РЕПУБЛИКА СРБИЈА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ

Гж 1. 29/15
14. јануар 2015. године
Нови Сад
 
 
У ИМЕ НАРОДА
 
Апелациони суд у Новом Саду, у већу састављеном од судија Снежане Кецман,
председника већа, Љиљане Влајковић Смук и Јасмине Даниловић Стојковић, чланова већа,
у правној ствари тужиоца Д. Ђ. из Б. В. С., кога заступа Б. Б., адвокат у К., против тужене Р.
С., М. У. П., П. У. К., коју заступа Р. ј. п. у Б., ради накнаде штете, одлучујући о жалби
тужиоца против пресуде Основног суда у Кикинди, посл.бр.П.1 26/14 од 1. септембра 2014.
године, на седници од 14. јануара 2015. године, донео је
 
 
П Р Е С У Д У
 
ДЕЛИМИЧНО СЕ ПРЕИНАЧУЈЕ пресуда Основног суда у Кикинди, посл.бр.П.1 26/14
од 1. септембра 2014. године, у побијаном одбијајућем делу тако што се ДЕЛИМИЧНО
УСВАЈА тужбени захтев тужиоца и обавезује тужена да тужиоцу на име накнаде
нематеријалне штете за претрпљене физичке болове исплати износ од 20.000,00 динара, са
законском затезном каматом од пресуђења па до исплате, као и да тужиоцу надокнади
трошкове поступка у износу од 69.819,00 динара, све у року од 8 дана под претњом
принудног извршења, док се у преосталом делу жалба тужиоца ОДБИЈА и првостепена
пресуда у преосталом побијаном одбијајућем делу ПОТВРЂУЈЕ.
 
ПРЕИНАЧУЈЕ се решење о трошковима поступка садржано у побијаној пресуди тако
што се ОДБИЈА захтев тужене којим је тражила да се обавеже тужилац да јој надокнади
трошкове парничног поступка у износу од 6.000,00 динара, са законском затезном каматом
од пресуђења па до исплате.
 
ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени да тужиоцу на име трошкова жалбеног поступка исплати износ
од 14.700,00 динара, у року од 15 дана под претњом принудног извршења.
 
 
Образложење
 
Побијаном пресудом Основног суда у Кикинди, посл.бр.П.1 26/14 од 1. септембра 2014.
године, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му на
име накнаде нематеријалне штете због претрпљених физичких болова исплати износ од
50.000,00 динара као и да му надокнади трошкове поступка, са припадајућом законском
затезном каматом.
 
Обавезан је тужилац да туженој надокнади трошкове поступка у износу од 6.000,00
динара, са законском затезном каматом од 1. септембра 2014. године па до исплате, у року
од 8 дана под претњом принудног извршења.
  

Против првостепене пресуде жалбу је изјавио тужилац побијајући је због погрешне

примене материјалног права и битне повреде одредаба парничног поступка, са предлогом да
се првостепена пресуда преиначи и тужбени захтев у целости усвоји или укине и предмет
врати првостепеном суду на поновно одлучивање.
 
Испитујући побијану пресуду сходно одредби члана 386. ЗПП-а, овај суд налази да је
жалба тужиоца делимично основана.
 
Према утврђењу првостепеног суда, тужилац је запослен код тужене на пословима
оперативног радника криминалистичке полиције. Дана 22. августа 2012. године тужилац је
учествовао у организованој заседи у акцији хватања починиоца кривичних дела, у
сенћанском атару, са задатком да онемогући лицима затеченим на терену да напусте лице
места. Тужилац је том приликом био на мотору и заједно са колегама је изашао на земљани
пут у намери да пресече кретање мотора који му је наилазио у сусрет. Том приликом
подигао је службену легитимацију и усмено наредио „Стој полиција“. Међутим, лица на
мотору која су тужиоцу и његовим колегама долазила у сусрет нису се зауставила већ су
наставила кретање мотором уз повећавање брзине кретања при чему су се кретали директно
у смеру тужиоца. Тужилац је одмах реаговао померањем са земљаног пута у десну страну
при чему је у левој руци имао и даље подигнуту легитимацију али је ретровизор мотора
„Кросерица“ закачио леву шаку тужиоца услед чега је тужилац задобио лаку телесну
повреду у виду ударца у мали прст леве шаке.
 
Тужилац се након повређивања јавио у Сенћанску болницу и пријавио је задобијену
повреду.
 
У моменту повређивања тужилац је трпео примарни бол интензитета 4 до 5 степени
уобичајене бодовне скале који је трајао до доласка у болницу. После прегледа и спроведене
РТГ дијагностике, те примене анелгетика, интензитет бола се смањио на 3 до 4 степена и
трајао је два дана а након тога је био интензитета 2 до 3 степена са трајањем наредних
недељу дана након чега је постепено слабио и ишчезао.
 
Наведена повреда код тужиоца није довела до умањења животне активности и није
проузроковала његову неспособност за рад. Лечење је подразумевало само примену
аналгетика.
 
С обзиром на овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд
налази да се тужилац повредио на раду и да није било кривице тужиоца односно његовог
доприноса настанку штетног догађаја, али да тежина задобијене повреде и интензитет
претрпљених болова као и њихово трајање не оправдавају досуду накнаде нематеријалне
штете сходно одредби члана 200. ЗОО-а, те да је тужбени захтев тужиоца неоснован.
 
Међутим, сагласно основаним наводима жалбе, првостепени суд је погрешно применио
одредбу члана 200. ЗОО-а када тужиоцу није досудио новчану накнаду на име претрпљених
физичких болова, будући да околности конкретног случаја, по мишљењу овог суда,
оправдавају досуђивање новчане накнаде по том основу.
 
У конкретном случају, тужилац је трпео болове средњег и лаког интензитета у трајању
од око десет дана, који по становишту овог суда оправдавају досуђивање накнаде штете у
висини која је адекватна насталој повреди, те интензитету и трајању физичких болова, при
чему нису од значаја околности да се ради о лаким телесним повредама и да повреде нису
оставиле трајне последице.
 
У овој правној ствари, треба имати у виду и околности под којима је тужиоцу нанета
штета а то је покушај тужиоца и његових колега да зауставе осумњичене који су управљали
мотором и убрзавали кретање, крећући се у смеру тужиоца који је такође био на мотору и
којом приликом је био угрожен његов физички интегритет. Наведене околности оправдавају
досуђивање накнаде будући да и радници МУП-а имају право на накнаду нематеријалне
штете за претрпљене физичке болове услед повреде на раду и поред тога што им је дужност
да обављају послове безбедности и што тужиочев посао подразумева одређене ризике,
опасности и могуће повреде.
 
Сагледавањем наведених околности овај суд је мишљења да досуђивање накнаде
тужиоцу на име претрпљених физичких болова не би погодовало тежњама које нису спојиве
са њеном природом и сврхом.

Имајући у виду интензитет и трајање физичких болова, водећи при том рачуна о
околностима предметног случаја и значају повређеног добра тужиоца, сходно одредби
члана 200. ЗОО-а, по налазу овог суда, правична новчана накнада тужиоцу за претрпљене
физичке болове представља износ од 20.000,00 динара, који износ представља адекватну
сатисфакцију трпљенима којима је повређени био изложен.
 
Стога, овај суд је побијану пресуду преиначио и обавезао тужену да тужиоцу на име
накнаде нематеријалне штете због претрпљених физичких болова исплати поменути износ.
Преко дусуђеног износа од 20.000,00 динара па до траженог износа од 50.000,00 динара
тужбени захтев тужиоца је правилно одбијен као превисоко постављен.
 
Како је овај суд делимично преиначио првостепену пресуду, применом одредбе чл. 165.
ст. 2. ЗПП одлучио је и о трошковима целокупног поступка тако што је обавезао туженог да
тужиоцу надокнади трошкове поступка у укупном износу од 69.819,00 динара, који износ
чине трошкови састава тужбе у износу од 6.000,00 динара, трошкови приступа пуномоћника
тужиоца на пет одржаних рочишта у износима од по 7.500,00 динара, трошкови вештачења
у износу од 18.519,00 динара, те такси на тужбу и пресуду у износима од по 3.900,00 динара,
који трошкови су одмерени према коначном успеху тужиоца у спору, а у складу са Тарифом
о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката и Законом о судским таксама.
 
Захтев туженег за накнаду трошкова парничног поступка је одбијен као неоснован,
имајући у виду успех тужиоца у овом поступку.
 
Имајући у виду успех тужиоца у жалбеном поступку, овај суд је применом члана 153. и
154. ЗПП, туженог обавезао да тужиоцу на име трошкова жалбеног поступка исплати износ
од 14.700,00 динара, признајући тужиоцу трошкове награде пуномоћнику за састав жалбе у
износу од 12.000,00 динара и таксе на жалбу у износу од 2.700,00 динара.
 
На основу свега наведеног, овај суд је, применом одредбе члана 390. и 394. тачка 4.
ЗПП-а, одлучио као у изреци.
 

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
 
Снежана Кецман, с.р.