VISOKA POSLOVNA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
AAK


SEMINARSKI RAD
Predmet: BERZE I FINANSIJSKA TRITA
VRSTE FINANSIJSKIH TRITA
Mentor: Student:
Prof. dr
Broj indeksa

aak, maj, 2010. godina.
Sadraj
I UVOD
Razijenu tri!nu "riredu nemogu#e je zamis$iti %ez razijenog finansijskog
sistema koji mora da omogu#i efikasno "oezianje su%jekata koji imaju i!koe sa
jedini&ama koje imaju manjkoe finansijski' sredstaa i ka"ita$a. (a taj nain se "omo#u
njega ostaruju mnoge ekonomske funk&ije. Razijeni finansijski sistem "odrazumea
"ostojanje sk$adne razijenosti najmanje tri osnona e$ementa ) finansijski' tri!ta,
finansijski' institu&ija i finansijski' instrumenata. *na$iza naedena tri e$ementa
"redsta$ja %azinu strukturu oog zar!nog rada, "ri emu je tei!te usmereno ka ana$izi
finansijski' tri!ta. + tom smis$u deta$jno se ana$iziraju kako "rimarna, tako i sekundarna, kako
%erzanska, tako i an%erzanska tri!ta. ,edan od &i$jea je i deta$jno u"oznaanje sa "ojedinim
segmentima finansijski' tri!ta, kao !to su: tri!ta no&a, ka"ita$a, deriata, deiza, itd. Sa as"ekta
- +./0 2
1. /P123 / 4-(*(S-,S5-M 2R6-12-M* 7
1.1. Pojam finansijski' tri!ta 7
1.2. 8naaj finansijski' tri!ta 9
2. .RS23 4-(*(S-,S5-: 2R6-12* 9
2.1. Pode$a "rema roku dos"e#a ;
2.2. Pode! "rem! "odr#$%# &o%e "o&r'(!%# <
2.7. Prema "rau koje se na$azi u nji'ooj osnoi 10
2.=. Pode$a "rema remenu "$a#anja i is"oruke 10
2.9. Pode$a "rema "rirodi transak&ije 11
2.;. Pode$a "rema "rometu 11
2.>. Pode$a "rema organiza&ionoj strukturi 12
2.?. Pode$a "rema finansijskim tokoima 12
2.<. Pode$a "rema organizoanosti mesta na kojima se trguje 17
2.10. Pode$a "rema ti"u finansijske aktie 17
-- 8*5@,+*5 1>
--- @-23R*2+R* 1<
2
teorije sistema "oznato je da saku zem$ju moemo "osmatrati kao jedan sistem koji se
sastoji iz e#eg %roja "odsistema. /tuda, moemo gooriti o "ranom, "o$itikom,
"rirednom i drugim "odsistemima jedne zem$je. MeAutim, g$edano sa ekonomskog
as"ekta "ose%no je znaajan "riredni sistem, %ez ijeg funk&ionisanja ne %i %io mogu#
o"stanak zem$je. 2akoAe, njego znaaj "ose%no se og$eda u"rao u o%$asti izuaanja
nauke o finansijama, o%zirom da je za finansije karakteristino da i' tre%a izuaati kao
integra$ni deo uku"nog "rirednog sistema. S tim u ezi, tre%a imati u idu injeni&u da je
za "riredni sistem karakteristino, "re sega s$ede#e: dinaminost, otorenost, i s$oenost.
4inansijska tri!ta "redsta$jaju tri!te no&a, tri!te deiza i tri!te ka"ita$a. /a
tri!ta su istoremeno i jedan od r$o znaajni' faktora "roizodnje. /a tri!ta r!e
osnone funk&ije finansijskog menadzmenta, kako na mikro, tako i na makro finansijskoj
sta%i$nosti, odnosno na na&iona$nom i menunarodnom "rirednom kretanju. Razoj
finansijski' tri!ta "okazuje da "ostoje tenden&ije integra&ija na&iona$ni' ekonomija u
setski sasta re"roduk&ije. + saremenim us$oima integrisanje u setske ekonomske
"ro&ese "redsta$ja se kao "ret"ostaka i za ekonomski i za dru!teni razoj. 4inansijska
tri!ta su jedan od ini$a&a u saremenim ekonomskim odnosima, koja direktno utiu na
razoj "rirede, odnosno &e$oku"nog "rogresa jedno' dru!ta. 8ato je u interesu okruenja
u okiru koji' se na$aze finansijska tri!ta da %udu sta%i$na, jer na taj nain utiu da
finansijska tri!ta ne tr"e "otrese, !to se direktno odraaa na mikro i makro sta%i$nost
finansijski' tri!ta. Stoga #e tema oog seminarskog rada %iti rste finansijski' tri!ta.
)* OPTE O FINANSIJSKIM TRITIMA
4inansijska tri!ta se mogu "osmatrati u !irem i uem smis$u. + !irem smis$u,
finansijska tri!ta "ostoje suda gde se o%a$jaju finansijske transak&ije. + uem smis$u,
mogu se definisati kao organizoana mesta na kojima se susre#u "onuda i tranja za
raz$iitim o%$i&ima finansijski' instrumenata Bi$i aktieC. Preko finansijski' tri!ta
"riredni su%jekti do$aze do sredstaa neo"'odni' za finansiranje sog "os$oanja. /na
o$ak!aaju "oezianje su%jekata koji ras"o$au i!koima finansijski' sredstaa i
su%jekata kojima nedostaju finansijska sredsta, odnosno "oezuju de znaajne
makroekonomske kategorije D !tednju i inesti&ije. 4inansijska tri!ta "redsta$jaju
najznaajniji faktor uku"nog ekonomskog i "rirednog sistema u zem$jama sa razijenom
tri!nom "riredom. /na omogu#aa norma$no odijanje "riredni' odnosa. Preko
finansijski' tri!ta r!i se a$oka&ija akumu$a&ije sa &i$jem da se ona najefikasnije u"otre%i
7
u "roizodnji. Su%jekti koji ras"o$au i!koima sredstaa, "utem kredita i$i $asniki'
ude$a sta$jaju i' na ras"o$aganje su%jektima koji se %ae "roizodnjom.
)*)* Po%!m +',!,-'%-&'. tr/'0t!
2e!ko je dati jedinstenu i unierza$nu defini&iju finansijskog tri!ta. +mesto toga,
danas moemo gooriti o i!e "ristu"a njegoom definisanju. (aj!ire "osmatrano,
finansijsko tri!te "ostoji suda gde se o%a$jaju finansijske transak&ije. 8%og toga, za
"otre%e na!eg iz$aganja mi #emo finansijsko tri!te definisati kao organizoano mesto na
kome se susre#u "onuda i tranja za raz$iitim o%$i&ima finansijski' instrumenata Bi$i
aktieC. 4inansijska tri!ta "redsta$jaju najznaajniji deo integra$nog tri!ta jedne zem$je
i$i, !ire "osmatrano, jednog regiona. 4inansisjko tri!te,
1
u osnoi, ine kreditno tri!te i
tri!te 'artija od rednosti, "ri emu mogu#nost razoja i %rzina rasta "rirede jedne zem$je
zaisi, "re sega, od razijenosti tri!ta 'artija od rednosti. + saremenim us$oima
naj%ri razoj %e$ee tri!te duniki' i 'i%ridni' 'artija od rednosti, kao i tri!te
izedeni' 'artija, %ez koga je nezamis$io "os$oanje jer omogu#aa snienje rizika i
maksimiziranje "rofita raz$iiti' uesnika. 4inansijska tri!ta do"rinose "rirednom
razoju, jer doode do "oe#anja mo%i$nosti finansijski' sredstaa. 4inansijska tri!ta se
mogu "osmatrati u !irem i uem smis$u. + !irem smis$u, finansijska tri!ta "ostoje suda
gde se o%a$jaju finansijske transak&ije. + uem smis$u, mogu se definisati kao
organizoana mesta na kojima se susre#u "onuda i tranja za raz$iitim o%$i&ima
finansijski' instrumenata Bi$i aktieC. Preko finansijski' tri!ta "riredni su%jekti do$aze do
sredstaa neo"'odni' za finansiranje sog "os$oanja. /na o$ak!aaju "oezianje
su%jekata koji ras"o$au i!koima finansijski' sredstaa i su%jekata kojima nedostaju
finansijska sredsta, odnosno "oezuju de znaajne makroekonomske kategorije D !tednju
i inesti&ije. 4inansijska tri!ta "redsta$jaju najznaajniji faktor uku"nog ekonomskog i
"rirednog sistema u zem$jama sa razijenom tri!nom "riredom. /na omogu#aa
norma$no odijanje "riredni' odnosa.
Preko finansijski' tri!ta r!i se a$oka&ija akumu$a&ije sa &i$jem da se ona
najefikasnije u"otre%i u "roizodnji. Su%jekti koji ras"o$au i!koima sredstaa, "utem
kredita i$i $asniki' ude$a sta$jaju i' na ras"o$aganje su%jektima koji se %ae
1
4inansijska tri!ta u ekonomijama zema$ja u tranzi&iji se razijaju kao nastaak o%u'atne "riatiza&ije
"reduze#a. 8a "riatiza&iju se koriste mnogi inoatini metodi Bna "rimarnom tri!tuC. 2ransak&ije na
sekundarnom tri!tu takoAe imaju neke s"e&ifine karakteristike.
=
"roizodnjom. 4inansijsko tri!te je deo "rirednog sistema koji omogu#aa us"osta$janje
eza izmeAu su%jekata sa i!kom i su%jekata sa manjkom finansijski' sredstaa. /no je
%i$o koje mesto gde do$azi do trgoanja, odnosno susretanja "onude i tranje za raz$iitim
o%$i&ima finansijski' sredstaa i$i aktie. Razijenost i efikasnost finansijskog tri!ta
omogu#aa da se us"ostai ranotea izmeAu !tednje i inesti&ija i da doAe do o"tima$ne
a$oka&ije s$o%odni' finansijski' sredstaa koja #e doesti do toga da fmansijskim
sredstima ras"o$au oni koji su stanju da "$ate naji!u &enu i sag$asno tome da i' naj%o$je
u"otre%e. Pored a$oka&ije sredstaa, na finansijskom tri!tu se o%a$ja i a$oka&ija rizika. +
najkra#em, fmansijski sistem "redsta$ja EmazioF "rirednog sistema ija se neefikasnost
znaajno odraaa na BneCfunk&ionisanje "rirede. Razoj tri!ta je "ro&es u kojem se r!e
"romene u e$iini tri!ta, strukturi tri!ta i$i u nainu na koji se o%a$jaju "os$oi na
tri!tu, sa &i$jem da se "oe#aju "erformanse tri!ta i na taj nain i koristi koje ono ima za
dru!to..e$iina tri!ta zaisi "rensteno od e$iine "o"u$a&ije u jednoj zem$ji i njene
sto"e rasta, E"enetra&ijeG odnosno u$aska "o"u$a&ije na tri!te, kao i od toga da $i je
mogu#a interna&iona$iza&ija tri!ta uoAenjem "roizoda koji mogu "riu#i inostrane
inestitore
2
. Sa as"ekta strukture tri!ta, razoj se moe "odsta#i izmenom us$oa za u$azak
na tri!te Bn"r. e$iminisanjem u$azni' %arijeraC i "romenom odgoaraju#i' tro!koa Bn"r.
sniaanjem taksi i naknada da %i se "os$oa$oC.
)*1* Z,!$!% +',!,-'%-&'. tr/'0t!
4inansijska tri!ta "redsta$jaju najznaajniji i najoset$jiiji deo uku"nog
ekonomskog i finansijskog sistema sake zem$je. /na omogu#aaju norma$no i nesmetano
funk&ionisanje na&iona$ne ekonomije. (a njima se odraaaju sa z%ianja u rea$nim
tokoima dru!tene re"roduk&ije. /na "redsta$jaju jedan od osnoni' "ostu$ata tri!ne
"rirede. 4inansijska tri!ta su deo ekonomskog sistema. (a nji' r!e uti&aj "romene na
tri!tu "roizoda i "romene faktora "roizodnje.
2akoAe, finansijska tri!ta r!e "oratni uti&aj na tri!te "roizoda i faktore
"roizodnje. Razojem finansijski' tri!ta "oe#aa se "onuda finansijski' instrumenata,
ime i drugi o%$i&i aktie "ostaju "redmet tri!nog a$orizoanja. 4inansijska tri!ta imaju
e$iki znaaj za razoj "roizodnje, "oe#anje dru!tenog "roizoda i ostarianje
akumu$a&ije. / znaaju finansijskog tri!ta za "os$oanje "reduze#a nije "otre%no "ose%no
gooriti. 8a raz$iku od drugi' tri!ta, na "rimer ro%nog tri!ta, na finansijskom tri!tu
trguje se o%e#anjima ) !to je "otre%no "oznaati i uaaati. Predstani&i "reduze#a koje
2
0r .ujoi#, S., /snoe finansijskog menadmenta, +nierzitet Megatrend, Beograd., 2009., str. 171.
9
nudi o%e#anja ) o%ino nude de rste o%e#anja. S jedne strane, o%e#aa se da #e se "$a#ati
odreAeni iznos i$i ot"$ata i$i ra#anje sredstaa, meseno, "o$ugodi!nje, godi!nje, i$i u
nekom drugom roku i$i na neki drugi dogooren nain.
S druge strane, o%e#aaju se "raa na ue!#e u "rofitu "reduze#a i "raa na udeo u
imoini "reduze#a. 0a %i se mog$o gooriti o finansijskom tri!tu, mora %iti o%ez%eAeno
da se ne nude o%e#anja o$ako i da se, isto tako, ne ku"uju o%e#anja o$ako. 2o se ne moe
drugaije "osti#i nego da onaj koji nudi o%e#anja ima iznad se%e $asnika "reduze#a
Buko$iko nije sam $asnikC koji ne dozo$jaa da se to radi na !tetu njegoe imoine. -sto to
ai za onoga ko ku"uje o%e#anja ) i on mora imati iznad se%e $asnika Buko$iko sam nije
$asnikC koji se %rine o tome da se ku"oinom o%e#anja ne smanjuje njegoa imoina. 5ao
!to je do sada reeno, finansijska i$i ka"ita$na tri!ta su ona tri!ta na kojima se trguje
finansijskim sredstima Bka"ita$omC.
1* VRSTE FINANSIJSKIH TRITA
4inansijska i$i tri!ta ka"ita$a "redsta$jaju jedan od etiri osnona o%$ika tri!ta D
"ored ro%a, rada i us$uga. 2ri!ta "osreduju izmeAu "onude i tranje, !to u s$uaju
finansijski' tri!ta znai izmeAu !tednje i u$aganja. Postoji e#i %roj kriterijuma za "ode$u
finansijski' tri!ta "a, samim tim, i i!e rsta finansijski' tri!ta.
1*)* Pode! "rem! ro&# do-"e2!
H$ana "ode$a finansijski' tri!ta je ona koja i' srstaa u de osnone kategorije,
s o%zirom na rok dos"e#a finansijske aktie kojom se trguje na finansijskim tri!tima:
1. 2ri!te no&a Bkratkorono tri!teC je segment finansijski' tri!ta za kratkorone
o%$ike finansijske aktie, gde se trguje ira$nim no&em i 'artijama od rednosti sa rokom
dos"e#a kra#im od godinu dana. /snoni uesni&i su %anke. /o tri!te o%ez%eAuje
$ikidnost i so$entnost "rirednim su%jektima. 2ri!te no&a kao segment finansijskog
tri!ta "redsta$ja isoko s"e&ija$izoani o%$ik o"era&ija ku"oine i "rodaje no&a, osta$i'
$ikidni' sredstaa i kratkoroni' 'artija od rednosti. 2ri!te no&a u se%i sadri:
7
) 2rgoanje no&em i kratkoronim 'artijama od rednosti,
) -nstitu&ije i organiza&ije koje osiguraaju kratkorona sredsta Bde"oziteC, odnosno
kratkorone kredite Bkomer&ija$ne %anke, de"ozitne %anke, %erze za kratkorone
7
3ri# 0., F4inansijska tri!ta i nji'oi instrumentiG, .i!a "os$ona !ko$a, Beograd i (auna knjiga, Beograd,
2009., str. 29
;
'artije od rednosti, ak&e"tno)kreditne institu&ije i dr.C,
) -nstrumenti tri!ta no&a.
+ !irem smis$u u tri!te no&a se esto uk$juuje i deizno tri!te Bku"oina i
"rodaja deiza i a$utaC. 2ri!te no&a kao deo finansijskog tri!ta ima znaajnu u$ogu u
oAenju "os$one "o$itike "reduze#a, %anaka i drugi' finansijski' organiza&ija. Bez tri!ta
no&a &entra$na %anka ne %i mog$a da s"roodi monetarno)kreditnu "o$itiku. 2ri!te no&a
omogu#aa us"e!no regu$isanje odnosa "onude i tranje no&a i kratkoroni' 'artija od
rednosti, odraanje o"tima$ne $ikidnosti si' su%jekata i %anaka, %ra &irku$a&ija
finansijski' sredstaa, ostarianje &i$jea monetarne i deizne "o$itike, us"e!no
"rooAenje kreditne "o$itike %anaka, funk&ionisanje janog duga i "o$itika kreditiranja
drae, odijanje %ez te!ko#a i zastoja dru!tene re"roduk&ije B%ar !to se tie no&aC.
2ome se moe dodati i ostarianje o"tima$ne sto"e "rirednog rasta i sta%i$nosti "onude.
2ri!te no&a omogu#aa da uku"an %ankarski sistem B&entra$na %anka i "os$one %ankeC
de$uju na "onudu i tranju no&a ) uku"nu i "o sektorima, o%$ike no&a, %rzinu "$a#anja i
dr. 2ime monetarna "o$itika i &entra$na %anka mogu da osiguraaju dinamian i sta%i$an
ekonomski rast, uz zadraanje sta%i$nosti no&a i $ikidnosti "rirede. Regu$i!u#i "onudu
i tranju no&a, kao i &enu no&a BkamatuC &entra$na %anka u osnoi regu$i!e konjunkturu.
2ri!te no&a omogu#aa %ankama da r!e "ermanentnu transforma&iju kratkoroni' noani'
sredstaa u inesti&iona sredsta Bdugorone "$asmaneC, a to znai da se stara dodatni %ankarski ka"ita$
Bizan !tednjeC, ime se us"osta$ja direktna eza tri!ta no&a i tri!ta ka"ita$a. (oano tri!te je iz$oeno
e$ikim os&i$a&ijama. 2ako se moe jaiti: ne$ikidnost, restrik&ija, kontrak&ija, nesta%i$nost, uznemirenost,
na"etost, %$okade i s$. 2o su negatine "ojae. Su"rotno tome "ostoje i "ozitine "ojae, kao: o"tima$na
$ikidnost, eks"anzije, sta%i$nost, e$astinost, smirenost i dr. 2ri!te no&a direktno utie na se finansijske i
rea$ne tokoe u "riredi i %ankarskom BfinansijskomC sistemu, a$i i oi de$oi "rirede direktno utiu na
razoj i znaaj noanog tri!ta. (a tri!tu no&a se r!e %ankarske o"era&ije dnenim i terminskim no&em.
-sto tako o"era&ije se r!e na "rimarnom i sekundarnom tri!tu kratkoroni' 'artija od rednosti. (a
dnenom i terminskom tri!tu no&a ja$jaju se "os$one %anke i &entra$na %anka "reko soji' di$era. (a
oom tri!tu se ja$jaju di$eri koji trae noa& i di$eri koji u ime %anaka nude i!koe no&a. Pose%nu
funk&iju na tri!tu no&a ima &entra$na %anka. /na odreAenim instrumentima monetarno)kreditne "o$itike
utie na "onudu i tranju no&a i kratkoroni' 'artija od rednosti, ime direktno utie na $ikidnost
%ankarskog sistema i "rirede u &e$ini. 5u"oinom i "rodajom o%ezni&a &entra$ne %anke r!i se "oe#anje
i$i smanjenje mase no&a u o"ti&aju u"rao "reko tri!ta no&a. 3fikasnost de$oanja &entra$ne %anke na
tri!tu no&a i u monetarnoj regu$a&iji zaise od:
=
ste"ena razijenosti tri!ta no&a i kratkoroni' 'artija od
rednosti, ste"ena monetarnog suereniteta &entra$ne %anke, ste"ena saradnje &entra$ne i "os$oni' %anaka i
isine zaisnosti "os$oni' %anaka od sredstaa &entra$ne %anke.
=
3ri# 0., F4inansijska tri!ta i nji'oi instrumentiG, .i!a "os$ona !ko$a, Beograd i (auna knjiga, Beograd,
2009., str. =1
>
(a "rimarnom tri!tu 'artija od rednosti "ored &entra$ne %anke i "os$oni' %anaka
uestuju i druge finansijske organiza&ije s"e&ija$izoane za "os$oanje sa 'artijama od
rednosti. (a oom tri!tu se r!i "ra emisija i "rodaja kratkoroni' 'artija od rednosti.
:artije od rednosti mogu imati jano"rani i "riatno)"rani karakter. ,ano "rani karakter imaju: drane
o%ezni&e, %$agajniki za"isi &entra$ne %anke, o%ezni&e "os$oni' %anaka i s$. 5u"oina i "rodaja oi'
'artija od rednosti, ide$i smo, moe se r!iti direktno i indirektno. 5od direktnog metoda us"osta$ja se
ne"osredan odnos &entra$ne i "os$oni' %anaka ) kao "roda&a i ku"a&a. /aj metod je jeftiniji, meAutim,
isk$juuje &e$i niz mogu#i' uesnika na tri!tu no&a i 'artija od rednosti. (a sekundarnom tri!tu
kratkoroni' 'artija od rednosti r!i se da$ja ku"oina i$i "rodaja ranije emitoani' 'artija od rednosti. (a
sekundarnom tri!tu moe se saka 'artija od rednosti u sakom trenutku "rodati i "re isteka roka dos"e#a i
"retoriti u goto noa&.
2. 2ri!te ka"ita$a Bdugorono tri!teC je segment finansijski' tri!ta na kome se trguje
finansijskom aktiom sa rokom dos"e#a duim od jedne godine. (a oom tri!tu se
"reas'odno trguje dugoronim 'artijama od rednosti, instrumentima duga i $asnikim
instrumentima. 3mitenti na tri!tu ka"ita$a do$aze do sredstaa za soje dugorono
finansiranje. (a oom tri!tu "ose%nu u$ogu imaju tz. institu&iona$ni inestitoriC. (a
oom tri!tu trguje se dugoronim finansijskim instrumentima.
/snona funk&ija oog tri!ta je oku"$janje na odreAenom mestu i u odreAeno
reme su%jekata koji imaju i nude ka"ita$ i su%jekata koji trae ka"ita$ radi sue$jaanja
"onude ka"ita$a i tranje ka"ita$a. Su%jekti koji trae ka"ita$ su "reduze#a koja u$au
"ri%a$jeni ka"ita$ u soj rast i razoj s &i$jem maksima$iza&ije do%itka i "ro!irianja
tri!ta. (a oom tri!tu najzastu"$jenije su ak&ije i dugoroni krediti, a znaajno mesto
zauzimaju dugorone o%ezni&e, "o$ise osiguranja i instrumenti "enzioni' fondoa. 2ri!te
ka"ita$a moe %iti "rimarno i sekundarno. (a "rimarnom tri!tu ekonomski su%jekti
mo%i$i!u ka"ita$ izdaanjem dugoroni' finansijski' instrumenata. Sekundarno tri!te
"redsta$ja mesto susretanja "onude i tranje e# emitoani' dugoroni' finansijski'
instrumenata.
(e u$aze#i u !iru ras"rau i e$a%oriranje o tome !ta se smatra ka"ita$om, jer to
"reazi$azi "otre%e i &i$j oog rada, neo"'odno je ista#i da se "od ka"ita$om u smis$u
"redmeta rada i funk&ionisanja tri!ta ka"ita$a smatra uku"an noani iznos od$oene
"otro!nje uz us$o da rok od$aganja ne %ude kra#i od jedne godine. 2o znai, da se "ojam
ka"ita$a sa as"ekta tri!ta ka"ita$a izjednaaa sa "ojmom !tednje i "ojmom njenog
"$asmana na rok koji takoAe nije kra#i od jedne godine. Po$aze#i od take defini&ije
ka"ita$a, "ri emu ga sta$jamo u znak jednakosti sa "ojmom !tednje, a u &i$ju identifika&ije
e$emenata koji su od znaaja za razoj tri!ta ka"ita$a, neo"'odno je ista#i da je stanje
?
1tednje u jednoj na&iona$noj ekonomiji u"rao osnoni faktor od koga zaisi stanje
ka"ita$a, "a time i us"e!nost funk&ionisanja tri!ta ka"ita$a.
+ saremenim tri!nim us$oima "rireAianja, a "ose%no u industrijski
isokorazijenim zem$jama, !tednji kao osnonom faktoru "utem koga se stara i
"roizodi ka"ita$ dodaje se i jo! jedan noi o%$ik staranja ka"ita$a. + sim zem$jama
tri!ne "rirede a "ose%no tamo gde je razijeno i us"e!no funk&ioni!e sekundarno tri!te
'artija od rednosti, izmeAu tri!ta ka"ita$a i noanog tri!ta "ostoji e$ika meAuso%na
zaisnost i "oezanost. /a zaisnost i us$o$jenost "roiz$aze, "re sega, iz injeni&e da je
dugoroni karakter ka"ita$a kojim se trguje na tri!tu ka"ita$a ezan samo za korisnike toga
ka"ita$a, a$i ne i za daao&e ka"ita$a, odnosno inestitore.
0aao&i ka"ita$a, za'a$juju#i funk&ionisanju sekundarnog tri!ta 'artija od
rednosti uek su u mogu#nosti da soj dugorono u$oeni noa& "rerore u $ikidan noa&
"rodajom soji' 'artija od rednosti. - o%rnuto, kada "restane rizik od gu%itka z%og "ada
&ena 'artija od rednosti i ukae se mogu#nost e#e do%iti u$aganjem ka"ita$a na tri!tu
ka"ita$a, nego na "rimer do%iti koja se osraruje "o osnou %ankarske kamate, onda #e oni
soj noa& "retoriti u ka"ita$.
(a osnou do sada iz$oenog, moe se zak$juiti da tri!te ka"ita$a "redsta$ja onaj
deo finansijskog tri!ta koji u se%i o%jedinjuje: kreditno)zajmono i de"ozitno inesti&io
tri!te, 'i"otekarno tri!te ka"ita$ni' ue!#a i tri!te 'artija od rednosti dugoronog
karaktera, odnosno tri!te ak&ija i zajmoni' efekata.
1*1* Pode! "rem! "odr#$%# &o%e "o&r'(!%#
Po$aze#i od mesta na kome se transak&ije o%a$jaju i "odruja koje "okriaju,
finansijska tri!ta se mogu "ode$iti na:
1. @oka$na tri!ta se odnose na ue "odruje jedne zem$je.
2. (a&iona$na Bdoma#aC tri!ta se odnose na &e$u zem$ju.
7. MeAunarodna BeksternaC tri!ta se odnose na i!e zema$ja, "a se i emitoanje
'artija od rednosti r!i istoremeno u i!e zema$ja.
@ogino se "odrazumea da se "ojam na&iona$nog tri!ta odnosi na doma#e tri!te
ka"ita$a. Stoga %i se "ojam meAunarodnog tri!ta ka"ita$a tre%ao odnositi na sa osta$a
na&iona$na tri!ta, osim doma#eg.
6e$imo $i %iti doista "re&izni, tre%amo re#i da se "od "ojmom meAunarodnog tri!ta
ka"ita$a razumea trgoina rednosnim "a"irima koja nije ograniena na BjednoC drano
<
"odruje ) time su o%u'a#ena i nadna&iona$na tri!ta ka"ita$a. 2i"ian Bi nama naj%$iiC
"rimer nadna&iona$nog tri!ta jest tz. eurotri!te, koje nema "ose%nog ureAenja, ne
"ri"ada ni jednoj drai i ija su g$ana sredi!ta @ondon, Pariz, @uksem%urg i 4rankfurt.
+ !irem smis$u, s$o%odan tok ka"ita$a %ri!e grani&e izmedu doma#eg i osta$i'
tri!ta ) tako je i sr"sko tri!te deo meAunarodnog tri!ta ka"ita$a Bna sr"skom tri!tu osim
doma#i' "rani' i fiziki' oso%a sr"skim deni&ama i o%ezni&ama trguju i strane oso%eI
na meAunarodnom tri!tu ka"ita$a mogu se ku"iti rednosni "a"iri sr"ski' izdaao&a.
1*3* Prem! "r!(# &o%e -e ,!!4' # ,%'.o(o% o-,o('
Sa as"ekta "rirode "raa koja se na$aze u osnoi finansijski' instrumenata kojima
se trguje, raz$iku se:
1. trita osnovnih hartija od vrednosti Btri!te instrumenata duga, i tri!te $asniki'
instrumenataC ) na tri!tu instrumenata duga trguje se instrumentima duga koji
"redsta$jaju o%$ik 'artija od rednosti kojima se uo%$iaaju duniko)"oeri$aki
odnosi, odnosno kreditni odnosi.
2u s"adaju raz$iite 'artije od rednosti, kao !to su o%ezni&e, za"isi, &ertifikati i
s$ino, kojima se r!i kreditiranje "os$oanja emitenata.
3misijom oi' 'artija emitent "riku"$ja sredsta za soje finansiranje, jer ku"&i
taki' 'artija "ostaju kreditori i na$aze se u u$ozi koju ima %anka kod direktnog
kreditiranja.
(a tri!tu $asniki' instrumenata trguje se ak&ijama i deoni&ama. 5u"&i oi'
'artija od rednosti ne "ostaju kreditori, kao kod ku"oine instrumenata duga, e#
"ostaju $asni&i de$a aktie i %udu#i' "ri'oda emitenta.
2. tri!ta izedeni' hartija od vrednosti ) tri!te izedeni' 'artija od rednosti Bi$i
deriatna tri!taC nasta$a su razojem izedeni' 'artija od rednosti, odnosno
finansijski' deriata.
/e 'artije od rednosti se naziaju izedenim zato !to nji'oa rednost zaisi od
rednosti neke druge aktie koja se na$azi u nji'ooj osnoi. 2a druga aktia moe
%iti ro%a, osnone 'artije od rednosti, kamatna sto"a, deizni kurs itd.
1**5* Pode! "rem! (reme,# "!2!,%! ' '-"or#&e
Po$aze#i od remena "$a#anja i is"oruke finansijske aktie, raz$ikuju se:
10
1. promptna trita ) karakteristika "rom"tni' Bterminski'C tri!ta je da se "os$oi i
transak&ije koje se na njima zak$jue odma' rea$izuju D is"oruka finansijske aktie
i "$a#anje r!e se odma' "o zak$juenju "os$a.
2. terminska trita - karakteristika terminski' tri!ta je da se na njima zak$juuju
terminski BroniC "os$oi, koji "redsta$jaju s"orazum uesnika da rea$izuju
odreAene finansijske transak&ije u %udu#nosti Bode s"adaju tri!ta izedeni'
'artija od rednosti tj. deriatna tri!taC.
1*6* Pode! "rem! "r'rod' tr!,-!&7'%e
Pode$a je izr!ena "o tome da $i se na njima r!i "ra ku"oina i "rodaja
finansijski' instrumenata koje su kreira$e defi&itne ekonomske jedini&e, i$i da$ja
ku"o"rodaja. Po$aze#i od emisije 'artija od rednosti, odnosno od "rirode transak&ije,
raz$ikuju se:
1. Primarna tri!ta su ona na kojima se r!i "rimarna emisija "ojedini' 'artija od
rednosti. (a njima se o%a$ja "ra transak&ija 'artija od rednosti, odnosno, na
njima se uode noe 'artije od rednosti. Kupci ku"uju nooemitoane 'artije od
rednosti i ujedno "ostaju njeni "ri $asni&i. 5u"a& u oom s$uaju ima "o$oaj
inestitora, jer ku"oina za njega znai inesti&iju, s o%zirom da od ku"$jene 'artije
od rednosti oekuje "ri'ode e#e od u$aganja koje je imao "ri ku"oini 'artije od
rednosti. Prodavci nooemitoani' 'artija od rednosti imaju u$ogu emitenata
koji "reko "rimarnog tri!ta do$aze do sredstaa za soje finansiranje.
Primarna finansijska tri!ta imaju funk&iju da se transferisanjem finansijske !tednje
o%ez%edi njena efikasna a$oka&ija krajnjim korisni&ima.
2. Sekundarna tri!ta su ona na kojima se trguje e# emitoanim 'artijama od
rednosti. (a njima se o%a$ja "re"rodaja, odnosno druga i naredna transak&ija sa
'artijama od rednosti. /a tri!ta omogu#aaju "rodaju finansijske aktie, da %i
se do!$o do $ikidni' sredstaa, jer oa tri!ta o%ez%eAuju $ikidnost finansijske
aktie a to znai da o%ez%eAuju $ikidnost "rirednim su%jektima. ,edna od %itni'
funk&ija sekundarni' tri!ta je da ona odreAuju &enu finansijske aktie, ime se
"ostie efikasnost "os$oanja i u"ra$janja.
Sekundarna tri!ta "ostoje za skoro se 'artije od rednosti D o%ezni&e, ak&ije,
o"&ije, fjuerse.
11
1*8* Pode! "rem! "romet#
Sa as"ekta "rometa, raz$iku se:
1. berzanski promet i trita ) %erzanski "romet "roistie iz "os$oa i transak&ija koji
se o%a$jaju na %erzi.
2. vanberzanski promet i trita - postojanje an%erzanskog "rometa znai da se
transak&ije mogu o%a$jati i na drugim mestima osim %erze. 2a druga mesta mogu
%iti "ri %erzi, "osredstom %anaka, "omo#u informa&ioni' sistema, itd.
1*9* Pode! "rem! or:!,'4!7'o,o% -tr#&t#r'
-maju#i u idu organiza&ionu strukturu, finansijska tri!ta mogu %iti:
1. aukciona finansijska trita ) auk&iona finansijska tri!ta su ona koja "os$uju na
"rin&i"ima auk&ije, odnosno, ku"a& "ostaje onaj su%jekat koji "onudi naje#u &enu.
2. posrednika finansijska trita ) "osrednika finansijska tri!ta su ona tri!ta na
kojima se "os$oi i transak&ije o%a$jaju "reko "ose%ni', o$a!#eni' "osrednika,
naje!#e %rokera i di$era.
7. preko altera finansijska trita - pose%an o%$ik finansijskog tri!ta organizuje se
"reko !a$tera, !to "redsta$ja id an%erzanskog "rometa u kome se transak&ije
o%a$jaju "utem u"arianja "onude i tranje "reko informa&ione i kom"juterske
te'no$ogije.
8ainteresoani ku"&i i "roda&i "odnose soje na$oge na !a$terima %anaka i$i
o$a!#eni' agenata.
1*;* Pode! "rem! +',!,-'%-&'m to&o('m!
S o%zirom da "ostoje direktni i intermedijarni finansijski tokoi, "ostoji i "ode$a
finansijski' tri!ta na:
1. direktna finansijska trita ) na direktnim finansijskim tri!tima o%a$ja se
ku"oina i "rodaja, kako "rimarna tako i sekundarna, samo finansijski'
instrumenata koje su izda$e defi&itne ekonomske jedini&e, %ez o%zira da $i su u nji'
uk$jueni di$eri i$i %rokeri.
0rugim reima, u direktna finansijska tri!ta s"ada i "rimarna i sekundarna
ku"o"rodaja ak&ija "reduze#a, i$i o%ezni&a "reduze#a i drae, komer&ija$ni'
za"isa "reduze#a i s$ino.
12
2. intermedijarna finansijska trita - na intermedijarnim finansijskim tri!tima
ku"uju se i "rodaju finansijski instrumenti koje su izda$e intermedijarne finansijske
institu&ije D %anke, "enzioni fondoi, osiguraaju#a dru!ta, inesti&ione
kom"anije i fondoi.
/o znai da u intermedijarna tri!ta s"ada ku"o"rodaja de"ozita, de"ozitni'
&ertifikata i %$agajniki' za"isa %anaka, "o$isa osiguranja, o%ezni&a i ak&ija
institu&iona$ni' inestitora.
1*<* Pode! "rem! or:!,'4o(!,o-t' me-t! ,! &o%'m! -e tr:#%e
+ zaisnosti od ste"ena organizoanosti mesta na kojima se finansijsko)tri!ne
o"era&ije ostaruju, raz$iku se:
) organizovana trita ) organizoana Binstitu&iona$izoanaC tri!ta "ostoje kada se
finansijsko)tri!ne o"era&ije ostaruju na organizoanim mestima B%erzamaC i "o
strogo regu$isanoj "ro&eduri, uz fiziko "risusto aktera i$i nji'oi' "redstanika.
) slobodna trita - s$o%odna Bneinstitu&iona$izoanaC tri!ta "ostoje kada se
finansijski instrumenti ku"uju i "rodaju "o mnogo manje forma$izoanoj "ro&eduri
i na manje organizoanim mestima.
(eorganizoano tri!te esto se nazia i neregu$ranim, s"ontanim i$i siim tri!tem.
2o tri!te o%u'ata sa trgoanja rednosnim "a"irima izan organizoanog
tri!ta: od trgoanja rednosnim "a"irima koje organizoano tri!te ne "ri'ata, do
ku"o"rodaje rednosni' "a"ira koje su us"rkos mogu#nostima, rea$izoani mimo
organizoanog tri!ta. 8a"rao, to tri!te ima soje $i&e !to se sme!i za trgoinu
zainteresoanim stranama koje tano znaju !ta 'o#e u dogoorenim ku"o"rodajama
rednosni' "a"ira. -storemeno, to je i sio "odruje ku"o"rodaje rednosni'
"a"ira Bn"r. og$asi, "$akatiC na kojemu de$uju $o&i na nai&e. 8a raz$iku od
neregu$arnog, organizoano sekundarno tri!te karakteri!u "re&izno utrAena
"rai$a "ona!anja i regu$atorno)nadzorni okir, koje "osta$ja zakonodaa&
BdraaC, a$i i same institu&ije na kojima se trguje: stroge %erze i Bne!to manje
forma$izoanaC /2J tri!ta. +"rao je organizoano sekundarno tri!te ono
K"raoL tri!te rednosni' "a"ira.
1*)=* Pode! "rem! t'"# +',!,-'%-&e !&t'(e
17
Pored o"!te i g$o%a$ne "ode$e finansijski' tri!ta, "ostoji da$ja nji'oa segmenta&ija
na s"e&ija$izoana tri!ta. Po$aze#i od finansijske aktie kojom se trguje, raz$ikuje se "et
osnoni' segmenata finansijski' tri!ta: trite novca, trite kapitala, devizno trite,
hipotekarno trite i trite finansijskih derivata
0eizno tri!te na s"e&ifian nain "roima i noano tri!te i tri!te ka"ita$a, z%og
ega se ono i tretira kao sastani deo i jednog i drugog. MeAutim, ono ima doo$jno
s"e&ifinosti da ga tre%a tretirati kao "ose%no finansijsko tri!te. 0rugim reima, devizno
trite je ku"o"rodaja strani' sredstaa "$a#anja. Predmet "os$oanja deiznog tri!ta je
ku"oina i "rodaja deiza koje su od zna#aja za $ikidnost "rirede u meAunarodnim
"$a#anjima. 5u"oina i "rodaja deiza na deiznom tri!tu moe se r!iti "rom"tno i
terminski. 8a "ro ai da se ku"o"rodaja r!i s$o%odno, dok se kod drugog ku"o"rodaja
moe o%a$jati samo za konkretan s"o$jnotrgoinski "osao. Su%jekti na deizn"m tri!tu su
"os$one %anke koje imaju o$a!#enje za o%a$janje deizno)a$utni' "os$oa i "os$oa
"$atnog "rometa sa inostranstom. 0a %i "ostoja$o deizno tri!te mora "ostojati
meAunarodni "$atni "romet.
(a deiznom tri!tu ku"uju se i "rodaju strana sredsta "$a#anja, usk$aAuje se
deizni kurs i u"ra$ja deiznim na&iona$nim rezerama. /sno za "ostojanje oog tri!ta
je meAunarodni "$atni "romet, odnosno da nosi$a& deizni' sredstaa ku"i ras"o$oia
sredsta i da i' "roda drugim su%jektima radi "$a#anja nji'oi' o%aeza "rema
inostranstu. /snona u$oga deiznog tri!ta je formiranje deiznog kursa. 5roz deizni
kurs se doma#e &ene efektino "reode u strane &ene i o%rnuto. Menjanje deiznog kursa
us$o$jaa i "romenu &ena. 4ormiranje deiznog kursa je "od uti&ajem &entra$ne %anke i
ona ku"oinom i "rodajom deiza utie na isinu kursa. 2ri!te ka"ita$a "redsta$ja
institu&ina$no organizoani "rostor sa sim "otre%nim e$ementima neo"'odnim za njegoo
funk&ionisanje u tano odreAenom remenu, uk$juuju#i "rai$a i "ona!anje uesnika. (a
tom "rostoru, kao i u okiru njegoog okruenja i "rai$a "ona!anja organizoano se
susre#u "onuda i tranja za ka"ita$om. 8a raz$iku od drugi' finansijski' tri!ta, tri!te
ka"ita$a u osnoi "redsta$ja s"e&ija$izoano tri!te na kome se noa&)ka"ita$ trai i nudi
dugorono Btz. "rimarno tri!te ka"ita$aC i na kome se trguje e# emitoanim dugoronim
'artijama od rednosti Btz. sekundarno tri!te ka"ita$aC. + tom smis$u, oo tri!te
omogu#aa janom i "riatnom sektoru, "ojedi&ima i "reduze#ima da us"e!no i eoma
%rzo menjaju strukturu i smer soji' inesti&ioni' "ortfe$ja i da u s$uaju "otre%e iz statusa
!tedi!e, odnosno $asnika ka"ita$a, "redu u status zajmotraio&a i$i $asnika "otraianja, a
takoAe tim istim su%jektima tri!te ka"ita$a omogu#aa usmeraanje nji'oog ka"ita$a u
1=
one inesti&ione "rojekte koji su u datom remenu i "rostoru najrenta%i$niji i
naj"roduktiniji. 0eizno i$i meAunarodno triste je deo uku"nog finansijskog tri!ta na
kojem se "rema utrAenim us$oima i "rai$ima trguje stranim a$utama, odnosno
razmenjuju deize. /snoni zadatak mu je da sna%dea uesnike stranim sredstima
"$a#anja za "$a#anje uoza i izoza. 0eizni kurs se formira, kao i &ena sakoj drugoj ro%i,
"od uti&ajem "onude i tranje i "redsta$ja &enu jedne jedini&e strane a$ute izraenu
%rojem jedini&a doma#e a$ute. 0eizno tri!te ne "ostoji kao organizoano &entra$no
mesto trgoanja, e# ga ini setska mrea uesnika meAuso%no "oezani' saremenim
komunika&ijskim sredstima. 2rgoanje se odija na s"e&ija$izoanim deiznim %erzama i
u sastau meAuso%no "oezani' %anaka, !to o%jedinjeno ini 2=)satno setsko deizno
tri!te. (ajaniji uesni&i su e$ike komer&ija$ne %anke, %rokeri i di$eri, s"e&ija$izoani za
trgoinu deizama, komer&ija$ni ku"&i deiza D mu$tina&iona$na kom"anija, &entra$ne
%anke. (aje#i "romet o%a$ja se "reko s"e&ija$izoani' %rokera deizama na
meAu%ankarskom tri!tu, koji "oezuju %anke uz nisku "roiziju. .e$ike komer&ija$ne
%anke su MMMarket makersiMM, tog tri!ta, s"remni u sakom trenutku ku"iti i$i "rodati
deize "o odreAenoj &eni. Preduze#a, manje %anke i fi$ija$e strani' %anaka ne sude$uju na
deiznom tri!tu direktno, e# se stranim sredstima "$a#anja sna%deaju "reko otoreni'
kreditni' $inija kod e$iki' %anaka.
(a 'i"otekarnom tri!tu se trguje 'i"otekarnim kreditima i 'artijama od rednosti
na %azi 'i"oteke. /i "os$oi su "osta$i "ri$ani jer se kao nji'oo osiguranje ja$ja
'i"oteka na rea$na ne"okretna do%ra D zem$ji!te, zgrade i druge ne"okretnosti. :i"otekarno
tri!te je najstariji segment tri!ta ka"ita$a koje je institu&iona$no i normatin ureAeno kao
usta$jen me'anizam odajanja razmene dugoroni' noani' srerdstaa, ka"ita$a i
dugoroni' 'artija od rednosti. /ako odreAenje tri!ta ka"ita$a ukazuje da 'i"otekarna
tri!ta "redsta$jaju rstu tri!ta ka"ita$a jer 'i"oteke uk$juuju dugorona noana
sredsta. /%im i domet tri!ta ka"ita$a je eoma !irok. / njemu goorimo kada neka %anka
i$i osiguraaju#a kom"anija odo%ri dugoroni zajam, kad draa "roda neku nou emisiju
o%ezni&a, kad $asnik ku#e "ozajmi noa& "od 'i"otekom. Pored s$inosti "ostoje i
raz$ike izmeAu 'i"otekarnog tri!ta i osta$i' segmenata tri!ta ka"ita$a. Raz$ike se odnose
kako na uesnike tako i na us$oe "od kojima se odo%raaju 'i"otekarni zajmoi.
8ajmo"rim&i na tri!tima ka"ita$a su ug$anom $adini entiteti i kom"anije a na
'i"otekarnom tri!tu "ojedin&i. :i"otekarni zajmoi se odo%raaju na raz$iite iznose i sa
raz$iitim dos"e#em, us$o$jenim "otre%ama zajmo"rim&a. /o tri!te se zasnia na
sim%iozi tri!ta kreditni' i finansijski' instrumenata. /de se istie da se radi o jednom
19
s"e&ija$izoanom tri!tu na kome se trguje ka"ita$om u formi dugoroni' 'i"otekarni'
kredita i 'artijama od rednosti koje su emitoane na "od$ozi 'i"oteke. :artije od
rednosti koje su "odrane 'i"otekom raz$ikuju se od k$asini' o%ezni&a "o nainu
ot"$ate i "o ste"enu rizika koji nose. /t"$ata 'i"otekarni' 'artija od rednosti
"odrazumea tano ras"oreAenu g$ani&u i kamatu, uk$juuju#i i u#e!#e. Ras"ored ot"$ata
je drugaiji u odnosu na k$asine o%ezni&e, jer se kod 'artija od rednosti koje su
"odrane 'i"otekom one r!e meseno. /sim toga, kod 'i"otekarni' 'artija od rednosti
"ostoji "oe#an rizik us$ed ko$e%anja &ena, z%og u"$ate ue!#a kod oi' 'artija koji se ne
"oja$juje kod k$asini' o%ezni&a.
:i"otekarno tri!te je sku" o"era&ija sa finansijskim instrumentima ne"osredno i$i
"osredno o%ez%eAenim 'i"otekom. /no se zasnia na sim%iozi tri!ta kreditni' i
finansijski' instrumenata. 0anas je 'i"otekarno tri!te se znaajniji segment finansijski'
tri!ta u razijenim zem$jama. :i"otekarno tri!te
9
Beng$. mortgage market, njem.
:N"otekenmarktC je sekundarno tri!te na kojem se trguje "otraianjima osiguranim
'i"otekama. 2o se odnosi na standardne 'i"otekarne kredite, a jo! i!e na raznorsne
EsekuritiziraneF o%$ike 'i"otekarnog kreditiranja, "ri emu se o%ino izdaju rednosni
"a"iri osigurani 'i"otekom Bmortgage)%a&ked se&uritiesC kao !to su o%ezni&e i note.
.rednosni "a"iri izdani na teme$ju 'i"oteke omogu#aaju 'i"otekarnim kreditnim
ustanoama "ri%a$janje sredstaa na tri!tu ka"ita$a. (a osnoi "otraianja iz
'i"otekarni' kredita take ku#e emitiraju, u S*0 n"r., tz. "ass)t'roug' se&urities Bizdaju
i' i$i garantiraju za nji' drane agen&ije, n"r. "o"u$arne Hinnie MaN, 4annie MaN i
4reddie Ma&C, "aN)t'roug' o%ezni&e, a emitiraju se i ude$ni &ertifikati BPJC, "riatni
&ertifikati izdani na osnoi standardne 'i"oteke, ko$atera$ne 'i"otekarne o%ezni&e,
drane i $oka$ne o%ezni&e. Hodine 1<?>. i!e od 90O noi' 'i"otekarni' zajmoa u
S*0 u"otre%$jeno je kao osnoa za izdaanje rednosni' "a"ira. (ag$oj sekuritiza&iji i
razoju sekundarnog tri!ta naji!e do"rinosi "re&izno "rano regu$iranje, drana "ot"ora
i nadzor i ustanoe osiguranja 'i"otekarnog kredita. + "ret'odni' godinu dana smo i!e
nego ikada s$u!a$i o 'i"otekama i 'i"otekarnim kreditima. + $an&ima "ose#enim
9
:i"oteka se u 'i"otekarnom "rau defini!e kao ras"o$aganje izesnim ude$om BinteresomC u zem$ji, i$i u
drugoj imoini koja s$ui kao o%ez%eAenje za is"$atu duga. :i"otekarni "oeri$a& na taj nain "ostaje
o%ez%eAeni "oeri$a& 'i"otekarnog dunika. 2o o%ez%eAenje se sastoji u "ostojanju da "raa. @ino "rao,
koje se %azira na kreditnom ugooru sa zajmo"rim&em i $asniko "rao, koje "roizodi "rano dejsto
"rema tre#oj strani. .$asnikim "raom ostaruje udeo u 'i"otekarnom $asni!tu, ako zajam ne %ude
ra#en. +"rao zato se 'i"otekarno "ozajm$jianje i tretira kao re$atino siguran nain "ozajm$jianja no&a
na kreditnom tri!tu.
1;
'i"otekarnoj krizi u S*0 nai$azi$i smo na "ojmoe "o"ut za$oni&e, 'i"otekarne u"utni&e i
mnoge druge. + tekstu koji s$edi %i#e deta$jno o"isani osnoni ti"oi 'i"otekarni'
instrumenata. (a"omenimo da raz$iiti' rsta ima %ez%roj i da je e#ina nasta$a u"rao na
t$u Sjedinjeni' *meriki' 0raa na ijem tri!tu su danas naj"risutnije. *$i, "re nego !to
razmotrimo "ojedine rste 'i"otekarni' instrumenata, "og$edajmo koji su to osnoni
"redus$oi za nji'o nastanak.
I I ZAKLJUAK
2ri!te je institu&iona$no ureAen am%ijent u kome se odija "ro&es razmene do%ara
i us$uga. -nstitu&iona$na ureAenost znai da su na njemu definisana "rai$a igre "o kojima
se odijaju "ro&esi razmene. 2ri!ta kao me'anizma koordina&ije ekonomske aktinosti
ima s$ede#e osnone funk&ije: informatinu, a$okatinu, distri%utinu i se$ektinu.
4inansijsko tri!te se "osmatra kao organizoani "rostor sa sim e$ementima
neo"'odnim za njegoo funk&ionisanje , tano odreAeno reme, "rai$a i uzanse
ku"o"rodaje na kome se organizoano susre#u "onuda i tranja finansijski' sredstaa i na
kome se u zaisnosti od "onude i tranje organizoano formira nji'oa &ena.
4inansijska tri!ta "redsta$jaju najznaajniji deo integra$nog tri!ta jedne zem$je
i$i, !ire "osmatrano, jednog regiona. 4inansisjko tri!te, u osnoi, ine kreditno tri!te i
tri!te 'artija od rednosti, "ri emu mogu#nost razoja i %rzina rasta "rirede jedne zem$je
zaisi, "re sega, od razijenosti tri!ta 'artija od rednosti. + saremenim us$oima
naj%ri razoj %e$ee tri!te duniki' i 'i%ridni' 'artija od rednosti, kao i tri!te
izedeni' 'artija, %ez koga je nezamis$io "os$oanje jer omogu#aa snienje rizika i
maksimiziranje "rofita raz$iiti' uesnika. 4inansijska tri!ta do"rinose "rirednom
razoju, jer doode do "oe#anja mo%i$nosti finansijski' sredstaa.
Pro&esi g$o%a$iza&ije, sta$ne i intenzine "romene u okruenju, name#u noe i se
e#e za'tee za "ri$agoAaanjem zema$ja koje tee da "ostanu deo setskog tri!ta.
Promene na g$o%a$nom niou direktno se ref$ektuju na "ri$ike na finansijskom tri!tu. Bez
do%ro organizoanog, institu&iona$no ureAenog finansijskog tri!ta ne moe se oekiati
aktino mesto zem$je u setskoj tri!noj utakmi&i. 4inansijska tri!ta "redsta$jaju tri!te
no&a, tri!te deiza i tri!te ka"ita$a. /a tri!ta su istoremeno i jedan od r$o znaajni'
faktora "roizodnje. /a tri!ta r!e osnone funk&ije finansijskog menadzmenta, kako na
mikro, tako i na makro finansijskoj sta%i$nosti, odnosno na na&iona$nom i menunarodnom
"rirednom kretanju. Razoj finansijski' tri!ta "okazuje da "ostoje tenden&ije integra&ija
1>
na&iona$ni' ekonomija u setski sasta re"roduk&ije. + saremenim us$oima integrisanje
u setske ekonomske "ro&ese "redsta$ja se kao "ret"ostaka i za ekonomski i za dru!teni
razoj.4inansijska tri!ta su jedan od ini$a&a u saremenim ekonomskim odnosima, koja
direktno utiu na razoj "rirede, odnosno &e$oku"nog "rogresa jedno' dru!ta. 8ato je u
interesu okruenja u okiru koji' se na$aze finansijska tri!ta da %udu sta%i$na, jer na taj
nain utiu da finansijska tri!ta ne tr"e "otrese, !to se direktno odraaa na mikro i makro
sta%i$nost finansijski' tri!ta. 4inansijsko tri!te je mesto o%jedinjaanja noani'
sredstaa iz raz$iiti' izora gd& se formira "oten&ija$ "onude i iranje. Saki deo $og
ka"ita$a tei ka "$asmanima sa naje#im "rinosom i time s& ka"ita$ $o&ira tamo gde moe
doneti i!e i "reduzetni&ima i $asni&ima ka"ita$a.
4inansijska tri!ta u ekonomijama zema$ja u tranzi&iji se razijaju kao nastaak
o%u'atne "riatiza&ije "reduze#a. 8a "riatiza&iju se koriste mnogi inoatini metodi Bna
"rimarnom tri!tuC. 2ransak&ije na sekundarnom tri!tu takoAe imaju neke s"e&ifine
karakteristike. (a tri!tu ka"ita$a u zem$jama u tranzi&iji g$ani uesni&i imaju raz$iite
&i$jee od &i$jea uesnika u razijenim ekonomijama, te se i nji'oo "ona!anje raz$ikuje.
Razoj finansijskog tri!ta u Sr%iji tokom "os$ednje de&enije je tema oog mog rada gde #u
"oku!ati da o"i!em kako je Sr%ija us$ed e$iki' geoekonomski' i "o$itiki' "romena
Bratoi, "o$itike "romene, tranzi&ija, g$o%a$iza&ijaC "ro!$a i gde se ona danas na$azi u
e$ikoj tr&i setskog finansjskog tri!ta
1?
I I I LITERATURA
1. Hru"a autora: Risti# 6., 5omaze& S., .ui#ei# S., inansijski menadment-
menaderske finansije!, (-HP *BJ H$as, Beograd, 1<<=.
2. ,eremi# 8oran,! Praktikum za finansijska trita! Bsaradnik: -i&a 2erzi#C, 44M/,
maj 200;.
7. ,eremi# 8oran, inansijska trita!, 44M/, Beograd, se"tem%ar 2007.
=. .ujoi#, S., "snove finansijskog menadmenta!, Megatrend, Beograd, 2009.
9. .unjak (enad, inansijski menadment!, 3konomski faku$tet, Su%oti&a, 1<<<.
;. .asi$jei# Branko, "snovi finansijskih trita!, 8aet, Beograd
>. -nternet adrese: B"reuzeto sa strani&e dana 1;.09.2010.godineC
1<