Međunarodne trgovinske arbitraže (573 strana)

Nadležnost arbitražnog suda - Primarni način određivanja merodavnog materijalnog prava jeste
autonomija volje.

Supsidijarni načini:

1. kolizione norme lex fori tj. pravo mesta sedišta arbitraže

2. prikladne kolizione norme (široko prihvaćeno)
3. kumulativan metod (dva, tri sedišta)

Dva principa:
1. Autonomija arbitražnog sporazuma – arbitražna klauzula predstavlja jednu posebnu pravnu celinu,
čija je pravna sudbina nezavisna od sudbine glavnog ugovora. Eventualna ništavost ugovora ne pogađa
automatski klauzulu – princip autonomije
2. Kompetenz – Kompetenz - suština je da su arbitri kompetentni da sami odluče o svojoj
kompetentnosti (nadležnosti). *ako arbitri ne bi imali K-K, čim neko otvori pitanje nadležnosti, arbitri bi
trebalo da stanu i sačekaju koji je stav nadležnog suda, te zato oni mogu sami da odluče o tome da li je
osporeni arbitražni sporazum punovažan ili ne.

Kompromis – je sporazum stranaka da podvrgnu arbitraži jedan spor koji je već nastao.
Kompromisna klauzula – je deo glavnog ugovora koji se zaključuje među strankama, i ona se odnosi na
sve sporove koji mogu proisteći iz ugovornog odnosa stranaka.
PUNOVAŽNOST ARBITRAŽNOG SPORAZUMA

Uslovi prema srpskom Zakonu o arbitraži (ZA):

 Da se radi o međunarodnoj arbitraži (za definiciju međunarodne arbitraže vid. čl. 3 ZA)
 Da je spor arbitrabilan = pravno podoban da bude rešen arbitražom (za uslove arbitrabilnosti po
srpskom pravu vid. čl. 5 ZA)
 Da ne postoji isključiva nadležnost suda Republike Srbije
 Da nije ugovoren paran broj arbitara
 Da je sporazum zaključen u pisanoj formi (za objašnjenje šta se sve smatra pisanom formom vid.
čl. 12 ZA)

ODREĐIVANjE MERODAVNOG PRAVA

 Примарни начин одређивања меродавног материјалног права је АУТОНОМИЈА ВОЉЕ

(споразум странака о меродавном праву)

Mogući načini određivanja merodavnog materijalnog prava u odsustvu autonomije volje:

o Primena kolizionih normi prava mesta sedišta arbitraže (kolizione norme lex fori)
o Primena prikladnih kolizionih normi
o Primena tzv. kumulativnog metoda
o Direktno određivanje merodavnog materijalnog prava bez posredstva kolizionih normi
o Primena nenacionalnih materijalnopravnih pravila (lex mercatoria)
Rok za poništaj/podnošenje tužbe
- tužba se može podneti u roku od tri meseca od dana kada je tužilac primio arbitražnu odluku
- ako je stranka podnela zahtev za dopunu, ispravku, tumačenje odluke, onda tri meseca od dana kada je
odluka o ovim zahtevima dostavljena strankama

Samo se domaća arbitražna odluka može poništiti tužbom za poništaj.

Razlozi po zahtevu stranke:

1. nepunovažan sporazum o arbitraži
2. pravo na odbranu - stranka nije uredno obaveštena, protiv koje je doneta odluka
3. prekoračene granice sporazuma
4. sastav arbitražnog suda ili postupak nisu bili u skladu sa sporazumom
5. arbitražna odluka se zasniva na lažnom iskazu svedoka, veštaka; na falsifikovanoj ispravi; usled
krivičnog dela arbitra/stranke (mora pravosnažna presuda)

ZOA, član 63 – arbitražni sporazum i dalje važi nakon poništene odluke, sem ako stranke nisu navele
imena arbitara

Uslovi za priznanje stranih arbitražnih odluka sadržani su u- prema Zakonu o arbitraži i prema
Njujorškoj konvenciji koja je ratifikovani međunarodni sporazum.

Postoje dve grupe uslova:

1) po službenoj dužnosti
a) da li je po pravu RS predmet spora podoban za arbitražu (nearbitrabilnost)
b) da li su dejstva odluke u suprotnosti sa javnim poretkom RS (povreda)
2) uslovi ( smetnje) o kojima sud vodi računa po zahtevu stranke:
a) sporazum o arbitraži nije bio punovažan
b) da stranka protiv koje je doneta odluka nije bila uredno obavaveštena o imenovanju
arbitra, o postupku pred arbitražom ( povređeno pravo odbrane)
c) da su arbitri rešili o sporu koji im nije bio poveren arbitražnim sporazumom uopšte
ili su prekoračili ovlašćenje
d) da su arbitri vodili postupak suprotno odredbama sporazuma o arbitraži ( lex
voluntatis) ili ( lex arbitri) pravu državeu kojoj je mesto arbitraže, ukoliko se stranke nisu
dogovorile.
e) da arbitražna odluka još nije postala konačna i obavezujća za stranke ili je tu odluku poništio sud
države u kojoj je doneta

OSNOVI ZA PONISTAJ PRIZNANjA ODLUKE

Osnovi na koje se pazi po službenoj dužnosti:
• Saglasnost arbitražne odluke sa domaćim javnim poretkom
• Arbitrabilnost predmeta spora (kao što je naznačeno na prethodnom predavanju, uslovi za
arbitrabilnost su određeni članom 5 Zakona o arbitraži)
Osnovi na koje se pazi po prigovoru stranke:
• Nepunovažnost arbitražnog sporazuma
 • Onemogućenost stranke da iznese svoje stavove u arbitražnom postupku
• Prekoračenje ovlašćenja arbitara
• Povreda odredaba arbitražnog sporazuma, odnosno merodavnog pravilnika, u pogledu
arbitražnog postupka ili sastava arbitraže
• Zasnovanost odluke na krivičnom delu arbitra ili stranke, falsifikovanoj ispravi ili lažnom iskazu
svedoka ili veštaka – osnov koji je specifičan za naše pravo, nema ga u UNCITRAL-ovom modelu
zakona

OSNOVI ZA ODBIJANjE PRIZNANjA ODLUKE

Osnovi na koje se pazi po službenoj dužnosti:

• Saglasnost arbitražne odluke sa domaćim javnim poretkom
• Arbitrabilnost predmeta spora (kao što je naznačeno na prethodnom predavanju, uslovi za
arbitrabilnost su određeni članom 5 Zakona o arbitraži)

Osnovi na koje se pazi po prigovoru stranke:

• Nenadležnost arbitraže koja je donela odluku
• Povreda prava odbrane
• Prekoračenje ovlašćenja arbitara
• Povreda odredaba arbitražnog sporazuma u pogledu arbitražnog postupka ili sastava arbitraže
• Arbitražna odluka još uvek nije postala obavezujuća za strane (nije postala konačna)

U pravu Srbije postoje dva sredstva za kontrolu arbitražnih odluka

Tužba za poništaj (samo za DOMAĆE arbitražne odluke) – kontrola se ostvaruje u PARNIČNOM postupku
Predlog za priznanje (samo za STRANE arbitražne odluke) – kontrola se ostvaruje u VANPARNIČNOM
postupku
Odluka je domaća kada je doneta na teritoriji Srbije, a strana kada je doneta u inostranstvu

Pitanja sa testa

1. Razlika između sudske i arbitražne odluke?

Nejavnost ( arbitražni način rešavanja spora je privatan, a odluka se ne objavljuje )
Neutralnost ( arbitraža je nepristrasnija u odnosu na nacionalne državne sudove )
Brzina odlučivanja ( jednostepenost, dostavljanje jednostavnije )
Olakšano priznanje i izvršenje
Stručnost arbitara ( sudovi se oslanjanju samo na veštake)
Troškovi ( kod arbitraže su predvidljivi, nema žalbe i ponovnog suđenja o istoj stvari)

2. Razlozi za odbijanje arbitražne odluke po prigovoru stranke

a) sporazum o arbitraži nije bio punovažan
b) da stranka protiv koje je doneta odluka nije bila uredno obavaveštena o imenovanju
arbitra, o postupku pred arbitražom ( povređeno pravo odbrane)
c) da su arbitri rešili o sporu koji im nije bio poveren arbitražnim sporazumom uopšte ili su
prekoračili ovlašćenje
d) da su arbitri vodili postupak suprotno odredbama sporazuma o arbitraži ( lex voluntatis) ili (
lex arbitri) pravu državeu kojoj je mesto arbitraže, ukoliko se stranke nisu dogovorile.
 e) da odluka još nije postala konačna i obavezujća za stranke ili je tu odluku poništio sud
države u kojoj je doneta

3. U postupku poništaja domaćih arbitražnih odluka, sud će izreći poništaj arbitražne odluke ukoliko po
službenoj dužnosti utvrdi da:
- Je došlo do povrede JP ( mora postojati saglasnost arbitražne odluke sa domaćim JP)
- Postoji nearbitrabilnost predmeta spora

4. Arbitražni sud u Beogradu, kako određuje merodavno pravo ako stranke nisu odredile merodavno
pravo (onda nije putativni lex causae) :
(clan 50, stav 3 ZOA) na osnovu kolizionih pravila koje oceni prikladnim

5. Uzajamnost da li treba za priznanje arbitražne odluke?

Nije, usled uspeha Njujorske konvencije koju je prihvatilo 146 zemalja pa je praktični značaj
uslova reciprociteta bitno umanjen

6. Arbitražni sud u Beogradu, kako određuje merodavno pravo na zaokruživanje? 384

Putativni lex causae - po pravo koje je u ugovoru izabrano kao merodavno, i koje će to biti ukoliko je
učinjeni izbor valjan

7. Njujorška konvencija reguliše:

Priznanje I izvrsenje stranih arbitraznih odluka

8. Većina arbitražnih ad hoc odluka se reguliše po UNCITRAL pravilima. (strana 575)

9. Šta sve reguliše priznanje, poništaj arbitražnih odluka? (strana 605)

a) Zakon o arbitraži
b) Njujorška konvencija

10. Pravo merodavno za poreklo Arbitrazne odluke?

a) Po pravu koje su izabrale stranke
b) Mesto gde je odluka doneta

11. Tipovi arbitražnih sporazuma (da se dopiše)? 581

kompromis i kompromisorna klauzula
12. Kada se može doneti odluka o delimičnom priznanju strane arbitražne odluke?601
Ako je došlo do prekoračenja ovlašćenja, priznaće se odluka u onom delu u kojem nema
prekoračenja, pod uslovom da je taj deo odvojiv

13. U postupku poništaja domaćih arbitražnih odluka, sud će izreći poništaj arbitražne odluke ukoliko
po službenoj dužnosti utvrdi da: 608
a) predmet spora nije arbitrabilan
b) je došlo do povrede javnog poretka Srbije

14. Koji je rok za podnošenje tužbe za poništaj arbitražne odluke ?

Tri meseca od prijema arbitražne odluke ili tri meseca od prijema izmenjene odluke
(Ukoliko je došlo do ispravke, tumačenja ili dopune odluke, rok od tri meseca počinje da teče od dana kada je
modifikovana odluka dostavljena)

15. Kompetenz-kompetenz?
Pravna fikcija da su arbitri tj. tribunal uvek nadležni da odluče o svojoj nadležnosti. Čak i kada arbitri
nađu da nemaju nadležnost.

16. Doktrina autonomije arbitražnog sporazuma?

Odgovara na pitanje da li ništavost glavnog ugovora povlači ništavost arbitražnog sporazuma.
Sudbina arbitražne klauzule i ugovora u kome je ona sadržana tretiraju se odvojeno- svaki se ispita
ponaosob.

17. Poništaj domaće arbitražne odluke, dva razloga koja se cene po službenoj dužnosti?
Sud vodi računa o arbitrarnosti (tj podobnost spora da po pravu Srbije bude rešen putem arbitraže) i
o povredi javnog poretka (neće se priznati strana arbitražna odluka koja bi bila protivna javnom
poretku)