1. Pojam i karakteristike arbitraza!

Ne postoji univerzalna definicija a.kao oblika privatnog resavanja sporova.!

Postoje mnoge def. koje sadrze zajednicki imenitelj- sastoji se u odredjenim
principima a. koji predstavljaju njen nuzan element.!
!
4 karakteristike a. koje se izdavaju prema svom znacaju:!
1) a. je alternativa drzavnom sudovanju!
2) a. je privatni nacin resavanja sporova!
3) a. je u velikoj meri tvorevina stranaka u sporu!
4) ishod a. je konacna i obavezujuca odluka, po dejstvima slicna sudskoj!
!
A.predstavlja alternativu redovnom resavanju sporova. Umesto odlaska pred
redovni forum (sud), stranke u sporu mogu ugvoriti da o njihovim pr. i obavezama
odluci a.!
Arbitrazni nacin resavanja sporova je privatan. Do odluke se dolazi nakon sto se
stranke za resenje obrate nedrzavnom tribunalu,te ceo postupak ostaje van
vidokruga drzavnih organa i javnosti.!
Postoje i a.koje nisu privatnog karaktera,vec se formiraju za resavanje
medjudrzavnih sporova u kojima drzave nastupaju kao nosioci javnopr. ovl.!
!
U a. stranke su te koje postupak oblikuju, pocev od mesta a.,broja a., a u medj.a.
i jezika,merodavnog pr. i dr. aspekata odlucivanja.!
!
Birajuci a. stranke se odlucuju ne samo da spor rese daleko od ociju javnosti vec
i da rezultat a.,odluku kojom se spor resava, prihvate kao konacnu. Protiv nje
nema zalbe visoj a.instanci,a osporavati se pred drzavnim sudovima moze samo
retko.!
!
Ona se rodila iz prakticne potrebe da se spor resi na sto efikasniji nacin.!
U kontekstu medj. poslovanja kao jedna od glavnih prednosti a. navodi se to da
je ona neutralna, nepristrasnija od nac. sudova.!
Dok na izbor postupajuceg sudije stranke ne mogu da uticu, volja stranaka je
presudna u izboru a.veca koje ce resiti spor.!
!
Arbitrazna procedura je fleksibilna i relativno neformalna. Proc.okvir je fleksibilan
i gotovo u potpunosti pod kontrolom stranaka- uz min.ogranicenja uglavnom
proc.aspekta j.poretka.!
Fleksibilnost potice od toga sto su upravo stranke kreatori proc.okruzenja u kome
ce se odvijati spor.!
Neformalnost se ogleda i u tome sto iza arbitara nema insignija
drzave,ceremonije, ni pompe.!
!
Arbitriranje u nekom specificnom sl. moze biti povereno i ekspertima,bilo
pravnicima koji se god. bave pr. zastupanjem u specificnim granama industrije,
bilo i osobama koje nemaju pravnicko,ali poseduju neko strucno obrazovanje.!
!
Privrednici cesto pribegavaju a. posto je spor koje se pred njom vodi nejavan- ne
obelodanjuje se identitet stranaka,rocista se odrzavaju iza zatvorenih vrata, a
odlka se ne objavljuje.!
!
Arbitraza je jednostepena, postupak dostavljanja pojednostavljen,a cesto i same
institucije koje nude a.usluge svojim pravilnicima odredjuju max. duzinu perioda u
kome se postupak mora okoncati.!
!
Na nju se gleda kao na potencijalno jeftiniji nacin resavanja sporova-brza je i
jednostepena. !
Troskovi su predvidljiviji- nema zalbi i ev. ponovnog sudjenja o istoj stvari.!
!
Odluke se lakse priznaju van zemlje porekla nego sto je to slucaj sa odlukama
nac.sudova. Lista smetnji priznanju je znatno uza, a uslov reciprociteta je gotovo
nestao.!
!
Nadleznost a. ogranicena je domasajem a.sporazuma, tako da a.tribunali imaju
ovl. da odlucuju samo u sporu izmedju lica koja su sporazum zakljucila.!
Samo potpisnici a.sporazuma potpadaju pod nadl. tribunala, a ev. prosirenje
nadl. na lica koja se pojavljuju kao potpisnici moguce je izuzetno.!
Takodje, tribunal nije ovl. da koristi sredstva prinude.!
!
Pozeljnost a. raste ako:!
1) spor ima medj.karakter,stranke su iz razl.drzava!
2) osobenosti spora zahtevaju posebne vestine i znanja osoba koje odlucuju!
3) stranke imaju sedista u drzavama u kojoj sporovi dugo traju!
4) postoje veliki izgledi da ce biti potrebno priznanje i izvrsenje odluke u jednoj ili
vise zemalja

!
2. Vrste arbitraza!
Arbitraze mozemo razl. prema karakteru stranaka koje ucestvuju, prema
otvorenosti za resavanje sporova koju iznose stranke neclanice udruzenja pri
kojem a.deluje, prema (ne)postojanju stranog elementa, prema stalnosti org. i
strukture.!
!
Ad hoc i institucionalne!
-Ad hoc se formira za jednokratnu upotrebu,volja stranaka je jako izrazena jer oni
sami formiraju tribunal i sacinjavaju pravila (a ako to ne urade, za njih to cine
arbitri), nema stalne rostorije, ni osoblje.!
Prednost: sve je podredjeno volji stranaka!
Mana: postoje razni detalji, pre svega administrativni, o kojima stranke moraju
razmisljati (dostavljanje pismena, honorar, da obezbede prostor za rocista..).!
U novije vreme se tezi institucionalizaciji ad hoc a. tako sto se sacinjavaju pravila
postupka. Time se prvo pozabavio UNICENTRAL, koji je sacinio istoimena
pravila prilagodjena ad hoc a. o kojima se stranke mogu dogovoriti da ce ih
primenjivati.!
I neke inst.a. npr. nasa Spoljnotrgovinska a. pri Privrednoj komori svojim
pravilnicima daju mogucnost da pruze organizacionu pomoc ad hoc kada one to
zatraze.!
-Inst.a. su one u cijem administriranju ucestvuje neka org.koja pruza a.usluge.
One su stalne, postoje i pre nego sto spor nastane i nakon sto se donese odluka,
imaju stalna pravila,svoje prostorije. Smatra se da su stranke izborom inst.a.
prihvatile i inst.pravila kao procesni okvir u kome ce se odlucivati.!
Prednost: stranke se oslobadjaju adm. i org. poteskoca.!
Mana: placaju se- imaju svoje tarifnike, ali i to moze biti prednost jer se na
samom pocetku daje precizna procena o adm.naknadama i naknadama
arbitrima.!
Najpoznatija inst.a. je ICC- Arbitraza Medjunarodne trgovinske komore, sa
sedistem u Parizu.!
Pored nje, od znacajnih su i Londonski medj.a. trgovinski sud, Americka
arbitrazna asocijacija, Nemacki a.institut…!
Kod nas to je Spoljnotrgovinska a. pri PKS, a za sporove unutrasnjeg karaktera
Stalni izabrani sud pri PKS.!
Sve ove inst.a. su tzv. opste a.- arbitriraju u svim vrstama sporova.!
Postoje i specijalizovane a. koje se ogranicavaju na odredjenu vrstu sporova-
njihova pravila i liste arbitara se sastavljaju u skladu sa specificnostima
poslovanja u pojedinim privrednim oblastima ( Londonska asocijacija pomorskih
arbitara). Neke su specijalizovane za sporove u vezi sa odredjenim tipom robe
(npr.pamuk,soja).!
One mogu biti zatvorene- arbitriraju samo u sporovima u kojima su obe strane
clanice trgovinske asocijacije pri kojoj a.institucija deluje. Medjutim, danas su ugl.
otvorenog tipa.!
Bez obzira da li je rec o ad hoc ili inst. a. njihove odluke imaju isti status.!
!
Unutrasnja i medjunarodna arbitraza!
Negde se ne pravi ova razlika,ali negde se gleda da li postoji element
inostranosti. Na osnovu ZA nasa zemlja pravi ovu razl. Medj. ima za predmet
sporove iz medj. poslovnih odnosa, a zatim se nabrajaju 4 slucaja kombinujuci
razl.kriterijume:!
I je subj.- medj. je ako stranke u vreme zakljucenja a.sporazuma imaju sediste u
razl.drzavama.!
II je obj.- i ako imaju sediste u istoj zemlji, bice medj. ako u inostranstvu treba
izvrsiti bitan deo obaveza ili je tamo mesto sa kojim je predmet spora najuze
povezan.!
III je obj.-voluntaristicki- i ako imaju sediste u istoj zemlji,medj. je ako su one
ugovorile da je sediste a. u nekoj 3.zemlji.!
IV je voluntaristicki- bitno je samo da se stranke izricito dogovore da je predmet
sporazuma o a. vezan za vise drzava.!
Ove kriterijume je ZA uzeo od UNICENTRAL u potpunosti.!
Ako je a.medj. moze se ugovoriti strano merodavno procesno i materijalno pr., a
pre donosenja ZA unutrasnje a. se nisu mogle poveriti ad hoc,danas toga nema.!
!
Domaca,strana i anacionalna arbitraza!
Domaca- ona koju smatramo nasom,cija odluka se automatski izjednacava sa
nasom sudskom odlukom i pod supervizijom je nasih sudova.!
Strana- ne izjednacava se automatski. Prvo mora da prodje postupak priznanja,
a supervizija se prepusta stranim sudovima.!
Svaka drzava propisuje sopstevne kriterijume o tome koje a. odluke smatra
svojim. Uglavnom je napusten personalni (nacionalni). 2 glavna su:!
a) procesni- nac.arbitra i a.odluke odredjuje se na osnovu procesnog prava koje
je primenjivano pred a.!
b) teritorijalni- odl.cinj. je sediste a. ili mesto gde je doneta njena odluka.!
!
Trgovinske i gradjanske arbitraze!
Pravi se razl. izmedju a. kao opsteg pojma i trgovinske a. Istorijski a. se razvijala
kao medj.a i kao arbitraza za resavanje trgovinskih poslova. Kod ove druge nije
bilo mnogo mesta za autonomiju volje stranka. Tako da je ona prvo uhvatila
korena u resavanju spornih odnosa gde je sloboda volje bila izrazenija jer se tu
drzava odricala svog monopola. Postepeno,taj monopol slabi i a. se primenjuje
na sve vrste gradjanskopr. odnosa.!
I danas mnoga nac.zak., medj.konv. i a.pravila govore samo o trgovinskim a.
Npr.Evropska konv. o medj.trgovinskoj a. !
Nas ZA se primenjuje na sve a. Medjutim,vidljiv je specijalni tretman trgovinskih a
sa elementom inostranosti u cl.3- medj. mogu biti samo a. iz medj. poslovnoh
odnosa. Dakle samo je ovde moguce birati strano mat. i proc. pravo.!
!
5. Pravna priroda arbitraze!
Jurisdikciona teorija!
Ovde je smisao i svrha a. sudovanje. Drzava i njeni sudovi imaju monopol na
sudovanje, a a. mogu i smeju da sude samo zato sto im drzava to dopusta.!
Ovde osnov nije a.sporazum,vec dozvola drzave da se moze ugovoriti a.!
Sporazum o a. jeste ugovorm, ali se radi o ugovoru procesne prirode.!
Pored toga sto je dozvoljava, drzava i kontrolise a. To rade sudovi.!
A.odluka je izjednacena sa sudskom.!
Na pitanje od koje drzave ona zavisi, odg. je da je to ona drzava u kojoj a.
zaseda i donosi odluku.!
Arbitrima je ovl. u j.interesu poverila drzava u kojoj a.ima sediste.!
!
Ugovorna teorija!
Ovde je sustina sporazum stranaka. Sporazum stvara a.,a putem njega se moze
oblikovati postupak,birati arbitri i merodavno pr.!
Ugovor je i pocetak i kraj a.!
Ne smatra se da je njena odluka ista kao sudska, vec se trazi da je stranke
dobrovoljno ispune.!
Odluka je zajednicki pr.akt ili grupa privatnih ugovornih akata.!
Arbitri ne vrse j.f-ju, a autonomija stranaka je neogranicena.!
!
Mesovita (hibridna) teorija!
Pokusava da pomiri 1. i 2. teoriju tako sto smatra da a. sadrzi i javnopravne i
privatnopravne elemente, da njen pocetak jeste sporazum,ali da je ishod odluka
jednaka sudskoj.!
Razvio ju je Soser Hol koji je zakljucio da su ugovorni i jurisdikcioni elementi a.
neraskidivo povezani.!
Smatra se da ona najbolje oslikava danasnje stanje u a.praksi.!
!
Autonomna (sui iuris) teorija!
Priznaje 3. teoriju,ali ove elemente smatra nebitnim u odnosu na f-ju koju
a.obavlja. Nije vazno koji od njih preteze, vec da je a. sui iuris intrument
zadovoljenja potreba moderne zajednice za privatnom pravdom.!
!
6. Pravni okvir arbitraze!
Autonomija volje stranaka utice na nacin odvijanja a.postupka, na mest,sastav i
primenu merodavnog pr. Medjutim, ona nije neogranicena- mora se voditi racuna
o okvirima koje namecu nac.propisi i medj. instrumenti.!
I pored sve slobode,stranke se najcesce odlucuju da se postupak odvija po
nekom od postojecih izgradjenih modela.!
Kod inst.a., opredeljenje za ovu vrstu znaci i opredeljenje za njen pravilnik.!
Posto ad hoc nemaju pravilnike, nekad se oslanjaju na model pravila. Takva su
sacinjena 1976. od UNICITRALa.!
Kod nas deluju 2 a.institucije- Spoljnotrgovinska a. pri PKS i Stalni izabrani sud
pri PKS,koji imaju svoje pravilnike.!
!
U pocetku se a.striktno regulisala. Prvi zakon o a. donet je u Engleskoj 1698.!
Danas se ova materija regulise ili:!
1) posebnim zakonom !
2) zakonima kojima se regulise parnicni p.!
3) zakonom kojim se uredjuje oblast mpp-a!
Kod nas su a. regulisali Zakon o parnicnom p. iz 1974, s tim sto su njime
regulisana odredjena pitanja, a priznanje stranih a.odluka je regulisano ZMPP.!
Donosenjem ZA 2006. regulise se citava materija a.!
Pod okriljem UNICITRALa je 1985. sacinjen Model zakon o medj.trgovackoj a.,a
kasnije je revidiran. Predstavlja uzor kako bi jedan zakon o a.trebalo da izgleda.!
Sto se tice pomocnih izvora kod nas to su propisi kojima se regulise
parnicni,vanparnicni i izvrsni p., o stranim ulaganjima, obligacionim odnosima…!
!
Kada je rec o medj.izvorima glavni problem se nalazio u punovaznosti a.klauzula
i kod priznanja a.odluka van granica zemlje u kojoj su donete. Medj.ugovori-
Zenevski protokol o a.klauzulama iz 1923 i Zenevska konv. o priznanju i izvrsenju
stranih a.odluka su se prve ovim pozabavila, ali najznacajniji uticaj ima Njujorska
konv. o priznanju i izvrsenju stranih sudskih odluka iz 1958.!
Ona je najvazniji medj.ugovor o a. Uspostavila je globalni standard u 2 segmenta
koja su zenevske konv.pokusale da rese.!
Nakon nje, zakljucena je Evropska konv. o medj.trgovinskoj a. iz 1961. Njen
naziv je malo neodgovarajuci jer joj mogu pristupiti i vanevropske drzave.!
Uspesnija od nje je Vasingtonska konv. iz 1965. koja se bavi resavanjem
inv.sporova izmedju drzava clanica sa jedne str. i drzavljana dr.drzava, sa druge.!
Ona stvara specijalni a.rezim i poseban a.centar ICSID,pred kojim se resavaju
inv.sporovi.!
!
Zakljuceni su i brojni regionalni multilateralni sporazumi i bilateralne konv. Od
regionalnih bitan je MERCOSUR Sporazum o medj.trgovinskoj a. iz 1998. To je
trgovinska zajednica juznomaerickih drzava.!
Polje primene se prostire samo na a. u kojima je bar jedna od str. domicilirana u
jednoj od zemalja cl. ili kada je spor u pravnoj ili ekonomskoj vezi sa zemljom cl.!
!
-Sudska i arbitrazna praksa-!
U zemljama kontinetalnog pr. ona nije izvor prava, dok je kod common law
suprotno.!
A.praksa nigde nije formalno izvor,ali joj se pridaje znacaj jer u tribunalima sede
najistaknutiji pravnici,a kod milionskih sporova se moraju resiti razna
komplikovana pitanja.!
Prihvatanjem NYkonv. i Model pravila,dolazimo do toga da a.tribunali,a i sudovi
koji ih kontrolisu,dejstvuju u slicnim/istim pravnim okruzenjima.!
Tada praksa nije izvor pr.,vec uzor.!
!
Odluke a.tribunala i sudova koji se bave a. objvaljuju se u Godisnjaku
medj.trgovinske a.!
A.intitucije objavljuju i svoje zbornike odluka, a odredjen br. se objavljuje u
elektronskim bazama podataka kao sto su CLOUT i UNILEX.!
!
7. Vrste arbitraznih sporazuma i njihova sadrzina!
A.resavanje sporova se vodi iskljucivo voljom stranaka. Pri a., a.sporazum je
sve- bez saglasnosti volja i manifestaciji te saglasnosti na propisan nacin, nema
ni valjanog a.sporazuma, a odluka doneta pod tim okolnostima je bezvredna.!
!
Arbitrazna ili kompromisna klauzula!
Zakljucujuci ugovor,stranke u njega unose i odredbu kojom predvidjaju da se
sporovi koji eventulano nastanu iz ugovora,takodje povere arbitrazi. Ova
saglasnost volja predstavlja deo sporazuma o glavnom poslu.!
Najcesce se nalazi na kraju sporazuma, do ev. odredbe o merodavnom pr. Zato
ih cesto nazivaju i pomocnim klauzulama.!
Ako je ugovorena inst.a.,stranke obicno u ugovor ukrajaju klauzulu koja im je
preporucena. Takve k. obiceno sadrze jasno izrazen min. informacija koje ce
buduce resevanje sporova brzi postaviti na odgovarajuci pravac.!
!
Arbitrazni kompromis!
To je ex post dogovor stranaka da neki postojeci spor povere a. Kompromisom
se moze urediti sirok krug pitanja-imena a.,nacin finansiranja,nacin razmene
podnesaka..!
Moguce je da se kompromisom urede i pitanja koja se nepotpuno regulisana
a.klauzulom i tada fakticki kompromis predstavlja dopunu a.klauzule.!
!
Dijagonalne klauzule!
Javljaju se u novije vreme i to kao deo bilateralnih inv. sporazuma. Tim
sporazumima drzave se jedna prema drugoj obavezuju da ce pruziti zastitu
ulagacima koji dolaze iz drzave saugovornice i samim sporzumom garantuju
odredjen nivo zastite. Dok njih nije bilo,nezadovoljni investior bi mogao da trazi
samo diplomatsku zastitu, medjutim ovom klauzulom obe drzave pristaju da ih
nezadovoljni inv. tuze pre odredjenim a.tribunalom. Ovo prakticno znaci da se
podnosenjem tuzbe od str.inv. arbitrazni sporazum konacno i sklapa.!
!
Sastavljanje a.klauzula!
Francuski pravnik Ajezeman je identifikovao 4 kljucne f-je a.spor.:!
1) da veze ugovorne strane!
2) da iskljuci sudsko odlucivanje, bar do donosenja a.odluke!
3) da ovlasti arbitre da odluce o sporovima koji mogu iskrnusti medju ugovornim
stranama!
4) da omoguci efikasnu a.proceduru ciji ce rezultat biti odluka koja ce kasnije biti
podobna za izvrsenje!
Postoje 2 pristupa sastavljanju a.klauzule. Prvi je minimalisticki:!
1. Sporazum mora stvoriti jasnu obavezu za stranke. One moraju odluciti da li
zele ad hoc ili inst.a.!
2. Mora jasno opredeliti a. kao jedini nacin resavanja sporova izmedju stranaka-
nekad je moguce ugoriti i split klauzulu ( da biraju da li hoce a. ili sud).!
3. Sporazum mora identifikovati krug pitanja koja ulaze u njegov opseg,odnosno
obj. domasaj a.spor.!
4. Mora biti jasno da se a.poverava da spor konacno resi.!
!
A.klauzula moze, ali i ne mora, da ima i dodatne elemente:!
1. Ako su se odlucili za inst.a. onda je nuzno i identifikovanje a.institucije kojoj
poveravaju spor.!
2. Odabir sedista a. Ako to ne preciziraju,mesto ce odrediti inst.a., odnosno
arbitar pojedinac/a.vece.!
3. Sastav tribunala, a redje i kvalifikacije koje arbitri moraju posedovati.!
4. A.klauzula moze da sadrzi i odredbu o jeziku a.!
5. Odredba o merodavnom mat.pravu.!
6. Ako je ad hoc, nekad se precizira i organ imenovanja. To je pojedinac ili
institucija koja ce imenovati a.pojedinca ili predsednika a.veca. To je cesto
Generalni sekretar Stalnog a. suda u Hagu.!
!
8. Punovaznost arbitraznog sporazuma!
Uslovi se ticu:!
1) forme!
2) sadrzine!
3) sposobnosti stranaka!
Takodje mora se pronaci merodavno pr. koje ce te formalne i ma. preduslove
ispitati.!
!
Formalna punovaznost!
Obavezna pisana forma. Princip konsensualnosti je ovde iskljucen, pre svega
zato sto se a. odstupa od sudovanja kao regularnog nacina resavanja sporova i
zato sto se njome dokazuje postojanje i sadrzina a.sporazuma.!
Osnovi u pogledu forme su gotovo univerzalno prihvaceni u NYk-po njoj
sporazum treba biti sacinjen u pismenoj formi, potpisan od obe str. ili sadrzan u
razmenjenim pismenima,telegramima ili preko teleprintera.!
!
Iako se cl.7 MZ trazi pismena forma, ona je pored razmene pismena i
telegrama,zadovoljena i putem elektronske komunikacije.!
MZ daje pr.snagu i sporazumima zakljucenim konkludentnim putem, tako sto
tuzilac u tuzbi navodi da on postoji,a tuzeni to ne osporava.!
Takodje, moze se zakljuciti i tako sto se u pisanom ugovoru pozove na drugi
dokument u kome je sadrzana a.klauzula.!
!
ZA daje 4 alternativna nacina za form.punovaznost:!
1) spor. sadrzan u ispravama koje su stranke potpisale-klasicna pismena forma!
2) spor.zakljucen razmenom poruka putem sredstava komunikacije koje
omogucuje pismeni dokaz, pri cemu potpisi nisu nuzni- ublazena pismena
forma!
3) spo.koji se poziva na dr.pismeno koje sadrzi arbitrazni spor.,ako je cilj
pozivanja inkorporacija a.spor.- inkorporacija!
4) tuzilac pismenim putem pokrene a.spor, a tuzeni izricito prihvati a. i s tim se
saglasi u pismenoj formi ili u izjavi na zapisniku na rocistu. Takodje,
spor.postoji i ako tuzeni uzme ucesce u a.postupku i do upustanja u
raspravljanje o predmetu spora ne istakne prigovor da ne postoji a.spor.,
odnosno ne ospori nadleznost a.suda.!
!
Materijalna punovaznost!
Neophodno je da su se stranke saglasile o esentialia negotii i da su to ucinile u
granicama koje je dopustio zakon.!
I Zabrana generalne klauzule-NYK predvidja da ce biti priznati samo oni spor.
koji se zakljucuju u pogledu odredjenih pr.odnosa, bez obzira da li se radi o
ugovornim ili vanugovornim.!
!
II Neparan br. arbitara- neophodno je da stranke preciziraju hoce li suditi
a.pojedinac ili troclano vece. Ako to propuste da ucine, odluku donosi ili pravilnik
institucije ili odg.organ imenovanja.!
Ako ugovore paran br., takav spor. je nistav.!
!
III Arbitrabilnost- to znaci da ce neki pr.sistem dati efekat a.spor. i da ce dopustiti
derogaciju nac.sistema sudovanja samo ako se ta derogacija vrsi u pogledu
sporova koje je nac.zakonodavac smatrao podobnim za iznosenje pred a.!
Kod nas uslov arbitrabiliteta ima 2 komponente:!
a) arbitrabilan je samo onaj spor koji se tice imovinskog spora o pravima kojima
stranke mogu slobodno raspolagati!
b) sporovi koji su u iskljucivoj nadl.sudova ne mogu se izneti pred a.!
Ta nadl. je vezana za porodicnopr. i naslednopr. materiju, kao i sporovi o
stvarnim pr.na nekretninama u RS koji su u iskljucivoj nadl. srpskog pravosudja.!
!
IV Mane volje- ne smeju postojati. Razlozi nistavosti su prinuda, pretnja, prevara
ili zabluda.!
!
Sposobnost stranaka za zakljuce a.sporazum!
ZA je stao na stanoviste da je kapacitet za zakljucenje a.s. dvojako uslovljen:!
a) postojanjem pr.subjektiviteta- potpisnik mora biti fiz. ili pr.l.!
b) mora imati stranacku sposobnost!
A. moze ugovoriti i drzava, drzavni organi, ustanove i preduzeca u kojima
drzava ima svojinsko ucesce.!
!
9. Autonomija arbitraznog sporazuma!
Jedini osnov nadl. na osnovu kojeg a.moze egzistirati je punovazan a.sporazum.
Zato postoji realna opasnost da se tuzeni opredeli za sabotazu a.postupka tako
sto bi tvrdio da je glavni ugovor nistav, te da je samim tim i a.klauzula,kao deo
sireg sporazuma, pogodjena nistavocu.!
Ako je nistava i a.klauzula moglo bi se zahtevati da o nistavosti svega ne sme da
odlucuje tribunal,vec sud.!
!
Doktrina autonomije a.sporazuma- nalaze da se sudbine glavnog sporazuma i
a.klauzule razmatraju nezavisno jedna od druge.!
One se tretiraju kao 2 odvojena sporazuma i njihova pr.sudbina nije nuzno ista.
Nistavost glavnog ugovora ne znaci automatski i nistavost a.klauz.!
Odvojenost sudbina moze da rezultira i obrnuto- da usmeno zakljucen ugovor
vazi, ali je uskracena punovazost oralno zakljucenom a.spor.!
Zato svrha doktrine nije da po svaku cenu odrzi a.klauz. na snazi,vec da pravne
sudbine budu odvojeno ispitane.!
!
MZ govori da odluka tribunala o nistavosti ugovora nece ipso iure rezultirati
nistavoscu a.klauz.!
Nas ZA ide dalje- ako je spor.o a. zakljucen kao a.klauzula, ona se prilikom
odlucivanja o prigovoru o postojanju ili punovaznosti spor. o a.,smatra
nezavisnom od ostalih odredaba ugovora.!
Odluka a.tela o nistavosti ugovora koji sadrzi a.klauz., ne povlaci nistavost te
klauz.!
!
10. Pravo merodavno za arbitrazni sporazum!
Moguce je da se na glavni ugovor i a.k. mogu primeniti razl. prava. Ako je
zakljucen a.kompromis gl.ugovor i spor.o.a. su i fizicki razdvojeni.!
!
Osnovno nacelp mpp-a je da pr.odnosi treba da budu regulisani pravom koje je
sa odnosom u najblizoj vezi. Dakle, prednost se daje okvirnoj tacki vezivanja
“pravo najblize veze” uz pomocne kriterijume (sediste nosioca karakteristicne
prestacije).!
!
Ako je rec o a.kompromisu on je zakljucen nakon sto je spor vec izbio i ovde nije
nezamislivo da stranke stipuliraju pr.koje ce biti merodavno.!
Kod a.k. to je redji slucaj. Odnosno, u vecini slucajeva, a. se ugovara a.k., a u
samoj klauz. ne postoji eksplicitan izbor merodavnog pr.!
Medjutim, sam ugovor u kome je klauz. sadrzana cesto sadrzi izbor merodavnog
pr. Sad se postavlja pitanje da li primeniti isto merodavno pr. i na gl.ugovor i na
a.k.?!
Postoje 2 opravdanja za primenu lex causae koji su stranke same izabrale:!
1) stranke su birajuci merodavno pr. za ugovor, implicitno izabrale i merodavno
pr. za a.spor.!
2) birajuci merodavno pr.za ugovor tom pravu podvrgavaju sve ugovorne klauz.,
sto ukljucuje i a.k. !
Domasaj eksplicitnog izbora merodavnog pr. obuhvatao bi ceo ugovor.!
!
Ako u ugovoru nema nikakve indikacije izbora, preovladjujuci stav je da je a.spor.
najblize vezan sa pr.sistemom zemlje u kojoj se nalazi sediste a. !
Sediste je centar njenih aktivnosti, njene pravne gravitacije i pr.sistem te zemlje
daje arbitrazi pr.snagu i kontrolise njen rad. !
Merodavno pr. za a.spor. je lex loci arbitri.!
!
U sustini sve se svodi na 2 izbora- pr.koje su stranke same izabrale ili lex loci
arbitri. Ovo prihvataju i NYK,MZ i zakoni na njima bazirani.Odstupanja su
retka,npr. Svajcarska pre svega sto je ona sediste brojnih a.- sporazum ce biti
punovazan ako je punovazan bilo po pr.koje su stranke izabrale, po lex causae
za gl.ugovor ili po svajcarskom pr.!
!
11. Domasaj arbitraznog sporazuma!
Ima svoju subj. i obj. stranu. !
Subj.- prostire se na stranke koje su a.spor. zakljucile. On deluje inter partes,ali
postoje odstupanja.!
Obj.- prostire se na odnose u vezi sa kojima je a.spor. zakljucen.!
!
Subjektivni domasaj!
Rationae personae, a.spor.obavezuje one koji su ga zakljucili. To su ugl.2 pr.l.
Kada tribunali zele da prosire domasaj a.spor., izgovor se trazi u doktrini grupe
kompanija- opravdano je smatrati da a.spor. obavezuje i onaj pr.entiet koji
pripada istoj grupi kompanija kao i entitet koji se javlja kao potpisnik spor.,ako
sve te kompanije cine jednu neraskidivu ekonomsku celinu.!
!
Postoje i dr.nacini da se a.spor. primeni na lice koje da inicijalno nije potpisalo:!
1) moguce je da ustupanjem na mesto jednog lica u ugovorni odnos stupi drugo.
Negde se smatra da se time automatski prenose pr.i obaveze iz a.spor., a
negde se zahteva eksplicitni pristanak cesionara.!
2) npr. dodje do univerzalne sukcesije pr.subj.,najcesce putem preuzimanja.!
!
Objektivni domasaj!
Formulacija a.k.- Glavno orudje pri odredjivanju obj.domasaja a.spor. je njegova
jezicka interpretacija.!
Najcesce koriscena formulacija je da ce se a.podvrci svi sporovi koji proisteknu iz
ugovora ili nastanu u vezi sa ugovorom.!
!
Protivtuzba i kompenzacioni prigovor- pred a.,protivtuzba moze biti podneta
samo ako potpada pod obj.domasaj a.k.!
Nema problema kada se protivtuzba odnosi na isti pr.odnos. Vecina klauz.je
siroko postavljena, i najcesce obj.domasaj spor. ce pokrivati i eventualne
protituzbe i prigovore prebijanja iz tog odnosa.!
!
Ako je jasno da protituzba ne potpada pod kompetencije koje tribunal ima na
osnovu spor., tuzeni moze pribeci kompenzacionom prigovoru.!
On je za tuzenog bolji utoliko sto se pri njegovom isticanju najcesce ne postavlja
pitanje obj.domasaja. !
Posto kompenzaciona izjava moze imati efekta i mimo a.,zadatak tribunala je
samo da proveri da li se ugasilo potrazivanje tuzioca,ako je ta cinj.sporna.!
Medjutim,kompenzacija je limitirana visinom tuzbenog zahteva-tako da je
domasaj k.prigovora ogranicen.!
!
Za razliku od komp.prigovora, tribunal ce se izjasniti o protituzbi cak i kada je
tuzba povucena.!
Protivtuzba, za razliku od kom.prigovora, ima svoju samostalnu sudbinu, te njena
efikasnost nije ogranicena uspehom koji tuzilac postigne u pogledu ostvarenja
svog tuzbenog zahteva.!
!
12. Patoloske klauzule!
Postoji mnogo nacina da klauz. bude lose sastavljena. Problem defektnih k. prvi
je obradio Ajzeman i njih nazvao patoloskim. !
Pojavljuju se njihove klasifikacije, pa tako Dejvis nih deli prema nivou patologije
na one u kojima je patologija relativno lakseg i tezeg stepena, te unutar nje
nabraja najcesce defekte.!
!
Laksi stepen patologoije!
U okviru ovog stepena jedan od problema je eventualno nedovoljno jasna volja
stranaka da spor povere a. Npr. one ugovore da moze biti nadlezna a., a ne da
ce biti nadlezna. Mada, ovo moze da se tumaci i tako da one nisu obavezne da
se obrate a.,ali ako jedna od njih optira za a., a. postaje mehanizam kojim se
konacno resava spor.!
!
Drugi cesti izvor patologije je pokusaj da se ugovori inst.a., ali da se njeno
sedsite izmesti iz grada u kome se inst.a. nalazi i preseli na drugo mesto. !
Npr. Medjunarodna trgovinska komora ima sediste u Parizu,ali istovremeno veliki
br. tribunala koje ICC administrira ima sediste u dr.gradovima, pa cesto klazula
moze da navodi da ce spor resiti ICC u Zenevi sto moze dovesti do preispitivanja
da li su stranke zelele ICC sa sedistem u Zenevi, ili zele a. Zenevske trgovinske
komore.!
!
Treci oblik je vezan isto za ugovaranje inst.a. Imena inst.a. su ugl. dosta dugacka
i komplikovana, pa u klauzule bivaju ponekad unesene manje ili vise pogresno.!
Npr. umesto Medj.trgovinskoj komori u Parizu, poveravaju spor Zvanicnoj
trgovinskoj komori u Parizu- problem je sto u Parizu nema zvanice komore,pa
tribunali moraju da tumace sta su stranke zapravo htele.!
!
Tezi oblici patologije!
Svaka a.mora da se odvija po nekim procesnim pravilima i to mora biti jedan
jedini set pravila.Resenja ne smeju biti polovicna koliko god zeleli da
kompromisom stvore neutralnu atmosferu.!
Primer kobnog kompromisa- spor ce se resavati pre a. koju ce imenovati
Medj.trgovinska komora u Zenevi, u skladu sa a.procedurom koju predvidja
Gradjanski zakon Venecuele i Gradjanski zakon Francuske, uz postovanje prava
mesta a.!
Ovde ne samo sto su navedeni pogresni zakoni,vec bi i njihiva kumulacija dovela
do situacije koja bi bila fatalna po postupak.!
!
Takodje,kobna moze biti i kombinacija sudskog i a.postupka.- nadl. je sud u
Berlinu. Supsidijarno je nadl. a.tribunal ICC. Sediste a. bice u Bernu,Svajcarska.
A. ce primeniti nemacko mat. i form.pr. Odluka a. ce biti konacna i obavezujuca.!
Problem- jel nadlezan sud,pa tek po njegovoj odluci a.? Jel treba cekati do kraja
1s postupka ili kraja zalbenog postupka?!
!
Moguce je da usled defekata, tuzeni ne pribegne osporavanju postojanja i smisla
a.spor. Moguce je da i naknadnim spor. isprave defektnu k. Medjutim, cesce se
desava da tuzeni patologiju k. koristi kao sredstvo svoje odbrane.!
Osporavajuci punovaznost a.k. obara se i nadleznost a., odlucivanje prolongira,a
konacna odluka se odlaze.!
!
Nema jednistvenog odgovora i praksa je razl. Engleski sudovi ce pokusati da
izbrisu nekonzistentni deo k. i ostaviti deo koji ima smisla.!
Americki ce pokusati da utvrde da li bi strane ugovorile a. i bez spornog dela k.!
Ako je defektni deo sporednog karaktera, k. opstaje, ako je to nesto sto je
sustinski deo pogodbe, k. ne ostaje na snazi.!
!
13. Odlucivanje o nadleznosti!
Nepostojanje nadl. jedan je od razl. za ponistaj a.odluke ili odbijanje njenog
priznanja van zemlje porekla.!
A.moze meritorno da odluci samo ako je spor arbitrabilan, ako nadje da postoji
sporazum stranaka da se spor poveri a., da a.spor. obuhvata upravo stranke u
postupku i da su tuzbeni i protivtuzbeni zahtevi unutar obj.domasaja a.spor.!
!
Osporavanje a.nadl. moze da se javi u 2 oblika:!
1) Delimicno osporavanje- ne tvrdi se da je spor.nistav ili da nije ni zakljucen,
vec da a.nema nadl. da raspravlja o nekim od zahteva stranaka jer ne
potpadaju pod domasaj a.spor.!
2) Potpuno osporavanje- spor.nistav, da ga je zakljucio neko drugi ili da se radi
o sporu koji se ne moze izneti pred a.!
!
Kompetenz-kompetenz!
Doktrina autonomije a.spor. nalaze da se pr.sudbine a.k. i ugovora u kome je
sadrzana tretiraju odvojeno. Svaki ce se ispitati ponaosob.!
Ko odlucuje o nadl.? Prirodno bi bilo da to cini sama a. Medjutim, ako se tvrdi da
spor. uopste nema kako o tome tribunal moze da odlucuje, jer ako ga nema,
tribunal nije ovl. da odlucuje ni o cemu,pa ni o nadl.!
!
Resenje je u doktrini kopmetenz-kompetenz (nadleznost za nadleznost).!
Ono predstavlja pr.fikciju po kojoj je tribunal uvek nadl. da odluci o svojoj nadl.
Cak i ako konacan ishod bude da a.spor. nije ni zakljucenm u nadl. tribunala je
da o tome donese odluku se ne dira.!
Medjutim, uprkos nadleznosti arbitara da odluce o tome, rec o nadl.a. ce imati i
sudovi.!
Da li ova doktrina ima i negativne efekte? Odnosno, moraju li sudovi da se
uzdrze od odlucivanja o nadl., tek posto arbitri donesu odluku o tome? !
Ako negativni efekti postoje, sudovi ovim pitanjem mogu da se bave tek posto
a.o tome nesto odluci.!
Moze li sud onda da ispita postojanje spor., a samim tim i osnova za kasniju
a.nadl. i da li je ovo ispitivanje u suprotnosti sa doktrinom?!
Stavovi su podeljeni. Negde sudovi moraju da ustuknu pred vec konstituisanim
tribunalom, a ako nije ispituju a.spor. samo prima faciae, sto znaci da se
prednost daje a.!
Negde se sudovima daje sira uloga i eksplicitno se daje mogucnost da sud prvi
udje u ispitivanje nadl.!
NYK i MZ se ne opredeljuju ni za jednu, ali se iz formulacije vidi da je ispitivanje
nije ograniceno na prima faciae.!
Nas ZA- sud se moze oglasiti nadl. samo ako su manjkavosti a.spor.ocigledne.
Sto znaci da smo se opredelili za prima faciae analizu.!
!
14. Mehanizam odlucivanja o nadleznosti!
Potpuno osporavanje nadl.-napad na sam a.spor.!
Najcesci scenario je da se nakon pokretanja a.postupka, nadl.ospori pred
samom a.!
Prigovor nenadleznosti moze se podneto najkasnije u odgovoru na tuzbu, a cinj.
da je tuzeni imenovao arbitra ne znaci i da je automatski priznao nadl. tribunala.!
!
Drugi nacin je da se stranka koja spor. smatra nistavim ili nepostojecim odmah
obrati sudu:!
1) moguce je deklaratornom tuzbom zahtevati da sud utvrdi da je a.spor. nistav
ili da nije zakljucen. Kod nas ova varijanta nije moguca.!
2) jedna od stranaka zeli da podnese tuzbu,ali to ne zeli pred a., jer smatra da je
a.spor.manjkav, pa se ona onda odmah obraca sudu.!
Ako tuzeni istakne prigovor postojanja a.spor.,sud je duzan da predmet prepusti
a.,osim kada nadje da je a.spor. ocigledno nistav,bez dejstva ili da ga nije
moguce izvrsiti.!
Sud se nece ex offcio oglasiti nenadleznim,vec iskljucivo po prigovoru tuzenog.!
!
Treci nacin se aktivira ako prva dva propadnu, nakon sto je a.odluka donesena.!
Medjutim, ovo sredstvo se moze koristiti samo ako je nadl. konzistentno
osporavana od samog pocetka.!
Ako se tuzeni upusti u spor i ne istakne prigovor nadl. u toku a.postupka, smatra
se da spor.o.a. postoji i to pitanje se ne moze naknadno otvarati.!
!
Ako se nadl. osporava pred samom a., a u pitanju je ad hoc, o tome ce resiti
tribunal i jedino pitanje je forma odluke. !
Jedna opcija je da se o nadl.odlucuje kao o prethodnom pitanju i da se o tome
odmah donese posebna odluka. Stranke onda imaju mogucnost da odluku
iznesu pred sud i odluka suda ce biti konacna,zalbe nema.!
Rok za intervenciju suda je 30d.!
Sudka odluka je konacna, res iudicata na teritoriji zemlje u cije ime je doneta i u
kojoj a.ima svoje sediste.!
Ako a.odluka bude kasnije napadnuta u zemlji porekla, prethodna sudska odluka
bice res iudicata i ponistaj je aposlutno izvestan!
!
Druga varijanta je da se odluka o prigovoru nadl. donese zajedno sa odlukom o
meritumu. Tada se nadl. moze naknadno osporavati samo u postupku ponistaja
ili eventualnog priznanja i izvrseja u inostranstvu.!
!
Ako se nadl. osporava pred inst.a., u nekim pravilnicima je predvidjeno da sama
inst. vrsi prethodnu kontrolu postojanja a.k.!
!
-Odnos sudski i arb. odluka o nadleznosti-!
Sudovi nemaju odnos sa a. kao sa sudovima nizeg stepena. Zadatak sudske
kontrole je da spreci prekoracenje nadl.,a ne da utvrdi njene granice.!
Ovo ima nekoliko posledica:!
1) ako se a. oglasi nenadleznom,sud ne moze tu odluku da preispita i nalozi a.
da ipak postupa. Sud moze odlucivati o nadl. samo je a. prethodno
konstatovala da je ima.!
2) Odluka suda moze biti ista kao i a.,ali moze biti i da nadl.nema. Posledice
ove “negativne”odluke zavise od procesnog momenta i suda. Ako on utvrdi
da nadl. nema i pre nego sto je a.zapocela,ili dok je postupak u toku, nema
rezona da se spor okonca pred a. imajuci u vidu da sudska odl.o nenadl.
postaje res iudicata na teritoriji zemlje u kojoj a.ima sediste.!
Sto znaci da ako a. nastavi sa odlucivanjem i donese konacnu odluku uprkos
sudskoj oceni da nadl.nema, a.odluka ce biti ponistena.!
!
15. Izbor i imenovanje arbitara!
Stranke su slobodne da sporazumno odrede br.arbitara koji ce resavati o
njihovom sporu. To moze biti bilo koji br.,no vecina zak.,ukljucujuci i
nase,predvidja neparan br.!
Sustinski stranke biraju izmedju arbitra pojedinca i troclanog veca.!
Arbitar pojedinac ce biti celishodnije i efikasnije resenje u slucaju da je u pitanju
spor manje vrednosti.!
Ako su stranke ugovorile inst.a.,dilemu najcesce razresava inst.pravilnik. Npr.
pravilnik Becke a. kaze da ce odbor odlucivati o sastavu a. od slucaja do slucaja,
a pravilnik STA npr.kaze da ce suditi a.pojedinac ako je vrednost spora ispod
700.000$.!
Ako su stranke ugovorile ad hoc,a nisu odredile br.a., resenje zavisi on
nac.zakona. U jednoj grupi,ukljucujuci i nas, predvidja se da ce odluku doneti
sud.!
Ugovaranje parnog br. se eksplicitno zabranjuje,ili se cak arbitrima nalaze da
izaberu dodatnog arbitra koji ce imati ulogu predsednika veca.!
Medjutim,ima odstupanja,narocito u common law sistemima-tzv. umpire sistem u
kojem se moze izabrati paran br.,uglavnom dvojca,pa ako se oni ne
dogovore,biraju treceg (umpire). Ovo se srece retko.!
!
Kako je spor pred a. najcesce pravni spor, to je za ocekivati da se od arbitra
ocekuje strucnost u pravnim pitanjima. Najcesce se biraju pravnici-
advokati,pravnici zaposleni u preduzecima,profesori prava. !
Cak i kada ucestvuje troclano vece,arbitri ce uvek biti pravnici.!
Ipak, u nekim vrstama sporova, a narocito u gradjevinskim i pomorskim
sporovima,razvila se praksa da se u tribunale imenuju arbitri koji nisu pravnici,ali
poseduju relevantno znanje za te sporove.!
!
Ako su stranke zakljucile a.kompromis nakon izbijanja spora,imena arbitara
obicno se u njemu navode. Ako je a.ugovorena klauzulom,postoje 2 opcije:!
1) u slucaju da je spor poveren arbitru pojedincu, njega obicno treba da izaberu
obe strane zajedno!
2) ako je ugovoreno troclano vece,svaka stranka bira po jednog arbitra,a onda
oni biraju treceg,predsednika veca.!
Mada,ako se spor resava pred nasom STA,arbitri mogu biti samo lica sa liste
arbitara.Kada se troclano vece konstituise,stranke mogu inicijalno izabrati 2
arbitra,pri cemu mogu imenovati i one koji se ne nalaze na listi. Predsednik mora
biti sa liste.!
U postupcima pred ICC po pravilu se uzima da predsednik veca ili arbitar
pojedincac nece biti iz tuzioca ili tuzenog.!
Kada nije ugovorena primena nekih inst.pravila,nas ZA predvidja da arbitar moze
biti bilo koje poslovno sposobno fiz.l.,bez obzira da li je nas ili strani drzavljanin.!
!
Obicno se ocekuje da arbitra pojedinca zajednicki imenuju stranke. Ovo vazi i za
inst. i za ad hoc a. Ako postoji rok u kome se to moze uciniti,on po pravilu pocinje
da tece od momenta kada je tuzba dostavljena tuzenom.!
Npr. u postupku pred STA stranke imaju 30d od odg. na tzubu da se dogovore o
licnosti a. Ako one to u roku ne ucine, Predsednik STA ce izabrati a.!
S druge strane, po JAMS pravilniku, administracija ce strankama poslati listu od
5 kandidata, stranke mogu neke od njih precrtati, a ostale rangiraju prema
preferenci. Administracija zatim uporedjuje obe liste i bira a.pojedinca.!
Medjurtim, postoje i a.institucije gde stranke nemaju nikakvu ulogu u izboru
a.pojedinca.!
!
Glavna prednost inst.a. je ta sto ce institucija biti organ koji ce prekinuti
blokadu,ako do nje dodje. Kod ad hoc a. generalno nema takvog organa. Ovaj
problem se resava u zavisnosti od toga da li je prihvacen UNICITRAL model
pravila ili se a.odvija u procesnom okviru odredjenom pravom zemlje u kojoj
a.ima sediste.!
Ako je izabran prvi slucaj, odluku donosi Generalni sekretar Stalnog a. suda u
Hagu.!
Ako je izabran drugi, na teren stupa organ imenovanja- to moze biti a.institucija,
predsednik a.inst., sudija ili privatno lice.!
!
Evropska konv. iz 1961. koja se primenjuje u a. izmedju lica koja imaju sediste u
razlicitim drzavama ugovornicama, predvidja da ce organ imenovanja biti
predsednik nadlezne trgovinske komore zemlje u kojoj je stranka koja je
propustila da izvrsi imenovanje.!
!
Kada je u pitanju troclano vece, svaka stranka imenuje po jednog a. Tuzilac to
obicno cini u tuzbi, a tuzeni u odgovoru.!
Zatim, ta dva izabrana a. biraju treceg,predsednika veca.!
Momentom u kome predsedavajuci prihvata imenovanje konstituise se a.tribunal.!
!
Ovde se javlja jedna specificnost- u prvom koraku svaka od strana moze
imenovati po jednog a., a da se u taj izbor dr.strana ne mesa. Ta sloboda je data
da se formira vece sastavljeno od nepristrasnih i nezavisnih a.!
Pravilnik STA eksplicitno predvijda da za a. ne mogu biti imenovane osobe koje
rade kod stranaka,clanovi su njihovih organa ili saradnici.!
ZA ne dozvoljava da se bira lice koje je osudjeno na bezuslovnu kaznu zatvora.!
!
Ako je ugovorena inst.a., institucija ce od a. zatraziti da potpise izjavu u kojoj ima
3 opcije:!
1) da se prihvati duznosti!
2) da se prihvati duznosti, ali da pri tom iznese eventualne veze i istoriju koju je
imao sa jednom od stranaka!
3) da se ne prihvati duznosti!
!
U postupku pred STA stranka moze u roku od 15d izjaviti prigovor na imenovanje
a. i o tome ce odluciti Predsednistvo STA u uzem sastavu. Alternativno, stranka
moze zatraziti i izuzece a. ako smatra da postoje opravdane sumnje u njegovu
nepristrasnost i nezavisnost.!
!
Ukoliko tuzeni ne imenuje a., u pomoc pristize institucija, a kod ad hoc a. sud ili
organ imenovanja.!
!
Moze se desiti da 2 arbitra ne mogu da se saglase o trecem, a i tada to resava
inst.,odnosno organ imenovanja ili sud.!
!
ICC pravilnik predvidja da ce predsedavajuceg birati sama inst., osim ako su
stranke izricito predvidele da ce odabir biti izvrsen na drugi nacin.!
CIETAC pravilnik predvijda da svaka stranka sama bira po jednog a., a zatim
treceg biraju zajedno.!
!
Ponekad dolazi do potrebe da se pred a. rese i sporovi u kojima se na strani
tuzioca ili tuzenog javlja vise subjekata. !
Pravilnik PKS predvidja da ce u tom slucaju oni morati da zajednicki imenuju
svog arbitra. Ako to ne ucine, umesto njih ce to uciniti Predsednik STA.!
!
Kada stranka imenuje a.,postupak se odvija u 3 faze:!
1) prvi kontakt i raspitivanje da li je on voljan da se prihvati zadatka!
2) pristanak a.!
3) obavestavanje druge strane o imenovanju a.!
!
Odnos izmedju stranaka i a. je prvenstveno ugovorni. Najcesce se on kvalifikuje
kao sui generis ugovor, neimenovani ugovor koji lici na ugovor o nalogu, ili na
ugovor o pruzanju usluga.!
Smatra se da se ovaj ugovor (receptum arbitri) moze zakljuciti izricito i precutno,
kao i da sa a. zapravo obe strane zakljucuju ugovor. Stranka koja imenuje a.
zapravo nastupa kao zastupnik obe stranke.!
Stranke su duzne da a. plate honorar za njihov rad. Ako je ugovorena inst.a.,
ovaj iznos se daje inst. !
Postoje 2 nacina za izracunavanje honorara:!
1) prvi metod se bazira na racunanju vremena koje su a. proveli radeci na
slucaju i odredjivanju cene sata!
2) drugi je da se iznos honorara veze za vrednost spora-cesci metod!
Uobicajeno je da se predsedniku veca isplati veca suma.!
Ako je ugovorena ad hoc a. stranke i a. direktno pregovaraju o visini nadoknade i
o metodu izracunavanja. Pregovori se obicno obavljaju tek nakon sto je
konstituisan tribunal u punom sastavu.!
!
Arbitri su duzni da svoj posao obavljaju savesno i efikasno. Njihove osnovne
obaveze su:!
1) da se spor resi!
2) da budu nezavisni i nepristrasni!
3) da se postupak vodi na fer i efikasan nacin!
4) da svoj mandat odrade do kraja- receptum arbitri ih obavezuje da svoju f-ju
obavljaju sve dok se ne donese konacna odluka.Nas ZA dopusta povlacenje
a. samo u slucaju opravdanih razloga zbog kojih nije vise u stanju da obavlja
svoju duznost.!
5) duguju tajnost postupka- oni ne smeju bez saglasnosti stranaka da objavljuju
njihov identitet, niti detalje spora.!
!
!
!
!
16. Nepristrasnost i nezavisnost arbitara!
Svakom je garantovano pr. na nezavisno sudjenje, garantovana je mogucnost da
o njegovim pr. i obavezama odluci nezavisni tribunal.!
Reputacija a. se brani zahtevom da arbitri budu nepristrasni i nezavisni.!
U tu svrhu se ustanovljava obaveza a. da pri prihvatanju duznosti navedu sve
okolnosti koje mogu biti od znacaja za ocenu njihove nepristrasnosti i
nezavisnosti, a strankama se stavlja na raspolaganje mehanizam za izuzimanje
a. u ciju objektivnost sumnjaju.!
!
Nezavisnost je objektivno stanje, odnos u kome se a. nalazi u odnosu na
stranke, tj. postojanje poslovnih, komercijalnih i dr.interesa izmedju stranke i
imenovanog a. Ona se zasniva na relativno lako proverivim cinjenicama.!
!
Nepristrasnost- a. moze biti objektivno nezavisan od stranke, a da ipak u svom
odlucivanju bude pristrasan iz razloga koji nemaju veze sa interesima ili
poslovnim odnosima. Pristrasnost je subj.kategorija i mogu je prouzrokovati
sasvim licne preference onoga koji odlucuje.!
Apsolutna nepristrasnost je retko moguca.!
!
Svi nac.zakoni i inst.pravila arbitrima namecu obavezu da strankama otkriju sve
okolnosti i cinj. koje mogu nezavisnot/nepristrasnost dovesti u sumnju.!
Ako je rec o a.koji nije predsednik veca,prva prilika da se to ucini jeste inicijalni
kontakt kada se stranka raspituje da li je a. uopste slobodan da se prihvati
slucaja i kada a. po prvi put sazna za identitet dr.strane u postupku.!
Arbitar sve okolnosti koje je izneo stranci koja ga je imenovala navodi u izjavi
kojom se prihvata duznosti. Time okolnosti koje mogu biti od znacaja, po prvi put
bivaju saopstene i dr.stranci u postupku.!
!
Prema UNICITRAL model pravilima, a. mora sam da oceni koje su to okolnosti
koje po njegovom misljenju verovatno mogu izazvati opravdanu sumnju.!
ZA zahteva da a. saopsti cinj. koje mogu opravdano izazvati sumnju. Dakle ne
samo one koje verovatno to mogu, vec i one koje malo verovatno to mogu.!
STA predvidja navodjenje svih okolnosti,a ne samo onih koje mogu izazvati
opravdanu sumnju.!
ICC namece obavezu da saopste sve okolnosti koje u ocima stranaka mogu
izazvati sumnju u nezavisnost.!
!
Javljaju se pokusaji da se identifikuju te okolnosti, pa je Medjunarodna
adv.komora donela Uputstva o sukobu interesa u medj.trgovinskoj a. Ona sadrze
4 kategorije situacija:!
1) non-waivable crvena lista u kojoj se uvek mora odustati od imenovanja-
identitet licnost a. i stranke, a. je zastupnik stranke, a ima fin.interes u jednoj
od stranaka, pruza pr.savete jednoj od str.!
2) waivable crvena lista koja potencijalno vodi diskvalifikaciji,ali stranke to ne
moraju uciniti- a. je prethodno pruzao pravne savete, poseduje udeo u pr.l.
koje je stranka!
3) narandzasta lista- u protekle 3 god. je zastupa stranku,ali sada ne;savetovao
i pruzao adv.usluge;2 a. u tribunalu rade u istoj adv.firmi,adv.kancelarija u
kojoj a.radi trenutno pruza usluge stranci..!
4) zelena lista situacija koje se uglavnom ne moraju prijaviti- adv.firma u kojoj
a.radi je ranije pruzala usluge stranci,a sam a.nije, a. je ranije bio koarbitar sa
zastupnikom jedne od stranaka..!
!
Kada pri prihvatanju duznosti a.navede okolnosti koje smatra da mogu izazvati
sumnju, time otvara mogucnost strankama da stave primedbu na njegovo
imenovanje.!
Prema STA ona se moze staviti u roku od 15d i o njoj odlucuje Predsednistvo
arbitraze u uzem sastavu.!
Ova primedba nije isto sto i izuzece.!
!
17. Izuzece arbitra!
Opsteprihvacen razlog za trazenje izuzeca je opravdana sumnja u nepristrasnost
i nezavisnost a.!
Kao razlog se moze pojaviti i okolnost da a.nema kvalifikacije koje su stranke
sporazumno utvrdile.!
Retko se dodaju i mentalna ili fizicka nesposobnost, odbijanje ili nesposobnost
da valjano vodi postupak!
Ako stranka koja ga je imenovala insistira da se on ne povuce,on to ni ne treba
da ucini do kraja postupka izuzeca. Ako obe smatraju da treba, onda definitivno i
treba.!
!
Kod ad hoc a. po jednom sistemu, o izuzecu ce prvo odluciti samo a.vece,ali se
kasnije naknadno i pred sudom moze podneti zahtev za izuzece.!
Prema ZA- ako se stranke odmah nisu dogovorile, o izuzecu odmah odlucuje
sud. Zahtev se moze podneti u roku od 15d od dana kada je stranka saznala za
imenovanje a. ili za razlog za njegovo izuzece.!
Protiv odluke suda,moguca je zalba.!
!
Kod inst.a.,smatra se da su joj stranke poverile i da odlucuje o izuzecu.!
Po STA- stranka ima 15d da zahteva izuzece,a rok pocinje da tece od momenta
imenovanja ili od dana kada je saznala za razlog.!
Ako a.pri imenovanju obelodani odredjene okolnosti,a stranka ih ne smatra
dovoljnim osnovom za izuzece, protekom roka od 15d ona gubi pr. da se poziva
na te okolnosti. Cak i ako joj se kasnije postupanje tog a.ucini
pristrasnim,izuzece se ne moze zahtevati sa pozivom na okolnosti koje su
odranije bile poznate.!
O osnovanosti zahteva odlucuje Predsednistvo a. u uzem sastavu,nakon sto
prethodno pribavi misljenje a.cije se izuzece trazi.!
Nas ZA ne predvidja mogucnost zalbe na tu odluku.!
!
Pristrasnost a.,njegova zavisnost ili nekvalifikovanost mogu se i kasnije isticati
kao razlog za ponnistaj a.odluke ili kao razlog zasto a.odluku ne treba priznati ili
izvrsiti.!
Da bi mogle ovo da koriste,moraju vec tokom postupka da istaknu svoju
primedbu. Ako to ne ucini,smatra se da je prekludirana i jedino se moze pozivati
na razloge koji su joj naknadno postali poznati.!
!
18. Ostali nacini prestanka mandata arbitra!
Osim izuzecem i smrcu,mandat moze prestati i na dr.nacine.!
!
1. Povlacenje a. sa duznosti!
On to moze uciniti ako postoje opravdani razlozi. Npr.bolest, ali i pokrenut
postpak za izuzece. To medjutim, ne mora da znaci da se on zaista i oseca
zavisnim ili pristrasnim. !
Neka pr. predvidjaju da se za ostavku a., ako se sa njom nisu saglasile obe
strane, mora pribaviti dozvola suda.!
!
2. Opoziv po zajednickom zahtevu stranaka!
Volja stranaka je osnov a. Pa tako, bilo bi besmisleno da se ona ne uslisi,ako obe
stranke to zele. Razlog za to moze biti isti koji postoji kod izuzeca,ali je cesci taj
da one smatraju da a.zaista ne moze da obavlja svoju duznost na nacin na koji bi
trebalo iz pravnih ili stvarnih razloga.!
Kada postignu sporazum o opozivu, nije potrebno da se dalje o tome oglasavaju
ni a.inst., ni sud.!
!
3. Opoziv na zahtev jedne stranke!
Ako obe ne postignu sporazum o tome, jedna moze sama pokusati,a razlog za to
moze biti procena da a. vise nije u stanju da obavlja svoju duznost, odnosno da
je obavlja u primerenom roku.!
Ovde odluku mora doneti neko treci- a.inst. ili sud.!
!
19. Zamena arbitra!
Ako a.prestane da obavlja svoju duznost,sledeci korak je izbor novog. Ta
zamena je neophodna jer na dr.nacin a.ne bi moga da funkcionise.!
Vecina naz.za.,ukljucujuci i nase, predvijda da ce se nedostajuci a. imenovati
upravo onako kako je originalni bio imenovan.!
Medjutim, i ovde postoje izuzeci, kako bi se sprecila opstrukcija a.postupka u
finalnoj fazi. Naime, pristrasni a. moze pokusati da spreci donosenje odluke
nepovoljne po stranku tako sto ce pre samo njeno donosenje istupiti iz tribunala,
te bi se izgubilo dragoceno vreme da se on dovede u pun sastav.!
-Slucaj Ivan Milutinovic-!
!
ICC je u svoj pravilnik uvela izricito pravilo po kome je moguce da odlucuje i
krajnji tribunal. !
Ako postupak bude zakljucen i sve sto ostane tribunalu jeste da donese odluku,
pa a.umre ili ga ICC ukloni, ICC ce konsultovati preostale arbitre da li da tribunal
bude dopunjen, ili se odluka moze doneti i bez dodatnog a.!
Kod nas ovog pravila nema, do zamene mora doci.!
!
Kada je rec o zameni predsednika veca, a narocito a.pojedinca, ponavljanje je
neminovno. Medjutim, ako je zamenjen jedan od a.koga su postavile
stranke,moze se argumetovati i nastavljanje postupka od one tacke u kojoj je
prekinut.!
!
!
20. Merodavno procesno pravo pred arbitrazom!
Na pitanje koje je proc.pr. merodavno pred sudom,odgovor je uvek lex fori-
pr.zemlje suda. Kod a.postupka,odg. je komplikovaniji.!
!
Svi a.zakoni imaju jednu zajednicku karakteristiku- dopustaju da stranke same
oblikuju postupak kako zele. Slobodna volja stranaka moze se manifestovati na
razl.nacine.!
Kada se odluce za ad hoc a.,one mogu iz temelja izgraditi proc.pravila po kojima
ce se a.odvijati.!
Medutim,gore opisani izbor stranaka znaci izbor pravila, a ne prava. !
I kada izaberu a.inst.,one biraju samo jedan deo procesnog okruzenja. !
!
Kao sto mogu birati proc.pravila, mogu birati i merodavno proc.pravo po kome ce
se a.odvijati. !
Stranke u svojoj a.klauzuli mogu eksplicitno navesti da ce za a.postupak biti
merodavno proc.pr. drzave X, a arbitri koji ce voditi postupak moraju postovati
ovakvu volju. Medjutim,ovo se retko desava, i ugl. je to pr.zemlje u kojoj a.ima
sediste.!
Iako a. nema svoj lex fori i iako stranke mogu ugovoriti proc.pravila koja ce se
primenjivati, pr.okruzenje u kome a.deluje jeste lex loci arbitri.!
!
A.postoji iskljucivo zato sto je neko pr.dozvoljava. Zato se i moc koju arbitar
dobija crpi iz pr.zemlje u kojoj se nalazi sediste a.!
Pravo zemlje sedista a. predstavlja svojevrsni lex fori i naziva se lex arbitri.!
!
Lex arbitri predstavlja procesni okvir u kome stranke mogu iskazati svoju
autonomiju volje- on odredjuje ne samo granice u okviru kojih se moze oblikovati
postupak pred a.,kao i nacela, vec i skup eksternih pravila koja kontrolisu i
pomazu a.postupak.!
U odsustvu eksplicitnog izbora nekog stranog proc.pr. kao merodavnog, tribunal
ce primeniti proc.norme lex arbitri.!
!
Skup normi koje se primenjuju na a.postupak dobija se kao posledica dejstva 2
komponente- autonomije volje i lex arbitri.!
Osnovno pravilo je da autonomija volje ne moze ici protiv imperativnih normi
zemlje u kojoj se nalazi sediste a. i cije ce pr. biti lex arbitri.!
!
Ako je ugovorena ad hoc a.,hijerarhija je sledeca:!
1) prvo se primenjuju sva pravila i kojima su se stranke dogovorile,ako su ona u
skladu sa imperativnim normama lez arbitri!
2) ako se nisu dog. o proc.pravilima,oblikovanje postupka se prepusta
arbitrima,ali on mora biti u skladu sa lex arbitri.!
!
Ako je ugovorena inst.a.:!
1) prvo se primenjuje njen pravilnik. Neke a.inst. ovlascuju stranke da se
postupak vodi ne po njenom pravilniku,vec po nekim dr. npr. UNICITRAL!
2) ako pravilnik ne regulise neko pitanje,postoje razl.nacini da se ta praznina
popuni- npr. pred STA primenice se najcelishodnije proc.pravilo, a to je ono o
kojem su se stranke dogovorile, a ako dogovora nema, ono koje se kao
najcelishodnije ucini arbitrima u granicama ZA.!
!
Svi dogovori stranaka i pravila koja se primenjuju ne smeju biti u suprotnosti sa
imperativnim propisima zemlje u kojoj se a.odvija.!
!
Tokom 60ih i 70ih, javila se ideja da se a.izmesti iz okvira nekog
nac.proc.zakonodavstva.!
Ideja delokalizacije ima 2 glavne tacke:!
1) da se procedura moze sprovesti ne uzimajuci u obzir lex arbitri!
2) da nad tako donesenom odlukom sudovi zemlje sedista nece vrsiti kontrolu,
vec ce se ona eventualno obaviti tek kasnije, u postupku priznanja i izvrsenja.!
Ova ideja je uglavnom napustena.!
!
Medjutim, od siroko prihvacenog shvatanja da a.uvek potpada pod proc.kontrolu
nekog nac.zak. postoji izuzetak- ICSID- Investiciona a. pri Svetskoj banci u
Vasingtonu.!
Cela struktura postupka i mehanizam izvrsenja odluka su odvojeni od nac.zak.!
ICSID a. je delokalizaovana i internacionalna. Sudovi zemlje u kojoj je sediste a.
nemaju nikakvu supervizorsku ulogu.!
!
21. Nacela arbitraznog postupka!
1. Nacelo dispozicije- spor se pokrece tuzbom i a. mogu odlucivati samo o
t.zahtevu. Medjutim, ovo je i nacin da se spor pokrene i da se okonca, ali je
omoguceno strankama i da biraju proc.pravila i da ih same kreiraju.!
!
2. Nacelo kontradiktornosti- moraju imati mogucnost da se izjasne o zahtevima
i navodima druge stranke,svedoka i vestaka.!
!
3. Nacelo ekonomicnosti- postupak se mora sprovoditi bez odugovlacenja,
medjutim na efikasnost ovde dosta utice i odsutsvo zalbe.!
!
4. Nacelo javnosti- retko se praktikuje. A. se ugl.odvija iza zatvorenih vrata, a
stranke o javnosti mogu da se izricito dogovore,mada je to retko. Nekad se
objavljuju tekstovi a.odluka,ali se krije identite stranaka i ostalih podataka.!
!
5. Raspravno nacelo- ono nije dosledno sprovedeno ni u parnicnom postupku.
Na strankama jeste da iznesu cinj. i dokaze koji im idu u korist, ipak a. je duzna
da da utvrdi stvarno stanje stvari.!
!
6. Nacelo usmenosti- i u parnici je omoguceno da se parnicne radnje
preduzimaju i pisemo. Ne postoji apsolutna obaveza suda da sprovede usmenu
raspravu,pa tako ni a. nije duzna da odrzi usmeno rociste ako oceni da se odluka
moze doneti i bez usmene rasprave.!
!
7. Nacelo neposrednosti- ocekuje se da odluku donesu a. koji su tok postupka
pratili u celosti. Medjutim, uvek ima odstupanja i mogucnosti da se novi a.
upoznza sa slucajem i nekim izvedenim dokazima.!
!
!
22. Pocetni stadijumi postupka!
Momenat otpocinjanja postupka zavisi da li se radi o ad hoc ili inst.a.!
Ako je u pitanju a.inst.,rec je o momentu u kome inst.a. primi zahtev za a. ili
tuzbu.!
Ako je ugovorena ad hoc a., za momenat otpocinjanja a. najcesce se uzima dan
kada tuzeni primi zahtev za a. ili tuzbu i obavestenje da je tuzilac preduzeo
odgovarajuce korake kako bi se pristupilo konstituisanju a.tribunala, imenovanju
a.pojednica.!
!
Imamo 2 vrste pismena kojima se moze inicirati a.:!
1) zahtev za a.- sadrzi samo identifikaciju stranaka,dokaz o postojanju
a.sporazuma i imenovanje a.!
2) tuzba- ona se podnosi naknadno. Ako to ne bude ucinjeno u
odg.roku,postupak se obustavlja. Druga mogucnost je da se postupak odmah
pokrene tuzbom. A.tuzba korespondira tuzbi koja se upucuje sudu- u njoj se
povrh elemenata koje sadrzi zahtev za a., opisuje spor, istice t.zahtev, cinj. i
dokazi na kojima se on zasniva.!
O tome sta predstavlja odgovarajuci a.zahtev ili kako se a.moze pokrenuti,
postoje razl.odredbe u nac.zak. i pravilniku a.inst.!
Inst.pravila o tome kako a.otpocinje su relevantna samo sa stanovistva inst.!
!
Otpocinjanje postupka moze dovesti tuzioca u situaciju da tuzbu ne moze povuic
bez saglsnosti druge strane.!
Prema ZA i STA- jednom podnetu tuzbu tuzilac moze povuci, ali ako se tome
usprotivi tuzeni, a tribunal proceni da tuzeni ima opravdan interes da se ipak
donese konacna odluka, pokusaj povlacenja tuzbe nece imati efekta i postupak
nece time biti okoncan.!
!
Postavlja se pitanje da li manjkavoj tuzbi ili zahtevu treba priznati odg.dejstva ako
naknadno budu dopunjeni ili ispravljeni? Praksa ICC je da izadje u susret tuziocu
i da se i nakon dopune/ispravke, inicijalni podnesak racuna kao momenat
pokretanja a.!
!
Tuzena strana mora prethodno biti obavestena da je postupak uopste pokrenut,
kako bi joj se dala prilika da odg. na t.zahtev.!
Jedna od ogromnih prednosti a. jeste ta sto se zaobilazi monopol dostavljanja
drzavnog pravosudja.!
Ona se za potrebe dostavljanja ne posmatra kao deo pravosudnog sistema u
kojem ima sediste.!
!
Prema ZA i STA a. direktno dostavlja pismena strankama i za to ne mora da
koristi sud, ili diplomatske kanale. Dostava se smatra urednom ako je pismeno
upuceno na postansku adresu primaoca, putem preporucene poste ili na dr.nacin
koji obezbedjuje dokaz da je pismeno upuceno.!
Postanska adresa je adresa na koju primalac redovno prima postu. Rec je o
adresi poslovmog sedista ili njegovog ogranka, adresi redovnog boravista fiz.l. ili
adresi navedenoj u sporazumu o a.!
!
Moguce je da tuzeni promeni adresu,a o tome ne obavesti tuzioca. !
ZA i STA predvidjaju da se pismeno smatra primljenim kada je upuceno na
poslednju poznatu adresu primaoca.!
!
Pismeno je moguce predati i neposredno- mogu se razmenjivati i na samom
rocistu, a konstatacija takvog urucenja u zapisniku i potpisi stranaka na zapisnik
predstavljaju dokaz da je pismeno predato.!
!
Na jednom mestu se govori o tome da je pismeno primljeno na dan kada je
upuceno na postansku adresu, a na drugom, da je primljeno onog dana kada je
predato. Ovde treba razl. 2 moguca sceanarija:!
1) kada je upuceno na odredjenu adresu i na njoj adresat pismeno primi, dan
dostavljanja treba smatrati danom prijema.!
2) ako je dostava pokusana na poslednju poznatu adresu, za dan urucenja se
ima smatrati dan kada je pismeno odaslato.!
!
!
!
!
23. Sprovodjenje postupka!
Nakon sto postupak otpocne i konstituise se a.tribunal,postupak ulazi u fazu u
kojoj se od arbitara ocekuje da na sto efikasniji nacin obave mandat koji su im
stranke poverile i donesu odliku o svim spornim pitanjima koja su pred njih
iznesena.!
Maksimalni rok se racuna od razl.proc.momenata: pravilnik STA predvidja da se
postupak ima okoncati u roku od 1god. od kostituisanja tribunala.!
ICC da se odluka mora doneti u roku od 6m od kada je poslednji put korigovan
plan odvijanja a.postupka.!
!
Uobicajeno je da tribunal primi neku vrstu mape postupka u kojoj ce izloziti nacin
na koji smatra da postupak treba da se odvija i naznaciti rokove u kojima se
pojedine radnje imaju odvijati. U pravilniku ICC ova mapa se naziva Term of
Reference.!
!
Iako je moguce da se odluka donese i bez usmene rasprave,samo na osnovu
podnesaka,tribunal je duzan da zakaze raspravu ako to zatrzai barem jedna od
stranaka,a ne postoji prethodni dogovor stranaka da usmene rasprave ne bude.!
!
U praksi se nakon inicijalne razmene tuzbe i odg.na tuzbu retko odmah pristupa
usmenoj raspravi,osim u jednostavnijim slucajevima. Ako je predmet slozeniji,a.
ce cesto strankama naloziti da u dodatnom primerenom roku, iznesu podrobnije
elaboracije po odredjenim pitanjima kako bi se sto bolje pripremio teren za
usmenu raspravu.!
U slozenoj modernoj a.,usmenoj raspravi obicno prethodi pingpong razmena
podnesaka. Sa jedne str. imamo tuzbu,claim,statement of
claim,memorial,memorandum for claimant,points of claim, a sa dr.strane odg.na
tuzbu, counter-memorial,memorandum for respondent,statement of reply.!
!
Odgovarajuce sacinjeni podnesci obicno navode: zahteve stranaka, cinj. na
kojima se zasniva tuzba/odg.na tuzbu/protivtuzba, pr.pitanja od znacaja za spor,
stav o nadleznosti arbitraze, specifikacija iznosa naknade stete,zahtev za
nadoknadu a.troskova i troskova zastupanja,stav u pogledu merodavnih pr.!
!
Nije neuobicajeno da se podnesci dostavljaju tribunalu i nakon usmene rasprave.
Nakanadnim podnescima stranke obicno pokusavaju da sumarno jos jednom
izloze svoje argumente,a redje da se pozabave pitanjima kojima nisu stigle na
usmenoj raspravi usled vremenskih ogranicenja koja su bila postavljena.!
!
Temelj uspeha u sporu jeste prezentacija dokaza o cinj. na kojima se zasniva
zahtev,odbrana od zahteva.!
Ono sto jako razl. a. od sudskog postupka jeste nacina na koji se dokazi
prezentuju,dinamika prezentacije i fleksibilnost celog procesa.!
Sa jedne str. stoji sloboda stranaka da priloze sve dokaze koji potkrepljuju
njihove tvrdnje,a sa dr. diskrecija tribunala da te dokaze oceni!
Tribunal ima pr.da odlucuje o dopustenosti,znacaju i dokaznoj snazi predlozenih i
izvedenih dokaza.!
!
Sto se tice tereta dokazivanja na svakoj je str. da dokaze one cinj. na koje se
oslanja,cak i kada to pravilo nije eksplicitno predvidjeno u zakonu ili a.pravilniku.!
!
Ugl. se javljaju 4 vrste sredstva dokazivanja-isprave,svedocenje,vestacenje i
uvidjaj.!
!
Isprave- najcesci i najefikasniji nacin dokazivanja. Originali se po pravilu ne
zahtevaju, i samo ce se izuzetno traziti da pored kopije na uvid bude dat i
original.!
!
Svedocenje- nacin svedocenja i postavljanja pitanja zavise od sastava tribunala i
preferenci pravnika. Nekad se usmeno svedocenje zamenjuje dostavljanjem
pismenog svedocenja, a svedok se poziva na rociste radi ispitivanja samo ako to
trazi jedna od stranaka.!
Svedok moze biti bilo ko. Za razl. od kontinentalnog pr. koje zabranjuje kontakt
zastupnika stranaka i svedoka,takav kontakt u a.pr. nije zabranjen.
Medjutim,priprema svedoka ne sme da preraste u manipulaciju cinj. i fabrikaciju
istine,niti ce takav svedok uspesno proci unakrsno ispitivanje koje je danas
sasvim uobicajeno u medj.trgovinskim a.!
!
Vestacenje- dolazi pred a. u obliku pismenog izvestaja ili svedocenja,ev.
kombinacija obe metode.!
Dva su nacina da se vestak pojavi u postupku:!
1) da ga imenuje tribunal i da onda stranke imaju mogucnost da pismeno
reaguju na njego nalaz!
2) da na rocistu usmeno postave pitanja koja smatraju relevantnim!
Ovaj sistem se naziva kontinetalnim.!
U americkom pr. vodi se tzv.bitka eksperata- svaka stranka angazuje sopstevnog
eksperta kojeg dr.str. ima pr. da unakrsno ispituje na rocistu,a na tribunali je da
oceni cijem vestacenju poklanja vise poverenja.!
U kontinentalnom sistemu za stranku je bitno da ucestvuje i pomogne tribunalu u
odredjivanju obima i zadataka vestacenja. Ako ima zamerku na licnost
eksperta,stranka to treba odmah da saopsti ako postoje kredibilni razlozi da
sumnja u njegovu strucnost/nepristrasnost/nezavisnost. Stranka moze i vestaku
da postavlja pitanja.!
ZA predvidja da na tu raspravu stranke mogu da dovedu i dr.vestake kako bi se
raspravila sporna pitanja.!
!
Pravilnici a.redje spominju i pregled (inspekciju) nekog predmeta ili lokacije.!
!
Zapisnik- cesto se vodi zapisnik usmene rasprave. Pocinje indikacijom
datuma,mesta rocista,prisutniih i odsutnih stranaka,imena arbitara i detalja opis
samog rocista.!
Na kraju rocista stranke i a. zajedno potpisuju zapisnik i on se obavezno
dostavlja odsutnoj stranci ako je rasprava odrzana ex parte.!
!
U a. stranke imaju potpunu slobodu da urede pitanje jezika a. Ako se bira
inst.a.,moze se,retko.dogoditi da pravilnik suzava izbor na nekoliko mogucih
jezika. Nas STA ne.!
Na tom jeziku pisace se podnesci,odvijati usmena rasprava,doneti odluka i
dr.akti.!
U praksi,stranke retko koriste mogucnost da odrede jezik,pa je potrebno
rezervno resenje. Veliki br.inst. ide ka tome da to bude zvanicni jezik sedista inst.!
Od jezika na kome se odvija inst.a.,treba razl.jezik kojim stranke komuniciraju sa
samom a.inst-to je jezik sedista inst. i pokoji dodatni svetski jezik.!
Ako je ugovorena ad hoc a. ili inst.a. koja u pravilniku ne predvidja nacin
supstitucije izbora jezika,jezik ce odrediti sami arbitri. Izbor mora uzeti u obzir
mesto a. i jezik koji su stranke do tad koristile u pr.odnosu.!
A.mogu doneti odredjene odluke,ukljucujuci i onu o jeziku,tek posto se tribunal
formira.!
Neki zakoni,pa i nas, propisali su da se do momenta odredjivanja jezika podnesci
mogu podneti na jeziku glavnog ugovora,a.sporazuma ili sedista a. Nakon sto
tribunal utvrdi jezik,svi podnesci bi se morali prevesti na jezik postupka.!
Arbitraza se odvija dalje od javnosti i od toga se moze odstupiti samo dogovorom
stranaka. Svrha iskljucenja javnosti je da onima koji pred a. iznesu spor ne
moraju strahovati o posledicama koje bi mogle nastati po poslovni i dr.izgled
stranke. !
Domasaj isljucenja je sirok i prostire se celim tokom a.!
Medjuitm,neralno je ocekivati da ce sve osobe koje znaju za spor pridrzavati
zaveta cutanja, pa dakle, a. moze biti poverljiva, ali ne i potpuno tajna.!
24. Uloga sudova!
Iako se ugovaranjem a. napustaju neke proc.garancije koje poznaju nac.pr. i
najvaznije medj.konv.,to je i dalje postupak iza koga na neki nacin stoji odredjeni
pravosudni sistem.!
Mnoge moderne kodifikacije bazirane na MZ,i nasa, ekplicitno regulisu pitanje
odnosa sudova i a.,predvidjajuci da je intervencija sudova u a.postupak moguca
samo u situacijama koje su predvidjene zakonom kojim je a.regulisana.!
Prema ZA,do donosenja a.odluke za domaci sud je rezervisan sl.delokrug:!
1) moze da odluci o privremenim merama koje zatrazi stranka u postupku!
2) ugl. u ad hoc a. pomaze pri konstituisanju tribunala (ako se stranke nisu
sporazumele o br.arbitara)!
3) u ad hoc a. odlucuju o izuzecu i opozivu a.!
4) ako a. o svojoj nadl. odluci kao o prethodnom pitanju,na zahtev jedne od
stranaka konacnu odluku donece sud!
5) bude li potrebna pomoc u izvodjenju dokaza,a. moze zatraziti da se oni
izvedu pred sudom!
6) deponovanje a.odluke pred sudom mesta a. nije nuzno,ali to stranke mogu
ugovoriti!
!
Nakon sto je odluka doneta,sudovi mogu da vrse njenu kontrolu. Kontrola
domacih odluka vrsi se ako jedna od stranaka pokrene postupak za ponistaj.
Konstrola stranih-u postupku priznanja i izvrsenja.!
!
Zak.nije odredio stvarno i mesno nadlezne sudove da intervenisu dok odluka nije
doneta. Isto tako ne zna se u kojoj bi vrsti postupka oni trebalo da pruze pomoc.!
Samo u jednom slucaju ZA je izricito predvideo da ce se odlucivati po pravilima
parnicnog postupka, i to je situacija kada se trazi ponistaj a.odluke.!
Za ostale vrste nije odredjeno,ali se sa sigurnoscu moze tvrditi da je to
vanparnicni p. jer priroda situacija za koju je potrebna intervencija ne odgovara
parnicnom sudovanju, i jer je samo u sl.ponistaja predvideo da ce biti parnicni.!
!
U vanparnicnim p. stvarno su nadl. opstinski sudovi,a mesno sud prema
prebivalistu/sedistu/boravistu predlagaca.!
Ako lice nema prebivaliste.. na ter.RS, u tom slucaju nase pravosudje jeste
medj.nadl. u skladu za ZMPP,ali inostrana stranka mora da trazi od Vrhovnog
suda RS da odredi sud koji bi bio mesno nadlezan.!
!
25. Privremene mere!
Od povrede nekog subj.pr.,cija se zastita trazi,do trenutka kada se ostvari
njegova zastita donosenjem a.odluke moze proci dosta vremena. Unutar tog
perioda razl. okolnosti/aktinosti tzuenog se mogu otezati. Da bi se to sprecilo,u
sudskom p. uvode se privremene mere koje sud odredjuje na zahtev stranke koja
zeli da spreci dalje narusavanje izgleda da zastiti svoje subj.pr.!
Potreba da se zastiti svrha a.sudovanja,namece da one i u a.mogu
zahtevati.Dilema je samo ko treba da ih donese-sud ili a.tribunal?!
Novija a.regulativa,zajedno sa nasom,ugl.dopusta konkurentnu nadl. po ovom
pitanju- stranka moze zatraziti odredjivanje p.mere bilo od a.,bilo od suda.!
Medjutim,cak i kada se a. eksplicitno odobri da donosi p.mere, ovo u praksi cesto
nije prakticno:!
1) jer se nadl.a. prostire samo na stranke u postupku. Ona ne moze prema 3.l.
da donosi p.mere,npr.banci da blokira racun tuzenog. Sud moze.!
2) cak i kada je nadll. za donosenje p.mera,on to moze uciniti tek posto se
konstituise.Neke inst.su pokusale ovo da rese uvodeci arbitre za hitne
situacije.!
3) a. nema aparat sile kojom bi osigurala sprovodjenje p.mera!
Nas zak. je optirao za konkurentnu nadl. a. i suda,ali nije predvidjen mehanizam
kojim bi se osiguralo da sud izvrsi p.meru koju donese a.!
!
Sam termin p.mere odgovara terminologiji naseg ZIPa. Medjutim,svrha p.mere
koja se trazi od suda je osiguranje izvrsenja (ne)novcanog.!
Svrha u koju se ona trazi od a. je sira- rec je o bilo kom privremenom uredjenju
odnosa stranaka kojima se odredjuje status quo ili minimizira steta koja bi mogla
nastati.!
P.mere mogu biti upravljene i na osiguranje efikasnosti a.postupka i
obezbedjenja prikupljanja dokaza.!
Ponekad a. p.merama nalazu obustavu paraleno pokrenutog sudskog postupka.!
Ako se donosenje p.mere zahteva od a. koja se nalazi u RS,ona ne treba da
primenjuje ZIP kada odredjuje ispunjenost uslova za donosenje.!
!
Potrebne su 3 proc.pretpostavke da bi tribunal doneo p.meru:!
1) njeno donosenje treba da zatrazi stranka!
2) da tribunal ima nadl.!
3) da se odluka donese nakon saslusanja obe strane!
!
U pogledu uslova za izdavanje p.mera,jedan je nesumnjiv-p.mera treba da spreci
nastanak nenadoknadive stete.!
Stav prakse je bio da p.mera ne treba da prejudicira ishod spora.Revizijom
MZ,umesto toga uslov bi trebalo da bude da stranka koja trazi meru ima razumne
sanse da uspe u sporu.!
Smatra se da je stav prakse bolji- kada p.meru izdaje sud,onda ima smisla
uvoditi razumnu sansu na uspeh, jer ce tu sansu ocenjivati telo koje ne donosi
odluku u meritumu. Ako to ucini tribunal,moze se steci utisak da je zapravo
odlucio o glavnoj stvari.!
!
Mera treba da bude proporcionalna-njom ne treba da se zadire u pr.onog protiv
koga je upravljena vise nego sto je to nuzno,niti da se iscrpljuje t.zahtev.!
!
ZA predvidja da se odredjivanje p.mere moze usloviti polaganjem
odg.obezbedjenja. Redakcija ZA sugerise da se polaganje ne moze zahtevati od
stranke koja trazi donosenje,vec samo od one protiv koje je uperena.!
!
Odluka da se ide pred sud i trazi p.m. neumitno povlaci i uklapanje u sistem p.m.
koje predvidja ZIP,tj. odricanje od nesto sireg kruga potencijalnih mera koje moze
doneti a.!
!
P.m. se moze traziti i od stranog suda,ali po nasim propisima za priznanje je
potrebno da odluka bude pravosnazna,tako da strane p.m. kod nas nemaju
dejstva.!
!
26. Pojam i vrste arbitraznih odluka!
Svrha a.odlucivanja je konacno uredjenje spornih odnosa izmedju stranaka. To je
zadatak tribunala,mada se p.moze okoncati tako sto tuzilac povude tuzbu ili
stranke postignu nagodbu. !
Ono sto je u parnici za sud presuda, za a. je konacna odluka.!
Ona resava spor u meritumu i po snazi se izjednacava sa pravosnanom
sudskom odlukom.!
Njome se t.zahtev usvaja u potpunosti,delimicno ili odbja. I one takodje mogu biti
kondemnatorne,deklaratorne i konstitutivne.!
I a. moze da donese delimicnu odluku i medjuodluku.!
Delimicnom se konacno resava o osnovi i visini nekih zahteva ili o delu zahteva
koji je kvantitativno deljiv.!
Medjuodlukom se odlucuje samo o osnovu,ali ne i o visini zahteva.!
Arbitraza je jednostepena i efekat donosenja medjupresude moze biti samo da
se rasciscavanjem jednog spornog pitanja, strana protiv koje je medjuodluka
donesena ucini spremnom na poravnanje.!
!
Ishod spora ne mora uvek biti odluka tribunala kojom se odlucuje o t.zahtevu.
Spor se moze okoncati i poravnanjem.!
Odluka na osnovu poravnanja donosi se kad god stranke od tribunala
zatraze,osim ako je disponiranje u suprotnosti sa javnim poretkom. Ovakva
odluka ima istu pr.snagu kao i sudska nagodba.!
!
Ako a. odluci infra petita,odn. ako propusti da odluci o pojedinim zahtevima
iznetim u toku postupka,naknadno se o tome moze doneti dopunska odluka. Ona
predstavlja sastavni deo odluke koju dopunjuje i pravila inst.a. i a.zakona cesto
nalazu da se takva odluka mora doneti u roku od 30d.!
!
Osim odluka o meritumu spora,tribunali u toku postupka donose i odluke o
upravljanju postupku. Ovo se pred STA naziva zakljuckom.!
!
27. Primena merodavnog materijalnog prava!
Obzirom da je autonomija volje glavni stub a.,merodavni propisi se prvo
odredjuju sa osloncem na nju,a ako nista nije ugovoreno,pristupa se posrednom
odredjivanju merodavnih mat.pr. normi.!
Autonomija volje je univerzalno prihvacena kao primarna tacka vezivanja- u
ugoovrnom odnosu s elementom inostranosti stranke su nacelno slobodne da
izaberu bilo koje pr.,bez uslova koneksiteta.!
Izbor moze biti ucinjen precutno ili izricito, inicijalno ili naknadno. Moze se cak
ugovoriti i primena vise pr. na jedan ugovorni odnos- cepanje ugovora.!
!
Moderne a. i a.zakoni dozvoljavaju strankama ne samo da izaberu pr.,vec i
merodavna pr. pravila. Ovo povlaci 2 mogucnosti:!
1) da se odabir vrsi na klasican nacin-tako sto se izabere pr.neke drzave kao
merodavno i time se odnos podvodi pod celokupni nac.sistem propisa.!
2) da se ne izabere pr.,vec pravila- deo nac.pr.,ili neka pravila medj. ili
nedrzavnog karaktera.!
!
Vecina propisa predvidja da izbor nekog nac.pr.sistema iskljucuje renvoi. Cak i
kada takvog resenja nema izricito,renovi ne treba primenjivati u slucaju da su
stranke izabrale merodavno pr.!
Sve i kad stranke ucine izbor merodavnih propisa,zakoni i pravilnici nalazu a. da
pored primene izabranih pravila,vode racuna o odredbama ugovora i obicajima.!
!
Gotovo svi a.zakoni i inst.pravilnici omogucavaju da se ugovori resavanje po
pravicnosti. Ovakav mandat oslobadja a. obaveze da donesu odluku u trouglu
koji omedjuju izabrano pr.,odredbe ugovora i obicaji.!
Ovl.da se odluci po pravicnosti uvek mora biti izricito ugovoreno i a.nikako ne
smeju pristupiti ovom nacinu resavanja po sopstevnoj inicijativi.!
!
Presudjivanje po pravicnosti znaci da je a. dopusteno da o sporu odluce potpuno
proizvoljno,ne obaziruci se na pr.pravila.!
- Po jednom shvatanju ovo odlucivanje znaci da pr.pravila gube na znacaju, a da
se veci znacaj pridaje tehnickim,psiholoskim i poslovnim aspektima spora.!
- Po drugom, znaci da se i dalje primenjuje merodavno pr,ali da se iz tog pr. ne
primenjuju pravila koja bi jednu stranu stavila u neprimeren polozaj.!
- Po trecem, to je odlucivanje po opstim pr.principima.!
!
U nasem pr., ovo ne znaci da a. imaju potpuno odresene ruke. I ovde su oni
duzni da vode racuna, primene odredbe ugovora i trgovinske obicaje.!
!
Ako stranke ne odrede merodavno pr.,sud ce ga odrediti uz pomoc sopstvenih
kolizionih normi, lex fori.!
!
Prva solucija bi bila da tribunal do merodavnog pr. dodje kolizionom tehnikom,ali
ne nuzno putem kolizionih normi lex arbitri,vec kol.normi koje smatra prikladnim.
Sta ce smatrati prikladnim,varira od slucaja do slucaja. Oni ce do merodavnog pr.
doci indirektnom,kolizionom metodom, i u odabiru odg. kol.norme uzivaju najsiru
slobodu.!
ZA i STA predvidjaju ovakav pristup.!
!
Druga solucija se moze okarakterisati kao kumulativna. A. istovremeno
primenjuju k.norme zemalja koje su blisko povezane sa slucajem.!
Same k.norme ne moraju biti identicne, no ako vode merodavnom pr.,a. ce
primeniti upravo to pr.!
!
Postoji i metod direktnog izbora (voie directe) kojim se a.omogucava da direktno
odrede prikladni mat.pr. okvir po kome ce spor resiti,bez potrebe da obrazlazu
kojim su kolizionim metodom do toga dosli.!
Direktan izbor moze imati razl. opseg. Po jednom resenju, a. se dozvoljava da po
svom nahodjenju biraju i pr. i pravila koja smatraju prikladnim.!
Po drugom,tribunal moze primeniti samo nac.zakon koji smatra prikladnim.!
!
Vecina a.sporova je ugovorne prirode i u ugovornoj materiji je najbliza veza
najpopularnija tacka vezivanja. To je podstaklo neke nac.zakone da za
a.resavanje sporova predvide posebnu kolizionu normu i a. naloze da spor rese
u skladu sa pr. sa kojim je spor u najblizoj vezi.!
!
Arbitraza se razvila kao servis medj.trgovine i stoga su ideje o lex mercatoria
nailazile na plodno tlo. Ova pravila pocivaju na tri osnova- medj.trgovinske
konv.,medj.trgovinski obicaji i opsta pr.nacela.!
Postoje 2 situacije u kojima a.primenjuju lex mercatoria i srodne principe:!
1) ona u kojoj stranke odaberu da se na njihov ugovor primeni lex mercatorioa ili
transnacionalna pravila. Iako se vidi da stranke nisu htele primenu nekog
nac.pr.,problematicno je odrediti sta su zapravo htele.!
2) ona u kojoj lex mercatoria biva primenjena po inicijatici samih a.,kada stranke
propuste da odrede merodavno pr. Ovo je moguce samo kada pravilnik ili
a.zakon dopusta najsiri moguci voie direct.!
!
!
Sto se tice saznanja i primene merodavnog pr. u a. se postavlja pitanje treba li
a.da saznaje sadrzaj pr. ex officio, ili da teret dokazivanja prebaci na stranke?!
Odgovor na ovo pitanje ne treba da zavisi od sedista a., ne samo zato sto a.
nema svoj lex fori,vec i zato sto joj nisu dostupni pomocni kanali koji sudovima
olaksavaju saznanje stranog pr.!
Gotovo nigde se ne moze naci bilo kakva odredba koja bi uredjivala pitanje
saznanja pr. pred tribunalom.!
Medjutim,razvio se tzv. hibridni metod:!
Stranke po pravilu nadugacko razvijaju svoje pr.argumente,podnoseci tribunalu
na uvid sve dokaze o sadrzaju i dejstvu propisa na koje se pozivaju,ukljucujuci i
misljenje eksperata koje angazuju za tu priliku.!
Ipak,ne postoji formalni teret dokazivanja koji lezi na strankama. Arbitri ce i sami
preduzeti korake da saznaju sadrzinu propisa na koje se stranke pozivaju.!
!
28. Ogranicenja primene merodavnog prava!
Kada sud resava spor sa elementom inostranosti,on pored k.normi svog pr.,uvek
primenjuje i odredjene korektive. Dva najznacajnija korektiva kolizione tehnike su
j.poredak i norme neposredne primene.!
!
J.poredak zemlje suda deluje tako sto otklanja primenu norme cija su meritorna
dejstva neprihvatljiva-kod nas to su dejstva suprotna Ustavom utvrdjenim
osnovama drustvenog uredjenja. Umesto nepozeljnih stranih normi,bice
primenjene lex fori.!
Medjutim, a.nema svoj lex fori,kao sto ima sud. Pa nije sasvim jasno ciji je
j.poredak relevantan.!
Prakticni razlozi nalazu uzimanje u obzir j.poretka lex arbitri,s obzirom na to da
sudovi zemlje sedista kasnije vrse kontrolu odluke u postupku ponistaja,a jedan
od razloga za ponistaj je i povreda j.poretka.!
S druge strane,valjana odluka je ona koja se moze priznati i izvrsiti u dr.zemlji,pa
je potrebno obratiti paznju i na medj.javni poredak.!
!
Norme neposredne primene se nekad nazivaju pozitivnim aspektom j.poretka-
rec je o propisima na granici izmedju javnog i privatnog,kojima drzava obicno
pokusava da vrsi snazniji upliv u ekonomsko-soc. sferu.!
Postoji vise shvatanja o metodi njihove upotrebe. Po jednom, one se primenjuju
mimo kolizione tehnike i prethode primeni k.norme. Po drugom, rec je o
mat.normama koje u sebi sadrze jednostranu k.normu.!
!
Kada su u pitanju norme pr. koje su stranke izabrale ili koje su a.odredili kao
merodavne,za ocekivati je da budu primenjene i njegove norme neposredne
primene.!
Jedini izuzetak bi bili zakoni cija je svrha politicka- naneti stetu dr.zemlji putem
bojkota,embarga ili blokade.!
!
Kada je rec o normama neposredne primene trecih zemalja ili zemlje u kojoj
a.ima sediste, za njihovu primenu je teze naci opravdanje u slucaju kada su
stranke odredile merodavno pr.!
S jedne strane, ako bi primenili norme n.primene neke 3.zemlje, a. bi dosli
opasno blizu situacije gde supstituisu a.volje stranaka i naturaju merodavne
propise koje one nisu zelele.!
S dr.strane, broji su primeri situacija kada a. ipak primenjuju i norme n.primene
3.zemalja u slucajevima kada bi izostanak bio suprotan medj.j.poretku.!
!
Kada stranke ne izaberu merodavno pr.,tada nema izbora koji bi sputavao a.,te
ce primena normi n.primene zavisiti od njihove prirode,cilja,posledica do kojih bi
njihova primena dovela,odnosno neprimena.!
!
29. Becka konvencija i arbitraza!
Materija medj.kupoprodaje unifikovana je Konv. UN o ugovorima o medj.prodaji
robe (Becka konv.,ratifikovana od 71 zemlje,ukljucujuci i nas).!
Da bi se primenila treba da je rec o prodaji robe koja ima medj.karakter, pri cemu
se oba kriterijuma cene u svetlu konv.!
Ona se ne primenjuje na sve situacije prodaje robe. Povodom ovoga,izabrala je
sistem negativne enumeracije.!
1. Ne primenjuje se na potrosacke ugovore-ugovori gde je roba kupljena za
licne potrebe ili potrebe domacinstva. Medjutim,ovakva kupovina nece biti
izuzeta iz domasaja BK ako prodavac u momentu prodaje nije znao,niti
mogao znati za nameru kupca.!
2. Izuzeta je prodaja vrednosnih papira i novca,
brodova,hoverkraftova,vazduhoplova i el.energije. Dakle,radi se o prirodi
predmeta prodaje.!
3. U rezim BK ne spadaju prodaje ucinjene na javnoj aukciji ili u okviru prinudne
prodaje. Dakle, ovde je rec o nacinu na koji je predmet prodat.!
!
Ipak,cak i neki ugovori koji bi spadali u prodaju robe, ne potpadaju pod primenu
BK. To su oni ugovori u kojima se,pored robe,prodaju i usluge, i to tako da
prodaja usluga predstavlja znacajniji deo obaveza prodavca.!
Izuzimaju se i oni ugovori u kojima prodavac proizvodi i prodaje narucenu robu, a
kupac se obavezuje da isporuci znacajan deo materijala za njenu izradu.!
!
Neophodan uslov je da prodaja robe ima medj.karakter.!
Ova konv. primenjuje se za ugovore o prodaji robe zakljucene izmedju strana
koje imaju svoja mesta poslovanja na teritorijama razl.drzava:!
a) kada su te drzave-drzave ugovornice, ili!
b) kada pravila mpp-a upucuju na primenu pr. drzave ugovornice!
!
Ako relevantan spor dodje pred a.,postoji nekoliko varijanti u kojima konv.treba
primeniti:!
1) Ako prodavac i kupac kao merodavno izaberu pr.zemlje cl.BK,prvenstveno
treba primeniti BK,a supsidijarno nac.propise. Smatra se da izbor pr.zemlje
cl.BK znaci izbor njenog pr. u celosti,ukljucujuci i odredbe BK. Ako stranke
zele da izaberu samo nac.pr.,bez BK,one mogu to da urade,ali to iskljucenje
mora biti jasno izrazeno,ili u klauzuli o izboru merodavnog pr. ili iz ostalih
okolnosti ugovora.!
2) Ako ni prodavac ni kupac ne izaberu merodavno pr.,a imaju mesto poslovanja
u zemljama cl.BK,na njihov ugovor treba primeniti BK,bez obzira na to koliko
su siroka ovl.a. pri odredjivanju merodavnog pr.!
3) Ako stranke ne izaberu merodavno pr.,a pri tom barem jedna (ili nijedna)
nema svoje mesto poslovanja u zemlji cl.BK,primena BK zavisi od nacina na
koji tribunal odredjuje merodavno pr.!
Ako mu je dopusteno da odredi najprikladnija pravila,BK moze biti izabrana ako
tribunal to nadje za shodno.!
Ako je tribunal duzan da do merodavnog pr. dodje kolizionom tehnikom,onda bi
se BK primenila samo u slucaju kada k.norma vodi ka pr.zemlje koja je cl.BK.!
!
Stranke uvek mogu u ugovoru iskljuciti primenu BK. Ovakav opting-out se moze
koristiti na 2 nacina:!
a) kada nije birano merodavno pr.,ali se primena BK ipak iskljucuje!
b) kada je merodavno pr. odabrano,ali stranke izricito ugovaraju da se iz polja
primene odabranog pr. izuzima BK.!
!
BK se ne bavi pitanjem da li ugovorne strane mogu izabrati njenu primenu i u
slucajevima kada primeni ne bi bilo mesta na osnovu cl.1. Valja uzeti da je
ovakav opting-in dozvolje, samo ako ga dozvoljava pr. merodavno za ugovor.!
Tada bi se radilo o mat.pr. autonomiji volje stranaka koju bi tribunal morao da
postuje.!
!
30. Donosenje odluke!
Od a. se ocekuje da donese odluku u sto kracem roku. !
Pred STA a.su duzni da odluku irzade u roku od 2m od poslednje usmene
rasprave ili poslednje nejavne sednice veca.!
Arrbitri JAMS imaju 3m.!
Ovi rokovi vise su odredjena preporuka tribunalima i predstavljaju signal o onome
sto inst. smatra pozeljnom ekspeditivnoscu. Za nepostovanje rokova nisu
predvidjene sankcije,a ako postane jasno da sugerisani vremenski okvir
odlucivanja nije dovoljan,neki pravilnici predvidjaju mogucnost da tribunal od inst.
zatrazi dodatno vreme.!
Specificnost inst.a. je sto inst. vrsi svojevrsnu kontrolu kvaliteta odluke. Npr. STA
u uzem sastavu razmatra olduku pre nego sto ona bude potpisana i ukazace a.
na ev. formalne nedostatke,narocito ako je rec o nedostacima koje kasnije mogu
dovesti do ponistaja odluke.!
!
Cinj. da a.koje imenuju stranke pokazuju nesto blagonakloniji stav prema
argumentima stranke koja ih je izabrala nije indikacija njigove pristrasnosti,ali
moze dovesti do situacije u kojoj 2 a. imaju razl. misljenje o resenju spora. Tada,
uloga predsednika veca postaje kljucna.!
U idealnoj situaciji, tribunal ce zauzeti jedinstven stav i jednoglasno doneti
odluku. Jednoglasnost se moze postici i kad a.imaju razl. stav o pojedinim
dokazima i argumentima, te samim tim o osnovanosti pojedinih navoda.!
Nacin na koji ce troclano vece postici jednoglasnost variraju od slucaja do
slucaja.!
Konsultacije o tome obicno pocinju odmah nakon sto se okonca poslednja
usmena rasprava,na nejavnoj sednici a.veca kojoj ev.prisustvuje zapisnicar.!
Predsednik veca je po pravilu taj koji prethodno pripremi listu kljucnih spornih
pitanja na koja se mora dati odg.!
!
Ima nekoliko nacina na koje se odluka donosi u odsustvu jednogl.:!
1) donosi se preglasavanjem tako sto odluku donosi vecina cl.veca,a glas
predesdnika vredi isto kao i glas a. koje su imenovale stranke-najcesce
resenje.Medjutim, i ovde je moguce da svaki od njih ima razl.misljenje, pa su
neki inst.pravilnici dali predsedniku jos vecu ulogu- on ce doneti konacnu
odluku.!
2) u angl.pr. je predsednik veca bio umpire arbitator-prvo bi 2 a. koje su stranke
postavile pokusala da medju sobom postignu saglasnost,ako to ne
uspeju,umpire bi doneo odluku sam.!
3) u franc.sistemu tires arbitre- ako 2 a. koja stranke ne postave ne postignu
saglasnost,predsednik donosi konacnu prevagu tako sto se priklanja
misljenju jednog od njih.!
!
Odluka se donosi na zvanicnom jeziku a. i sadrzi uvod,datum i mesto donosenja,
izreku o predmetu spora, odluku o troskovima a. i obrazlozenje.!
Uvod sadrzi podatke o a. i strankama,naziv arbitraze,podatke o
punomocnicima,datum i mesto donosenja odluke.!
Izreka sadrzi odluku a. o pojedinim t.zahtevima stranaka,kompenzacionim
prigovorima i olduku o troskovima.!
!
Na odluku donetu u okviru inst.a.,klauzulu izvrsnosti stavlja sama inst.!
!
Ako stranke nisu odredile mesto a., a arbittri propuste da to ucine,mesto
donosenja odluke naznaceno u odluci bice tretirano i kao mesto gde je a. imala
svoje pravno sediste.!
Oznaka mesta u kome je odluka donesena odredice i zemlju u kojoj se protiv nje
moze pokrenuti postupak ponistaja.!
Mestom njenog donosenja smatra se mesto navedeno u samoj odluci.!
!
Obrazlozenje odluke takodje je element forme,ali ne i puka formalnost.
Medjutim,nije moguce izbeci obrazlaganje odluke.!
Obrazlozenje je najcesce i zakonom propisan neophodan deo a.odluke.!
Uloga obrazlozenja je u a. manja od obrazlozenja u presudi,pre svega sto u
a.nema zalbenog postupka,a pogresna primena pr. i nepotpuno utvrdjeno
cinj.stanje se sami po sebi ne smatraju dovoljnim razlogom za ponsitaj odluke.!
!
Ne postoji lista elemenata koje obrazlozenje mora da sadrzi,ali se obicno nalaze-
opis spora, t.zahtev, procesna hronologija, osnov nadl.arbitraze,utvrdjeno
cinj.stanje i ocena podnetih dokaza..!
!
Arbitri potpisuju a.odluku,kako izvornik, tako i sve njene kopije. Ako je u tribunalu
doslo do preglasavanja,moze se dogoditi da a. koji se sa odlukom ne slaze
uskrati potpis. On moze da ide i kora dalje i da u izdvojenom misljenju obrazlozi
razl. iz kojih je odlucio da ne potpise odluku.!
!
Iz ang.prava je u a. stigao i obicaj da se ev. razmimoilazenja do kojih dodje u
a.vecu tokom odlucivanja mogu kasnije predociti paralelno sa donetom odlukom.!
Npr. tibunal moze biti podeljen po pitanju ishoda spora i 2 a. mogu u tom sl.
formirati vecinu i nadglasati treceg. !
Moguce je i da unutar tribunala postoji potpuna saglasnost o ishodu spora, ali ne
i o obrazlozenju koje treba da prati izreku.!
U tim sl. se otvara mogucnost da a. koji se ne slaze sa odlukom,svoje neslaganje
ucini javnim.!
U prvom sl. rec je o izdvojenom misljenju a. koji se ne slaze sa dispozitivnom
odlukom, u ostalim, a. se slaze sa dispozitivom,ali ne i s obrazlozenjem. Tada
njegovo izdvojeno obrazlozenje ima svrhu samo da ukaze na manjkavosti u
nacinu na koji je obrazlozena izreka u odluci.!
!
ZA dopusta a. da misljenje izdvoje kako u pogledu izreke, tako i u pogledu
obrazlozenja.!
!
Pravilnik STA dozvoljava izdvajanje misljenja samo u sl. kada jedan od a. uskrati
da potpise odluku-kada u vecu postoji neslaganje o ishodu spora.!
Takvo izdvojeno misljenje moze se dostaviti u razumnom roku i prilaze se
spisima i stranke u njega mogu imati uvid.!
!
31. Postupak nakon donosenja odluke!
Nakon sto se donese,mora se dostaviti stranakama.!
Prema ZA,ako je inst.a. odluku dostavlja inst.,a ako je ad hoc a.,odluku dostavlja
ad hoc tribunal.!
Znacajno je da se ona dostavi na nacin koji ne ostavlja sumnju o momentu kada
je dostavljanje ucinjeno, zato sto rokovi za ispravku i ponistaj odluke pocinju dwa
teku od njenog dostavljanja stranci koja trazi ponistaj.!
!
Svaka inst.a. cuva ne samo izvornike svojih odluka, vec i kompletne spise
predmeta.!
ZA ne predvidja obavezu da se odluka dostavlja preko suda,niti obavezu da se
ona deponuje kod suda.Ona se deponuje kod suda samo ako se o tome
sporazumeju stranke.!
!
U pogledu ispravke, tumacenja i dopune odluke, stranka moze koristiti ove
mehanizme u roku od 30d od kada je primila odluku.!
Prema ZA,ako se potkrala greska u pisanju/racunanju,tribunal ce je ispraviti na
zahtev stranke.Prema STA a. to mogu uciniti i ex offo.!
Uslov je da se radi o evidentnim i nenamernim greskama cije ispravljanje ne
menja naknadno sadrzaj i smisao odluke.!
Medjutim, tribunal ne moze naknadno izmeniti npr. visinu odmerene stete tako
sto uvidi da je pogresno utvrdio cinj.stanje ili pogresno koristio rezl.vestacenja.
Takva korekcija je van nadl. a.!
!
Konfuzno obrazlozenje odluke- narusava kvalitet odlucivanja a.,ali ne i efikasnost
dejstva izreke.!
Konfuzna izreka- ugrozava svrhu vodjenja citavog postupka.!
Pravilnici STA i ZA su medju propisima koji predvidjaju da ce a.na zahtev
stranaka rastumaciti odredjene aspekte odluke. Tumacenje se moze traziti u
odnosu na bilo koji od delova odluke.!
!
Pri odlucivanju se mogu napraviti i ozbiljni propusti- da tribunal odluci infra petita
(da propusti da odluci o nekim od zahteva). !
Najcesce je posledica previda i, za razliku od ultra petita, ne predstavlja razlog iz
koga se odluka kasnije moze ponistiti ili joj se moze uskratiti priznanje i izvrsenje.!
ZA i STA-a. mogu na zahtev stranaka doneti dopunsku odluku. Ona se moze
doneti samo ako se utvrdi da da je zahtev zaista i istaknut tokom a.postupka, te
da se radi o a.materiji koja ulazi u domasaj a.sporazuma.!
Ispravljanje/tumacenje/dopuna vrse se u formi koja je propisana za donosenje
odluke i predstavlja sastavni deo a.odluke na koju se odnosi.!
32. Ponistaj arbitrazne odluke!
Danas je univerzalno prihvaceno resenje da se protiv konacne odluke moze
izjaviti samo jedno sredstvo- tuzba za ponistaj a.odluke.!
Ona je vanredno pr.sredstvo.!
ZA- ona se moze izjaviti u roku od 3m od dana kada je odluka dostavljena stranci
koja trazi ponistaj- rok je objektivan i nakon njegovog isteka ev. podneta tuzba bi
se morala odbaciti.!
!
Sud moze ponistiti samo domacu a.odluku-strane odluke se kontrolisu u
postupku priznanja. !
Za odredjivanje koja je odluka strana, a koja domaca, imamo 2 kriterijuma:!
I Teritorijalni-domacom se smatra ona koja je doneta na domacoj teritoriji. Ovo
resenje prihvata ZA- a. sa sedistem u RS donece odluku koja se moze ponistiti
pred srpskim sudovima. Bitno je da je sediste a. bilo u nasoj zemlji.!
II Procesni-odluka ima nacionalnost one zemlje cije je proc.pr. primenjeno pred
a.!
!
Nadl. u pogledu ponistaja a.odluka se moze centralizovati-npr. u Svajcarskoj sve
tuzbe za ponistaj idu direktno Saveznom vrhovnom sudu.!
ZA se priklanja resenju po kome se tuzba ne ulaze najvisoj instanci- kod nas je
mesno nadl. sud mesta sedista a.!
Ovo je zato sto iako je tuzba za ponistaj jedino dozvoljeno sredstvo, odluka suda
po tuzbi za ponistaj moze se kasnije napadati redovnim i vanrednim
pr.sredstvima.!
Ovde je rec o parnicnom postupku.!
!
Osim usvajanja/odbijanja ili odbacivanja tuzbe, nas zakon daje sudu i mogucnost
da na predlig stranke zastane sa postupkom i omoguci tribunalu da otkloni razl.
za ponistaj.!
Resenjem kojim ce se odredti zastoj sud ce odrediti i rok njegovog trajanja, a
samim tim i rok u kojem a.moraju da otklone razl.!
!
MZ je promovisao 6 razl. za ponistaj i oni odgovaraju sadrzini i formulaciji
smetnju koje NYK predvidja za priznanje i izvrsenje a.odluka. Oni se dele u 2
grupe:!
1) razl. na koje sud pazi samo po zahtevu stranke- ovde stranka ne moze da
trazi ponistaj ako je propustila priliku da na odredjene manjkavosti postupka
ukaze u toku samog postupka!
2) razl. na koje pazi ex officio!
!
-Razl. koji se cene po zahtevu stranke-!
1. Nistavost a.sporazuma-ako nije bilo sporazuma ili on nije punovazan po pr.
kojem su ga stranke podvrgle,odluka ce biti ponistena.!
2. Povreda nacela kontradiktornosti- ako stranka ne bude obavestena o
imenovanju a. ili o pokretanju a.postupka, ili iz nekog dr. razl. nije bila u stanju
da iznese svoje stavove. Ovi propusti se cene sa stanovista efekta koje su
prouzrokovali. Dovoljan razl. je onaj koji zaista dovede do nemogucnosti da
stranka ucestvuje u raspravi,a ta nemogucnost istovremeno odlucno utice na
ishod spora.!
3. Prekoracenje nadleznosti-svako prekoracenje i odlucivanje van granica
a.sporazuma ili preko granice zahteva stranaka (extra petita).!
4. Sastav tribunala i postupak- sastav i postupak moraju biti u skladu sa
a.sporazumom,inst.pravilima i imperativnim normama ZA. Najvaznije je da
a.postuju imperativne norme ZA,cak i ako su stranke izricito ugovorile nesto
drugo.Samo ona povreda ugovornih proc.normi koja je verovatno mogla
uticati na ishod spora je razl.za ponistaj. U sl.kada a. uzmu pogresan
pr.sistem pravila,radi se o povredi stranackog sporazuma. Medjutim,
pogresna primena ispravno odredjenog pr. ne bi bila razl.za ponistaj.!
5. Odluka zasnovana na odredjenim krivicnim delima-nas ZA je dan od
retkih zakona koji je ovo uveo- lazan iskaz svedoka/vestaka, falsifikovana
isprava ili situacija u kojoj je do odluke doslo usled k.dela a. ili stranke. Da bi
do ponistaja doslo, k.delo se mora dokazati pravosnaznom presudom.Dakle,
ovde je potrebno da se a.odluka zasniva na tako ucinjenom k.d., odnosno da
je do nje doslo usled k.d. Za pobijanje odluke iz ovog razl. propisan je opsti
rok od 3m od dostavljanja presude stranci.!
!
-Razl. koji se cene ex officio-!
1. Arbitrabilnost- uvek se ponistava ako se konstatuje da je ona doneta u
materiji koja nije podobna za a.resavanje. Rec je o objektivnoj arbitrabilnosti i
njeno se nepostojanje ceni prema nasem pr. ZA kao obj. arbitrabilne odredjuje
imovinske sporove kojima stranke slobodno raspolazu i za koje nije predvidjena
iskljuciva nadl.suda.!
2. Javni poredak- istovremeno je i poslednja brana da se domaci pr.sistem
zastiti od postojanja presude cija su dejstva neprihvatljiva, ali i prvo utociste
stranke ciji su izgledi da izdejstvuje ponistaj minimalni.!
Kako nas ZA ne predvidja razl. rezime za domace a. i a. sa stranim
elementom,koncept j.poretka prilikom postupka ponistaja treba tumaciti
restriktivno, ali i bez potrebe da se ev. rasclanjuje na domacu i stranu
komponentu.!
!
U nasem pr. gde su za ponistaj nadl. opstinski i okruzni sudovi, jednostepenost u
odlucivanju ne postoji.!
Odluka 1s suda po tuzbi za ponistaj otvorena je za redovne i vanredne pr.lekove.!
Medjutim, zalba ili vanredno pr.sredstvo se u tom slucaju ne ulazu protiv a.,vec
protiv sudske odluke.!
Ponistena odluka u zemlji porekla nema nikakvo dejstvo.!
ZA:!
- U sl. kada sud ponisti odluku iz razl. nepostojanja/nepunovaznosti
a.sporazuma, stranke spor mogu izneti samo pred sud ili mogu da zakljuce
novi a.sporazum posto starog nije ni bilo ili ih vise ne obavezuje.!
- Ako je sud ponistio odluku iz razl. koji se ne ticu postojanja/punovaznosti
a.sporazuma, on i dalje ostaje na snazi i stranke mogu ponovo pokrenuti
a.mehanizam kako bi resile spor.!
Od ovog postoji jedan izuzetak- ako se radi o sporazumu u kome su bila
navedena imena a.,stranke takvim sporazumom vise nisu vezana.!
!
33. Priznanje i izvrsenje arbitrazne odluke!
Domaca a.odluka izjednacena je po svojoj snazi sa sudskom, a u izvrsnom p.
predstavlja izvrsnu ispravu. U nasem pr. se postupak izvrsenja a.odluke nimalo
ne razl. u odnosu na izvrsenje sudske i ne prethode mu dodatne formalnosti.!
Medjutim, da bi neka odluka stekla svojstvo izvrsne isprave van zemlje porekla,
ona mora prethodno biti priznata, izjednacena u statusu sa odlukama zemlje u
kojoj se priznanje i izvrsenje trazi.!
!
Kao kvalifikovani medj.ugovor,NYK, je najvisi izvor pr. u RS u pogledu rezima
priznanja odluka.!
Sama konv. izricito dozvoljava da se na priznanje primeni i ev. povoljnije pr.
sadrzano u nekom dr.medj. ugovoru ili nac.propisu.!
Posto su resenja NYK implementirana u MZ, donosenjem ZA nas je nac. zak.
rezim priznanja u potpunosti uskladjen sa NYK.!
!
Domace odluke se kontrolisu u postupku ponistaja, a strane u postupku
priznanja.!
Stranom odlukom se smatra samo a.odluka koju je donela a.sa sedistem u
inostranstvu- odluke a. cije sediste nije bilo u RS.!
!
Prizanje se mose javiti kao glavno,ali i kao prethodno pitanje.!
ZA je eksplicitno predvideo da se priznanje kao prethodno pitanje moze javiti u
izvrsnom postupku.!
!
Ako se o priznanju odlucuje kao o gl.stvari,raspravlja se po pravilima
vanparnicnog p.!
Postpak pocinje zahtevom za priznanje.!
Nadl. je podeljena izmedju trgovinskih sudova i okruznih sudova.!
Mesno je nadl. sud na cijem podrucju treba kasnije sprovesti izvrsenje,a ako ono
nije potrebno ili moguce, nadl. je bilo koji sud po izboru podnosioca zahteva.!
Uz zahtev,stranka mora priloziti:!
1) izvornu a.odluku ili njen overeni prepis!
2) sporazum o a. ili dokument o njenom prihvatanju u izvorniku ili overenom
prepisu!
3) overen prevod strane a.odluke i sporazuma o a. na jezik koji je u sluzbenoj
upotrebi pred nadl.sudom!
!
Odluka o zahtevu mora biti obrazlozena i protiv nje se moze uloziti zalba u roku
od 30d.!
Resenje o priznanju ima dejstvo erga omnes i izjednacava stranu odluku sa
domacom- ona stice snagu domace pravosnazne sudske odluke.!
!
Cesto se poverilac direktno uputi na izvrsenje i time stavi izvrsni sud u poziciju da
o priznanju odlucuju kao o prethodnom pitanju- tada ce sud do donosenja
resenja o izvrsenju ceniti samo smetnje priznaju o kojima se vodi racuna ex
officio, te ce izvrsni duznik po prvi put imati priliku da istice i ostale smetnje
priznanju ako odluci da ulozi zalbu na resenje o izvrsenju.!
Ako se priznanje razmatra kao prethodno pitanje u i.postupku, ono ima dejstvo
samo za taj postupak.!
!
Razl. iz koji se priznanje moze odbiti taksativno su nabrojani. Medjutim,
formulacija glasi da se ono moze odbiti iz pobrojanih razl.-moze,ali i ne mora,
sve i kad sud nadje da odredjena smetanja postoji.!
!
Same smetnje se dele na one koje sud ceni ex officio i na one koje sud ceni na
zahtev stranke protiv koje se prizanje trazi.!
Razl. koji se cene ex officio su arbitrabilost i j.poredak- isti oni koji se cene u
postupku ponistaja, samo sada sa stanovista zemlje priznanja.!
!
Stranka koja se protivi priznanju moze isticati 5 dodatnih razl. za odbijanje:!
1) da stranke nisu imale sposobnost za zakljuce a.sporazum / da on nije
punovazan po pr. kome je podvrgnut ili po pr. zemlje u kojoj je odluka doneta!
2) da stranka protiv koje se priznanje trazi nije bila uredno obavestena o
imenovanju a. ili o vodjenju a.postupka, ili da joj iz nekog dr.razl. nije bilo
omoguceno raspravljanje!
3) da su arbitri prekoracili jurisdikciju- i ovde se moze delimicno odbiti priznanje
u delu u kome se nadje da je nadl.prekoracena!
4) da sastav a. ili postupak nisu bili u skladu sa sporazumom ili ako
sporazumom ta pitanja nisu regulisana u skladu sa pr. drzave u kojoj je mesto
a.!
5) da odluka nije postala obavezujuca za stranke ili je tu odluku ponistio/
obustavio od izvrsenja sud zemlje u kojoj je doneta ili na osnovu cijeg proc.pr.
je doneta!
!
Odsustvo reciprociteta nije medju razl. uskracivanja priznanja, cak ni prema
rezimu ZA.!
!
34. Priznanje odluke ponistene u zemlji porekla!
U velikom br.slucajeva sudovi koji primenjuju NYK ce gotovo automatski odbiti
priznanje odluke ako nadju da je ponistena u relevantnoj jurisdikciji.!
Smrt a.odluke,medjutim, ne nastupa uvek- pr. okvir medj.trgovacka a. pruza
nekoliko mogucnosti da takve odluke ozive i van granica zemlje u kojoj su
ponistene.!
!
I situacija- ona u kojoj obe a.stranke imaju redovna boravista u zemljama
clanicama EK i odluka u njihovom trgovinskom sporu bude ponistena u zemlji
cl.EK.!
Prema rezimu NYK, razl. za ponistaj nije relevantan, prema EK jeste: !
ako tako ponistena odluka dodje na priznanje u drugoj cl.EK, ponistaj moze biti
razl. odbijanja priznanja samo ako je ucinjen iz razl. koji su vise pobrojani u
tackama od a do d- dakle, ako bi nas sud ponistio odluku zbog toga sto je
zasnovana na laznom svedocenju, vredja nas j.poredak ili je doneta u sporu koji
ne smatramo arbitrabilnim, takav nas ponistaj sam po sebi ne bi mogao
predstavljati razl. za odbijanje priznanja u dr. zemlji cl.EK.!
!
II mogucnost- otvara mehanizam sadrzan u NYK, odnosno to sto ona
eksplicitno dozvoljava da se stranka koja zahteva priznanje moze pozvati ne
samo na povoljnije propise sadrzane u dr. medj.konv., vec i na povoljnije
unutrasnje pr. drzave priznanja.!
!
III nacin- crpi inspiraciju iz formulacije koju koriste NYK i zakoni bazirani na MZ:
priznanje i izvrsenje strane a.odluke moze se odbiti- to ukazuje da odbijanje
priznanja ponistenih odluka jeste opcija, ali ne i imperativ za postupajuci sud.!
Na sudu je da odluci da li mogucnost koju mu zak. pruza zeli da iskoristi.!
!
Pitanje je sta ciniti kada je u inostranstvu pokrenut postupak ponistaja, ali o tome
jos nije doneta odluka?!
Sud pred kojim se trazi priznanje ima dilemu- ako odluku prizna,rizikuje da u
domaci sistem uvede odluku koja ce kasnije biti ponistena. Ako je ne prizna,a
ona ne bude ponistena,odlozice priznanje valjanog izvrsnog naslova.!
!
Nase pr. i NYK, dopusta sudu da tada proceni da li je potrebno zastajati sa
priznanjem dok se postupak ponistaja ne okonca. !
Ako se odluci da zastane, moze na zahtev stranke koja je trazila priznanje ili
izvrsenje zastoj usloviti time da protivna strana polozi odgovarajuce
obezbedjenje.!
!
!
!
!