностима које садрже микроорганизме. Поред директног контакта са инфицираном
особом и њеним телесним течностима, од посебног је значаја индиректан контакт са
предметима, пре свега различитом медицинском опремом контаминираном крвљу и
другим телесним течностима.

7
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Један од најризичнијих индиректних контакта јесу и перкутане повреде (ПП). Под

перкутаним повредама се подразумевају две основне врсте повреда: повреде на игле које
се користе у терапији и дијагностици и повреде на оштре предмете (скалпели, стакло
итд.). Данас се у литеретури помиње најмање 30 микроорганизама или болести који су
последица ПП. По својој учесталости, као и по ризику који свакоднено прети у
здравственим установама од ширења инфекција ПП, најзначајнији су инфекције
узроковане са три микроорганизма: вирусом хепатитиса Б (ХБВ), Ц (ХЦВ) и ХИВ-а.

Значај и циљеви управљања медицинским отпадом

Најбољу слику о величини проблема и значају правилног управљања медицинским
отпадом пружају подаци „WHO“ (Светска здравствена организација) о оболењима која су
везана за ову проблематику. Процењује се да је у свету због несигурно одложених игала и
шприцева било преко 21 милион случајева инфекција Хепатитисом Б, 2 милиона
Хепатитиса Ц и 250 хиљада ХИВ инфекција (Слика 6.).

Слика 6. Медицински отпад

Извор: https://purity.designuspro.com/sr/cleaning/chto-nelzya-vybrasyvat-v-musornyj-bak.html

Основни принципи управљања медицинским отпадом

Основни принципи управљања медицинским отпадом су:

• Успостављање процеса разврставања и раздвајања отпада, у коме се отпад раздваја

према различитим начинима прераде и одлагања и усмерава у правцу различитих
„токова”;
• Смањивање производње и количине медицинског отпада;

8
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

• Управљање отпадом на начин којим се не угрожава здравље људи и животна

средина;
• Организовање прераде и одлагања отпада на најпогоднији начин у оквиру
различитих токова отпада;
• Припрема или санација неуређених привремених или трајних складишта отпада;
• Вођење евиденције и документације о активностима у вези са управљањем
медицинским отпадом;
• Праћење показатеља у вези са разврставањем, одлагањем и третманом отпада;
• Планирање активности у вези са управљањем медицинским отпадом (израда плана
управљања медицинским отпадом за сваку здравствену и установу социјалне
заштите и сл.);
• Предузимање корективних мера у планирању активности на годишњем нивоу;
• Обука запослених за послове разврставања, обележавања, паковања, одлагања и
третмана медицинског отпада;
• Мотивисање запослених за ефикасно управљање медицинским отпадом;
• Развој свести о управљању медицинским отпадом;
• Мултидисциплинарна сарадња у циљу уређивања система управљања
медицинским отпадом, како на нивоу здравствене установе, тако и на територији
административног округа.
С обзиром на то да већина здравствених радника управљање медицинским отпадом
сматра често неважном и споредном активношћу, примена и праћење енергичних мера у
разврставању и збрињавању медицинског отпада представља озбиљан тест управљачких
вештина. За добру праксу управљања отпадом од кључног је значаја да здравствени
радници и сарадници тачно знају шта се од њих очекује у вези са разврставањем отпада,
да буду мотивисани и прописно обучени за наведене активности, као и да имају адекватну
сарадњу са управом здравствене установе по поменутим питањима (Слика 7.).

9
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Слика 7. Правилно одлагање медицинског отпада

Извор: https://www.antenam.net/drustvo/155681-evo-kako-se-odlaze-medicinski-otpad-jedan-ciklus-
obrade-traje-30-minuta

Припреме и обука за увођење добре праксе у управљању медицинским отпадом

треба да буду довољно енергичне како би произвеле како промене у ставовима и
понашању самих запослених, тако и промене у преради и одлагању медицинског отпада.
Механизми праћења и контроле активности у домену управљања медицинским отпадом у
свакој установи која генерише медицински отпад су засновани на сарадњи,
мултидисциплинарности и партнерским односима у циљу успостављања управљања
медицинским отпадом како произвођача медицинског отпада, тако и локалне самоуправе,
еколошког сектора и свих субјеката управљања отпадом.

Руковање медицинским отпадом

По обављеној идентификацији одређене категорије отпада и обављеној процени
ризика, неопходно је са отпадом поступати на исправан и безбедан начин. У складу са
тим, потребно је обезбедити неопходну обуку и личну заштитну опрему за сва лица која
непосредно рукују медицинским отпадом, како би им се омогућило да обаве свој посао
безбедно и одговорно.

Ефикасно управљање медицинским отпадом се заснива на кључној активности коју

чине разврставање (сегрегација) и обележавање отпада. Одговарајуће руковање, обрада и
одлагање отпада према категорији отпада смањује трошкове и помаже очувању и заштити
јавног здравља.

10
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Раздвајање увек мора да буде одговорност ствараоца отпада. Раздвајање

медицинског отпада треба обавити што је могуће ближе месту његовог настанка. Кључни
договор у управљању медицинским отпадом је систем раздвајања медицинског отпада и
обележавања истог договореним бојама према категоријама, а који се примењује у свим
здравственим установама, државног и приватног сектора. Најпогоднији начин раздвајања
медицинског отпада на различите категорије је разврставање отпада у пластичне вреће
или посуде различите боје (Слика 8.).

Уопштено говорећи, хладне боје као што су црна, зелена и плава додељене су
категоријама отпада које нису опасне: на пример, комунални отпад, отпад који може да се
рециклира итд. Опасан отпад обично се означа топлим бојама у коду боја, као што су
жута, и црвена: на пример, инфективни отпад (жута боја), опасан отпад (црвена боја) и
слично.

Слика 8. Врсте кеса за правилно одлагање медицинског отпада

Извор: https://www.dunavplast.com/portfolio/kese-za-medicinski-otpad/

Кључни аспекти током кретања медицинског отпада кроз здравствену установу:

1. Категоризација - олакшано безбедно руковање, спречава се ширење инфекције,
смањују се трошкови јер се не врши третман неинфективног отпада(нпр.одвајање
оштрих предмета и сломљеног стакла од осталог материјала)
2. Обележавање - да би се знало о каквом се отпаду ради на основу података у
декларацији и боји налепнице, одакле потиче и следљивост отпада од места
настанка до финалног третмана.

11
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

3. Сакупљање - жуте кесе и контејнери пуне се до ¾, лепи се налепница (извор,

датум, особа)
4. Складиштење - одлазе се на јавности недоступном месту, видно обележеном и
стратешки лоцираном,а не у чекаоници, ходницима или између спратова.
Транспорт медицинског отпада
Процедуре прикупљања и транспорта медицинског отпада треба да буду у складу
са:
1. мерама предвиђеним за складиштење отпада;
2. обавезом адекватног спровођења законом прописаних мера предвиђеном
подзаконским актом о управљању медицинским отпадом, како би се омогућило
брзо пребацивање отпада у постројење за обраду или његово одлагање које је
унапред договорено;
3. очекивањима пацијената (посебно у случају отпада који потиче из домова
пацијената);
4. законском регулативом и препорукама добре праксе, посебно у погледу здравља и
безбедности пацијената, особља које манипулише отпадом, као и у складу са
принципима очувања животне средине.
Мере за складиштење, прикупљање и транспорт овог отпада могу да обухватају и
одговорност особља запосленог у здравственом сектору, као и остале учеснике у овом
процесу, уколико их има (све партнере у послу, особе и субјекте задужене за прикупљање
и одлагање отпада, као и уговараче који се баве отпадом).

Медицински отпад који се транспортује друмским саобраћајем треба да буде

смештен у тврди контејнер који поседује адекватан код Уједињених нација за дату намену
или у вреће за кабасти транспорт, са УН кодом, у зависности од типа превозног средства
које се за то користи. Транспорт инфективног медицинског отпада специјалним возилом
које се користи само у ове намене праћен је документом који се зове товарни лист
("трансфер ноте”) и прати транспорт опасних материја, а израђен је према принципима
АДР-а.

Постојеће стање у области управљања овом врстом отпада у Србији

Период повећане урбанизације и индустријализације, необухваћен политиком
животне средине, доводи до проблема управљања отпадом у Републици Србији, као и у
другим земљама источне и јужне Европе.
12
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Тренутно стање показује да Србију чека комплексно суочавање у решавању

значајних систематских недостатака у овој области. У Србији не постоји систем
управљања медицинским отпадом којим се обезбеђује адекватна заштита животне
средине и становништва. Већина здравствених установа не поступа с отпадом на
адекватан начин. Само мали број здравствених установа поступа са инфективним
медицинским отпадом и коришћеним оштрим инструментима у складу са хигијенским
принципима, стерилизација се најчешће обавља воденом паром под повећаним притиском
у аутоклавима.

Управо из тог разлога, неопходно је да се становништво максимално упути и

едукује, као и да се здравствене установе укључе у Законе и регулативе Републике Србије
које дефинишу начине на који се поступа и управља са оваквом врстом отпада и којих
морају да се придржавају, како би сва лица која су укључена у овај процес (пацијенти,
медицински лица, лица која врше транспорт, лица која врше третман итд) била безбрижна
знајући да рукују безбедном и сертификованом амбалажом за медицински отпад, без
бојазни могућности повреде и инфекције било ког лица.

У Србији се сваке године произведе између 4500 и 5000 тона медицинског отпада,
али, као што смо већ рекли, не постоји адекватан програм за његово одлагање. Према
„Правилнику о управљању медицинским отпадом“ који је донет од стране Министарства
енергетике, развоја и заштите животне средине 2010. године, стерилисан и уситњен отпад
се разврстава по категоријама у атестиране контејнере различите боје који се закључани
одвозе на депоније (Слика 9.). Обично су то градске депоније, јер данас постоји само 7
санитарних депонија на територији наше земље које се воде као регионалне, али се само
око 10% медицинског отпада одлаже на њима. Многе депоније, на којима се одлаже
медицински отпад, се налазе близу града, па чак и у самом центру.

13
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Слика 9. Канте за одлагање медицинског отпада

Извор: http://www.medika.rs/infektivni-otpad.html

Дозволе за управљање медицнским отпадом

За добијање дозволе за управљање медицинским отпадом потребно је да свака
установа која производи више од 500 кг оваквог отпада напише план о његовом
управљању у следеће три године, али и да има особље задужено за управљање таквим
отпадом. После подношења документације и различитих провера добија се акредитација
ИСО 15189, а затим и акредитација Министарства здравља и тек онда може да се
конкурише за добијање дозволе за управљање медицинским отпадом. За ову дозволу је
потребно имати одговарајуће просторије, технологију, као и радни кадар који је прошао
обуку о управљању медицинским отпадом.

Медицински отпад у току пандемије Ковид-19

Крајем фебруара 2020. године у Републици Србији започето је тестирање на
КОВИД-19 (Слика 10.), а почетком марта је забележен први случај инфекције.

14
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Слика 10. Ковид 19 - медицински отпад

Извор: https://www.salud.mapfre.es/pruebas-diagnosticas/laboratorio/test-coronavirus-pcr-serologicos-
rapidos/

С обзиром на повећан број заражених и оболелих, као и прогнозе епидемиолога,

потребно је размотрити токове отпада који ће настати у наредном периоду, као и
капацитете и могућности за третман истих како не би дошло до угрожавања здравља
људи, запослених у здравственим установама и привременим смештајним објектима за
прихват пацијената са блажом клиничком сликом, али и угрожавања животне средине.

Са медицинским отпадом насталим у здравственим установама мора се поступати у

складу са одредбама Закона о управљању отпадом и у складу са Правилником о
управљању медицинским отпадом и Правилником о управљању фармацеутским отпадом.
У складу са одредбама Закона о управљања отпадом, произвођач отпада је у обавези да тај
отпад преда оператеру који поседује дозволу коју је издао надлежни орган за третман те
врсте отпада.

Сав отпад који настаје од пацијената који су заражени коронавирусом је

инфективни медицински отпад, односно опасан отпад, те се као такав мора третирати пре
одлагања (стерилисати и самлети).

КОВИД-19 не спада у групу А инфективних материја, што практично значи да се

води као УН3291, као и да се са отпадом контаминираним овим вирусом поступа као са
осталим медицинским отпадом, уз додатни опрез. Под додатним опрезом се подразумевају
посебне мере приликом паковања, складиштења, сакупљања, транспорта и третмана.

15
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Слика 11. Једнократан медицински материјал

Извор: https://www.freepik.com/premium-photo/mask-gloves-sanitizer-isolated-white-
background_7468550.htm
У ванредном стању, тешко је прецизно утврдити количине отпада које настају, из
разлога што се стално повећава количина контаминираних предмета/ствари и др. (маске,
рукавице, одела, постељина, прибор за ручавање, остаци од хране…, Слика 11.).

У складу са препорукама Светске здравствене организације, инфективни

медицински отпад који настаје од пацијената који имају КОВИД-19 третира се у
аутоклавима поступком стерилизације на 121 и више степени целзијуса са циклусом од 60
минута, под притиском, након чега се обавезно дроби пре одлагања на депонију.
Стерилизација отпада може бити сува, влажна, хемијска, УВ и комбинована. Потврђена и
најефикаснија метода је стерилизација воденом паром и високим притиском.

16
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Закључак
У укупном загађењу животне средине медицински отпад не заузима велики део,
али је он потенцијално међу најопаснијим врстама отпада, јер може да доведе до зараза и
тровања. Загађење које долази из здравствених установа је специфично и може да буде
веома опасно, како по здравље људи који раде у здравственим установама, тако и по
здравље околине, односно становништва, и екосистема у којем се тај отпад складишти.
Стога је потребно да се правилно поступа са оваквим отпадом. У данашње време
највећи изазов постаје начин одлагања свих врста отпада, па и медицинског, али да то
буде сигурно, ефикасно и без угрожавања животне средине. Тренутни начини одлагања
отпада, као што су депоније или инсинерације, још увек узрокују загађења земљишта,
воде и ваздуха. Напредни начини управљања медицинским отпадом, који су и безбедни по
околину и исплативи су хитно неопходни. Брига о одрживом управљању важна је због нас
самих.

У нашој земљи неопходно je да се становништво едукује, као и да се здравствене

установе одговорно укључе у начине на које се поступа и управља са оваквом врстом
отпада. Мада смо мала држава, имамо много природних лепота па је неопходно да се наша
природа заштити на све начине и од свих негативних утицаја, па и од свих врста отпада.

17
 ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Литература
1. Barik, T.K., Sahu, B., Swain, V. (2008). Nanosilica - From medicine to pest control,
Parasitology Research vol. 103 (2), pp. 253-258.
2. Вујић, Г., Бруннер, П.Х. (2009). Одрживо управљање отпадом, Универзитет у Новом
Саду, Факултет техничких наука, Нови Сад.
3. Безбедно управљање медицинским отпадом - Национални водич за безбедно
управљање медицинским отпадом (2008). Министарство здравља РС, Београд.
4. Боровин, Б. (2010). Реверзна логистика у здравству – управљање медицинским
отпадом, 6. Научни скуп са међународним учешћем Синергија, Бијељина.
5. Bdour, A., Altrabsheh ,B., Hadadin, N., Al-Shareif, M. (2007). Assessment of medical
wastes management practice: A case study of the northern part of Jordan, Waste
Management vol. 27, pp. 746–759.
6. Вера, М. (2007) Одрживо управљање медицинским отпадом, НИС Нафтагас,
Пословна политика, Нови Сад.
7. Procedures for regulated medical waste removal (2008). Cornell University, Ithaca, NY.
8. Prüss, A., Giroult, E., Rushbrook, P. (1999). Management of Wastes from Health Care
Activities, WHO, Geneva.
9. Правилник о управљању медицинским отпадом („Службени гласник Републике Србије
бр. 48/2019) https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-o-upravljanju-medicinskim-
otpadom.html (05.11.2020.)

18