1.POJAM I FUNKCIJE FINANSKIJSKOG MENADZMENTA
FINANSIJSKI NADZOR
FIN. MENADZMENT SE DEFINISE KAO PROCES KREIRANJA
FIN.USLOVA ZA EFIKASNO POSTIZANJE ODABRANIH FIN.
CILJEVA.IMA VEOMA ZNACAJNU ULOGU U POSLOVANJU I
RAZVOJU PREDUZECA.DO PRVE POLOVINE XX VEKA FUNKCIJE
FIN. MENADZMENTA SU SE SVODILE NA PRIKPLJANJE
NEOPHODNIH SREDSTAVA ZA FUNKCIONISANJE PREDUZECA.OD
SREDINE XX VEKA FUNKCIJE POSTAJU SLOZENIJE.DEPRESIJA KOJA
JE NASTALA 30-TIH GODINA XX VEKA JE DINAMIZIRALA RAZVOJ
NAUKE O FINANSIJAMA,POSEBNO U DOMENU MIKRO-
FINANSIJA.VELIKA BANKRATSTVA I ZLUOPOTREBE SU
NAMETNULE POTREBU VECEG DRZAVNOG INVOLVIRANJA,TJ
POTREBU VECE REGULACIJE I KONTROLE.REGULATIVA KOJA JE
DONETA,POSEBAN AKCENAT JE STAVILA NA SADRZINU FIN.
IZVESTAJA.SEZDESETIH GODINA DOLAZI DO RAZVOJA PORTFOLIO
TEORIJE,KOJA OBJASNJAVA KAKO INVESTITORI ALOCIRAJU SVOJE
BOGATSTVO U RAZLICITU FINAN. IMOVINU,TJ NA KOJI NACIN
RASPOREDJUJU SVOJE BOGATSTVO U PORTFOLIO.
FINANSIJSKI MENADZER MORA DA POZNAJE I EKONOMSKU
TEORIJU I TEORIJU FINANSIJA.pRIMARNI EKONOM. PRINCIP OD
KOG POLAZI FIN. MENADZER JE KORISCENJE ANALIZE
MARGINALNIH TROSKOVA,KOJA PODRAZUMEVA DA SE ODLUKE
DONOSE I PREDUZIMAJU AKCIJE SAMO KADA DODATNE KORISTI
PRELAZE DODATNE TROSKOVE.TRI KLJUCNE F-JE KOJE
FIN.MENADZER MORA DA OSTVARI:
1.FINANSIJSKA ANALIZA I PLANIRANJE
2.DONOSENJE INVESTICIONIH ODLUKA
3.DONOSENJE FINANSIJSKIH ODLUKA
2.NACELA FINANSIJSKOG MENADZMENTA
FIN.MENADZMENT FUNKCIONISE NA NACELIMA I PRINCIPIMA :
1.NACELO FINANSIJSKE STABILNOSTI-TICE SE DUGOROCNOG
FINANSIRANJA,A FINANSIJSKA STABILNOST SE IZRAZAVA
KOEF.FINANSIJSKE STABILNOSTI IZ ODNOSA STALNE IMOVINE
UVECANE ZA STALNE ZALIHE I TRAJNOG KAPITALA UVECANOG
ZA DUGOROCNA REZERVISANJA I DUGOROCNO POZAJMLJENI
KAPITAL.
2.NACELO RENTABILNOSTI-JE PRINOS NA SOPSTVENI
KAPITAL.KOLIKA CE BITI STOPA PRINOSA NA SOPSTVENI
KAPITAL,U VELIKOJ MERI ZAVISI OD CENE POZAJMLJENI IZVORA
FINANSIRANJA(KAMATNA STOPA).
3.NACELO LIKVIDNOSTI-LIKVIDNOST JE SPOSOBNOST PREDUZECA
DA MOZE U MOMENTU DOSPECA UVEK PLATITI DOSPELA
OBAVEZE.
4.NACELO FINANSIRANJA U SKLADU SA RIZIKOM-OVO NACELO
IMA 2 ASPEKTA:
a)RIZIK POVERILACA DA NECE MOCI NAPLATITI SVOJA
POTRAZIVANJA
b)RIZIK PREDUZECA OD NEGATIVNOG FINANSIJSKOG REZULTATA
5.NACELO FINANSIJSKE ELASTICNOSTI-PREDUZECE IMA
FIN.ELASTICNOST AKO JE FIN.SPOSOBNO DA I PRE ROKA DOSPECA
OTPLATI DUG CIJA JE CENA POSTALA PRESKUPA,TJ VISA OD STOPE
PRINOSA NA UKUPAN KAPITAL.
6.NACELO NEZAVISNOSTIU-U SUSTINI OBEZBEDJUJE SLOBODU
ODLUCIVANJA,TJ POSLOVOG ODLUCIVANJA NA KOJE NE UTICU
POVERIOCI.
7.NACELO OPTIMALNOG AKTIVIZACIONOG DEJSTVA SLIKE
FINANSIRANJA-PREDSTAVLJA BILANSNU SLIKU.AKO BILANS
POKAZUJE DOBAR PRINOSNI,FINAN. I IMOVONSKI
POLOZAJ,POZITIVNO DELUJE NA MISLJENJE SADASNJIH I
BUDUCIH INVESTITORA I POVERILACA.
3.INSTRUMENTI FINANSIJSKOG MENADZMENTA
1.FINANSIJSKO PLANIRANJE
2.FINANSIJSKA KONTROLA TJ NADZOR
3.MOTIVACIONI MEHANIZMI (13. PLATA,BONUSI,PREMIJE..)
4.FINANSIJSKO PLANIRANJE
OBUHVATA PLANOVE KOJE SE IZRAŽAVAJU NA:
- FUNKCIJE NABAVKE
- FUNKCIJE PRODAJE
- FUNKCIJA PROIZVODNJE
- RAZVOJNA FUNKCIJA
SVE OVE FUNKCIJE UVEK SU POVEZANE
PREMA PERIODU ODREĐIVANJA (ROČNOSTI):
-DUGOROČNI PREKO 5 GODINA
-SREDNJOROČNI 1-5 GODINA
KRATKOROČNI DO 1 GODINE
GODIŠNJI FINANSIJSKI PLAN OBUHVATA NOVČANO IZRAŽENE
SLEDEĆE PLANOVE:PLAN PRODAJE, PLAN TROŠKOVA PRODAJE,
PLAN PROIZVODNJE, PLAN TROŠKOVA PROIZVODNJE, PLAN
NABAVKE, PLAN TROŠKOVA NABAVKE, PLAN TROŠKOVA
ADMINISTRACIJE, PLAN TROŠKOVA ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA,
PLAN TROŠKOVA NOVČANIH TOKOVA, PLAN FINANSIRANJA,
PLANIRANI BILANS STANJA I USPEHA.INICIJALNI JE PLAN
PRODAJE.KRAJNI DEO JE PLAN BUILANSA I USPEHA.
INSTRUMENTI FIN.MENADŽ. NA FINANSIJSKO PLANIRANJE SU:
- PLANIRANI BILANS STANJA I BILANS USPEHA
- PLAN NETO NOVČANIH TOKOVA (GOTOVINE)
GODIŠNJI FINANSIJSKI PLAN NAZIVA SE I SVODNIM FINANSIJSKIM
PLANOM.
5.
FINANSIJSKA KONTROLA TJ NADZOR OBUHVATA FINANSIJSKU
KONTROLU I REVIZIJU.FINANSIJSKA KONTROLA OBUHVATA
KONTROLU ZAKONITOSTI I PRAVILNOSTI FINANSIJSKOG
POSLOVANJA PREDUZEĆA. CILJ FINANSIJSKE KONTROLE JE DA SE
OTKLONE ODREĐENE NEPRAVILNOSTI U POSLOVANJU
PREDUZEĆA. MOŽE BITI :
-INTERNA -VRŠE NADZORNO KONTROLNE SLUŽBE PREDUZEĆA
-EKSTERNA- VRŠE INSPEKCIJSKI ORGANI, BANKE…
REVIZIJA JE PLANIRANO I NAKNADNO PREISPITIVANJE
FINAN.STANJA I UKUPNOG MATERIJALNOG FINANSIJSKOG
POSLOVANJKA PREDUZEĆA U ODREĐENOM VREMENSKOM
PERIODU. ZA RAZLIKU OD KONTROLE, REVIZIJA SE SPROVODI
RADI POBOLJŠANJA RADA PREDUZEĆA. VRŠI SE KADA SE SUMNJA
U POSLOVANJE PREDUZEĆA. REVIZIJA SE DRUGAČIJE KAŽE AUDIT
(ODIT). REVIZIJA MOŽE BITI FORMALNA I SUŠTINSKA; REDOVNA I
VANDREDNA PO ROČNOSTI; PO REVIZIONIM ORGANIMA
EKSTERNA I INTERNA.
6.MOTIVACIONI MEHANIZMI – VEZUJU SE ZA OPORTUNITETNI
TROSAK FINANSIRANJA,PRI CEMU SE KOD POVECANJA BROJA
DANA VEZIVANJA ZA OBRTNE IMOVINE TROSAK FINANSIRANJA
POVECAVA,A KOD SMANJENJA SMANJUJE.KOD SPONTANIH
IZVORA FINANSIRANJA KOD POVECANJA BROJA DANA
RASPOLOZIVOSTI SE TROSAK FINANSIRANJA SMANJUJE,A KOD
SMANJENJA SE TROSAK POVECAVA.OSNOVNI CILJA
NAGRADJIVANJA MENADZMENTA JE DA MOTIVISE MENADZERE
NA POVECANI RADNI NAPOR,RAZVIJANJE KREATIVNOSTI,DA BI
DOPRINELI POBOLJSANJU PERFORMANSI PREDUZECA.
MENADZERSKE KOMPENZACIJE MOGU BITI: DIREKTNE I
INDIREKTNE.
DIREKTNE KOMPENZACIJE SADRZE: MENADZERSKE PLATE,
BONUS(PREMIJA), ODLOZENE KOMPENZACIJE,EX-ANTE STOK-
OPCIJSKE VREDNOSTI,OSTALE KOMPENZACIJE.
INDIREKTNE KOMPENZACIJE SE JAVLJAJU KAO DODATNE
POGODNOSTI RAZLICITIH OBLIKA.MOGU SE PODELITI NA
NOVCANE(POSEDOVANJE AKCIJA PREDUZECA) I NENOVCANE.
7.FINANSIRANJE PREDUZECA U RAZLICITIM FAZAMA RAZVOJA
– ZASNOVANO JE NA ULAGANJU VLASTITIH ILI TUDJIH SREDSTAVA
DA BI,UZ ODRADJENI RIZIK POSLOVANJA,NA OSNOVU PROFITA
POVECALO SVOJU IMOVINU.POSTOJI ODREDJENI ODNOS IZMEDJU
RAZLICITIH TIPOVA PREDUZECA I NACINA NJIHOVOG
FINANSIRANJA:
-PREDUZECA ZIVOTNOG STILA – MALA PREDUZECA U KOJA
ULAZU LJUDI(PREDUZETNICI),CITAV SVOJ POTENCIJALNI
DOHODAK(STEDNJU)
-PREDUZECA SA VECIM BROJEM OSNIVACA IMAJU 50-500
ZAPOSLENIH I BRZ RAST
-PREDUZECA VISOKOG POTENCIJALA IMAJU IZUZETNO BRZ
RAZVOJ
-NOVA PREDUZECA SE MOGU FINANSIRATI SOPSTVENIM
SREDSTVIMA ILI ZADUZIVANJEM,A NJIHOV ODNOS ZAVISI
NAJVISE OD MOGUCNOSTI IZBORA RAZLICITIH FINANSIJSKIH
ALTERNATIVA I MOGUCNOSTI OTPLATE FINAN.OBAVEZA.
OSNOVNI IZVORI FINANSIRANJA NORMALNO STRUKTUIRANOG
PREDUZECASU VLASTITA SREDSTVA,KOJA KOD AKCIONARSKOG
DRUSTVA CINE SASTAVNI DEO NERASPOREDJENOG
PROFITA.ODNOS IZMEDJU SOPSTVENOG KAPITALA I OSTALIH
IZVORA FINANSIRANJA,ZAVISI OD BUDUCIH
PRINOSA,RIZIKA,FISKALNE POLITIKE… OD POSEBNOG ZNACAJA
JEFINANSIRANJE STECAJNOG PREDUZECA STO PREDSTAVLJA
OSNOV TZV. KRIZNOG MENADZMENTA.FINANSIJSKA KRIZA JE
NAJVAZNIJI I NAJREALNIJI SIGNAL CELOKUPNE POSLOVNE KRIZE
PREDUZECA.
8.OPTIMALNA STRUKTURA KAPITALA PREDUZECA
AKCIONARSKO PREDUZECE POSTIZE OPTIMALNU STRUKTURU
KAPITALA AKO OMOGUCI AKCIONARIMA MAKSIMIZACIJU
NJIHOVIH KORISTI.AKO TRZISNA VREDNOST PREDUZECA OSTANE
NEPROMENJENA,ONDA JE CENA AKCIJA NEZAVISNA OD TRZISNE
VREDNOSTI DUGA.AKO VREDNOST PAPIRA PADA ZBOG POMAKA U
STRUKTURI KAPITALA,TO UTICE NA POLOZAJ AKCIONARA-AKO JE
DUG RIZICAN,KREDITORI AKCIONARI DOBIJAJU SUPROTNE
POZICIJE,SVAKO MOZE DOBITI SAMO TAKO DA DRUGI IZGUBI.NA
TRZISTU KAPITALA POSTOJI RAZLIKA IZMEDJU KORPORACIJE I
POJEDINCA(AKCIONARA) – KORPORACIJA MOZE DELIMICNO
KONTROLISATI RIZICNO ZADUZIVANJE,DOK POJEDINAC SA
OGRANICENIM SREDSTVIMA TO NE MOZE.
9.VREDNOVANJE PREDUZECA – PREDUZECE VREDI ONOLIKO
KOLIKO POVERENJA IMAJU U NJEGA POSTOJECI I POTENCIJALNI
AKCIONARI,ODNOSNO KUPCI.OSNOV SVAKOG TRZISNOG
POIMANJA PREDUZECA JE NJEGOV TRZISNI ZNACAJ – PREDUZECE
JE PREDMET KUPOVINE I PRODAJE,PRI CEMU NASTAJE NJEGOVA
PROMETNA VREDNOST.PREDUZECE IMA ODREDJENU SUPSTANCU
KAPITALA KOJA JE POTREBNA ZA NJEGOVO FUNKCIONISANJE I
RENTABILNOST. SVAKO VREDNOVANJE PREDUZECA MORA
POSTOVATI ODREDJENA PRAVILA: VREDNOVANJE PREDUZECA
KAO POSLOVNE CELINE,VREDNOVANJE BUDUCIH
PRINOSA,VREDNOVANJE UPOTREBNE VREDNOSTI,ANALIZA
BILANSA PREDUZECA,ANALIZA NOVCANIH POTREBA.POSTOJE 2
METODE VREDNOVANJA PREDUZECA: DIREKTNA I INDIREKTNA.
10.POSLOVNA POLITIKA DIVIDENDI – PREDSTAVLJA
ODLUCIVANJE PREDUZECA O VISINI DIVIDENDI KOJE SE
ISPLACUJU AKCIONARIMA.ONE SU VEZANE ZA OSTVARENI NETO
PROFIT PREDUZECA I ODREDJENI PROCENAT NJEGOVE
RASPODELE.AKCIONARI IMAJU DVA IZVORA PRIHODA:DIVIDENDE
I KAPITALNI DOHODAK KOJI SE DOBIJA PRODAJOM IMOVINE
PREDUZECA.ODLUCIVANJE O POLITICI DIVIDENDI JE RAZLICITO –
AKO NA KRATAK ROKPREFERIRAJU TEKUCE DOHOTKE ONDA
ZELE VECI PROCENAT PROFITA I POVECANJE DIVIDENDI.AKO
IMAJU DUGOROCNE MOTIVE,ONDA PREFERIRAJU KAPITALNE
DOHOTKE I INVESTICIJE UZ VECI DEO NERASPOREDJENOG
PROFITA.ZA ODLUCIVANJE O POLITICI DIVIDENDI POTREBNO JE
IMATI POSLOVNE INFORMACIJE O SUMI VLASTITOG
KAPITALA,SUMI TUDJEG KAPITALA,VISINI BRUTO PROFITA,STOPI
POREZA NA PROFIT,PROMENI PROSECNE KAMATNE STOPE…
11.KARAKTERISTIKE NACINA FINANSIRANJA PREDUZECA
UKUPNA POSLOVNA SREDSTVA(OSNOVNA I OBRTNA)
FINANSIRAJU SE IZ RAZLICITIH IZVORA FINANSIRANJA,TJ
KORISTE RAZLICITE OBLIKE FINSNSIRANJA. FINANSIJSKA
STRUKTURA SVAKOG PREDUZECA JE BITAN FAKTOR U ODVIJANJU
POSLOVANJA U SVIM FAZAMA,RAZLICITA JE ZA ODNOSNE OBLIKE
I FORME PREDUZECA.NAJJEDNOSTAVNIJU FIN. STRUKTURU IMA
VLASNICKO PREDUZECE,GDE UKUPNE IZVORE KAPITALA CINE
POZAJMLJENI KAPITAL I SOPSTVENI KAPITAL.NAJRAZUDJENIJU
FIN. STRUKTURU IMAJU AKCIONARSKA PREDUZECA.ONA SE
FINANSIRAJU KAPITALOM PRIBAVLJENIM IZ
INTERNIH(AKUMULACIJA I AMORTIZACIJA OSNOVNIH
SREDSTAVA) I EKSTERNIH (POZAJMLJENI I AKCIJSKI KAPITAL)
IZVORA.SVAKI OD OBLIKA FINANSIRANJA MORA IMATI SVOJU
CENU.KOD POJEDINIH CENA PREDSTAVLJA REALNI TROSAK
FINANSIRANJA(KAMATA,DIVIDENDA),DOK KOD AKUMULACIJE I
AMORTIZACIJE TA CENA PREDSTAVLJA OPORTUNITETNI
TROSAK.OPTIMALNA KONSTITUCIJA FINANSIRANJA
PODRAZUMEVA IZBOR ONE STRUKTURE IZVORA SREDSTAVA KOJA
OMOGUCAVA NAJPOVOLJNIJU KOMBINACIJU
RENTABILNOSTI,LIKVIDNOSTI I SIGURNOSTI POSLOVANJA,KAO I
STABILNOST FINANSIRANJA I RAZVOJA.FINANSIJSKA RAVNOTEZA
POSTOJI ONDA KADA SU SREDSTVA PO OBIMU I ROKU VEZANOSTI
JEDNAKA IZVORIMA FINANSIRANJA PO OBIMU I ROKU
RASPOLOZIVOSTI.POSTOJE KRATKOROCNA I DUGOROCNA FINAN.
RAVNOTEZA.
12.ANALIZA STRUKTURE OBLIKA FINANSIRANJA
STRUKTURA KAPITALA AKCIONARSKOG PREDUZECA SADRZI:
DUGOROCNE DUGOVE,OBICNE AKCIJE,PREFERENCIJANLE
AKCIJE,AKUMULIRANI DOBITAK I AMORTIZACIJU.
DUGOROCNI DUG PREDSTAVLJA NOVCANU OBAVEZU SA ROKOM
DOSPECA DUZIM OD 1 GODINE.NAJCESCE IMAJU ROKOVE
DOSPECA OD 5 DO PREKO 20 GODINA. POSTOJE SREDNJOROCNI
(ROK DOSPECA 1-5 GODINA) I DUGOROCNI DUGOVI (PREKO 5
GODINA).DUGOROCNI DUG SE ANGAZUJE NA 2 NACINA:
NEPOSREDNO ( DIREKTAN UGOVOR IZMEDJU PREDUZECA I
BANKE) I POSREDNO(DUG SE PRIBAVLJA EMISIJOM I PRODAJOM
OBVEZNICA KAO DUGOROCNIH HOV).
OBICNE AKCIJE – EMISIJOM OBICNIH AKCIJA PREDUZECE
NABAVLJA AKCIJSKI KAPITAL KAO TRAJNI EKSTERNI IZVOR
FINANSIRANJA POSLOVNIH SREDSTAVA. SVAKI AKCIONAR MOZE
DA PRODAJE AKCIJE KOJE IMA I DA NE UGROZI KONTINUITET
POSLOVANJA PREDUZECA.EMISIJOM OBICNIH AKCIJA SE
UTVRDJUJE NJIHOVA NOMINALNA VREDNOST.NAKON TOGA SE
EMITOVANE AKCIJE PRODAJU NA TRZISTU KAPITALA,GDE SE
FORMIRAJU NJIHOVE TRZISNE VREDNOSTI.OSTVARENI PRIHOD SE
NAZIVA DIVIDENDA.DIVIDENDA SE ISPLACUJE IZ NETO DOBITKA.
PREFERENCIJALNE AKCIJE – IMAJU KARAKTERISTIKE OBVEZNICA
I OBICNIH AKCIJA,PA IH TO CINI HIBRIDNIM IZVOROM
FINANSIRANJA PREDUZECA.KAO I OBVEZNICA IMA FIKSNI
PRINOS.ZAJEDNICKO SA OBICNOM AKCIJOM JE TO STO SE
ISPLACUJE IZ NETO DOBITKA.
AKUMULIRANI DOBITAK – PREDSTAVLJA DEO TEKUCEG NETO
DOBITKA KOJI JE ZADRZAN U POSLU I OZNACAVA DIREKTNO
POVECANJE SOPSTVENIH IZVORA POSLOVNIH
SREDSTAVA.VOLUMEN NETO DOBITKA USLOVLJAVA NIZ
FAKTORA: IZNOS RASPOLOZIVE GOTOVINE,FIN. SREDSTVA
NEOPHODNA ZA PROSIRENJE POSLOVANJA PREDUZECA,ZELJA ZA
ODRZAVANJEM STABILNOG NIVOA DIVIDENDI.
AMORTIZACIJA - U BILASNOM SMISLU NE PREDSTAVLJA IZVOR
FINANSIRANJA JER NE PRIKAZUJE POVEĆANJE SOPSTVENOG
KAPITALA U PASIVI BILANSA STANJA, VEĆ PRIKAZUJE SAMO
TRANSFORMACIJU OSNOVNIH U OBRTNA SREDSTVA (GOTOVINU)
U TOKU REDOVNOG POSLOVANJA.
DUGOROCNI DUG,OBICNE AKCIJE I PREFERENCIJALNE AKCIJE SU
EKSTERNI OBLICI FINANSIRANJA PREDUZECA.AKUMULIRANI
DOBITAK I AMORTIZACIJA SU INTERNI .
CENA IZVORA FINANSIRANJA
13.CENA DUGOROCNOG DUGA – PRILIKOM PRIBAVLJANJA
SREDSTAVA IZ DUGOROCNOG DUGA,JAVLJAJU SE 2 TOKA
GOTOVINE:
-NETO PRIMANJE GOTOVINE OD PRODAJE OBVEZNICA
-IZDAVANJE GOTOVINE PO OSNOVU KAMATE.
CENA DUGA TREBA DA BUDE JEDNAKA DISKONTNOJ,ODNOSNO
KAMATNOJ STOPI KOJA IZJEDNACAVA TEKUCA NETO PRIMANJA
PREDUZECA IZ TOG IZVORA FINANSIRANJA SA SADASNJOM
VREDNOSCU BUDUCIH ZADATAKA NA IME KAMATE I OTPLATE
GLAVNICE,KORIGOVANOJ ZA OCEKIVANI EFEKAT POREZA NA
DOBITAK DA BI SE DOBILA CENA DUGA POSLE OPOREZIVANJA.
Ki = i x (1-t) , gde je i – kamatna stopa , t – stopa poreza na dobitak.
14.CENA KAPITALA IZ EMISIJE OBICNIH AKCIJA
UTVRDJIVANJE CENA AKCIJSKOG KAPITALA IZ EMISIJE OBICNIH
AKCIJA ZAVISI OD RAZLICITIH TOKOVA DIVIDENDE.DIVIDENDA
MOZE DA IMA KONSTANTAN RAST,NULTI RAST I DA OPADA PO
ODREDJENOJ STOPI.
UKOLIKO DIVIDENDA KONSTANTO RASTE,CENA AKCIJA SE
IZRACUNAVA:
KE = D1/P + g GDE JE g – STOPA RASTA DIVIDENDE, P – SADASNJA
VREDNOST AKCIJA, D1 – IZNOS DIVIDENDE NA KRAJU PRVE
GODINE, KE – STOPA PRINOSA(CENA KAPIT.)
UKOLIKO DIVIDENDA OPADA,CENA AKCIJSKOG KAPITALA SE
IZRACUNAVA:
KE = D1 / P0(1-F) +g GDE JE F – TROSKOVI.
UKOLIKO DIVIDENDA IMA NULTI RAST,CENA AKCIJ. KAPITALA SE
IZRACUNAVA:
KE = D0 / V
15.CENA KAPITALA IZ EMISIJE PREFERENCIJALNIH AKCIJA –
POSTOJE DVA TOKA GOTOVINE: 1. NETO PRIMANJE GOTOVINE OD
PRODAJE PREFERENCIJALNIH AKCIJA
2. IZDAVANJE GOTOVINE PO OSNOVU PREFERENCIJALNE
DIVIDENDE.CENA KAPITALA OD EMISIJE PREFERENCIJALNIH
AKCIJA SE IZRACUNAVA:
KP = DP / PP GDE JE KP – CENA KAPIT.OD EMISIJE PREFER. AKCIJA,
DP – OCEKIVANA GODISNJA POVLASCENA DIVIDENDA, P P –
TRZISNA CENA PREFER. AKCIJA.
UKOLIKO JE OSTVARENA TRZISNA VREDNOST PREFER. AKCIJA
JEDNAKA NOMINALNOJ VREDNOSTI,NETO PRILIV GOTOVINE OD
PRODAJE OVIH AKCIJA JE MANJI,JER PREDUZECE MORA DA PLATI
TROSKOVE PROVIZIJE,PA SE CENA KAPITALA IZRACUNAVA: K P = DP
/ PPN GDE JE PPN – NETO PRIMANJE GOTOVINE OSTVARENE
PRODAJOM PREFERENCIJALMIH AKCIJA.
16.CENA AKUMULIRANOG DOBITKA – CENA KAPITALA NASTALA
AKUMULIRANJEM SE DEFINISE KAO STOPA PRINOSA KOJU
OCEKUJU DA OSTVARE DRZAOCI AKCIJA NA OBICNE AKCIJE
PREDUZECA.IZRACUNAVA SE:
KE = D1 / P0 + g GDE JE P0 – SADASNJA VREDNOST AKCIJA, D 1 –
IZNOS DIVIDENDE NA KRAJU PRVE GODINE, g – STOPA RASTA
DIVIDENDE I TRZISNE CENE AKCIJE.
17.CENA SREDSTAVA AMORTIZACIJE – MORA BITI JEDNAKA BAR
PROSECNOJ CENI KAPITALA PREDUZECA – PONDERISANOJ
PROSECNOJ CENI INTERNIH I EKSTERNIH IZVORA FINANSIRANJA,
KAO I DA PROSECNA CENA KAPITALA PREDUZECA ISTUPA KAO
OPORTUNITETNI TROSAK SREDSTAVA AMORTIZACIJE.UKOLIKO
ZELI PREDUZECE MOZE OVA SREDSTVA DA RASPODELI
KREDITORIMA I AKCIONARIMA,SRAZMERNO NJIHOVOM UCESCU SREDSTAVA,SPROVODJENJE FIN.POLITIKE SA ASPEKTA
U FINANSIRANJU ULAGANJA. ROKOVA,VLASNISTVA KAPITALA,LIKVIDNOSTI...OSTVARENJE
18.OPTIMIZACIJA ODNOSA SOPSTVENOG I POZAJMLJENOG FINAN.POLITIKE ZAVISI OD FINANSIJSKOG POLOZAJA POSLOVNOG
KAPITALA I ODRZAVANJE FINANSIJSKOG POLOZAJA SISTEMA.FINANSIJSKI POLOZAJ JE ODREDJEN: FINANS.
PREDUZECA RAVNOTEZOM,ZADUZENOSTI,REPRODUKTIVNOM
JEDAN OD BITNIH USLOVA ZA ODRZAVANJE I RAZVOJ POSLOVNOG SPOSOBNOSTI,ODRZAVANJEM REALNE VREDNOSTI
KONTINUITETA PREDUZECA JE ODRZAVANJE ZDRAVOG KAPITALA.FINANSIJSKA F-JA
FINANSIJSKOG POLOZAJA KROZ PERMANENTNI PROCES MORA DA VODI RACUNA DA POSLOVNI SISTEM U SVOM
OPTIMIZACIJE SOPSTVENOG I POZAJMLJENOG KAPITALA.U POSLOVANJU OSTVARUJE ZADOVOLJAVAJUCI PROFIT,OCUVA
POGLEDU FINANSIRANJA USLOV POKRICA RASHODA ZAHTEVA DA FINANSIJSKU SIGURNOST SPOSOBNOSTI PLACANJA KAO I
SE TROSKOVI KOJI NASTAJU U PREDUZECU PREUZIMANJEM USPESAN PROCES TRANSFORMACIJE.
KAPITALA POKRIJU IZ PRIHODA KOJE PREDUZECE OSTVARUJE 22.FINANSIJSKA POLITIKA PREDUZECA – SE DEFINISE KAO
UPOTREBOM KAPITALA,TJ. DA STVARNA KAMATA KOJU POSTIZE ODLUCIVANJEOSNOVNIM FINANSIJSKIM CILJEVIMA,IZBOR
KAPITAL INVESTIRAN U PREDUZECU MORA BITI JEDNAKA STRATEGIJE I TAKTIKE I PRAVCA AKCIJE S NAMEROM DA SE
NAJMANJE TRZISNOJ KAMATI KOJA SE ISPLACUJE DAVAOCU OSTVARE OSNOVNI FINAN. CILJEVI,USPOSTAVLJANJE I
KAPITALA.PREDUZECA SE FINANSIRAJU KAKO IZ ODRZAVANJE OPTIMALNIH FINANSIJSKIH ODNOSA U STRUKTURI
SOPSTVENOG,TAKO I IZ POZAJMLJENOG KAPITALA. SREDSTAVA(AKTIVA) I IZVORA SREDSTAVA(PASIVA).TEKUCA
19.ZADACI I ORGANIZACIJA FINANSIJSKE FUNKCIJE FINANSIJSKA POLITIKA SE CESTO NAZIVA POLITIKOM
PREDUZECA LIKVIDNOSTI.ONA PREDSTAVLJA SKUP POTREBNIH MERA,KOJE
ORGANIZACIONA STRUKTURA FINAN. FUNKCIJE ZAVISI OD TREBA DA OMOGUCE DA PREDUZECE BUDE SPOSOBNO DA U
CILJEVA KAO I OD VELICINE POSLOVNOG SISTEMA ILI DRUGOG SVAKOM TRENUTKU ISPUNI BEZUSLOVNO DOSPELE OBAVEZE
ORGANIZACIONOG OBLIKA ODREDJENOG SUBJEKTA.SA PLACANJA.INSTRUMENTI ZA ODRZAVANJE LIKVIDNOSTI SU:
STANOVISTA F-ONISANJA FINANSIJSKE F-JE POTREBNO JE ISTACI 2 -FINANSIJSKA ANALIZA,ZASNOVANA NA BILANSU I FINANSIJSKOM
BITNA ASPEKTA FINANS. POSLOVANJA.PRVI SE ODNOSI NA IZVESTAJU
POSLOVE RASPOLAGANJA S NOVCEM I NJEGOVU SIGURNOST -RACUN VEZIVANJA KAPITALA
PRILIKOM PLASIRANJA.DRUGI SE ODNOSI NA ZADATKE -FINANSIJSKI PLAN
PRIBAVLJANJA SREDSTAVA IZ ODGOVARAJUCIH IZVORA I -DNEVNI FINANSIJSKI PREGLED.
NJEGOVO VRACANJE IZVORIMA,JER SVAKO PRIBAVLJANJE NOVCA FINANSIJSKA POLITIKA JE NAJVAZNIJI DEO POSLOVNE
PODRAZUMEVA NJEGOVO RACIONALNO KORISCENJE.USPESNOST POLITIKE,JER SE CILJEVI POSLOVANJA IZRAZAVAJU KAO
FUNKCIONISANJA FINAN. FUNKCIJE USLOVLJENA NOVCANE VELICINE.
JE:ORGANIZACIONOM STRUKTUROM,MATERIJALNOM FINANSIJSKA POLITIKA PREDUZECA JE JEDINSTVENA
OPREMLJENOSTI,KADROVIMA,NACINOM UPRAVLJANJA FINAN. INTEGRALNA CELINA,KOJA SINTETIZUJE PARCIJALNE
OPERACIJAMA,NACINOM DONOSENJA POSLOVNIH FINANSIJSKE POLITIKE:
ODLUKA.OSNOVNE AKTIVNOSTI KOJE SE OBAVLJAJU U POGLEDU -OSNOVNU FINANSIJSKU POLITIKU
ODREDJIVANJA ZNACAJA FINAN. FUNKCIJE SU: -OPSLOVNU FUNANSIJSKU POLITIKU
-PRIBAVLJANJE NOVCANIH SREDSTAVA RADI KONTINUIRANOG -RAZVOJNU FINANSIJSKU POLITIKU.
POSLOVANJA 23.ANALIZA FINAN.REZULTATA
-KORISCENJE FINANSIJSKIH SREDSTAVA TABELA 1. STEPEN KORIŠĆENJA KAPACITETA I OBIM
-REGULISANJE NOVCANIH TOKOVA I PRACENJE FINANSIJSKIH PROIZVODNJE
ODNOSA STEPEN ISKORI.KAPACITETA 40%
-FINANSIJSKO PLANIRANJE FIZIČKI OBIM PROIZVODNJE 5000 KOM
-KONTROLA UPOTREBE NOVCANIH SREDSTAVA
PRODAJNA CENA PO KOM. 2,00 DIN
-FINANSIJSKO INFORMISANJE
 
20.IZVRSAVANJE ZADATAKA FINANSIJSKE FUNKCIJE –
TABELA 2. FIN.EFEKTI NA STOPI PRIHODA ILI RASHODA (000)
FINANSIJSKA FUNKCIJA TREBA DA IMA I PLANSKI BILANS USPEHA
I PLANSKI BILANS STANJA.OVI BILANSI TREBA DA BUDU 1)UKUPAN PRIHOD 10 000
IZRADJENI NA NACIN KOJI IZNALAZI NAJBOLJI FINAN. REZULTAT 2)UKUPNI RASHODI 11 500 DIN
POSLOVANJA POSLOVNOG SISTEMA.RAD FINAN. FUNKCIJE TREBA FIKSNI 6 000
ORGANIZOVATI TAKO DA NA STO RACIONALNIJI NACIN IZVRSAVA VARIJABILNI 5 500
SVOJE ZADATKE.ORGANIZACIJA FINANSIJSKE FUNKCIJE JE FINAN. REZULTAT (2-1) GUBITAK 1 500
PROCES KOJIM SE USPESNO POVEZUJU RADNICI I ZADACI I 1 500/10 000= 15% GUBITAK
KOORDINIRAJU AKTIVNOSTI RADI OSTVARIVANJA TABELA 3. BUDUĆI UKUPAN PRIHOD I UKUPNI TROŠKOVI
CILJEVA.FINANSIJSKA F-JA SE ORGANIZUJE PO FUNKCIONALNOM
1) STEPEN KORIŠĆENJA KAP. 60%
PRINCIPU – GRUPISANJE POSLOVA PO NJIHOVOJ SRODNOSTI U
2) FIZIČKI OBIMPROIZVODNJE 7 500
ODREDJENE PODFUNKCIJE I TO:
3) PRODAJA CENA PO KOMADU 2,00
1.PODFUNKCIJA KREDITA I FINANSIJSKE POLITIKE - SASTOJI SE IZ
SLEDECIH POSLOVA : KREDITNI BILANSI SREDSTAVA I IZVORA 4) UKUPAN PRIHOD 15 000 000
SREDSTAVA,OPERATIVNI KREDITNI POSLOVI,KNJIGOVODSTVO I 5) PROFIT 750 000
ADMINISTRACIJA KREDITNIH POSLOVA. 6) UKUPNI TROŠKOVI (4-5) 14 250 000
2.PODFUNKCIJA FINANSIJSKE OPERATIVE ,SASTOJI SE IZ POSLOVA: FIKSNI- FC 6 000
BLAGAJNICKI POSLOVI, POSLOVI ZIRO-RACUNA,POSLOVI VARIJABILNI-VC 8 250
PROMETA HOV, DEVIZNA POSLOVANJA I DEVIZNI RACUNI. UKUPAN PRIHOD: 7500*2,00
3.PODFUNKCIJA FINANSIJSKE ANALIZE I INFORMISANJA – SASTOJI UKUPAN RASHOD- ZBIR FIKSNIH I VARIJABILNIH
SE IZ POSLOVA : POSLOVI FINANSIJSKE ANALIZE,POSLOVI FINAN. REZULTAT-  FR
FINANSIJSKOG INFORMISANJA. FR= K* (P-VC)-FC
21.FUNKCIONISANJE FINANSIJSKE FUNKCIJE K- ODNOS NOVOG OBIMA PROIZVODNJE I PRIHODA
ZADACI FINANSIJSKE F-JE SU DA NA EFIKASAN NACIN OBEZBEDI P-UKUPNI PRIHOD NA PROD.NIVOU PROIZVODNJE
POTREBNA FINANSIJSKA SREDSTVA ZA KONTINUIRANO VC-VARIJABILNI TROŠKOVI
POSLOVANJE,DA IH PRAVILNO RASPOREDI I DA IH NA FC-FIKSNI TROŠKOVI
EKONOMICAN NACIN UPOTREBI,DA U ODREDJENOM ROKU VRACA FR= K* (P-VC)-FC
TUDJA SREDSTVA I ISPLACUJE SVE PRISPELE OBAVEZE U ROKU. 60%
FINANSIJSKA F-JA UCESTVUJE U IZRADI PLANOVA =-------*(10 000- 5 500)- 6 000 = 1,5 * 4 500 – 6 000 = 6 750- 6 000= 750
POSLOVANJA,INVESTICIJA I DR.UTVRDJUJE SOPSTVENE I TUDJE 40%
IZVORE SREDSTAVA ZA TEKUCE POSLOVANJE,ZA RAST I RAZVOJ K=(FR+FC) / (P-VC) = (750 + 6 000) / ( 4 500 ) = 1,5
SISTEMA,NAKON SVAKOG OBRACUNATOG PERIODA ANALIZIRA X=60%
FINANSIJSKU STABILNOST POSLOVNOG SISTEMA.FINANSIJSKA F-
JA SE SADRZAJNO ODREJUJE I KAO:
U PRVOM SLUČAJU 11 500/5 000= 2 300 SU JEDINIČNI TROŠKOVI
PRIBAVLJANJE,KORISCENJE,PLASIRANJE FINANSIJSKIH U DRUGOM SLUČAJU 14 250 000 000 / 7500= 1 900
EKONOMIJA OBIMA PODRAZUMEVA POVEĆANJE OBIMA
PROIZVODNJE UZ SMANJENJE JEDINIČNIH TROŠKOVA
PROIZVODNJE
24.DISKONTOVANJE VREDNOSTI I SADAŠNJA VREDNOST
PREDUZEĆA
D-(DISCOUNT RATE)- DISKONTNA STOPA
i- KAMATNA STOPA n-KOLIKO GODINA
EUR K (1+i)
EUR K (1+i)ⁿ - OROČAVANJE VREDNOSTI
PRIMER: 100*(1+0.1)=100*1.1= 110- ZA JEDNU KODINU
100*(1+0.1)+(1+0.1)= 121- ZA DVE GODINE
DISKONTOVANJE JE ODREĐIVANJE SADAŠNJE VREDNOSTI
BUDUĆIH ISPLATA
1 SAMO BUDUĆI TROŠKOVI.PROCES DONOŠENJA ODLUKA TREBA
EUR X=-------------- - DISKONTNI FAKTOR
(1+i)ⁿ
24.COST BENEFIT ANALIZA-PUTEM NJE SE SAGLEDAVAJU SVI
RELEVANTNI FAKTORI KOJE MENADŽERI UZIMAJU U OBZIR U FAZI
RANGIRANJA ALTERNATIVNIH SMEROVA AKTIVNOSTI. ONA
OMOGUĆAVA MERENJE SVIH RELEVANTNIH TROŠKOVA I KORISTI
KOJE SE OČEKUJU U BUDUĆNOSTI NA OSNOVU NEKE ODLUKE.
CILJ JE IDENTIFIKOVANJE ALTERNATIVE SA NAJVEĆOM NETO
KORISTI, PROFITOM ZA CELO PREDUZEĆE. UPOTREBA OVE
ANALIZE ZAHTEVA RAZMATRANJE NEKOLIKO BITNIH PITANJA:
A) KOJE TROŠKOVE I KORISTI TREBA UKLJUČITI U COST-BENEFIT
ANALIZU? NISU SAMO PROJEKTOVANI TROŠKOVI I PRIHODI OD
STRANE UPRVLJAČKOG RAČUNOVODSTVA JEDINO RELEVANTNI
KONCEPTI TROŠKOVA I KORISTI KOJI SE MOGU UKLJUČITI, JER JE
OVA ANALIZA USMERENA NA SAGLEDAVANJE SVIH RELEVANTNIH
FAKTORA PROCESA ODLUČIVANJA. ONA SE U OSNOVI BAVI
SUČELJAVANJEM EKONOMSKIH TROŠKOVA I KORISTI KOJE SE
RAZLIKUJU OD NJIHOVE RAČUNOVODSTVENE INTERPRETACIJE.
RAČUNOVODSTVO JE KONCENTRISANO NA MERENJE
EKSPLICITNIH TROŠKOVA BAZIRANIH NA STVARNIM
TRANSAKCIJAMA KOJE NASTAJU PO OSNOVU NABAVKERESURSA
KOJI ĆE SE UPOTREBITI U PROIZVODNJI PROIZVODA I USLUGA.
ZATIMSLEDE IMPLICITNI TROŠKOVI I OPORTUNITETNI TROŠKOVI
KOJI SU BITNI ZA DONOŠENJE PRAVIH ODLUKA.
B)KAKO IH TREBA VREDNOVATI? PRILIKOM  VREDNOVANJA
TROŠKOVA I KORISTI KORISTI SE AKTUELNA MONETARNA
JEDINICA. NOVAC POSTAJE NESTABILAN U USLOVIMA RASTA ILI
PADA OPSTEG NIVOA CENA ŠTOSEMANIFESTUJE PUTEM
DEFLACIJE ILI INFLACIJE YBOG ČEGA SEMORAJU IZVRŠITI
ODREĐENA PRILAGOĐAVANJA.MERNA JEDINICA MORA BITI
TROŠKOVNO EFEKTIVNA. MENADŽERI PRIKUPLJAJU
INFORMACIJE KOJE POMAŽU DA SE IZMERI VEĆI BROJ FAKTORA
KOJI UTIČU NA NIVO POUZDANOSTI DONETIH ODLUKA
C)KAKO OBEZBEDITI NJIHOVO ISPRAVNO POREĐENJE?  KORISTI
DUGOROČNIH INVESTICIONIH ODLUKA PRISTIŽU TOKOM
NAREDNIH GODINA. ISPOLJAVAJU SE KROZ POVEĆANJE PRIHODA
ILI SMANJENJE RASHODA DOKSE TROŠKOVI IZJEDNAČAVAJU SA
ULAGANJEM KAPITALA. NAOVAJNAŠIN COST-BENEFIT ANALIYA
POSTAJE INVESTICIONA PROCENA KOJA TREBA DA OBEZBEDI
IZBOR NAJBOLJE ALTERNATIVE ZA ULAGANJE. MENADŽMENT
MORA DA UVAŽI KONCEPT VREMENSKE VREDNOSTI NOVCA I
VREMENSKO USKLAĐIVANJE VREDNOSTI OČEKIVANIH KORISTI
SA NASTALIM TROŠKOVIMA.
FAZE COST-BENEFITA SU: DEFINISANJE PROJEKATA ZA ANALIZU,
DEFINISANJE VREMENSKOG PERIODA NA KOJI SE ANALIZA
ODNOSI, UTVRĐIVANJE SVIH TROŠKOVA I KORISTI ZA POJEDINE
PROJEKTE, IZRAČUNAVANJE SVIH TROŠKOVA I KORISTI ZA
POJEDINE PROJEKTE,ODREĐIVANJE KRITERIJUMAZA ANALIZU,
ODREĐIVANJE DISKONTNE STOPE, IZRAČUNAVANJE VREDNOSTI
POJEDINIH KRITERIJUMA ZA SVAKI PROJEKAT, ODREĐIVANJE
DODATNIH KRITERIJUMA ANALIZE, UPOREĐIVANJE VREDNOSNIH
KRITERIJUMA ZA POJEDINE PROJEKTE, KONAČNI IZBOR-
DONOŠENJE INVESTICIONIH ODLUKA.
25.PROCES DONOŠENJA ODLUKA- AKT IZBORA
ALTERNATIVNOG POSLOVNOG ODLUČIVANJA- RELEVANTNI SU
DA TEČE U FAZAMA KOJE SU REZULTAT MENADŽERSKE
OPREZNOSTI.PRVIKORAK JE IDENTIFIKOVANJE PROBLEMA I
POTREBNO JE OTKLONITI GA RADI NAPREDOVANJA KA ŽELJENOM
CILJU PREDUZEĆA. PRI TOM JE POTREBNO DA MENADŽMENT
POSEDUJE ZNANJE, SPOSOBNOST I OSTALO ZA REŠAVANJE
PROBLEMA. MORAJU SE OTKRITI SIMPTOMI NASTALIH
PROBLEMA. POSTOJI I REALNA OPASNOST OD PROMAŠAJA
SELEKCIJE ALTERNATIVE. JEDNA OD TIH ALTERNATIVA JE I STATUS
QUO ALTERNATIVA KOJOM SE NASTAVLJA ONO ŠTO JE DO SAD
RAĐENO. SLEDEĆA FAZA JE PROCENA ALTERNATIVA KOJE KAZUJU
KOJA JE ODLUKA NAJBOLJA. ZATIM SLEDI DONOŠENJE ODLUKA
OD STRANE MENADŽERA. SLEDE AKTIVNOSTI DA DONETA
ODLUKA BUDE SPROVEDENA UZ STALNO NADGLEDANJE. AKO JE
FEEDBACK POZITIVAN TREBA NASTAVITI SA PRIMENOM ODLUKE I
NA OSTALE DELOVE PREDUZEĆA KOJI IMAJU SLIČAN PROBLEM.
ODLUČIVANJE JE VEOMA KOMPLEKSNA MENADŽERSKA
AKTIVNOST
ODNOS KVANTITATIVNIH I KVALITATIVNIH INFORMACIJA ZA
POTREBE ODLUČIVANJA MODERNI UPRAVLJAČKI SISTEM
PODRAZUMEVA DA MENADŽER POZNAJE INFORMACIJE IZ
RAZLIČITIH PODRUČJA ODGOVORNOSTI. KVANTITATIVNE I
KVALITATIVNE INFORMACIJE SU OD PRESUDNE VAŽNOSTI ZA
EFIKASNO UPRAVLJANJE PREDUZEĆEM. CENTRALNO MESTO U
INFORMISANJU MENADŽMENTA PRIPADA RAČUNOVODSTVU KOJE
JE POTPUNI SISTEM KVANTITATIVNE ANALIZE POSLOVANJA
PREDUZEĆA.
26.RACIO ANALIZA JE JEDAN OD OSNOVNIH METODA KOJI SE
UPOTREBLJAVA KOD INTERPRETIRANJA REZULTATA POSLOVANJA
PREDUZEĆA. ONA JE KORISNO SREDSTVO KOJE OMOGUĆAVA
IZVOĐENJE OSNOVNE SLIKE POSLOVANJA PREDUZEĆA NA BAZI
RASPOLOŽIVIH FINANSIJSKIH INFORMACIJA. OMOGUĆAVA
INTERPRETIRANJE PROŠLIH I SADAŠNJIH OSTVARENJA
PREDUZEĆA KAO I PREDVIĐANJE BUDUĆIH KRETANJA.
MEDJUSOBNO UPOREĐIVANJE RACIA KAO I UPOREĐIVANJE ISTOG
RACIA U RAZLIČITIM PERIODIMA OMOGUĆAVA DALJE KORISNE
PODATKE O PREDUZEĆU.

D)KOJA SU RELEVANTNA OGRANIČENJA PRILIKOM NJIHOVOG

POREĐENJA? PRIMENA COST-BENEFIT ANALIZE JE ČESTO
USLOVLJENA NAMETNUTIM OGRANIČENJIMA. NAJOPŠTIJE
OGRANIČENJE JEPROIZVODNA FUNKCIJA PREDUZEĆA KOJOM SE
DEFINIŠE ODREĐENI ODNOS INPUTA I OUTPUTA OD ČEGA ZAVISI
OBRAČUN TROŠKOVA. GLOBALNO OGRANIČENJE U SVAKOM
PREDUZEĆU JE KAPITAL. COST-BENEFIT ANALIZA SE BAVI
POREĐENJEM 2 ILI VIŠE ALTERNATIVA I ODABIROM ONE KOJA
NAJBOLJE ZADOVOLJAVA POSTAVLJENE CILJEVE PREDUZEĆA.

OSNOVNI KONCEPT OVE ANALIZE JE DA SE UZMU U OBZIR I

IZRAČUNAJU ILI PROCENE SVE DRUŠTVENE KORISTI JEDNOG
INVESTICIONOG PROJEKTA PA DA SE NA OSNOVU UPOREĐIVANJA
UKUPNIH KORISTI I TROŠKOVA OCENI NJEGOVA RENTABILNOST.
PRI TOME SAMO ONI PROJEKTI KOD KOJIH UKUPNE KORISTI
NADMAŠUJU UKUPNE TROŠKOVE MOGU BITI OCENJENI
POZITIVNO ŠTO ZNAČI DA SU PRIHVATLJIVI ZA REALIZACIJU.
27.KORISNICI RACIA: AKCIONARI, MENADŽMENT, ZAPOSLENI I
SINDIKALNA ORGANIZACIJA, PORESKI ORGANI, DOBAVLJAČI,
KUPCI, BANKARI.
KORISNOST INFORMACIJA MOŽE SE VIDETI PUTEM
UPOREĐIVANJA RACIA ISTOG PREDUZEĆA KROZ VREMENSKE
PERIODE ILI UPOREĐIVANJEM ISTIH RACIA ZA SRODNA
PREDUZEĆA. TAKO SE MOŽE UTVRDITI DA LI PREDUZEĆE POSTAJE
MANJE ILI VIŠE EFIKASNO U ODNOSU NA KONKURENCIJU.
ZADATAK MENADŽMENTA PREDUZEĆA JE DA INVESTIRA SVOJA
SREDSTVA DA BI SE OSTVARIO MAKSIMALNI PRINOS. RACIJI
TREBA DA IZMERE U KOM STEPENU MENADŽMENT USPEVA U
TOME. ZA PROCENU DUGOROČNE SOLVENTNOSTI PREDUZEĆA
PRIMENJUJU SE 3 RACIA: RACIO LEVERIDŽA, GEARING RACIO I
POKRIĆE KAMATE. RACIA INVESTIRANJA NAMENJENI SU
AKCIONARIMA, INVESTITORIMA NA TRŽIŠTU AKCIJA. SA
STANOVIŠTA DIVIDENDI 2 RACIA SE OBAVEZNO PRIMENJUJU:
BRUTO ILI NETO DIVIDENDNI PRINOS I POKRIĆE DIVIDENDE.
STANJE I DINAMIKA LIKVIDNOSTI NAJBOLJE SE PRATE PREKO
RACIA LIKVIDNOSTI: TEKUĆEG I BRZOG.
RACIA AKTIVNOSTI (POKAZATELJI OBRTA) JE JEDAN OD GLAVNIH
UČESNIKA U FINANSIJSKOJ I POSLOVNOJ ANALIZI I ODLUČIVANJU.
POKAZATELJE AKTIVNOSTI ČINE KOEFICIJENTI OBRTA ZALIHA,
OBRTA DOBAVLJAČA, KUPACA, PRODAJE, UKUPNIH OBRTNIH
SREDSTAVA, NETO OBRTNIH SREDSTAVA, SOPSTVENIH
SREDSTAVA,UKUPNIH OSNOVNIH SREDSTAVA.
RACIA STRUKTURE ČINE: KOEFICIJENT POZAJMLJENIH PREMA
UKUPNIM SREDSTVIMA, KOEFICIJENT POKRIĆA RASHODA NA IME
KAMATE: POSLOVNI DOBITAK/TROŠAK KAMATE, KOEFICIJENT
POKRICA UKUPNOG DUGA: POSLOVNI DOBITAK/TROŠAK
KAMATE+GLAVNICAx(1/1-p), p-STOPA POREZA NA DOBIT
RACIA RENTABILNOSTI: STOPA PRINOSA NA UKUPNA SREDSTVA:
POSLOVNI DOBITAK/PROSEČNA POSLOVNA SREDSTVA, STOPA
PRINOSA NA SOPSTVENA SREDSTVA: NETO DOBITAK/PROSEČNA
POSLOVNA SREDSTVA.
28.FINANSIRANJE OBRTNIH SREDSTAVA MOŽEMO VRŠITI IZ
VLASTITIH IZVORA, TUĐIH (KREDITI OD BANAKA). OBRTNA
SREDSTVA MOGU BITI ANGAŽOVANA U ZALIHAMA SIROVINA I
MATERIJALA, ZALIHAMA NEDOVRŠENE PROIZVODNJE, ZALIHAMA
UČINAKA, POTRAŽIVANJIMA OD KUPACA I DR. OBRTNA SREDSTVA
SU U STALNOM KRUŽNOM KRETANJU I TRANSFORMISANJU IZ
JEDNOG U DRUGI OBLIK (SIROVINA I MATERIJAL U NEDOVRŠENU
PROIZVODNJU I NEDOVRŠENE PROIZVODNJE U GOTOVE
PROIZVODE). POSLOVNI SISTEM SE OBEZBEĐUJE OBRTNIM
SREDSTVIMA,NAJČEŠĆE PUTEM SAMOFINANSIRANJA ŠTO SE
SMATRA ZDRAVIM IZVORIMA,KREDITIRANJEM OD STRANE
BANAKA, UDRUŽIVANJEM I PROMETOM, EMITOVANJEM
VREDNOSNIH PAPIRA. UKUPNE POTREBE ZA OBRTNIM
SREDSTVIMA DIREKTNO SU USLOVLJENE OBIMOM POSLOVANJA.
29.FINANSIRANJE IZ VLASTITIH IZVORA, SAMOFINANSIRANJE
OBUHVATA UPOTREBU FINANSIJSKIH SREDSTAVA UNUTAR
POSLOVNOG SISTEMA. OVAJ NAČIN FINANSIRANJA SE UVEK
STAVLJAU PRVI PLAN. SAMOFINANSIRANJE NIKAD NIJE
PREVISOKO JER STVARA MANJU ZAVISNOST OD TUĐIH IZVORA.
OVDE NEMA ODLIVA NOVCA.
STOPA SAMOFIN. OB SRED= SOPSTVENA MASA OB SRED x
100/UKUPNA MASA IZVORA OB SRED
30.FINANSIRANJE IZ TUĐIH SREDSTAVA: TREBA SE OSLONITI NA
STALNE I SIGURNE IZVORE. U NEDOSTATKU VLASTITIH
SREDSTAVA FINANSIRAMO SE TUĐIM IZVORIMA,KREDITIMA
BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA. OVO
PODRAZUMEVA DOBIJANJE DUGOROČNIH I KRATKOROČNIH
KREDITA. KREDIT JE KAO IZVOR ZNAČAJAN REGULATOR PROCESA
TEKUĆE REPRODUKCIJE. ON OMOGUĆAVA ROBNU PROIZVODNJU,
TRŽIŠTE NOVČANIH SREDSTAVA I POSTOJANJE VREMENSKE
DISTANCE OD PRODAJE UČINAKA I PRETVARANJA NJIHOVIH
VREDNOSTI U NOVČANI OBLIK. U PRAKSI POTOJI PRAVILO DA
ODNOS VLASTITOG I POZAJMLJENOG KAPITALA BUDE 1:1.
31.SPECIFIČNI OBLICI FINANSIRANJA OB.SRED. POSTOJE 3
OSNOVNE MOGUĆNOSTI: FAKTORING, FORFERTING I MEĐUSOBNO
KREDITIRANJE POSLOVNIH SISTEMA.
32.FAKTORING JE PRODAJA POTRAŽIVANJA FAKTORU
(FAKTORING ORGANIZACIJI) UZ NAPLATU ODREĐENE NAKNADE.
DOBRE STRANE SU ŠTOJE FAKTORING ORGANIZACIJA VEOMA
DOBRO INFORMISANA O FINANSIJSKOM STANJU SKORO SVAKOG
KUPCA SA CILJEM IZBEGAVANJA RIZIKA NAPLATE. LOŠA STRANA
JE ŠTO PLAĆA KAMATU KOJA JE OBIČNO VEĆA OD ONE KOJU
NAPLAĆUJE BANKA.
33.FORFERTING JE PRODAJA POTRAŽIVANJA FORFETERU UZ
ODREĐENU NAKNADU. SUŠTINA UGOVORA O FORFERTIRANJU SE
OGLEDA U TOME DA BANKA (FORFERTER) PREUYIMAOD SVOG
KOMITENTA POTRAŽIVANJE KOJE OVAJ IMA PREMA TREĆEM LICU.
ZAKLJUČIVANJE UGOVORA O FORFERTIRANJU NAJČEŠĆE SE
PRAKTIKUJE KOD IZVOZNIH POSLOVA.
34.SLIČNOSTI I RAZLIKE: OSNOVNA SLIČNOST JE U TOME ŠTO
PRODAVAC ODMAH DOLAZI DO GOTOVINE NE ČEKAJUĆI NAPLATU
PREDMETNOG POTRAŽIVANJA. RAZLIKE SU: PREDMET
POTRAŽIVANJA (KOD FAKTORINGA MOŽE BITI VIŠE
POTRAŽIVANJA, ONOLIKO KOLIKO FAKTOR MOŽE DA OTKUPI),
PREDMET FORERTINGA JE JEDNO POTRAŠIVANJE, ROK ZA
NAPLATU KOD FAKTORINGA JE DO 6 MESECI, KOD FORFERTINGA
OD 6 MES DO 6 GOD, POTRAŽIVANJE KOD FAKTORINGA SE
OTKUPLJUJE SA DOMAĆEG TRŽIŠTA, KOD FORFERINGA SE ODNOSI
NA SPOLJNOTRGOVINSKU RAZMENU, FAKTORING JE JEFTINIJI
OBLIK FINANSIRANJA OBRTNIH SREDSTAVA OD FORFERTINGA.
35.MEĐUSOBNO KREDITIRANJE POSLOVNIH SISTEMA MOŽE
BITI: KOMERCIJALNIM KREDITIMA, SANACIONIM KREDITOM,
AVANSOM, OSTALIM MOGUĆNOSTIMA KAO ŠTO SU KREDITI U
OBLIKUNOVCA, OROČAVANJE NOVČANIH SREDSTAVA,
MEĐUSOBNO KRATKOROČNO KREDITIRANJE. KOMERCIJALNI
KREDIT SE DAJE OD 3-6 MESECI UZ POKRIĆE U ROBI ILI
HARTIJAMA OD VREDNOSTI (LOMBARDNI KREDIT) ILINA BAZI
ZALOŽNE MENICE (ESKONTNI KREDIT). SANACIONI KREDIT SE
ODOBRAVA PREDUZEĆIMA KOJA SU ZAPALA U TEŠKU
EKONOMSKU SITUACIJU, A NA OSNOVU ELABORATA O SANACIJI
DONEŠEN JE PROGRAM DA BI SE PREDUZEĆE OŽIVELO I PONOVO
OSTVARILO DOBRE REZULTATE. AVANS- UPLATA ZA ROBU KOJA
NIJE UPLAĆENA UNAPRED.
ФИНАНСИЈСКА ТРЖИШТА(фт)
36.ПОЈАМ И ПОДЕЛА ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА – Фт ЈЕ
ОРГАНИЗОВАНО МЕСТО И ПРОСТОР НА КОМЕ СЕ ТРАЖЕ И НУДЕ
ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА И НА КОМЕ СЕ НА ОСНОВУ ПОНУДЕ И
ТРАЖЊЕ ФОРМИРАЈУ ЦЕНЕ ТИХ СРЕДСТАВА. ФОРМИРАЊЕ ЦЕНЕ
НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА ИЗРАЖАВА СЕ ПУТЕМ КАМАТНЕ СТОПЕ.
ОСНОВНЕ Ф-ЈЕ РАЗВИЈЕН ОГ ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖ. СУ
МОБИЛИЗАЦИЈА И КОНЦЕТРАЦИЈА АКОМУЛАЦИЈЕ ПРИВРЕДЕ И
ФИНАНСИЈСКЕ ШТЕДЊЕ СТАНОВНИШТВА И ЊИХОВО
УСМЕРАВАЊЕ У ПРОФИТАБИЛНЕ ПРОЈЕКТЕ . ФТ ДЕЛУЈЕ И
АНТИФЛАЦИОНО, СУЗБИЈА ИНФЛАЦИЈУ. ОСНОВНА ЕКОНОМСКА
УЛОГА ФТ ЈЕ ДА ОМОГУЋИ ПРЕНОС ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА
ИЗМЕЂУ СУФИЦИТАРНИХ И ДЕФИЦИТРНИХ СЕКТОРА У
НАЦИОНАЛНОЈ ЕКОНОМИЈИ. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
ПОСЛОВА НА ФТ СУ:
-ПОСЛОВИМА НА ФТ МОГУ СЕ СМАТРАТИ САМО ОНИ ПОСЛОВИ
КОЈИ СУ ЗАКЉУЧЕНИ У ОДРЕЂЕНОМ ПРОСТОРУ, ВРЕМЕНУ И
ЧИЈИ ЈЕ ПРЕДМЕТ ФИНАНСИЈСКА ВРЕДНОСТ
-ЦЕЛОКУПНО ПОСЛОВАЊЕ НА ФТ СЕ КОНТРОЛИШЕ ПУТЕМ
РАЗНОВРСНИХ ОРГАНА
37.ПОСЛОВЕ НА ФТ МОГУ ОБАВЉАТИ САМО ЧЛАНОВИ ТРЖИШТА А
ПОСРЕДНИЦИ МОГУ БИТИ ОВЛАЋЕНИ ПОСРЕДНИЦИ
-ИЗВРШЕНИ ПОСЛОВИ СЕ ОБРАЧУНАЈУ ПУТЕМ ОБРАЧУНСКЕ И
КЛИРИНШКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ.
ОСНОВНЕ Ф-ЈЕ ФИНАСИЈСКОГ ТРЖИШТА СУ -1 ПРЕУСМЕРЕЊЕ
ФИН СРЕДСТАВА ОД СУФИЦИТАРНИХ КА ДЕФИЦИТАРНИМ
СУБЈЕКТИМА 2- ЕФИКАСНА МОБИИЗАЦИЈА И ОПТИМАЛНА
АЛОКАЦИЈА ФИН СРЕДСТАВА 3-ПОВЕЋАЊЕ ЕФИКАСНОСТИ
ПОСЛОВАЊА 4- ЛАКШИ УЛАЗАК СТРАНОГ КАПИТАЛА 5-
КВАЛИТЕТ, КАНТИТЕТ КОНТИНУИТЕТ У ОБАВЉАЊУ ФИН
ТРАНСКАЦИЈА.
УЧЕСНИЦИ НА ФТ СУ СТАНОВНИШТВО, ПРЕДУЗЕЋА, ДРЖАВА,
ФИН ИНСТИТУЦИЈЕ, ФИН ПОСРЕДНИЦИ, СУБЈЕКТИ ИЗ
ИНСТРАНСТВА, БЕРЗЕ.
ВРСТЕ ФИН ТРЖИШТА (ИМА ТРИ ГРУПЕ)
1 НА ПРИМАРНА И СЕКУНДАРНА  2 НА ДИРЕКТНО И
ИНТЕРМЕДИЈАНО 3 ОРГАНИТЗОВАНО И СЛОБОДНА(БЕРЗЕ И ОТЦ)
ПОДЕЛА ПРЕМА ПРЕДМЕТУ:
1 ТРЖИШТЕ НОВЦА  2. ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА 3 ДЕВИЗНА
ТРЖИШТА(ИМА ГА И У ПРВЕ ДВЕ ГРУПЕ)
ВРСТЕ ПОСЛОВА НА ФИН ТРЖИШТУ:
1 ПРОМПТНИ(СПОТ) ПОСЛОВИ (БРЗИ ПОСЛОВИ ОДМАХ ИЛИ У
ОРКУ ОД ДВА ДАНА) 2 ТЕРМИНСКИ ПОСЛОВИ(НА ОДРЕЂЕНИ
ВРЕМЕНСКИ ЕРИОД ПОСЛОВИ)
38.ИНСТИТУЦИЈЕ ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА – ФТ И
ИНСТИТУЦИЈЕ ФТ ИМАЈУ ИЗУЗЕТАН ЗНАЧАЈ ЗА ПРИВРЕДНИ
СИСТЕМ ЗЕМЉЕ ЈЕР ЊИХОВО РЕГУЛИСАЊЕ И ФУНКИОНИСАЊЕ
БИТНО УТИЧЕ НА УСПЕШНО АЛОЦИРАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ
СРЕДСТАВА МНОГОБРОЈНИХ СУБЈЕКАТА КОЈИ УСМЕРАВАЈУ
ВИШКОВЕ ЛИКВИДНОГ НОВЦА И ТРЕНУТНО РАСПОЛОЖИВ
КАПИТАЛ КА ДЕФИЦИТАРНИМ СЕКТОРИМА. ЗА
ФУНКИОНИСАЊЕ ФТ НЕОПХОДНЕ СУ ФИН ИНСТИТУЦИЈЕ.
ПОШТО ОНИ УСМЕРАВАЈУ СРЕДСТВА ОД СУФИЦИТАРНИХ КА
ДЕФИЦИТАРНИМ СЕКТОРИМА ЧЕСТО СЕ НАЗИВАЈУ
ФИНАНСИЈСКИМ ПОСРЕДНИЦИМА, АЛИ ИМ ЈЕ УЛОГА БИТНО
РАЗЛИЧИТА.
ДА БИ СЕ РАЗУЕМЕЛА УЛОГА ФИН ИСНТИТУЦИЈА ПОТРЕБНО ЈЕ
ЗНАТИ ЗНАЧЕЊЕ ТРАНСАКЦИОНИХ И ИНФОРМАЦИОНИХ
ТРОШКОВА. ТРАНСКАЦИОНУ СЕ ОДНОСЕ НА ТРОШКОВЕ
ВРЕМЕНА И НОВЦА ЗА ИЗВРШАВАЊЕ НЕКЕ ТРАНСАКЦИЈЕ А
ИНФОРМАЦИОНИ СЕ ОДНОСЕ НА ДОНОШЕЊЕ ИСПРАВНЕ
ОДЛУКЕ. АСИМТЕРИЧНОСТ ИНФОРМАЦИЈА ДОВОДИ ДО 2
ПРОБЛЕМА 1. ПРОБЛЕМИ ПРЕ ИЗВОЂЕЊА ФИН ТРАНСАКЦИЈЕ И
ЗОВЕ СЕ НЕГАТИВНА СЕЛЕКЦИЈА-КАДА СЕ КРЕДИТ ДА НЕКОМ А
НЕ НЕКОМ ДРУГОМ 2. ПРОБЛЕМИ ПОСЛЕ ИЗВОЂЕЊА ФИН
ТРАНСАКЦИЈЕ, ХАЗАРД РИЗИК КАДА СЕ ОДОБРЕНИ КРЕДИТ НЕ
УСМЕРИ НА ПРИЛОЖЕНУ ИНВЕСТИЦИЈУ.
ГЛАВНА ФИНАНСИЈСКА ИНСТИТУЦИЈА ЈЕ ЦЕНТРАЛНА БАНКА.
ЦБ ЈЕ ДРЖАВНА ИНСТИТУЦИЈА ОДГОВОРНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ
МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ А МОН ПОЛИТИКОМ СЕ ОДРЕЂУЈЕ
КАМАТНА СТОПА, КОЛИЧИНА НОВЦА У ОПТИЦАЈУУ.. ЗОВУ ЈЕ
БАНКОМ БАНАКА... Ф-ЈА ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ : 1 УТВРЂИВАЊЕ И
СПОРОВОЂЕЊЕ МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ 2 ЧУВАЊЕ И
УПРАВЉАЊЕ ДЕВИЗНИМ РЕЗЕРВАМА 3 СТАРАЊЕ О
ФУНКЦИОНИСАЊУ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА И ФИНАНСИЈСКОГ
СИСТЕМА 4 ВОЂЕЊЕ ДЕВИЗНЕ ПОЛИТИКЕ
У ВЕЗИ СА ВРЕДНОСТИ НОВЦА ИМАМО ИНФЛАЦИЈУ(ПОВЕЋАНА
КОЛИЧИНА НОВЦА  У ОПТИЦАЈУ, СМАЊЕЊЕ КУПОВНЕ СНАГЕ
НОВЦА, ДЕФЛАЦИЈУ(СУПРОТНО ИНФЛАЦИЈИ)
СТАГФЛАЦИЈУ(ИНФЛАЦИЈУ + СКОК ЦЕНА И ПАД ПРИВРЕДЕ)
ПОДЕЛА ФИН ИНСТИТУЦИЈА:
1. ДЕПОЗИТНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ:
А) ПОСЛОВНЕ БАНКЕ
Б) ШТЕДНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ (ШТЕДИОНИЦЕ, КРЕДИТНЕ
ЗАДРУГЕ, ШТЕДНО КРЕДИТНЕ ЗАДРУГЕ)
2. ИНСТИТУЦИЈЕ УГОВОРНЕ ШТЕДЊЕ
А) ДРУШТВА ЖИВОТНИХ ОСИГУРАЊА
Б) ДРУШТВЕНА ОСИГУРАЊА ОД ПОЖАРА И НЕЗГОДА
В)ПЕНЗИОНИ ФОНДОВИ (ДРЖАВНИ И ПРИВАТНИ)
3. ИНВЕСТИЦИОНИ ПОСРЕДНИЦИ
А) ФИНАНСИЈСКЕ КОМПАНИЈЕ
Б)ИНВЕСТИИОНИ ФОНДОВИ
В) НОВЧАНИ ФОНДОВИ (ИФ НА ТРЖИШТУ НОВЦА)
ПОСТОЈЕ ИНСТИТУЦИЈЕ КОЈЕ И САМЕ ИЗДАЈУ ОДРЕЂЕНЕ ФИН.
ИНСТРУМЕНТЕ  КОЈИ СУ ПРЕДМЕТ КУПОВИНЕ. ОНИ СЕ
НАЗИВАЈУ ИНТЕРМЕДИЈАЛНЕ ФИНАНС. ИНСТИТУЦИЈЕ.
У ДРУГУ СПЕЦИФИЧНУ ВРСТУ СПАДАЈУ БЕРЗЕ КОЈЕ ЗА
РАЗЛИКУ ОД ПРВИХ НЕ КРЕРАЈУ СВОЈЕ ФИН. ИНСТРУМЕНТЕ ВЕЋ
СУ САМО ОРГАНИЗОВАНА МЕСТА ЗА ЊИХОВ ПРОМЕТ
У ТРЕЋУ ГРУПУ СПАДАЈУ СВЕ ОСТАЛЕ ФИН ИНСТИТУЦИЈЕ
КОЈЕ СУ РАЗЛИЧИТЕ АЛИ ЈЕ СВАКА СПЕЦИЈАЛИЗОВАНА ЗА
ОБАВЉАЊЕ ОДРЕЂЕНЕ АКТИВНОСТИ И ЗАТО СЕ НАЗИВАЈУ
СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ ИЛИ ПОМОЋНЕ ФИН, ОРГАНИЗАЦИЈЕ.
3.ИНТЕРМЕДИЈАЛНЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ(ИФИ)-  У
РАЗВИЈЕНОМ ФИНАНСИЈСКО-ТРЖИШНИМ СИСТЕМИМА
КОМЕРЦИЈАНЕ БАНКЕ СУ НАЈВАЖНИЈЕ ИНТЕРМЕДИЈАЛНЕ 
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ. ОНЕ ИМАЈУ ОВЛАШЋЕЊА ДА
КРЕИРАЈУ ДЕПОЗИТЕ ПО ВИЂЕЊУ И ТО ОНЕ КОЈИ УЛАЗЕ У
НОВЧАНУ МАСУ(СЛУЖЕ КАО СРЕДСТВИ ЗА ПЛАЋАЊЕ). САМИМ
ТИМ ОВЕ БАНКЕ ИМАЈУ СПОСОБНОСТ ЕМИСИЈЕ СЕКУНДАРНОГ
НОВЦА НА БАЗИ ПРИМАРНОГ НОВЦА ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ.
ШТЕДИОНИЦЕ  СУ ИФИ КОЈЕ ПРИКУПЊАЈУ ШТЕДНЕ УЛОГЕ У
ВИДУ ДЕПОЗИТА КОЈИ МОГУ БИТИ И ПО ВИЂЕЊУ АЛИ НЕ МОГУ
СЛУЖИТИ КАО  НЕПОСРЕДНО СРЕДСТВО ПЛАЋАЊА. ОНЕ СЕ НЕ
БАВЕ КРЕДИТИРАЊЕМ КРАЈЊИХ КОРИСНИКА ВЕЋ ТИ ЧИНЕ
ПОСРЕДСТВОМ ДРУГИХ ФИН ИНСТИТУЦИЈА И НА ТАЈ НАЧИН
ДОПРИНОСЕ ДИВЕРЗИФИКАЦИЈИ ФИН ТРЖИШТА.
ШТЕДНО-КРЕДИТНЕ ЗАДРУГЕ  И ДРУГЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ ОВОГ
ТИПА СУ ФИН ИНСТИТУЦИЈЕ МАЊЕГ КАПАЦИТЕТА КОЈИ СЕ
БАВЕ ПРИКУПЉАЊЕМ ШТЕДЊЕ И КРЕДИТИРАЊЕМ
ДЕФИЦИТАРНИХ ЈЕДИНИЦА АЛИ ОБИЧНО УЗ ВЕЛИКИ ЗАЛОГ
КАО ШТО СУ ХИПОТЕКЕ
ОСИГУРАВАЈУЋЕ КОМПАНИЈЕ СУ ИФИ КОЈЕ КРЕИРАЈУ И
ПРОДАЈУ СВОЈЕ ОБАВЕЗЕ У ВИДУ ПОЛИСА ЖИВОТНИХ
ОСИГУРАЊА ОДНОСНО РАЗНИХ ДРУГИХ ОСИГУРАЊА., КАО И
ДАЈУЋИ КРЕДИТЕ ДРУГИМ ФИНАНСИЈСКИМ ИНСТИТУЦИЈАМА
ОДНОСНО КУПУЈУЋИ ДРУГЕ ФИНАНСИЈСКЕ
ИНСТРУМЕНТЕ(ОБВЕЗНИЦЕ, ЗАПИСЕ, АКЦИЈЕ). НА ФИН
ТРЖИШТУ УГЛАВНОМ НАСТУПАЈУ КАО ИНВЕСТИТОРИ, РЕЂЕ У
УЛОЗ КОРИСНИКА А НИКАДА КАО ЧИСТИ ПОСРЕДНИК.
ДРЖАВНИ И ПРИВАТНИ ПЕНЗИОНИ ФОНДОВИ СУ ИДИ ЧИЈА ЈЕ
СУШТИНА ДА КРЕИРАЈУЋИ ОБАВЕЗЕ ИСПЛАТЕ ПЕНЗИЈА,
ПРИКУПЉАЈУ ФИНАНСИЈСКУ ШТЕДЊУ КОЈУ НА РАЗНЕ НАЧИНЕ
ТРАНСФЕРИШУ ДО ДЕФИЦИТАРНИХ ЕКОНОМСКИХ ЈЕДИНИЦА.
ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ СУ ТИПИЧНИ ОРЕДСТВНИЦИ
ИФИ.ОНИ СУ НАЈПОГОДНИЈА ФОРМА И ИМАЈУ КЉУЧНУ УЛОГУ
У ФУНКЦИОНИСАЊУ И РАЗВОЈУ ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА,
КАКО СА АСПЕКТА МОБИЛИЗАЦИЈЕ СРЕДСТАВА ТАКО И СА
АСПЕКТА РАЗВОЈА ФИН ТРЖИШТА.
39.ФИНАНСИЈСКЕ БЕРЗЕ(ФБ)- СУ ФИНАНСИЈСКА ТРЖИШТА SUI
GENERIS. БЕРЗЕ СЕ НАЈЧЕШЋЕ ДЕФИНИШУ КАО ОРГАНИЗОВАН
ПРОСТОР(У ФИЗИЧКОМ И ПОСЛОВНОМ СМИСЛУ) НА КОМЕ СЕ
ПО СТРОГО УТВРЂЕНИМ ПРАВИЛИМА ТРГУЈЕ ВРЕДНОСНИМ
ПАПИРИМА, НОВЦЕМ И СТРАНИМ СРЕДСТВИМА.
БЕРЗЕ СЕ МОГУ ПОДЕЛИТИ ПРЕМА ВРСТАМА ВЕРЗАНСКОГ
МАТЕРИЈАЛА НА УНИВЕРЗАЛНЕ БЕРЗЕ(РАЗНЕ ХОВ, НОВАЦ,
ДЕВИЗЕ, ЗЛАТО, ФЈУЧЕРСИ)  И СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ
БЕРЗЕ(ДЕВИЗНА БЕРЗЕ, БЕРЗА ЕФЕКАТА И СЛ).
БЕРЗЕ СУ ТРЖИШТЕ СЕКУНДАРНОГ КАПИТАЛА(ХОВ  ДРУГЕ И
ДАЉЕ СЕКВЕНЦЕ) ШТО ЗНАЧИ ДА НА ИЗВОРНИ ВЛАСНИЦИ ФИН
ШТЕДЊЕ НИСУ УЧЕСНИЦИ НА БЕРЗИ ЈЕР УМЕСТО ЊИХ 
БЕРЗАНСКИ КАПИТАЛ КУПУЈУ САМО БЕРЗАНСКИ
ПОСРЕДНИЦИ(БАНКЕ И ДРУГЕ ИНСТ) ПОСРЕДСТВОМ
ОВЛАШЋЕНИХ УЧЕСНИКА У РАДУ БЕРЗАНСКОГ
САСТАНКА(АГЕНТИ, МЕШЕТАРИ И БЕРЗАНСКИ ТРГОВЦИ)
5.ПОМОЋНЕ И СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ ФИНАНСИЈСКЕ
ОРГАНИЗАЦИЈЕ – СУ ОРГАНИЗАЦИЈЕ НА ФИН ТРЖИШТУ КОЈЕ
СУ ЛОЦИРАНЕ ИЗМЕЂУ ВЛАСНИКА ФИН ШТЕДЊЕ  И ЊИХОВИХ
КРАЈЊИХ КОРИСНИКА. ИМАЈУ ЗНАЧАЈНУ УЛОГУ  У
ПОСРЕДОВАЊУ ИЗМЕЂУ ЊИХ РАДИ ШТО ЕФИКАСНИЈЕГ
ОСТВАРИВАЊА ТОКОВА ФИНАНСИЈСКЕ ШТЕДЊЕ. ПОСРЕДУЈУ
ИЗМЕЂУ НОСИОЦА ПОНУДЕ И ТРАЖЊЕ  И ПРЕДСТАВЉАЈУ
ОСЛОНАЦ ЗА ИЗГРАДЊУ ПОВЕРЕЊА УЧЕСНИКА НА
ФИНАНСИСЈКОМ ТРЖИШТУ. ПРОФЕСИОНАЛНИ ПОСРЕДНИЦИ
НА ФИН ТРЖИШТУ СУ ПОСЕБНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
СПЕЦИЈАЛЗИОВАНЕ ЗА ПОСЛОВЕ ПОСРЕДОВАЊА ИЗМЕЂУ
БАНКЕ И ДРУГИХ ДРУГИХ ФИН ОРГАНИЗАЦИЈА КАО И ЗА
ПОСЛОВЕ ПОСРЕДОВАЊА У ПРОМЕТУ ВРЕДНОСНИХ ПАПИРА.
РАДИ СЕ О СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИМ ФИНАНСИЈСКИМ
ИНСТИТУЦИЈАМА СПОСОБНИМ ДА БРЗО И БЕСПРЕКОРНО
ПОСРЕДУЈУ КОД ТРАЖЊЕ И ПОНУДЕ ОДНОСНО КУПОВИНЕ И
ПРОДАЈЕ ФИН ИНСТУРМЕНАТА НА ФИН ТРЖИШТУ.ОНЕ НЕ
КРЕИРАЈУ СВОЈЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТУРМЕНТЕ(ЗАЈЕДНИЧЛА
КАРАКТЕРИСТИКА ПОМОЋНИХ И СПЕЦИЈАЛЗИОВАНИХ ИНСТ) 
ВЕЋ ДОПРИНОСЕ ЛАКШЕМ ОДВИЈАЊУ ФИНАНСИСЈКИХ
ТОКОВА.
БРОКЕРИ ИМАЈУ КЉУЧНУ УЛОГУ У КОНТЕКСТУ БЕРЗАНСКОГ
ПОСЛОВАЊА АЛИ ЈЕ ЊИХОВА ДЕЛАТНОСТ ЗНАТНО ШИРА  ЈЕР СУ
АКТИВНИ И У ВАНБЕРЗАНСКОМ ПРОМЕТУ ОНИХ ИСТИХ
ВРЕДНОСНИХ ПАПИРА КОЈИ СУ ПРЕДМЕТ КУПОПРОДАЈЕ НА
САМОМ БЕРЗАНСКОМ САСТАНКУ.
ДИЛЕРИ СУ СНАЖНИЈА И САМОСТАЛНИЈА КАРИКА У ЛАНЦУ
ФИНАНСИЈСКИХ ТРЖИПТА ЈЕР НЕ РАДЕ САМО ЗА ПРОВИЗИЈУ ОД
ПРОДАЈЕ ВЕЋ КУПУЈУ И ПРОДАЈУ ФИН ИНСТУРМЕНТЕ И
ЗАРАЂУЈУ ПРОФИТ НА РАЗЛИЦИ ПРОДАЈНЕ У ОДНОСУ НА
КУПОВНУ ЦЕНУ.
АКЦЕПТНЕ КУЋЕ СУ ИНСТИТУЦИЈЕ СПЕЦИЈАЛЗИОВАНЕ ЗА
ДАВАЊЕ ЈЕМСТВА НА МЕНИЦЕ АЛИ СЕ ЈАВЉАЈУ И У
УНУТРАШЊЕМ ФИНАНСИЈСКОМ ТРШИШНОМ СИСТЕМУ.  BANKER.
ДЕФИЦИТАРНИМ ЕКОНОМСКИМ ЈЕДИНИЦАМА ПОМАЖУ У
ПРОДАЈИ МЕНИЦА КОЈЕ СУ ТЕ ЈЕДИНИЦЕ ВУКЛЕ. УЛОГУ
АКЦЕПТНИХ КУЋА ДАНАС СУ УГЛАВНОМ ПРЕУЗЕЛЕ МЕРЦХАНТ
БАНКЕ –ФИН ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОЈЕ СУ ПО МНОГИМ ПОСЛОВИМА
НА САМОЈ ГРАНИЦИ БАНКАРСКОГ ПОСЛОВАЊА.
ДИСКОНТНЕ КУЋЕ СУ ИНСТИТУЦИЈЕ КОЈЕ КУПУЈУ ДРЖАВНЕ
ВРЕДНОСНЕ ПАПИРЕ ИСПОД НОМИНАЛНЕ ВРЕДНОСТИ, НОВЦЕМ
ПОЗАЈМЉЕНИМ ОД БАНАКАРСКОГ СИСТЕМА УКЉУЧУЈУЋИ И
ЦЕНТРАЛНУ БАНКУ ПУТЕМ РЕДИСКОНТА КОЈА ИМ СЛУЖИ КАО
ПОСЛЕДЊЕ УТОЧИШТЕ. БИТН СУ КАРИКА НА ОТВОРЕНОМ
ТРЖИШТУ.
40.ОСНОВНИ ПАРАМЕТРИ ФУНКИОНИСАЊА ФИНАНСИЈСКОГ
ТРЖИШТА- У ВЕОМА ДОБРО ОРГАНИЗОВАНОМ ФИН ТРЖИШТУ
МОЖЕ СЕ ДЕЛОВАТИ НА ПОБОЉШАЊЕ МЕХАНИЗМА ФИН
ТРЖИШТА И НА РЕДУКОВАЊЕ ГУБИТАКА КАПИТАЛА УСЛЕД
ПОГРЕШНИХ АЛОКАЦИОНИХ ОДЛУКА. ПОРЕД ТИГА, ЗА
ЕФИКАСНО ФУНКИЦОНСАЊЕ ФТ, НЕОПХОДНЕ ЈЕ РАЗВИЈЕНО И
СТАБИЛНО ОПШТЕ ТРЖИШТЕ, ЗАДОВОЉАВАЈУЋА СТОПА
ФОРМИРАЊЕ ШТЕДЊЕ И ФИНАНСИЈСКЕ АКОМУЛАЦИЈЕ И
ЗАВИДАН НИВО ЕКОНОМСКЕ И ФИНАНСИЈСКЕ ОБРАЗОВАНОСТИ
СУБЈЕКАТА.
ФИННСИЈСКА ТРЖИШТА МОГУ ФУНКЦИОНИСАТИ КАО
НЕЕФИКАСАН, ПОЛУЕФИКАСАН И ЕФИКАСАН МЕХАНИЗАМ
АЛОКАЦИЈЕ АКОМУЛАЦИЈЕ. У УЛОВИМА РАЗВИЈЕНОГ ФТ И
ФИНАНСИЈСКОГ СИСТЕМА НАСТАЈУ ЕФЕКТИ МИНИМИЗИРАЊА
ТРОШКОВА ТРАНСФЕРА АКОМУЛАЦИЈЕ И ТАКО СЕ ПОВЕЋАВА
ЕФИКАСНОСТ ФУКНЦИОНИСАЊА ФИН ТРЖИШТА.  У
РАЗВИЈЕНИМ ЗЕМЉАМА У НОВИЈЕ ВРЕМЕ ПОЈАЧАВА СЕ УЛОГА
ДРЖАВНИХ ОРГАНА У ПОГЛЕДУ НАДЗОРА И КОРИГОВАЊА
ТРЕНДОВА ТРАНСФЕРА АКОМУЛАЦИЈЕ НА ФТ.
ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ РАЗВИЈЕНОГ , ЛИБЕРАЛИЗОВАНОГ И
ОТОВРЕНОГ ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА СУ СЛЕДЕЋЕ: А)
ПРОДУБЉЕН, АКТИВНО И ИНТЕГРИСАНО НОВЧАНО ТРЖИШТЕ  Б)
НОВИ ПРИСТУПИ ПОКРИВАЊА РИЗИКА В) ПОВЕЋАЊА
ЛИКВИДНОСТ ФИНАНСИЈСКЕ АКТИВЕ ПРЕКО ОПЕРАЦИЈА
СЕКУНДАРНОГ ТРЖИШТА Г) ИНТЕНЗИФИКАЦИЈА
КОНКУРЕТНОСТИ Д) СИСТЕМАТИЧНО СМАЊИВАЊЕ МАРГИНЕ
ИЗМЕЂУ АКТИВНИХ И ПАСИВНИХ КАМАТНИХ СТОПА И
СМАЊЕЊЕ ТРАНСАКЦИОНИХ ТРОШКОВА.
ОСНОВНИ ПОКАЗАТЕЉИ НАЈВИШЕГ СТЕПЕНА РАЗВИЈЕНОСТ
Ф-ТРШШТА СУ: А)ИНТЕРНАЦИОНАЛНА ПОВЕЗАНОСТ
КАМАТНИХ СТОПА Б) ОБИМ И СТОПА МЕЂУНАРОДНИХ
ФИНАНСИЈСКИХ ТРАНСАКЦИЈА И ТРАНСФЕРА В) СТОПА
КОРИШЋЕЊА ДИМАЋЕ НОВЧАНЕ ЈЕДИНИЦЕ У МЕЂУНАРОДНИМ
ТРАНСАКЦИЈАМА
ОБИМ РАЗВИЈЕНСОТИ И СТРУКТУР Ф-ТРЖИШТА ОЦЕЊУЈЕМО
НА ОСНОВУ А)СТОПА ПРИЛИВАЊА ФИН РЕСУРСА ПУТЕМ
ТРЖИШНИХ ОПЕРАЦИЈА  Б)СТЕПЕНА РАЗУЂЕНОСТИ
ИНСТРУМЕНАТА ТРАНСФЕРА СРЕДСТАВА  В)НИВОА
ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈЕ ТРЖИШТА И СТЕПЕНА ИНТЕГРИСАНОСТИ У
МЕЂУНАРОДНО ТРЖИШТЕ.
ДА БИ ДОШЛО ДО РАЗВОЈА Ф-ТРЖИШТА НЕОПХОДНА ЈЕ
ДЕРЕГУЛАЦИЈА ПОЈЕДИНИХ СЕГМЕНАТА ПИВРЕДНОГ ЖИВОТА,
НЕОПХОДНО ЈЕ КРЕИРАТИ КВАЛИТЕТНУ ФИНАНСИЈСКУ АКТИВУ,
КОЈА БИ ДАЛА ПОДСТИЦАЈ ДАЉЕМ РАЗВОЈУ ФИНАНСИСЈКИХ
ИНСТИТУЦИЈА И ПОСРЕДНИКА.
ВРСТЕ ФИНАНСИЈСКИХ ТРЖИШТА:
41.ВРСТЕ ФИНАНСИЈСКИХ ТРЖИШТА ПРЕМА ЊИХОВИМ
ОПШТИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА:
ПРЕМА ТОМЕ ДА ЛИ СЕ НА ФТ ОБАВЉА ПРВА КУПОВИНА ИЛИ
ПРОДАЈА ФИН ИНСТРУМЕНАТА  КОЈЕ СУ КРЕИРАЛЕ ДЕФИЦИТНЕ
ЕКОНОМСКЕ ЈЕДИНИЦЕ, ИЛИ ДАЉА (СЛЕДЕЋА) КУПОПРОДАЈА
Ф-ТРЖИШТА ДЕЛИМО НА ПРИМАРНА И СЕКУНДАРНА. ЗА
ПРИМАРНА ФТ  ТИПИЧНА ЈЕ ПРВА ЕМИСИЈА АКЦИЈА И
ОСТАЛИХ ВРЕДНОСНИХ ПАПИРА, ДОК ЊИХОВА ДАЉА ПРОДАЈА
И КУПОВИНА СПАДА У ДОМЕН СЕКУНДАРНОГ ФИНАНСИЈСКОГ
ТРЖИШТА.
НА БЕРЗАМА СЕ ПО ПРАВИЛУ ОСТВАРУЈУ САМО СЕКУНДАРНЕ
ОПЕРАЦИЈЕ, ШТО ЗНАЛИ ДА СУ БЕРЗЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
СЕКУНДАРНОГ Ф-ТРЖИШТА.  ПРИМЕРИ ИНСТИТУЦИЈА
ПРИМАРНОГ ТРЖИШТА СУ СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
КАО ШТО СУ ISSUING HOUSES, MERCHANT BANKS, INVESTMENT
ФУНКЦИЈА ПРИМАРИХ ТРЖИШТА ЈЕ ДА С Е ТРАНСФЕРОМ
ФИНАНСИЈСЕ ШТЕДЊЕ ОБЕЗБЕДИ ЊЕНА ЕФИКАСНА
АЛКОАЦИЈА КРАЈЊИМ КОРИСНИЦИМА, ДОК  ЈЕ ПРВЕНСТВЕНА
Ф-ЈА СЕКУНДАРНОГ ТРЖИШТА ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ ЛИКВИДНОСТИ
ЕКОНОМСКИХ ЈЕДИНИЦА.
ДИРЕКТНА И ИНТЕРМЕДИЈАРНА Ф-ТРЖИШТА: ДИРЕКТНА СУ
ОНА НА КОЈИМА СЕ ОСТВАРУЈЕ КУПОВИНА И ПРОДАЈА САМО
ОНИХ ИНСТРУМЕНАТА КОЈЕ СУ ИЗДАЛЕ ДЕФИЦИТНЕ
ЕКОНОМСКЕ ЈЕДИНИЦЕ, БЕЗ ОБЗИРА ДА ЛИ СУ У ЊИХ УЉУЧЕНИ
БРОКЕРИ И ДИЛЕРИ. НАСУПРОТ ТОМЕ, У ИНТЕРМЕДИЈАРНА
ТРЖИШТА СПАДА КУПОВИНА И ПРОДАА ФИНАНСИЈСКИХ
ИНСТРУМЕНАТА КОЈЕ СУ ИЗДАЛЕ ИНТЕРМЕДИЈАРНЕ
ФИНАНСИЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ (БАНКЕ, ИНВЕСТИЦЦИОНИ
ФОНДОВИ, ОСИГУРАВАЈУЋА ДРУШТВА, ПЕНЗИОНИ ФОНДОВИ,
ОСИГУРАВАЈУЋЕ КУЋЕ.
У ДИРЕКТНА ФИН ТРЖИШТА СПАДА ПРИМАРНА И СЕКУНДАРНА
БЕРЗАНСКА КУПОПРОДАЈА ХОВ, ДОК У ИНТЕРМЕДИЈАРНА ФТ
СПАДА :КУПОПРОДАЈА ДЕПОЗИТА, ДЕПОЗИТНИХ
ЦЕРТИФИКАТА, БЛАГАЈНИЧКИХ ЗАПИСА БАНАКА,ПОЛИСЕ
ОСИГУРАЊА, ОБВЕЗНИЦЕ И АКЦИЈЕ ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ
ФОНДОВА И СЛ .
ОРГАНИЗОВАНА(ИНСТИТЦУИОЛИЗОВАНА) И
СЛОБОДНА(НЕИНСТИТУЦИОЛИЗОВАНА ФИНАНСИЈСКА
ТРЖИШТА. АКО СЕ ОПЕРАЦИЈЕ НА ФИН ТРЖИШТУ ОБАВЉАЈУ
НА ОРГАНИЗОВАНИМ МЕСТИМА(БЕРЗЕ) ПО СТРОГО
РЕГУЛИСАНОЈ ПРОЦЕДУРИ УЗ ФИЗИЧКО ПРИСУСТВО АКТЕРА 
ОНДА СУ ТО  ОРГАНИЗОВАНА(ИНСТИТЦУИОЛИЗОВАНА). ИСТИ
ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ СЕ МОГУ КУПОПРОДАВАТИ СА
МНОГО МАЊЕ ФОРМАЛИЗОВАНОЈ ПРОЦЕДУРИ НА МАЊЕ
ОРГАНЗОВАНИМ ТРЖИШТИМА, ПОСРЕДСТВОМ БРОКЕРА И
ДИЛЕРА И ЊИХОВЕ МРЕЖЕ КОМУНИКАЦИЈА, ТИ СУ
МЕЂУДИЛЕРСКА ТРЖИШТА И СПАДАЈУ У
СЛОБОДНА(НЕИНСТИТУЦИОЛИЗОВАНА ФИНАНСИЈСКА
ТРЖИШТА.
42.ФУНДАМЕНТАЛНА ПОДЕЛА ТРЖИШТА ДЕВИЗА УТВРЂУЈЕ КУРС ЗА ДЕВИЗЕ КОЈЕ СУ ПРЕДМЕТ
ПОСЛОВАЊА НА ДЕВ ТРЖИШТУ. УЧЕСНИЦИ НА ДЕВИЗНОМ
ОСНОВНА ПОДЕЛА ФИНАНСИЈСКИХ ТРЖИШТА ЈЕ ПРЕМА ТРЖИШТУ СУ: ДИЛЕРИ И БРОКЕРИ СА ЈЕДНЕ СТРАНЕ И
ПРЕДМЕТУ ПОСЛОВАЊА И ДЕЛЕ СЕ НА:А)НОВЧАНО ТРЖИШТЕ   КЛИЈЕНТИ СА ДРУГЕ СТРАНЕ (ПОЈЕДИНЦИ, ПРЕДУЗЕЋА, ЦБ, ИНВ
2) ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА, ПОСТОЈИ И  ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ И ОНО ФОНДОВИ, НЕБАНКАРСКЕ ФИНАНС ОРГАНИЗАЦИЈЕ,
СЕ САСТОЈИ У ОВЕ ДВЕ ГРУПЕ). ОСИГУРАВАЈУЋА ДРУШТВА ИТД)

НОВЧАНО ТРЖИШТЕ ЈЕ ДЕО ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА НА ПОСЛОВИ НА ДЕВИЗНОМ ТРЖИШТУ СУ : А- ПРОМТНА

КОМЕ СЕ ОБАВЉА КУПОПРОДАЈА НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА И КУПОПРОДАЈА ДЕВИЗА(СПОТ) КУПОВИНА ИЛИ ПРОДАЈ ДЕВИЗА
КРАТКОРОЧНИХ ВРЕДНОСНИХ ПАПИРА. ОНО ЈЕ НЈАВЕЋИ ДЕО ОДМАХ ИЛИ У РОКУ ОД 2 ДАНА  Б- ТЕРМИНСКА КУПОПРОДАЈА
ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА. НОВЧАНО ТРЖИШТЕ ОБЈЕДИЊУЈЕ ДЕВИЗА НА ДЕВИЗНОМ ТРЖИШТУ (УГОВОРЕНИ ПОСАО СЕ
СЛЕДЕЋА ТРЖИШТА: А) КРЕДИТНО ТРЖ. Б) ЕСКОНТНО ТРЖ). В) ИЗВРШАВА КАСНИЈЕ ОД 1 МЕС ДО 1 ГОДИНЕ, ЈАВЉА СЕ
ЛОМБАРДНО ТРЖ Г)МЕЂУНАРОДНО ТРЖИШТЕ ЖИРАЛНОГ ТЕРМИНСКА ПРЕМИЈА – РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ВИШЕГ ТЕРМИНСКОГ
НОВЦА Д) ТРЖИШТЕ КРАТКОРОЧНИХ ВРЕДНОСНИХ ПАПИРА И НИЖЕГ ПРОМТСКОГ КУРСА,  А ТЕРМИНСКИ ДИСКОНТ ЈЕ
РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ НИЖЕГ ПРОМТНОГ И ВИШЕГ ПРОМПТНОГ
ИНСТРУМЕНТИ НОВЧАНОГ ТРЖИШТА СУ: А)НОВЧАНА
КУРСА В) АРБИТРАЖА Г) ШПЕКУЛАЦИЈА  Д- ХЕЏИНГ.
СРЕДСТВА Б) КРАТКОРОЧНЕ ХОВ В) ЕСКОНТНИ
МАТЕРИЈАЛ(РОБНО КОМЕРЦИЈАЛНЕ МЕНИЦЕ) Г) ЛОМБАРДНИ ФОРВАРД  ЈЕ ППРОСТА ИЗВЕДЕНА ХОВ ОДНОСНО УГОВОР О
МАТЕРИЈАЛ (РЕАЛНО ПОКРЕТНЕ ВРЕДНОСТИ, ЗЛАТО, НАКИТ, КУПОПРОАЈУ НЕКЕ ФИНАНСИЈСКЕ АКТИВЕ ПО УНАПРЕД
НУМИЗМАТИКА ИТД) Д)НОВАЦ НА ЖИРО РАЧУНИМА. ДОГОВОРЕНОЈ ЦЕНИ ГЕ ЋЕ ИСПОРУКА АКТИВЕ И КОНАЧНО
ПЛАЋАЊЕ ИЗВРШИТИ ОДРЕЂЕНОГ ДАНА У БУДУЋНОСТИ.
ВРСТЕ КРАТКОРОЧНИХ ХОВ НА НОВЧАНОМ ТРЖИШТУ: А)
ДРЖАВНЕ ВРЕДНОСНИ ПАПИРИ(ДРЖАВНЕ ОБВЕЗНИЦЕ, АРБИТРАЖА ЈЕ ИСТОВРЕМЕНА КУПОВИНА  И ПРОДАЈА ДЕВИЗА
МЕНИЦЕ, БЛАГ. ЗАПИСИС) Б)ХОВ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ НА ВИШЕ РАЗЛИЧИТИХ ДЕВИЗИХ ТРЖИШТА . КОРИШЋЕЊЕ
(БЛАГАЈНИЧКИ ЗАПИСИС, ДЕПОЗИТНИ ЦЕРТИФИКАТИ) В) ХОВ КУРСНИХ РАЗЛИКА НА ДВА ДЕВИЗНА ТРЖИШТА НАЗИВА СЕ
ПОСЛОВНИХ БАНАКА И ДРУГИХ ОРГАНИЗАЦИЈА (БАНКАРСКИ ДИФЕРНИЦЈАЛНА АРБИТРАЖА А НА ТРИ ИЛИ ВИШЕ ДЕВ
АКЦЕПТИ, КОМЕРЦИЈАЛНИ ЗАПИСИСИ И СЛ) ТРЖИШТА НАЗИВА СЕ КОНВЕРЗИНА АРИТРАЖА. КАМАТНА
АРБИТРАЖА ЈЕ КОРИШЋЕЊЕ РЕЛАТИВНИХ КУРСНИХ РАЗЛИКА
УЧЕСНИЦИ НА НОВЧАНОМ ТРЖИШУ СУ : А)ЦЕНТРАЛНА БАНКА
КОЈЕ ПОСТОЈЕ ИЗМЕЂУ ДЕВИЗНИХ КУРСЕВА ЗА РАЗЛИЧИТЕ
Б) ДРЖАВА В) ПОСЛОВНЕ БАНКЕ В)СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ И
РОКОВЕ ЗАКЉУЧИВАЊА ПОСЛОВА.
ПОСЕБНО ОБЛАШЋЕНЕ ФИНАНСИЈСКЕ
ОРГАНИЗАЦИЈЕ(БРОКЕРСКЕ, ДИЛЕРСКЕ , ДИСКОНТЕ, ЕСКОНТНЕ ШПЕКУЛАЦИЈА ЈЕ ПОКУШАЈ ДА СЕ ПРОФИТИРА
ДРУГЕ ОРГАН) ШПЕКУЛИСАЊЕМ СА ОЧЕКИВАНИМ ЦЕНАМА У БУДУЋНОСТИ

ФУНКЦИЈЕ КОЈЕ ОСТВАРУЈЕ НОВЧАНО ТРЖИШТЕ:  А) ОПЕРАЦИЈЕ ХЕЏИНГ ЈЕ ЗАШТИТА ОД ГУБИТАКА УССЛЕД ВАЛУТНОГ РИЗИКА.
НА НОВЧАНОМ ТРЖИШТУ, ПОСЛОВНЕ ФИРМЕ И ФИНАНСИЈСКЕ ЗАШТИТА СЕ ВРШИ КУПОВИНОМ ИЛИ ПРОАЈОМ ВАЛУТА ПО
ИНСТИТУЦИЈЕ МОГУ ДА ОПТИМИЗРАЈУ СВОЈУ ЛИКВИДНОСТ  ТЕРМИНСКОМ КУРСУ.
Б)ДРЖАВА НА НЕИНФЛАТОРАН НАЧИН ФИНАНСИРА ДЕФИЦИТ У
ЈАВНИМ ФИНАНСИЈАМА)  В) ЦЕНТРАЛНА БАНКА ПОВЕЋАЊЕМ ОБЛИЦИ И ИНСТРУМЕНТИ ОБЕЗБЕЂЕЊА ОД КУРСНОГ И
ИЛИ СМАЊЕЊЕМ КОЛИЧИНЕ НОВЦА  У ОПТИЦАЈУ СПРОВОДИ КАМАТНОГ РИЗИКА СУ:
МОНЕТАРНУ ПОЛИТИКУ.
1)ФЈУЧЕРСИ – ОБАВЕЗА ДА СЕ КУПИ ИЛИ ПРОДА ОДРЕЂЕНА
ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА ЈЕ ДЕО ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА НА РОБА ИЛИ ФИН АКТИВА ПО УНАПРЕД ДОГОВОР. ЦЕНИ
КОМЕ СЕ СУСРЕЋУ ПОНУДА И ТРАЖЊА КАПИТАЛА.
ТРАНСАКЦИЈЕ НА ТРЖИШТУ КАПИТАЛА СУ СА РОКОМ 2)ОПЦИЈЕ – ПРАВО АЛИ НЕ И ОБАВЕЗА ДА СЕ КУПИ ИЛИ ПРОДА
ДОСПЕЋА ПРЕКО 12 МЕСЕЦИ(ДУГОРОЧНИ). ВРЕДНОСНИ ПАПИРИ ОДРЕЂЕНА РОБА ИЛИ ФИН АКТИВА ПО УНАПРЕД ОДРЕЂЕНОЈ
НА КОЈИМА СЕ ТРГУЈЕ НА ТРЖИПТУ КАПИТАЛА СУ ЦЕНИ. ЦЕНА КОЈА СЕ ПЛАЋА ЗАДА БИ СЕ СТЕКЛО ОВО ПРАВО СЕ
ДУГОРОЧНИ ,НАЗИВАЈУ СЕ ЕФЕКТИ. ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА НАЗИВА ОПЦИОНА ПРЕМИЈА
ОБЈЕДИЊУЈЕ СЛЕДЕЋА ТРЖИШТА: А) КРЕДИТНО
3)СВОП-ФИНАНСИЈСК УГОВОР КОЈИ ОБАВЕЗУЈЕ ЈЕДНУ СТРАНУ ДА
ИНВЕСТИЦИОНА ТРЖИШТА Б)ХИПОТЕКАРНА ТРЖИШТА В)
ЗАМЕНИ СКУП ИСПОРУКА КОЈЕ ПОСЕДУЈЕ СА ИПОСРУКАМА
ТРЖИШТЕ ДУГОРОЧНИХ ХОВ.
КОЈЕ ПОСЕДУЈЕ ДРУГА СТРАНА
Ф-ЈЕ ТРЖИШТА КАПИТАЛА: А) ТРАНСФЕР КАПИТАЛА ОД
ТРЖИШТЕ ВРЕДНОСНИХ ПАПИРА – ИМА ГА И У НОВЧАНОМ И У
СУФИЦИТАРНИМ КА ДЕФИЦИТАРНИМ ЕКОНОМСКИМ
ТРЖИШТУ КАПИТАЛА.
ЈЕДИНИЦИМА  Б)ОМОГУЋАВА ЕКОНОМСКИМ ЈЕДИНИЦАМА
КОМПОНОВАЊЕ ИМОВИНСКОГ ПОРТФОЛИА В) ПОВЕЋАВА ЕСКОНТНО(ДИСКОНТНО) И ЛОМБАРДНО ТРЖИШТЕ ЈЕ ЗНАЧАЈНО
СКЛОНОСТ КА ШТЕДЊИ ЈЕР СЕ НА ЊЕМУ ОБАВЉАЈУ ДИВЕРЗИФИКОВАНЕ ОПЕРАЦИЈЕ И
ТАКО ПОМАЖУ РАЗВИЈЕНОСТИ И ДОБРОМ ФУНКЦИОНИСАЊУ
ИНСТРУМЕНТИ  ТРЖИШТА КАПИТАЛА СУ:
НОВЧАНОГ  И ЦЕЛОКУПНОГ ТРЖИШТА
А) АКЦИЈЕ (АКЦИЈЕ СУ ВЛАСНИЧКЕ  ХОВ, МОГУ БИТИ ОБИЧНЕ И
ПРИОРИТЕТНЕ(ИМАЈУ ПРИРОИТЕТ У ИСПЛАТИ ДИВИДЕНДИ,
ЈЕДАН ОН НАЧИНА УЛАГАЊЕ ШТЕДЊЕ ЈЕ  У АКЦИЈЕ, ФОРМИРАЈУ
СВОЈИНСКУ И УПРАВЉАЧКУ СТРУКТУРУ ПРЕДУЗЕЋА) Б)
ДУГОРОЧНЕ  ОБВЕЗНИЦЕ (ДУЖНИЧКА ХОВ КОЈА ОБАВЕЗУЈЕ
ИЗДАВАОЦА ДА ВРАТИ ПОЗАЈМЉЕНА СРЕДСТВА СА
ОДГОВАРАЈУЋОМ КАМАТОМ. МОГУ БИТИ ДРЖАВНЕ,
МУНИЦИПАЛНЕ(ИЗДАЈУ ОПШТИНЕ), КОРПОРАТИВНЕ(ФИРМЕ),
ХИПОТЕКАРНЕ)) В) ДУГОРОЧНИ КРЕДИТИ КОМЕРИЦИЈАНИХ
ИНВЕСТИТОРА И БАНАКА Г)ПОЛИСЕ ОСИГУРАЊА И 
ИНСТРУМЕНТИ ПЕНЗИОНИХ ФОНДОВА.)

УЧЕСНИЦИ НА ТРЖИШТУ КАПИТАЛА СУ: А)ДЕФЦИТАРНЕ

ЕКОНОМСКЕ ЈЕДИНИЦЕ (НУДЕ, ПРОДАЈ), б) КОМЕРЦИЈАЛНЕ
БАНКЕ  И ДРУГЕ ИНТЕРМЕДИЈАРНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ В) БРОКЕРИ ,
ДИЛЕРИ И ОСТАЛЕ ПОМОЧНЕ И СПЕЦИЈАЗОВАНЕ ФИНАНСИЈСКЕ
ОРГАНИЗАЦИЈЕ Г) ФИНАНСИЈСКЕ БЕРЗЕ

43.ДАЉА СЕГМЕНТАЦИЈА(ПОДЕЛА) ФИНАНСИЈСКИХ

ТРЖИШТА:

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ ЈЕ ДЕО ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА НА КОМЕ

СЕ СРЕЋУ ПОНУДА  И ТРАЖЊА ДЕВИЗА И ВРШИ ЊИХОВА
КУПОПРОДАЈА. НА ЊЕМУ СЕ НА  ОСНОВУ ПОНУДЕ И ТРАЖЊЕ

ТРЖИШТЕ ФЈУЧЕРСА И ОПЦИЈА.
БАНКЕ И ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ
44.ГЛОБАЛИЗАЦИЈА, ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА И НОВА
УЛОГА БАНКЕ- ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА,
ПОВЕЋАНИ РИЗИЦИ ПЛСАМАНА , ПОРАСТ КОНКУРЕНЦИЈЕ КАКО
НА НАЦИОНАЛНОМ ТАКО И НА МЕЂУНАРОДНОМ ПЛАНУ  СИСТЕМА.
УСЛОВИЛИ СУ ПОТРЕБУ ПРИЛАГОЂАВАЊА БАНАКА НОВИМ
УСЛОВИМА НА ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТУ. БАНКЕ ЖЕЛЕ ДА СЕ
ИЗВУКУ ИЗ НАЈРИЗИЧНИЈХИ СЕГМЕНАТА.  ПОСЛЕДЊИХ ГОДИНА
У РАЗВИЈЕНИМ ЗЕМЉАМА ДОШЛО ЈЕ ДО ЗНАЧАЈНЕ ПРОМЕНЕ
ПОЛОЖАЈА БАНАКА У ГЛОБАЛНОМ ФИНАНСИЈСКОМ СИСТЕМУ.
ПОВЕЋАО СЕ БРОЈ ФИНАНСИЈСКИХ ПОСРЕДНИКА,  ВЕЛИКИ БРОЈ
НЕФИНАНСИЈСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ПОЧЕО СЕ БАВИТИ
БАНКАРСКИМ ПОСЛОВИМА, И УЗ ПОВОЉНИЈЕ ПОНУДЕ
КЛИЈЕНТЕ ПРИВУКО КА ЊИМА.
У УСЛОВИМА НЕСТАБИЛНОГ ОКРУЖЕЊА У СВЕТУ ЗЕМЉАМА
НЕРАЗВИЈЕНЕ ПРИВРЕДЕ БАНКЕ СУ ПОЧЕЛЕ ДА СЕ БАВЕ И
ПОСЛОВИМА КОЈИ СЕ НИСУ СМАТРАЛИ БАНКАРСКИМ, КАО НОП
УСЛУГЕ ВЕЗАНЕ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА, САВЕТОДАВНЕ
УСЛУГЕ,. У НЕКИМ ЗЕМЉАМА ЗАКОН ИМ ЈЕ ОМОГУЧО И ДА СЕ
БАВЕ ПОСЛОИМА НА ТРЖИШТУ КАПИТАЛА.  БАНКЕ  СУ
ЗАХВАУЈУЋИ МРЕЖИ ПРЕДСТАВНШТВА У ВИШЕ ЗЕМАЉА
ПОЧЕЛЕ И ДА УЛАЗЕ И ПОСЛОВЕ ОСИГУРАЊА, ПРЕ СВЕГА
ОСИГУРАЊА ЖВОТА.
ЗОБ СВЕ ВЕЋЕГ ИСКУСТВА И РИЗИКА НЕВРАЋАЊА И КАШЊЕЊА
СА ОТПЛАТАМА БАНКЕ СУ СЕ ОКРЕТАЕ ПОСЛОВИМА
КОРПОРАЦИЈА, И ПОЧЕЛЕ СУ ДА СЕ СПЦЕИЈАЛИЗУЈУ ЗА ТАКВЕ
УСЛУГЕ. СПЕЦИЈАЛИЗОВАЛЕ СУ СЕ И ЗА ПОСЛОВЕ РИЗИЧНИХ
ПЛАСМАНА. БАНКЕ СУ СВОЈЕ АКТИВНОСТИ ПРОШИРИЛЕ НА
МЕЂУНАРОДНОМ ПЛАНУ УЛАЗЕЋИ У ПОСЛОВЕ ХЕЏИНГА, И ТО
НАРОЧИТО ФЈУЧЕРСА И ОПЦИЈА ЧИЈА СУ СЕ ТРЖИШТА ЗАНТНО
ПОВЕЋАЛА.
ЗБОГ СВЕ УШЕГ СПЕКТРА ПОСЛОВА КОЈИ СУ ОСТАВЉЕНИ
БАНКАМА БАНКЕ СЕ РЕАГОВАЛЕ ФУЗИОНИСАЊЕМ КАКО СА
ДРУГИМА БАНКАМА ТАКО И КОНГЛОМЕРАЦИЈОМ КОЈА
УКЉУЧУЈЕ БАНКЕ, КОМПАНИЈЕ СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ ЗА
ТРГОВАЊЕ ХОВ И ОСИГУРАВАЈУЋИМ КУЋАМА.
БАНКЕ СУ СЕ ОКРЕНУЛЕ И КА ПОСЛОВАЊУ СА ВРЕДНОСНИМ
ПАПИРИМА НА СЕКУНДАРНОМ ТРЖИШТУ, ПОСЛОВИМА
УПРАВЉАЊА ПЕНЗИОНИМ ФОДНОВИМА, БРОКЕРСКО
ДИЛЕРСКИМ ПОСЛОВИМА, ПОСЛОВИМА НЕКРЕТНИНА,
КОНСУЛТАЦИОНОМ ПОСЛОВИМ ИТД.
БАНКЕ СУ ПОКУШАВАЛЕ ДА СВОЈИМ АКТИВНОСТИМА
ПРУЖАЈУ ПОМОЋ ПРЕДУЗЕЋИМА У РЕСТРУКТУИРАЊУ, КОЈИ СУ
СЕ ОДНОСИЛИ НА ПРИПАЈАЊЕ И ПРЕУЗИМАЊЕ, ОБЕЗБЕЂЕЊЕЊ
РИИЧНОГ КАПИТАЛА ЗА НОВЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ, ОБАВЉАЊЕ
ПОЛСОВА ЛИЗИНГА, ФКТОРИНГА ИТД.
ТЕОРИСЈКИ, ТРЕБАЛО БИ ДА ПОСТОЈИ ЛИНИЈА РАЗДВАЈАЊА
ИЗМЕЂУ  ОВЛАШЋЕНИХ ПОСЛОВА БАНКАРСКИХ И ДРУГИХ
НЕБАНКАРСКИХ ИНСТИТУЦИЈА. МЕЂУТИМ ТРЕНДОВИ У СВЕТУ  ЧЕМУ ЈЕ ПОСЕБНО ВАЖАН УТИЦАЈНА ППППОВЕЋАЊЕ
ДОВЕЛИ СУ ДО ПИТАЊА ДА ЛИ БАНКАРСКА ИНДУСТРИЈА КАО
ЧИСТА И ОСОБИТА ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИ.
У КОЈОЈ ЋЕ МЕРИ БАНКЕ ОБАВЉАТИ БАНКАРСЕ А У КОЈОЈ ДРУГЕ
ПОСЛОВЕ ЗАВИСИ САМО ОД САМИХ БАНАКА.
ЗЕМЉЕ КОЈЕ ИМАЈУ ЛИКВИДНА ФИН ТРЖИШТА И СНАЖНЕ И
ЗДРАВЕ БАНКЕ, ОСТВАРУЈУ БРЖИ РАСТ И РАЗВОЈ У ОДНОСУ НА
ДРУГЕ ЗЕМЉЕ.
ФИНАНСИЈСКА ТРЖИШТА У ФУНКЦИЈИ ПРИВРЕДНОГ
РАЗРЕДА
45..МОДЕЛИ ФИНАНСИРАЊА ПРИВРЕДНОГ РАЗОВЈА –
НАЈВАЖНИЈА ПОСЛЕДИЦА ДОСАДАШЊЕГ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА
ЈЕ ЧИЊЕНИЦА ДА ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ НИЈЕ ВИШЕ МОГУЋ БЕЗ
СЛОЖЕНИХ И РАЗВИЈЕНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ТРЖИШТА.
ФИНАНСИРАЊЕ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА НЕ МОЖЕ БИТИ
ЈЕДНОСТАВНО. ЕКОНОМСКИ СИСТЕМ МОРА ДА ОДГОВОРИ НА
МНОГЕ РАЗНОВРСНЕ И КОМПЛЕКСНЕ ЗАТЕВЕ ЉУДИ ЗА СВЕ
ВЕЋИМ ЖИВОТНИМ ЗАХТЕВИМА. ЈЕДИНИ НАЧИН ДА СЕ ТО
ПОСТИГНЕ ЈЕ РАЗВОЈ СЛОЖЕНИХ ФИН ТРЖИШТА. ФИН
ТРЖИШТА ИМАЈУ ПРЕСУДНУ УЛОГУ У ФИНАНСРАЊУ, ОДНОСНО
ПОКРЕТАЊУ И ВОЂЕЊУ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА И ПРЕМА ТОМЕ
ФИН ТРЖИШТА ОДРЕЂУЈУ ОРГАНИЗАЦИЈУ И РАЗВОЈ ТИХ
ТРЖИШТА.
ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА СУ:
А- РАСТ УКУНОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОИЗВОДА Б- РАСТ НЕТО
НАЦИОНАЛНОГ ПРОИЗВОДА В) РАСТ НАЦИОНАЛНОГ
ПРОИЗВОДА ПО СТАНОВНИКУ Г) РАСТ ПРОДУКТИВНОСТИ
ЕКОНОМСКОГ СИСТЕМА Д) РАСТ ЕФИКАСНОСТИ ЕКОНОМСКОГ
ОСНОВНИ СПОЉНИ ИЗВОРИ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА СУ:
А) ИНФОРМАЦИЈЕ Б) ПРИРОДНИ РЕСУРСИ В) СРЕДСТВА ДРУГИХ
ЕКОНОМСКИХ СИСТЕМА Г) ОСОБИНЕ ИНОСТРАНИХ ТРЖИШТА.
УТИЦАЈ СПОЉНИХ ФАКТОРА НА ЗАИСТА ОСТВАРЕН РАЗВОЈ ЈЕ
ВЕОМА ОГРАНИЧЕН. ОДРЕЂЕНА ПРИВРЕДА ТРЕБА ДА БУДЕ
СПОСОБНА ДА УПОТРЕБИ ОВЕ ИЗВОРЕ.
УНУТРАШЊИ ИЗВОРИ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА СУ:
А- РАСПОЛОЖИВО НАЦИОНАЛНО БОГАТСТВО Б-
СТАНОВНИШТВО В- ИНОВАТИВНА СПОСОБНОСТ  Г-
ПРЕДУЗЕТНИШТВО Д- ПОСТОЈЕЋА ОРГАНИЗАЦИЈА ПРИВРЕДНОГ
СИСТЕМА Ђ- КУЛТУРА И ОПШТИ ОБИМ ЗНАЊА  Е- УПРАВЉАЧКЕ
СПОСОБНОСТИ.
УНУТРАШЊИ ИЗВОРИ ИМАЈУ ИЗУЗЕТАН ЗНАЧАЈ ЗА РАСТ
ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА.
ЕКОНОМСКА ТЕОРИЈА ПОЗНАЈЕ НЕКОЛИКО МОДЕЛА
ФИНАНСИРАЊА ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА И ТО:
1—МОДЕЛ ПОСРЕДНИХ ПРОЦЕСА(ПОСРЕДНИМ ПОРЕЗИМА
ЗАХВАТА СЕ ШТО ВЕЋИ ДЕО НАЦИОНАЛНОГ ПРОИЗВОДА,
ОРГАНИЗУЈУ ФОРМАЛНИ ИЛИ НЕФОРМАЛНИ ИНВЕСТИЦИОНИ
ФОНДОВИ.
2—МОДЕЛ КРЕДИТНЕ ЕКСПАНЗИЈЕ(У ОВОМ МОДЕЛУ
ДОМИНИРАЈУ НОВЧАНА И КРЕДИТНА ФИНАНСИЈСКА ТРЖИШТА
И ЦИЉ ЈЕ СТВРАЊЕ ПРИВРЕДЕ У КОЈОЈ ДОМИНИРАЈУ ВЕЛИКИ
БРОЈ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗ.
3—СЛОЖЕНИ МОДЕЛ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА ( У ЊЕМУ
ДОМИНАНТНО МЕСТО ЗАУЗИМА РАЗВОЈ ТРЖИШТА КАПИТАЛА.
ЗБОГ СВОЈЕ ФЛЕКСИБИЛНОСТИ И ПОГОДНОЈ РАСПОДЕЛИ
РИЗИКА ОВО ЈЕ НАЈУСПЕШНИЈИ МОДЕЛ ФИНАНСИРАЊА
ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА И ЊЕГОВОМ УПОТРЕБОМ СЕ ДОЛАЗИ ДО
КРУПНИХ ТЕХНОЛОШКИХ И ОРГАНИЗАЦИОНИХ ПРОМЕНА.
46.ФИНАНСИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА И ЕФИКАСНОСТ
ИНВЕСТИРАЊА
РАЗВИЈЕН И ДОБРО ОРГАНИЗОВАН ОРГАНИЗОВАН
ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР МОЖЕ У ВЕЛИКОЈ МЕРИ, УБРЗАТИ РЗВОЈ
ПРИВРЕДЕ И УНАПРЕДИТИ ЕФИКАСНОСТ ПРИВРЕЂИВАЊА. ОВАЈ
УТИЦАЈ СЕ ОСТВРУЈЕ ТАКООШТО ЈАЧАЊЕ ПОСРЕДНИЧКЕ УЛОГЕ
ФИНАНСИЈСКОГ СЕКТОРА С ЈЕДНЕ СТРАНЕ ПОДСТИЧЕ ШТЕДЊУ
А С ДРУГЕ СТРАНЕ ПОДИЖЕ НИВО СРЕДСТАВА ЗА УЛАГАЊЕ ПРИ
ЕФИКАСНОСТ ИНВЕСТИРАЊА.
ЈАЧАЊЕ ПОСРЕДНИЧКЕ УЛОГЕ ФИНАНСИЈСКОГ СЕКТОРА ИМА
ЗА ПОСЛЕДИЦУ ПОВЕЋАЊЕ ШТЕДЊЕ, ПОНУДЕ СРЕДСТАВА,
СНИЖАВАЊЕ КАМАТНЕ СТОПЕ И ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ЗА
СРЕДСТВИМА КОЈА ДОБРИМ ДЕЛООМ ОТПАДА НА ПРИВРЕДУ.
ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР ОСИМ НА КВАНТИТАТИВНИ РАСТ
ИНВЕСТИЦИЈА УТИЧЕ И НА КВАЛИТЕТ ИНВЕСТИРАЊА,
ПОВЕЋАВА ЕФИКАСНОСТ ИНВЕСТИРАЊА У ПРИВРЕДИ.
ИНВЕСТИЦИОНЕ МОГУЋНОСТИ КОЈЕ ПОСТОЈЕ НА
ФИНАНСИЈСКОМ ТРЖИШТУ СЛУЖЕ КАО КЉУЧНИ ЕЛЕМЕНТ КОД
ИЗРАЧУНАВАЊА ИСПЛАТИВОСТИ  УЛАГАЊА У НЕКИ ПРОЈЕКАТ И
ТАКО ОНИ ШТО ИМАЈУ ВИШАК НОВЦА(ИНВЕСТИТОРИ) МОГУ
ДА БИРАЈУ И ОДЛУЧЕ ГДЕ ЋЕ ДА ИНВЕСТИРАЈУ СВОЈ НОВАЦ.
РАЗВИЈЕНО ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ ПОСРЕДУЈЕ ИЗМЕЂУ
ОНИХ КОЈИ ИМАЈУ ВИШАК НОВЦА И ОНИХ КОЈИМА СУ ТА
СРЕДСТВА ПОТРЕБА ЗА ОДРЕЂЕНИ ПРОЈЕКАТ. РАЗВИЈЕНО
ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ ПОДРАЗУМЕВА ДА СЕ ВЕЛИКИ ДЕО
УЛАГАЊА ОБАВЉА ЊЕГОВИМ ПОСРЕДСТВОМ И САМИМ ТИМ
ПОДВРГАВА СЕ  ЊЕГОВИМ ЗАХТЕВИМА У ПОГЛЕДУ
ЕФИКАСНОСТИ. ОНО ПРИМОРАВА ПРЕДУЗЕЋА ДА И КОД
САМОФИНАНСИРАЈУЋИХ ПРОЈЕКАТА, У НАЈВЕЋОЈ МЕРИ
УВАЖАВАЈУ ОВЕ КРИТЕРИЈУМЕ.
47.РАЗВОЈНА УЛОГА ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА У НАШОЈ
ЗЕМЉИ – РАЗВОЈ ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА У НАШОЈ ЗЕМЉИ И
САМИМ ТИМ АФИМРАЦИЈУ ЊЕГОВЕ РАЗВОЈНЕ УЛОГЕ У
ЕКОНОМИЈИ ПОСЛЕДЊИХ ГОДИНА, ОНЕМОГУЋИЛА ЈЕ ДУБОКА
КРИЗА У КОЈАЈ СЕ НАША ЗЕМЉА НАШЛА. ВИСОКА ИНФЛАЦИЈА,
НЕГАТИВНА РЕАЛНА КАМАТНА СТОПА ДОВЕЛИ СУ ДО ГОТОВО
ПОТУПНОГ ПОВЛАЧЕЊА ДИНАРСКЕ ШТЕДЊЕ СТНОВНИШТВА.
КАМАТОНОСНИ ИНСТУРМЕНТИ СУ ПОСТАЛИ НЕАТРАКТИВНИ И
ЗАМЕЊЕНИ СУ НЕКАМАТОНОСНИМ ОБЛИЦИМА УЛАГАЊА КАО
ШТО ЈЕ НПР КУПОВИНА СТРАНИХ ВАЛУТА, РЕАЛНИХ ДОБАРА
ИТД. НА ТАЈ НАЧИН ЈЕ ШТЕДЊА СТАНОВНИШТВА КАО ЈЕДНА ОД
ОСНОВНИХ  ИЗВОРА ФИНАНСИРАЊА ПРИВРЕДЕ И ИНВЕСТИЦИЈА СТВАРА СУФИЦИТ ИЛИ ДЕФИЦИТ. СЕКТОРИ КОЈИ
СТАНОВНИШТВА ПУТЕМ ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИТА
МАРГИНАЛИЗОВАНА.
КОД ПРЕДУЗЕЋА СУ И ДАЉЕ ПРЕОВЛАДАЈУЋИ ИЗВОР
ФИНАНСИРАЊА КРЕДИТИ УЗЕТИ ОД ПОСЛОВИХ БАНАКА КОЈИ
СУ ЈАКО СКУПИ. ОСНОВНИ ИЗВОР ЗА КРЕДИТЕ КОЈИМА БАНКЕ
ФИНАНСИРАЈУ ПРЕДУЗЕЋА СУ: КАПИТАЛ БАНКЕ, ДЕПОЗИТИ
ПРЕДУЗЕЋА И ПРИМАРНА ЕМИСИЈА. РЕАЛНЕ  КАМАТНЕ СТОПЕ
ПО КОЈИМА СУ БАНКЕ ДАВАЛЕ КРЕДИТЕ ПРЕДУЗЕЋИМА БИЛЕ
СУ НЕГАТИВНЕ (НЕПОВОЉНЕ) ДОК СУ ПАСИВНЕ КАМАТНЕ
СТОПЕ (НА ДЕПОЗИТ) БИЛЕ ЈАКО НИСКЕ. НЕГАТИВНЕ КАМАТНЕ
СТОПЕ ДУ ФАВОРИЗОВАЛЕ ДУЖНИКЕ ПРЕДУЗЕЋА У ОДНОСУ НА
БАНКЕ И БАНКЕ У ОДНОСНУ НА ВЛАСНИКЕ ДЕПОЗИТА. ТАКО СЕ
ПРЕВАЊИВАО ГУБИТАК СА ПРИВРЕДЕ НА БАНКЕ.
ДАНАС, РАЗВОЈ ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА У НАШОЈ ЗЕМЉИ СЕ
МОРА ПРИСТУПИТИ ПАРАЛЕЛНО СА УКУПНИМ
РЕСТРУКТУИРАЊЕМ ПРИВРЕДНОГ СИСТЕМА. ФИНАНСИЈСКО
ТРЖИШТЕ ПРЕДСТАВЉА САСТАВНИ ДЕО УБРЗАНОГ
ПРИВРЕДНОГ РЗВОЈА. ТО ПОТВРЂУЈУ ИСКУСТВА У МНОГОИМ
ЗЕМЉАМА ТРАНЗИЦИЈЕ.
СВАКАКО ДА ФИН ТРЖИШТЕ НЕ МОЖЕ БИТИ УДАРНА СНАГА И
НЕ МОЖЕ НОСИТИ ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ ЗЕМЉЕ, АЛИ МОЖЕ ДА
БУДЕ САСТАВНИ ДЕО ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА НАШЕЗЕМЉЕ.
ИНТЕГРИСАНОСТ ФИНАНСЈСКИХ ТРЖИШТА
48.ОСНОВНИ ПАРАМЕТРИ ИНТЕГРИСАНОСТИ
ФИНАНСИЈСКИХ ТРЖИШТА – ИАКО ЈЕ ТЕШКО У ЕКОНОМИЈИ
ОДГОВОРИТИ КАКО СЕ МЕРИ НИВО ИНТЕГРИСАНОСТИ
ФИНАНСИСЈКИХ ТРЖИШТА(БЕЗ ОБЗИРА ДА ЛИ СЕ РАДИ О
ЛОКЛАНО, ДРЖАВНМ, МЕЂУНАРОДНОМ), ИПАК ПОСТОЈИ
НЕКОЛИКО ТЕСТОВА КОЈИ МОГУ ДА ПОМОГНУ У АНАЛИЗИМА
ИНТЕГРСАНОСТИ ФИН ТРЖИШТА. ТИ ТЕСТОВИ НАЈЧЕШЋЕ
ПОЛАЗЕ ОД СЛЕДЕЋИХ КРИТЕРИЈУМА:
А) ЕФИКАСНОСТ ТРАНСАКЦИЈА НА ФИНАНСИЈСКИМ
ТРЖИШТИМА Б) ОДНОС ИЗМЕЂУ АКОМУЛАЦИЈА И
ИНВЕСТИЦИЈА В) НИВО РИЗИКА КАО ПУТОКАЗ КРЕТАЊА НОВЦА
И КАПИТАЛ НА ФИНАНСИЈСКИМ ТРЖИШТИМА Г) КРЕТАЊЕ
РЕАЛНЕ КАМАТНЕ СТОПЕ НА ФИНАНСИЈСКОМ ТРЖИШТУ.
ОВИ КРИТЕРИЈУМИ ПРЕДСТАВЉАЈУ СПЕЦИФИЧНЕ МЕЂУСОБНО  СУФИЦИТА И ДЕФИЦИТА СВИХ ЗЕМАЊА МОРАО БИТИ ЈЕДНАК
ПОВЕЗАНЕ ОДНОСНО УСЛОВЉЕНЕ ИНТЕГРИСАНОСТИ
ФИНАНСИЈСКИХ ТРЖИШТА. ПРОМЕНЕ НА ИНТЕГРИСАНИМ ФИН
ТРЖИШТИМА СЕ ВЕОМА БРЗО ПРЕНОСЕ И ИЗАЗИВАЈУ ТЗВ
ЛАНЧАНЕ РЕАКЦИЈЕ.
49.УСЛОВИ СА РЕАЛИЗАЦИЈУ ФИНАНСИЈСКИХ
ТРАНСАКЦИЈА – НА ИНТЕГИРСАНОМ ФИН ТРЖИШТУ МОРА ДА
ПОСТОЈЕ УСЛОВИ КОЈИ ОМОГУЋАВАЈУ ДА ТРАНСАКЦИЈЕ БУДУ
РЕАЛИЗОВАНЕ ЕФИКАСНО. НПР АКОСЕ ТРАНСАКТОРИ НАЛАЗЕ У
ДВА РЕГИОНА У ОКВИРУ ЈЕДНЕ ЗЕМЉЕ И НЕ МОГУ ДА
ЕФИКАСНО РЕАЛИЗУЈУ ТРАНСФЕР ФИНАНСИЈСКИХ РЕСУРСА,
ОНДА ЈЕ ТО ПОКАЗАТЕЉ ЛОКАЛНА ФИНАНСИЈСКА ТРЖИШТА
НИСУ ДОВОЉНО ПОВЕЗАНА.
У САДАШЊИМ УСЛОВИМА, ФИНАНСИЈСКА ТРЖИШТА МОГУ
БИТИ ИНТЕГИРСАНА САМО УКОЛИКО СУ ПОВЕЗАНА
САВРЕМЕНИМ РАЧУНСКО-КОМУНИКАЦИОНИМ МРЕЖАМА. НОВА
ТЕХНОЛОШКА МДОСТИГНУЋА ПРЕДСТАВЉАЈУ ЈЕДАН ОД
ОСНОВНИХ ФАКТОРА КОЈИ УТИЧЕ НА УБРЗАВАЊЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ
ФИНАНСИЈСКИХ ТРЖИШТА. ПОРЕД ТОГА, ЗНАЧАЈНУ УЛОГУ У
ИНТЕГРАЦИЈИ ФИН ТРЖИШТА ИМА И ФИНАНСИЈКС А
ПОЛИТИКА, РАЗЛИЧИТИ ПРОПИСИ И ОГРАНИЧЕЊА МОГУ ДА
УГРОЗЕ ЕФИКААСНОСТ ФИНАНСИЈСКИХ ТРАНСАКЦИЈА.
ЈЕДАН ОД ОСНОВНИХ ПОСТУЛАТА ИНТЕГРИСАНИХ 
ФИНАНСИЈСКИХ ТРЖИШТА ПОДРАЗУМЕВА ДА ИСТИ ИЗНОС
АКТИВЕ ПОД ИСТИМ УСЛОВИМА ОБЕЗБЕЂУЈЕ ИСТИ ПРИНОС.
ФИН ТРЖИШТА ТРЕБА ДА ПОСЕДУЈУ ШТО МАЊЕ БАРИЈЕРА
КАКО БИ ПОВЕЋАЛА СВОЈУ ЕФИКАСНОСТ.
НИВО ИНТЕГРИСАНОСТИ ИМА СВОЈ ОДРАЗ И У ВИСИНИ
КАМАТНИХ СТОПА, ЗАТО ПРИ ПРОЦЕНИ ИНТЕГРИСАНОСТИ
ДОВОЉНО ЈЕ УПОРЕДИТИ ПРИНОСЕ НА ИСТИ ИЗНОС АКТИЕ,
ПОД ИСТИМ УСЛОВИМА , НА РАЗЛИЧИТИМ  ФИНАНСИЈСКИМ
ТРЖИШТИМА.
50.СУФИЦИТ И ДЕФИЦИТ У НЕРАВНОТЕЖИ АКОМУЛАЦИЈЕ И
ИНВЕСТИЦИЈА - НЕРАВНОТЕЖА ИЗМЕЂУ АКОМУЛАЦИЈЕ  И
ОСТВАРУЈУ ДЕФИЦИТ ПРИНУЂЕНИ СУ ДА ФИНАНСИРАЈУ
МАЊАК, ДОК СУФИЦИТАРНИ СЕКТОРИ НАСТОЈЕ ДА
ПРОФИТАБИЛНО ПЛАСИРАЈУ СВОЈЕ ФИНАНСИЈСКЕ ВИШКОВЕ.
ОВЕ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ АКОМУЛАЦИЈА И ИНВЕСТИЦИЈА
ИЗРАВЊАЈВАЈУ СЕ ПОСРЕДСТВОМ ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА.
ТАКО ДА АКО НА ЈЕДНОМ  ПОДРУЧЈУ ПОСТОЈИ ИЗРАЖЕНА
ТРАЖЊА ЗА ФИНАНСИЈСКИМ СРЕДСТВИМА КОЈЕ НЕ МОГУ БИТИ
ЗАДОВОЉЕНА  ЈЕР ЈЕ АКОМУЛАЦИЈ ТОГ ПОДРУЧЈА  НЕДОВОЉНА
ОНДА ЈЕ ТО ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ ИЗОЛОВАНО, А АКО
ДЕФИЦИТ КОЈИ ОСТВАРУЈЕ ПРИВРЕДА У ЈДНОМ РЕГИОНУ МОЖЕ
БЕЗ ПРОБЛЕМА ДА БУДЕ ФИНАНСИРАН ВИШКОМ АКОМУЛАЦИЈЕ
КОЈУ ОСТВАРУЈЕ  ПРИВРЕДА ИЗ ДРУГОГ РЕГИОНА ОНДА СЕ
МОЖЕ ГОВОРИТИ О ИНТЕГРИСАНИМ РЕГИНОАНИМ
ФИНАНСИЈСКИМ ТРЋИШТИМА. ТО ГОВОРИ ДА НА ФИНАНСИЈКИ
ТРЖИШТИМА НЕ ТРЕБА ИМАТИ БАРИЈЕРА, И ДА МОРА ДА
ПОСТОЈИ КОРЕЛАЦИЈА ИЗМЕЂУ СТОПЕ ШТЕДЊЕ И СТОПЕ
ИНВЕСТИЦИЈА А ТО СЕ ПОСТИЖЕ ПОВЕЗАНОШЋУ ТРЖИШТА.
ПОД ПРЕТПОСТААВКОМ ДА ЈЕ ОДРЕЂЕНО НАЦИОНАЛНО
ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ ПОВЕЗАНО СА МЕЂУНАРОДНИИМ
ФИНАНСИСЈКИМ ТОКОВИМА, ОНДА НЕКА ЗЕМЉА КОЈА ЈЕ
ОСТВАРИЛА ДЕФИЦИТ, МОЖЕ ТАЈ МАЊАК ДА ФИНАНСИРА
УВОЗОМ КАПИТАЛА ИЗ ИНОСТРАНСТВА(ТО ПОДРАЗУМЕВА
ОДГОВАРАЈУЋИ СУФИЦИТ У КАПИТАЛНОМ ДЕЛУ ПЛАТНОГ
БИЛАНСА). ОБРНУТО АКО ЈЕ НЕКА ЗЕМЉА ОСТВАРИЛА
СУФИЦИТ У ТЕКУЋЕМ ДЕЛУ ПЛАТНОГ БИЛАНСА ОНДА ОНА
МОЖЕ ДА ИЗВОЗИ КАПИТАЛ И ОСТВАРИТИ НЕТО ОДЛИВ
КАПИТАЛА.
ИПАК, ПОДАЦИ ИЗ ПЛАТНИХ БИЛАНСА НИСУ ПОТПУНО
ПОУЗДАНИ ЗА ОВАКВЕ АНАЛИЗЕ. КАО АРГУМЕНТИ ЗА ОВАКВУ
ОЦЕНУ  МОГУ СЕ ИСТАЋИ ТРИ БИТНА НЕДОСТАТКА ОВОГ
МЕТОДА:
1 – НА ОСНОВУ ОВАКВЕ МЕТОДОЛОГИЈЕ НЕ МОЖЕ СЕ ПРЕЦИЗНО
УТВРДИТИ ОБИМ ТРАНСАКЦИЈА ПО ОСНОВУ СПЕЦИФИЧНИХ
СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПОСЛОВА(НПР МАЛО ГРАНИЧНИ
ПРОМЕТ)
2 – ЈЕДНОСТАВНА ЛОГИЧКА РОВЕРА МЕТОДЕ ЗА МЕРЕЊЕ
ЕКСПАНЗИЈЕ, ОДНОСНО ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ МЕЂУНАРОДНИХ
ФИНАНСИЈА НА БАЗИ АНАЛИЗЕ ПЛАТНИХ БИЛАНСА, УБЕДЉИВО
ПОКАЗУЈЕ ЊЕНУ НЕПОУЗДАНОСТ. ТО ЗНАЧИ ДА БИ ЗБИР
НУЛИ, ЈЕР ОДЛИВ ИЗ ЈЕДНЕ ЗЕМЉЕ ЗНАЧИ ПРИЛИВ ДРУГЕ
ЗЕМЉЕ. МЕЂУТИМ, ТО У ПРАКСИ НИЈЕ ТАКО И НЕПОДУДАРНОСТ
КАПИТАЛНИХ БИЛАНСА СВИХ ЗЕМАЉА У СВЕТУ ЈЕ ИЗНОСИЛА
У ПРОСЕКУ РЕКО 100 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА.
3 – САЛДО КАПИТАЛНОГ ДЕЛА ПЛАТНОГ БИЛАНСА ПОКАЗУЕ
НЕТО ТОКОВЕ КАПИТАЛА, А НЕ ПРАВЕ РАЗМЕРЕ КРЕДИТНО-
ФИНАНСИЈСКИХ  ТРАНСАКЦИЈА ЈЕДНЕ ЗЕМЉЕ СА
ИНСОТРАНСТВОМ. АКО ЈЕДНА ЗЕМЉА ИМА УРАВНОТЕЖЕН
КАПИТАЛНИ ППЛАТНИ БИЛАНС ТО НЕ ЗНАЧИ ДА ЈЕ ТА ЗЕМЉА
ФИНАНСИЈСКИ НЕЗАВИСНА ОД ОСТАТКА СВЕТА.
51.РАСПОДЕЛА РИЗИКА НА ИНТЕГРИСАНОМ
ФИНАНСИЈСКОМ ТРШИШТУ – РИЗИК ПРЕДСТАВЉА ЈЕДАН ОД
ОСНОВНИХ ПУТОКАЗА КРЕТАЊА НОВЦА И КАПИТАЛА НА
ФИНАНСИЈСКИМ ТРЖИШТИМА. ФИНАНСИЈСКИ ТОКОВИ КРЕЋУ
СЕ  ИЗ ПОДРУЧЈА СА ВИСОКИМ СТЕПЕНОМ РИЗИКА У ЗОНЕ СА
НИЖИМ НИВООМ РИЗИКА. УКОЛИКО НЕМА БАРИЈЕРА ИЗМЕЂУ
ФИНАНСИЈСКИХ ТРЖИШТА, ОВА КРЕТАЊА ЋЕ УТИЦАТИ НА
НИВЕЛАЦИЈИ, ОДНОСНО СМАЊИВАЊЕ РИЗИКА. ИНТЕГРИСАНО
ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ ОМОГУЋАВА ПОВОЉНИЈЕ УСЛОВЕ ЗА
РАСПОДЕЛУ РИЗИКА. НПР АКО НА ЛОКАЛНОМ ТРЖИШТУ
ПОСТОЈИ ВЕЛИКИ КРЕДИТНИ РИЗИК ПОВЕРИЛАЦ МОЖЕ ДА
СВОЈЕ ПЛАСМАНЕ УСМЕРИ НА ДРУГА ПОДРУЧЈА И Т АКО
ИЗВРШИ ГЕОГРАФСКУ ДИСПЕРЗИЈУ СВОЈЕ АКТИВЕ.
ИПАК ТРЕБА ИСТАЋИДА СЕ РИЗИК НЕ МОЖЕ ПОТПУНО
ЕЛИМИНИСАТИ ЧАК И У УСЛОВИМА ВИСОКО ИНТЕРГИСАНИХ
НАЦИОНАЛНИХ ТРЖИШТА. РИЗИК ЈЕ ЈЕДНОСТАВНО,
ИМАНЕНТТАН ФИНАНС. ПОСЛОВАЊУ
52.РЕАЛНА КАМАТНА СТОПА НА ФИНАНСИЈСКОМ ТРЖИШТУ
– КРЕТАЊЕ РЕАЛНЕ КАМАТНЕ  СТОПА (РКС) ПРЕДСТАВЉАЈУ
ЈЕДАН ОД НАЈЧЕШЋИИХ КОРИШЋЕНИХ ИНДИКАТОРА ЗА
МЕРЕЊЕ ИНТЕГРИСАНОСТИ ФИНАНСИЈКИХ ТРЖИШТА. ОВИ
ИНДИКАТОРИ САДРЖЕИ ВИШЕ ЕЛЕМЕНАТА, КРИТЕРИЈУМА ЗА
ОЦЕНУ ПОВЕЗАНОСТИ ФИНАНСИЈСКИХ ТОКОВА. КАМАТНА
СТОПА ОДРАЖАВА ИМОГУЋНОСТ ЕФИКАСНОГ ОБАВЉАЊА
ТРАНСАКЦИЈА, КАО И ПРОХОДНОСТ ФИНАНСИЈСКИХ РЕСУРСА
ИЗ ПОДРУЧЈА СА ВИСОКОМ АКОМУЛАЦИЈОМ У РЕГИОНЕ
КОЈИМА НЕДОСТАЈУ НОВАЦ И КАПИТАЛ.  НПР АКО У ЈЕДНОЈ
ЗЕМЉИ ПОСТОЈИ НЕДОСТАТАК ФИНАНСИЈСКИХ РЕСУРСА,
(ПОВЕЋАНА ТРАЖЊА) ОНДА ЋЕ У ТОЈ ЗЕМЉИ КАМАТНА СТОПА
БИТИ ВИСОКА., И ОБРНУТО. У УСЛОВИМА ИНТЕГРИСАНИХ
ФИНАНСИЈСКИХ ТРЖИШТА, ОВЕ РАЗЛИКЕ У НИВОУ РЕАЛНЕ
КАМАТНЕ СТОПЕ ПОКРЕННУЋЕ НОВАЦ И КПИТАЛ ИЗ
СУФИЦИТНИХ КА ДЕФИЦИТАРНИМ ЗЕМЉАМА. ТО ЋЕ
ДОПРИНЕТИ УРАВНОТЕЖЕЊУ ПОНУДЕ И ТРАЖЊЕ ЗА
КАПИТАЛОМ, ШТО ЋЕ И УТИЦАТИ НА НИВЕЛАЦИЈУ РЕАЛНИХ
КАМАТНИХ СТОПА. ПОТПУНО ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ КАМАТНИХ
СТОПА НИЈЕ  МОГУЋЕ, АЛИ МОГУЋЕ СЕ СМАЊИТИ РАСПОН
ОСЦИЛОВАЊА КАМАТНИХ СТОПА НА ЧВРСТО ПОВЕЗНИМ
ФИНАНСИЈСКИМ ТРЖИШТИМА.
ЗА ИНТЕГРИСАНОСТ  ФИНАНСИЈИСКОГ  ТРЖИШТА , ПА ТАКО И
НАШЕГ, ВЕОМА ЈЕ ВАЖНО ЗНАТИ КОЛИКО ЈЕ ФИНАНСИЈСКО
ТРЖИШТЕ СПУТАНО, КАКВЕЕ БАРИЈЕРЕ СПРЕЧАВАЈУ
ОПТИМАЛНУ АЛОКАЦИЈУ ФИНАНСИЈСКИХ РЕСУРСА, КОЛИКО С
ВЕЛИКЕ И ЧВРСТЕ ПРЕПРЕКА НОВЦА И КАПИТАЛА. ТАКВА
САЗНАЊА СУ НЕОПХОДНА ДА БИ БИЛА ФОРМУЛИСАНА
АДЕКВАТНА ФИНАНСИЈСКА ПОЛИТИКА, ОДНОСНО ДА БИ БИО
ПОДСТАКНУТ РАЗВОЈ ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА. САМО НА ТАЈ
НАЧИН БИЛИ БИ СТВОРЕНИ ПРЕДУСЛОВИ ЗА ПОВЕЗИВАЊЕ
НАШЕГ ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА НА МЕЂУНАРОДНИМ
ТРЖИШТИМА.
ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ У НАШОЈ ЗЕМЉИ
53.АТРИБУТИ СТРАТЕШКОГ ФИНАНСИЈСКОГ МЕНАЏМЕНТА
У ИЗГРАДЊИ САВРЕМЕНОГ ФИН. ТРЖИШТА –
У ЦИЉУ ПОСМАТРАЊА КОНЗСИСТЕМНОГ РАЗВОЈА
ФИНАНСИЈКОГ ТРЖИШТА У НАШОЈ ЗЕМЉИ ПОТРЕБНО ЈЕ
ОДРЕДИТИ АТРИБУТЕ СТРАТЕШКОГ ФИННСИЈСКОГ
МЕНАЏМЕНТА КОЈИМ СЕ ДАЈУ БЛИЖЕ ОДРЕДНИЦЕ
ТРЖИШНОСТИ И ЕФИКАСНОСТИ ЕКОНОМСКОГ СИСТЕМА.
ДЕФИНИСАЊЕМ БАЗНИХ ПРЕТПОСТАВКИ СТРАТЕШКОГ
ФИНАНСИЈСКОГ МЕНАЏМЕНТА РАЗВОЈА ФИНАНСИЈСКОГ
ТРЖИШТА НАШЕ ЗЕМЉЕ, ИСПУЊАВАЈУ СЕ ПРЕДУСЛОВИ ДА СЕ
ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ И ДЕ ФАКТО РАЗВИЈЕ, ТЕ ДА СЕ У
ОКВИР ЊЕГА ДОЂЕ ДО ЛАКШЕГ И БРЖЕГ УКЉУЧИВАЊА СВИХ
ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКАТА У ЊЕГОВЕ ПРЦИЈАЛНЕ СЕГМЕНТЕ.
ПРВА ОД НУЖНИХ ПРЕТПОСТАВКИ ЗА ФУНКЦИОНИСАЊЕ И
РАЗВОЈ ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА У НАШОЈО ЗЕМЉИ ЈЕ
ПРЕЦИЗНИЈЕ ОДРЕЂИВАЊЕ ЕКОНОМСКЕ, ПРАВНЕ И ПОЛИТИЧКЕ
СИГУРНОСТИ СУБЈЕКАТА НА ФИНАНСИЈСКОМ ТРЖИШТУ.
РАЗВОЈ Ф. ТРЖИШТА НИЈЕ МОГУЋ У СКОРИЈОЈ БУДУЋНОСТИ
УКОЛИКО ДРЖАВА НЕ  ПРЕУЗМЕ ОЗБОЉНИЈУ УЛОГУ КОНТРОЛЕ
И САНКЦИОНИСАЊА ОНИХ ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКАТА КОЈИ
СВОЈЕ ОБАВЕЗЕ НЕБЛАГОВРЕМЕНО ИЛИ НИКАД НЕ
ИЗВРШАВАЈУ. ЗА РАЗВОЈ Ф. ТРЖИШТА  ЈАКО ЈЕ БИТНА ПРАВНА
РЕГУЛАТИВА ДРЖАВЕ.
ДРУГА ПРЕТПОСТАВКА СЕ ОДНОСИ  НА ПОСОТОЈАЊЕ
„КРИТИЧНЕ МАСЕ“ ФИНАНСИЈСКЕ ШТЕДЊЕ, С ОБЗИРОМ ДА ЈЕ
ОСНОВНИ ЗАДАТАК Ф. ТРЖИШТА ДАКАНАЛИСАЊЕ ОВЕ
ШТЕДЊЕ  ОД СУФИЦИТАРНИХ КА ДЕФИЦИТАРНИМ
ЕКОНОМСКИМ СУБЈЕКТИМА.
РАЗВОЈ ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА НЕ МОЖЕ СЕ ОСТВАРИТИ
АКО НЕ ПОСТОЈИ ВЕЋА СПРЕМНОСТ ЕКОНОМСКИХ СУБЈЕКАТА
ДА СВОЈУ ШТЕДЊУ РАЗМЕЊУЈУ ЗА ДРУГЕ  ФИНАНСИЈСКЕ
ИНСТРУМЕНТЕ(АКЦИЈЕ, ОБВЕЗНИЦЕ И ДРУГЕ ХОВ). ТАКОЂЕ,
ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ СЕ НЕ МОЖЕ РАЗВИЈАТИ САМО НА
ОСНОВУ ДУЖНИЧКИХ ИНСТРУМЕНАТА, ВЕЋ ЈЕ ПРЕТПОСТАВКА
ДА УЗ ДОВОЉНУ ПОНУДУ ФИНАНСИЈСКЕ ШТЕДЊЕ ОДНОСНО
ТРАЖЊЕ НЕМОНЕТАРНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИНСТРУМЕНАТА
МОРА ПОСТОЈАТИ ЗАДОВОАЉАВАЈУЋА ТРАЖЊА
ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА, ТЈ ЗАДОВОЉАВАЈУЋА ПОНУДА
ФИНАНСИЈКИХ ИНСТУРМЕНАТА.
ПРЕДНОСТИ РАЗВОЈА Ф. ТРЖИШТА У НАШОЈ ЗЕМЉИ МОГУ СЕ
АНАЛИЗИРАТИ СА АСПЕКТА СЕКТОРА КОЈИ РАСПОЛАЖУ НЕТО
ФИНАНСИЈСКОМ АКОМУЛАЦИЈОМ АЛИ И  СА СТАНОВИШТА
СЕКТОРА У КОЈИМА ЈЕ ТРАДИЦИОНАЛНО  ИЗРАЖЕН ДЕФИЦИТ
ФИНАНСИЈСКЕ ААКОМУЛАЦИЈЕ. ИНДИРЕКТНИ ФИНАНСИЈСКИ
ТОКОВИ КОЈИ ПРЕДСТАВЉАЈУ ОСНОВНУ КАРАКТЕРИСТИКУ
БАНАКА КАО ФИНАНСИЈСКИХ  ПОСРЕДНИКА, НИСУ ДОВОЉНО
СТИМУЛАТИВНИ ЗА ВЛАСНИКЕ ФИНАНСИЈСКЕ АКОМУЛАЦИЈЕ С
ОБЗИРОМ НА НЕПОСТОЈАЊЕ  МОГУЋНОСТИ ВЕЋЕГ УТИЦАЈА НА
ИЗБОР МОГУЋИХ ПРАВАЦА ПЛАСМАНА СРЕДСТАВА. ПОЛИТИКА
КАМАТНИХ СТОПА НА ПРУЖА ПУНУ ЗАШТИТУ ОД
ОБЕЗВРЕЂИВАЊА У УСЛОВИМА ИНФЛАЦИЈЕ, И ШТО ЈЕ
ПОСЕБНО ЗНАЧАЈНО, ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ КОЈЕ
КОРИСТЕ ПОСЛОВНЕ БАНКЕ У МОБИЛИЗАЦИЈИ ФИНАНСИЈСКИХ
СРЕДСТАВА НИСУ ДОВОЉНО ПРИВЛАЧНИ СА АСПЕКТА
ЛИКВИДНОСТИ, ЈЕР СЕ ЛИКВИДНОСТ ИДЕНТИФИКУЕ СА РОКОМ
ДОСПЕЋА. ОВА ЧИЊЕНИЦА ПРЕДСТАВЉА ОЗБИЉНУ СМЕТЊУ  У
ПРОЦЕСУ МОБИЛИЗАЦИЈЕ КВАЛИТЕТНИХ ДУГОРОЧНИХ
СРЕДСТАВА.
СТАНОВНИШТВО, КАО СЕКТОР СА ПОЗИТИВНОМ НЕТО
АКОМУЛАЦИЈОМ, ИСПОЉАВА ВЕЋУ СКЛОНОСТ ТРАЖЊЕ  ЗА
КРАТКОРОЧНИМ ФИНАНСИСЈКИМ ИНСТРУМЕНТИМА, ДОК
СЕКТОР ПРИВРЕДЕ ПОКАЗУЈЕ  ВЕЋУ СКЛОНОСТ ПОНУДЕ
ФИНАНСИЈСКИХ ИНСТРУМЕНАТА СА ДУЖИМ РОКОМ.
ПЛАСМАН СЛОБОДНИХ СРЕДСТАВА ШТЕДЊЕ ПОСРЕДСТВОМ
ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА УЗ ПОСТОЈАЊЕ  СЕКУНДАРНОГ
ТРЖИШТА ВРЕДНОСНИХ ПАПИРА, СТВАРА ПОСЕБНУ
ПОГОДНОСТ ЗБОГ СМАЊЕЊА РИЗИКА ВЛАСНИКА ОД
ЕВЕНТУАЛНО ОБЕЗВРЕЂИВАЊА ГЛАВНИЦЕ, СМАЊЕЊА РЕАЛНОГ
ПРИНОСА УЗРОКОВАНОГ РАСТОМ ЦЕНА, КАО И МОГУЋНОСТ
ПРОДАЈЕ ХОВ У СЛУЧАЈУ НЕОЧЕКИВАНЕ ПОТРЕБЕ ЗА
ЛИКВИДНИИМ СРЕДСТВИМА.  
ПОСРЕДНО ПОВЕЗИВАЊЕ СЕКТОРА ПРИВРЕДЕ И СЕКТОРА
СТАНОВНИШТВА ФИНАНСИЈСКИМ ИНСТРУМЕНТИМА КОЈИ СЕ
КОРИСТЕ У ОКВИР  ПОСЛОВНИХ БАНАКА, НЕ ПРУЖА
МОГУЋНОСТ ДА СТАВНИШТВО БУДЕ ДИРЕКТАН УЛАГАЧ СВОЈЕ
ШТЕДЊЕ У ПРИВРЕДУ, А С ОБЗИРОМ ДА СРЕДСТВА
СТАНОВНИШТВА ПРЕДСТВЉАЈУ  ИЗВОР ФИНАНСИРАЊА
ПОТЕНЦИЈАЛА БАНАКА , ШТО НЕ ПРЕДСТАВЉА ГАРАНЦИЈУ
ЊИХОВНЕ ОПТИМАЛНЕ АЛОКАЦИЈЕ.
ПРЕДНОСТИ КОЈЕ СЕ МОГУ ОЧЕКИВАТИ ОД РАЗВОЈА
ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА, ПОСМАТРАНО СА АСПЕКТА
ПРИВРЕДЕ  МОГУ СЕ СУМИРАТИ У ВИШЕМ КВАЛИТЕТУ КОЈИ
ОБЕЗБЕЂУЈЕ ДИРЕКТНА КОМУНИКАЦИЈА СУФИЦИТНИХ И
ДЕФИЦИТНИХ ЈЕДИНИЦА. ДОАЛЖЕЊЕМ ДО СРЕДСТАВА
ЕМИСИЈОМ ХОЦ И ЊИХОВОМ ПРОДАЈОМ ПРИВРЕДА БИ
ОБЕЗБЕДИЛА НЕ САМО ПОТРЕБАН ОБИМ СРЕДСТАВА НЕГО И
ЗНАТНО ВИШИ КВАЛИТЕТ, С1 ОБЗИРОМ ДА НА ТАЈ НАЧИН
ПРИБАВЉЕНА СРЕДСТВА НЕ СТВАРАЈУ ОБАВЕЗУ ВРАЋАЊА 
ГЛАВНИЦЕ НЕГО САМО ПОДЕЛУ ОСТВАРЕНЕ ДОБИТИ ШТО БИ
ЗНАЧАЈНО ДОВЕЛО ДО СМАЊЕЊА ОПТЕРЕЋЕНОСТИ ПРИВРЕДЕ У
УСЛОВИМА ПОЛИТИКЕ РЕАЛНОПОЗИТИВНИХ КАМАТНИХ
СТОПА УЗ ПРИСУСТВО ИНФЛАЦИЈЕ.
ШТЕДЊА И УЛАГАЊА СУ УСЛОВИ ЗА ВЕЋИ ПРИВРЕДНИ РАСТ,
БЕЗ КОЈЕГ НЕМА ПРИХОДА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ДИВИДЕНДИ И
КАМАТА ИЗ ПРОМЕТА ВРЕДНОСНИХ ПАПИРА. ТО ЈЕ И УЈЕДНО
РАЗЛОГ НЕПОСТОЈЕЊА СЕКУНДАРНОГ ТРЖИШТА ВРЕДНОСНИХ
ПАПИРА НА КОЈЕМ БИ СЕ ВИШЕКРАТНО ОБАВЉАЛА ЊИХОВА
ПРОДАЈА
ДОБРО И ЕФИКАСНО ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ БИ ЗА НАШУ
ЗЕМЉУ ИМАЛО ВИШЕСТРУКИ ЗНАЧАЈ. ОЈАЧАЛЕ БИ МОГУЋНОТИ
ДА СЕ ИЗБЕГАВА ПРАКСА ИЗ ПРОТЕКЛИХ ГОДИНА У КОЈИМА ЈЕ
ЗАВИСНОСТ ОД СТРАНИХ КРЕДИТА БИО ДОМИНАНТАН  МОДЕЛ
ПРИБАВЉАЊА СРЕДСТАВА. ДОМАЋА АКОМУЛАЦИЈА У
ПРИСУСТВУ СТРАТЕГИЈЕ ПРЕСТРУКТУИРАЊА ВЛАСНИШТВА
КОМБИНОВАНОГ СА МОДЕЛОМ ХОВ ЕМИТОВАНИХ ПО ТОМ
ОСНОВУ, ЗНАЧАЈНО БИ ПРОМЕНИЛА СЛИКУ О СВОЈОЈ НЕМОЋИ И
ОСКУДИЦИ. ЗБОГ ТОГА ЈЕ БИТНО ДА КОНЦЕПЦИЈА ДАЉЕГ
РАЗВОЈА ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА У НАШОЈ ЗЕМЉИ БУДЕ
СТАВЉЕНА У ФУНКЦИЈУ ОМОГУЋАВАЊА ЗАДОВОЉАВАЊА
ДУГОРОЧНИХ ФИНАНСИЈКИХ ПОТРЕБА, КОЈЕ СУ  ОД
СУШТИНСКОГ ЗНАЧАЈА ЗА УСПЕШНО ПРЕСТРУКТУИРАЊЕ
СЕКТОРА ПРЕДУЗЕЋА.
У НАШОЈ ЗЕМЉИ ИМА МАЛО БРОКЕРСКО-ДИЛЕРСКИХ КУЋА. ДА
БИ ИХ БИЛО ВИШЕ МОРАЈУ ИМ СЕ ОБЕЗБЕДИТИ ОСНОВНИ
ИНСТРУМЕНТИ ЊИХОВОГ ПОСЛОВАЊА. У ОДСУСТВУ 
ВРЕДНОСНИХ ПАПИРА НЕМА НИ ПОТРЕБА ЗА БРОКЕРСКО-
ДИЛЕРСКИМ КУЋАМА.
КЉУЧНИ ПРЕДУСЛОВ РАЗВОЈА ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА У
НАШОЈ ЗЕМЉИ ЈЕ ПРИВАТИЗАЦИЈА. ПРИВАТНА СВОЈИНА ЈЕ
ИНКОМПАТИБИЛНА СА ЕФИКАСНИМ ФИНАНСИЈСКИМ
ТРЖИШТЕМ.
ЗА РАЗВОЈ ФИНАНСИЈКОГ ТРЖИШТА У НАШОЈ ЗЕМЉИ
НЕОПХОДНИ СУ СТАБИЛНИ ПРОПИСИ КОЈИ СЕ НЕЋЕ МЕЊТИ ИЗ
МЕСЕЦА У МЕСЕЦ. УЗ ТО НУЖНА ЈЕ И ЈАСНА
МАКРОЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА, СТАБИЛНА ПОЛИТИЧКА
СИТУАЦИЈА КАО И ЗАШТИТА ПОВЕРИЛАЦА, ОДНОСНО ОНИХ
КОЈИ ИМАЈУ СРДСТВА.
ЗА РАЗЛИКУ ОД РАЗВИЈЕНОГ СВЕТА КОД НАС НЕ ПОСТОЈИ  trziste se sastoji od: -primarnog ili emisionog trzista; -sekundarnog
ПОСЛОВНИ МОРАЛ, ПОСЛОВНА ДИСЦИПЛИНА ЈЕР НЕМАМО
ОБИЧАЈ ДА ВРАЋАМО КРЕДИТЕ. ТАКОЂЕ НЕМАМИ НИ КИРИНГ
ОРГАНИЗАЦИЈУ(ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ПРЕБИЈАЊЕ ДУГОВА). НА
ФИН ТРЖИШТУ НЕМА СЛОБОДЕ И ОНА ПОСТОЈИ САМО У
ОДАБИРУ ШТА КУПИТИ, АЛИ АКО СЕ ОПРЕДЕЛИО И ДАО
ПОСРЕДНИИКУ НАЛОГ  ДА КУПИ ИЛИ ПРОДА НЕКИ ПАПИР
ОНДА НЕМА ОДУСТАЈАЊА ,А ОБИЧНО СЕ ПОЛАЖЕ НЕКИ
ДЕПОЗИТ КОЈИ ОСТАЈЕ ПОСРЕДНИКУ АКО СЕ КУПАЦ
ПРЕДОМИСЛИ   tome sto su ponuda I traznje koncentrisane na jednom mestu I u isto
УЗ СВЕ ШТО НАМ НЕДОСТАЈЕ, МИ НЕМАМО НИ ЕФИКАСНО
СУДСТВО. ДАНАС ЋЕ ПРЕ НЕКО ПРОПАСТИ НЕГО НАПЛАТИТИ
СУДСКИМ ПУТЕМ ХИПОТЕКУ КОЈУ ЈЕ ДОБИО КАО ГАРАНЦИЈУ.
ФИНАНСИЈКО ТРЖИШТЕ У НАШОЈ ЗЕМЉИ ЋЕ СЕ РАЗВИЈАТИ У
ПРАВЦУ ПОСЛОВАЊА У ОБЛИЦИМА И СА ИНСТТРУМЕНТИМА
ОДОМАЋЕНИМ У ЕКОНОМИЈАМА. ТАЈ ЋЕ ПРОЦЕС БИТИ НЕШТО
ДУГОТРАЈНИЈИ. ПОРЕД ЕКОНОМСКИХ И ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ
ПРЕТПОСТВКИ, ЗА ЗАМАХ  ПОСЛОВАЊА ФИНАНСИЈСКОГ
ТРЖИШТА ПОТРЕБНА ЈЕ И ДАЉА  КАПИТАЛИЗАЦИЈА  И ПОЈАВА
ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ ИНВЕСТИТОРА. А РАЗВОЈ
ИНТИТЦИОНАЛНИХ ИНВЕСТИТОРА, КАО ШТО СУ
ИНВЕСТИЦИОНО ФОНДОВИ И ПЕНЗИОНИ ФОНДОВИ,
ЗАХТЕВАЋЕ  ДАЉЕ ПРИВРЕДНО СИСТЕМСКЕ ПРОМЕНЕ.
РАЗВОЈ ФИНАНСИЈКОГ ТРЖИШТА ЈЕ ДУГОТРАЈАН ПРОЦЕС.
ТЕМПО ЊЕГОВОГ РАЗВОЈА ЗАВИСИ ОД С` ЈЕДНЕ СТРАНЕ
ФАКТОРА КОЈИ СУ РЕЗУЛТАТ ДЕЛОВАЊА ИНСТРУМЕНАТА
ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ, А С` ДРУГЕ СТРАНЕ , ОД ФАКТОРА
ПОНАШАЊА ЕКОНОМСКИХ СУБЈЕКАТА, МОГУЋНОСТИ УТИЦАЈА
НА ПРОМЕНУ ЊИХОВИХ НАВИКА, ШТО УМНОГОМЕ ЗАВИСИ ОД
ПРАВИЛНОГ ИЗБОРА СТРУКТУРЕ ФИНАНСИЈСКИХ
ИНСТРУМЕНАТА, МЕЂУТИММ, И ПОД ПРЕДПОСТАВКОМ ДА СЕ
ПРОШИРИ ПОСТОЈЕЋА ЛИСТА ВРЕДНОСНИХ ПАПИРА, ТО НИЈЕ
ДОВОЉАН НИ НЕОПХОДАН УСЛОВ ЗА РАД ФИНАНСИЈСКОГ
ТРЖИШТА, И, ШТО ЈЕ МНОГО ЗНАЧАЈНИЈЕ ПОДСТИЦАЊЕ НИВОА
АКОМУЛАТИВНЕ СПОСОБНОСТИ НАШЕ ПРИВРЕДЕ.
54. Struktura i zadaci novčanog tržišta-Novcano trziste je skup
poslovnih operacija koje za posledicu imaju trgovanje novcem,
kratkorocnim vrednosnim papirima I drugim trzisnim materijalom, u
kojima neposredno ili posredno ucestvuju svi subjekti finansijskog
sistema zemlje (centralna banka, drzava, poslovne I komercijalne
banke, finansijske organizacije ,preduzeca, fondovi, fizicka lica).
Novcano trziste objedinjuje sledeca trzista:
a)Kreditno trziste,na kome se realizuje plasman kratkorocnih kredita,
odnosno na kome se susrece ponuda I traznja za kratkorocnim
kreditima ciji je iskljucivi cilj odvijanje nesmetanog procesa
reprodukcije I prometa robe I usuga po stabilnim cenama. Banke se
pojavljuju kao posrednicke institucije u smislu povezivanja stedisa I
investitora. Razlikujemo selektivno I racionirajuce kreditno trziste.
Selektivno kreditno trziste postoji kada su banke sposobne da na
osnovu odgovarajucih parametra relativiziraju ili potpuno eleminisu
kreditni I investicioni rizik. Racionirajuce kreditno trziste postoji u
uslovima fiksirane kamatne stope I doziranja manjih iznosa nego sto
je registrovana traznja za kreditima od strane investitora.
b)Medjubankarsko trziste ziralnog novca I kratkorocnih vrednosnih
papira omogucava kupovinu u prodaju ziralnog novca I kratkorocnih
vrednosnih papira cime se ostvaruje jedinstvo I koordinacija
osnovnih bankarskih principa likvidnosti I rentabilnosti. Sustina
medjubankarskog trzista se svodi na relaciju odnosa izmedju
poslovnih banaka, pri cemu poslovne banke koje raspolazu viskom
likvidnog novca kratkorocno pozajmljuju novac drugim bankama
kojima on nedostaje.
c)Eskontno trziste na kome se trguje samo komercijalnim menicama
I upravlja menickim portfeljom kao eskontnim trzisnim materijalom,
ciji je jedini cilj ostvarivanje optimalnog nivoa novcane mase u
nacionalnoj privredi. Trzisne operacije na ovom trzistu  obuhvataju
menicni eskont, menicni reeskont I upravljanje menicnim portfeljom.
d)Lombardno trziste na kome se trguje vrednosnim papirima I
drugim lombardnim materijalom I upravlja lombardnim portfeljem ,
ciji je iskljucivi cilj ostvarivanje optimalnog nivoa likvidnosti
subjekata nacionalne ekonomije.
e)Trziste kratkorocnih vrednosnih papira na kome se primarno
emituju I prodaju kratkorocni vrednosni papiri I na kome se trguje
vec emitovanim vrednosnim papirima kratkorocnog karaktera. Ovo
trzista.
55. Osnovni oblici organizovanja novčanog tržišta
Poznata su 3 osnovna oblika organizovanja novcanog trzista I to:
1)Novcano trzisteorganizovano kao posebna, specijalizovana
posrednicka institucija za obavljanje svih transakcija na novcanom
trzistu u ime I za tudj racun svojih clanova. Osnovna prednost
institucionalizovanog novcanog trzista u odosu na druge oblike je u
vreme, sto omogucava efikasnije utvrdjivanje kamate kao cene
novca. Nedostatak ovog oblika je manja likvidnost, posto se zbog
postojanja posrednika produzava vreme za obavljanje transakcija na
novcanom trzistu.
2)Slobodno, odnosno neinstitucionalizovano trziste , organizovano za
ostvarivanje direktnog kontakta izmedju subjekata novcanog trzista.
Aktiviranjem ovog oblika otklanjaju se nedostaci
institucionalizovanog trzista sto znaci da se transakcije izmedju
ucesnika (prodavaca I kupaca kratkorocnih vrednosnih papira) brze I
efikasnije obavljaju.
3)Novcano trziste na mesovitoj osnovi,organizovano na bazi
koriscenja pozitivnosti I eliminacije negativnosti prethodnih oblika
novcanog trzista. Na ovom novcanom trzistu, transakcije se obavljaju
I direktno I posrednicki izmedju ucesnika.
NOVCANO TRZISTE predstavlja skup precizno regulisanih
poslovnih odnosa izmedju:
-centralne banke I drugih ucesnika na trzistu
-poslovnih banaka
-specijalizovanih I za to ovlascenih posrednickih finansijskih
organizacija medjusobno, I sa poslovnim bankama.
UCESNICI NA NOVCANOM TRZISTU SU:
a)Centralna banka- ona vrsi funkciju “banke banaka” uz istovremeno
regulisanje pravila ponasanja I funkcionisanja na novcanom trzistu
kroz odluke o:
-ceni novca, izrazenoj vecoj ili manjoj eskontnoj I diskontnoj stopi
-obimu ponude, izrazenom u povecanju odnosno smanjenju
obavezne reserve
-obimu javog duga, izrazenom u prodaji odnosno kupovini drzavnih
vrednosnih papira.
b)Poslovne banke koje se pojavljuju u dvostrukom poslovnom
odnosu : s jedne strane prema centralnoj banci , a s druge prema
ostalim ucesnicima na novcanom trzistu koji imaju svojstvo
legitimnih ucesnika na novcanom trzistu. Da bi poslovna banka
stekla pravo da ucestvuje na novcanom trzistu, neophodno je da
ispunjava sledece uslove:
-da ima svoj ziro-racun, cije stanje moze biti u svakom trenutku
dostupno centralnoj banci
-da je u poslovnom odnosu sa centralnom bankom preko obavezne
rezerve I ostalih instrumenata kreditno-monetarne politike
-da ima svojstvo pravnog lica I svojstvo samostalne finansijske
institucije
-da ima poseban organizovani deo(sluzbu), koji je sa tehnickog I
kadrovskog aspekta osposobljen za obavljanje poslova na novcanom
trzistu.
c)Specijalizovane I posebno ovlascene posrednicke finansijske
organizacije (brokersko-dilerske kuce I dr) predstavljaju
konstruktivne elemente novcanog trzista. Ove organizacije su
specijalizovane za novcane transakcije na novcanom trzistu I za tu
vrstu delatnosti poseduju ovlascenje od strane centralne banke.
Posebno ovlascenje posrednicke finasijske organizacije mogu se u
praksi podeliti u dve grupe:
-finansijske intitucije koje obavljaju novcane transakcije u svoje ime
I za svoj racun I raspolazu sopstvenim novcem, velikom pasivom I
sopstvenim portfeljom vrednosnih papira(eskontne, diskontne
finansijske organizacije I novcani fondovi)
-specijalizovane finansijske organizacije brokerskog tipa koje
obavljaju novcane transakcije u tudje ime I za tudj racun, njihov
osnovni zadatak je da dovedu u vezu kupce I prodavce novca I
vrednosnih papira, a da pri tome ne angazuju sopstvena sredstva.
56. Operacije na novčanom tržištu
Tehnologija rada na novcanom trzistu obuhvata:
a)Organizaciju rada na poslovima novcanog trzista kod pojedinih
ucesnika na novcanom trzistu. Radi uspesnog obavljanja poslova I
zadataka na novcanom trzistu, ucesnici na ovom trzistu moraju imati
I savrsenu organizaciju rada I poslovnih operacija na nacin da se
formiraju posebne sluzbe koje ce se baviti prometom vrednosnih
papira sa prisustvom visoko strucnog I obucenog kadra.
b)Bankarske operacije na novcanom trzistu, koje se odnose na
process pregovaranja ucesnika na novcanom trzistu, koje najcesce
predstavljaju trgovci novcem, odnosno dileri.bankarske operacije na
novcanom trzistu sprovode dileri poslovnih banaka medjusobno I
dileri poslovnih banaka sa dilerom centralne banke. Kod bankarskih
operacija koje sprovode dileri dve ili vise poslovnih banaka data je
mogucnost da se oni medjusobno pogadjaju oko visine kamatne
stope , rokova I iznosa novcanih transakcija. Medjutim, kod
brokerske transakcije koja se uspostavlja izmedju dilera poslovne
banke I dilera centralne banke , prisutan je automatizam , tako da se
diler poslovne banke izjasnjava o prihvatanju ili neprihvatanju
novcane transakcije. Predmet bankarskih operacija na novcanom
trzistu je visak likvidnosti jedne poslovne banke  koja se nudi drugoj
poslovnoj banci koja u principu ima manjak likvidnosti, ili se pak
nudi centralnoj banci radi kupovine drzavnih vrednosnih papira na
novcanom trzistu.
c)Bankarske operacije s vrednosnim papirima koje se odnose na
primarno I sekundarno trziste. Primarno trziste obuhvata primarnu
emisiju I plasman vrednosnih papira na novcanom trzistu, dok
sekundarno trziste obuhvata drugu I svaku dalju kupoprodaju
vrednosnih papira na novcanom trzistu. Bankarske operacije s
vrednosnim papirima na novcanom trzistu kod primarne emisije
obavljaju se tehnicki tako da drzavne obveznice I blagajnicki zapisi
ostaju u trezoru centralne banke, a kupcima, odnosno poslovnim
bankama, se izdaje potvrda o depou sa oznakom komada I broja.
Sekundarno trziste vrednosnih papira predstvlja nastavak primarnog
trzista osnosno svaku dalju prodaju vrednosnih papira na novcanom
trzistu.
Ucesnici na sekundarnom trzistu vrednosnih papira su :
a)Vlasnici vrednosnih papira koji imaju nameru da iste dalje plasiraju
b)Vlasnici novcanih sredstava koji imaju nameru da kupe vrednosne
papire I time postanu njihovi vlasnici/
Dok uslove na primarnom novcanom trzistu diktiraju emitent I
centralna banka, uslove na sekundarnom trzistu diktiraju trzisne
zakonitosti I odnos ponude I traznje. Posebno su izrazene razlike
izmedju kupoprodajne cene vrednosnih papira utvrdjene na
sekundarnom trzistu od njihove emitovane odnosno nominalne
vrednosti utvrdjene na primarnom trzistu. Trzisna odnosno
kupoprodajna cena vrednosnih papira predstavlja novcani iznos po
kojem se ostvaruje druga I svaka dalja njegova kupovina na
sekundarnom trzistu. Razlika izmedju cene kostanja I trzisne cene je
u cinjenici da se cena kostanja utvrdjuje na dan izdavanja, odnosno
prve prodaje, a trzisna cena svakog dana , I to od dana emitovanja pa
do dospeca na naplatu vrednosnog papira.
57. Međubankarska kupoprodaja saldo potraživanja
Finansijski instrumenti kojima se trguje na novcanom trzistu
odredjeni su karakterom samog trzista. Predmet rada na novcanom
trzistu je trgovanje novcem, odnosno kupovina I prodaja
kratkorocnih novcanih sredstava I vrednosnih papira. Pod novcem se
podrazumevaju samo viskovi ziralnog novca koje ucesnici na
novcanom trzistu imaju na svojim racunima, utvrdjeni tacno na
odredjeni dan I sat. takodje, predmet trgovine na primarnom
novcanom trzistu nisu ni svi kratkorocni vrednosni papiri vec samo
oni koje emituje centralna banka proglasi papirima pogodnim za
trgovanje na novcanom trzistu. Medjubankarska kupoprodaja
novcanih viskova, odnosno kupovina I prodaja salda potrazivanja na
kontima poslovnih banaka, kao osnovni posao na novcanom trzistu
cini jedinstvo novcanih transakcija izrazenih u uzimanju I davanju:
-dnevnog novca (call money);
-terminskog novca (time deposits).
Shodno tome I poslove na novcanom trzistu sa potrazivanjima na
kontima poslovnih banaka, svrstavamo na:
-poslove na trzistu dnevnog novca
-poslove na terminskom novcanom trzistu.
Dnevni novac predstavlja saldo potrazivanja na kontu poslovne
banke, odnosno visak likvidnih sredstava koji se nudi nekom drugom
zainteresovanom ucesnioku novcanog trzista na rok od jednog dana.
Terminski novac predstavlja saldo potrazivanja na kontu poslovne
banke, odnosno visak likvidnih sredstava koji se nudi drugom
ucesniku na novcanom trzistu na rok:
a)Od 1-3 meseca
b)Od 1-12 meseci.
58. Vrednosni papiri kao predmet transakcija na novčanom
tržištu
Vrednosni papiri putem kojih se obavljaju transakcije na novcanom
trzistu moraju biti emitovani od strane centralne banke, ili da imaju
saglasnost da se sa njima moze trgovati na organizovanom novcanom
trzistu. Vrednosni papiri koji su u funkciji transakcija na novcanom
trzistu su u principu diskontni papiri putem kojih se uspostavljaju
kupoprodajni odnosi izmedju:
-dve poslovne banke
-jedne poslovne banke I centralne banke
-drzave I poslovne banke
-drzave I centralne banke ili
-drzave I njenih organizacija.
Vrednosni papiri se mogu svrstati u tri grupe I to:
1)Drzavni vrednosni papiri (drzavne obveznice, drzavne menice,
blagajnicki zapisi)
2)Vrednosni papiri centralne banke (blagajnicki zapisi, depozitni
certifikati)
3)Vrednosni papiri poslovnih banaka I drugih organizacija (bankarski
accept, komercijalni zapisi, privatni diskontni papiri).
59. Državne obveznice
U razvijenim zemljama trzisne ekonomije najvazniji vrednosni papiri
novcanog trzista su drzavne obveznice I drzavni blagajnicki zapisi
koje kreira I prodaje drzava. Izdavanjem drzavnih obveznica I
njihovim plasmanom preko centralne banke drzava ostvaruje dva
cilja:
1)Izdavanjem svojih obveznica prikuplja iz realnih izvora slobodna
novcana sredstva od svih privrednih subjekata , koja su joj potrebna I
neophodna za uskladjivanje priliva I odliva budzeta, odnosno za
pokrice trenutnih budzetnih deficit ili za pokrice tzv anticipativne
budzetske potrosnje.
2)Izdavanjem ovih obveznica, drzava smanjuje ili u potpunosti
eleminise svoje zahteve za kreditima kod centralne banke, cime se u
potpunosti otklanja mogucnost deficitarnog finansiranja drzave iz
primarne emisije, sto je jedan od osnovnih I najvaznijih razloga
inflacije, odnosno monetarne I privredne nestabilnosti, drzavna
obveznica na svom blanket mora sadrzati sledece elemente:
-naziv izdavaca;
-registarski broj;
-kamatnu odnosno diskontnu stopu;
-naziv da je “drzavna obveznica”
-nominalni iznos na koji obveznica glasi
-zakonsku osnovu po kojoj se obveznica izdaje
-rok dospeca
-mesto isplate
-obelezje, da li obveznica glasi na ime ili na donosioca
-potpis lica izdavaoca obveznice (ovlasceni drzavni organ)
Za drzavnu obveznicu je karakteristicno da se izdaje sa rocnim
dospecem od 3,6,12,24, meseca, uvek na okrugle iznose, sa
diskontnom ili redje sa kamatnom stopom, na donosioca ili redje na
ime. Centralna banka vrsi emisiju I plasman drzavnih obveznica
aukcijom, prema odluci drzave, ali uvek I samo drugim ucesnicima
na novcanom trzistu.

60. Blagajnicki zapisi centralne banke
Aktom kupovine I prodaje svojih blagajnickih zapisa, centralna
banka, s jedne strane regulise optimalnu novcanu masu, a s druge
strane uskladjuje ponudu I traznju , odnosno cenu novca na
novcanom trzistu. Na taj nacin, centralna banka regulise I odrzava
optimalnu likvidnost ukupnog bankarskog I finansijskog sistema
zemlje. Blagajnicki zapis centralne banke je vrednosni papir strogo
formalnog karaktera , iz kog razloga on mora na svom blanket imati
sledece obevezne elemente:
-serijski broj
-naziv centralne banke-izdavaoca
-oznaku da je “blagajnicki zapis”
-Mesto I datum izdavanja
-nominalni iznos I oznaku da glasi na donosioca
-kamatnu ili diskontnu stopu
-rocnost odnosno  datum dospeca
-potpis guvernera centralne banke.
Blagajnicki zapis centralne banke se uobicajeno izdaje na rok od 7 do
90 dana, na okrugle iznose tehnikom isplate prodajom iz ruke u ruku.
61. Depozitni certifikati-Depozitni certifikat ili bankarska potvrda o
depozitu je pismena isprava kojom se ugovor o depozitu cini
podobnim za trgovanje na sekundarnom trzistu. Emitent certifikata se
obavezuje da ce iz deponovanih sredstava platiti iznos I
odgovarajucu kamatu. Depozitni certifikat glasi na donosioca , izdaje
se na okrugli iznos deponovan u poslovnoj banci na rok ne kraci od 7
dana, a najcesce na 3, 6, 9, 12 meseci, a u odredjenim slucajevima
najduze I do 5 goduna. Emisiju depozitnog certifikata vrsi poslovna
banka,  a kupci ovog instrumenta su sva pravna I fizicka lica. Kao
strogo formalni document depozitni certifikat sadrzi sledece
obavezne elemente:
-broj I oznaku da je “ depozitni certifikat”
-naziv banke-izdavaoca
-datum I mesto izdavanja
-iznos na koji je emitovan
-oznaku da glasi na donosioca
-rok dospeca I kamatnu stopu
-potpis ovlascenog lica poslovne banke.
62. Bankarski akcepti-Bankarski accept je tipicni kratkorocni
vrednosni papir komercijalnog karaktera koji pod odredjenim
uslovima, autonomno utvrdjeni m od strane centralne banke, moze
biti vrednosni papir novcanog trzista. Bankarski accept je, u stvari,
menica trasirana na banku koja je akceptira , I koji time preuzima
neopozivu obavezu da novcani iznos na koji menica glasi isplati
njenom donosiocu na dan dospeca. Rokom dospeca menice (najcesce
do 90 dana ) poslovna banka otkupljuje menicni accept I zaduzuje
racun izvoznika odnosno prodavca, za celokupni iznos. Bankarski
accept mora sadrzati sledece obavezne elemente:
-oznaku da je menica
-neopozivu naredbu da se isplati odredjena suma novca
-Ime lica koje treba izvrsiti placanje
-datum dospeca obaveze placanja I mesto placanja
-ime lica kome ili po cijoj naredbi treba izvrsiti placanje
-datum I mesto izdavanja
-potpis izdavaoca
-oznaku akcepta I ime akceptanata
-oznaku I elemente trgovinske transakcije.
63. Komercijalni zapisi
Komercijalni zapisi su kratkorocni vrednosni papiri u obliku
neosiguranih sopstvenih menica preduzeca  sa fiksnim rokom
dospeca. To su vrednosni papiri cijom prodajom se prikupljaju
kratkorocna novcana sredstva koja sluze za premoscavanje
vremenske neuskladjenosti njihovog priliva I odliva. Komercijalni
zapisi se emituju na period od mesec dana do tri meseca I mogu biti
naplativi najkasnije do godinu dana od roka dospeca na koji su izdati.
Osnovni cilj emitovanja komercijalnih zapisa od strane preduzeca
jeste brzo pribavljanje kratkorocnog novca za finansiranje
poslovanja.
64. Novčani kapital, tržišna vrednost i alokacija-Trziste novca je,
izmedju ostalog, I mesto na kome se vrsi uskladjivanje ponude I
traznje za novcanim sredstvima na jednoj strain I gde se utvrdjuju
realne cene kostanja tih sredstava, na drugoj strain. To je
najdinamicnije trziste koje ne postoji samo za sebe, vec predstavlja
deo globalnog trzista na kome se ravnopravno prodaju I roba I novac
I usluge. Razlika je u tome sto se cena novca izrazava u kamati I sto
se on ne prodaje odjednom kao roba, nego se pozajmljuje radi
kupovine roba I usluga na trzistu, bilo da se radi o robama I
uslugama koje sluze za tekucu potrosnju ili reprodukciju, bilo da se
radi o kupovini investicionih dobara.
Trziste novca povecava nivo efikasnosti proizvodnje I upotrebe
celokupnog raspolozivog kapitala. Jednom investirani kapital u
materijalnom obliku ne bi imao sansu da se afirmise , niti da dobije
pravu trzisnu vrednost, ako ne bi postojala mogucnost njegovog
pretvaranja , putem prodaje, u novcani oblik. U neutralnom obliku
ostaje sve dok se takvom njegovom upotrebom stvara veca profitna
stopa od kamatne. Kada profitna stopa, koja se ostvaruje na trzistu
roba I usluga, padne ispod stope koja se ostvaruje na trzistu kapitala,
pojedinacni kapital menja svoj neutralni oblik u novcani,koncentrise
se u banke I kao takav stavlja na raspolaganje trzistu novcanog
kapitala. Seljenje moze biti putem direktnih investicija u drugo
preduzece ili drugu privrednu oblast, I tada bankarsko posredovanje I
nije potrebno.
U situaciji kada sopstvena proizvodnja daje manju profitnu stopu od
bankarske kamate , visak kapitala moze ustupiti trzistu preko banke,
ili ce direktno ulagati u neko drugo preduzece.
Tek kada se kapital pretvori iz materijalnog oblika u novcani oblik,
on postaje maksimalno mobilan. U tom obliku, vlasnik moze da bira
neograniceni broj alternative ponovnog pretvaranja novca u
proizvodni kapital, robu ili neko drugo materijalno dobro.
65. Potiskivanje tražnje na novčanom tržištu-Postoje dva efekta
ovog potiskivanja:
1)Realno potiskivanje traznje na novcanom trzistu. Kada drzava,
odnosno javni sector u sirem smislu, poveca traznju kratkorocnih
finansijskih izvora, reducira se obim sredstava koja bi inace bila na
raspolaganju drugim subjektima, posebno privredi. Drzavno
angazovanje proizvodnih resursa radi osiguranja javnih usluga ili
proizvodnje, dovodi do tzv efekta relativnih cena, gde se troskovi
proizvodnje I pruzanje tih usluga povecavaju brze nego u privatnom
sektoru privrede. Usled toga I cene usluga javnog sektora rastu brze
od proseka inflacije.
2)Finansijsko potiskivanje traznje na novcanom trzistu. Pojava
dodatne traznje na novcanom trzistu, ukoliko je ono organizovano  I
bez administrativnog uplitanja, deluje na povecanje kratkorocnih
kamatnih stopa, koje destimulisu investiture, sto se u krajnjoj liniji
pokazuje u nizoj stopi rasta drustvenog proizvoda nego sto bi bila u
uslovima uravnotezene ponude I traznje novca.
66 Finansiranje budžetskog deficit-Budzetski deficit predstavlja
indicator finansijske politike drzave, ali nacin njegovog finansiranja
je od kljucnog znacaja za sprovodjenje monetarne politike.
Pokrivanje budzetskog deficit  je transfer dohotka u toku odredjenog
perioda, I taj se  transfer pridodaje  postojecem stanju javnog duga.
Dok tekuci deficit utice na kamatnu stopu, obim novcane mase I rast
cena, javni dug ima implikacije na buduci nivo oporezivanja. Treba
razlikovati dve vrste neravnoteze budzetskog bilansa:
1)Deficit koji nastaje vecim obimom tekuce , neproizvodne potrosnje
javnog sektora nego sto iznose njegovi prihodi. Javni dug nastao
bidzetskim deficitom ove vrste, moze se isplatiti iz buduceg
nacionalnog dohotka jedino I iskljucivo povecanjem poreskih stopa.
2)Deficit koji je posledica manjih prihoda od ulaganja u proizvodne
svrhe (neposredno u proizvodnju ili delatnosti koja posrednim putem
doprinose njenom uvecanju I period koji se podudara s dospecem
pozajmljenih sredstava).
Ukoliko bi drzava izasla na novcano trziste s budzetskim vrednosnim
papirima, usledile bi sledece promene:
a)Emisijom vrednosnih papira razlicite rocnosti I s korespodentnim
kamatnim stopama, omogucila bi se raspodela deficit na veci broj
godina u kojima bi dospevao samo jedan njegov deo
b)Monetarna politika bi se vodila uz pomoc instrumenata operacija
na otvorenom trzistu  koji zauzima kljucno mesto u politici kontrole
osnovnih monetarnih agregata.
c)Promet budzetskih vrednosnih papira na novcanom trzistu bi
omogucio da se jedan deo tog deficit pokrije vremenskim
razgranicenjem.
67. Uloga i zadaci monetarne funkcije u održavanju stabilne
nacionalne valute
Stalno prisutna veca ponuda na novcanom trzistu je osnovni indicator
poslovnom bankarstvu I centralnoj bancida ce vrlo brzo doci do pada
kamatnih stopa pa s tim u vezi I do poremecaja izazvanih tim padom.
Iz tih razloga duznost I zadatak svih ucesnika na novcanom trzistu je
da svojom aktivnoscu I svojim merama doprinese u izjednacavanju
ponude I traznje cime doprinose stabilnoj ceni novcanih sredstava na
tom trzistu.
Na novac se ne sme gledati iskljucivo kao na platezno sredstvo. On
predstavlja najmobilniji deo kapitala koji visokom pokretljivoscu
opredeljuje efikasnost ukupnog kapitala u proizvodnji. On se ne
moze I ne sme uvecavati pukim stampanjem novca. Funkcija
stampanja novca mora da bude pod nadleznoscu centralne banke
drzave, potpuno zasticena od uticaja politicke vlasti I duznika, a
potpuno u interesu vlasnika kapitala,stedisa I poverilaca. Stoga,
zadatak monetarne funkcije nije stampanje novca kad god drzava ili
privreda zapadne u teskoce, vec ona treba da bude cuvar realne
vrednosti kapitala I novca kao njegovog najmobilnijeg oblika.
68. Instrumenti operativnog sprovođenja monetarne politike
Operacije na otvorenom trzistu, kombinovane s promenama nivoa
obavezne rezerve, predstavljaju osnovne instrumente koji se koriste
prilikom utvrdjivanja, a narocito sprovodjenja monetarne politike
centralne banke. U meri u kojoj je finansijsko trziste razvijenije, veci
znacaj se pridaje operacijama na otvorenom trzistu, s obzirom na
njihovu fleksibilnost, efikasnost I obim delovanja. To je, u stvari,
kratkorocno regulisanje kolicine novca u opticaju, likvidnosti banaka
I odrzavanje trzisne kamatne stope na zeljenom nivou.
69. Regulisanje novčane mase putem operacija na otvorenom
tržištu
Pod operacijama centralne banke na otvorenom tržištu podrazumeva
se metod regulisanja kreditnih potencijala banaka I novčane mase
koji centralna banka sprovodi putem operacija koje su neposredno
povezane sa tržišnm kriterijuma ponašanja privrednih subjekata u
finansijskoj sferi. Operacije na otvorenom tržištu mogu se obavljati
na primarnom I sekundarnom tržištu. Na našem finansijskom tržištu
uglavnom se javlja samo primarna trgovina, dok uspostavljanje
sekundarnog tržišta predstavlja znak razvijenijeg finansijskog tržišta.
Operacije na otvorenom tržištu se uglavnom odvijaju kroz promet
vrednosnih papira države, budući da one sačinjavaju najveće i
najlikvidnije tržište. Prodajom i kupovinom državnih vrednosnih
papira deluje se na globalni odnos ponude i tražnje novca, ali
istovremeno i na njegovu cenu (kamatnu stopu).
Pri sprovođenju kupovnih operacija centralne banke, dolazi do
povećanja vrednosnih papira na strani aktive pilansa, dok na strani
pasive bilansa dolazi do povećanog iznosa primarnoh novca u istom
iznosu, i obrnuto prilikom sprovođenja prodajnih operacija centralne
banke. Kupovne operacije sa vrednosnim papirima centralna banka
sprovodi u periodu sprovođenja ekspanzionističke monetarne
politike, a prodajne operacije u periodu sprovođenja restriktivne
monetarne politike. Osnovni efekat kupoprodajnih operacija na
otvorenom tržištu centralne banke je regulisanje količine primarnog
novca na depozitnim računima banaka kod centralne banke prego
regulisanja kreditnog potencijala i likvidnosti poslovnih banaka.
70. Značaj I funkcije obavezne rezerve
Obavezna rezerva se smatra jednim od najuspešnijih intrumenata
kojim centralna banka obezbeđuje, usmerava i reguliše likvidnost
poslovnih banaka. To je jedan od veoma efikasnih monetarnih
instrumenata pomoću kojeg centralna banka utiče na obim kredita
koji poslovne banke mogu odobravati svojim komintentima.
Povećanjem stope obaveznih rezervi  sužava se kreditni potencijal
banaka kao i mogućnost odobravanja novih kredita, a snižavanjem
stope proširuje se kretidni potencijal poslovnih banaka. Obavezna
rezerva je u stvari iznos novca koji poslovne banke moraju držati kod
centralne banke. Iznos obavezne rezerve se obračunava primenom
stopa minimalne obavezne rezerve koje propisuje centralna banka.
Za centralnu banku je od značaja da poslovna banka na ime
minimalne rezerve u toku meseca ima na svom računu iznos koji je
najmanje identičan iznosu obavezne obračunate rezerve. Povećanje
stopa minimalnih rezervi deluje restriktivno na tržište i obrnuto.
71. Novčano tržište u našoj zemlji – ograničenja i pravci daljeg
razvoja
Novčano tržište u našem finansijskom sistemu predstavlja osnovni
segment finansijskog tržišta koji ima posebno važan značaj, mesto i
ulogu. Novčano tržište u našoj zemlji treba da obezbedi učesnicima
da kroz operacije na njemu optimiziraju svoju likvidnost. Osnovna
funkcija novčanog tržišta je efikasnije cirkulisanje i promet
slobodnih novčanih sredstava i kratkoročnih vrednosnih papira radi
održavanja likvidnosti banaka i ostalih privrednih subjekata.
Novčano tržište u našoj zemlji ima za cilj i eliminisanje ili
ublažavanje problema nestabilne i neracionalne likvidnosti poslovnih
banaka i drugih finansijskih organizacija u uslovima postojanja
velikih privrednih oscilacija na jednoj, i postojanja sve intenzivnije
potrebe angažovanja raspoloživog i nezaposlenog novca na drugoj
strani. U našoj zemlji „Tržište novca i kratkoročnih hartija od
vrednosti“ osnovano 08.11.1989. godine, bila je prva institucija
finansijskog tržišta posle drugog svetskog rata. Od sredine 1995.
godine posluje kao berzanski posrednik brokerskog i dilerskog
načina trgovine. Tržište novca u našoj zemlji posluje kao posebna
finansijska organizacija koja posreduje u povezivanju ponude i
tražnje novca i kratkoročnih vrednosnih papira.
Tržište novca je posrednik u primarnoj, a ređe u sekundarnoj
kupoprodaji obveznica države koje su značajan izvor finansiranja
saveznog ili republičkog budžeta, umesto angažovanja sredstava
primarne emisije kako se do skoro uglavnom deficitno finansirao
budžet. Izdavanje i prodaja državnih vrednosnih papira je u svetu
najznačajniji izvor finansiranja budžeta.
Operacijama na otvorenom tržištu centralna banka direktno deluje na
obim rezervi bankarskog sistema, povećavajući ih kupovinom
vrednosnih papira ili smanjujući ih njihovom prodajom. Ipak pretežni
deo ukupnih operacija na otvorenom tržištu treba da bude usmeren
na prigušivanje oscilacija u kretanju gotovog novca sredstava trezora,
varijacije u obimu novčane mase i sl., a sve u cilju održavanja
realnog kursa dinara.
72. Devizno tržište (značaj i funkcija)
Razlog osnivanja deviznog tržišta u zemlji je potreba da se iz
inostrane valute pređe u nacionalnu i obrnuto, da bi se obavila neka
međunarodna ekonomska transakcija. Na deviznom tržištu pojavljuju
se: ovlašćene banke, agenti i centralna banka. Da bi medjunarodni
platni promet mogao normalno i bez zastoja da se odvija, neophodno
je da se na nacionalnom privrednom i pravnom prostoru organizuje
mesto na kojem će se vršiti odgovarajuća konverzija deviza. Veoma
značajna funkcija deviznog tržišta je formiranje kursna nacionalne
valute na njemu. Devizni kurs se na deviznom tržištu formira u
skladu sa ponudom i tražnjom, odnosno u skladu sa usvojenom
politikom nacionalne valute za čije sprovođenje je ovlašćena
centralna monetarna ustanova koja ovu politiku mora da vodi
samostalno i nezavisno od bilo kojeg političkog uticaja. Bitan uslov
da bi došlo do formiranja slobodnog deviznog kursa je postojanje
spoljne konvertibilnosti valute zemlje koja osniva devizno tržište.
Promet novčanih jedinica se obavlja na segmentu deviznog tržišta
koji je poznat pod nazivom valutno tržište.
Devizno tržište ima sledeće osnovne zadatke i funkcije:
1)utvrđivanje odnosa vrednosti jedne nacionalne valute prema
valutama drugih zemalja. Devizni kurs se formira međuodnosom
ponude i tražnje deviza. Kroz devizni kurs se domaće cene efektivno
prevode u strane cene i obrnuto. Promene u deviznom kursu utiču na
relativnu profitabilnost različitih privrednih grana i relativne troškove
za potrošače.
2)Koncentracijom ponude i tražnje za devizama na deviznom tržištu
se otklanja skup proces traženja odgovarajućeg instrumenta plaćanja
po valutnoj strukturi i obimu i dospeću.
3)Devizno tržište obezbeđuje informativnu funkciju publikovanjem
kurseva, što omogućava ekonomskim subjektima da pravovremeno i
tačno utvrde uticaj svojih obaveza na bilans i potraživanja poslovanja
4)Devizno tržište omogućava mehanizam za transfer rizika
ekonomskih subjekata koji posluju sa inostranstvom.
5)Država koristi mehanizam deviznog tržišta za ostvarivanje
određenih ciljeva u monetarnoj oblasti a posebno i u drugim
oblastima vođenja ekonomske politike.
73. Učesnici u deviznim tržištima
Subjekti deviznog tržišta su: uvoznici i izvoznici, rezidenti i
nerezidenti, druga fizička i pravna lica, banke, devizni brokeri ili
senzali i centralne banke. Banke su nosioci deviznog tržišta. Uz
pomoć centralnih banaka one organizuju promet deviza, čime
implicitno nastoje da devizno tržište ispuni svoje funkcije i zadatke u
pogledu usklađivanja ponude i tražnje deviza i formiranja deviznog
kursa. Banke posreduju u obavljanju platnog prometa s
inostranstvom, omogućujući normalnu cirkulaciju deviza između
izvoznika i uvoznika. Formiranje deviznog kursa nastaje kao rezultat
prometa deviza između banaka.
Na deviznom tržištu se pojavljuju i profesionalni špekulanti. Oni
manipulišu sopstvenim fondovima iz jedne u drugu valutu, radi
sticanja zarade na kursnim razlikama. Time špekulanti stiču prosečan
profit na račun ostalih držalaca valuta.
Položaj izvoznika i uvoznika na deviznom tržištu zavisi od njegove
efikasnosti koja se ogleda u mogućnosti da uskladi ponudu i tražnju
na određenom nivou deviznog kursa. Sa druge strane, pozicija
izvoznika i uvoznika određena  je deviznim propisima, koji naročito
dolaze do izražaja u slučaju postojanja dva ili više tržišta sa
različitim sistemima deviznih kurseva.
Deviznim propisima se utvrđuje koje valute mogu da budu predmet
transakcija. Naime, transakcije na deviznom tržištu se najčešće
obavljaju sa konvertibilnim valutama, ali u pojedinim slučajevima,
deviznim propisima se odrežuje formiranje posebnih deviznih tržišta
za pojedie klirinške valute, na kojima se kurs formira posredstvom
slobodne ponude i tražnje deviza.
Sprovodeći intervencije na deviznom tržištu centralna banka ima
pred sobom dva kontradiktorna cilja:
1.Kupovinom i prodajom deviza nastoji da omogući normalno
funkcionisanje deviznog tržišta a kroz uravnoteženje ponude i tražnje
postigne stabilan devizni kurs.
2.Centralna banka nastoji da na najekonomičniji način iskoristi
ograničene rezerve međunarodne likvidnosti.
74. Promptna kupoprodaja deviza na deviznom tržištu
Na deviznom tržištu se trguje spot i na termin i shodno tome se
formiraju spot i terminski kursevi. Spot kurs predstavlja cenu
jedinice strane valute izražene u domaćoj valuti koja se ima platiti
narednog dana po zaključivanju ugovora o kupoprodaji. Sve
međusobne ugovorene kupoprodajne obaveze u deviznoj transakciji
imaju rok od dva radna dana od zaključenja posla. Radi zaključivanja
i realizacije jednog promptnog deviznog i kupoprodajnog posla,
dileri banaka stupaju u poslovni kontakt. Ako do devizne transakcije
dođe, kopije potpisanih zaključnica se međusobno razmenjuju a
originali idu na obradu i realizaciju po završenom promptnom (spot)
poslu. Kod zaključivanja posla spot kupoprodaje, kupac i prodavac
utvrđuju iznose u obe valute koje su predmet posla, promptni kurs po
kojem će kupoprodaju izvršiti, banku kod koje će prodavac i kupac
doznačiti devize kao i valutu pod kojom će se obe doznake izvršiti. I
za kupca i za prodavca postoji samo jedan rizik – neizvršene doznake
(neplaćanje)
75.Kamatna arbitraža
Kamatnu arbitražu bismo mogli definisati kao međunarodne
investicione transakcije kratkoročnog kapitala, pokrivene
istovremeno terminskim kupoprodajama u istom iznosu ali u
suprotnom smeru. Kratkoročni kapital će ići iz zemlje A u zemlju B,
ako je kamatna stopa u zemlji B viša od one u zemlji A i ako je rizik
od fluktuacije deviznog kursa eliminisan putem terminskih
transakcija u suprotnom smeru. Ovo pravilo izgleda ovako:
PS- promptni devizni kurs (zemlja A sterling, zemlja B dolar), TS –
terminski devizni kurs, Ka – kratkoročna kamatna stopa u zemlji A
za tri meseca, Kb – kratkoročna kamatna stopa u zemlji B za tri
meseca.
76.Spekulacije terminskih devizama
Spekulacija terminskim devizama se moze definisati kao namerno
fornmiranje otvorene pozicije u deviznim sredstvima na bazi
posmatranja tekuceg deviznog kursa. Prema ovoj definiciji svi
spoljnotrgovinski poslovi koji nisu pokriveni od razlike promene
deviz.kursa spadaju u spekulativne poslove . Ako spekulant nema
otvorenu poziciju on nije izlozen riziku promene deviznog kursa.Ako
on veruje da ce buduci promptni  devizni kurs biti veci nego
terminski tekuci devizni kurs on ce kupovati terminske devize i na taj
nacin pretpostaviti otvorenu pozitivnu poziciju. Obrnuto spekulant
bez otvorene pozicije ce prodavati terminske devize i tako
pretpostaviti otvorenu negativnu poziciju.
77.Osiguranje od rizika promene deviznog kursa
Tekuci uvozni ugovori predstavljaju traznju termiskih deviza od
strane domaceg uvoznika ako je predvidjeno placanje u stranoj
valuti  ili obrnuto .Na bazi ovih konstatacija osiguranje od rizika
promene deviznog kursa moze se definisati kao potrebu
spoljnotrgovinskih organizacija da se osiguraju njihovi
spoljnotrgovinski aranzmani koji su ugovoreni mnogo ranije . Ti
ugovoreni iznosii u stranoj valuti mogu  se pretvoriti u direktnu
obavezu ili potrazivanje u domacoj valuti putem kupovine ili prodaje
teminskih deviza istog iznosa .
78.Oblici i instrumenti obezbedjenja od kursnog i kamatnog
rizika
Savremeni razvoj medjunarodne trgovine i intezivno cirkuliasanje
novca i kapitala u svetskim razmerama neminovno dovode do
formiranja jedinstvenog svetskog trzista  novca i kapitala.gubiitak
koji se javlja prilikom promene kursa izmedju dve valute naziva se
kursni rizik,a teznja da ga iz poslovne kalkulacije ucesnik na trziistu
odstrani zove se osiguranje od kursnog rizika.Najvazniji osnovni
oblici i instrumenti obezbedjenja od kursnog i kamatnog rizika u
savremenim trzisnim privredama mogu biti a.)odrzavanje bilansne i
devizne uravnotezenosti.b.)multilateralni obracun. c)odlaganje
placanja obaveza o dospecu ili placanju obaveza pre dospeca d)
ugovaranje valutne klauzule i ogranicavajuceg procenta odstupanja
kursa koji se smatra poslovno prihvatljivim. e)drzanje agencije za
osiguranje izvoznih poslova  f)swap ,optins i futures ugovori .
79.Karakteristike devizno –valutnih poslova...
U sirem smislu devizno-valutni poslovi obuhvataju unosenje i
iznosenje domace i strane valute preko granice .poslovne banke
mogu dobiti saglasnost preko centralne banke da obavljaju ove
poslove u celini ili delimicno,od zavisnosti od uslova koje
ispunjavaju .Centralna banka propisuje obaveze poslovnim bankama
da drze kao minimalnu rezervu za odrzavanje likvidnosti u
placanjima sa inostranstvom .Prihodi ostvareni od ovlascenih banaka
po osnovu obavljanja poslova sa inostranstvom, mogu se koristiti za
otplatu kredita uzetih u inostranstvui za druga poslovanja u
inostranstvu .Ovlascenja Centralne banke za obavljanje devizno-
valutnih poslova onose se na : a)kupovina i prodaja efektivno strane
valute od domacih lica i lica iz inostranstva. b) kupovina putnickih i
bankarskih cekova koji glase na stranu valutu i domacu. c) kupovina
kreditnih pisama.d)prijem od stranih lica neutrosene domace valute
e)isplata doznaka u inostranstu. f)preuzimanje otkupljenih stranih
sredstava . g)vodjenje deviznih racuna gradjana h)slanje cekova u
inostranstvo radi naplate u stranoj valuti ..
80.Devizno trziste u nasoj zemlji
Devizno trziste predstavlja mehanizam koji kao deo nacionalnog
finans. trzista, izrazava ponudu i traznju za devizama neophodnim za
aktivno obavljanje poslova privrerdnih subjekata sa inostranstvom.U
aktivnom funkionisanju trzisnog mehanizma ponude i traznje
,kupovinom i prodajomdeviza centralne banke utice na visinu
kursa .Time centralna banka sprecava ili anulira preteranu fluktuaciju
deviznih kurseva kada oceni da bi se oni negativno odrazili na
stabilnost domaceg trzista i platni bilans drzave .Na deviznom trzistu
centralna banka istupa radi : 1.ocuvanja nivoa kursa dinara 2.
pokrivanjem onog dela traznje koji je nepokriven ponudom
2.formiranje stalnij deviznih rezervi 4. otplate inostra.dugova.6.
odrzavanje devizne likvidnosti..Kupovinu i prodaju deviza na
deviznom trzistu vrse ovlascene bankeza devizno poslovanje kao i
domaca i strana lica Kontinuirano, od pocetka rada deviznog trzista u
nasoj zemlji 1973svi do sada doneseni zakoni o deviznom
poslovannju, odrerdjivali su da se na jedinstvenom deviznom trzistu
obavljaju poslovi kupovine i prodaje deviza promptno i i na temin
.od pocetka rada deviznog trzista u nasoj zemlji pa do danas trziste
nije proradilo na valjan nacin . ono je delovalo samo sa odredjenim
funkcijama.
81. Trziste kapitala- Elementi funionisanja trzista kaitala.
Trziste kapitala predstavlja institucijalno organizovani prostor sa
svim potrebnim elementima za njegovo funkcionisanje u odredjenom
vremenu i definisanim pravilima ponasanja ucesnika . Trziste
kapitala u osnovi predstavlja specijalizovano trziste na kome se
kapital trazi i nudi dugorocno( primarno trziste) i na kome se trguje
vec emitovanim vrednosnim papirima (sekundarno trziste).
Primarno trziste kapitala ima vitalnu funkciju kreiranja kapitala  ИНСТИТУЦИЈЕ В) БРОКЕРИ , ДИЛЕРИ И ОСТАЛЕ
Na primarnom trzistu kapitala dogadjaju se dve bitne stvari :kreira se
kapital i omogucava njegova upotrebaza privredne ciljeve emitenata
dgorocnih fin.emitenata, dugorocnih fin.instrumenata .Sekundarno
trziste kapitala prihvata na primarnom trzistu emitovane akcije i
obveznice i obezbedjuje uslove da se njima trguje. Imamo dva oblika
funkcionisanja sekundarnog trzista kapitala .Prvi je organizovani
nacin trgovaja ,a drugi vanberzanski .
82.Centralizovani model deviznog trzista
Centralizovano devizno trziste predpostavlja funkcionisanje devizne
berze na kojoj banke uz pomoc brokera razmenjuju salda deviza iz
svoje dnevne pozicije , i na kojoj se na osnovu ponude i traznje
deviza formira jedinstveni devizni kurs.Na osnovu evidentirane
ponude i traznje berza utvrdjuje pocetni kurs strane valute kojim
otvara dnevni sastanak.Pocetni kurs utvrdjen je kao kupovni i
prodajni kurs pri cemu berza utvrdjuje samo prve dve decimale dok
se ucesnicima sastanka dopusta da utvrde poslednje dve decimale .Sa
razvojem globalnog rzista i mogucnost arbitraze u ssvedskim
okvirima ,kada se formiraju svetski kursevi valuta kojima se trguje
gubi ase razlika decentralizovanog i centralizovanog modela
deviznog trzista .
83.Decentralizovani model deviznog trzista
Prema nivoima trgovine ,osnovni modeli deviznog trzista su
decentralizovano trzisteprisutno u anglosaksonskim zemljama i
Svajcarskoj.i centralizovano trziste razvijeno u
Japanu,nemackoj,Francuskoj . Decentralizovano devizno trziste
obuhvata neposreddnu trgovinu izmedju banaka kao isnovnih
ucesnika na deviznom trzistu i trgovinu preko brokerskih trzista
Raspon izmedju prodajnog i kupovnog kursa zove se spred i on
izrazavaprocenu banke o rizicima koji su ukljuceni u trgovinu . Ako
je rizik veci i spred ce biti veci .Jedinstveni kurs na
decentralizovanom deviznom trzistu se utvrdjuje mehanizmom
arbitraze.
84.ЕЛЕМЕНИТ ФУНКЦИОНИСАЊА ТРЖИШТА
КАПИТАЛА
ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА ЈЕ ДЕО ФИНАНСИЈСКОГ
ТРЖИШТА НА КОМЕ СЕ СУСРЕЋУ ПОНУДА И ТРАЖЊА
КАПИТАЛА. ТРАНСАКЦИЈЕ НА ТРЖИШТУ КАПИТАЛА СУ
СА РОКОМ ДОСПЕЋА ПРЕКО 12 МЕСЕЦИ(ДУГОРОЧНИ).
ВРЕДНОСНИ ПАПИРИ НА КОЈИМА СЕ ТРГУЈЕ НА
ТРЖИПТУ КАПИТАЛА СУ ДУГОРОЧНИ ,НАЗИВАЈУ СЕ
ЕФЕКТИ. ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА ОБЈЕДИЊУЈЕ СЛЕДЕЋА
ТРЖИШТА: А) КРЕДИТНО ИНВЕСТИЦИОНА ТРЖИШТА
Б)ХИПОТЕКАРНА ТРЖИШТА В) ТРЖИШТЕ ДУГОРОЧНИХ
ХОВ.
Ф-ЈЕ ТРЖИШТА КАПИТАЛА: А) ТРАНСФЕР КАПИТАЛА ОД
СУФИЦИТАРНИМ КА ДЕФИЦИТАРНИМ ЕКОНОМСКИМ
ЈЕДИНИЦИМА  Б)ОМОГУЋАВА ЕКОНОМСКИМ
ЈЕДИНИЦАМА КОМПОНОВАЊЕ ИМОВИНСКОГ
ПОРТФОЛИА В) ПОВЕЋАВА СКЛОНОСТ КА ШТЕДЊИ
ИНСТРУМЕНТИ  ТРЖИШТА КАПИТАЛА СУ:
А) АКЦИЈЕ (АКЦИЈЕ СУ ВЛАСНИЧКЕ  ХОВ, МОГУ БИТИ
ОБИЧНЕ И ПРИОРИТЕТНЕ(ИМАЈУ ПРИРОИТЕТ У
ИСПЛАТИ ДИВИДЕНДИ, ЈЕДАН ОН НАЧИНА УЛАГАЊЕ
ШТЕДЊЕ ЈЕ  У АКЦИЈЕ, ФОРМИРАЈУ СВОЈИНСКУ И
УПРАВЉАЧКУ СТРУКТУРУ ПРЕДУЗЕЋА) Б) ДУГОРОЧНЕ
ОБВЕЗНИЦЕ (ДУЖНИЧКА ХОВ КОЈА ОБАВЕЗУЈЕ
ИЗДАВАОЦА ДА ВРАТИ ПОЗАЈМЉЕНА СРЕДСТВА СА
ОДГОВАРАЈУЋОМ КАМАТОМ. МОГУ БИТИ ДРЖАВНЕ,
МУНИЦИПАЛНЕ(ИЗДАЈУ ОПШТИНЕ),
КОРПОРАТИВНЕ(ФИРМЕ), ХИПОТЕКАРНЕ)) В)
ДУГОРОЧНИ КРЕДИТИ КОМЕРИЦИЈАНИХ ИНВЕСТИТОРА
И БАНАКА Г)ПОЛИСЕ ОСИГУРАЊА И  ИНСТРУМЕНТИ
ПЕНЗИОНИХ ФОНДОВА.)
УЧЕСНИЦИ НА ТРЖИШТУ КАПИТАЛА СУ:
А)ДЕФЦИТАРНЕ ЕКОНОМСКЕ ЈЕДИНИЦЕ (НУДЕ, ПРОДАЈ),
б) КОМЕРЦИЈАЛНЕ БАНКЕ  И ДРУГЕ ИНТЕРМЕДИЈАРНЕ
ПОМОЧНЕ И СПЕЦИЈАЗОВАНЕ ФИНАНСИЈСКЕ
ОРГАНИЗАЦИЈЕ Г) ФИНАНСИЈСКЕ БЕРЗЕ .
БАНКЕ И ТРШИШТА КАПИТАЛА
УЛОГА БАНАКА НА ТРЖИШТУ КАПИТАЛА ЈЕ: БАНКА ЈЕ
ФИНАНСИЈСКИ ПОСРЕДНИК НА ФИНАНСИЈСКОМ
ТРЖИШТУ. ПОСРЕДУЈУ ОД СУФУЦИТАРНИХ КА
ДЕФИЦИТАРНИМ СУБЈЕКТИМА. ЗА РАЗЛИКУ ОД ДРУГИ
ПОСЛОВЕ НА ФИН ТРЖИШТУ ОБАВЉАЈУ ДА ДИЛЕРСКО
БРОКЕРСКИ НАЧИН.
А)СТВАРАЊЕ И ПОНИШТАВАЊЕ НОВЦА Б) ПЛАЋАЊА ПО
ОСНОВУ ТЕКУЋЕГ ПОСЛОВАЊА В)ПОСРЕДОВАЊЕ ПРИ
ТРАНСФЕРУ ФННАНСИЈСКЕ ШТЕДЊЕ(БЕРЗАСНКИ
ПОСЛОВИ, ДИЛЕРСКО БРОКЕРСКИ ПОСЛОВИ)
ОБАВЉАЊЕМ ОВИХ ПОСЛОВА БАНКЕ СУ У ПОЗИЦИЈИ
ДА НА ТРЖИШТУ КАПИТАЛА:
- ВРШЕ РОЧНУ И СЕКТОРСКУ ТРАНСФОРМАЦИЈУ
СРЕДСТАВА
- ОСТВАРУЈУ ДОДАТНЕ ПРИХОДЕ
- КОРИСТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ СА НОВЧАНОГ
ТРЖИШТА.
БАНКЕ ЗА СВОЈЕ БРОКЕРСКЕ УСЛУГЕ НАПЛАЋУЈУ
ПРОВИЗИЈУ . У ФИНКЦИЈИ ДИЛЕРА БАНКА ОСТВАРУЈЕ
ЗАРАДУ НА ДВА НАЧИНА. У ВИДУ МАРЖЕ, РАЗЛИКЕ
КУПОВНЕ И ПРОДАЈНЕ ЦЕНЕ ХОВ., И ПРОМЕНА ЦЕНА
ХОВ КОЈЕ ДИЕРИ ДРЖЕ НА ЗАЛИХАМА..(МОГУЋ И
ГУБИТАК.
85. ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ – ИФ ПРЕДСТАВЉАЈУ
НЕДЕПОЗИТНЕ ФИНАНСИЈСКЕ ПОСРЕДНИКЕ, ЧИЈА ЈЕ СУШТИНА
У ПРИКУПЉАЊУ КАПИТАЛА ПУТЕМ ПРОДАЈЕ СВОЈИХ АКЦИЈА
ИЛИ ЕВЕНТУАЛНО ОБВЕЗНИЦА СТАНОВНИШТВУ, С1 ТИМ ДА СЕ
ТАЈ ФОРМИРАНИ ФИНАНСИЈСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ ПЛАСИРА У
АКЦИЈЕ И ОБВЕЗНИЦЕ ДРУГИХ ПРЕДУЗЕЋА КАО И ОБВЕЗНИЦЕ
ДРЖАВЕ. ОСНОВНЕ ПРЕДНОСТИ ИФ СУ У ПОРТФОЛИ
ДИВЕРЗИФИКАЦИЈИ(СМАЊЕЊЕ РИЗИКА), ПРОФЕСИОНАЛНОМ
ПОРТФОЛИО МЕНАЦМЕНТУ, И ЛАКШОЈ МАРКЕТАИЛНОСТИ.
ИМАМО ОТВОРЕНИ ИФ(ФОНДОВИ СА ПРОМЕНЉИВИМ
КАПИТАЛОМ И БРОЈЕМ АКЦИЈА, СА КОЈИМА СЕ МОЖЕ
ТРОГОВАТИ НА СЕ ТРЖИШТУ), ЗАТВОРЕНИ(РАСПОЛАЖУ
ФИСНИМ КАПИТАЛОМ И ФИКСНИМ БРОЈЕМ АКЦИЈА КОЈЕ СЕ
КОТИРАЈУ НА БЕРЗИ- ЦЕНА АКЦИЈЕ ЈЕ ОБИЧНО НИЖА ОД
ВРЕДНОСТИ НЕТО АКТИВЕ) ОРОЧЕНИ ИФ (РАЗЛИКУЈУ СЕ Д
ЗАТВОРЕНИХ ПО ТОМЕ ШТО ИМАЈУ ФИКСНИ ТЕРМИН ЊИХОВЕ
ЛИКВИДНОСТИ, И ТО ЗНАЧИ ДА СЕ МОРАЈУ У УНАПРЕД
ОДРЕЂЕНОМ ТЕРМИНУ ИФ ДА КОМПЛЕТНО ПРОДАЈУ СВОЈУ
АКТИВУ И ПРИХОД ОД ПРОДАЈЕ РАСПОДЕЛИ НА АКЦИОНАРЕ ТОГ
ФОНДА)
ПРИНОСИ КОЈИ СЕ ОСТВАРУЈУ УЛАГАЊЕМ У ИФ ИМАЈУ ДВЕ
КОМОНЕНТЕ: ПРВИ ЈЕ НА ОСНОВУ КАМАТА НА ОБВЕЗНИЦЕ И
ДИВЕДЕНДЕ ОД АКЦИЈА, А ДРУГА КОМПОНЕНТА ЈЕ У РАЗЛИЦИ У
ЦЕНАМА АКЦИЈА. ТАКО МОГУ СЕ КУПИТИ АКЦИЈЕ ПО ЈЕДНОЈ
ЦЕНИ ОНДА ДОЂЕ ПО ПОВЕЋАЊА НЕТО АКТИВЕ ИФ И ТИМ
АКЦИЈАМА СКОЧИ ЦЕНА.
ПОТЕНЦИЈАЛНИ ИНВЕСТИТОРИ ОНИ КОЈИ ИМАЈУ НОВЦА МОГУ
БИРАТИ ГДЕ ЋЕ ТА СРЕДСТВА ИНВЕСТИРАТИ. ОНИ КОЈИ ХОЋЕ
ВЕЋИ ПРИНОС МОРАЈУ СНОСИТИ И ВЕЋИ РИЗИК И ТО СУ ОБИНО
УЛАГАЊЕ У АКЦИЈЕ НЕКИХ ПРЕДУЗЕЋА, ДОК КОЈИ ЖЕЛЕ МАЊИ
РИЗИК АЛИ МАЊУ МОГУЋУ ЗАРАДУ ОБИЧНО УЛАЖЕ У СИГУРНЕ
ХОВ(ОБВЕЗНИЦЕ ДРЖАВЕ).
ИМАМО ИФ КОЈИ УЛАЖУ У: 1- ИФ КОЈИ УЛАЖУ У АКЦИЈЕ
ПРЕДУЗЕЋА 2- ИФ КОЈИ УЛАЖУ У ОБВЕЗНИЦЕ 3- ИФКОЈИ УЛАЖУ
У ИНСТРУМЕНТЕ НОВЧАНОГ ТРЖИШТА