K.br.

98/20

VIŠEM SUDU U NIŠU

Protiv presude Višeg suda u Nišu K.br.98/20 od 15.12.21.god., branilac okrivljeng

Nikole Slavkovića, advokat Boško Ristić izjavljuje

Ž A L B U
ZBOG Bitne povrede odredaba krivičnog postupka
* Pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja
• Povrede krivičnog zakona
• Odluke o kazni

Sa predlogom da okrivljeni i njegov branilac budu pozvani na sednicu Veća

O b r a z l o ž e n j e

Ožalbenom presudom okrivljeni je oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela teško

delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl.297 st.2 u vezi čl.289 st.1 KZ RS i
osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju mu se uračunava vreme
provedeno u pritvoru od 07.12.19.god. u 13h do 09.12.19.god. kao i vreme od
09.12.19.god. po rešenjima o meri zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog
nadzora od 13.12.19.god., 25.12.19.god., koja mera je ukinuta rešenjem Višeg suda
od 06.01.19.god., kao i vreme provedeno u pritvoru po rešenju od 03.01.20.god. do
28.03.20.god. Prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti zabrane upravljanja
motornim vozilom B kategorije u trajanju od 2 godine, s tim što se vreme provedeno
u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Pobijana presuda je doneta uz bitne povrede odredaba ZKP jer ne sadrži razloge o
odlučnim činjenicama koje se odnose na utvrđivanje krivice, okolnosti koje utiču na
to kakva će biti kazna, a izneti razlozi su nedovoljni i u suprotnosti sa sadržinom
spisa predmeta. S tim u vezi ističemo da obrazloženje pobijane presude ne oslikava
tok sudskog postupka jer sud ne navodi sve predloge koje je odbrana iznela u cilju
dopune dokaznog postupka, niti ceni naknadno priložene dokaze koje je odbrana
iznela sudu pre zaključenja glavnog pretresa.

U vezi sa napred iznetim, odbrana ističe da prvostepeni sud nije cenio sve dokaze,
a da je odbijanjem predloga za izvođenje dokaza tokom glavnog pretresa propustio da
u potpunosti i pravilno utvrdi odlučne činjenice od kojih zavisi primena
materijalnog prava i zakonitost donete odluke.

Iako se okrivljeni izjašnjava da nije kriv, odbrana opreza radi, pobija odluku o
kazni i izrečenoj meri bezbednosti jer smatra da prilikom njihovog izricanja
prvostepeni sud nije cenio na pravi način sve olakšavajuće okolnosti koje idu u
korist okrivljenog niti je okolnostima koje je cenio dao pravi značaj. U svakom
slučaju, na osnovu iznetih razloga nije moguće izvršiti ocenu pravilnosti donete
odluke o kazni, te da li se blažom kaznom može postići svrha kažnjavanja, ukoliko
bi se olakšavajućim okolnostima pridao pravi značaj, jer su te okolnosti
preovladavajuće.

Odbrana želi da ukaže na činjenicu da je postupajući sudija učestvovao i u

prethodnom postupku, što predstavlja bitnu povredu odredaba ZKP. Ova činjenica se
utvrđuje uvidom u spise predmeta i to na strani 101 i 117 prema numeraciji suda.
Ovo je bitno jer je postupajući sudija učestvovao u radu sudskog veća koje je u dva
navrata izricalo strože mere ograničavanja slobode u odnosu na mere koje su
prethodno bile ublažene tokom istrage. U svakom slučaju, odluke koje su donete po
žalbi VJT Niš su obrazložene tako da upućuju na zaključak da je veće Višeg suda
kojim je predsedavao sudija Mirko Drašković već u tom stadijumu postupka zauzelo
stav u pogledu postojanja krivice okrivljenog za krivično delo u vezi sa kojim je
pokrenuta istraga.

Dokaz: Uvid u rešenje Višeg suda u Nišu Kv.br.553/19 od 24.12.19.god, i Kv.br.5/20

od 03.01.20.god.

Iz napred navednih razloga je postupajući sudija trebalo da se izuzme iz postupka

u fazi glavnog pretresa zbog objektivnosti. U prilog ovakvog shvatanja odbrane ide
i činjenica da su predlozi odbrane za izvođenje dokaza na glavnom pretresu
odbijeni, da sud za takvu odluku nije dao potpune i ubedljive razloge iako se
dokazi odnose na utvrđivanje činjenica od kojih zavisi ocena da li se u ponašanju
okrivljenog stiču obeležja krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, te
postojanje objektivnih okolnosti koje bi mogle da isključe krivicu okrivljenog za
nastupanje zabranjene posledice. U vezi sa ovim ističemo da je odbijen predlog
odbrane da se komisija veštaka iz Zavoda za sudsku medicinu u Nišu pozove na
pretres radi neposrednog saslušanja, iako je odbrana imala primedbe na nalaz, s
obzirom da je isti nepotpun, a imajući u vidu i činjenicu da je okrivljeni dopunio
svoju odbranu u vezi sa vremenom, mestom, količinom i načinom konzumiranja alkohola
pre saobraćajne nezgode. Isto tako, nije uzet u obzir i nalaz veštaka geometra
kojim se potvrđuje izjašnjenje stručnog savetnika da na mestu nezgode put, kojim se
kretao okrivljeni ima pad kako podužni tako i da bankine na tom mestu takođe imaju
pad. Odbrana smatra da je odbijanje ovih predloga upravo posledica izgrađenog stava
postupajućeg sudije u odnosu na pretpostavljeno ponašanje okrivljenog još iz faze
istrage. Pri tom treba imati u vidu i napomenu iznetu u obrazloženju odluka na koje
ukazujemo, da mediji prate tok postupka i oblikuju javno mnjenje u vezi sa
činjenicama i sadržinom dokaza. To je bilo od uticaja i na odluku suda u vezi sa
određivanjem i produženjem pritvora prema okrivljenom.

Nesporno je da postoji sudska praksa u vezi sa ovim pitanjem, te da VKS i u svojim

nedavno donetim odlukama izražava stav da ovakva procesna situacija može uticati na
objektivnost suda, te da je u cilju ispunjenja najviših standarda postupanja u
krivičnim postupcima neophodno isključiti svaku sumnju u postojanje nepristrasnosti
suda.
Pobijana presuda je nerazumljiva jer je sadržina njene izreke u suprotnosti sa
sadržinom razloga datih u obrazloženju i sadržinom spisa predmeta. Ovo se pre svega
odnosi na vreme koje je označeno u izreci kao vreme kada se dogodila saobraćajna
nezgoda, na brzinu kojom se navodno kretao okrivljeni, te na količinu alkohola i
psihoaktivne supstance prisutne u krvi okrivljenog u momentu nezgode.

Izreka je nejasna i u delu u kome se izriče kazna i objašnjava način uračunavanja

vremena provedenog u pritvoru, kao i perioda primene mere zabrane napuštanja stana
uz primenu elektronskog nadzora. Pri tom se navode nepostojeće odluke suda te je
zbog ovoga sadržina izreke nelogična.

U svakom slučaju povredu postupka predstavlja i poziv na odluku suda koja se ne

nalazi u spisima predmeta.

Nesaglasnost izreke sa razlozima presude u vezi sa vremenom nastanka nezgode ogleda

se u tome što svi dokazi upućuju na činjenicu da se nezgoda nikako nije mogla
dogoditi u periodu od 04,00 do 05,10 časova 07.12.19.god. Ovo potvrđuje i iskaz
oštećenih saslušanih kao svedoka tokom postupka, da su tek oko 04,10 časova krenuli
od kuće pok.Alimanović Ekrema. Oštećeni su određeno vreme proveli u autu vozeći se,
sve dok vozilo nije počelo da gubi snagu. Nakon toga su se zaustavili sa desne
strane kolovoza i pokušavali da otklone kvar na vozilu još nekih 5-6 minuta. U vezi
sa vremenom nastanka nezgode izjašnjavao se i svedok Nenad Marković koji je naveo
da je uočio prilikom prolaska svojim vozilom putem ka Malošištu vozilo oštećenih
oko 04,50 časova, dakle pre nezgode, a da je nakon 20-tak minuta, kada je ispratio
putnike iz svog taxi vozila, u povratku naišao na vozila u stanju neposredno posle
sudara.

Okvirno vreme nezgode potvrđuje i poziv svedoka Nenada Markovića Hitnoj pomoći koji
je zabeležen pa je jasno da je vreme nezgode označeno u izreci u suprotnosti sa
podacima koji se nalaze u spisima predmeta.

Podatak o tome da se nezgoda dogodila oko 05 časova a da je uviđaj Saobraćajne

policije izvršen između 09 i 10 časova, sud je naveo i na strani 13 presude, kada
interpretira zapisnik o izvršenom uviđaju PU Niš, PS Doljevac, na kome je zasnovano
i veštačenje saobraćajne struke. Međutim, sud ne navodi u presudi da li je posebno
cenio ovaj dokaz i da li je poklonio veru podacima iz sadržine istog. U svakom
slučaju postoji očigledna nesaglasnost u pogledu vremena nezgode označenom u izreci
i ovom zapisniku.

Odbrana smatra da je ova činjenica bitna radi utvrđenja stepena alkoholisanosti

okrivljenog u vreme nezgode i njegove sposobnosti da upravlja vozilom, od čega
zavisi kvalifikacija krivičnog dela ali i ocena drugih okolnosti koje utiču na to
da izrečena kazna bude manja, a odluka sud povoljnija po okrivljenog.

Imajući u vidu napred izneto, očigledno je da je prvostepena odluka zahvaćena

bitnom povredom odredaba o postupku, jer prvostepeni sud nije cenio sve izvedene
dokaze ponaosob i u međusobnoj zavisnosti, što je za posledicu imalo da je
činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno. Zbog ovog procesnog propusta nije
cenjena adekvatno odbrana okrivljenog a posebno iskaz koji je dao kao dopunu svoje
odbrane iz koga se može zaključiti vreme i način kretanja okrivljenog i vreme i
način konzumiranja alkohola. Od svega ovoga dalje zavisi i zaključak o prisustvu
alkohola u krvi okrivljenog u momentu nezgode, a što bi se utvrdilo upoređivanjem
dobijenih rezultata alko testa nakon nezgode sa analizom konzumiranja vrste i
količine alkohola pre nezgode. Radi ovoga je bilo neophodno da se neposredno
saslušaju članovi komisije veštaka kako bi se proverila odbrana okrivljenog, a
veštaci bi se izjasnili da li dobijeni rezultat alko testa uz analizu iskaza
okrivljenog upućuje na drugačije stanje alkoholisanosti okrivljenog u momentu
nezgode koje bitno odstupa od nalaza koji su dali u pisanoj formi i sve to u korist
okrivljenog.

Osim ovoga veštaci bi se izjasnili i o prisustvu i dejstvu kokaina kod okrivljenog,

te da li bi drugačije sinergijsko dejstvo detektovanih supstanci promenilo ocenu
sposobnosti okrivljenog za bezbedno upravljanje motornim vozilom u momentu nezgode.

Sud ima obavezu da svestrano utvrdi, sagleda i oceni dokaze i činjenice, a u

posebnoj je obavezi da zbog pretpostavke nevinosti proveri odbranu okrivljenog na
najpouzdaniji način. Isto tako, Zakonom je dato pravo odbrani, okrivljenom i
njegovim braniocima, da neposredno ispitaju veštake na pretresu, kao i da u tom
smislu angažuju stručne savetnike za određenu naučnu oblast. Odbijanjem predloga
odbrane da se veštaci iz Zavoda za sudsku medicinu u Nišu saslušaju neposredno na
glavnom pretresu ozbiljno je povređeno pravo na odbranu jer je na ovaj način u
potpunosti isključeno njeno učešće u veštačenju. Zakon daje pravo okrivljenom i
njegovim braniocima da aktivno učestvuju u postupku i predlažu dokaze koji
okrivljenom idu u korist, a ovakvim postupanjem suda je to uskraćeno.

Pored napred navedenog, prvostepena odluka ne sadrži razloge o tome da je odbrana

predložila saslušanje veštaka iz Zavoda za sudsku medicinu, da je taj predlog
odbijen, niti ima razloge zbog kojih sud smatra ovakav predlog neosnovanim,
nedozvoljenim ili suvišnim. Sve ovo je dovelo do toga da su odlučne činjenice u
ovoj krivično-pravnoj stvari pogrešno utvrđene na štetu okrivljenog uz povredu
pravila krivičnog postupka. Ove povrede su apsolutno bitne i direktno su uticale na
pravilnost i zakonitost pobijane odluke i to na štetu okrivljenog.

Izreka pobijane presude je nejasna jer se navodi da se okrivljeni kretao

nedozvoljenom brzinom od 82km/h, te da je iz desne saobraćajne trake prešao u levu
saobraćajnu traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog pravca. Pri tome sud ne
navodi koje je ograničenje brzine kretanja vozila na delu puta gde se dogodila
nezgoda. U svakom slučaju, na strani 13 presude, iznose se dva različita podatka,
da je na tom delu puta brzina kretanja vozila ograničena na 50km/h, odnosno da je
postavljena saobraćajna signalizacija ograničenja brzine kretanja na 60km/h. Sve
ovo zajedno stvara nejasnoću zbog koje se ne može ispitati pravilnost oduke u
pogledu ponašanja okrivljenog u vezi sa brzinom kretanja. Ukoliko je stepen
prekoračenja dozvoljene brzine bio od uticaja na utvrđivanje stepena krivice
prilikom presuđenja, ne može se utvrditi da li je odluka suda doneta u korist ili
na štetu okrivljenog jer se iz razloga datih na strani 25 presude ne može
zaključiti u kojoj meri je sud cenio okolnost prekoračenja brzine kretanja vozila.

Tokom postupka je bio sporan uzrok i način nastupanja saobraćajne nezgode pa je

radi razjašnjenja izveden dokaz veštačenjem preko veštaka saobraćajne struke dr
Dejana Bogićevića. Veštak je izvršio vremensko-prostornu analizu toka saobraćajne
nezgode, izračunao brzinu kretanja vozila marke BMW i Ford koja su učestvovala u
nezgodi, te dao svoj stručni zaključak o nastanku nezgode. Veštak je našao da je
opasnu situaciju i nastanak saobraćajne nezgode uzrokovao okrivljeni prelaskom na
svoju levu kolovoznu traku i vožnjom kolovoznom trakom namenjenoj za kretnje vozila
iz suprotnog smera, na kojoj je bilo zaustavljeno vozilo Ford, odnosno koje je bilo
gurano od strane vozača i putnika iz tog vozila. Veštak je naveo da razlog prelaska
vozila marke BMW na svoju levu kolovoznu traku ne može da utvrdi saobraćajno-
tehničkim veštačenjem ali je izneo pretpostavke o mogućim uzrocima i razlozima za
prelazak vozila u drugu traku. Sve pretpostavke se odnose na moguće ponašanje
vozača, kao što je usmeravanje paženje vozača van puta tokom voženje, preduzimanje
određenih aktivnosti tokom voženje koje ometaju pažnju vozača, štetnog delovanja
alkohola i drugog subjektivnog razloga. Pri tom, veštak i sam navodi da sve ovo ne
spada u domen njegove struke, ali se ipak izjašnjava u vezi sa činjenicama odnosno
pretpostavkama koje nije moguće dokazati pravilima struke za koju je nadležan. U
svakom slučaju, sud u potpunosti prihvata nalaz ovog veštaka, pa se na osnovu toga
zaključuje da prihvata i pretpostavke koje je izneo u vezi sa uzrokom prelaska
vozila na levu saobraćajnu traku. Nalaz veštaka u kome se navodi da se vozilo marke
BMW kretalo levom saobraćajnom trakom nije tačan jer je u suprotnosti sa
materijalnim tragovima na licu mesta i rezultatima testa PC Crash. Naime, jasno je
da se u konkretoj situaciji vozilo marke BMW kretalo svojom desnom kolovoznom
trakom i da je došlo do naglog skretanja u levu saobraćajnu traku neposredno pre
samog kontakta, u najkraćem vremenskom periodu i očigledno bez mogućnosti reakcije
okrivljenog koji je upravljao vozilom. Međutim, veštak na ovu okolnost nije obratio
pažnju, sve dok nije neposredno saslušan na glavnom pretresu u prisustvu stručnog
savetnika Milana Božovića, kada je na pitanje predsednika veća objasnio da je
moguće da na vozilu postoji neki tehnički nedostatak za koji vozač ne zna ili ne
može da oseti prilikom upravljanja vozilom, a koji može u trenutku da se dogodi bez
neke prethodne najave, iznenada, i koji može da dovede do destabilizacije vozila.
Dakle, veštak je naknadno dozvolio mogućnost da je vozilo marke BMW prešlo na svoju
levu kolovoznu traku mimo volje okrivljenog, van mogućnosti njegovog uticaja
prilikom upravljanja, a što nije u suprotnosti sa dopunjenom odbranom okrivljenog.

Dokaz: Uvid u zapisnik o glavnom pretresu od 29.10.21.god., I pasus, strana 5.

Prvostepeni sud nije utvrdio na pouzdan način brzinu kretanja vozila marke BMW jer
je u potpunosti prihvatio nalaz veštaka saobraćajne struke, dopunjen na glavnom
pretresu 29.10.21.god. Međutim, nalaz veštaka u vezi sa brzinom kretanja vozila je
neprihvatljiv s obzirom na to da je veštak koristio netačne podatke i stvorio
imaginarnu saobraćajnu situaciju koju je analizirao. Pri tom treba imati u vidu da
je zapisnik o uviđaju nepotpun i netačan u pogledu prostiranja puta kojim su se
kretala vozila, nije evidentirano postojanje značajnog nagiba po osi puta u pravcu
kretanja vozila marke BMW, nisu evidentirani padovi na kosinama bankine i nije
opisan poprečni presek puta duž trase kretanja vozila pre kontakta i nakon kontakta
do mesta gde su se vozila zaustavila. Ovo je bitno iz razloga što je kretanje
vozila koja su učestvovala u nezgodi, nakon kontakta bilo na trasi zaustavnog puta
čija konfiguracija uključuje pad od mesta kontakta do mesta zaustavljanja vozila.
Ovakav pad puta je uzrokovao duži zaustavni put od mesta kontakta i smanjeni
koeficijent trenja do mesta zaustavljanja vozila, što utiče na izračunavanje brzine
u momentu kontakta. Kada se u kompjuterski program unesu podaci za ravan put to
podrazumeva formulu za izračunavanje brzine vozila, sa različitim parametrima u
odnosu na formulu koja se primenjuje kod trase zaustavnog puta vozila sa određenim
nagibom.

Indikativno je to da se veštak bez obzira što se nije upoznao sa podacima o stanju

puta na licu mesta, uporno izjašnjavao kao da se radi o ravnom putu bez nagiba,
iako je i sam potvrdio da može doći do promene u izračunavanju brzine u zavisnosti
od ovih podataka. Međutim, veštak je uporno branio svoj stav iskazan u pisanom
nalazu, da je brzinu kretanja vozila marke BMW utvrdio tačno, sa neznatnim
odstupanjem, jer su visinske razlike u vezi sa putem neznatne i da imaju vrlo mali
uticaj na obračun. Pri tom veštak nije mogao da se izjasni koja visinska razlika bi
bila znatna, a posebno jer nije želeo da se upozna sa konfiguracijom terena kojim
se proteže predmetni put. Zbog ovoga je činjenično stanje pogrešno utvrđeno na
štetu okrivljenog, uz bitnu povredu odredaba Zakonika o krivičnom postupku.

Nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke su dovedeni u pitanje i iskazom

stručnog savetnika Milana Božovića koji je saslušan na pretresu 29.10.21.god., koji
se detaljno izjasnio u vezi sa uzrocima nastanka saobraćajne nezgode, o bitnim
činjenicama od kojih zavisi utvrđenje mesta kontakta vozila, načina kretanja vozila
i biometriji puta na mestu nezgode. Stručni savetnik se izjasnio da mesto sudara
jeste na levoj kolovoznoj traci posmatrano u smeru kretanja BMW-a ali da u spisima
predmeta nema materijalnih dokaza na osnovu kojih bi se precizno i pouzdano,
saobraćno-tehničkim veštačenjem utvrdio razlog prelaska BMW-a na levu saobraćajnu
traku. Takođe je, na osnovu svog znanja i iskustva, izjavio da se ne može
isključiti da je do prelaska vozila na levu saobraćajnu traku došlo usled iznenadne
neispravnosti na vozilu, te da je ta neispravnost mogla biti uzrok ove saobraćajne
nezgode.

Na ovom mestu odbrana podseća da je radi utvrđivanja činjenica u vezi sa tehničkim

stanjem vozila obavljen tehnički pregled po nalogu istražnih organa, te da je
ovlašćeni servis kome je ta radnja poverena, obavestio tužilaštvo da zbog stanja
vozila nakon nezgode nije moguće utvrditi ispravnost vozila u momentu kontakta, a
što se pre svega odnosi na upravljački i kočioni sistem. Stoga, imajući sve ovo u
vidu, sud je dužan da obrati posebnu pažnju na izjavu okrivljenog datoj u dopuni
odbrane u kojoj iznosi činjenice koje su od značaja za ocenu i utvrđivanje uzroka
nastanka nezgode i postojanje okolnosti koje bi mogle isključiti odgovornost
okrivljenog za nastanak iste. Prvostepeni sud očigledno ovim okolnostima nije dao
potreban značaj, niti je pružio razloge zbog čega u slučaju sumnje, nije okolnosti
cenio u korist okrivljenog.

Posebno je bitno istaći da prema nalazu stručnog savetnika, brzina kretanja vozila
nije u vezi ni sa uzrokom nastanka nezgode, niti sa mogućnošću izbegavanja
saobraćajne nezgode. Takođe je napomenuo da bi u zavisnosti od podataka sa terena,
saobraćajna situacija mogla izgledati drugačije od one koju je prikazao veštak
Bogićević u svom nalazu i dopuni nalaza. Stručni savetnik Milan Božović je istakao
i činjenicu koju je delimično potvrdio i veštak Bogićević da kompjuterski program
PS Crash ima određena odstupanja i toleranciju koja je rezultat nesavršenosti
softvera, te da sam proizvođač to ističe u svom upustvu za upotrebu, a da pored
toga određena odstupanja mogu zavisiti i od proizvoljnosti izbora podataka koji se
unose u program prilikom izračunavanja traženih vrednosti za koje veštak Bogićević
kaže da ih je birao, određivao i unosio na osnovu svog iskustva. Dakle, ovo je
jedno diskreciono postupanje veštaka, stručnog lica, ali koje je podložno proveri.
Nama veštak Bogićević nije pružio puni uvid u parametre koje je koristio, niti je
objasnio na osnovu kojih materijanih dokaza je došao do takvih parametara.

Stručni savetnik je istakao da se ne može u potpunosti izjasniti o dopunskom nalazu

veštaka Bogićevića jer je odbrani tek na pretresu dostavljen CD sa testom koji je
koristio veštak Bogićević, tako da nije moguće bez dodatne analize proveriti
tačnost unetih parametara.

Nakon izjašnjenja stručnog savetnika Milana Božovića, branilac okrivljenog je

predložio da se veštak Dejan Bogićević upozna sa stanjem puta izlaskom na lice
mesta i izvrši uvid u njegovu biometriju, ali je su takav predlog odbio,
obrazlažući svoju odluku time da je veštak svoj nalaz dao na osnovu podataka u
spisima predmeta. Kako je svim učesnicima potpuno jasno da u spisima predmeta nema
podataka o odlučnim činjenicama u vezi sa stanjem puta, te da je izračunavanje
brzine vozila učinjeno na štetu okrivljenog, opravdano se nameće zaključak da je
odluka suda u ovoj krivično-pravnoj stvari manjkava i nezakonita.

Na istom pretresu je odbrana ukazala da je okrivljenom uskraćeno pravo da se upozna

sa sadržinom CD-a kao novim dokazom u vezi sa dopunskim veštačenjem od strane
veštaka Bogićevića i da to predstavlja povredu postupka. Naime, Zakon nalaže da
postupajući organ mora da predoči okrivljenom sve dokaze na kojima se zasniva
optužba, a posebno materijalne dokaze i veštačenja, što je u konkretnom slučaju
okrivljenom uskraćeno.

Iako je prvostepeni sud odbio predlog da se na pogodan način utvrdi biometrija dela
puta na kome se dogodila nezgoda, odbrana je angažovala veštaka geometra Srđana
Dimitrijevića koji je izašao na lice mesta i izvršio merenja na osnovu zapisnika o
uviđaju, pa je sačinio situacioni plan 12.11.21.god. sa merama i prikazom poprečnih
preseka puta – poprečnih profila i podužnog profila zaustavnog puta vozila marke
BMW iz koga se vidi da predmetni put nije ravan, već ga ima različite padove.

Dokaz: Situacioni plan predat sudu na glavnom pretresu 06.12.21.god.

Kako se radi o dokazu koji je pribavljen pred kraj prvostepenog postupka preko
stručnog lica, a neophodnos pribavljanja ovog dokaza je proistekla nakon saznanja
da veštak saobraćajne struke nije uzeo u obzir visinske razlike na predmetnom putu
prilikom izračunavanja brzine, smatramo da je sud bio dužan da u postupku izvede
predati dokaz, eventualno sasluša veštaka geometra i uzme dokaz u ocenu prilikom
donošenja odluke. Ni u kom slučaju se ne može smatrati da je odbrana zakasnila sa
ovim dokazom, s obzirom da veštak Bogićević nije u celosti prikazao postupak
veštačenja i nije stranke upoznao u potpunosti sa elementima koje je tom prilikom
uzeo u obzir.

Po pribavljanju situacionog plana odbrana je upoznala stručne savetnike sa istim,

tako da su stručni savetnici dr Milan Vujanić i Milan Božović sačinili stručno
mišljenje iz koga proizilazi da je veštak Bogićević analizirao nezgodu suprotno
činjeničnom stanju koje je postojalo u vreme i na mestu nezgode.

Dokaz: Stručno mišljenje.

Ponovo je prvostepeni sud propustio da izvrši ocenu svakog dokaza ponaosob i svih
dokaza zajedno kako bi pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, a ostaje
nejasno zbog čega nije utvrdio istinito i u potpunosti stanje puta na licu mesta
kako bi ocenio uticaj stanja puta na nastanak nezgode, na njene posledice, kao i
izračunavanje brzine kretanja vozila od koje, u zavisnosti od položaja vozila u
momentu njihovog zaustavljanja, zavisi i određivanje položaja vozila prilikom
njihovog kontakta.

Odbrana smatra da tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni Nikola Slavković

kriv za nastanak nezgode, jer je do skretanja vozila najverovatnije došlo usled
iznenadnog tehničkog kvara na vozilu koji je izazvao naglo skretanje vozila ulevo i
prelaza vozila sa desne kolovozne trake u levu u pravcu kretanja, u veoma kratkom
vremenskom periodu, te da je isključena bilo kakva mogućnost reakcije okrivljenog
kao vozača, pa nastala posledica nije bila u domenu njegove svesti, niti mogućnosti
delanja, zato mu se posledica ne može pripisati u krivicu.
Bez obzira što odbrana smatra da Nikola Slavković nije kriv za delo koje mu se
stavlja na teret, ističe da je odluka o kazni protivna zakonu jer sud samo formalno
nabraja olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, ne dajući im odgovarajuću
važnost, a razlozi o tome zbog čega je izrečena baš ovakva kazna nisu dovoljni, pa
je očigledno da je minimalno cenjen doprinos olakšavajućih okolnosti na strani
okrivljenog. U svakom slučaju, sud nije dao pravi značaj činjenici da se oštećeni
ne pridružuju krivičnom gonjenju, da ne ističu odštetni zahtev, da izjavljuju da
opraštaju okrivljenom, te da su okrivljeni i njegova porodica veoma korektni i da
imaju ogromnu empatiju za posledice koje su ih zadesile. Nakon nezgode, u toku
postupka, okrivljeni je dobio dete, izuzetno je aktivan u oblasti sporta, doprinosi
široj zajednici i obavlja dva posla. To sve govori o tome da ne postoji bojazan da
bi okrivljeni bio sklon bilo kakvim rizičnim ponašanjima.

Odbrana predlaže da sud pozove branioca i okrivljenog na sednicu veća na kojoj će

se razmatrati žalba branioca, te da potom ukine prvostepenu presudu i predmet
vrati na ponovno odlučivanje, ukoliko nađe da činjenično stanje nije u potpunosti i
pravilno utvrđeno, te da su učinjene bitne povrede postupka koje nije moguće
otkloniti ili da preinači prvostepnu presudu i oslobodi okrivljenog od optužbe da
je počinio krivično delo koje mu se stavlja na teret. Opreza radi, odbrana predlaže
da drugostepeni sud u slučaju osuđujuće presude, ublaži izrečenu kaznu okrivljenom
imajući u vidu olakšavajuće okolnosti koje imaju značaj naročito olakšavajućih
okolnosti.

U Nišu, 23.01.22.god.
Branilac