KRIVIČNO DELO NEDAVANJE IZDRŽAVANJA

Krivični zakon Republike Srbije

član 119 stav 1

Nerazumljivost izreke presude u pogledu izrečene sanckije

Sentenca:

 Kada se optuženi oglasi krivim zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana
119. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, a sud nađe da ima mesta primeni
člana 52. Osnovnog krivičnog zakona tada ne može da navede "da se prethodno
utvrđena novčana kazna neće izvršiti ukoliko optuženi u roku od jedne godine ne
izvrši novo krivično delo, i ukoliko u istom roku ne ispuni izostale obaveze, po osnovu
izdržavanja i ne nastavi sa daljim urednim izmirenjem ove obaveze", jer je time izreka
presude nejasna i nerazumljiva, pa je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog
postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11) Zakonika o krivičnom postupku.

Iz obrazloženja:

"Presudom prvostepenog suda optuženi je oglašen krivim zbog krivičnog dela nedavanje
izdržavanja iz člana 119. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i sud mu je izrekao
uslovnu osudu tako što mu je utvrđena novčana kazna u visini od 6.000,00 dinara i
istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko u roku od godinu dana ne izvrši novo
krivično delo, ne ispuni zaostale obaveze po osnovu izdržavanja i ne nastavi sa daljim
urednim ispunjenjem ove obaveze.

U toku postupka učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1.
tačka 11) Zakonika o krivičnom postupku jer je izreka presude nerazumljiva i protivrečna
sama sebi.

Naime, izricanjem uslovne osude dodati su uslovi tj. da se kazna neće izvršiti ukoliko
okrivljeni u istom roku od godinu dana ne ispuni izostale obaveze po osnovu izdržavanja i ne
nastavi sa daljim urednim izmirenjem svojih obaveza, drugim rečima kazna se neće izvršiti
ukoliko optuženi ne ispunjava dospele ili zaostale obaveze a što je suprotno zakonskoj
intenciji. Presuda je nerazumljiva zbog činjenice što se ne zna koliko iznosi zaostala obaveza
tako da presuda ne bi mogla ni biti izvršena a nejasno je zašto se optuženom ostavlja rok od
godinu dana da zaostale obaveze izvrši, jer taj rok ne može biti duži od osam do 15 dana,
može biti i u ratama, ali se ne vidi zašto je on godinu dana i koji su to razlozi.

Sve napred izneto čini izreku presude nerazumljivom zbog čega je ista morala biti ukinuta pa
će prvostepeni sud u ponovnom postupku navedene bitne povrede otkloniti imajući u vidu i
ostale navode u žalbi, a posebno navode u pogledu izrečene sankcije."

(Rešenje Okružnog suda u Čačku, Kž. 101/2005 od 3.3.2005. godine).

OBELEŽJA KRIVIČNOG DELA NEDAVANJE

 IZDRŽAVANJA
Krivični zakon Republike Srbije
član 119

Činjenje krivičnog dela nedavanjem izdržavanja

Sentenca:

 Odredbe člana 119. Krivičnog zakona Republike Srbije treba tumačiti tako da je za
postojanje krivičnog dela nedavanje izdržavanja potrebno da okrivljeni ne daje
izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ne da izbegava da daje
izdržavanje, jer izbegavanje davanja izdržavanja nije obeležje ovog krivičnog dela.

Iz obrazloženja:

"Žalba polazi od pogrešnog shvatanja da krivično delo nedavanje izdržavanja ne postoji već
da postoji krivično delo izbegavanje davanja izdržavanja. Međutim, poslednje izmene
krivičnog zakona kod ovog krivičnog dela objavljene su u "Sl. glasniku RS", br. 10/2002 od
1.3.2002. godine, i tada je propisano da se ovo krivično delo vrši tako što okrivljeni ne daje
izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava u iznosu i na način kako je to
utvrđeno izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem. Ovim izmenama izmenjen je i
naziv ovog krivičnog dela koje se umesto "izbegavanje davanja izdržavanja" od tada naziva
"nedavanje izdržavanja". Dakle, za postojanje ovog krivičnog dela za koje je okrivljeni
optužen i za koje je oglašen krivim ne traži se da je okrivljeni izbegavao da daje izdržavanje
već se krivično delo čini samim tim što se izdržavanje ne daje u skladu sa izvršnom sudskom
odlukom ili poravnanjem. Stoga se neosnovano pobija i činjenično stanje kada se ukazuje da
okrivljeni ne daje izdržavanje zato što nema materijalnih sredstava. Ovi navodi žalbe su
ustvari ponavljanje odbrane okrivljenog koju je prvostepeni sud pravilno ocenio kao
neosnovanu."

(Presuda Okružnog suda u Nišu, Kž. 839/2005 od 4.10.2005. godine)

NEDAVANJE IZDRŽAVANJA
Krivični zakon Republike Srbije
član 119

Trajno krivično delo i zastarelost krivičnog gonjenja

Sentenca:

 Krivično delo nedavanje izdržavanja spada u trajna krivična dela koja se vrše u
kontinuitetu, pa obaveza okrivljene traje sve do momenta prestanka zakonske
obaveze izdržavanja, a nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja za neki period ne
 utiče na postojanje dela za radnje za koje je oglašena krivom a za koja nije nastupila
zastarelost.

Iz obrazloženja:

"Pravnosnažnom presudom opštinskog suda okrivljena je oglašena krivom zbog krivičnog

dela nedavanje izdržavanja iz člana 119. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, te joj je
izrečena uslovna osuda tako što je prethodno utvrđena kazna zatvora i određeno je da se
ista neće izvršiti pod uslovom da okrivljena u roku od jedne godine ne izvrši novo krivično
delo i ukoliko u roku od 30 dana na ruke zakonskom zastupniku ne isplati iznose za sve
dospele rate na ime dospelih obaveza.

Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih

pravnosnažnih presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav
1. tačka 11) Zakonika o krivičnom postupku (dalje: ZKP) i povrede krivičnog zakona iz člana
369. tačka 3) ZKP u vezi člana 95. stav 1. tačka 6) i 96. stav 6. Osnovnog krivičnog zakona
zbog povreda učinjenih na štetu okrivljene.

Podneti zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Prema stavu zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca obaveze optužene, odnosno
iznosi koje je trebala da plati na ime obaveze izdržavanja, određeni su na 15% mesečne
zarade, pa se ne može utvrditi koji je to iznos novca koji je okrivljena dužna da isplati na ime
zaostalih rata. Takođe na štetu okrivljene povređen je krivični zakon jer je za navedeno
krivično delo u jednom delu nastupila relativna, odnosno apsolutna zastarelost krivičnog
gonjenja.

Suprotno navodima, Vrhovni sud nalazi da je izreka prvostepene presude razumljiva i jasna
jer je okrivljena oglašena krivom što nije u periodu od 1994. godine pa do dana optuženja na
ime izdržavanja za svoju maloletnu ćerku na ruke zakonskom zastupniku ocu, isplaćivala
15% od svoje mesečne zarade.

Krivično delo za koje je okrivljena oglašena krivom trajno je krivično delo koje se vrši u
kontinuitetu i obaveza okrivljene traje sve do momenta prestanka zakonske obaveze
izdržavanja, pa nastupanje zastarelosti plaćanja za neki period ne utiče na postojanje dela
okrivljene za radnje za koje je oglašena krivom, a za koje nije nastupila zastarelost."

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kzz. 62/2003 od 19.2.2004. godine)