АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО

МЕТОХИЈСКА

ОДСЕК Спољонотрговинско и царинско пословање

Инструменти платног промета

- Завршни рад –

Студент: Ментор:
Дејан Коцомановић бр. инд. 49/2018 др Ненад Којић, проф.

Лепосавић
2021. године

АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО

МЕТОХИЈСКА
 ОДСЕК Спољонотрговинско и царинско пословање

Инструменти платног промета

- Завршни рад –

Студент: Ментор:
Дејан Коцомановић бр. инд. 49/2018 др Ненад Којић, проф.

потпис студента потпис ментора

Лепосавић
2021. године
 УВОД
Развој мрежне технологије омогућио је фирмама да поједноставе своје
трансакције са добављачима, дистрибутерима и трговцима на мало преко електронске
размене информација. Као и остале компаније, банке предузимају кораке да прошире
употребу мрежне технологије у пословним операцијама тј. да успоставе присуство на
Интернету чиме би биле у позицији и да ефикасније тргују са традиционалним
банкарским производима и да развију и продају нове производе које траже учесници у
е-трговини . Текуће банкарске трансакције још увијек се одвијају у филијали, преко
мејла, телефоном, или преко мреже банкомата (АТМ).Ипак, последњих неколико
година многе банке су почеле да користе Интернет као додатни канал за испоруку
традиционалних производа потрошачима и предузећима.

У раду ће бити заступљени инструменти платног промета а који се све више

презентују у банкама преко Интернета, коришћењем електронског фактурисања – где
банке нуде услуге електронског заступања и малим предузећима коришћењем
могућност и-мејла Интернета како би извршили плаћања електронски преко мрежа
међубанкарског плаћања.

Банкарство је опредељено врстом и садржином банкарских послова и

институција, што заједно чини садржај банкарског система. При том, њихов значај и
улога повезани су са новцем и кредитом као битним чиниоцима континуитета
репродукције, јер је њихова улога управо да репродукцију снадбевају потребном
количином новца и кредита.

Основна посредничка функција банке је прибављање и усмеравање средстава, и

отуда имамо основне банкарске послове, у којима убрајамо:

 прикупљање депозита и прибављање средстава,

 креирање новца и одобравање кредита,

 обављање платног промета.

 1.ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА
Платни промет представља сва плаћања која се врше у новцу између домаћих
(правних и физичких) лица, као и измађу домаћих и страних лица.1

Платни промет обухвата сва плаћања која се врше између правних и физичких
лица. Са гледишта места где се налазе лица која у њему учествују у платном промету
могу бити унутрашњи и спољашњи. Под унутрашњим платним прометом свеке земље
подразумевају се сва готовинска и безготовинска плаћања извршена између правних
лица, односно правних и физичких лица новцем те земље. Када говоримо о платном
промету тада у основи имамо у виду плаћање. Наиме, према другој од многобројних
дефиниција преноса новчаних средстава са једног правног или физичког лица на друго
у сврху ликвидирања одређеног дужничко-поверилачког односа, називамо плаћањем.
Ако је то плаћање изражено у новцу, без обзира на то који је извршио, и на који начин
и у коју сврху, онда то и такво плаћање називамо општим именом – платни промет.
Дакле, у вршењу платног промета неопходне су две стране, једна која врши плаћање –
платиоц и друга која прима новац-примаоц, при чему, према горе наведеном
дефиницији, те стране могу бити физичка или правна лица, било домаћа или страна. 2

Под платним прометом се у стручној литератури подразумевају сва плаћања

која се врше између физичких и правних лица. Плаћање се дефинише као пренос
новчаних средстава са једног, физичког или правног лица на друго да би се извршила
ликвидацијајпривредног или другог материјално-правног односа. Према томе, сва
плаћања изражена у новцу, без без обзира ко их врши, и на који начин и у коју сврху
називају се општим именом платни промет.

Исплатиоц и примаоц могу сами између себе вршити плаћања, али могу између
њих стајати посредник. Ови посредници у плаћању могу бити: банке, поште,
поштанске штедионице, клириншке установе, бирои за обрачуне, жиро централе.
Дакле, платни промет настаје онда када се изврши новчано плаћање између два
физичка или правна лица, када се налази један у улози платиоца а други у улози
примаоца. Плаћања у платном промету се врше у циљу:

 плаћања роба и услуга

 плаћања по основу финансијских односа.3

Платни промет је скуп свих плаћања независно од основа по којима се плаћање

врши као и од начина извршења тог плаћања. То значи да обухвата сва плаћања, како
готовинска тако и безготовинска, између домаћих и страних лица. У првом случају је
реч о унутрашњим платном промету, а у другом о платном промету са иностранством.

1
Hadžić M.: „Bankarstvo“; Univerzitet Singidunum, Beograd,2007;str. 228.
2
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
3
Hadžić M.: „Bankarstvo“; Univerzitet Singidunum, Beograd,2007;str. 228
 Унутрашњи платни промет може се посматрати у ужем и ширем смислу.
Посматрано у ширем смислу, обухвата сва плаћања унутар једне земље без обзира на
то да се она обавља посредством одговарајуће институције или не. Ту спадају сва
плаћања која се остварују између физичких лица, између физичких и правних лица, као
и узајамна плаћања правних лица.4

Односе између ових лица карактерише непосредност у узајамном измиривању

обавеза и наплати потраживања. С друге стране, друштвено организовани платни
промет у земљи обухвата само она новчана плаћања између учесника у платном
промету која се обављају преко рачуна који се воде код законом овлашћених
институција-носилаца платног промета у земљи. Друштвено организовани платни
промет обухвата:

 пријем налога за плаћање рачуна

 контрола исправности налога за плаћање

 извршавање налога за плаћање, односно пренос средстава са рачуна на рачун

 обавештење учесника у платном промету о обављеном плаћању.5

Основа функционисања платног промета је добра организација, истовремено

поштовање принципа ефикасности и економичности. Задовољавањем ових принципа
платни промет пружа велике предности; како учесницима у систему друштвених
репродукције, тако и привреди земље у целини. Овако организован платни промет
омогућава нормалан процес репродукције, повећање привредних активности,
доприноса стварање оптималног броја новчаних средстава, повећања ликвидности
привреде и доприноси смањењу обима коришћења кредита. То су основне предности
које организација платног промета пружа у свакој земљи, без обзира на то у свакој
земља она има своје специфичности не само у начину повезаности, инструментима,
начину и облицима плаћања, него и у привредној важности која се придаје платном
промету земље. Развој платног промета прати стално еволуцију и усавршавање
организације, начина, облика и инструмената плаћања.6

С обзиром на учеснике међусобних плаћања, можемо говорити о платном

промету у ширем и ужем смислу. Сва новчана примања и издавања, тј. плаћање
целокупног становништва земље сматрају се домаћим платним прометом у ширем
смислу. То су плаћања остварена између физичких лица (грађана) међусобно, плаћања
грађана правним лицима, плаћања правних лица грађанима и узајамна плаћања
правних лица. Сва ова плаћања одликују се непосредношћу у начину плаћања обавеза,
односно наплате тражење и зато се учесници користе свим савременим врстама новца:
готовином, депозитним новцем и преносивим хартијама од вредности. С друге стране,
само одређени део укупних плаћања унутар једне земље, и то онај у којем учествују
4
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str. 296.
5
Hadžić M.: „Bankarstvo“; Univerzitet Singidunum, Beograd,2007;str. 229.
6
Isto, str. 229.
правна лица, остварујући узајамна плаћања посредством посебних установа, чини
унутрашњи промет у ужем смислу.7

Савремано организован платни промет пружа учесницима у плаћању могућност

коришћења

савремених и прикладно креираних инструмената плаћања као и могућност

избора и коришћења облика и начина плаћања. Да би платни промет био тачан,
ефикасан и економичан, мора постојати узајамна усклађеност између организација
процеса плаћања.

Учесници у процесу плаћања морају испуњавати одражене захтеве организације

платног промета у погледу: доследне примене законских прописа којима се регулишу
систем и облици плаћања као и доследног спровођења одређених прописа који се
ослањају на моменат извршавања плаћања; правилног избора облика, начина и
инструмента плаћања; правилним испостављањем налога платног промета;
правовременог подношења налога платног промета и сл.

Унутарњи платни промет у финансијском смислу земље чини изузетно важну

карику за успешно функционисање целокупног економског система. У свакој
националној економији, циљ платног промета је брзо и ефикасно измиривање
дужично-поверилачких обавеза уз рационално коришћење расположиве новчане масе.
Раније се на послове платног промета више гледало као на техничке, односно
маханичке активности, да би се касније увидео њихов све већи утицај на монетарну
политику земље. То је последица све већег обима трансакција и преноса средстава, које
су имале одраз и нагли пораст активности на финансијским тржиштима. У таквим
условима до изражаја је дошао значај брзине извршавања ових трансакција, тако да су
се непрекидно тражиле нове могућ технолошко побољшање убрзања обављања
послова платног промета.

Систем платног промета је врло значајна одредница тражења за новцем, јер он

користи висину потребне количине новца. Са друге стране, промене у тражњу за
новцем узрокују промене понуде новца будући да се новчана маса (понуда новца) мора
усклађивати са тражњом у циљу одржавања монетарне равнотеже. Због тога, ако је
платни промет у земљи неефикасан и успорен, то делује у правцу повећања тражења за
новцем, односно, за нормално обављање плаћања потребно је обезбедити већу
количину новца. Честе промене системских решења којима је регулисан платни промет
такође условљавају осцилације у тражњи за новцем, тако да она постаје нестабилна и
тешко предвидива варијабла. У таквим услови ни понуда новца не може бити стабилна
категорија јер се мора прилагодити тражњи, а немогућност њене процесе ствара
тешкоће и немогућност процене оптималне новчане масе, самим ти и остварење
циљева и задатака ефикасне монетарне политике.

7
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str.297.
 У савременим тржишним привредама користе се две основне методе
регулисања монетарне стабилности у којима главну улогу има платни систем у земљи.
Једна је када се на монетарно стање делује путем обавезних резерви које пословне
банке држе код централне банке. Регулишући висину обавезне резерве, централне
банке могу да држе под контролом кредитних потенцијала банака који користе тај
начин и на укупну новчану масу, јер количина кредита у оптицају представља једну од
најважнијих величина која детерминише укупан ниво новчане масе. Промена нивоа
ових резерви одражавају се на тај начин повећање или смањење новчаних маса у
складу са крајњим циљем одржавања равнотеже између понуда и тражње новца. Другу
методу регулисања монетарне стабилности представљају операције централних банака
на отвореном тржишту. Централна банка продаје из свог портфеља хартије од
вредности када процени да је новчана маса у оптицају превисока, интервенише
купвином хартије од вредности када утврди да је угрожена ликвидност пословног
банкарства до те мере да постоје финансијски разлози који ограничавају и коче
привредну активност.

У домаћу банкарску праксу обавезна резерва је уведена 1956. године када је

утврђена оријентација развијања децентрализованог банкарског система, а операције
на отвореном тржиште постепено је увођено од 1992. године на тај начин што је
Народна банка

Југославије куповала и продавала краткорочне хартије од вредности на

секундарном тржишту. Међутим, овај инструмент још увек нема значајну улогу у
монетарном регулисању

због недовољно развијеног финансијског тржишта у целини, а пре свега

тржишта хартије од вредности. Обе методе представљају тржишни приступ
спровођењу мера монетарне политике и захтева активно коришћење међубанкарског
тржишта новца од стране зајмодавца и зајмопримца како би оно што верно одражавало
постојеће монетарно стање. Са друге стране, потребно је да Народна банка Срније
поуздано предвиђа дневне промене ликвидности тржиште новца, а нарочито утицаји
великих и главних токова новца као што су јавни приходи, јавни расходи и друга
новчана кретања великих износа. Основна претпоставка за испуњење ових захтева је
поуздано функционисање платног система без чега нема адекватног спровођења
монетарне политике.8

Платни промет има значајан утицај и на финансијску стабилност земље. Ако би

дошло до тога поремећаји у функционисању платног промета, то би изазвало прекид у
плаћањима обавеза учесника у платном промету. Последица тога је губитак поверења
на целом тржишту што би се испољило свом снагом нарочито на нашем још
недовољно развијеном финансијском тржишту. Тако би поремећај, који би погодио
једну или више банака изазвао реакције других банака у правцу избегавања
међубанкарског поравњавања са тим банкама, или банкама које имају важну улогу у

8
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str. 298.
платном систему, могло би доћи до опште блокаде плаћања система. Да би се ови
проблеми спречили у почетној фази, мора постојати добра координација и
функционисање контроле банака, контроле финансијског тржишта и контроле платног
промета.9

Неефикасан и непоуздан платни промет може да произведе велики негативан

утицај и на функционисање привреде. Свака земља мора да се труди да се преко
платног промета што пре трансферишу новчана срдства у складу са налозима учесника
у платном промету. Уколико постоје одређена ограничења или спорост у преношењу
средстава, то се одражава на економску активност, пре свега због кашњења у добијању
средстава и немогућности да се набаве сировине и организује производња, или због
немогућности да се економска активност унапред планира на задовољавајући начин.
Све то може да повећа трошкови производње, створили су несигурни привредни
амбијент и последње, смањили се ефикасност привреде.

Према томе, значај платних система манифестује се кроз њихову изузетно

важну улогу свакој тржишној приватности, пре свега као виталној компоненти
финасијске инфраструктуре привреде, неопходни канал за успешно управљање
привредом, посебно путем монетарних политике, значајан су и као средство
унапређења њене ефикасности.

2.КЛАСИФИКАЦИЈА ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

9
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str. 299.
 Платни промет можемо класификовати на више начина у зависности од
критеријума његовог

посматрања. Тако се у основи издвајају три поделе и то: 10

1. на основу начина плаћања,

2. на основу врста плаћања,

3. на основу места плаћања

1. Према првом аспекту, односно гледишту начина плаћања платног промета,

разликујемо непосредни и посредни платни промет. Основна разлика између њих
састоји се у укључивању или не укључивању још једне или више страна у самом
одвијању платног промета. Тако непосредни платни промет подразумева, како сама реч
каже, непосредно плаћање између платиоца и примаоца, док код посредног платног
промета у обављању платног промета укључене су, поред њих, још једна или више
организација преко којих и помоћу којих се врши сама исплата, односно наплата.

2. Према другом гледишту, односно аспекту врсте плаћања, платни промет

може бити готовински или безготовински. Готовински платни промет карактеристичан
је углавном за мала или ситна плаћања и то нарочито између становништва, а врши се,
како сам назив говори, у готовом новцу. За разлику од њега, безготовински платни
промет представља такав вид платног промета по коме се плаћање врши преносом
одређеног новчаног износа са једним на други рачун, односно са рачуна дужника на
рачун повериоца. Овакав пренос средстава захтева и одређене платне налоге које
називамо општи именом безготовински платни налози. Управо у зависност од тога
помоћу којих платних налога врши такав пренос средстава, безготовински платни
промет можемо разврстати у три групе:

 жиро промет

 чековни промет

 клириншки промет11

Жиро промет је такав облик платног промета код кога се плаћање у вези са
дуговним обавезно ликвидирају једноставно књиговодственим прекњижавањем
новчаног износа са рачуна дужника (налогодавца) у корист повериоца (корисника) у
књигама банке или одређене финансијске организације. Плаћање које се остварује
коришћењем жиро рачунара остварује се на тај начин што дужник својим вирманским
налогом банке или некој другој финансијској орагнизацији даје овлашћење да се са
његовим рачуна изврши одобравање у корист рачуна повериоцима код те, или
одговарајуће друге банке или финансијске организације. Банка, односно одговарајућа
финансијска организација у обављеној књиговодственој операцији задуживања
10
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str. 300.
11
M . Hadžić: „Bankarstvo“; Univerzitet Singidunum, Beograd,2007;str. 230.
налогодавца и одобравања корисника обавештава писменим путем-изводом о изменама
на одговарајућим рачунима.

Ако налог за плаћање долази од повериоца (корисника) захтева за исплату

менице или чека, одобрење рачуна повериоца претходи обично задужење дужника.

Промет на жиро-рачунима може бити директан уколико се врши између два

жиро- рачуна код исте банке или посредни уколико се обавља између два жиро рачуна
који се воде код различитих банака у истом или различитим местима у земљи. Са
гледишта организације код које се води, жиро-рачун има увек пасиван карактер на
њима се даје могућност плаћања само у оквирима расположивог тражења. У систему
жиро промета, обавезно је да сваки субјект који учествује у њему обавезно мора да
располажу оноликим износом средстава колико износе његове обавезе.

С обзиром на то жиро промет има потребу да стално ангажује новчана средства

у износу укупних обавеза које доспевају свакога дана, на мање доприносе убразавању
циркулације новчаних средстава у односу на систем плаћања путем клиринга код њега
иначе долази до веће употребе разних хартија од вредности.12

Чековни платни промет представља у основи прометних чекова. Наиме, код

овог виде безготовинског платног промета банка као депозитар издаје, а на на основу
депонованих новчаних средстава, депоненту книжицу чекова, помоћу којих депонент
има могућнодст плаћања по разним основама и то испуњавајући чек у корист свог
повериоца. Исти, даље, може примити чек наплатити код банке- депозитара или
помоћу њега плаћати своје обавезе.

Клириншки промет заснива се на свакодневном измиривању новчаних обавеза

пребијањем потраживања и дуговања банака и других финансијских организација
посредством посебних установе за обрачун или централне банке. Да би клиринг могао
у једној земљи да се обавља као облик платног промета, потребно је да се у систему
плаћања користе инструменте као што су менице, чекови и слично.13

Клиринг је настао у средњем веку, а своје порекло води из обрачуна у вези са

плаћањем меницама. Облик савременог клиринга потиче из Енглеске а усавршили су
га банкарски инкасанти чија је дужност била била свакодневно обилазе банке у
одређено време, у циљу реализације наплате у вези са разним инструментима плаћања.
Ови инкасанти су дошли на идеју да би, уместо свакодневно да обилазе велики број
банака и других финансијских организација, било најзгодније да се међусобно
свакодневно састају на одређеном месту и у исто време, и да ту измењују дуговања и
потраживања и исплате само разлике. Из овако емитивних клириншких центара дошло
је до стварања посебних установа чији је основни задатак био да обавља обрачун
између банака.

12
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
13
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str. 302,303.
 Рад клириншких центара састоји се у томе што се сваког дана, једном или више
пута, у заказано време састају се представници банака и финансијских организација.
На овим састанцима долази до ликвидације салда свих дуговања и потраживања. За
износ салда који није могао да се ликвидира долази до међусобних предаја хартије од
вредности по којима су банке, односно финансијске организације тога дана у обавези
да за рачун својих комитената или сопствени рачун, изврше исплату дуговног износа.

Поред готовинског и безготовинског платног промета, о којима је напред било

речи, јавља се још један вид плаћања у платном промету који је нарочито везан за
земље тржишне привреде и који је познат под називом полуготовински платни промет.
Овај вид платног промета представља у основи трансформацију готовине у жирални
новац и жиралног новца у готовину. Управо због овога, а услед велике могућности
злоупотребе тзв. '' Прања новца '', полуготовински платни промет, као трећи вид
платног промета, рагулисан је и контролисан посебним законским прописаима тих
земаља.14

Према томе, у готовинска плаћања спадају она плаћања која се обрачунавају

између становништва. Полуготовинска плаћања врше уз помоћ тзв. сурогата новца
(чек, меница ...). Код овог начина плаћања, готовина се појављује или сама на почетку
или накрају процеса плаћања. Безготовински начин плаћања је онај који данас чини
више од 90% укупног платног промета, јер се јавља тенденције да се у што је могуће
мањој мери користе готовинска плаћања. Наравно, да како и само име каже, ова
плаћања карактерише неупотребу готовог новца. Заправо, код овог начина плаћања
долази до преноса одређене суме новца са рачуна онога ко плаћа на рачун онога ко
прима новац, за одеђену сврху.15

3. Разликујемо такође унутрашњи и међународни платни промет, критеријум за

овакву класификацију је место где се налазе лица која у њему учествују. На тај начин,
унутрашњи платни промет (национални платни промет) подразумева сва плаћања која
се обављају у гарницама једне земље, путем домаће валуте, а међународни платни
промет подразумева сва плаћања која се обављају између лица која се налазе у две или
више дражава и то у страној вредности.16

3.НАЧЕЛА ОРГАНИЗОВАЊА И ЦИЉЕВИ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

14
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str. 302.
15
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str. 303.
16
Hadžić M.: „Bankarstvo“: Univerzitet Singidunum, Beograd,2007;str. 230
 Обављање платног промета у земљи врши се применом јединственог плана
рачуна и јединствених инструмената платног промета, а заснива се следећим начелима:
17

 јединственој и рационалној технологији обављања платног промета

 рационалној мрежи организационих јединица носилаца платног промета;

 примени међународних и домаћих финансијских стандарда у извршавању

платног промета;

 јединственој комуникационој мрежи за пренос средстава и обраду података

у платном промету;

 слободном регулисању средствима на рачуну;

 обезбеђивању финансијских података и њиховој обради.

Технологија обављања платног промета заснована је на повезаним базама

података.

Базе података су значајни део системских и програмских алата који се користе у

изради програмских система намењених обради података и њиховом управљању. Да би
се један формирале, потребно је дефинисати све податке који су релевантни у платном
промету, описати својства тих података, као и све поступке и процедуре које се
користе у платном промету.

Сви носиоци платног промета морају испоштовати утврђено организовање и

управљање подаци на принципима базе података, јер се само на тај начин може
остварити висока интегрисаност информационих система носиоца платног промета у
јединствени финансијски информациони систем.18

Мрежа организационих јединица носилаца платног промета да би била

рационална, мора бититако организована да на оптималан начин задовољава потребе
свих учесника у платном промету. При томе треба имати у виду пре свега врсту и
фреквенцију услуга које захтевају учесници у платном промету, а са друге стране и
рационалност егзистирања конкретне организацоне јединице. Сходно томе, неопходно
је избегавати дуплирање истородних организационих јединица носилаца платног
промета, посебно у мањим местима.19

17
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str. 304.
18
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str. 305.
19
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str. 304.
 У извршавању послова платног промета потребно је применити изграђене
банкарске стандард који треба да замени доскорашњу примену разних прописа и
упустава подложним променама. Реформом нашег платног система створени су реални
услови за примену међународних стандарда и праксе у овој области. Поред општих
финансијских и банкарских стандарда, један број је прописан од стране НБ Србије на
основу овлашћења која су јој подаци законом. Међу њима, најважнији су они који се
односе који носиоци платног промета морају задовољавати да би могли да обављају
платни промет, начин употреба инструмената платног промета, врста, нумеричка
ознака и садржај рачунара којима се евидентира стање и промене на средствима
учесника у платном промету и низ других. Сви ови стандарди су законом прописани и
објављују се у службеним гласилима земље.

Јединствена комуникациона мрежа за пренос средстава и обраду података је

један од најбитнијих фактора ефикасности функционисања платног промета. Због тога
сви носиоци платног промета који обавља ове послове морају да задовоље овај услов
који се огледа у постојању јединствене рачунарско-комуникационе мреже за примање,
процесирање и пренос података у платном промету. Под рачунарско-комуникационом
мрежом, са становишта потреба платног промета, подразумева се скуп техничких
елементи који чине рачунаре за обраду података који су просторно дислоцирани,
телекомуникациони канали који међусобно повезују те рачунаре, комуникациони и
периферни уређаји везани за рачунаре, системски софтвер у рачунарима, мрежни
софтвер који управља радом мреже и апликативни софтвер који користи наведене
инфраструктурепроцесира одређене активности у платном промету.20

Брзина и рационалност функционисања платног промета мора бити на нивоу

који обавезује брз пренос средстава са рачуна на рачун учесника у платном промету,
чиме се настоји извршити потпуну елиминацију средстава из канала платног промета.
Сигурност и поузданост у извршавању ових послова подразумева изградњу одређених
елемената заштите, а пре свега заштите података у евиденцијама, спречавање
неовлашћеног мењања њиховог садржај, сигурност обраде података и увођење
заштитних шифара у комуникацији.

Економичност мора бити доминирајући критеријум у извршавању платног

промета што се може постићи елиминисањем живог рада у процедурама контроле,
уноса и обраде подаци са налога за плаћање, елиминисање папирних докумената као
основних носилаца података и препуштањем ове функције комуникационим
сигналима, изградњом базе података, њиховим чувањем и архивирањем на савремени
начин. 21

Да би се обезбедило задовољавање потреба и интереса учесника у платном

промету под једнаким условима, значајно је слободно располагање средствима са више
рачуна код банака, њихов равноправан положај у плаћањима на територији целе земље
20
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str. 305.
21
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str. 306
и доследна примена прописа о редоследу извршавања налога за плаћање код
неликвидних дужника. На на основу извршеног платног промета, његови носиоци
морају обазбедити евидентирање, прикупљање, обраду и објављивање финансијских
података на јединствен начин, чиме стварају документационо-статистичку основу за
вођење економске политике у земљи.

Као што је већ речено, ова начела заједно са јединственим планом рачунара и
јединственим интрументима платног промета имају за циљ повећање ефикасности и
ефикасности обављања националног платног промета, такође, зависи од примене
одређених начела која немају нормативни карактер, већ им је циљ да прокламују
основне принципе на којима се такође заснива извршење послова платног промета у
земљи. Овим начелима, такође утврђују се и основни циљеви који се постижу
извршавањем послова платног промета.

А до су:

 право учесника у платном промету да имају више рачуна код више носилаца
платног промета преко којих врше плаћања;

 право учесника у платном промету да бирају носиоце платног промета

(банке) код којих ће водити своје рачуне;

 слобода у распоређивању средствима са рачунара;

 довођење у зависност ликвидности учесника у платном промету са

ликвидношћу носилаца платног промета (банке) код кога се води рачун тог учесника
(тзв.двојно покриће), чиме се избегава кредитни и системски ризик у систему плаћања;

 примена јединствених, а пре свега, светских стандарда у плаћањима, са

усмерењем на стандард који се примењују у електронској размени података;

 обављање платног промета путем јединствене мреже за пријем, процесирање,

обрачун и размену података у платном промету, са могућношћу повезивања са мрежом
других носилаца и учесника у платном промету;

 ефикасније обављање регулаторних и контролних функција Народне банке у

систем плаћања и платном промету.

Наведене циљеве треба постићи у децентрализованом платном промету у нашој

земљи, јер се тиме обезбеђује ефикасно и рационално обављање послова платног
промета.22

4.ПОСЛОВИ, НОСИОЦИ И УЧЕСНИЦИ У ПЛАТНОМ ПРОМЕТУ

Једна од основних претпоставки за обављење платног промета је постојање

институције које тај посао обављају. Новим Законом о платном промету утврђено је да

22
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str. 306.
су носиоци платног промета Народна банка, банке, штедионице и друге финансијске
организације, овлашћени агенти и предузећа ПТТ саобраћаја, док су учесници правних
лица, предузетници и физичка лица која врше плаћање преко рачунара код носилаца
платног промета.23

У пословима платног промета убрајамо: 24

 отварање и укидање рачуна;

 плаћање с једног на други рачун: пренос, наплата, обрачун, уплата и исплата;

 евидентирање промета на рачунима;

 праћење ликвидности учесника и носилаца платног промета, као и

 друге послове који су утврђени законом.

Делегирање послова и задатака по носиоцима платног промета извршено је тако да:

-Народна банка утврђује методологију обављања платног промета, клириншко-

обрачунске послови, врши надзор над обављањем послова платног промета, врши
благајничко-трзорске послови, као и други послови прописани законом,

-банке воде рачуне физичких и правних лица и врше послове по тим рачунима,

-штедионице обављају послове платног промета прописане Законом о банкама и

другим финансијским организацијама,

-предузећа ПТТ саобраћаја пружају уплатно-исплатне услуге физичким лицима и врше

друге послови прописани законом.

Да би носилац платног промета добио овлашћење за обављање платног промета на

територији наше земље, он мора испунити неколико услова, и то: 25

 да има отворен жиро рачун код нбс;

 да води своје пословање у складу са савезним законима и другим актима нбс;

 да одржава своју ликвидност и води успешно пословање;

Да има ажурно и уредно књиговодство рачуна депонената, као и позитивно мишљење

ревизора;

Да располаже савременим информационим технологијама за електронску

плаћања;

23
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str. 307.
24
Hadžić M.: „Bankarstvo“; Univerzitet Singidunum, Beograd,2007;str 233.
25
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str. 308.
 Да располаже стандардним системским, комуникационим и апликативним
програмом за обављање платног промета са могућношћу повезивања са апликативним
системом нбс и коначно

Да располаже менаџментом и особљем за обављање платног промета

Преузимање платног промета за банке и друге носиоце је веома сложен и

одговоран посао, јер подразумева:

 отварање, вођење и укидање рачуна за обављање платног промета клијената

банке;

 претпостављање и састављање налога за плаћање носиоцу платног промета;

 пријем и контрола налога за плаћање од стране носиоца платног промета;

Изређивање и евидентирање података са налога за плаћање код носиоца платног

промета;

Еизвештавање учесника у платном промету о извршеним налозима за плаћање;

 праћење ликвидности учесника у платном промету и носилаца платног

промета; Ђ мађубанкарски и клириншки обрачун;

 рекламе и исправке евентуалних грешака и

 архивирање грађе и обављање сличних послова у вези са платним прометом.

Иначе, за само обављање националног платног промета сваке земље поред

његових носилаца, који могу бити пословне банке, друге финансијске овлашћене
организације, централна банка и клириншке институције, неопходни су и учесници,
који у основи чине сви економски субјекти привреде једне земље:26

 сва правна лица (предузећа капитала, предузећа лица, друштвена предузећа,

јавна предузећа, задруге, банке, берзе, организације осигурања, грађана и државе,
управе, судства, тужилаштва, установе);

 сви приватни предузетници (власници и оснивачи радњи: трговинских,

угоститељских, услужних и занатских радњи, апотека, књижара, сревиса, бироа, ...) као
и

 сва физичка лица, при чему она морају, поред правне и деликтне
способности, да поседују и потпуну или делимичну пословну способност при отварању
рачуна код носиоца платног промета.

26
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str. 309.
 5.ОБАВЉАЊЕ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

У циљу квалитетног обављања послова платног промета банка обезбеђује:

 уредне и ажурне књиговодствено - аналитичке евиденције у оквиру Плана

рачуна за послови платног промета и Контног оквира за банке,
 Свакодневно извештавање учесника о стању и промет њихових рачуна путем
прописаног извода о стању и промета рачунара за сваког учесника,

Ставља доставља Народној банци податке о промету у прописаној форми и

динамици и

 води јединствени регистар рачуна учесника са ажурним статусним подацима.

Налози учесника које банка извршава, према Закону о платном промету, могу
бити:

 редовни безготовински налози

 редовни готовински налози

 налози за принудну наплату

 електронски налози.

Све наведене налоге банке извршава се у складу са законом о платном промету,

односно према Одлуци о начину обављања платног промета и Одлуци о начину
обављања платног промета промета електронски. Банка прима и извршава налоге које
учесници у платном промету испостављају се на прописаним обрасцима
(инструментима), при чему врши одговарајућу контрола и проверу поднетих налога, а
пре свега:

 контрола исправности поднетих налога,

 проверу покрића на рачуну учесника,

 проверу истовремености поднетих налога за које постоји обавеза учесника

према

Управи јавни приход РС и друге обавезе према држави.

Банка прима и решава рекламације учесника у платном промету у Законом

прописаном року.27

5.1.ОБАВЉАЊЕ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА ГОТОВИМ НОВЧЕМ

Одлуком о условима и начину плаћања у готовом новцу прописан је нов начин

плаћања готовим новцем за правна и физичка лица која обављају делатност. Њима је
дато право да могу слободно, без ограничења вршити плаћања готовим новцем. Ова
промена донела је либерализацију овог сегмента пословања, тако да не постоје услови

27
Hadžić M.: „Bankarstvo“; Univerzitet Singidunum, Beograd,2007;str.234.
који се морају испуњаватида би се готов новац могао подићи са рачунара, нити постоје
ограни чења која су била везана за благајнички максимум.28

Да би се извршила ова плаћања неопходно је да банци поднети на увид

оригиналну докумантацију на основу које се може утврдити износ, основно плаћање и
његова намена.

Да могу бити тазличита решења, уговори, рачуни и слична документа која банка
оверава и враћа доносиоцу. Изузетак овог писаног правила представља плаћање,
односно исплате које гласе на износ до 50.000 динара дневно. Значи да за њих не
постоји обавеза доношења било какве документације банке, али важи правило као и за
остале случајеве да се подигнута готовина треба истог дана, а најкасније наредног дана
исплати за намену које је подигнута. Поре тога, подизање готовог новца са текућег
рачуна без подношења прописане документације могу вршити дипломатске и
конзуларне мисије и орагнизације у оквиру Организације уједињених нација.

За износ од 50.000 динара преко овог, клијент уз налог за исплату мора поднети
оригиналну документацију из које се може видети основно, односно намена плаћања.
Као оригинална документација служе:29

 обрачун зараде- у случају када се подиже готов новац за исплату зараде

запосленима

 уговор о кооперантским односима за исплате кооперантима

 уговор о купопродаји код промета аутомобила, непокретности исл.

 уговор о откупу пољопривредних, шумских и других производа, секундарних

сировина и друге исплате физичком лицу за откуп наведених производа

 налог за службено путовање за исплату дневнице

 решење или одлука о плаћању штете код исплате накнаде штете

 одлука или решење о одобравању зајмова за изградњу стамбеног објекта, код

реализације кредити за стамбену изградњу

 уговор о делу, ауторском хонорару, привременим или повременим

пословима и другим видовима ангажовања радника и сл.

Банка је дужна да на ову документацију стави печат и потпис овлашћеног

радника, а правна лица и физичка лица која обављају делатност дужне су да чувају
документацију о извршеним исплатама у готовом новцу, ради пружања увида на захтев
надлежних органа.
28
Hadžić M.: „Bankarstvo“; Univerzitet Singidunum, Beograd,2007;str 235.
29
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str. 319.
 Свако подизање готовог новца у износу већем од 600.000 дијанара мора се
најавити банци три дана раније. Изузетно, када су у питању исплате зарада и других
личних примена које се плаћају порезима и доприносима, ова најава није неопходна. О
свакој најављеној исплати која прелази утврђени износ, банка је дужна да истог, а
најкасније наредног дана обавести надлежни орган. Банка је обавезна да обавести
надлежни орган и о свим правним лицима и физичким лицима која обављају делатност
чијих рачунара код те банке у току календарског месеца исплаћено у готовом новцу
више од 600.000 динара. Ово обавештење банке су дужне да доставе најкасније до 5. у
месецу за претходни месец.30

Исто тако и у претходном систему, остала је обавеза полагања дневног пазара

истог или најкасније наредног радног дана, али није остављена могућност онима који
су удаљени најмање петнаест километара од најближег седишта банке или предузећа
ПТТ саобраћаја уплату пазара изврше у року од три дана. Значи да су сва правна лица
и физичака лица која обављају делатност дужна да сав готов новац, примљен по било
ком основу, уплате на рачун своје банке. Исто тако, уколико готов новац који су
подигли са свог рачуна не исплате за намене за које је подигнут, дужна су да изврше
повраћај неисплаћеног износа истог, а најкасније наредног радног дана. Значи да више
не постоји лимит до ког је дозвољено држање готовог новца у благајни, који је био
представљен у виду висине благајничког максимума.31

5.2.ИНСТРУМЕНТИ УНУТРАШЊЕГ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

Под инструментима унутрашњег платног промета подразумевају се попуњени

обрасци који користи се у новчаним трансакцијама у корист или на терет рачунару
депонената. Ови обрасци платног промета своју улогу инструменти добијају тек
њиховом реалном функцијом у токовима платног промета. У ширем смислу, појам
инструмената платног промета укључује и обрасце који за одређивање новчане
трансакције користе претходне инструменте, тј. укључује један обарсце који имају свој
30
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd, 2006; str. 333.
31
www.megatrend-info.com, Skripta_IPP-Unutrašnji platni promet i banke,str.7; preuzeto 20.08.2009.
материјални и вредносни исказ, а којима се омогућава депонентима да располажу
новчаним средствима на својим рачунима.32

Одлуком о облику, садржини и начину коришћења јединствених инструмената

платног промета, прописани су четири инструмента платног промета:

 налог за уплату,

 налог за исплату,

 налог за пренос и

 налог за наплату.

Налог за уплату и налог за исплату инструмената готовинског платног промета,

док налог за пренос и налог за наплату представљају инструменте за безготовинско
плаћање.

Одлуком је такође прописано, да инструменте плаћања, односно инструменте за

располагање средствима са рачуна на основу којих се претпоставља претходно
наведени четири инструмента платног промета чине:

 чек,

 платна картица,

 акредитив.

5.2.1. Nalog za uplatu

Nalog za uplatu je instrument gotovinskog platnog prometa. Koristi se za uplate

gotovog novca kada klijent vrši uplatu na svoj tekući račun npr. uplate dnevnog pazara, kao i
kada građani izmiruju svoje obaveze i vrše druge uplate u korist računa koji vode kod banke.

32
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
 Štampa se na samokopirajućem papiru bele boje sa crnim linijama i sastoji se od dva
primerka. Prvi primerak se overen od strane banke vraća uplatiocu, a drugi ostaje banci kao
dokument na osnovu koga je izvršena uplata.

Nalog za uplatu sadrži sledeće elemente:

 uplatilac

 račun primaoca

 primalac

 iznos

 oznaka valute

 svrha uplate

 model i poziv na broj (odobrenja)

 šifra plaćanja

 poziv na broj odobrenja

 место и датум пријема

 датум валуте

 печат и потпис уплатиоца

Slika 1. Nalog za uplatu

Банка попуњава датум валуте, шифре плаћања и податке којима оверава уплату,
док све остали елементи попуњава уплатилац готовине.
 5.2.2. Налог за исплату

Налог за исплату је такође готовински инструмент платног промета. Овај

инструмент користи правно или физичко лице када подиже средства са свог рачуна у
готовом новцу, или када на терет вашег рачуна налаже исплату у готовом новцу
примаоцу који нема отворен рачун код банке. Штампа се на самокопирајућем папиру
беле боје са црвеним линијама и састоји се од два примерка. Први примерак се враћа
исплатом, док други остаје банци као доказ о на основу извршене исплате.

Налог за исплату је по својој природи заменио чек који више није инструмент
платног промета, већ инструмент плаћања.

Налог за исплату садржи следеће елементе:

 назив исплатиоца

 број рачуна исплатиоца

 назив примаоца

 износ

 ознака валуте

 шифра плаћања

 сврха исплате

 позив на број задужења

 број модела позива на број задужења

 место и датум пријема

 потпис примаоца, број личних карата и место издавања

 датум валуте

 печат и потпис исплатиоца (прекомерно).

5.2.3.Налог за пренос

Налог за пренос је безготовински инструмент платног промета и користи се

када дужник налаже банци да на терет његовог рачуна преносе средства у корист
рачуна повериоца, што значи да и дужник и поверилац морају имати отворене рачуне
код истих или различитих банака.
 Поред тога, овај налог се користи за пренос средстава са једног на други рачун
истог клијента, као и за евидентирање истог износа средстава у корист и на терет истог
рачуна по на основу измирења међусобних новчаних обавеза као што су цесија,
компензација, асигнација и друге. Налог за пренос се штампа на папиру беле боје са
црним линијама.

Састоји се од једног примерка на основу кога врши задужење једног и одобрење

другог рачуна истог клијента, као и задужење и одобрење истог рачуна. На захтев
клијента, банка издаје потврду о пријему налога за пренос као и потврду о извршењу
тог налога.

Налог за пренос садржи следеће елементе:

 начин извршења налога-хитно

 назив повериока-примаока

 број рачуна дужника-налогодавца

 износ

 назив дужника-налогодавца

 број рачуна повериоца-примаоца

 ознака валуте

 шифра плаћања

 сврха плаћања

 позив на број задужења

 број модела позива на број задужења

 број модела позива на број одобрења

 датум валуте

 место и датум пријема

 печат и потпис дужника (прекомерно).

Slika 2. Nalog za prenos76

 Банка неће примити извршење налоге за пренос уколико утврди да их нису
потписала лица овлашћена за распоређивање средстава на рачун код банке, који нису
оверени печатом клијента, да уз налог није поднета прописана документација, као и у
другим случајевима утврђених неправилности.
 5.2.4. Налог за наплату

Налог за наплату је инструмент безготовинског платног промета којим

поверилац иницира да се изврши наплата средстава са рачуна дужника и то у складу са
овлашћењем добијеним од њега. Користи се у случајевима наплате доспелих хартија од
вредности и других инструменти обезбеђења плаћања, отворених акредитива, при
наплати провизије за услуге платног промета и другим случајевима.

Налог за наплату штампа на самокпирајућем папиру беле боје са црвеним

линијама.

Састоји се од два примерка од којих се први враћа повериоцу, а други задржава

банка као основ наплате, тј. задужења рачуна дужника и одобрење рачуна повериоца.
Банка је дужна да на захтев клијената изда потврду о извршеном плаћању.

Налог за наплату садржи следеће елементе:

 назив дужника

 број рачуна дужника

 назив повериоца-налогодавца

 ознаку валуте

 број рачуна повериоца-налогодавца

 шифра плаћања

 износ

 сврха плаћања

 позив на број задужења

 број модела позива на број задужења

 позив на број одобрења

 број модела позива на број одобрења

 датум валуте

 место и датум пријема

 печат и потпис повериоца-налогодавца (овер).

Дужник може дати овлашћење повериоцу да располаже средствима са његовог

рачуна на на основу менице, чека, гаранције, отвореног акредитива, уговореног
овлашћења или једностраног писменог овлашћења.
 Једноставно писмено овлашћење је образац који садржи основне податке о
дужнику и повериоцу (назив и број рачунара), основ за задужење рачунара, печат и
потпис овлашћеног лица дужника као и овлашћеног лица у банци, износ средстава и
дан доспећа, тј. дан када поверилац може да захтева наплату са рачуна дужника.
Писмено овлашћење дужник подноси у два примерка својој банци, која их оверава и
један примерак враћа дужнику, а други задржава за своје потребе као доказ о датом
овлашћењу. Оверени примерак овлашћења дужник доставља повериоцу чиме му даје
право располагања износом средстава на свом рачуну.

Када дужникова обавеза доспева за плаћање, поверилац подноси овлашћење

своје банке заједно са налогом за наплату и на тај начин иницира трансфер задужења
са рачуна дужника писменим или електронским путем о повлачењу овлашћења. С
обзиром на ову могућност пружа повериоцу несигурност у погледу ресализације
налога за наплату на основу једностраног писменог овлашћења, у пракси је дошло до
веома ретке примене овог инструмента. Зато је у новом Закону о платном промету
искључена могућност опозива овлашћења датог повериоцу од стране дужника.
Предвиђено је да банка дужника може одбити налог за плаћање само у случају смрти
дужника или губитка његове пословне способности, односно у случају стечаја или
ликвидације дужника-правног лица.

Прописани инструменти платног промета могу бити у писаној форми (обрасци

правоугаоног облика и димензија 99 к 210), у електронској форми и усмени. Усмене
инструменте платног промет клијент може претпоставити банци само ако је таква
могућност посебно предвиђен уговором између банака и клијената. Да би се избегле
могуће рекламе, препоручује се постојање доказа за претпоставку усмене налоге у виду
снимљеног телефонског разговора или направљене писмене белешке.

Трансфер задужења се затим од банке повериоца доставља банци дужника која

извршава налог са рачуна дужника уколико поседује примерак овлашћења и уколико
дужник има покриће на рачун. Законом је предвиђена могућност да дужник опозове
овлашћење које је дао повериоцу, али пре извршења трансакција плаћања,
обавештавајући своју банку писменим или електронским путем о повлачењу
овлашћења.

Slika 3. Nalog za naplatu

5.3. ИНСТРУМЕНТИ ПЛАЋАЊА

5.3.1. Чек

Чек је инструмент плаћања који се издаје у законским прописима форми, у којој је

његов издавалац (трасант) даје налог банци (трасату), да на терет његовог покрића код
те банке исплати одређени износ новца који корисник чека (ремитенту), сам издаваоцу
чека или доносиоцу. Чек користи правна и физичка лица за исплату готовог новца на
терет рачуна издаваоца чека и за безготовинску наплату. Битна промена коју је донео
нови закон та што чек више није инструмент платног промета, већ инструмент плаћања
на основу кога се претпостављају иструменти платног промета.

Чек треба да садржи следеће основне елементе:

 означење да је чек, написано у самом слогу исправе

 безусловни водич да се плати одређена свота новца из трансатовог покривача

Онога име онога ко треба да плати (трасат)

 место где треба платити

 означавање дана и места издавања чека

 потпис онога који је чек издао (трасант)

Slika 4. Blanko ček

Чек се може трасирати само на банку ако је платив у земљи, а уколико је платив
у иностранству, може се трасирати и на друга лица. У случају да место плаћања чека
није изричито одређено, тада се сматра да је то оно место које је означено поред
трасатовог имена. Чек у коме није наведено место издања, сматра се да је издат у месту
које је наведено поред имена трасанта. Свака исправа у којој недостаје било који други
од основних елемената, не може се сматрати чеком.

Чек се састоји од једног примарка-чека, који остаје код банке као документ за
задужење рачуна трасанта. Део чека-талон задржава издавача чека у чековној
књижици. Талон служи као доказ о издатим чековима и садржи податке о датуму
издавања, износ, ремитенту и сврси исплате.

Чек може гласити на име, по наредби и на доносиоца. Чек на име је сваки онај
чек на коме је означено име корисника. Ако поред имена корисника стоји '' или
доносиоцу '' или било који други израз који исто значи, онда је реч о чеку на
доносиоца. Чек на доносиоца је и сваки онај чек на коме није означено име корисника
тј. ремитента. Чек по наредби садржи испред имена корисника клаузулу '' по наредби '',
што значи да се чек може исплатити корисник који је назначен на чеку или по његовој
наредби неком другом лицу.

У тренутку издавања чека, издавач мора имати покриће на рачуну код банке код
које је депоновао новчана средства. Овај депозит може бити у виду кредита који је
банка ставила на располагање издаваоцу чека. Издавање чекова без покрића кажњава
се под закону као превара.

Пренос чека се може вршити индосаментом, цезијом или обичном предајом. Чек
се преноси на основу уговора, тј. грађанско-правном цесијом само уколико на њему
стоји клаузула '' не по наредби '', док се обичном предајом (из руке у руку) преносе
чекови на доносиоца. Сви остали чекови могу да се пренесу индосаментом.
Индосамент мора бити безуслован и потпун, што значи да се мора односити на
целокупан износ одређен на чеку.

Према форми, разликује се пуни индосамент, бланко и ректа-индосамент. Пуни

иносамент садржи име лица на која се чек преноси (индосатор) потпис лица која се
преноси (индосанта).

Овим индосаментом чек на доносиоца се може претворити у име или у чек по

нареби. Бланко индосамент садржи само потпис индосанта тако да је даље преношење
чека могуће обичном предајом. Ректа-индосамент подразумева клаузулу '' не по
наредби '' и потпис индосанта, што значи да се чек може пренети на другога само
путем цесије, тј. грађанско-правног преношења.

Авал је изјава једног листа (авалисте) које својим потписима на чеку гарантује
исплату одређеног износа. Авалом се може обезбедити исплата целокупних чековних
шума или само одређеног дела. Ово обезбеђење може дати свако лице па и оно које је
издало, изузев трасата, чији авал не би имао правно дејство. Авал може бити пун и
бланко. Пун авал садржи име лица за које се даје авал и потпис авалиште, док код
бланко авала постоји само потпис авалисте. Због тога, било ко осим трасата да стави на
полеђини чека издатог на доносиоца свој потпис у намери да га пренесе, а не
исписујући одредбу о индосаменту, одговара као трасантов авалиста. Чек у овом
случају не губи својство чека на доносиоца.

Чек се плаћа по виђењу. У колико је на њему време доспелости другачије

одређено, таква исправа се не може сматрати чеком. С обзиром на доспева по виђењу и
да је забрањено његово акцептирање јер таква изјава не би имала правног дејства,
презентирање чека врши се само у циљу исплате.33

Приликом исплате чека, банка (трасат) мора обратити посебну пажњу на то да

чек није фалцификован, јер она сноси одговорност уколико исплати лажни чек.
Изузетак, где је штета која је проистекла из претраживања преиначеног или лажног
чека сноси трасант преиначеног чека, односно неистинити трасант лажног чека је
случај када су били трасанти, били њихови намештеници којима је поверено руковање
чеком кривичног поступка у погледу његовог преиначења, односно лажног издавања.
Због тога банка обично захтева да јој се неупотребљени и макулирани чекови врате, да
ће бити обавештена о издавању чекова на веће износе, да се на бланкетима чекова
ставља шифра и слично. У циљу спречавања злоупотребе сваки чек носи одговарајући
серијски број.

Чек се мора поднети на наплату у одређеном законском року који је утолико

дужи што је удаљеније место издавања. Тако, уколико је место издавања и плаћања
једно исто, рок за подношење чека на наплату је осам дана, а ако су различито петнаест
дана.

Поверилац може да поднесе чек на наплату банци код којих се води рачун
дужника на чији терет је издат чек, непосредно или путем поште. Приликом исплате
чека, трасат може захтевати да му ималац преда чек са потврдом на њему да је
исплаћен. Ако за извршавање примљеног чека нема довољно средстава, а подносилац
чека није изјаснио у пропратном акту да одбија делимичну исплату чека, банка ће
исплатити чека извршити до висине расположивих средстава на рачуну трансанта.
Банка има право да захтева да се ова делимична исплата забележи на чеку и да се изда
признаница на исплату суму.

Опозивање чека је радња којом трасант забрањује трасату да изврши исплату

чека из депонованог покрића. Опозив се може извршити кад протекни рок који је
одређен за подношење чека на исплату или ако тарасант непосредно пошаље чек
трасату који гласи на име или по наредби са наређењем да га исплати лицем означеном
у чеку, опозив стигне трасату пре него што је то наређење извршено. Банка као трасат,
дужна је да исплати чек уколико нема опозива и по истеку рока наплате. Ималац чека,
међутим, по истом овом ока лишен права регреса, тј. подношења чекају на исплату
издавача или осталим чековним дужницима у случају да банка не исплати чек
делимично или у целини.

Ималац чека може вршити регрес против трасанте, индосаната и авалиста

уколико је одбијена исплата чека који је поднесен у време. Подношење на исплату и
неисплата морају бити утвђени јавном исправом ('' протест због неисплате '') или
потписаном трасатовом изјавом на чеку да одбија његову исплату са навођењем датума
када је чек поднет на наплати.

33
90Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006;, str. 327.
 Ова изјава се мора унети у регистар протеста у протестном року о чему
протестни орган ставља потврду на чеку, тј. неговом алонжу. Протест због неисплата
мора се подићи пре него што заштитити рок за подношење на исплату. Ако чек који је
поднет на исплату последњег дана рока за подношење не буде исплаћено, протест се
може подићи још и првог радног дана који следи за ове. Регресни захтев имаоца чека
против трасанта и индосаната застарева у року од шест месеци од протека рока за
подношење на исплату, регресни захтеви индосаната једних против других и против
трасанта застаревају за шест месеци од дана када је индосант искупио чек или од дана
када је код суда поступно против њега.34

Имаоци чека подизање чековних тужби у циљу заштите својих права. Регресна
тужба се подноси када ималац чека није наплаћивање чека и поред предузимања
законом одређених радњи.35

Уместо да подигне регресну тужбу ималац може уз повраћај чека остварити

тражбину која је проистекла из правног односа који је био основно издавање или
преноса чека и то у редовној парници против трасанте или свога непосредног
индосанта. Остварење тражбине из основног односа ималац чека може вршити и онда
када нису испуњени услови за регрес или је овај застарео. Међутим, у овом случају,
имао се од његовог претраживања одбија износ штете коју је тужени дужник претрпео
због неблаговременог или пропуштеног подношења чека. Кад више не постоје услови
за подизање тужбе из основног посла, у чековном праву може се подићи тужба због
неоснованог богаћења.

Чек који је са предње стране прецртан са две паралелне линије које иду из
доњег левог у горњи десни угао, назива се барирани чек. Барирани чек је инструмент
безготовинског плаћања и користи се за пренос средстава са рачуна налогодавца-
трасанта на рачун корисника-ремитента. Њега ималац може искористити само на тај
начин који ће га поднети банци на наплату. Уз барирани чек, подносилац чека на
наплату доставља списак барираних чекова и налог за наплату (образац бр.4), које
банке, уколико се не односе на њене клијенте, шаље банци код којих се води пословни
рачун издаваоца барираног чека и то истог дана препорученим писмом.

Прецртавање барираног чека може бити посебно и посебно. Прецртавање је

опште, ако између паралелних линија стоји само '' банка '', што значи да није
именована једна одређена, тако да се чек може наплатити преко било које банке. Ако је
између ових линија наведена одређена банка која треба да исплати чековнни износ,
прецртавање чека посебно. Ималац таквог чека може да наплати само преко те банке,
али има право да одреди неку другу банку да ту наплату изврши. Опште прецртавање
се може претворити у посебно, док се обрнуто није могуће.

Трасант, као и сваки ималац чека, може да забранити да се чек исплати у

готовом новцу. То се постиже исписивањем на предњој страни чека, преко слога,
34
94www.megatrend-info.com, Skripta_IPP-Unutrašnji platni promet i banke,str.8; preuzeto 20.08.2009.
35
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str.328
израза '' само за обрачун ''. У у овом случају чек се може наплатити само путем
рачунара са трасатом или са лицем које има рачун код трасата. Помоћу обрачунског
чека, трасант издаје налог трасату (банци) да задужи његов рачун за одређени новчани
износ, а у корист ремитента. За разлику од других чекова, обрачунски не може бити
издат на доносиоца, а с обзиром да се унета клаузула не може поништити, обрачунски
чек се не може претворити у готовински.

Са становишта лица која врши плаћање, чек је интересантан због временског

интервала од дана издавања чека до дана задужења његовог рачуна. Безготовинаким
плаћањем чекајући избегавају се опасности крађе новца и хабанња новчаница, а
истовремено, средства депонована у банци нос камату. Међутим, често је проблем
проблем који је имао наплате због тога што издавалац чека може у тренутку наплате
чека бити неликвидан. Овај проблем решава на различите начине којима се гарантује
исплата по чеку. Тако клијенти банке могу добити чекове које су у суштини већ
платили, јер је за одређени износ њихов рачун унапред задужен, односно блокиран је
покривајући ради заштите сигурности наплате чека о року доспелости.

Покривени чек се издаје на основу унапред издвојених средстава на посебан

рачун код банке. Овај чек издаје банку код које се води рачун, али по претходном
преношењу одговарајућег износа средстава са његовог текућег рачуна на посебан
рачун код банке. Имаоци покривених чекова могу их поднети на наплату банке код
којих се воде њихови рачуни или директно банци код којих се води рачун издаваоца
чека чији је терет чек издат. После истека рока од шест месеци од дана када се мора
поднети на исплату, банка ће одбити његову исплату и на захтев клијента извршити
повраћај пренетих средстава на на основу којих је чек издат на његов текући рачун.
Повраћај пренетих средстава може се извршити и пре одбијања исплате покривеног
чека, уколико клијент поднесе захтев и приложи неискоришћене покривене чекове
ради њиховог поништења. На овај начин корисник чека има сигурност његове наплате,
али је зато издавач у много неповољном положају јер унапред издваја средства са
својим рачунаром.

Као гаранција исплате чека се могу користити и тзв. чековне гарантне картице.
Ималац чекова мора да има и пластичну картицу коју издаје банку као свог клијента.
Њу ималац чека презентира заједно са чеком, чиме корисник чека гарантује исплату од
стране банке исплатиоца.36

36
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str.329.
 5.3.2. Платне картице

Платна картица је инструмент безготовинског начина плаћања и инструмент за

подизање готовог новца код издаваоца картице или преко банкомата. То је мали комад
пластике који садржи неко средство за идентификацију, што омогућава особи на којој
картица гласи је користи за наведене намене. У нашој земљи употреба пластичне
картице је прилично заступљена, и очекује се да ће један у све већем обиму
замењивати чекове и готовину.37

Платне картице се могу поделити у три групе:

 крадитне картице

 дебитне картице

 унапред плаћене картице

Кредитне картице садрже одређени кредитни лимит који потрошач може

користити приликом куповине робе или повлачењем готовине. То значи да је банка
одобрила власнику кредитне картице унапред одређену кредитну линију. Плаћање
кредитним картицама може се вршити свима онима који су са издаваоцем тих картица
ступили у уговорену обавезу да ће при њиховом презентирању давати имаоцу робу или
услуге. При томе је власник кредитних картица дужан уз презентацију кредитних
картица да потпише рачун који продавац робе или давалац услуга доставља издавање
кредитних картица од кога врши наплату у уговореном року.

Клијент банке коме је банка издала кредитну картицу има одвојен рачун по
крадитној картици од његовог текућег рачуна. Он обично на месечној основи добија
стање на рачун картице. Одобрени кредит, тј. дужнички салдо на том налогу може
бити у целости исплатити на крају месеца или се може исплативати у ратама, при чему
неизмирени дуг прелази у продужени кредит који банка наплаћује камату.103 Поред
тога, неке банке наплаћују и годишњу таксу или чланарину власника картица.

Дебитна картица омогућава њеном власнику да директно задужи свој рачун код
банке.

Власник ове картице после куповине нема период слободног кредита. То значи
да комитент даљинским комуникационим везама повлачењем новца са свог текућег
рачуна код банке, без потребе да физички дође у банку. Дебитне картице се могу

37
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd,2006; str.330
користити у трговинским радњаме које су снадбевене ПОС терминалима или
банкарским аутоматима (АТМ).

Власник дебитне картице који повлачи новац или врши плаћање за куповину
робе или услуге, одмах се задужује на свом рачуну код банака. Управо због тог
тренутног задужења рачуна потрошача који се користе користећи интернет везе са
компијутерским центром,

дебитне картице су повољне за продавце, односно даваоце услуге, на чији рачун

се такође рачуна

тренутно трансферишу средства. Међутим, власник дебитних картица има

могућност коришћења

средства само до износа покрића на свом рачуну код банака.38

Унапред плаћене картице садрже компијутерски чип на који се „убацује“ износ

новца рачуна власника картице или готовинксом наплатом од њега. На овим картицама
је дакле, ускладиштена одређена вредност, односно унапред уплаћена средства која су
на доступност клијенту. Приликом куповине робе или коришћења услуга тај износ се
смањује коришћењем терминала на продајним местима. Унапред плаћене картице могу
бити једнонаменске и вишенаменске. Једнонаменске картице су обично једнократне
тако да се по искоришћавању на њима ускладиштених вредности не могу '' допунити ''
и понова користити (картице са телефонским говорницама, за паркинг, мобилни
телефон ...). За разлику од ових, вишенаменске картице се могу „пунити“ и оне се
користе као опште средство плаћања местима која су снадбевена специјалним
терминалима.

Унапред плаћене картице преносе један од облика електонског новца. Али овде
спадају само вишенаменске унапред плаћене карице, због тога што електронски новац
поседује две основне карактеристике: унапред уплаћена новчана средства са стране
власника електонског новца и широка прихватљивост електронских вредности у
плаћањима за низ роба и услуга. Према томе, унапред плаћене картице којима се врши
само једнонаменска плаћања не спадају у концепт електронског новца.

Да би власник електронског новца могао да користи користи за плаћање,

претходно мора купи одређену вредност електронског новца у замену за
конвенционални новац.

Куповином електронског новца врши „плаћање унапред“, јер унапред купује

жељене износ електронског новца који ће се касније користити за плаћање, за разлику
од дебитних картица где власник врши „плаћање касније“.

Код платних картица сигурност је обезбеђена путем личног идентификационог

броја који се састоји од дигиталних знакова и уграђен је на магнетну траку или чип, у

38
www.megatrend-info.com, Skripta_IPP-Unutrašnji platni promet i banke,str.8; preuzeto 20.08.2009.
зависности од врсте картице. По овом критеријуму картице се могу поделити на
картице са магнетом траком и интелигентне картице (паметне картице).

Стандардне пластичне картице садрже магнетну траку на којој је уписан ПИН

(индетификација

број) власника картице, његово име, број рачунара и ограничење коришћења

картица. Интелигентне картице су истог облика као и стандардне, али садрже уграђени
силицијумски микропроцесорски чип који даје, овој картици битне предности у односу
на картице са магнетним траком: могућност коришћења више функција са једном
картицом, смањење злоупотребе, доношења офлајн одлука и онлајн контрола. Смарт
картица је у стању да се знатно региструје већи број информација него картица са
магнетним траком, има могућност доношења одлука по већ одређеним правилима
програмираним на чипу без потребе да се контактира издаваоц картице, чиме се не
оптерећују комуникационе линије, а сам процес се убрзава.

Издавалац картице могу се контролисати коришћењем паметних картица и

након њеног издавања.

Тако је, уколико је неки корисник картице временом изгубио одређени

кредибилитет који је поседовао, издавалац може послати команде за блокирање
одређених функција приликом прве мрежне приступне картице хосту издаваоца. На
овај начин је знатно повећана контрола картица коришћења од стране њиховог
издаваоца, постојање микропроцесора са сигурносним механизмима води могућност
копирања и злоупотребе на најмање могућу меру.

Србија се издваја од осталих земаља Балкана када је у питању заступљеност

платних картица и у односу на извештај НБС, крајем јуна у Србији, било је око 5,8
милиона платних картица, 2.679 банкомата и 60.607 трговина које имају терминале за
плаћање картицама.

Такође, у Србији постоје значајне регионалне разлике у коришћењу платних

картица, највише збогслабијег развоја инфраструктуре и мањег финансијског
образовања становништва, на буквар, према истраживању Мастериндекс Србија, 65
одсто активних корисника из Београда плаћа картицом неколико пута недељно, док је
тај поступак у централној Србији и Војводини 45 одсто.

Од 100 активних корисничких картица из Београда, њих 32 најчешће користи

картице бензинским пумпама, 19 најчешће плаћа картицом у ресторанима , а само њих
троје користи картице за куповину путем интернета.39

5.3.3. Акредитив

39
Podaci za izradu chart-a preuzeti sa http://www.mtsmondo.com/ekonomija/.
 Акредитив је инструмент плаћања којим клијент даје налог за налог код којих је
отворен рачун за одређена средства, уз одређене услове, стави на располагање
одређеним правном или физичком лицу код исте или друге банке.112 Акредитив као
инструмент плаћања у земља може бити обичан, документарни или робни, опозиви и
неопозиви и трајни.40

Обични акредитиви су карактеристични по томе што исплата суме на којој гласа

није условљена испуњењем одређених услова. За разлику од њих, документарни
акредитиви су такви, код којих корисник акредитива мора поднети банци одговарајућу
документацију да би могао да располажу њима. Значи да је испуњење акредитивних
обавештења у овом случају везано за презентацију акредитивних докумената. Њима
корисник акредитива показује да је поступно по договореним условима. Која
документа је дужан да поднесе банци, одређује се у самом налогу за отварање
акредитива. То могу бити трговачке фактуре, разна отпремна документа као што су
товарни лист, коносман, талони отпремница којима се доказује извршење испоруке
робе, као и документа о осигурању и друга документа која се предвиђа у акредитиву. 41

Опзиви акредитив је карактеристичан по томе што се могу изменити услови

његовог коришћења и може бити пониште без претходног обавештавања и сагласности
корисника акредитива. Међутим, ако је акредитив неопозив, налогодавац не може
опозвати нити мењати договорене услове без претходног корисника података. Али то
не значи да ови могу неограничено дуго трајати. Наиме, на сваком акредитиву мора
бити назначен рок трајања. Он се код опозивог акредитива може означити одређеним
датумом или акредитивом важи '' до опозива '', док се неопозиви акредитив не може
отворити са роком важења до опозива. Акредитив се може отворити са најдужим
роком важности од једне године у случају је у питању опозиви, док рок неопозивог
акредитива може бити и дужи од једне године.

Стални (трајни) акредитив се обнавља дневно, недељно или месечно до истека

рока трајања. Он је карактеристичан по томе што се по исцрпљвању акредитивног
износа не гаси, већ се аутомацки обнавља тј. враћа првобитну износ сваког дана,
недеље или месеца.42

Приликом његовог отварања налогодавац одређује после ког временског

интервала ће се обнављати, као и рок његовог трајања. Код сталних дневних
акредитива, банка која отворио је акредитив на рачуну налогодавца резервише
надељни, односно месечни износ акредитива. Тако банка код које се користи дневни
стални акредитив, обавезна је да се придржава услова коришћења акредитива и да
дозвољава исплате у току једног дана за поднете налоге само до износа на који је
отворен акредитив. Клијент који није искористио целокупни акредитивни износ
претходног дана, нема право коришћења неискоришћеног дела износа наредних дана.

40
www.mtsmondo.com/ekonomija/, pročitano 03.09.2009
41
Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd, 2006; str.334.
42
www.megatrend-info.com, Skripta_IPP-Unutrašnji platni promet i banke,str.9; preuzeto 20.08.2009.
Код трајног акрадитива, као рок трајања може се одредити да важи до опозива или до
одређеног рока који може бити дужи од једне године.43

Клијент који захтева отварање акредитива, подноси банке код којих се води
његов рачун налог акредитива, који мора бити потписан са стране лица овлашћених за
располагање средствима са рачуна клијента. Банка по захтеву клијента отвара
акредитив на поднетом обрасцу у четири примерка. Први примерак остаје банци
налогодавца као документ на на основу кога је отворен акредитив. Други примерак-
извештај о отварању акредитива предаје се налогодавцу, трећи и четврти достављају
банци корисника акредитива. Она трећи примерак-извештај носиоцу, задржава за себе,
четврти примерак-извештај корисника, доставља кориснику акредитива44.

6.ТРАНСАКЦИЈЕ ПЛАЋАЊА

43
114Živković A., Stanić R., Krstić B.: „Bankarsko poslovanje i platni promet“; Ekonomski fakultet Beograd,
Beograd, 2006; str. 335.
44
www.megatrend-info.com, Skripta_IPP-Unutrašnji platni promet i banke,str.9; preuzeto 20.08.2009.
 Инструменти платног промета као унапред утврђени и оштампани обрасци,
попуњавањем постају налози за плаћање чијим се подношењем банци иницира
трансакција плаћања.

Учесник у платном промету може достављати налоге за плаћање носиоцу

платног промета на различите начине: на обрасцима, на магнетним носиоцима,
рачунарском комуникацијом или усменим путем. Сходно томе, прописане су три
форме налога за плаћање:

 налог у писаној форми,

 електронски налог,

Усмени налог.

Без обзира на формулу, сваки налог за плаћање мора садржати податке о

издавању и примаоцу налога и њиховим банкама, подаци о износу, као и други
прописани подаци.

За усмено предвиђање налога за плаћање неопходно је да је таква могућност

предвиђено уговором о отварању и вођењу рачуна између банака и клијената.

Под трансакцијом плаћања подразумева се пренос новчаних средстава са рачуна

дужника на рачун повериоца, као и пренос новчаних средстава са рачуна дужника
повериоцу-исплата средстава повериоцу у готовом новцу. Трансакција плаћања
иницира налогодавац подношењем банци налога да изврши одређену трансакцију.
Банка која прима овај налог за плаћање којим се иницира трансакција плаћања назива
се иницијална банка. Пријемна банка је свака банка која прима налог за плаћање
пошиљаоца, док она банка која је идентификована у налогу за плаћање, у којој се
извршава трансакција за плаћање одредишна банка.

Независно од тога ко је иницијатор трансакција, дужник или поверилац,

трансакција може бити:

 пренос одобрења, или

 тарнсфер задужења,

а у зависности од тога да ли се рачуни дужника и повериоца налазе у истој или

различитим банкама:

 интерни трансфер или

 мађубанкарски трансфер.