1

ANALIZA PASIVE
ANALIZA PASIVE 2

Zavisno od toga da li polazi sa pravne take gledita ili nastoji da objasni

ekonomsku sadrinu, sve definicije o pasivi mogu se svrstati u dvije grupe:
pravne
Sa pravne take gledita pasiva prikazuje dugove - obaveze
preduze.
pristalice ovog shvatanja konstatuju da se ukupnost pasive sastoji iz
obaveza preduzea prema samom sebi i obaveza prema treim
licima.
ekonomske.
U ekonomskom smislu pasiva je pokazate1j izvora financiranja
imovine-sredstava koja se nalaze rasporedjena prema svojim
konkretnim oblicima u aktivi.
Pasiva izraava finansijsku konstituciju preduzea.
ANALIZA PASIVE 3

Finasiranje obuhvata aktivnosti koje se odnose na

obezbjedjenje neophodnih finansijskih sredstava -
sopstvenih i pozajmljenih koja omoguavaju nesmetan
tok procesa reprodukcije
S obzirom na to za kakvu se namjenu upotrebljavaju
finansijska sredstva, razlikuje se:
Finansiranje u uem smislu
Finansiranje u irem smislu
ANALIZA PASIVE 4

Finansiranje u irem smislu "obuhvata finansiranje

proste i proirene reprodukcije.
Finansiranje u irem smislu. U sluajevima kada se
finansijska sredstva pribavljaju s ciljem da se
upotrijebe za proirenu reprodukciju (za nova
ulaganja) u pitanju je finansiranje u uem smislu. Tim
sredstvima se poveavaju izvori i sredstva, pasiva i
aktiva i zbir bilansa.
ANALIZA PASIVE 5

U aktivnostima finansiranja uestvuju finansijer i

finansirani.
Za finansijera, finansiranje predstavlja aktivan posao
(aktivno finansiranje).
Finansirani koristi pribavljena sredstva od finansijera
pod odredjenim uslovima.
Za finansiranog finansiranje predstavlja pasivan posao
(pasivno finansiranje).
To znai da se finansiranje istovremeno ispoljava kao
aktivno i pasivno.
ANALIZA PASIVE 6

Preduzee moe da se javi u ulozi finansijera i

finansiranog.
Profesionalno, finansiranjem se bave bankarske
institucije.
Finansiranje se moe posmatrati sa razliitih aspekata:
od kojih su najinteresantniji:
vlasniki,
vremenski i
namjenski.
ANALIZA PASIVE 7

Sa vlasnikog aspekta razlikuju se:

sopstveni

tui
ANALIZA PASIVE 8

Karakteristike sopstvenog finansiranja:

U sluaju sopstvenog finansiranja (samofinansiranja,
autofinansiranja), finansijer je vlasnik, suvlasnik.
On iz svojih izvora finansira svoje poslovanja.
Izvori samofinansiranja mogu biti dvojake prirode: interni i
eksterni.
Interni izvori za samofinansiranje formiraju se iz pozitivnog
poslovnog rezultata i slobodno raspoloivih novanih
sredstava amortizacije.
Samofinansiranje na osnovu internih izvora je uslovljeno je
veliinom i raspodjelom dobitka.
ANALIZA PASIVE 9

Karakteristike sopstvenog finansiranja:

Sredstva kojima se finansiraju poslovi preduzea
obezbjedjuju se i po osnovu finansijske pomoi,
subvencija, dotacija, regresa, premija.
Dotacije se bespovratno daju sa odredjenom namjenom.
Regresi kao oblik novane pomoidaju se preduzeima
odredjenih grana djelatnosti radi kompenziranja poslovnog
rezultata koji je umanjen zbog niih cijena, njihovih
proizvoda.
Premije se daju s ciljem stimuliranja izvjesnih poslovnih
aktivnosti iz domena proizvodnje i prometa. .
ANALIZA PASIVE 10

Karakteristike tueg finansiranja:

U sluaju tudjeg finansiranja, finansijeri su subjekti
van preduzea (kao to su banke, poslovni
partneri...).
Preduzee se finansira tudjim kapitalom u sluaju
kada je finansijer prenio pravo korienja sredstava
na primaoca privremeno pod odredjenim uslovima
koji se odnose na otplatu, kamatu i kredit.
Finansirani ova sredstva koristi zajedno sa
sopstvenim sredstvima za finansiranje poslovnih
aktivnosti. ..
ANALIZA PASIVE 11

Karakteristike tueg finansiranja:

Reprezentativni oblik tudjeg Finansiranja predstavlja
kreditiranje. Ono se zasniva na obavezi finansiranog da vrati
primljena sredstva finansijeru u odredjenom roku.
Kreditiranje ima karakter finansiranja ako ga karakteriu
slijedei bitni elementi:
ustupanje neke realne vrijednosti (robe ili novca) na korienje pod
odredjenim uslovima,
obaveza vraanja primljene vrijednosti odnosno sredstava u
predvidjenom roku,
povjerenje kreditora u kreditnu sposobnost dunika. Povjerenje
moe biti zasnovano na poznavanju injenica o kreditnom duniku
ili na realnoj vrijednosti - zaloga kojom se obezbjedjuju
pozajmljena sredstva.
ANALIZA PASIVE 12

Karakteristike tueg finansiranja:

Prema karakteru izvora sredstava i namjeni za koje se
daju razlikuju se:
investicioni,
kratkoroni i
potroaki krediti

Izmedju preduzea u toku poslovanja dolazi do medjusobnog finansiranja.

Najee su vezani za poslovnu saradnju po osnovu koje se oekuje porast

proizvodnje i realizacije, finansiranje putem uea koje ima za pretpostavku
formiranje i raspodjelu zajednikog dobitka, izdavanje obveznica itd.
Finansiranje poslovnih partnera vri se i po osnovu avansa, pretplata,
neisplaenih obaveza itd.
ANALIZA PASIVE 13

U poslovanju preduzea nema istih izvora finansiranja,

samo sopstveni ili tudji.
Poslovanje se finansira kombinovanjem sopstvenih i
tudjih izvora. Odnosi izmedju sopstvenih i tudjih izvora
opredjeljuju kvalitet finansijske konstitucije preduzea.
ANALIZA PASIVE 14

Sa aspekta ronosti razlikuju se:

dugoroni trajni i
kratkoroni - povremeni izvori finansiranja.
Ova podjela je vezana za trajne i povremene poslovne
aktivnosti preduzea, za trajne i povremene potrebe za
sredstvima, za trajna i povremena angaovanja
sredstava.
ANALIZA PASIVE 15

Trajne potrebe za sredstvima, trajne poslovne

aktivnosti finansiraju se trajnim, dugoronim izvorima.
Povremene poslovne aktivnosti, povremene potrebe za
sredstvima finansiraju se kratkoronim izvorima.
Trajnim (dugoronim) izvorima finansiraju se ulaganja u
fiksna sredstva i stalna tekua sredstva;
povremene i sezonske potrebe za tekuim sredstvima
finansiraju se iz kratkoronih izvora.
ANALIZA PASIVE SA VLASNIKOG ASPEKTA 16

Pasivu posmatranu sa vlasnikog aspekta ine

sopstveni i pozajmljeni izvori.
Sopstveni izvori se formiraju po osnovu:
osnivakog uloga (vlasnika -suvlasnika) i
pozitivnog poslovnog rezultata - dobitka.
Vei poslovni rezultat poveava a manji smanjuje
sopstvene izvore.
ANALIZA PASIVE SA VLASNIKOG ASPEKTA 17

Sopstveni izvori predstavljaju, najsigurniju podlogu za izvrenje

zadatka preduzea. Oni obezbjedjuju stabilno poslovanje.
Pomou njih se odrava i poveava supstanca preduzea. Oni
vre funkciju zatite povjerilaca, garanta za plaanje obaveza.
Pozajmljene izvore ine eksterni izvori finansiranja; oni
predstavljaju dopunske izvore, pomou kojih se obezbedjuje
elastinost u finansiranju poslovnih aktivnosti preduzea.
Eksterni izvori finansiranja se formiraju po osnovu kredita
(domaih i stranih), pozajmica itd.
Prema klasinom rezonu, eksterno finansiranje je ekonomski
isplativo - rentabilno ako je prirast dobitka, kao efekat
finansiranja, vei od sume kamata koje se plaaju po osnovu
njihovog korienja.
ANALIZA PASIVE SA VLASNIKOG ASPEKTA 18

U teoriji i praksi zastupa se pravilo o jednakosti sopstvenih i

tudjih izvora finansiranja - tzv. zlatno pravilo izravnanja rizika.
Opta saglasnost o normali odnosa izmedju sopstvetiih i tudjih
izvora 1:1, medjutim, ne postoji.
Prema jednom stanovitu normalnim se smatra zaduenost koja
nije vea od 1/3 raspoloivih izvora.
Fiksiranje odnosa izmedju sopstvenih i tudjih izvora, medjutim,
ne moe da obezbijedi sigurnu likvidnost
ak i u sluajevima da se preduzee finansira samo sopstvenim
sredstvima, likvidnost, kao princip sposobnosti isplate dospjelih
obaveza, ne bi bila obezbijedjena jer ona ne zavisi od strukture
izvora finansiranja ve od uskladjenosti novanih tokova
primanja i izdavanja novca.
ANALIZA PASIVE SA VLASNIKOG ASPEKTA 19

Princip sigurnosti polazi od stava da sopstveni kapital ima

zatitnu funkciju za tudji kapital.
Saglasno tome shvatanju, uee sopstvenog kapitala
treba da bude utoliko vee ukoliko je preduzee izloeno
veem riziku".
Zapravo "vrsta finansiranja mora da odgovara riziku
investiranja".
Ukoliko je poslovni rizik vei, vei treba da bude sopstveni
kapital, a manji pozajmljeni.
Poto su rizici preduzea individualno uslovljeni,
neprihvatljivo je striktno postavljanje optih normi o ueu
sopstvenih i tudjih izvora u strukturi izvora finansiranja.
ANALIZA PASIVE SA VLASNIKOG ASPEKTA 20

Sopstveni izvori imaju nesumnjivu prednost nad

pozajmljenim.
Oni predstavljaju vlasnitvo preduzea; na dugi rok
njegovo finansijsko stanje ine sigurnim.
Tudja sredstva se, pak, iako su dugorona, moraju
vratiti povjeriocu.
Kao takva ona uzrokuju problem likvidnosti.
Srazmjerno vee uee sopstvenih izvora u strukturi
pasive, medjutim, ne mora da predstavlja i najrentabilniji
metod finansiranja.
ANALIZA PASIVE SA VLASNIKOG ASPEKTA 21

Najrentabilniji metod finansiranja moe da proistekne i; iz

odredjene kombinacije obaveza i sopstvenih izvora.
Razliiti oblici preduzea imaju razliitu finansijsku strukturu
Inokosno preduzee je vlasnitvo jednog lica koje je i
preduzetnik. Ortako preduzee ima vie vlasnika. U pasivi
bilansa se prikazuje vrijednost ulaganja inokosnog vlasnika i
svakog pojedinanog - ortaka uveano za periodini dobitak.
U savremenim uslovima privreivanja vodeu ulogu imaju
preduzea (korporacije) u kojima su podijeljene funkcije
vlasnitva i preduzetnitva. Korporacije (akcionarska
preduzea) imaju sloenu finansijsku strukturu.
ANALIZA PASIVE SA VLASNIKOG ASPEKTA 22

Korporacije nemaju, u vlasnikom smislu, sopstvene

izvore finansiranja, jer su njihovi vlasnici akcionari.
Pasiva bilansa prikazuje obaveze preduzea na
poslovna sredstva kojima se koristi u svrhu
privredjivanja.
Dravno preduzee ima jednostavnu finansijsku
strukturu
Finansijska struktura dravnog preduzea je skromna
zbog malog broja izvora iz kojih se pribavlja kapital.
ANALIZA PASIVE SA VLASNIKOG ASPEKTA 23

- Za analizu pasive sa vlasnikog aspekta moe da

poslui slijedei pregled:
ANALIZA PASIVE SA VLASNIKOG ASPEKTA 24

Analizom pasive sa vlasnikog aspekta izvodi se sud o

finansijskoj sigurnosti preduzea koja predstavlja takvo
finansijsko stanje kojim se obezbjedjuje normalno
vrenje poslovnih aktivnosti i izmirenje obaveza koje
proistiu po osnovu pozajmljenih izvora.
Sigurnost je vea ukoliko je uee sopstvenih izvora u
ukupnim izvorima vee i obratno.
Stepen sigurnosti = sopsiveni Izvori/ukupni izvori x 100
ANALIZA PASIVE SA VLASNIKOG ASPEKTA 25

Kvalitet finansijske sigurnosti uslovljen je finansijskom

samostalnou, zaduenou, likvidnou i rentabilnou
preduzea.
Pokazatelj finansijske samostalnosti (mare sigurnosti) se
dobija iz odnosa izmedju sopstvenih i pozajmijenih.
On je vei kada iznos sopstvenih izvora u odnosu na
pozajmljene vei.
Stepen samostalnosti = sopstveni izvori/tudji izvori x 100
Zaduenost se izraava odnosom izmeju tudjih i ukupnih
izvora.
Stepen zaduenosti = tudji izvori/ukupni izvori x 100
ANALIZA PASIVE SA VLASNIKOG ASPEKTA 26

Vei stepen zaduenosti oznaava nepovoljniju

finansijsku situaciju preduzea. Njega treba podvri
komparativnoj - vremenskoj i prostornoj analizi. Najvei
stepen zaduenosti se pojavljuje kod novoformiranih
preduzea.
Sa ovim pokazateljem je komplementaran tzv. stepen
pokria, koji se dobija iz odnosa izmeu ukupne aktive i
pozajmljenih izvora.
Stepen pokria = Aktiva/Tui izvori
ANALIZA PASIVE SA VLASNIKOG ASPEKTA 27

Pri istoj aktivi stepen pokria je vei ako je iznos

pozajmljenih izvora manji, i obratno - stepen pokria je
manji ako je iznos obaveza vei.
U kontekstu ove analize treba izraunati i pokazatelj
granice zaduenosti koji se dobija iz odnosa izmedju
tudjih izvora i ke flou veliine koju ine dobitak,
amortizacija i rezerve.
Granica zaduenosti = pozajmljeni izvori/ke flou x 100
Analizu zaduenosti treba da prati analiza uslova
zaduenosti - roka otplate, kamatne stope i analiza
vraanja pozajmljenih sredstava. Ovaj pokazatelj moe
biti analiziran i inverzno.
ANALIZA PASIVE SA ASPEKTA RONOSTI 28

Sa vremenskog aspekta gledano pojedini segmenti pasive

angaovani su (vezani) za sredstva i poslovne aktivnosti -
dugorono i kratkorono.
Vrijeme dospijea - vrijeme vraanja obaveza koje nastaju
po tom osnovu, razliito je: za dugorone izvore je due, za
kratkorone krae.
Dugoroni izvori "stoje" preduzeima na raspolaganju dui
period vremena, a kratkoroni se zadravaju krae vrijeme.
Odnosi izmedju dugoronih i kratkoronih izvora komponuje
se shodno zahtjevu prema kojem pribavljeni izvori
finansiranja treba da budu u harmoniji sa strukturom
sredstava.
ANALIZA PASIVE SA ASPEKTA RONOSTI 29

Dugorono vezana imovina treba da bude finansirana

dugoronim izvorima, a kratkorono vezana sredstva
kratkoronim izvorima.
Stalna i stalna tekua sredstva treba da budu finansirana iz
dugoronih izvora sopstvenih i tudjih.
Kratkorone potrebe za tekuim sredstvima treba da budu,
finansirane iz kratkoronih izvora.
Prema nekim autorima, izvore sredstava sa aspekta ronosti
treba analizirati posebno za sopstvene i tudje izvore.
Prema drugim, pak, sa analitikog aspekta gledano,
sopstveni izvori imaju dugoroan, a tudji izvori kratkoroan
karakter.
ANALIZA PASIVE SA ASPEKTA RONOSTI 30

- Shodno prihvaenom stavu vri se analiza pasive sa

aspekta ronosti. U tu svrhu moe posluiti slijedei
analitiki pregled:
ANALIZA PASIVE SA ASPEKTA RONOSTI 31

Na osnovu podataka koji se daju u navedenom pregledu

izvode se konstatacije o stanju i dinamici pojedinih izvora
finansiranja. Predmet posebne analize treba da
predstavljaju slijedei pokazatelji:
Uee dugoronih izvora = dug. izvor /ukupni izvori x 100
Uee kratkoronih izvora = kratkor. izvor/ukupni izvori x
100
U okviru ove analize potrebno je izraunavati i stepen
zaduenosti po ronosti koji se dobija iz odnosa pojedinih
grupa obaveza prema ukupnim izvorima (obaveze do
jedne godine/ukupni izvori x 100; obaveze do dvije
godine/ukupni izvori X 100 itd.)
ANALIZA PASIVE PREMA NAMJENI 32

Izvori finansiranja (prikazani u pasivi) odnose se na pojedine

oblike imovine - sredstva prikazana u aktivi.
Analogno tome, pasivu, analitiki posmatrano, ine: redovni -
stalni i spontani - neredovni izvori.
Redovni
stalni izvori se planiraju shodno zadatku.
Do njih preduzee dolazi - redovnim, normalnim putem.
Njima se finansiraju imovina - sredstva i poslovne aktivnosti.

Spontani izvori
nastaju kao rezultat neblagovremenih isplata obaveza preduzea
prema poslovnim partnerima i okruenju.
Rezultat su "nenormalnog" rada
ANALIZA PASIVE PREMA NAMJENI 33

Finansiranje sredstava i poslovnih aktivnosti stalnim

izvorima je normalno ne kolidira sa interesima
poslovnih partnera.
Pojam spontanih izvora finansiranja simptom je
nepravilnog rada preduzea; u koliziji je sa interesima
poslovnih partnera.
Za analizu stanja, strukture i dinamike pasive moe
posluiti slijedei pregled:
ANALIZA PASIVE PREMA NAMJENI 34

Na osnovu prikazanog pregleda mogue je izvesti

konstatacije o nivou, strukturi i dinamici kapitala - izvora
sredstava.
Nivo izvora u odnosu na finansijski plan moe biti vei,
manji ili identian sa njim.
Analizom treba identifikovati uzroke koji su doveli do
odstupanja u odnosu na plan.
ANALIZA PASIVE PREMA NAMJENI 35

Struktura prikazuje uee stalnih i spontanih izvora u

ukupnoj pasivi.
Pokazatelji strukture pasive su:
Uee stalnih izvora = stalni izvori / pasiva x 100
Uee spontanih izvora = spontani izvori / pasiva x 100
Pomou spontanih izvora se poveava obim tekuih
sredstava.
Razlozi njihove pojave mogu biti razliiti - objektivni
(postojanje fiktivne aktive) i subjektivni (koji su izraz
nesolidnosti i neaurnosti u poslovanju).
ANALIZA STALNIH IZVORA 36

Stalne izvore ine izvori poslovnih i posebnih sredstava.

Izvori poslovnih sredstava slue za izvrenje -
finansiranje stalnog zadatka
izvori dopunskih sredstava za finansiranje dopunskih
zadataka preduzea (za svaki zadatak sredstva, a za
svaki oblik sredstava odgovarajui izvori)
Stalni izvori su pokazatelj namjene sredstava.
Stalna pasiva pokazuje koliko preduzee treba da ima
pojedinih oblika imovine - sredstava, a aktiva koliko ih
stvarno ima
ANALIZA STALNIH IZVORA 37

Podjela stalnih izvora na poslovne i dopunske daje

mogunost da se konstatuje ima li preduzee onoliko
sredstava koliko je potrebno za izvrenje zadataka, i da
li za izvrenje pojedinih zadataka ima odgovarajui
iznos sredstava.
U odnosu na stalnu pasivu sredstva mogu da pokazuju
pravilnu ili nepravilnu - normalnu - ili nenormalnu
cirkulaciju.
Ukoliko su identina sa izvorima cirkuliu normalno, a
ukoliko nijesu, nepravilno cirkuliu.
ANALIZA STALNIH IZVORA 38

- Za analizu stanja i dinamike stalnih izvora sredstava

moe posluiti slijedei pregled:
ANALIZA STALNIH IZVORA 39

- Za analizu stanja i dinamike stalnih izvora sredstava

moe posluiti slijedei pregled:

Analiza struktura stalnih izvora vri se pomou - pokazatelja uea:

Uee izvora posl. sred.= izvori post sred/stalni izvori x 100

Uee izvora poseb. sred. = izvori, poseb. sred./stalni izvori x 100

ANALIZA IZVORA POSLOVNIH SREDSTAVA 40

Poslovnim izvorima se finansiraju poslovna sredstva.

Poto poslovna sredstva predstavljaju sloenu
kategoriju i poslovni izvori su sloeni.
Poslovna sredstva su sastavljena iz stalnih i tekuih
sredstava.
Izvori poslovnih sredstava se dijele na izvore stalnih i
tekuih sredstava.
Izvori stalnih sredstava pokazuju koliko preduzee treba
da ima stalnih sredstava, a izvori tekuih koliko treba
da ima tekuih sredstava.
ANALIZA IZVORA POSLOVNIH SREDSTAVA 41

Izvori stalnih sredstava "opredjeljuju" kapacitete -

proizvodnu mo preduzea. Izvori tekuih sredstava
opredjeljuju nivo tekuih sredstava koja treba da "hrane
stalna sredstva.
Za analizu stanja i dinamike izvora poslovnih sredstava
moe da poslui slijedei pregled:
ANALIZA IZVORA POSLOVNIH SREDSTAVA 42

Analiza strukture izvora poslovnih sredstava vrsi se

pomou pomou slijedeih pokazatelja:
Uee izv. osnov. sred. = izvori osn. sred./izv. posl.
sred. x 100
Uee izv. obrt. sred. = izvori obrt. sredjizv. posl. sred.
x 100
ANALIZA IZVORA STALNIH SREDSTAVA 43

Sastavljeni su od izvora koji su namijenjeni za

finansiranje stalnih sredstava u izgradnji i aktivnih
stalnih sredstva.
Analizom treba izvesti konstatacije o stanju i dinamici
izvora stalnih sredstava.
Za tu svrhu moe posluiti slijedei pregled:
ANALIZA IZVORA TEKUIH SREDSTAVA 44

Izvori tekuih sredstava su poslovni izvori namijenjeni za

ulaganja u tekua sredstva.
Normala odnosa izmeju novanog i robnog oblika tekuih
sredstava, koja karakterie poslovnu aktivnost preduzea ije
je poslovanje stabilno, planira se.
Dinamika poslovnih aktivnosti mijenja planove i kanale izvora
tekuih sredstava.
Prema pravilima finansiranja stalna tekua sredstva (gvozdene
zalihe) treba da budu finansirana dugoronim izvorima.
Analizom treba izvesti konstatacije o promjeni u obimu i
strukturi izvora tekuih sredstava, pojavi novih izvora, vlasnikoj
pripadnosti, stepemi normalnosti pojedinih izvora itd.
ANALIZA IZVORA POSEBNIH SREDSTAVA 45

Na osnovu analize izvora posebnih sredstava dobija se

informacija o tenjama preduzea koje se odnose na
stabilnost privredjivanja, politiku standarda, solidarnost,
proirenu reprodukciju.
Izvore posebnih sredstava ine izvori koji se formiraju iz
poslovnog rezultata shodno poslovnoj politici i pozitivnim
propisima i sredstva amortizacije.
Analizom treba ispitati stanje i dinamiku izvora posebnih
sredstava i izvesti adekvatne konstatacije.
U tu svrhu moe da poslui slijedei pregled:
ANALIZA SPONTANIH IZVORA 46

Preduzee esto koristi sredstva poslovnih partnera, drave,

zaposlenih po osnovu neblagovremene isplate svojih
obaveza prema njima, a za koja se javljaju kao rezultat niza
uzroka koji mogu biti objektivnog i subjektivnog karaktera.
U objektivne spadaju problemi vezani za nedostatak finansijskih
sredstava, a
u subjektivne neaurnost evidencije i nesolidnost poslovanja.
Spontane izvore koje koristi preduzee mogu predstavljati
sredstva drave, poslovnih partnera i zaposlenih.
Sredstva drave, koje koristi preduzee u vidu spontanih
izvora ine neblagovremeno uplaeni doprinosi - namijenjeni
za opte, drustvene i zajednike potrebe, poreze, carine.
ANALIZA SPONTANIH IZVORA 47

Preduzee esto koristi sredstva poslovnih partnera prolongiranjem

rokova isplate obaveza prema njima.
Neblagovremene isplate plata, takodje, ine specifian vid spontanih
izvora.
Spontani izvori poveavaju obim finansijskih sredstava koja preduzee
koristi u posmatranom periodu.
Ona se esto javljaju kao pandan neblagovremene naplate
potraivanja.
Simptomatino je da pri izboru spontanih izvora preduzee uvijek ide
linijom manjeg otpora.
Ako preduzee pri korienju neplanskih izvora sredstava ide linijom
najmanjeg otpora i najprije koristi one izvore kod kojih je otpor manji,
onda linija kojom ono ide pokazuje stepen nebudnosti pojedinih grupa
ili pojedinih organizacija u odnosu na sredstva koja im pripadaju.
ANALIZA SPONTANIH IZVORA 48

Drugim rijeima u bilansu preduzea ne vidi se samo

poslovanje odredjenog preduzea ve i drugih
privrednih organizacija koje sa njim dolaze u dodir.
Analizom spontanih izvora treba utvrditi stanje i
dinamiku ovih oblika izvora. Ona se moe vriti po
uzrocima i Vlasnicima.
U tu svrhu slui slijedei pregled: