EDUCONS UNIVERZITET FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE SREMSKA KAMENICA

PREDUZETNIK KAO LINOST

SEMINARSKI RAD iz predmeta Preduzetnitvo

Predmetni nastavnik: Dr Nenad D. Penezi Sremska Kamenica, april 2012.god.

Kandidat:

SADRAJ Apstrakt......................................................................................................................................2 Kljune rei................................................................................................................................3 1. Uvod......................................................................................................................................4 2. Pojam preduzetnika...............................................................................................................4 3. Kvaliteti uspenog preduzetnika...........................................................................................5 3.1. ,,10D atributi preduzetnika W. D. Bygrave.............................................................9 3.2. Atributi preduzetnika po Harperu..................................................................................9 3.3. Atributi preduzetnika po Timmons-u............................................................................9 3.4. Preduzetniki duh, kultura i motivacija.......................................................................10 3.5. Hijerarhija potreba Abrahama Maslova.......................................................................11 3.6. Preduzetnike vetine...................................................................................................11 4. Preduzetnik i stres...............................................................................................................12 5. Mitovi o preduzetnicima.....................................................................................................13 Zakljuak................................................................................................................................15 Literatura................................................................................................................................16 APSTRAKT Termin ,,preduzetnik skovan je jo u XVIII veku od strane Richarda Cantillona. Preduzetnik se najee definie kao osoba koja inicira nove poslovne poduhvate, samostalno ih organizuje i kontrolie tok njihovog poslovanja. On kreira nove poslovne mogunosti uprkos riziku i neizvesnosti koji je svojstven njima, a sve u svrhu sticanja profita i obezbeivanja daljeg rasta i razvoja. Preduzetnik pri tome identifikuje povoljne prilike i prikuplja neophodne resurse radi ostvarivanja zarade na njima. Preduzetnicima se, u praksi, najee nazivaju pojedinci vlasnici kapitala koji su za rad motivisani slobodom izbora u radu i nastojanje da samostalno upravljaju sopstvenim poslovanjem. To su pojedinci potpuno okrenuti rezultatima i apsolutno orijentisani na uspeh u poslovanju. Preduzetnici se razlikuju meu sobom. Ipak postoje odreeni kvaliteti, koji su zajedniki svim preduzetnicima i koji su razlog njihovog uspeha: zainteresovanost za biznis, istrajnost, samouverenost, inovativnost, inicijativa i potreba za uspehom, detaljizam i perfekcionizam, percepcija o prolaznosti vremena, pozitivan stav prema promenama. Mnogi teoretiari kao to su Harper, Timmons, Drucker, Bygrave su izneli svoje miljenje o njima i predstavili ih

kao nosioce brojnih atributa. Oni poseduju i odreene vetine koje mogu biti: tehnike, drutvene i konceptualne. Negativna strana uloge preduzetnika je neograniena odgovornost, nesigurnost dohotka, nedefinisano radno vreme, stres. Postoje i brojne predrasude o preduzetnicima: kockari, novac im je primarni motiv, ideja je najvanija, stalno su pod stresom, potpuno su nezavisni, raaju se takvi. KLJUNE REI Preduzetnik, osobine, vetine, biznis, preduzee.

1. UVOD Ne postoji jedinstvena definicija koja, na osnovu karakteristika i vetina pojedinca, uoptava predstavljanje preduzetnika. Svaki pojedinani preduzetnik poseduje specifine osobine po kojima se on, zapravo, razlikuje od svakog drugog. On se, kao individua, kroz ivot razvijao na najrazliitije mogue naine, pod uticajem mnogih internih i eksternih faktora i na taj nain stekao svoje miljenje i stavove, koje kroz ulogu preduzetnika nastoji da iskoristi na najefektivniji nain. Iako, se sami po sebi razlikuju ipak moraju posedovati neke osnovne osobine i vetine koje su svojstvene svakom uspenom preduzetniku. Preduzetnik se najee definie kao osoba koja inicira nove poslovne poduhvate, samostalno ih organizuje i kontrolie tok njihovog poslovanja. On kreira nove poslovne mogunosti uprkos riziku i neizvesnosti koji je svojstven njima, a sve u svrhu sticanja profita i obezbeivanja daljeg rasta i razvoja. Preduzetnik pri tome tome identifikuje povoljne prilike i prikuplja neophodne resurse radi ostvarivanja zarade na njima. Preduzetnik je inovator, tj. pojedinac koji razvija neto jedinstveno. Funkcija preduzetnika je da reformie i da na revolucioniran nain proizvodnje primenom inovacija ili uvoenjem nove tehnoloke metode proizvede nova dobra ili stara na novi nain. On tei da pronae nove izvore nabavke sirovina ili nove mogunosti plasmana proizvoda, tj. na jedinstven i sebi svojstven nain organizuje proizvodnju. Preduzetnici su ljudi koji preuzimaju inicijative i donose promene u okruenja u kojima ive i rade. Brojni su stereotipi i mitovi o preduzetnitvu i preduzetniku kao nosiocu preduzetnikog procesa. Naveu neke od njih, uz objanjenje zato se govori o mitovima i kakva je zapravo realnost. Preduzetnici imaju viziju kojom ele da pridobiju ljude kako bi ih inspirisali i motivisali da sa njima uestvuju u stvaranju neeg novog. Oni fanatino veruju u bolje, drugaije i zato su maksimalno usmereni na ljude kao najvaniju aktivu i resurs, jedini od svih ija se vrednost kreativnom upotrebom poveava, za razliku od svih drugih resursa koji se korienjem uvek smanjuju. Uzrok tome je u naroitoj sposobnosti ljudi da ue i inovativno se ponaaju. U daljem radu izneu neke uobiajene karakteristike preduzetnika, ali i one po miljenjima poznatih teoretiara (Bygrave, Harper, Timmons) kao i njihove vetine (Katz, Dyer), ali i neizbenu lou stranu kao to su stres i drugi psihofiziki problemi uspenog preduzetnika. 2. POJAM PREDUZETNIKA Iako je termin ,,preduzetnik skovan jo u XVIII veku od strane Richarda Cantillona , vani koncepti i modeli se kvantitativno i kvalitativno razvijaju tek poslednjih decenija. Razliite se aktivnosti nazivaju preduzetnikim. Takozvani klasini preduzetnik je onaj koji razvija nov proizvod ili novu ideju i izgrauje biznis na osnovama novog koncepta. To zahteva odgovarajuu kreativnost i sposobnost uoavanja modela i trendova pre nego to
1 1

Reg Jennings,Charles Cox,Cary L. Cooper: The Psychology of Entrepreneurs and Intrapreneurs 1994, 3

oni postanu uoljivi irokim masama. Poslovni koncept moe biti toliko nov i revolucionaran da moe da kreira potpuno novu industriju. Primeri kreativnih preduzetnika su Steven Jobs, jedan od osnivaa Apple Computer i Next-a, i Bill Gates, osniva Microsofta-a. Veina ljudi e se sloiti sa konstatacijom da su ovi inovativni ljudi istinski preduzetnici. Postoje, takoe pojedinci koji zapoinju novi biznis baziran na starim konceptima. Na primer, ukoliko neko otvara prodavnicu hrane, ta ideja nije nova i osniva se ne moe opisati kao inovativan. Meutim, takav posao predstavlja finansijski rizik za vlasnika. Veina ljudi e takvu osobu smatrati preduzetnikom, mada se odreeni broj nee sloiti sa tim zbog nedostatka kreativnosti i inovativnosti u njegovom poslu. Treba istai da pojedinac, angaovan u takvoj vrsti posla, retko obavlja posao na identian nain kao neko drugi. Zbog arolikog shvatanja problema preduzetnitva u literaturi jo uvek ne postoji iskristalisana jedinstvena definicija preduzetnitva. Moda je dosad jednu od najboljih definicija preduzetnitva dao Jeffrey A. Timmons, profesor preduzetnitva i autor knjige ,,The Entrepreneurial Mind. On preduzetnitvo definie kao ,,kreativan in stvaranja nekakve vrednosti praktino ni iz ega. To je tenja ka novim ansama, bez obzira na raspoloive resurse. Ono zahteva viziju, strast i angaovanost koji vode ostvarenju vizije i podrazumeva spremnost preuzimanja proraunatog rizika.2 Preduzetnicima se, u praksi, najee nazivaju pojedinci vlasnici kapitala koji su za rad motivisani slobodom izbora u radu i nastojanje da samostalno upravljaju sopstvenim poslovanjem. To su pojedinci potpuno okrenuti rezultatima i apsolutno orijentisani na uspeh u poslovanju. Uoljiva je injenica da veina preduzetnika potie iz porodica koje su se ve bavile nekim samostalnim biznisom. to se obrazovanja tie preduzetnici su obino ljudi bolje obrazovani od drugih, mada su uglavnom manje obrazovani od menadera. Preduzetnici su najee u godinama od 22 do 55. Radno iskustvo - preduzimanje novog poslovnog poduhvata omoguava preduzetnicima uoavanje novih mogunosti i prednosti koje na ranijim poslovima nisu bile dostupne. Konstatacija da preduzetnici rad zapoinju najee sopstvenim kapitalom upuuje na zakljuak da se, kada je preduzetnitvo u pitanju, radi uglavnom o upravljanju malim i mladim preduzeima. Nisu, meutim, sva nova i mala preduzea istovremeno i preduzetnika. Kako konstatuje P. Drucker, ,,... preduzetnici ine manjinu meu novim poslodavcima, odnosno meu novim preduzeima. Oni stvaraju neto novo, neto razliito, oni menjaju ili pretvaraju jedne vrednosti u druge3. 3. KVALITETI USPENOG PREDUZETNIKA Preduzetnici se razlikuju meu sobom. Ipak postoje odreeni kvaliteti, koji su zajedniki svim preduzetnicima i koji su razlog njihovog uspeha. Predstavnici kole psiholokih karakteristika preduzetnika nastoje da identifikuju i da izmere line karakteristike, koje poseduju uspeni preduzetnici. Neke od njih su4:
2 3
4

Postavljanje ciljeva - cilj uspenih preduzetnika je dostii kreativne ideje sa kojima e konkurenti biti nadmaeni, a ne oponaati konkurente. Stoga preduzetnici ciljeve
Lambing, P. & Kuehl, C. R. (2000, 14). Entrepreneurship (Second edition). New Jersey: Prentice Hall. Drucker, Peter: Inovacije i preduzetnitvo praksa i principi, Privredni pregled, Beograd, 1991., 47 Lambing, P. & Kuehl, C. R. (2000, 14). Entrepreneurship (Second edition). New Jersey

poslovanja redovno postavljaju visoko i ambiciozno. Osim toga, treba ponovo naglasiti, da su preduzetnikov lini i poslovni cilj usko povezani, iako se predmet poslovanja odabira prema trinim mogunostima, a ne prema linom afinitetu. Ipak, preduzetnik ulazi u odreeni posao kako bi ispunio i svoje line ciljeve, pa je potrebno da pre utvrivanja poslovnog cilja, preduzetnik jasno utvrdi sopstvene elje i ciljeve. Lini ciljevi preduzetnika mogu biti razliiti. Mnogi kreu u preduzetnike poduhvate da bi stekli nezavisnost i ostvarili kontrolu nad svojom sudbinom, ili da bi dokazali svoju preduzetniku sposobnost, ili da ostvare visoku zaradu, ili zato to su ostali bez posla i nemaju drugih mogunosti zapoljavanja. Ostvarivanje postavljenog cilja u praksi poslovanja najue je povezano sa biznis planom koji omoguava razumevanje predvianja, sagledavanje puteva i naina ostvarivanja cilja, ocenu efikasnosti i konkretizaciju budunosti. Uz to, biznis plan je i pravo oruje za predstavljanje ideje i uveravanje potencijalnih ulagaa da finansiraju preduzetniki poduhvat ako se poslovanje uvodi u novu fazu.5 Zainteresovanost za biznis preduzetnik mora da ispolji vie od uobiajenog interesa za biznis, jer postoje mnoge tekoe ili prepreke koje mora da prevazie. Ukoliko takva strast ne postoji, biznis nee biti uspean. Istrajnost (uprkos poetnom neuspehu) zbog problema koji se moraju prevazii, preduzetnik mora biti dosledno istrajan. Mnogi uspeni preduzetnici su uspeli tek nakon nekoliko neuspelih pokuaja. Moe se rei da uspeni preduzetnici nemaju neuspehe ve imaju iskustvo iz kojeg ue. Samouverenost preduzetnici koji veruju u svoju sposobnost i u sopstveni biznis koncept imaju vie ansi da uspeju, oni veruju da e ostvariti ono to su naumili. Ipak, ta samouverenost esto nije bez osnova. Preduzetnici imaju temeljno znanje o tritu i konkretnoj grani, bazirano na istraivanju koje nekada traje mesecima pa ak i godinama. Istraivanja govore o tome da preduzetnici veruju u sebe. Retko e prihvatiti status quo, verujui umesto toga da stvari mogu promeniti na bolje, da mogu stvoriti nove anse, nova trita, nove potroae. esto veruju da su im izgledi i bolji nego to same injenice pokazuju. Zastupljena su i miljenja da je potrebno imati i visoke ambicije za poslovni uspeh. Pri tome uspean preduzetnik treba da prepozna i uspostavi glavnu ravnoteu izmeu ambicija i postavljenih ciljeva, a to je u velikoj meri povezano sa upravljanjem i komuniciranjem.6 Odlunost preduzetnici veruju da njihov uspeh zavisi od njih samih. Taj kvalitet je poznat kao interni lokus kontrole. Osoba koja veruje da sudbina, ekonomija ili drugi spoljni faktori determiniu uspeh imaju tzv. eksterni lokus kontrole i takva osoba retko postaje uspean preduzetnik.

5 6

www.ekonomija.ac.me datum pristupa 27.04.2012. u 12h www.ekonomija.ac.me datum pristupa 27.04.2012. u 12h

Upravljanje rizikom vlada miljenje da preduzetnici preuzimaju visok stepen rizika. to, meutim, nije tano. Preduzetniko ponaanje karakterie, zapravo, oseaj za meru tzv. proraunatog rizika. Preduzetnici obino definiu rizik na samom poetku procesa i minimiziraju ga u najveoj moguoj meri. Koordinate preduzetnitva kreu se na relaciji proraunati rizik i neizvesnost oekivani uspeh, odnosno profit. Stoga je prihvatanje proraunatog rizika od strane preduzetnika odraz njihovog nastojanja da izau u susret sopstvenim oekivanjima, ali i njihove spremnosti da se suoe sa eventualnim posledicama preduzete akcije. Ipak, treba naglasiti da uz velike prednosti koje preduzetnitvo donosi, kao to su: nezavisnost, fleksibilnost, vea zarada itd., preduzetnitvo zahteva i velike rtve kao to su: neizvesnost, svakodnevni stres zbog rizika, teki rad, upornost. U preduzetnikoj praksi preduzetniki rizik esto se povezuje s oportunitetnim trokom. Oportunitetni troak odraava nepromenljivi ili planski rizik koji je povezan sa pojedinim preduzetnikim projektom. Taj rizik moe imati vrlo razliite karakteristike kod razliitih projekata, iako treba naglasiti da se u praksi poslovanja oportunitetni troak nekog projekta vrlo teko moe meriti. Pozitivan stav prema promenama za veinu ljudi, promene su opasne i predstavljaju neto to treba izbegavati. Preduzetnici, meutim, promene doivljavaju kao normalne i neophodne. Oni tragaju za promenama, odgovaraju na njih i koriste ih kao anse, to predstavlja osnovu njihove inovativnosti. Inicijativa i potreba za uspehom veina je saglasna sa konstatacijom da uspean preduzetnik preuzima inicijativu u situacijama u kojima drugi to ne ine. Njihova spremnost da preduzimaju akcije na osnovu sopstevnih ideja predstavlja ono to preduzetnike diferencira od onih koji to nisu. To ine zato to imaju izraenu potrebu za uspehom koja je izraenija nego kod ostalih ljudi. Motiv za uspehom se pretae u snaan pokreta i inicijativu koja rezultira uspehom. Detaljizam i perfekcionizam preduzetnici su obino perfekcionisti i tee izvrsnosti ili perfekciji, to im omoguava da uspeno obavljaju posao. Posveivanje panje detaljima i potreba za perfektnou rezultira kvalitetnim proizvodima i uslugama. Percepcija o prolaznosti vremena - preduzetnici su svesni injenice da vreme prolazi brzo i otuda su esto vrlo nestrpljivi Zbog takve vremenske orijentacije, za njih nita nije uraeno dovoljno brzo. To moe da iritira zaposlene koji ne uoavaju isti stepen urgentnosti u svim situacijama. Inovativnost inovacije predstavljaju specifina ,,orua preduzetnika, kojima se osvajaju tehnologije budunosti. To su specifine promene koje na najefektivniji nain omoguavaju korienje novih ideja i time obezbeuju konkurentske prednosti preduzeu. Preduzetniki orijentisano preduzee je ono koje blagovremeno i na pravi nain pokree, podrava i sprovodi promene inovativnog karaktera. U slobodnoj trinoj utakmici, gotovo sva investiciona aktivnost zasniva se na 7

preduzetnitvu poslovnih ljudi. Slobodna privreda je i formalno tako institucionalizovana da omoguava slobodno izraavanje preduzetnikog duha. Meutim, treba naglasiti da se u praksi poslovanja uloga preduzetnika esto razlikuje od uloge inovatora. Budui da ljudi koji raspolau novcem ne moraju biti obdareni svojstvom inovativnosti, preduzetnitvo, vlasnitvo i menadment mogu biti sasvim razdvojeni.Vlasniki rizik ne mora padati na preduzetnika, a preduzetnik ne mora biti menader.7 Kreativnost za uspene inovacije vano je kreativno miljenje. Kreativnost oznaava sposobnost pojedinaca da dolaze do novih i korisnih ideja koje je mogue operacionalizovati u procesu inoviranja. Jedan od razloga zbog kojeg su preduzetnici uspeni je taj to raspolau imaginacijom i vizijom alternativnih scenarija. Oni imaju sposobnost da uoavaju anse koje drugi ne vide. lako je u svakodnevnom govoru poistoveuju sa inovativnou, kreativnost je poseban dar pojedinca i manifestuje se na vie naina, a oznaava osmiljavanje razliitih novotarija, nezavisno od njihove eventualne primenjivosti. Kreativnost je podloga za inovativnost, a inovacija je rezultat kreacije primenjene kreativnosti. Svaka kreativna ideja ne mora postati inovacija, ali inovacija nema bez kreativnosti. Kreativnost i inovativnost su temeljne pretpostavke poslovnog uspeha i imanentne su malom preduzetnitvu, pa se zbog toga i u velikim ekonomskim subjektima osnivaju manje organizacione jedinice u kojima se podstie kreativnost i inovativnost zaposlenih. Holistika perspektiva preduzetnici obino posmatraju stvari holistiki. Jedna studija je pokazala da uspeni preduzetnici, u odnosu na neuspene, raspolau veim brojem informacija o poslovnom okruenju. To im omoguava da imaju jasnu sliku o ukupnom poslovnom okruenju to doprinosi jaanju njihove konkurentske prednosti. Odgovornost - biti odgovoran znai odgovarati nekom merodavnom za svoj posao. Preduzetnici su po pravilu osobe odgovorne pred samim sobom. Naime, preduzetnici ele puno priznanje za svoj uspeh, ali preuzimaju i svu odgovornost na sebe. U preduzetnikoj aktivnosti profiti imaju veoma vanu ulogu i to sa jedne strane kao merila uspenosti poslovanja, a sa druge strane kao nagrada za uspeno preuzimanje rizika. Dinamino okruenje u kojem se preduzetnika aktivnost ostvaruje prisiljava ekonomiju na postavljanje niza standarda, izmeu ostalog i profitnih standarda. Za postavljanje profitnih standarda postoji vie kriterijuma koji upuuju na preduzetniki prihvatljivu profitnu stopu. Jasno je da preduzetnici zasluuju prinos na svoja ulaganja (profit), kao to i tedie zasluuju prinos na svoj kapital (kamatu). Zapravo, preduzetnici zasluuju i vei povraaj, jer vie i rizikuju.

Ovom spisku preduzetnikih kvaliteta Michael H. Morris i Donald L. Sexton dodaju jo jedan. U pitanju je proaktivnost. Ovaj preduzetniki kvalitet Morris i Sexton dovode u vezu sa implementacijom, odnosno sa sposobnou injenja svega onoga to je neophodno da bi se
7

www.ekonomija.ac.me datum pristupa 27.04.2012. u 13h

preduzetniki koncept oplodio. U tom smislu ovi autori navode da stepen u kojem linost demonstrita inovativnost, spremnost na rizik i proaktivnost, slui kao osnova za razmatranje (ocenu) preduzetnitva i linosti ukljuene u taj proces tj. preduzetnika.8

3.1. ,,10D atributi preduzetnika W. D. Bygrave Koncept 10D uvenog W.D.Bygrave navodi sledeih deset karakteristika uspenog preduzetnika. Na neki nain "prizemljuje" preduzetnika, pa nam se moe uiniti da je preduzetnik, upravo onaj kojeg poznajemo iz komiluka. Ovaj poznati teoretiar istie sledeih deset osobina uspenog preduzetnika: 1. Dream (sklonost ka sanjarenju) ima vizije biznisa i stanju je da ih ostvari. Iako su drugi ljudi skeptini po pitanju ostvarenja nekog cilja i misle da ga je nemogue ostvariti, preduzetnik veruje u uspeh, 2. Decisiveness (ubedljivost) brzo donosi odluke i odluan je u svojim namerama, 3. Doer (tvorac, ovek od dela) ono to naumi tei da to i ostvari i brzo realizuje, 4. Determination (reenost) retko odustaje, 5. Dediction (posveenost) potpuno je posveen ostvarenju cilja i ulae puno truda u poslovanje i po cenu rtvovanja prijateljstva i odnosa u porodici, 6. Devotion (odanost) vole ono to rade i to im pomae da opstanu, odan je poslovnim prijateljskim odnosima (poslovnim partnerima) i spreman je pomoi, 7. Details (detaljista) insistira na detaljima, ne voli greke i ne dozvoljava da mu promakne ni najmanja sitnica, 8. Destiny (sudbina) on je gospodar sudbine, sam je dri u svojim rukama, 9. Dollars (dolari, novac) novac nije primarni motivacioni faktor ve je merilo uspeha, vidi ga samo kao sredstvo za poveanje poslovnog poduhvata, 10. Distribute (distribucija vlasnike funkcije) spremnost na distribuciju vlasnike funkcije na saradnike. 3.2. Atributi preduzetnika po Harperu Testirajui preduzetnike, Harper definie osam kljunih preduzetnikih kvaliteta koji su po njemu najvaniji u procesu ocene predispozicija osobe za preduzetniki uspeh: 1. Preduzetnici su tragai za novima ansama, 2. Orijentisani su na budunost, 3. Stalno pokuavaju da budu najbolji, 4. Trino su orijentisani, 5. Znaju da vrednuju svoje saradnike, 6. Realni su, 7. Marljivi su i prihvataju sve poslove, 8. Puni su ivota.
8

Morris, M. H., and Sexton, D. (1996., 7) "The Concept of Entrepreneurial Intensity: Implications for Company Performance"

3.3. Atributi preduzetnika po Timmons-u Pristup psiholokih karakteristika preduzetnika J.A. Timmons od izuzutne vanosti istie sledeih 15 karakteristika preduzetnika, koje se po njemu mogu i nauiti: 1. Totalna posveenost poslu, 2. Potreba za velikim dostignuima, 3. Orijenatacija na ciljeve i potencijalne anse, 4. Inicijativnost, 5. Lina odgovornost, 6. Istrajnost u reavanju problema, 7. Svest o svojim dobrim i loim osobinama, 8. Verovanje da je on/ona jedini gospodar svoje sudbine 9. Spremnost da izdri stresne i rizine situacije, 10. Prihvatanje kalkulisanog rizika, 11. Neiskazivanje svoje snage i moi (status i mo su pre svega posledica a ne uzrok koji motivie njegovu akciju), 12. Pouzdanost, 13. Odlunost, 14. Bavljenje budunou i 15. Sposobnost organizovanja tima ljudi. Pored ovoga, Timmons takoe identifikuje i neka ponaanja koja su svojstvena preduzetniku, ali ne mogu tako lako da se naue: velika energija za rad i emotivna stabilnost, kreativnost i inovativnost, vizionarske sposobnosti i visok stepen inteligencije, kao i izraen oseaj za biznis. 3.4. Preduzetniki duh, kultura i motivacija Kljuni faktori razvoja preduzetnitva su preduzetniki duh, kultura, motivacija, etika, znanje...Bez uvaavanja ovih faktora preduzetnik ne moe ostvariti ciljeve, niti doneti adekvatne odluke. Na veinu faktora je mogue uticati u pozitivnom smislu radi stvaranja preduzetnike klime. Kultura moe da podstie razvoj preduzetnitva (to su kulture koje naglaavaju individualizam, autonomiju), ili da ga spreavaju (one koje naglaavaju konformizam). Sveobuhvatno, kultura ukljuuje vrednosti (pretpostavke o tome kakve bi stvari trebale biti) i norme (socijalna pravila i vodii koji propisuju ponaanje). Kultura u organizaciji je sistem verovanja, stavova i vrednosti kojeg svi prihvataju i potuju. Organizacije sa preduzetnikom kulturom su spremne za promene, inovacije, preuzimanje rizika, odgovornost... Da bi organizacija bila uspena mora imati preduzetniku kulturu, a to obuhvata: nain na koji organizacija obavlja stvari, predispozicija da se ponaa na odreeni nain, kako preduzee vidi sebe, steeno znanje i iskustvo koje pojedinac koristi za razvoj organizacije. Osnovno pitanje je kako odrati preduzetniki duh u rastuim preduzeima. Na bazi iskustva nekih zemalja kreirane su smernice za odravanje preduzetnikog duha: to manje pravila,

10

obezbediti timove sa pravim pristupom u radu, to manje radnih timova koji su u sukobu sa vlasnikom, uvek spremni za akciju, stvarati preduzee kao preduzetniku organizaciju, prihvatiti neuspeh, prihvatiti promene.

Posedovanje preduzetnike volje znai da preduzetnik ima jasno definisan cilj i da ostvaruje potreban napor kako bi taj cilj realizovao.Volja je pokreta i energija svake individue, to je tenja ljudi da budu svoje gazde, da razvijaju ideje, da se takmie i ostvare uspeh. 3.5. Hijerarhija potreba Abrahama Maslova Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba je teorija iz psihologije koju je stvorio ameriki psiholog Abraham Maslov, koja istie da se ljudske potrebe mogu razvrstati u grupe i da postoji jasna hijerarhija izmeu tih grupa potreba. Nii nivoi potreba se moraju zadovoljiti pre nego to se aktiviraju potrebe viih nivoa. Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba se obino se prikazuje u vidu piramide podeljene na pet nivoa, gde svaka grupa predstavlja po jedan nivo: 1. Fizioloke potrebe - potreba za hranom, vodom, vazduhom, snom, 2. Sigurnost - zatita fizikog integriteta i sigurnosti - neugroenost ivota, stalan posao, sigurnost porodice, zdravlja i imovine, 3. Pripadnost - prijateljstvo, porodica, 4. Potovanje (uvaavanje) - samopotovanje, sigurnost u sebe, postignue, potovanje prema drugima i potovanje drugih, 5. Samopotvrivanje (samoostvarenje) - moralnost, kreativnost, spontanost, reavanje problema, manjak predrasuda i prihvatanje injenica. Ovaj nivo potreba (biznis) kroz samostvaranje i satisfakciju omoguava izvesnom broju ljudi da ostanu na margini, budu drugaiji i nikada ne postanu deo mase. Upravo nas ova disciplina podstie na nain razmiljanja koji podrazumeva podizanje hijerarhije potreba i ohrabruje na razvoj ponaanja koji podrazumijeva prihvatanje kalkulisanog rizika. etiri nia nivoa (fizioloke potrebe, sigurnost, pripadnost i potovanje) su grupisani kao potrebe nedostatka, koje se vezuju za fizike potrebe. Zadovoljenje ovih potreba pomae osobi da raste i razvija se kao ljudsko bie. Za razliku od njih koje se moraju zadovoljiti, potrebe rasta (samoostvarenje) se stalno razvijaju. Osnovna pretpostavka je da se vie potrebe iz ove hijerarhije pojavljuju tek nakon to su zadovoljene, veinom ili potpuno, sve potrebe nieg nivoa. Takoe, kada se jedna potreba zadovolji, opada znaaj njene motivacione uloge, meutim, kada se neka potreba zadovolji, druga brzo zauzima njeno mesto, tako da ljudi uvek tee da zadovolje neku potrebu. Ukoliko te potrebe nedostatka nisu zadovoljene, osoba e se razviti u, fiziki i psihiki, nezdravu osobu. 3.6. Preduzetnike vetine

11

Postoje 3 tipa preduzetnikih vetina prema R. L. Katz-u9: 1. Tehnike vetine koje se odnose na: poznavanje tehnologije proizvoda, organizacione vetine i tehnike vetine u uem smislu. Ove vetine obuhvataju 3 specifine grupe aktivnosti ili kako kae Katz ,,3 arene tehnolokih aktivnosti. To su poznavanje tehnologije proizvoda tj. usluge (znanja koja se koriste u procesu kreiranja, dizajniranja i redizajniranja specifinog proizvoda ili usluge), organizacione vetine (znanja koja se odnose na kreiranje odreene organizacije biznisa) i tehnike vetine koje su potrebne za funkcionisanje konkretne grane industrije. 2. Drutvene vetine koje se odnose na : saradnju sa internom organizacijom, saradnju sa spoljanjim okruenjem i konceptualne vetine. Drutvene vetine Katz definie kao sposobnost da se efikasno radi u grupi i da se na taj nain ostvari maksimalan rezultat. A. D. Scilagyi i D. M. Schweiger10 su definisali 2 grupe drutvenih vetina: one koje se odnose na vetine saradnje sa internom organizacijom tj. okruenjem i one vetine koje se odnose na saradnju sa spoljnim okruenjem. Katz je polazei od ovog pristupa definisao: liderske vetine vetine motivacije i pozitivnog uticaja (,,slanje pozitivnih talasa) na ponaanje lanova organizacije, i ,,Network vetine koje se odnose na kreiranje i efikasno korienje poslovnog Network-a. 3. Konceptualne vetine ove vetine Katz definie kao sposobnost da se firma ,,vidi kao celina i one obuhvataju: administrativne vetine (celovito i detaljno planiranje), preduzetnike vetine (vetine spoznaje poslovne anse i pravovremenog realociranja resursa u pravcu profitabilnijih aranmana). Druga podela prema V.G. Dyer-u je na grupe preduzetnika u odnosu na preduzetnike vetine koje se pojavljuju: 1. Preduzetnici kao tehniari imaju izuzetno naglaenu tehniku orijentaciju, oboavaju pronalaske i ideje o novim proizvodima, a njihov osnovni cilj je kreiranje novih trita i novih industrijskih grana koje su bazirane na novim tehnologijama. Kreiranje organizacije vide uglavnom kao instrument ostvarenja definisanih ciljeva, a ne kao krajnji cilj. 2. Preduzetnici kao kreatori organizacije primeri iz prakse pokazuju da neki preduzetnici uivaju u procesima kreiranja organizacije. Oseajui da je njihova uloga najznaajnija u tim procesima, pomalo i ,,likuju videvi kako biznis raste i kako se razvija, kako u pogledu profita koji ostavaruju, tako i u pogledu broja zaposlenih radnika. Za njih je najvanije da od male naprave veliku firmu. Thomas Watson iz IBM-a je tipian primer ovog tipa preduzetnika. Za razliku od preduzetnika tehniara koji preferiraju individualni rad, ovi preduzetnici vole da rade i sarauju sa ljudima irei na taj nain svoj uticaj i svoju mo. 3. Preduzetnici kao ugovarai poslova (Deal Maker) ova grupa preduzetnika uiva u izazovima procesa ugovaranja, pregovaranja i sklapanja novih poslovnih aranmana. Oni vole inicijativne aktivnosti koje se odnose na otpoinjanje biznisa. Za razliku od organizatora, oni ne vole da se totalno posvete jednoj organizaciji u nekom duem vremenskom intervalu. Oni uivaju u kreiranju novog biznisa ali ne vole i da njime upravljaju i nikada se trajno ne vezuju samo za jedan biznis. U svojoj glavi uvek imaju

Katz R.L Skills of an effective administrator, Harvard Businnes Review, 52 (5), 1974 A. D. Scilagyi i D. M. Schweiger Matching managers to strategies, Academy of Managment Review, 9 (4), 1984
10

12

nekoliko opcija jer polaze od pretpostavke da se nikada ne zna koja biznis ideja ima u odreenom trenutku prou na tritu. 4. PREDUZETNIK I STRES Kao i sve ostalo i bavljenje preduzetnistvom ima ,,drugu stranu medalje'', tj. karakteristike koje se smatraju nedostacima preduzetnika. Jedna od tih karakteristika je nesigurnost dohotka. Otvaranje i voenje preduzea ne prua garancije preduzetniku da e zaraditi dovoljno novca za preivljavanje. Na poetku poslovanja preduzetnici se esto susreu sa finansijskim potekoama i ive na osnovu prethodne uteevine. Razlog tome je odsustvo redovnog dohotka kao i poslednje mesto na listi plaanja. Ulazak u preduzetnitvo predstavlja visok rizik - rizik gubitka uloenog kapitala. Stopa smrtnosti malih i srednjih preduzea je vrlo visoka, stoga preduzetnici pre stupanja u biznis moraju znati mogu li se nositi i sa finansijskim i sa emocionalnim posledicama. Mala preduzea obino raspolau malim finansijskim sredstvima, jer je jedini finansijer preduzetnik. Tako da, ak i nakon nekoliko godina uspeha, jedna pogrena odluka ili slabost u poslovanju moe fatalno da ugrozi preduzetniki poduhvat. Nedefinisano radno vreme i naporan rad je vidan nedostatak preduzetnika. Osnivanje preduzea i uspostavljanje poslovanja esto od preduzetnika zahteva danonoan rad. Naroito u poetnim godinama, preduzetnik obino radi ekstremno dugo, est ili sedam dana nedeljno. Biznis preduzetniku okupira ceo ivot tako da tokom nedelje on, praktino, nema vremena za porodicu, rekreaciju i sl. To vodi napetim porodinim odnosima i visokom nivou stresa. Preduzetnik esto mora da se zapita koliko je spreman da se rtvuje radi poslovnog uspeha. Mnogi preduzetnici ulau u preduzetnitvo mislei da poseduju preduzee, tek kasnije otkriju da preduzee poseduje njih same i da odreuje kvalitet njihovog ivota. Kvalitet ivota u toku otpoinjanja poslovanja je najee oteen - za vreme pokretanja novog posla preduzetnicima je na prvom mestu preduzee, dok porodica i prijatelji esto ostaju u drugom planu. Visok nivo stresa karakterie poslovanje preduzetnika. Voenje vlastitog posla je vrlo pozitivno iskustvo, ali takoe i veoma stresno. Veina preduzetnika u svoje preduzee ulae znatne koliine kapitala, ostavljajui za sobom sigurnost redovne zarade. Preduzetnik je odgovoran za sve obaveze u vezi sa privrednom delatnou koju obavlja celokupnom svojom imovinom. Propast preduzea istovremeno je i finansijski i psiholoki slom, to na kraju rezultira visokim nivoom stresa i zabrinutosti. Preduzetnici imaju neogranienu odgovornost za svoje poslovanje.Veina preduzetnika nalazi na brojne probleme u poslovanju preduzea za ije reavanje njihovo znanje nije dovoljno. Istovremeno doneene odluke direktno utiu na uspeh ili neuspeh preduzea, ali i sudbinu ljudi koji su ukljueni u poslovanje. Znai da preduzetnik odgovara za neuspeh preduzea, ali i za neuspeh ljudi koji posluju sa njim. Preduzetnik vrlo brzo postaje svestan injenice da su on i preduzee jedna celina. Pokretanje poslovanja zahteva posveenost, disciplinu i upornost. Svaki uspean preduzetnik zna da ga prepreke ne smeju obeshrabriti ve samo podstaknuti da ono to radi, radi jo bolje. 5. MITOVI O PREDUZETNICIMA

13

1. Preduzetnici se raaju, a ne stvaraju - naravno da osobine i talenti, koje ovek dobija roenjem, imaju odreeni znaaj pri definisanju onoga ime emo se baviti u ivotu, ali one predstavljaju samo dobru pretpostavku, nikako ne i garanciju uspeha. Stvaranje preduzetnika je proces koji se sastoji od akumuliranja odreenih, relevantnih vetina, znanja, iskustva i kontakata, kao i znaajnog ulaganja u sopstveni razvoj. Svako moze zapoeti vlastiti posao. Najlaki deo svega je osnovati firmu. Preduzetnici koji shvataju razliku izmeu ideje i prilike i koji razmiljaju dovoljno iroko imaju veu ansu za uspeh. Ono sto sledi nakon osnivanja je puno tee, preivljavanje, odrivost i izgradnja uspenog i profitabilnog biznisa. 2. Preduzetnici su svoji vlastiti efovi i potpuno su nezavisni - daleko od toga da su potpuno nezavisni - oni moraju zadovoljiti brojne obaveze prema partnerima, investitorima, kupcima, dobavljaima, zaposlenima, porodici. Ipak, preduzetnici donose odluku o tome da li e, kada e i ta uraditi. 3. Preduzetnici su stalno pod stresom i plaaju veliku cenu takvog ivota - bez sumnje biti preduzetnik je stresno i zahtevno. Ali, ne postoji dokaz da je stresnije ili zahtevnije od bilo koje druge zahtevne profesionalne uloge. 4. Za startovanje biznisa je potrebna samo dobra ideja pored ideje potrebni su i mnogi drugi inioci, kao to su kapital, stuni kadar itd. 5. Novac je najvaniji resurs kod zapoinjanja posla - ukoliko postoje svi ostali elementi potrebni za uspeh preduzetnikog poduhvata, nije problem doi ni do novca, ali ne vredi i obrnuto - ukoliko preduzetnik poseduje dovoljno novca, ne znai nuno da e i uspeti. Novac je za preduzetnika isto to i olovka za umetnika - inertni alat, koji u pravim rukama moe napraviti udo. Ako je preduzetnik talentovan, uspeh e doi za jednu do dve godine. 6. Ako ima novac, ima sve jo jedan od mitova koji se u praksi vie puta pokazao kao netaan. Naravno da je novac bitan, ali preduzetnika ine uspenim mnoge druge osobine i kvaliteti. 7. Preduzetnici su kockari - uobiajeno je miljenje da preduzetnici preuzimaju veliki rizik, to ih ini slinim kockarima. Istina je, meutim, da je najvei broj preduzetnika sklon umerenom i proraunatom riziku, to je karakteristika i drugih ljudi. Postavlja se pitanje ta je osnova za formiranje ove pogrene predstave o preduzetnicima. Prvo, treba imati u vidu da preduzetnici tipino imaju posao koji je manje strukturiran, to ih stavlja u poziciju suoavanja sa vie neizvesnih mogunosti, nego to je to sluaj sa konvencionalnim menaderima. Drugo, preduzetnici imaju veoma jaku potrebu za uspehom i oni biraju veoma izazovne ciljeve pa se njihovo ponaanje u tom smislu predstavlja kao preuzimanje prevelikog rizika, ravnog kockarskom. 11 8. Uivaju na svetlima pozornice - ubedljiva veina preduzetnika ne privlai panju javnosti - tavie, oni je izbegavaju. Panja javnosti usmerena je ka veoma malom broju uvenih preduzetnika, kao to su Bill Gates (Microsoft) i Michael Dell (Dell), koji verovatno uivaju u prisutnosti na medijima. Meutim, malo je ljudi koji se mogu setiti
11

M. Babi, R. Ninkovi, Preduzetnitvo -Teorija, proces i praksa, Beograd 2007,

14

imena takoe velikih preduzetnika osnivaa svetski poznatih firmi, kao to su Google, Nokia ili GAP, ije usluge i proizvode svakodnevno koristimo.12 Postoji izreka koja kae da limun sazri za dve i po godine, a biseru treba sedam ili osam godina. Retko se uspeh preduzea dogodi za manje od tri ili etiri godine. Ukoliko preduzetnik ima dovoljno novca za poetak ne moe promaiti". esto je upravo suprotno. Previe novca na poetku dovodi do euforije i sindroma razmaenog deteta". Uz to, nedostatak discipline i impulsivno troenje obino dovode do ozbiljnih problema i neuspeha. ZAKLJUAK Danas se preduzetnikom smatra svaki pojedinac koji samostalno osniva preduzee odreene preduzetnike delatnosti, na osnovu svoje inovativne ideje ili neke ve postojee. Ima za cilj rast i razvoj preduzea, pa samim tim i svoj lini napredak. ,,Jedni su ekscentrici, drugi su konformisti, neki su debeli, a drugi su vitki. Jedni su zabrinuti, drugi oputeni; neki eto piju, drugi su apstinenti; neki imaju velianstven arm i toplinu, a neki poput ledene tuke. svojevremeno je izjavio Peter Drucker. Iako se preduzetnici, kao linosti, meusobno razlikuju najpoznatiji teoretiari navode neke njihove zajednike kvalitete kao to su: reenost, posveenost, odanost, marljivost, odgovornost, kreativnost, inovativnost, upravljanje rizikom,... Danas nije lako biti uspean preduzetnik, jer mnogi unutranji i spoljanji faktori mogu negativno da utiu na poslovanje preduzea pa i na samog preduzetnika. Stres, kriza, manjak slobodnog vremena i prekomeran rad su samo neki od faktora koji loe utiu na preduzetnika, prvenstveno na njegovo zdravlje. Zato, svaki pojedinac koji planira da se bavi preduzetnitvom (bez obzira na svoje kvalitete) treba da razmisli da li je uopte spreman na takav rizik i odricanje. ,,Kada preduzetnik krene sa svojim poslom - zapoinje trku kao sprinter. Nakon to se postignu uspesi angauju se novi ljudi, a trka se lagano pretvara u - maraton.13 Trip Hawkins (ameriki preduzetnik i osniva EA). 14

12 13

M. Babi, R. Ninkovi, Preduzetnitvo -Teorija, proces i praksa, Beograd 2007. www.zakon.co.rs datum pristupa 27.04.2012. u 13h 14 www.wikipedia.org datum pristupa 27.04.2012. u 13h

15

LITERATURA BABI M. , NINKOVI R., Preduzetnitvo -Teorija, proces i praksa, Beograd 2007, PENEZI, Nenad: Preduzetnitvo-savremeni pristup, drugo izdanje, Fakultet poslovne ekonomije, Univerzitet Educons, Novi Sad, 2009. RADOVI MARKOVI, Mirjana: Preduzetnitvo: preduzetnika, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 2009. vrste preduzetnitva i

SAJFERT, Zvonko: Preduzetnitvo, Univerzitet u Novom Sadu, tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin, Zrenjanin, 2004. SIMI, Ivana: Menadment, Univerzitet u Niu, Ekonomski fakultet, Ni, 2007. DRUCKER, Peter: Inovacije i preduzetnitvo praksa i principi, Privredni pregled, Beograd, 1991. JENNINGS R., COX C.,COOPER C. L.: The Psychology of Entrepreneurs and Intrapreneurs, 1994. KATZ R.L: Skills of an effective administrator, Harvard Businnes Review, 1974 LAMBING, P. KUEHL, C. R. (Entrepreneurship (Second edition). New Jersey., 2000. MORRIS, M. H., and SEXTON, D. "The Concept of Entrepreneurial Intensity: Implications for Company Performance" 1996. SCILAGYI A. D. i SCHWEIGER D. M.: Matching managers to strategies, Academy of Managment Review,1984 www.efbl.org

16

www.ekonomija.ac.me www.vps.ns.ac.rs. www.wikipedia.org www.zakon.co.rs

17