РЕПУБЛИКА СРБИЈА

ОСНОВНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО

СОМБОР
Број КТ. 642/12
Дана, 10.12.2021. године
ЈИ/КП

ОСНОВНОМ СУДУ СОМБОР

ЗА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ

На 6К. 390/18

У кривичном предмету против Роца Божидара из Сомбора, због кривичног дела

злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 2 у вези става 1 КЗ , у
продужењу у смислу члана 61 КЗ, на основу члана 43. став 2. тачка 7 и члана
509. став 1. ЗКП-а, против пресуде Основног суда у Сомбору 6К. 390/18 од
14.10.2021. године изјављујем:

ЖАЛБУ

-због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 437 тачка 1 у вези са
чланом 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а,

- због погрешно утврђеног чињеничног стања из члана 437 тачка 3 у вези са

чланом 440 ЗКП-а.

Образложење

У кривичном предмету против Роца Божидара због кривичног дела злоупотреба

службеног положаја из члана 359 став 2 у вези става 1 КЗ, у продужењу у
смислу члана 61 КЗ, пресудом Основног суда Сомбор бр. 6К. 390/18 од
14.10.2021. године на основу члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП-а, ослобођен је од
оптужбе окривљени Роца Божидар да је извршио наведено кривично дело јер
није доказано да је извршио кривично дело које му се ставља на терет.

Ради јаснијег сагледавања навода наведене жалбе потребно је навести и

појаснити кривични поступак који је текао против Роца Божидара. Наиме, на
основу оптужног предлога ОЈТ Сомбор КТ 642/12 од 03.04.2012. године, који је
измењен дана 11.05.2012. године, 22.05.2017. године оглашени су кривим Роца
Божидар , Паскаш Милорад и Шаровић Милорад, због кривичног дела
злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 2 у вези става 1 КЗ, као
саизвршиоци у смислу члана 33 КЗ, па им је суд изрекао Паскаш Милораду и
 2
Шаровић Милораду безусловну казну затвора у трајању од једне године коју ће
окривљени издржавати у просторијама у којима станују уз примену електронског
надзора. У односу на окривљеног Роца Божидара, који је оглашен кривим због
кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 2 у вези
става 1 КЗ, у продужењу у смислу члана 61 КЗ, изречена је казна затвора у
трајању од једне године коју ће окривљени издржавати у просторијама у којима
станује уз примену електронског надзора. Истом пресудом окривљенима су
изречене мере безбедности забрана вршења позива и дужности у трајању од 5
(пет) година, те је усвојен имовинскоправни захтев којим су окривљени Шаровић
Милорад и Паскаш Милорад обавезни да солидарно исплате начињену штету у
износу од 1.067.170,32 динара а окривљени Роца Божидар РПК Сомбор, исплати
штету у износу од 1.279.758,00 динара , све у року од 15 (петнаест) дана.
Окривљени су наведеном пресудом обавезни да плате трошкове кривичног
поступка. На наведену пресуду су изјављене жалбе од стране ОЈТ Сомбор и
окривљених и бранилаца надлежном Апелационом суду, поводом којих жалби је
Апелациони суд Нови Сад донео пресуду број Кж. 1272/17 од 27.12.2017. године,
којом је одбио као неосноване жалбе ОЈТ Сомбор и браниоца, те потврдио
пресуду Основног суда Сомбор број К 432/12 од 16.06.2017. год.

По правноснажности пресуде Апелационог суда Нови Сад, осуђени су путем

браниоца уложили су ванредни правни лек Захтев за заштиту законитости.
Одлучујући по уложеном ванредном правном леку, Врховни касациони суд је
донео пресуду КЗЗ 509/2018 од 09.05.2018. год., којом је усвојио Захтев за
заштиту законитости окривљеног Роца Божидара, који је наведени захтев
уложио путем адвоката Атељевић Зорана из Београда, док је у односу на
ванредни правни лек који су уложени од стране окривљених Шаровић Милорада
и Паскаш Милорада, суд донео одлуку којим се наведени правни лек одбацио.

Након одлуке Врховног касационог суда КЗЗ 509/2018 од 09.05.2018. год, у

односу на окривљеног Роца Божидара је поново покренут кривични поступак
пред Основним судом у Сомбору у предмету број 6К 390/18 пред измењеним
председником већа судијом Овцин Првославом, који се тада први пут срео и
упознао са до тада свим изведеним доказима.

У пресуди Апелационог суда Нови Сад број КЖ 1272/17 од 27.12.2017. године, у

образложењу који се односи на радње окривљеног Роца Божидара се у
потпуности прихвата закључак првостепеног суда да окривљени поступајући као
председник Привредне коморе Сомбор, није вршио службену дужност
усклађивања одлука Коморе са законом и није дао налог да му се не исплаћује
зарада за волонтерски рад, већ се сагласио да му се плати половина зараде од
пуног радног времена, иако је знао да му је од стране послодавца где је био
стално запослен одобрено да допунски ради до 1/3 од пуног радног времена,
што би значило да је могао примати највише 1/3 износа зараде за пуно радно
време. У односу на другу тачку оптужног акта који се односи на коришћење
службеног возила Коморе, на терет средстава Коморе и исплата дневница
возачу, у околностима када је оптужени ишао на факултет ради вршења обавеза
као професор, за овакво поступање није постојала одлука скупштине Коморе
нити управног одбора Коморе да оптужени може користити службено возило за
своје потребе. Према мишљењу Апелационог суда оптужени је начинио пропуст
јер није вршио своју службену дужност обезбеђења законитог рада Коморе, већ
 3
је дао налог да се возачу исплате дневнице те да Комора сноси трошкове
превоза возилом Коморе.

Иако је наведеном пресудом Апелационог суда Нови Сад у потпуности

прихваћено утврђено чињенично стање током поступка и донета осуђујућа
пресуда у односу на сва три осуђена лица, након што је усвојен Захтев за
заштиту законитости и предмет враћен првостепеном суду на поновно
одлучивање, првостепени суд у личности судије Овцин Првослава је донео
пресуду којом је ослободио оптуженог за наведена кривична дела.

Приликом доношења пресуде број 6К 390/18 од 14.10.2021. године, суд је

починио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2
јер су разлози у пресуди противречни , потпуно нејасни, те из тога се изводи
закључак да је погрешно утврђено чињенично стање и из овако утврђеног
чињеничног стања изведен погрешан правни закључак.

Анализирајући образложење наведене пресуде, изводи се закључак да је суд

приликом доношења одлуке у потпуности анализирао законске прописе из
области радно правних односа као и законске прописе које се тичу конкретног
кривичног дела, који су важили у време извршења кривичног дела. Ово
тужилаштво прихвата наводе образложења суда који се односе на тумачење
законских одредаба које се регулишту радно правни односи. Међутим, оно што
опредељује тужилаштво у тврдњама да је окривљени Роца Божидар кривично
одговоран за наведено кривично дело су управо чињенице које је и суд навео у
образложењу пресуде на страни 24 и приликом тумачења законских одредаба
који се тичу радно правног односа. Према ставу суда окривљени Роца Божидар
у смислу члана 202 Закона о раду ништа није испоштовао почев од његовог
избора на функцију председника РПК Сомбор, који поступак није пратило
закључење писаног уговор о допунском раду што је била обавеза па до
уговарања новчане накнаде као и других права по основу рада. У односу на сам
пријем окривљеног у РПК суд је прихватио да је окривљени тад био једна
уговорна страна и самим тим није могао утицати на форму и начин заснивања
радног односа. Међутим, суд је даље навео да је окривљени након договора са
представништвом РПК и именовањем на функцију председника могао утицати
на доношење даљих одлука, али ни то није учинио. Све што је било потребно да
се спроведе поштујући законску процедуру није испоштовано.

Суштина ове жалбе је да је суд из овако утврђеног чињеничног стања извео

погрешан правни закључак. Приликом доношења пресуде, суд је наводио
законске одредбе из области радног права, па је тако навео да је допунски рад
окривљеног Роца Божидара био нормиран одредбом члана 132 Закона о радним
односима који је био на снази и у време доношења одлуке о именовању
окривљеног Роца Божидара као председника Управног одбора РПК Сомбор од
28.11.2001. године. Према наведеној законској одредби Роца Божидар је, уз
сагласност надлежног послодавца код кога ради пуно радно време, да ради још
код једног послодавца највише до 1/3 пуног радног времена. У том смислу
Универзитет у Новом Саду, Економски факултет је дана 20.12.2001. године
позивајући се на одредбе члана 132 став 1 Закона о радним односима, који је у
то време још увек био на снази дао сагласност за рад до 1/3 пуног радног
времена у РПК Сомбор за окривљеног Роца Божидара. Након тога суд наводи
 4
одредбу члана 202 Закона о раду у коме се наводи да сагласност послодавца
код кога запослени ради пуно радно време више није неопходна за обављање
допунског рада.

Суд даље наводи да је тужилаштво приликокм доношења одлуке о покретању

поступка против окривљеног Роца Божидара занемарио ову чињеницу јер
сходно члану 202 Закона о раду окривљени Роца Божидар није морао тражити
сагласност од Економског факултета.

Супротно закључку суда, а анализирајући утрвђено чињенично стање, исказ

окривљеног Роца Божидара као и садржину дописа Економског факултета број
12-1216 од 20.12.2001. године, Тужилаштво сматра да постоји кривична
одговорност окривљненог Роца Божидара за наведено кривично дело. У допису
Економског факултета број 12- 1216 од 20.12.2001. год., се наводи да се допис
упућује РПК Сомбор , да је предмет давање сагласности за рад до једне трећине
времена и садржина дописа који гласи: „Сходно вашем захтеву, а у складу са
чланом 132 став 1 Закона о радним односима (Службени Гласник РС број 55/96),
даје се сагласност за рад до 1/3 пуног радног времена у РПК Сомбор, за нашег
радника проф. др Божидара Роцу“. Из изнетог се утврђује да је приликом давања
сагласности Економски факултет поступао у складу са чланом 132 став 1 Закона
о радним односима, где се наводи да је потребна сагласност органа где
запослени ради пуно радно време , да да сагласност до 1/3 у другом органу.
Нејасно је из којих разлога је Основни суд Сомбор приликом доношења
првостепене пресуде своју одлуку засновао на члану 202 Закона о раду у коме
се наводило да није потребна сагласност за рад до 1/3 радног времена.
Међутим, када се узму у обзир законске одредбе из члана 132 став 1 Закона о
радним односима и члана 202 Закона о раду, оба члана наводе да се лицу може
дати могућност да ради до 1/3 пуног радног времена. Супротно законским
одредбама окривљени Роца Божидар је примао накнаду зараде у висини до ½
радног времена а што управо представља радњу извршења наведеног
кривичног дела. Дакле, окривљени Роца Божидар је, а обзиром да је тада био
професор на Економском факултету а самим тим да му је била врло блиска и
позната материја која регулише радно правне односе знао да има право као
волонтер да прима новчану накнаду до 1/3 радног времена, а да му је
исплаћиван износ до ½ радног времена, што свакако представља знатно већи
износ који му применом наведених законских одредаба није припадао и у чијем
извршењу кривичног дела је учествовао јер је прећутно одобрио исплату у
наведеном износу. Суд у пресуди даље наводи да је према одредби члана 6
Одлуке о зарадама накнадама и осталим примањима лицима које бира или
именује скупштина – Управни одбор РПК Сомбор, наведено да уколико
именовано лице из члана 1 ове Одлуке послове и радне задатке обавља као
волонтер, зарада се утврђује у висини од ½ износа утврђено на основу члана 3
и члана 4 ове Одлуке. Ова Одлука се почела примењивати дана 01.07.2001.
године. Ако је суд прихватио утврђену чињеницу да је РПК Сомбор правно лице,
и да је као правно лице била дужна у потпуности испоштовати законску
процедуру у погледу сачињавања документације приликом запослења,
закључивања уговора, тако је суд морао прихватити и законску регулативу која
се односи на регулисање начина плаћања лица која функцију обавља
волонтерски. Није могуће прихватити ову одлуку као темељ на основу које је
окривљеном Роца Божидару исплажена накнада зараде у вредности ½ , обзиром
да је оваква одлука у директној супротности како са одредбама Закона о радним
 5
односима тако и са одредбама Закона о раду. То што је суд прихватио да је
Роца Божидару исплаћена накнада зараде у износу од ½ пуног радног времена
је потпуно неприхватљива, јер оваква одлука не произилази из позитивних
законских прописа и представља произвољну одлуку запослених у РПК Сомбор
што је свакако недопустиво.

Суштина наведене пресуде је да је суд у образложењу дао своје тумачење рада

и начина поступања како окривљеног Роца Божидара, тако и РПК Сомбор. У
образложењу пресуде, суд на један опширан и детаљан начин утврђује шта је
све требало да се уради приликом примања Роца Божидара на рад, те да ништа
од законске процедуре није испоштовано. Суд је у образложењу пресуде дао
одбрану окривљеног сматрајући да се има применити члан 202 Закона о раду, и
Одлука о зарадама, накнадама, и осталим примањима лицима које бира или
именује скупштина – Управни одбор РПК Сомбор. Супротно закључку суда
окривљени Роца Божидар се бранио тиме да он није знао да му се исплаћује
износ који није одговарао 1/3 зараде. Дакле, у својој одбрани окривљени се
ниједног тренутка није позивао на члан 202 Закона о раду, већ је током поступка
наводио да је од Економског факултета добио сагласност да ради до 1/3 пуног
радног времена, јер је и сам тражио. Окривљени се није бранио тиме да има
право на зараду у висни од ½ износа, како се то наводило у овој Одлуци о
зарадама, накнадама и осталим примањима лицима које бира или именује
скупштина – Управни одбор РПК Сомбор. Све ово је навео суд у својој пресуди
дајући тиме одбрану окривљеном и наводећи да због тога окривљени није
кривично одговоран за наведено кривично дело. Супротно закључку суда,
сматрамо да је суд у овом делу дао потпуно неприхватљиво образложење, јер
оно што је суд требао ценити приликом доношења одлуке је субјективни однос
учиниоца према извршеном кривичном делу. Суштина одбране окривљеног није
била позивање на законске одредбе тада важећих Закона о раду, односно
Закона о радном односу, већ просто негирање чињеница које су му стављене на
терет. Не може се прихватити образложење које је суд дао јер исто нико од
учесника у поступку током доказног поступка није изнео, овакво тумачење није
изнето у првостепеној пресуди, у пресуди Апелационог суда нити у поднетом
Захтеву за заштиту законитости самог окривљеног Роца Божидара.

У образложењу пресуде у односу на окривљеног Ковачић Горана суд је у

потпуности прихватио исказе које је окривљени дао током кривичног поступка, у
ПУ Сомбор у присуству браниоца као и на главном претресу. У свом исказу у ПУ
Сомбор од 21.05.2019. године Ковачић Горан је навео да је са пријатељем
Ћакић Александром извршио наведено кривично дело и детаљно појаснио
радњу извршења сваког од учесника односно да је Ћакић Александар секиром
разбио стакло на вратима и ушао унутра, док је он стајао испред продавнице.
Даље је навео да је све испланирао Ћакић Александар и када су уочени од
стране власника продавнице да је видео да је Ћакић већ побегао, а да је њега у
том тренутку ухватио непознати човек који га је задржао до доласка полиције.
Међутим, на главном претресу окривљени Ковачић Горан је променио свој исказ
тако што је навео да Ћакић Александар није учествовао у извршењу овог
кривичног дела, а да он не жели да каже ко је друго лице које је критичне
прилике био са њим. Даље је навео да у потпуности прихвата одговорност за
 6
кривично дело које му је стављено на терет. Након тога је саслушан окривљени
Ћакић Александар који је навео да он није учествовао у извршењу овог
кривичног дела, а да је окривљени Ковачић Горан њега навео зато што се
плашио друге особе која је заиста била са њим и да је то извесни Момчило из
Раткова. На главном претресу одржаном 12.03.2021. године окривљени Ковачић
Горан је навео да он познаје извесног Ћеримовић Момчила из Раткова, те
упитан од стране суда да ли је Ћеримовић Момчило из Раткова био заједно са
њим у извршењу кривичног дела, окривљени Ковачић Горан је то негирао.

Приликом оцене исказа који су дали окривљени, суд је навео да је у потпуности

прихватио исказ окривљеног Ковачић Горана као и исказе свих саслушаних
сведока. У односу на исказ окривљеног Ћакић Александра суд је навео да нема
доказа да је овај окривљени извршио кривично дело и своју тврдњу образложио
тиме што је рекао да оптужени Ковачић Горан приликом првог и последњег
исказа јасно навео да Ћакић није та друга особа која је учествовала у извршењу
дела. Суд је даље навео да постоји могућност да су на оптуженог Ковачића
вршени притисци од стране органа гоњења управо да би добио неке погодности,
ако каже идентитет другог лица, што је Ћакић у другом исказу прихватио и том
приликом значајно умањио своје учешће у радњи извршења дела. Суд је даље
навео да тврдња да је окривљени Ћакић Александар извршио наведено
кривично дело није потврђена осталим изведеним доказима јер нико од сведока
није препознао Ћакића као саизвршиоца, а код оптуженог Ковачић Горана су
пронађене ствари које потичу из кривичног дела.

Супротно закључку суда сматрамо да у односу на окривљеног Ћакић

Александра има довољно основа да се изведе закључак да је заједно са
окривљеним Ковачић Гораном учествовао у радњи извршења овог кривичног
дела. Наиме Ковачић Горан је у свом исказу јасно навео да је стакло на
продавници оштећене „Персу“ у Апатину разбијено секиром, те да је након тога
Ћакић Александар ушао унутра и одузимао ствари док је он остао напољу
испред продавнице.дакле само окривљено који је био на лицу места догађака је
могао изнети овакав подата, што је веома значајна околност јер управо сведок
која је испитана је навела да је излог продавнице разбијен секиро. Да је излог
продавнице разбијен управо секиром, то потврђује и сведок Блануша Жељка,
која је навела да се то види на снимку. Даље је навела да се срела са момком
који је први истрчао из продавнице, али да није могла да га види јер му је
светлост долазила са леђа. Све изнето указује да је окривљени Ковачић Горан
приликом давања свог исказа у ПУ Сомбор дана 21.5.2021. године у потпуности
прецизно и јасно описао како се догађај десио, јер се начин и време дешавања
догађаја поклапа са исказима саслушаних сведока. У исказу који је окривљени
Ковачић Горан дао на главном претресу, а што се односи на околност како је
дошло до разбијања стакла на продавници, Ковачић Горан је изјавио да стакло
разбијено пајсером, што није тачно обзиром да се на видео снимку види да је
критичне прилике коришћена секира, управо онако како је то Ковачић Горан и
рекао у свом исказу у ПУ Сомбор дана 21.5.2021. године. Околност да оштећени
нису препознали као извршиоца Ћакић Александра, се не може узимати у обзир
ценећи да су окривљени критичне прилике на лицу имали маске, односно
фантомке, као и рукавице. Дакле се ради се о ноћним условима, о извршиоцима
који су маскирани, о стању страха и препасти код оштећених, тако да је потпуно
логично оно што оштећени исказују, где наводе да нису препознали извршиоца.
 7

Окривљени Ковачић Горан је током главног претреса мењао свој исказ, а да при
томе није образложио зашто је то учинио. Он је у свом исказу само паушално
навео да у радњи извршења овог кривичног дела са њим није учествовао Ћакић
Александар, а да при томе уопште није појаснио зашто је тај исказ променио
нити је навео ко је та друга особа која би евентуално учествовала са њим у
радњи извршења. Дакле све су ово околности које указују да је исказ Ковачић
Горана који је дат у ПУ Сомбор искрен и уверљив дана 21.5.2021. године, јер је
дат након извршења кривичног дела када још није постојала могућност договора
између окривљених.битно је поновити да је управо у овом изказу ковачић описао
и навео да је стакло разбијено секиром и да је то учинио ћакић александар, што
се све видело на камери.

Евидентно је да је Ћакић Александар до сада вишеструко осуђивано лице, те би

утврђивањем кривичне одговорности за ово кривично дело исти био осуђен на
безусловну казну затвора, што свакако јесте мотив за избегавање кривично
одговорности. У овој ситуацији окривљени Ковачић Горан нема шта да изгуби,
јер је ухваћен на лицу места од стране власника продавнице, заједно са
стварима, али може да помогне Ћакић Александру да избегне кривичну
одговорност овако датим исказом на главном претресу .

Због свега напред изнетог, обзиром да су разлози у пресуди нејасни и

противречни и да је чињенично стање погрешно утврђено, ,

предлажем

Да се жалба са списом предмета достави на одлучивање Вишем суду Сомбор,

те да веће тог суда жалбу усвоји и донету пресуду основног суда број К 508/19
укине у односу на окривљеног Ћакић Александра и врати првостепеном суду на
поновно одлучивање .

Заменик јавног
тужиоца
Јелена Иветић