IZVRENJE I OBEZBEENJE - Pitanje br.

20
Zakon o izvrenju i obezbeenju
lan 13 i lan 18 stav 2

Da li izvrni poverilac ima pravo da u predlogu za izvrenje pored glavnog potraivanja sa

pripadajuom zateznom kamatom i trokovima izvrenja, zahteva i naknadu za kanjenje u
ispunjavanju novane obaveze u iznosu od 20.000,00 dinara, u skladu s lanom 5. Zakona o
rokovima izmirenja novanih obaveza u komercijalnim transakcijama?
Pri postupanju sa predlozima za izvrenje u kojima je postavljen zahtev za naplatu naknade za
kanjenje, sud je zauzeo pravni stav da je takav zahtev neosnovan, s obzirom da u tom delu izvrni
zahtev nije potkrepljen izvrnom ili verodostojnom ispravom iz lana 13. odnosno lana 18. stav 2.
Zakona o izvrenju i obezbeenju, kao neophodnim osnovom izvrenja, kao i da se saglasno
Zakonu o obligacionim odnosima izvrnom poveriocu dosuuje zatezna kamata kao naknada za
korienje tueg novca u periodu kanjenja.
U vezi prednjeg sud se, u skladu sa lanom 180. Zakona o parninom postupku obratio Vrhovnom
kasacionom sudu sa zahtevom za reavanje spornog pravnog pitanja, postupajui po kom zahtevu
je Vrhovni kasacioni sud doneo Odluku o pokretanju postupka za zauzimanje pravnog stava po
predmetnom spornom pitanju. Postupak se pred Vrhovnim kasacionim sudom vodi pod brojem
Spp. 34/2013.

Odgovor:
Oigledno je re o predlogu za izvrenje na osnovu verodostojne isprave. Kao to je zatezna kamata
sporedno potraivanje tako je i naknada po Zakonu o rokovima izmirenja novanih obaveza u komercijalnim
transakcijama sporedna obaveza. Izvrni poverilac samo glavni dug, glavno potraivanje zasniva na
verodostojnoj ispravi. Osnov sporednih potraivanja je zakon. Za zateznu kamatu to je Zakon o obligacionim
odnosima i Zakon o visini stope zatezne kamate. U sluaju naknade to je Zakon o rokovima izmirenja
novanih obaveza u komercijalnim transakcijama. I u situaciji kada u verodostojnoj ispravi nije naznaeno "u
sluaju docnje plaa se zakonska zatezna kamata" izvrni poverilac moe predlogom traiti kamatu na
glavni dug iako za tu kamatu nema verodostojnu ispravu. Zato ne bi trebalo da postoje smetnje ni za ovu
naknadu da se moe traiti predlogom za izvrenje. Drugo je pitanje da li je ovaj zakon u skladu sa
Zakonom o obligacionim odnosima, posebno o zabrani kazni kada su u pitanju novana potraivanja, ali
pitanje usklaenosti tih zakona je u nadlenosti Ustavnog suda.
(Odgovori na pitanja privrednih sudova koji su utvreni na sednici Odeljenja za privredne sporove
Privrednog apelacionog suda odranoj dana 26.11.2014. i 27.11.2014. godine i na sednici Odeljenja
za privredne prestupe i upravno-raunske sporove odranoj dana 3.12.2014. godine - Sudska praksa
privrednih sudova - Bilten br. 4/2014)