МЕЂУНАРОДНА

ТРГОВИНСКА АРБИТРАЖА
– 2. ДЕО

Међународно приватно право – основне студије

Београд, април 2021.
САДРЖАЈ
• Арбитражни поступак – почетак арбитражног поступка
• Арбитражни поступак – конституисање арбитраже
• Арбитражни поступак – ток поступка
• Одређивање меродавног материјалног права
• Арбитражне одлуке
• Правна средства против арбитражних одлука
• Основи за поништај домаће арбитражне одлуке
• Основи за одбијање признања стране арбитражне одлуке
 ПОЧЕТАК АРБИТРАЖНОГ
ПОСТУПКА
Институционална
Ad hoc арбитража
арбитража

Члан 38 ЗА

Ако се странке нису друкчије споразумеле, арбитражни поступак почиње:

1) ако арбитражу организује стална арбитражна институција, на дан кад та институција

прими захтев за арбитражу или тужбу,

2) у ad hoc арбитражи, на дан кад тужени прими захтев за арбитражу или тужбу и
обавештење да је тужилац именовао арбитра или предложио арбитра појединца и позвао
противну странку да именује свог арбитра или да се изјасни о предложеном арбитру
појединцу.

• Зашто се поред тужбе дозвољава да се а. поступак покрене и захтевом за

арбитражу?

• Достављање?
АРБИТРАЖНИ ПОСТУПАК –
КОНСТИТУИСАЊЕ
• Члан 16 ЗА

Број арбитара арбитражног суда одређују странке.

Арбитражни суд сачињавају један арбитар (арбитар појединац) или три,

односно више арбитара (арбитражно веће). Ако је споразумом о арбитражи
предвиђено више арбитара, њихов број мора да буде непаран.

Ако странке не одреде број арбитара, њихов број одређује лице или
институција које су странке споразумом одредиле (у даљем тексту: орган
именовања) а ако органа именовања нема или то не учини, број арбитара
одређује надлежни суд.

Ако арбитражу организује стална арбитражна институција, она врши функцију

органа именовања.
АРБИТРАЖНИ ПОСТУПАК –
КОНСТИТУИСАЊЕ
• Арбитар појединац или арбитражно веће?
• Уколико странке нису договориле да ли ће спор решавати
појединац или веће, решење даје меродавни арбитражни
правилник
• Најчешће коришћен критеријум: вредност спора (уколико
спор има мању вредност од одређене, одлучује арбитар
појединац, а ако има већу онда одлучује веће)
• Пример: чл. 15(2) Правилника Београдског арбитражног
центра – ако странке нису уговориле број арбитара, број
арбитара одређује Председништво БАЦ. Ако вредност
спора не прелази 50.000 евра по правилу решава арбитар
појединац.
АРБИТРАЖНИ ПОСТУПАК -
КОНСТИТУИСАЊЕ
• Потенцијални проблем: немогућност конституисања арбитраже
• Када је предвиђено арбитражно веће, а једна странка не именује
арбитра
• Када је предвиђено арбитражно веће, а арбитри које су именовале
стране не могу да се договоре око именовања трећег арбитра
• Када је предвиђено да поступа арбитар појединац, а стране не могу да
се договоре око тога ко ће то бити
• Решење за сваку од ових ситуација зависи од онога што прописује
меродавни правилник
• Једно могуће решење: обраћање суду за помоћ (суд именује арбитра)
• Друго могуће решење: предвиђање тзв. органа именовања = лица или
ентитета које ће одредити арбитре (нпр. према УНЦИТРАЛ-овим
арбитражним правилима, у арбитражама где је овај правилник меродаван
генерални секретар Сталног арбитражног суда одређује орган именовања
– ОБРАТИТИ ПАЖЊУ: арбитра не именује генерални секретар, већ орган
именовања кога генерални секретар одреди – чл. 6)
 Члан 17 ЗА

Странке се могу споразумети о поступку именовања арбитара, а ако то

споразумом није предвиђено арбитри се именују у складу са овим законом.

Ако спор треба да реши арбитар појединац, њега споразумно именују странке у
року од 30 дана од дана када једна странка позове другу странку да заједнички
именују арбитра. Ако таквог споразума нема, именовање врши орган именовања,
а ако тог органа нема или то не учини, именовање врши надлежни суд.

Ако спор решавају три арбитра, свака странка именује једног арбитра у року од 30
дана од дана када је друга странка позове да то учини. Ако то позвана странка не
учини, арбитра именује орган именовања који су странке одредиле, а ако тог
органа нема или то не учини, именовање врши надлежни суд. Трећег арбитра,
који председава арбитражним судом (у даљем тексту: председник или председник
арбитражног суда), бирају именовани арбитри у року од 30 дана од дана њиховог
именовања. Ако га не изаберу, именовање врши орган именовања, а ако тог
органа нема или то не учини, именовање врши надлежни суд.

Против одлуке суда којом се именује арбитар није дозвољена жалба.

АРБИТРАЖНИ ПОСТУПАК –
ТОК ПОСТУПКА
• Ток поступка је прописан меродавним арбитражним
правилником
• У Србији постоје две институционалне арбитраже –
Београдски арбитражни центар при Удружењу за
арбитражно право (БАЦ) и Стална арбитража (СА) при
ПКС (наследница Спољнотрговинске арбитраже)
• Осим овога, странке могу уговорити да се у Србији
арбитража одвија према правилима УНЦИТРАЛ или према
правилима неке сталне арбитраже, лоциране у
иностранству (нпр. Према правилима МТК (ICC) у Паризу)
• Ни БАЦ ни СА не траже да се арбитри бирају са листе
арбитара (СА има листу препоручених)
ОДРЕЂИВАЊЕ МЕРОДАВНОГ
ПРАВА
• Проблем одређивања меродавног материјалног права је
нешто сложенији у арбитражи него у грађанском судском
поступку, јер је арбитража алтерантивни, а не државни
орган, па је због тога у поступању нешто флексибилнија од
суда
• Примарни начин одређивања меродавног материјалног
права је АУТОНОМИЈА ВОЉЕ (споразум странака о
меродавном праву)
• Уколико странке нису одредиле меродавно право, могуће
је применити различите (супсидијарне) начине
одређивања меродавног права
• Као и у ранијим случајевима, начин који ће се применити
одређује меродавни арбитражни правилник
ОДРЕЂИВАЊЕ МЕРОДАВНОГ
ПРАВА
• Могући начини одређивања меродавног материјалног права у
одсуству аутономије воље:
• Примена колизионих норми права места седишта арбитраже (колизионе
норме lex arbitri)
• Примена прикладних колизионих норми (то могу да буду колизионе
норме неког другог права или неке не-националне колизионе норме –
нпр. норме садржане у неком широко прихваћеном или
карактеристичном међународном споразуму)
• Примена тзв. кумулативног метода (примењују се колизионе норме за
исту правну категорију (нпр. уговор о пружању услуга) из више права
(нпр. из права места седишта арбитраже, права седишта пружаоца
услуге и права седишта примаоца услуге) како би се избор меродавног
материјалног права ”оснажио”. Али, да би овај метод могао да
функционише, све колизионе норме које се примењују, поред исте
правне категорије, морају да имају и исту тачку везивања, јер ће у
противном довести до примене различитих права, чиме проблем
одређивања меродавног права неће бити решен)
• Директно одређивање меродавног материјалног права без посредства
колизионих норми
• Примена ненационалних материјалноправних правила (lex mercatoria)
ОДРЕЂИВАЊЕ МЕРОДАВНОГ
ПРАВА
• Меродавно право

Члан 50 ЗА

Арбитражни суд у међународној арбитражи одлуку доноси применом права

или правних правила које су странке споразумно одредиле.

Свако упућивање на право одређене државе тумачиће се као непосредно

упућивање на материјално право те државе, а не на њене колизионе норме,
осим ако нешто друго није изричито предвиђено споразумом странака.

Ако странке нису одредиле меродавно право или правна правила,

арбитражни суд у међународној арбитражи то право, односно правила
одређује на основу колизионих правила које оцени прикладним.

Арбитражни суд увек ће водити рачуна о одредбама уговора и обичајима.

ОДРЕЂИВАЊЕ МЕРОДАВНОГ
ПРАВА

• Према члану 34(2) Правилника БАЦ, у одсуству аутономије

воље трибунал примењује право или правила које сматра
најприкладнијим (колизиона техника није обавезна)

• Члан 42 Правилника Сталне арбитраже задржава

одређивање меродавног права путем прикладних
колизионих норми (то могу бити било колизионе норме
lex arbitri, било колизионе норме неког другог
националног права, било неке ненационалне колизионе
норме)
ОДРЕЂИВАЊЕ МЕРОДАВНОГ
ПРАВА
• Одлука на основу права или правичности

Члан 49 ЗА

Арбитражни суд доноси одлуку применом права, односно правних

правила, уговора и обичаја.

Арбитражни суд може да донесе одлуку на основу правде и

правичности (ex aequo et bono, amiable composition) само ако су се
странке о томе изричито споразумеле.
АРБИТРАЖНЕ ОДЛУКЕ
• Коначне (кондемнаторне, деклараторне, конститутивне)
• Делимичне
• Међуодлуке
• Одлуке на основу поравнања – чл. 54
• Допунске одлуке – чл. 56
• Одлуке о управљању поступком

Члан 48 ЗА

Арбитражни суд доноси одлуку о предмету спора којом решава о свим

захтевима странака (коначна арбитражна одлука).

Арбитражни суд може да донесе делимичну одлуку или међуодлуку.

ПРАВНА СРЕДСТВА ПРОТИВ
АРБИТРАЖНИХ ОДЛУКА
• Арбитража је алтернативни начин решавања спорова из
међународних трговинских односа = држава се одрекла свог
”монопола” решавања ових спорова, али то одрицање није
апсолутно и безусловно – постоје начини за (судску) контролу
арбитражне одлуке
• У праву Србије постоје два средства за контролу арбитражних
одлука:

• Тужба за поништај (само за ДОМАЋЕ арбитражне одлуке) – контрола се

остварује у ПАРНИЧНОМ поступку – чл. 61 ЗА
• Захтев за признање (само за СТРАНЕ арбитражне одлуке) – контрола се
остварује у ВАНПАРНИЧНОМ поступку
a) Признање као главно питање
b) Признање као претходно питање - извршни поступак

• Одлука је домаћа када је донета на територији Србије, а страна када

је донета у иностранству
 ПРАВНА СРЕДСТВА ПРОТИВ
АРБИТРАЖНИХ ОДЛУКА
• Члан 57 ЗА

Тужба за поништај може да се поднесе само против домаће арбитражне одлуке.

Домаћа арбитражна одлука је одлука која је донета у унутрашњој или међународној

арбитражи у Републици Србији.

•
Члан 65 ЗА
…
Поступак признања и извршења покреће се пред судом захтевом уз који странка
прилаже:

1) изворну арбитражну одлуку или њен оверени препис;

2) споразум о арбитражи или документ о њеном прихватању у изворнику или овереном

препису, и

3) оверен превод стране арбитражне одлуке и споразума о арбитражи на језик који је у

службеној употреби пред надлежним судом.
ОДНОС ЧЛ. 57 И 64 ЗА?
• Члан 57

Тужба за поништај може да се поднесе само против домаће арбитражне одлуке.

Домаћа арбитражна одлука је одлука која је донета у унутрашњој или

међународној арбитражи у Републици Србији.

• Члан 64

Домаћа арбитражна одлука има снагу домаће правноснажне судске одлуке и

извршава се у складу са одредбама закона који уређује извршни поступак.

Страна арбитражна одлука има снагу домаће правноснажне судске одлуке пошто је
призна надлежни суд Републике.

Страна арбитражна одлука је одлука коју је донео арбитражни суд чије је место
ван Републике, као и одлука коју је донео арбитражни суд у Републици ако је на
арбитражни поступак примењено страно право.
ОСНОВИ ЗА ПОНИШТАЈ – чл. 58 ЗА
• Основи на које се пази по службеној дужности:

• Сагласност арбитражне одлуке са домаћим јавним поретком

• Арбитрабилност предмета спора – чл. 5 ЗА

• Основи на које се пази по приговору странке:

• Непуноважност арбитражног споразума

• Онемогућеност странке да изнесе своје ставове у арбитражном поступку
• Прекорачење овлашћења арбитара
• Повреда одредаба арбитражног споразума, односно меродавног
правилника, у погледу арбитражног поступка или састава арбитраже
• Заснованост одлуке на кривичном делу арбитра или странке,
фалсификованој исправи или лажном исказу сведока или вештака –
основ који је специфичан за наше право, нема га у УНЦИТРАЛ-овом
моделу закона

Шта може бити проблем у вези са овим основом?

 Члан 58

Суд ће усвојити тужбени захтев за поништај само ако тужилац пружи доказе да:

1) споразум о арбитражи није пуноважан по праву које су странке споразумно одредиле или по праву
Републике ако се странке нису друкчије споразумеле;

2) странка против које је арбитражна одлука донета није била уредно обавештена о именовању арбитра
или о арбитражном поступку или из неког другог разлога није могла да изнесе своје ставове;

3) је арбитражном одлуком решен спор који није био обухваћен споразумом о арбитражи или су
одлуком прекорачене границе тог споразума. Ако се утврди да се део одлуке којим су прекорачене
границе споразума о арбитражи може одвојити од осталог дела одлуке, може да се поништи само тај део
одлуке;

4) састав арбитражног суда или арбитражни поступак нису били у складу са споразумом о арбитражи,
односно са правилима сталне арбитражне институције којој је поверена организација арбитраже, осим
ако тај споразум није у супротности са неком одредбом овог закона од чије примене странке не могу
одступити или, ако таквог споразума нема, да састав арбитражног суда или арбитражни поступак нису
били у складу са одредбама овог закона, или

5) се арбитражна одлука заснива на лажном исказу сведока или вештака или се заснива на
фалсификованој исправи или је до одлуке дошло услед кривичног дела арбитра или странке, ако се ови
разлози докажу правноснажном пресудом.

Поништај одлуке суд ће изрећи и ако утврди да:

1) по праву Републике предмет спора није подобан за арбитражу, или

2) су дејства одлуке у супротности са јавним поретком Републике.

 Рок за подношење тужбе за поништај

Члан 59

Тужба за поништај арбитражне одлуке може да се поднесе у року од

три месеца од дана када је тужилац примио арбитражну одлуку.

Ако је странка поднела захтев за исправку, тумачење или допуну

одлуке, тужба за поништај може да се поднесе у року од три месеца од
дана када је одлука о овим захтевима достављена странкама.
ОСНОВИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ПРИЗНАЊА
ОДЛУКЕ – чл. 66 ЗА
• Основи на које се пази по службеној дужности:

• Сагласност арбитражне одлуке са домаћим јавним поретком

• Арбитрабилност предмета спора

• Основи на које се пази по приговору странке:

• Непуноважност арбитражног споразума тј. ненадлежност арбитраже која је донела

одлуку
• Повреда права одбране
• Прекорачење овлашћења арбитражног суда
• Повреда одредаба арбитражног споразума у погледу арбитражног поступка или
састава арбитраже тј. ако споразума нема, права државе седишта арбитраже
• Арбитражна одлука још увек није постала обавезујућа за стране (није постала
коначна)

• Када ће српски суд примењивати ЗА, а када Њујоршку конвенцију у

поступку признања и извршења стране арбитражне одлуке?
• Рок за подношење одлуке на признање?
 Члан 66

Признање и извршење стране арбитражне одлуке може се одбити, на захтев странке против које се
оно тражи, само ако та странка поднесе доказ да:

1) споразум о арбитражи није пуноважан по праву које су странке споразумом одредиле или по
праву државе у којој је та одлука донета;

2) странка против које је арбитражна одлука донета није била уредно обавештена о именовању
арбитра или о арбитражном поступку или из другог разлога није могла да изнесе своја средства;

3) се одлука односи на спор који није био обухваћен споразумом о арбитражи или су одлуком
прекорачене границе тог споразума. Ако се утврди да се део одлуке којим су прекорачене границе
споразума о арбитражи може одвојити од осталог дела одлуке, могуће је делимично одбијање
признања и извршења те одлуке;

4) арбитражни суд или арбитражни поступак нису били у складу са споразумом о арбитражи или ако
таквог споразума нема, у складу са правом државе у којој је место арбитраже;

5) одлука још није постала обавезујућа за странке или је ту одлуку поништио или обуставио од
извршења суд државе у којој или на основу чијег права је одлука донета.

Надлежни суд ће одбити признање и извршење арбитражне одлуке ако утврди да:

1) по праву Републике предмет спора није подобан за арбитражу, или

2) су дејства арбитражне одлуке у супротности са јавним поретком Републике.

• Услов реципроцитета?
РАЗЛИКОВАТИ:
• Меродавно право за:
- арбитражни поступак
- доношење одлуке
- арбитражни споразум

• Право и правила
• Место и седиште арбитраже – шта ако се арбитража
одржава онлајн?
• УНЦИТРАЛ модел закон и УНЦИТРАЛ арбитражна правила
Питања:
• Ко примењује српски ЗА и када?
• Да ли суд РС може имати неку улогу у арбитражном
поступку?
• Због чега је важно да знамо где је седиште арбитраже?
• Да ли је арбитражни поступак вишестепен?
• Да ли је судски поступак контроле арбитражне одлуке
вишестепен?
• Да ли је одлука међународне арбитраже нужно страна
арбитражна одлука?
• По ком критеријуму треба утврђивати порекло а. одлуке?