Kada nastupaju pravna dejstva izvršenog prenosa udela prema privrednom društvu

Zakon o privrednim društvima

član 128.

Obaveštenje o prenosu

Sentenca:

 Prenos udela ima pravno dejstvo prema društvu s ograničenom odgovornošću od

dana prijema obaveštenja o prenosu, a sticalac udela postaje član društva s
ograničenom odgovornošću kad se pisanim putem saglasi da postane član.

Iz obrazloženja:

Kako činjenično stanje u pogledu donetih odluka skupštine udeličara tuženog na sednici
od 31.01.2009. godine nije bilo sporno, kao ni činjenica da je istoj tužioc prisustvovao i
glasao protiv spornih odluka, ali je nadglasan glasovima punomoćnika udeličara
koji je zastupao prenosioca udela na osnovu punomoćja izdatog 24.07.2009. godine, pri
čemu nije sporna ni činjenica da je većinski član privrednog društva tuženog sa 76%
udela Ugovorima o poklonu zaključenim sa sticaocima udela, prenela svoj udeo u
tuženom privrednom društvu, prvostepeni sud zauzeo stav da se nisu stekli uslovi za
usvajanje tužbenog zahteva polazeći od odredbe čl. 120. Zakona o privrednim društvima
prema kojoj je prvostepeni sud našao da je prenosioc udela na dan održavanja
ponovljene sednice Skupštine tuženog 24.07.2009. godine bila član privrednog
društva tuženog, pa prema tome da je i izdata punomoć za zastupanje na navedenoj
sednici skupštine bila validna, koji stav se ispostavlja pogrešnim.

Naime, odredbom čl. 128 Zakona o privrednim društvima propisano je da se udeo

prenosi ugovorom u pisanoj formi sa overenim potpisima prenosioca i sticaoca. Za
prenos udela nije potrebna izmena osnivačkog akta društva s ograničenom
odgovornošću, osim ako je tim aktom drukčije određeno, pri čemu su prenosilac udela
i sticalac udela obavezni da bez odlaganja prijave društvu s ograničenom odgovornošću
prenos udela, promenu člana i vreme promene, radi upisa u knjigu udela. Prenos
udela ima pravno dejstvo prema društvu s ograničenom odgovornošću od dana prijema
obaveštenja o prenosu, a sticalac udela postaje član društva s ograničenom
odgovornošću kad se pisanim putem saglasi da postane član.

Imajući u vidu sadržinu citirane odredbe zakona ovaj sud smatra da osnovano žalba
tužioca ukazuje da je prvostepeni sud u razrešenju spornog slučaja pogrešno primenio
materijalno pravo, imajući u vidu da citirana odredba bez ikakve sumnje upućuje da
prenos udela proizvodi pravno dejstvo prema društvu datumom prijema obaveštenja o
izvršenom prenosu, pa u takvoj situaciji, kako je prvostepeni sud propustio da utvrdi
bitnu činjenicu kada je tuženi primio obaveštenje o prenosu udela to se za sada ne
može ispitati pravilnost i zakonitost prvostepene presude u odnosu na validnost datog
punomoćja B. L. punomoćniku J. L. za zastupanje imenovane na ponovljenoj
sednici Skupštine tuženog privrednog društva održane 24.07.2009. godine, a s tim u
vezi i postojanje kvoruma za rad istoj sednici skupštine, kao i punovažnost
pobijanih odluka sa te sednice Skupštine, budući da su iste nesporno izglasane
glasovima J. L. kao punomoćnika udeličara B. 

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 4752/2010 od 19.1.2011. godine – Sudska

praksa privrednih sudova – Bilten br. 1/2011)

U decembru 2019 godine, donete su izmene i dopune Zakona o privrednim društvima

( Sl.gl.RS 91/2019).
Najznačajnije izmene zakona stupaju na snagu 1.aprila 2020. godine. Zakonske
izmene se odnose na uvođenje potpuno novog pravnog instituta, koji se odnosi na
društva sa ograničenom odgovornošću ( doo ).
Novi pravni institut je – rezervisani sopstveni udeo na osnovu koga društvo izdaje
finansijski instrument – pravo na sticanje udela.
Do sad naš pravni sistem je poznavao sticanje sopstvenih udele društva sa ograničenom
odgovornošću. Uvođenjem instituta rezervisanih sopstvenih udela koji se u mnogo
čemu razlikuje od sopstvenih udela, data je mogućnost privrednom društvu sa
ograničenom odgovornošću (doo) da putem izdavanja finansijskog instrumenta –
prava na sticanje udela, motiviše i nagradi, kako zaposlene u privrednom društvu,
tako i druga lica koja ne moraju biti zaposlena u privrednom društvu, a koja na
neki način svojim angažovanjem doprinose razvoju poslovanja društva,
inovacijama, širenju tržišta i povećanju dobiti. To mogu biti i lica koja su zbog svojih
stručnih i ličnih kvaliteta angažovana na značajnim investicionim projektima čijom
realizacijom će se doprineti jačanju i brzo rastućem poslovanju privrednog društva.
Imaocima ovog finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela, data je mogućnost da
postanu članovi društva, samim tim da učestvuju u radu skupštine i donošenju
najznačajnih odluka privrednog društva, kao i da učestvuju u raspodeli dobiti i
raspodeli likvidacionog ostatka.

Šta je rezervisani sopstveni udeo?

Rezervisani sopstveni udeo društvo stiče isključivo radi izdavanja i dodele
finansijskog instrumenta –prava na sticanje udela saglasnom imaocu.
Odluku o sticanju rezervisanog sopstvenog udela donosi skupština društva većinom od
dve trećine od ukupnog broja glasova svih članova društva, ukoliko osnivačkim
aktom nije predviđena druga skupštinska većina za donošenje ove odluke.
Da li odluka skupštine o sticanju rezervisanog sopstvenog udela može da utiče na
visinu udela člana društva koji nije glasao za odluku?
Rezervisani sopstveni udeo se stiče isključivo od udela članova koji su glasali za
odluku društva. Udeli moraju biti uplaćeni i uneti. Zakon je predvideo određena
ograničenja u smislu visine procenta učešća svih rezervisanih sopstvenih udela u
osnovnom kapitalu, a to je do 40 % osnovnog kapitala.
Odluka o sticanju rezervisanog sopstvenog udela se registruje kod Agencije za
privredne registre u skladu sa zakonom o registraciji.
Članovi društva nemaju pravo preče kupovine kod sticanja udela koji se stiču na
osnovu finansijskog instrumenta –pravo na sticanje udela, što nije slučaj kod
raspolaganja sopstvenim udelom društva gde članovi imaju pravo preče kupovine.

Koja su to ograničenja kojih se društvo mora pridržavati u pogledu rezervisanih

sopstvenih udela?
Na osnovu rezervisanih sopstvenih udela, društvu nema pravo da glasa u skupštini,
nema pravo na učešće u dobiti, niti se udeli računaju u kvorum skupštine. Društvo
rezervisanim sopstvenim udelom ne može raspolagati, u smislu slobodnog prenosa na
treće lice, niti se udeo može založiti. Postavlja se pitanje da li rezervisani sopstveni
udeo može biti predmet prinudne naplate.

Da li jednočlano društvo može da stiče

rezervisane sopstvene udele?
Sticanje rezervisanih sopstvenih udela je dozvoljeno kod jednočlanih društava, za
razliku od sticanja sopstvenih udela, gde je ta mogućnost zabranjena kod jednočlanih
društava.

Da li društvo duguje određenu novčanu naknadu članovima koji su glasali za

odluku o sticanju rezervisanih sopstvenih udela?
Sticanje rezervisanih sopstvenih udela je besteretno (bez naknade), iz čega proizilazi da
članovi društva nemaju pravo na novčanu naknadu prema društvu za deo udela
koji su preneli na društvo na ime sticanje rezervisanih sopstvenih udela.
Nakon sticanja rezervisanih sopstvenih udela skupština društva donosi Odluku o
emisiji finansijskog instrumenta – PRAVO NA STICANJE UDELA.
Odluka o emisiji finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela se obavezno dostavlja
Centralnom registru u roku od 5 radnih dana od dana donošenja, radi registracije
finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela. Izdavanje finansijskog instrumenta –
pravo na sticanje udela ne smatra se javnom ponudom u smislu zakona kojim se
uređuje tržište kapitala.
Finansijski instrument –pravo na sticanje udela izdaje društvo sa ograničenom
odgovornošću saglasnom imaocu i daje mu pravo da određenog dana stekne udeo po
određenoj ceni.

Da li imalac finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela može svoje pravo

preneti na treće lice?
Radi se o neprenosivom finansijskom instrumentu, koji ne može biti predmet
zalaganja, niti predmet nasleđivanja.
Ukoliko se ispune uslovi iz odluke o emisiji finansijskog instrumenta, tj. imalac izvrši
uplatu cene u predviđenom roku, danom dospeća finansijskog instrumenta-pravo na
sticanje udela, imalac stiče udeo u društvu u određenom procentu koji je određen
odlukom o emisiji i time se smatra da je finansijski instrument –pravo na sticanje udela
realizovano.

Finansijski instrument –pravo na sticanje udela će se poništit u dva slučaja:

-ukoliko imalac finansijskog instrumenta ne izvrši uplatu cene određene odlukom o
emisiji u predviđenom roku,
-ukoliko društvo poništi finansijski instrument –pravo na sticanje udela i pre roka
dospeća što mu je dozvoljeno samo pod uslovima predviđenim u odluci o emisiji.
Postupak poništaja radi ispisa izdatih finansijskih instrumenta sprovodi Centralni
registar o čemu izdaje potvrdu.

U kojim slučajevima društvo može poništiti

rezervisani sopstveni udeo?
Društvo može poništiti rezervisani sopstveni udeo ukoliko iz rezervisanog sopstvenog
udela nije izdat ni jedan finansijski instrument. Takođe preostali neiskorišćeni deo
rezervisanog sopstvenog udela, koji preostane nakon emisije finansijskog instrumenta –
pravo na sticanje udela, društvo može poništiti.
U oba slučaja prilikom poništaja rezervisanih sopstvenih udela, društvo je dužno da
sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala.
Prilikom sprovođenja postupka smanjenja osnovnog kapitala, društvo nije u obavezi da
primeni odredbe zakona o zaštiti poverilaca, u smislu obaveze obaveštavanja
poverilaca, i pružanja sredstava obezbeđenja poveriocima za njihova potraživanja.
Koja su prava imaoca finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela u slučaju
pokretanja postupka likvidacije, statusnih promena i promena pravne forme
društva pre roka dospeća finansijskog instrumenta-pravo na sticanje udela?
U gore navedenim slučajevima finansijski instrument – pravo na sticanje udela
prevremeno dospeva, o čemu je društvo dužno obavestiti imaoce finansijskog
instrumenta – pravo na sticanje udela i pozvati ih da izvrše uplatu cene u roku koji
ne može biti kraći od 40 dana od dana nastupanja prevremenog roka dospeća.
Bitno je za naglasiti, da u gore navedenim slučajevima zakon štiti imaoce finansijskog
instrumenta – pravo na sticanje udela na način što je predvideo da se postupak
likvidacije, sprovođenje statusne promene kao i promena pravne forme društva, ne
može okončati dok se ne izvrši registracija sticanja udela na osnovu finansijskog
instrumenta – pravo na sticanje udela.
Takođe zakon predviđa sudsku zaštitu ukoliko društvo nije izvršilo registraciju udela
u roku od 60 dana od dana isteka roka za uplatu cene, a imalac finansijskog
instrumenta – pravo na sticanje udela je uredno izvršilo uplatu cene. U navedenom
slučaju imalac ima pravo da u roku od 6 meseci, tužbom zahteva utvrđivanje
svojstva člana i određivanje procenta udela koji imalac stiče ili da tužbom zahteva
određivanje naknade koje je društvo u obavezi da isplati imaocu finansijskog
instrumenta –pravo na sticanje udela.
Imajući u vidu da je finansijski instrument –pravo na sticanje udela neprenosiv, da ne
može biti predmet zalaganja, niti nasleđivanja, postavlja se pitanje da li ovaj
finansijski instrument može biti predmet zaplene u sudskom izvršnom postupku ,
kao i kakve su implikacije u odnosu na institut pobijanja dužnikovih pravnih
radnji, tj ukoliko imalac ovog finansijskog instrumenta propusti da preduzme
određenje pravne radnje koje bi za cilj imale sticanje udela u društvu, a navedeno
propuštanje ide na štetu poverilaca.
Ostavljamo sudskoj praksi da na ova i druga pitanja povodom ovog pravnog instituta da
odgovore.

Autor: Sanja Šarić, dip.pravnik

Diplomirani pravnik

Prodaja udela u privrednom društvu

Nepostojanje obaveze oporezivanja porezom na kapitalni dobitak prihoda koje
fizičko lice ostvari prodajom svog udela u kapitalu privrednog društva koji je pre
prenosa imalo u vlasništvu najmanje deset godina
U slučaju kada fizičko lice izvrši prenos uz naknadu svog udela u kapitalu
privrednog društva koji je pre prenosa imalo u svom vlasništvu neprekidno
najmanje deset godina, a tokom perioda vlasništva nije dolazilo do promene
procenta učešća u kapitalu (fizičko lice u svom vlasništvu neprekidno najmanje
deset godina ima 50% udela), prihod koji po tom osnovu ostvari kao razliku između
prodajne i nabavne cene udela ne podleže oporezivanju porezom na kapitalni
dobitak
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-375/2019-04 od 21.6.2019. godine)
„Odredbom člana 72. stav 1. tačka 3) Zakona o porezu na dohodak građana,  propisano je
da kapitalni dobitak, odnosno gubitak u smislu ovog zakona predstavlja razliku
između prodajne cene prava, udela i hartija od vrednosti i njihove nabavne cene,
ostvarenu prenosom udela u kapitalu pravnih lica, akcija i ostalih hartija od
vrednosti.

Pod prenosom se smatra prodaja ili drugi prenos uz novčanu ili nenovčanu naknadu
(član 72. stav 2. Zakona).

Odredbom člana 72a stav 1. tačka 5) Zakona propisano je da se kapitalnim dobitkom,

odnosno gubitkom u smislu ovog zakona ne smatra razlika nastala prenosom prava, udela
ili hartija od vrednosti, kada je obveznik izvršio prenos prava, udela ili hartija od
vrednosti koje je pre prenosa imao u svom vlasništvu neprekidno najmanje deset
godina.

Imajući u vidu navedeno, u slučaju kada fizičko lice izvrši prenos uz naknadu svog
udela u kapitalu privrednog društva koji (udeo) je pre prenosa imalo u svom
vlasništvu neprekidno najmanje deset godina, a tokom perioda vlasništva, u
konkretnom slučaju, nije dolazilo do promene procenta učešća u kapitalu (fizičko lice
u svom vlasništvu neprekidno najmanje deset godina ima 50% udela), prihod koji po
tom osnovu ostvari kao razliku između prodajne i nabavne cene udela ne podleže
oporezivanju porezom na kapitalni dobitak saglasno odredbi člana 72a stav 1. tačka
5) Zakona.“

Odredbama Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011,
83/2014 – dr. zakon i 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019, 109/2021) (U daljem tekstu:
”Zakon”) regulisan je prenos vlasništva nad udelom u društvu sa ograničenom
odgvornošću.

Pored sticanja udela u društvu osnivanjem, fizička i pravna lica mogu sticati vlasničke
udele na više različitih načina koji su predviđeni Zakonom. U daljem tekstu, akcenat
stavljamo na prenos i sticanje udela po osnovu ugovora.

Uvod

Vlasničku strukturu u pravnom licu organizovanom kao  društvo sa ograničenom

odgovornošću („DOO“) čine članovi tog društva koji su inicijalno svojstvo člana stekli
zaključenjem ugovora o osnivanju. Svaki član društva stiče vlasnički udeo u društvu
srazmerno visini osnivačkog uloga.  Udeo se, shodno tome, izražava u procentima, uz
navođenje njegove novčane vrednosti.

Prenos udela je u načelu slobodan, osim u slučaju kada Zakon ograničava prenos ili
usled ograničenja koja su predviđena osnivačkim aktom.

Udeo u privrednom društvu član društva može preneti Ugovorom o prenosu udela,
koji dejstvo stiče registracijom u Agenciji za privredne registre, koja ima
konstitutivno dejstvo. Udeo se može preneti u celosti ili delimično, na fizičko ili
pravno, domaće ili strano lice.

Pravo preče kupovine

U slučaju prodaje udela kod višečlanog DOO,  članovi društva imaju pravo preče
kupovine udela koji je predmet prenosa trećem licu, osim ako je to pravo isključeno
osnivačkim aktom ili zakonom. Prenosilac udela u obavezi je da pre prenosa udela
trećem licu svoj udeo ponudi svim drugim članovima društva. Ponuda se daje u
pisanoj formi i sadrži sve bitne elemente ugovora o prenosu udela. Član društva koji
koristi pravo preče kupovine obavezan je da, takođe u pisanoj formi, obavesti
prenosioca udela o prihvatanju ponude u celosti, u roku od 30 dana od dana
prijema ponude, osim ako je drugi rok predviđen osnivačkim aktom, ali taj rok ne
sme biti kraći od  8 dana, niti duži od 180 dana . Ako dva ili više članova društva
prihvati ponudu i ako se između prenosioca udela i tih članova ne postigne
sporazum o načinu raspodele udela koji se prenosi, raspodela se vrši tako što svaki
član koji je prihvatio ponudu kupuje deo udela koji je srazmeran učešću njegovog
udela u zbiru udela svih drugih članova društva koji su prihvatili ponudu. Osnivačkim
aktom mogu se predvideti drugačija pravila i postupak u vezi sa pravom preče kupovine
udela od stane članova društva.

Ukoliko nijedan član društva koji ima pravo preče kupovine ne iskoristi to pravo,
prenosilac udela može u roku od 90 dana od dana isteka roka za prihvat ponude zaključiti
ugovor o prenosu udela sa trećim licem, pod uslovima koji ne mogu biti povoljniji od
uslova iz ponude koja je dostavljena drugim članovima društva, osim ako je osnivačkim
aktom drugačije određeno.

Prenosilac udela koji nije dostavio ponudu u skladu sa zakonom i osnivačkim aktom,
članu/članovima koji imaju pravo preče kupovine, rizikuje poništaj ugovora o prenosu
udela sa trećim licem.

Naime, član društva koji ima pravo preče kupovine, a kome prenosilac udela nije
dostavio ponudu može tužbom nadležnom sudu zatražiti poništaj ugovora ili drugog akta
o prenosu udela i obavezivanje tuženog člana društva na prenos udela tužiocu, odnosno
da presuda zameni ugovor o prenosu udela između tužioca i tuženog člana društva.

Međutim, ukoliko se  udeo prodaje putem javnog prikupljanja ponuda, licitacije ili
sličnog postupka (javna prodaja), član društva koji želi da koristi pravo preče kupovine to
pravo može ostvariti samo u tom postupku, osim ako je osnivačkim aktom drugačije
određeno.

Forma ugovora o prenosu udela

Ugovor o prenosu udela zaključuje se u zakonom propisanoj formi.

Prvenstveno, Ugovor mora biti zaključen u pisanoj formi, a potpisi prenosioca i

sticaoca overeni od strane javnog beležnika.
Pored dva navedena uslova, bez kojih nije moguće registrovati Ugovor pri Agenciji za
privredne registe, pravna načela I standardi  ugovornog prava nalažu i da ugovor
sadrži minimum bitnih elemenata kao što su podaci o prenosiocu i sticaocu, podaci o
privrednom  društvu u kojem se prenosi udeo, iznos ukupnog kapitala društva,
novčanog i nenovčanog, kako upisanog, uplaćenog i unetog, tačan procentualni
iznos udela, i sl.

Takođe, u ugovor se obavezno unosi i iznos novčane naknade za prenos ili se navodi  da
se udeo ustupa bez naknade.

Registraciona prijava

Pored ugovora o prenosu udela sa overenim potpisima prenosioca i sticaoca, prilikom

registracije u Agenciji za privredne registre, neophodno je dostaviti i dokaz o identitetu
člana koji pristupa društvu, i to:

Ukoliko je sticalac udela strano lice, neophodno je dostaviti fotokopiju pasoša fizičkog
lica ili izvod iz stranog registra privrednih društava za pravno lice, overen “apostille”
pečatom i preveden na srpski jezikk od strane sudskog tumača.

Dalje, Agenciji za privredne registre dostavlja se i registraciona prijava promene

“Obavezni podaci” , plus “Dodatak broj 12” za promenu člana, kao i dokaz o uplaćenoj
naknadi za promenu podataka koja prema važećoj tarifi iznosi 2.800,00 rsd po promeni.

Agencija za privredne registre kao ovlašćene podnosioce prijave priznaje Sticaoca i

Prenosioca udela, kao i lice koje je ovlašćeno punomoćjem za podnošenje prijave, a od
strane ovlašćenog lica.

Poreska kontrola

U toku postupka poreske kontrole, kontrole poreske policije, kao i u slučaju privremenog
oduzimanja PIB-a, moguće je zaključiti Ugovor o prenosu udela ali isti nije moguće
registrovati u Agenciji za privredne registre.

Druga ograničenja / odgovornosti prenosioca

Ugovorom o osnivanju privrednog društva mogu se predvideti ograničenja ugovornog

prenosa udela u vidu pisane saglasnosti privrednog društva za takav prenos. Smatra se da
je postignuta saglasnost pristom većinom glasova skupštine društa.

Društvo je ovlašćeno i da odbije izdavanje saglasnosti, s tim da mora istovremeno da

odredi i lice (fizičko ili pravno) sa kojim prenosilac može zaključiti Ugovor.

Rok za davanje saglasnosti je 30 dana, nakon čega prenosilac može zaključiti ugovor sa
licem po svom izboru, bez saglasnosti društva.
Prenosilac udela solidarno odgovara sa sticaocem udela za obaveze prema društvu po
osnovu svog neuplaćenog odnosno neunetog uloga u osnovni kapital društva, kao i za
obavezu dodatnih uplata u pogledu tog udela, prema stanju na dan prenosa udela.

Pravne radnje preduzete prema ili od strane prenosioca udela pre registracije prenosa
udela u skladu sa zakonom o registraciji u pogledu tog udela ili odnosa u društvu
smatraju se radnjama preduzetim prema, odnosno od strane sticaoca udela, osim ako je to
nespojivo sa prirodom preduzete pravne radnje.

Zaključak

Ugovor o prenosu udela je jedan od najčešćih načina za promenu vlasničke

strukture  društva, te je samim tim neophodno obratiti posebnu pačnju na zakonske i
faktičke uslove, kao i eventualna ograničenja predviđena ugovorom o osnivanju, a od
kojih zavisi punovažnost Ugovora o prenosu udela, kao i pozitivan ishod Agencije za
privredne registre prilikom registracije promene člana, vlasnika udela u privrednom
društvu.

Porez na kapitalni dobitak na udeo u privrednom društvu

Postojanje obaveze plaćanja poreza na kapitalni dobitak u slučaju kada fizičko lice
koje je poklonom steklo udeo u privrednom društvu kasnije tom društvu prenese
udeo uz naknadu, prebijanjem međusobnih potraživanja
Prenos udela u privrednom društvu koji se vrši bez naknade, u konkretnom slučaju
poklanjanjem dela udela bračnom drugu, odnosno roditelju, ne smatra se prenosom
po osnovu koga se ostvaruje prihod koji bi se oporezovao porezom na kapitalne
dobitke. S druge strane, lice koje je poklonom steklo udeo u privrednom društvu pa
kasnije tom društvu prenelo udeo uz naknadu prebijanjem međusobnih
potraživanja, obveznik je poreza na kapitalni dobitak
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-1303/2021-04 od 11.7.2022. godine)
„Prema navodima u zahtevu, vlasnici udela u društvu sa ograničenom odgovornošću
(dalje: Društvo) su dva fizička lica – lice A (sin) sa 85% udela i lice B (majka/supruga) sa
15% udela u osnovnom kapitalu društva. Dalje se ističe da je Društvo pre pet godina
povećalo osnovni kapital pretvaranjem neraspoređene dobiti u osnovni kapital, u
iznosu od 800 miliona dinara što je i upisano u registru kod Agencije za privredne
registre (APR), pri čemu nije došlo do promene vlasničke strukture. Takođe, ističe se
da fizičko lice C (otac lica A i suprug lica B) duguje Društvu novčani iznos u visini od
400 miliona dinara, koji dug je nastao po osnovu kupovine određenog privrednog
društva koje je bilo u vlasništvu Društva. Prema daljim navodima, lica A i B poklonila
su licu C, svaki pojedinačno, deo svog udela u osnovnom kapitalu Društva čime je i lice
C steklo svoj udeo u Društvu, pri čemu je vrednost njegovog udela u osnovnom kapitalu
400 miliona dinara (lice A je poklonilo deo svog udela u osnovnom kapitalu u visini 340
miliona dinara, dok je lice B poklonilo u visini 60 miliona dinara). Ovakva promena u
vlasničkoj strukturi je upisana u registru koji vodi APR. Nakon toga, Društvo iz
sredstava rezervi, u visini od 400 miliona dinara, vrši u celosti otkup udela od lica C
čime Društvo stiče sopstveni udeo, a otkup se vrši po ceni (od 400 miliona dinara) koja
je jednaka vrednosti udela lica C u osnovnom kapitalu Društva (koji udeo je lice C steklo
poklonom od lica A i B). Kako se dalje navodi, rezerve društva su iskorišćene za
 poništenje otkupljenih sopstvenih udela. Ističe se da Društvo ne bi isplatilo licu C
navedeni novčani iznos od 400 miliona dinara po osnovu otkupa njegovog udela s
obzirom da lice C u istom iznosu ima obavezu prema Društvu, već bi se uradilo
međusobno zatvaranje obaveza.

1. Sa stanovišta Zakona o porezu na dohodak građana

Saglasno odredbama člana 1. stav 1. i člana 2. stav 1. Zakona o porezu na dohodak
građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004,
62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US,
7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din.
izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 –
dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn., 7/2017 –
usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 – usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 – usklađeni
din. izn., 86/2019, 5/2020 – usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 – usklađeni din. izn.,
6/2021 – usklađeni din. izn., 44/2021, 118/2021, 132/2021 – usklađeni din. izn. i 10/2022
– usklađeni din. izn. – dalje: ZPDG), fizička lica koja ostvaruju dohodak plaćaju porez na
dohodak građana na prihode iz svih izvora, osim onih koji su posebno izuzeti zakonom.
Predmet oporezivanja porezom na dohodak građana su određene vrste prihoda saglasno
odredbama člana 3. ZPDG, bilo da su ostvareni u novcu, u naturi, činjenjem ili na drugi
način.

Prema odredbi člana 72. stav 1. tačka 3) ZPDG, kapitalni dobitak, odnosno gubitak u
smislu ovog zakona predstavlja razliku između prodajne cene prava, udela i hartija od
vrednosti i njihove nabavne cene, ostvarenu prenosom udela u kapitalu pravnih lica,
akcija i ostalih hartija od vrednosti.

Pod prenosom iz stava 1. ovog člana smatra se prodaja ili drugi prenos uz novčanu ili
nenovčanu naknadu (član 72. stav 2. ZPDG).

Drugim prenosom uz naknadu u smislu stava 2. ovog člana, smatra se i svaki unos
nenovčanog uloga u pravno lice (član 72. stav 3. ZPDG).

Prema odredbi člana 72. stav 4. ZPDG, obveznik poreza na kapitalni dobitak je svako
fizičko lice, uključujući i preduzetnika, koje je izvršilo prenos prava, udela i hartija od
vrednosti iz stava 1. ovog člana.

Odredbom člana 72a stav 1. tačka 2) ZPDG propisano je da se kapitalnim dobitkom,

odnosno gubitkom u smislu ovog zakona ne smatra razlika nastala prenosom prava, udela
ili hartija od vrednosti, kada se prenos vrši između bračnih drugova i krvnih srodnika u
pravoj liniji.

Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, u smislu ovog zakona, prodajnom cenom se

smatra ugovorena cena, odnosno tržišna cena koju utvrđuje nadležni poreski organ
ako oceni da je ugovorena cena niža od tržišne (član 73. stav 1. ZPDG).

Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, u smislu ovog zakona, nabavnom cenom se

smatra cena po kojoj je obveznik stekao pravo, udeo ili hartiju od vrednosti, s tim da se
nabavna cena uvećava godišnjim indeksom potrošačkih cena od dana sticanja do
dana prenosa, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike
(član 74. st. 1. i 15. ZPDG).

Prema odredbi člana 75. stav 1. ZPDG, ako je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti
obveznik stekao poklonom ili nasleđem, nabavnom cenom iz člana 74. stav 1. ovog
zakona smatra se cena po kojoj je poklonodavac, odnosno ostavilac stekao to pravo,
udeo ili hartiju od vrednosti, a ako ne može da se utvrdi ta cena onda njihova
tržišna vrednost u momentu sticanja tog prava, udela ili hartije od vrednosti od strane
poklonodavca, odnosno ostavioca, utvrđena od strane nadležnog poreskog organa.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je obveznik pravo, udeo ili hartiju od vrednosti
stekao od poklonodavca, odnosno ostavioca koji je to pravo, udeo ili hartiju od vrednosti
stekao pre 24. januara 1994. godine, nabavnu cenu utvrdiće nadležni poreski organ
prema tržišnoj vrednosti tog prava, udela ili hartije od vrednosti na dan 24. januara
1994. godine (član 75. stav 2. ZPDG).

Nabavna cena prava, udela ili hartije od vrednosti koje je obveznik stekao saglasno
st. 1. do 3. ovog člana, uvećava se u skladu sa članom 74. st. 15. do 17. ovog zakona
(član 75. stav 4. ZPDG).

Prema odredbi člana 76. ZPDG, oporezivi prihod na koji se plaća porez na kapitalni
dobitak čini kapitalni dobitak utvrđen na način iz čl. 72. do 75. ovog zakona.

Stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 15% (član 77. ZPDG).

Odredbom člana 157. stav 1. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br.
36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021)
propisano je da se sopstvenim udelom društva u smislu ovog zakona smatra udeo ili deo
udela koji društvo stekne od svog člana.

Prema članu 157. stav 2. Zakona o privrednim društvima, društvo može sticati sopstvene
udele na osnovu odluke skupštine:

1) besteretnim pravnim poslom;

2) po osnovu isključenja člana društva;

3) brisana („Sl. glasnik RS“, br. 44/2018);

4) otkupom udela ili dela udela od člana društva;

5) prinudnim otkupom udela preminulog člana, ako je to pravo društva predviđeno

osnivačkim aktom;

6) po osnovu statusne promene, u skladu sa ovim zakonom.

Isplatu naknade po osnovu sticanja sopstvenog udela u slučaju iz stava 2. tačka 4) ovog
člana društvo može vršiti samo iz rezervi koje se mogu koristiti za te namene (član 157.
stav 4. Zakona o privrednim društvima).

Odredbom člana 188. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisano je da član društva
može istupiti iz društva iz opravdanih razloga.

Osnivačkim aktom mogu se predvideti i drugi opravdani razlozi za istupanje člana

društva, kao i propisati postupak istupanja i način određivanja naknade članu društva koji
istupa (član 188. stav 3. Zakona o privrednim društvima).

Prema odredbi člana 336. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78,
39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93, „Sl. list SCG“, br. 1/2003 –
Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS“, br. 18/2020), dužnik može prebiti potraživanje koje
ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje od njega, ako oba potraživanja glase na
novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoće i ako su oba dospela.

Saglasno navedenom, kapitalni dobitak, odnosno gubitak predstavlja razliku između

prodajne i nabavne cene udela, ostvarenu prenosom (prodaja ili drugi prenos uz
novčanu ili nenovčanu naknadu) udela u kapitalu pravnih lica.

Imajući u vidu da se za svrhu oporezivanja porezom na kapitalne dobitke pod prenosom

smatra prodaja ili drugi prenos uz novčanu ili nenovčanu naknadu, to znači da se prenos
udela bez naknade, koji izvrši fizičko lice vlasnik predmetnog udela u privrednom
društvu, drugom fizičkom licu, ne smatra prenosom u smislu člana 72. stav 2. ZPDG, s
obzirom da fizičko lice, prenosilac udela, po tom osnovu uopšte ne ostvaruje prihod
(novčanu ili nenovčanu naknadu) koji bi se mogao oporezovati porezom na kapitalne
dobitke. S tim u vezi, prenos udela u privrednom društvu koji se vrši bez naknade, u
konkretnom slučaju poklanjanjem dela udela bračnom drugu (poklonodavac je supruga –
lice B, a poklonoprimac je suprug – lice C), odnosno roditelju (poklonodavac je sin – lice
A, a poklonoprimac je otac – lice C), ne smatra se prenosom u smislu člana 72. stav 2.
ZPDG po osnovu koga se ostvaruje prihod koji bi se oporezovao porezom na kapitalne
dobitke.

Kada fizičko lice član privrednog društva vrši prenos uz naknadu svog udela u
privrednom društvu tom privrednom društvu, čime ono stiče sopstveni udeo u skladu sa
Zakonom o privrednim društvima, takav prenos smatra se prenosom u smislu člana 72.
stav 2. ZPDG. S tim u vezi, imajući u vidu navode u konkretnom slučaju, smatramo da se
prenos udela koji fizičko lice ima u privrednom društvu vrši uz naknadu u slučaju
prebijanja njihovih međusobnih potraživanja i to potraživanja koje Društvo ima prema
članu – licu C (Društvo potražuje iznos od 400 miliona dinara od lica C po osnovu
njegove kupovine određenog privrednog društva koje je bilo u vlasništvu Društva) sa
potraživanjem koje član – lice C ima prema Društvu (lice C potražuje iznos od 400
miliona dinara od Društva po osnovu prenosa njegovog udela koji je imao u Društvu, a
kojim prenosom je Društvo steklo sopstveni udeo).
 Kako je obveznik poreza na kapitalni dobitak svako fizičko lice koje je izvršilo prenos
udela u privrednom društvu, to je lice C, koje je poklonom steklo udeo u Društvu pa
kasnije Društvu prenelo udeo uz naknadu na opisani način (prebijanjem međusobnih
potraživanja), obveznik poreza na kapitalni dobitak.

Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka osnovicu poreza čini razlika između prodajne
cene (iznos u visini kog je Društvo izvršilo otkup udela od člana društva lica C, odnosno
ugovorena, odnosno tržišna cena saglasno članu 73. ZPDG) i nabavne cene po kojoj je
poklonodavac stekao udeo (nabavna cena po kojoj je svaki od poklonodavaca – lice A i
lice B steklo procentualni deo udela koji deo je poklonilo licu C čime je ono steklo udeo i
postalo jedan od članova Društva) a ako ne može da se utvrdi ta cena onda njihova
tržišna vrednost u momentu sticanja tog udela od strane poklonodavca utvrđena od
strane nadležnog poreskog organa, saglasno čl. 74. i 75. ZPDG.

2. Sa stanovišta Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Prema odredbi člana 27. stav 1. tačka 3) Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl.
glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010,
101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 91/2015 –
autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020 i 118/2021 –
dalje: ZPDPL), kapitalni dobitak obveznik ostvaruje prodajom, odnosno drugim
prenosom uz naknadu (dalje: prodaja), udela u kapitalu pravnih lica i akcija i
ostalih hartija od vrednosti, koje u skladu sa MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP
predstavljaju dugoročne finansijske plasmane, osim obveznica izdatih u skladu sa
propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike Srbije po osnovu zajma
za privredni razvoj, devizne štednje građana i dužničkih hartija od vrednosti čiji je
izdavalac, u skladu sa zakonom, Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne
samouprave ili Narodna banka Srbije.
Prema tome, kada obveznik, kupovinom, tj. otkupom udela od svog člana, stiče
sopstveni udeo, u tom slučaju se ne ostvaruje kapitalni dobitak, pa se, s tim u vezi,
ne primenjuje navedena odredba ZPDPL.

3. Sa stanovišta Zakona o porezima na imovinu

Prema odredbi člana 14. stav 6. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik
RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br.
80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011,
57/2012 – odluka US, 47/2013, 68/2014 – dr. zakon, 95/2018, 99/2018 – odluka US,
86/2019, 144/2020 i 118/2021 – dalje: ZPI), od oporezivanja porezom na nasleđe i
poklon izuzima se nasleđe, odnosno poklon, udela u pravnom licu, odnosno hartija
od vrednosti.
Odredbom člana 23. ZPI propisano je da se porez na prenos apsolutnih prava plaća kod
prenosa uz naknadu: prava svojine na nepokretnosti; prava intelektualne svojine;
prava svojine na upotrebljavanom plovilu, odnosno prava svojine na
upotrebljavanom vazduhoplovu sa sopstvenim pogonom – osim državnog; prava
svojine na upotrebljavanom motornom vozilu – osim na mopedu, motokultivatoru,
traktoru i radnoj mašini; prava korišćenja građevinskog zemljišta; kod davanja
građevinskog zemljišta u javnoj svojini u zakup, u skladu sa zakonom koji uređuje
planiranje i izgradnju, odnosno vodnog zemljišta u javnoj svojini u zakup, u skladu
sa zakonom kojim se uređuju vode, na period duži od jedne godine ili na neodređeno
vreme, radi izgradnje objekta.

Dakle, prenos udela u pravnom licu nije predmet oporezivanja porezom na nasleđe i
poklon, ni porezom na prenos apsolutnih prava.

Napominjemo da se, saglasno načelu fakticiteta, poreske činjenice utvrđuju prema

njihovoj ekonomskoj suštini i da u svakom konkretnom slučaju poreski organ
utvrđuje činjenično stanje od značaja za opredeljenje poreske obaveze po osnovu
prihoda fizičkog lica, odnosno da li je u konkretnom slučaju fizičko lice ostvarilo prihod
koji se oporezuje porezom na dohodak građana.“