1.

POJAM I
DEFINICIJA RIZIKA
Risco opasnost koja preti brodovima
Zajedniki elementi svih definicija rizika su:
neodreenost ishoda,
gubitak kao jedan od moguih ishoda.
RIZIK je stanje u kojem postoji mogunost
negativnog odstupanja od poeljnog ishoda koji
oekujemo ili kome se nadamo. S toga moemo rei
da bi rizik postojao u osiguranju mora:

da
da
da
da

bude mogu,
izaziva ekonomsku tetu,
bude neizvestan,
bude sluajan.

 U najirem znaenju Rizik oznaava moguu

promenljivost rezultata oko neke oekivane vrednosti
Oekivana vrednost je ishod ili rezultat koji se proseno
dogaa
Karakteristike: stalno je prisutan ali realno je osetan
(realizuje se) povremeno
Primer 1 i 100.000 dinara
Rizik se koristi da:
Opie promenljivost oko oekivane vrednosti
Opie oekivanu tetu

R(T)=P(T) x L(T), gde je

R(T) neeljeni rizini dogaaj
P(T) verovatnoa da e se dogaaj T i odigrati
L(T) veliina tete koju bi izazvao dogaaj T
Problem: realna i imagionarna komponenta? Koja?
Osnovna delatnost osiguravajuih kua je pokrie
aktuarskog rizika tj rizika ostvarenja odreenog tetnog
dogaaja na predmet osiguranja i za ije pokrie
osiguranik uplauje premiju osiguranja
Pravni aspekt: rizik, osigurava i osiguranik

2. OSNOVNI POJMOVI
POVEZANI SA RIZIKOM
Neizvesnost sumja, nedostatak znanja da se predvidi budui
ishod sadanje akcija. NeizvesnostRizik, Zbog ega?
Opasnost
Hazard
Neposredan uzrok
ansa ili mogunost da se teta dogodi
tetni dogaaj
teta

 Neizvesnost sumja, nedostatak znanja da se predvidi budui ishod

sadanje akcija.
NeizvesnostRizik, Zbog ega?

RIZIK:
Objektivne je prirode
Merljiv je
Moe se utvrditi verovatnoa

NEIZVESNOST:

Subjektivne je prirode
Nemerljiv
Nema apsolutni karakter
Psiholoki odraz neznanja o budunosti

Primer magla planininski put

Da li se rizik smanjio, a odbojnost prema riziku?

Budui dogaaj

Verovatnoa dogaaja

Izvestan

P=1

Rizian

0<P<1

Nemogu

P=0

Neizvestan

P= Nepoznato

Najoigledniji trokovi rizika su trokovi tete

ak i kada se ne dogodi teta samo prisustvo rizika i
neizvesnosti mogu da nematnu trokove

Nivo neizvesnosti

Karakteristike

Primeri

Nema neizvesnosti

Ishod moe da se predvidi precizno

Fiziki zakoni, prirodne nauke

Nivo 1 (objektivna neizvesnost)

Ishodi se identifikuju a verovatnoe

su poznate

Igre na sreu, karte, bacanje kockica

Nivo 2 (subjektivna neizvesnost)

Ishodi su identifikovani ali su

verovatnoe nepoznate

Poar, automobilske nesree,

investicije

Nivo 3

Ishodi nisu identifikovani a

verovatnoe su nepoznate

 Opasnost se razlikuje od pojma rizika i definie se kao

potencijalni uzrok nastanka tete ili gubitka
Primeri opasnosti:
U poaru ta je opasnost
U automobilskoj nesrei ta je opasnost?
Opasnoasti se dele:
Prirodne
Bioloke
Industrijske prirode

 Hazard je okolnost koja stvara ili poveava opasnost i

rizik, odnosno verovatnou da doe do tetnog dogaaja
i gubitka
Primeri hazarda (uvanje kanti sa benzinom u garai,
loe ulino ostvetljenje u opasnom kraju)
Vrste hazarda:

Fiziki (klizav put)

Moralni (nepotene i nemoralne namere)
Psiholoki (nemarnost ili indiferentnost prema teti jer sam osiguran)
Hazard zakonske odgovornosti (loi zakonski propisi mogu da poveaju
uestalost javljanja tete)

 Neposredan uzrok tete je prva opasnost u lancu

dogaaja koja je izazvala tetu (lanac dogaaja)
Primer poar i vatrogasno vozilo koje u toku puta doivi sudar

Verovatnoa da se teta dogodi

Verovatnoa da se teta dogodi
Definie se kao verovatnoa odigravanja tetnog
dogaaja i moe se predstaviti na objektivan i
subjektivan nain
Verovatnoa dogaanja tete stvara neophodnost
potrebe za osiguranjem

 tetni dogaaj
U ugovernom odnosu osiguranja pod tetnim dogaajem
podrazumeva se dogaaj koji je prouzrokovao osigurani
rizik
Da bi rizik bio obuhvaen osiguranjem mora biti
Budui
Neizvestan i nezavisan od volje osiguraa i osiguranika
Njegovo nastajanje predstavlja ostvarenje opasnosti koja je
obuhvaena ugovorom o osiguranju
Primer: industrija: osloboenje tetnih materija

 teta
U najirem smislu oznaava da je neko ostao bez
neega to je prethodno posedovao
teta moe biti: Imovinska i Neimovinska
ta je imovinska a ta neimovinska teta?
Vrste teta:
1. Prema predmetu osiguranja: na licima, na stvarima ,
tete uz odgovornost
2. Prema prirodi rizika: kopno, vazduh, voda
3. Prema grupi osiguranja: ivotna, neivotna

4. OSIGURLJIVOST I
VELIINA RIZIKA (1/2)
Mogu i nezavistan od volje osiguranika
Budui neizvestan dogaaj.
Gubitak ili teta koju prouzrokuje rizik mora da
biti potpuno odreen, mora se odrediti uzrok
nastanka gubitka, njegova finansijska vrednost,
vreme i mesto, kada i gde je gubitak nastao.
Mora da bude homogen.
Rasporeen u vremenu i prostoru.

4. OSIGURLJIVOST I
VELIINA RIZIKA (2/2)
Posledice ispoljavanja rizika moraju biti dostpune
statistikoj evidenciji.
Mora biti doputen po zakonu i moralu i opte
drutvenom shvatanju.
teta koja je posledica rizika mora da bude tolika
da moe da ima posledice po osiguranika.

5. KLASIFIKACIJA RIZIKA

Finansijski i nefinansijski rizici

Dinamiki i statiki rizici
Fundamentalni i posebni rizici
isti i pekulativni rizici

 ta su finansijski a ta nefinansijski rizici?

ist rizik: situacija u kojoj postoji samo dva mogunosti
da se teta dogodi ili da je uopte nema
Primer teta na imovini prouzrokovana poarom,
poplavom, udarom munje ili zemljotresom
pekulativni rizik: situacija u kojoj je mogue da se
ostavri profit ili da nastane gubitak ili teta
primer: kupovina akcija, ako se cena povea mi emo
ostvariti dobitak a ako padne gubitak

 Statiki rizik: obuhvata one rizike koji e se dogoditi iako

ne postoje promene u nekom drutvu
Primer: neizvesnosti koje potiu od sluajnih dogaaja
kao to su munje, oluje, smrt
Dinamiki rizici: nastaju zbog promena u drutvu
Primeri: promena visine cena, ukusa potroaa, prihoda i
obima proizvodnje

 Objektivan rizik: on je odreen objektivnim okolnostima i

postoji nezavisno od ponaanja nekog lica
Primer: osiguravamo 10.000 stanova i u proseku 1% ili
100 stanova izgori svake godine. U pojedinoj godini
moe da izgori samo 90 a u drugoj 110 stanova.
Varijacija tj odstupanje stvarne tete od oekivane
poznata je pod nazivom objektivni rizik
Subjektivni rizik: definisan kao neizvesnost koja se
zasniva na mentalnom stanju osobe koje je izloena
sumnji ili brizi u odnosu na ishod datog dogaaja
Primer: voza koji vozi u alkoholisanom stanju, moe biti
uhapen ili proi nekanjeno

6. KLASIFIKACIJA ISTIH
RIZIKA

LINI RIZICI
IMOVINSKI RIZICI
RIZICI OD ODGOVORNOSTI
RIZICI ZBOG GREAKA DRUGIH

 Lini rizici: rizici koji direktno utiu na pojedinca

Rizik od prerane smrti

Rizik od nedovoljno prihoda
Rizik od bolesti i invaliditeta
Rizik od nezaposlenosti

Imovinski rizici: Sve firme i pojedinci koji imaju neku

imovinu izloeni su riziku da njihova imovina pretrpi tetu
ili pak da je izgube iz raznih razloga

 Rizik od odgovornosti: neka osoba moe da ima

zakonsku odgovornost za tetu koja je nastala iz njegove
delatnosti a za posledicu ima povredu treeg lica ili tetu
na njegovoj imovini
Odgovornost moe biti:
Namernog prestupa (prevara, povreda autorskih prava)
Striktne ili apsolutne odgovornosti (dranje opasnih ivotinja)
Nebrige (lekari, advokati)

Rizici nastali zbog propusta drugih osoba:

Kada je jedna osoba saglasna da obavlja usluge za
drugu osobu ona preuzima obaveezu koju treba da
ispuni. Ako bi neispunjenj te obaveze dovelo do fin tete
ove osobe to je rizik koji je posledica propusta druge
osobe (neispunjenje obavezenplaanja prema
dogovorenom terminu