1.

Prigovor neispunjenog ugovora

2. Odgovornost za stetu koju je izazvala zivotinja
3. Otudjenje zakupljene stvari

1. Prigovor neispunjenog ugovora

Prigovor neispunjenog ugovora (exceptio non adimpleti contractus) obezbeđuje pravo jedne
strane u ugovoru da ispuni svoju obavezu tek pošto je druga strana već ispunila svoju ili je
spremna i sposobna da je ispuni. Ukoliko jedna strana zahteva ispunjavanje obaveze a svoju
već nije ispunila niti je spremna da je ispuni druga strana može istaći ovaj prigovor kojim se
zahtev odbija i sud donosi presudu kojim nalaže obema stranama da istovremeno ispune
svoju obavezu.
Izuzeci od istovremenosti ispunjenja, tj. obaveza jedne strane da prva ispuni svoju obavezu može
biti ustanovljena ugovorom, zakonom ili proizaći iz prirode posla.

Uslovi isticanja
 prvi i opšti uslov je da postoji punovažan uzajamni ugovor između tužioca i tuženog
 potrebno je da tužena strana nije bila dužna da prva ispuni svoju obavezu prema
tužiocu
 obaveza tužioca zbog čijeg neispunjenja tuženi prigovara mora imati karakter protivčinidbe,
tj. glavne obaveze iz ugovora
 potrebno je da tuženi ostaje pri ugovoru i da priznaje svoju obavezu, samo odbija da je
prvi ispuni
 tuženi mora imati punovažno protivpotraživanje

Delimično ispunjenje[uredi]
Tuženi može istaći prigovor i kada je tužilac ispunio samo delimično ili rđavo. U takvim
situacijama tuženi načelno nije u obavezi da srazmerno ispuni svoju obavezu, već ispunjenje
može odbiti u celosti. Ovo je poseban prigovor koji se naziva exceptio non ritae adimpleti
contractus. Tuženi ovo pravo nema ukoliko je neispunjeni deo tužiočeve obaveze neznatan,
odnosno ukoliko su mane beznačajne, jer bi to bilo u suprotnosti sa  načelom savesnosti i
poštenja.

1. PRIGOVOR NEIZVRŠENOG POSLA

To je zaštita u toku dejstava dvostrano obaveznog ugovora.To znači da su stranke u
momentu zaključenja obezbedile ekvivalentnost;ugovorile ekvivalentnost.Kad dolazi do ovog
poremećaja ekvivalentnosti? U fazi realizacije ugovora.Kada jedna strana drugu tuži za
izvršenje obaveze, druga... (i ne) spori da je obavezna, i ističe ovaj prigovor. Zato što hoće
tim prigovorom da obezbedi kauzu svoje obaveze.
- Znači, jedna drugu tuži da izvrši svoju obavezu, ova kaže «ja stvarno dugujem, ali
ističem prigovor neizvršenog posla.» I time hoću da obezbedim, šta?
- Kauzu svoje obaveze.
********************************************************************************************
PRIMER: Vi ste prodali kuću, dugujete... cenu. Prodavac tuži kupca i kaže «ti meni nisi isplatio
100.000 evra». Time zasniva spor i traži obavezivanje tuženog da plati 100.000 evra.
 Tuženi kaže «dugujem ja 100.000 evra, ali neću da platim dok ti meni ne predaš kuću.
Jer ako ti meni ne predaš kuću, onda ja gubim kauzu.» Naše dve obaveze su jedna drugoj
uslov, one su uzajamne. To znači, ako smo mi u momentu zaključenja ugovora obezbedili
kauzu time što ti meni treba da predaš kuću, a ja tebi novac, mi tu kauzu moramo da
obezbedimo i u fazi realizacije ugovora.
- Šta sud radi?
- Sud usvaja tužbeni zahtev i obavezuje tuženog na 100.000 evra.

U IME NARODA... SUD DONOSI

PRESUDU

I Tuženi se obavezuje da na ime plaćanja cene iz ugovora o kupoprodaji plati tužiocu

100.000 evra, u roku od 15 dana, pod uslovom da u istom roku tužilac njemu preda
kuću u državinu.

- Šta se time radi?

- U ovoj fazi se obaveze ukrštaju, jedna drugoj, uz pomoć suda, njegovim posredstvom,
jedna drugoj postaju osnov. Ne kaže «pod uslovom da mu ovaj preda kuću u roku od 15 dana». Jer
ne može sud da obavezuje tužioca rokom od 15 dana. Nema takvog tužbenog zahteva. Mi
smo vezani za tužbeni zahtev.
Vi ulazite u izvršni postupak i tužilac traži izvršenje na 100.000. Opet izvršni sudija piše:

I Dozvoljava se izvršenje plaćenjem iznosa od 100.000, pod uslovom da tužilac u istom

roku njemu preda kuću.

- Kako će tužilac da obezbedi da dobije 100.000?

- Da uzme, lepo, ključeve od svoje kuće, ponese izvršnom organu i kaže «evo vam
moja obaveza, a ja da dobijem pare.» Ili odnese u depozit suda ili preda nekom trećem ko će
to da drži. U svakom slučaju, izvršenje je moguće kada se tužilac legitimiše da je on svoju
obavezu izvršio, i da istovremeno dobije ono što je... (ugovorio).
- Kada će ključeve koje je on deponovao kod suda ili dao nekom trećem, sud da da
tuženom?
- Onda kada je izvršio uplatu. Tek tada će oristupiti prinudnom izvršenju 100.000
plenidbom, prodajom stvari... tek onda kada dobije uslov. Tako se kod dvostrano obaveznog
ugovora povodom prigovora ovo obezbeđuje.
- Tuženi ako ne prigovori, šta mislite, šta će se desiti?
- Ništa. Sud će obavezati, usvojiće tužbeni zahtev, obavezaće ga na 100.000 evra, a on
će posle morati da vodi novu parnicu da obezbedi kauzu. U novoj parnici da traži izvršenje
predajom kuće.
********************************************************************************************
Znači, ovo je jedno procesno sredstvo kojim se obezbeđuje kauza u dvostrano
obaveznom ugovoru i to u sudskom postupku. Samo povodom prigovora neizvršenja posla.
To su najozbiljnija sredstva, koja samo dobri advokati znaju da urade, i da obezbede. Inače,
ja nisam... Očigledno vam je da ovaj nije izvršio svoju činidbu, ali vi kao sudija ne možete da
reagujete, ne smete nikom da stavljate u ruke ni sredstva odbrane ni napada, čekate samo da
progovori druga strana, da taj prigovor istakne, da bi ste mogli ovako da reagujete.

PITANJE: Možete li da kažete kako izgleda tužbeni zahtev?

LEPA: Tužbeni zahtev glasi: Tuženi se obavezuje da plati 100.000 evra na ime izvršenja svoje
obaveze. A izreka presude je ovakva kao što sam vam rekla.

PITANJE: U istoj toj parnici, da li može protivtužbeni zahtev, a ne prigovor?

LEPA: Pa zašto bi ja to radila, sa protivtužbenim zahtevom? Ovo je efikasnije sto puta. Što bi
se ja angažovala da vodim spor po protivtužbi ako ja... Znate zašto? Ja ne sporim da dugujem,
ja ne sporim da hoću da platim. Ja samo hoću da obezbedim da i on meni izvrši svoju
obavezu. I zato ne treba protivtužba. Zato što je ovo efikasniji prigovor, nego protivtužbeni
zahtev.

Na koji način se utvrđuje odgovornost za štetu koju nekom licu prouzrokuje pas koji je
odbegao od vlasnika?
Odgovor:
Što se tiče utvrđivanja odgovornosti za štetu koju prouzrokuje životinja, stav sudske prakse
je da postoji razlika da li je štetu napravila životinja koja je u vlasništvu čoveka ili ne. Za
životinju koja je u vlasništvu čoveka i odbegla je, a prouzrokovala je štetu drugome,
odgovara imalac ili držalac te životinje, po pravilima objektivne odgovornosti.
U ovom slučaju držalac ili imalac životinje je obavezan na naknadu štete po osnovu
odgovornosti za štetu od opasne stvari, u smislu čl. 173. do 177. Zakona o obligacionim
odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl.
list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja).
Odgovornost za štetu izazvanu opasnom stvari ne zasniva se na krivici, već na stvorenom riziku.
Ona je objektivna. Da bi oštećeni ostvario pravo na naknadu, dovoljno je da dokaže da je
pretrpeo štetu i da ona potiče od opasne stvari. Za štetu koja je nastala u vezi sa opasnom
stvari pretpostavlja se da potiče od te stvari, ali se i suprotno može dokazivati.
Довољно ми је да докажем да ме је пас ујео и да је пас његов. На њему је да докаже да пас није
његов, већ улични, нпр (тада се тужба преиначује и тужи општина, а правобранилац се позива да
ступи у парницу место туженог. Ако не пристане, тужба се одбија као неоснована и плаћају се
парнични трошкови туженом, а против општине се покреће нова парница. нема пресуђене ствари
јер нису исте странке, иако је захтев исти. По правилу, тужба ће се повући ако очигледно након
извођења доказа испадне да тужени није власник, ако не дође до окончања и решавања.