Универзитет у Београду

Факултет политичких наука

СПОЉНА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ

Информатор за школску 2018/2019.

Семестар: VIII

Предавач: ванредни проф. др Драган Ђукановић - dragan.djukanovic@fpn.bg.ac.rs

Сарадници: асистент МА Милан Крстић - milan.krstic.fpn@gmail.com

асистент МА Марко Дашић - markodasic.fpn@gmail.com

Београд, фебруар 2019.

1
 1. УВОД

Овај информатор направљен је у циљу темељнијег и правовременог

обавештавања студената Основних академских међународних студија (оба модула),
који овај предмет обавезно слушају у осмом, завршном семестру својих студија. Све
информације, планови и распореди који се налазе у овом информатору су оквирни.
Наставници на предмету задржавају право одређених промена услед непредвиђених
околности. Уколико до промена дође, оне ће бити спроведене на такав начин да
студенти не буду оштећени, као и да о њима буду благовремено информисани.

1.1. Циљ предмета

Курс обухвата проучавање савремене спољне политике Србије. Студентима

ће бити објашњено која питања савремене спољне политике имају дубље историјске
корене, а која су резултат скорашњих збивања у нашој земљи и њеном међународном
окружењу. Тумачиће се утицај појединих детерминанти унутрашњег карактера и
детерминанти везаних за међународно окружење земље на спољну политику Србије.
Анализираће се односи са најважнијим партнерима у међународној политици.

Основни циљ је да се студенти оспособе да самостално анализирају спољну

политику Србије, прибављајући релавантне податке и примењујући теоријска знања
о спољној политици. Стечена знања и способности треба да студентима омогуће
самостално праћење и анализирање спољнополитичких збивања, да би били
способни да обављају основне аналитичке послове из ове области ако буду радили у
државним органима, посебно Министарству спољних послова и ДКП-овима Србије,
научно-истраживачким институцијама, политичким странкама, медијима,
агенцијама за процену политичког ризика, организацијама цивилног друштва...

1.2 Исход предмета

Основни исходи учења треба да буду: стицање знања о генези и

карактеристикама савремене спољне политике Србије; оспособљеност да се
самостално налазе извори података о овим питањима; стицање вештине аналитичког
приказивања појединих спољнополитичких проблема; стицање вештине писаног и
усменог саопштавања резултата сопствених истраживања и анализа.

2
 2. АКТИВНОСТИ НА ПРЕДМЕТУ

2.1. Предавања

Предавања се одржавају сваког уторка од 14:30 до 16:00 часова у слушаоници

5 на Факултету политичких наука. Предавања изводи професор др Драган
Ђукановић. Присуство предавањима се најтоплије препоручује, јер ће на њима бити
наглашени кључни делови литературе на које је потребно обратити нарочиту пажњу
у припреми испита, а такође биће извршена и допуна знања одређеним важним
чињеницама и анализама које нису доступне у литератури, а важне су за овај
предмет.

2.2. Вежбе

Вежбе у трајању од 90 минута одржавају се сваког другог понедељка,

почевши од треће наставне недеље (04.03.2019). Изузетак представљају пете вежбе,
које би требало да се редовном динамиком одрже 29. априла, али ће, имајући у виду
да је тада нерадни дан због ускшњих празника, бити одржане недељу дана касније,
6. маја. Следеће вежбе, које су уједно и последње, биће одржане у редовном термину,
13. маја 2019. године. Тачан распоред можете пронаћи у табели у наставку
информатора.

Сврха вежби јесте активно учешће студената у дискусији о релевантним

проблемским питањима спољне политике Србије, што треба да подстакне студенте
да критички размишљају и приступају проблему, а да своје ставове излажу
систематично, уређено и концизно. На вежбама ће се обрађивати додатни материјал,
пре свега примарни извори, односно проблематизовати одређена додатна питања
која нису била темељније адресирана на предавањима и тестирати могућа
објашњења спољнополитичких поступака и позиција применом различитих теорија
спољне политике и међународних односа. Детаљне информације о концепту и
темама вежби можете пронаћи у трећем поглављу овог информатора.

2.3. Консултације

Термин консултација на предмету је сваког уторка (током семестра) од 12:30

до 14:30 часова у кабинету 81. По завршетку семестра, односно по окончању

3
извођења наставе, консултације се неће одржавати у датом термину, већ ће тачан
термин консултација бити потребно унапред договорити путем мејла са професором
или асистентом са којим желите да се консултујете.

2.4. Колоквијум

Колоквијум ће бити организован у суботу, 13. априла 2019. године. Први

поправни колоквијум биће одржан 20. маја, а други крајем августа или почетком
септембра. Положени колоквијум представља услов за излазак на усмени испит.

За припрему теста биће потребно припремити следећу литературу:

1. проф. др Предраг Симић, „Југословенска криза - од избијања до Дејтонског

споразума“, Међународни проблеми, бр.1-2, 1996, стр. 131-150.
2. Живорад Ковачевић, Међународно преговарање, Филип Вишњић, Београд,
2004, стр. 258-282, 298-309.
3. Милан Крстић, ”Српско-амерички односи током деведесетих година 20.
века”, у: Драган Р. Симић, Драган Живојиновић (урс), Политика Сједињених
Држава према региону Заападног Балкана и Републици Србији, Универзитет
у Београду - Факултет политичких наука, Београд, 2015, стр. 187-205.
4. др Јасминка Симић, „Ангажовање НАТО у бившој СФРЈ: 1991-2001“,
Међународна политика, бр. 1136, октобар-децембар 2009, стр. 112- 132.

5. Иво Висковић, „Детерминанте спољне политике Србије: Теоријски модел и

његова примена“, Међународна политика, бр. 1169, 2018, стр. 19-30.

6. Јелица Стефановић-Штамбук, „Међународни односи у Уставу Републике

Србије“, у: Устав Републике Србије из 2006. – неки елементи новог политиког
система, Институт за политичке студије, Трећи миленијум, Београд, 2007,
стр. 78-99.

7. Игор Новаковић, Од четири стуба спољне политике до европских

интеграција, ISAC, 2013, стр. 29-31, доступно на: http://www.isac-
fund.org/download/Od_cetiri_stuba_spoljne_politike_do_evropskih_integracija.p
df

4
 8. Закон о спољним пословима, Службени гласник РС, 116/2007, 126/2007,
41/2009. доступно на: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/o-
ministarstvu/dokumenti/zakoni/381-2009-09-17-11-07-15?lang=cyr

9. Уредба о условима за стицање и губитак дипломатског звања, Службени

гласник РС, 80/2009. доступно на: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/o-
ministarstvu/dokumenti/zakoni/5783-uredba?lang=cyr

(литература која није доступна онлајн може се преузети на линку:

https://drive.google.com/drive/folders/1qGMuT9hM8HHDLnFy-
d2YuhTloLjNPIj0?usp=sharing )

2.5. Усмени испит

Усмени испит одржава се у редовним испитним роковима. Испитивач је

проф. др Драган Ђукановић. На испиту се усмено одговара на два испитна питања.
Списак испитних питања налази се на крају информатора.

Услов за излазак на усмени испит јесте успешно положен колоквијум (минимум 20

освојених поена).

2.6. Вредновање активности на предмету

Активност Укупна оцена

Вежбе 20 %

Kолоквијум 40 %

Усмени испит 40 %

УКУПНО 100%

3. ВЕЖБЕ – ДЕТЉНИ ПЛАН

3.1. Концепт вежби

5
Вежбе представљају непосредни тренинг за критичку аналитику спољне политике
Србије. Као основ за анализу користимо концепте који су појашњавани на предмету
Основи теорије спољне политике, а пре свега актере, циљеве, средства,
детерминанте, те сам процес креирања и реализације спољне политике.

Сваке вежбе (осим првих) започињаће кратким мини тестом са два кратка питања.
Мини тест ће садржати питања из градива предвиђеног за припрему за тај час. Неће
се инсистирати на превеликим детаљима, већ ће питања бити таква да ће свако ко са
пажњом и темељно прочита једном сваки чланак предвиђен за тему моћи на њих да
одговори тачно. Мини тестови биће прегледани након вежби и оцене са њих биће
унете у табелу. Студенти могу освојити укупно максимум 10 поена на мини
тестовима на свим вежбама. Сваки тест носи максимум 2 поена, а може се освојити
и 1 или ниједан поен, у зависности од одговора.

Након тога, уследиће расправа и дебата на кључне теме предвиђене за конкретне

вежбе. Од велике је важности да вежбе похађате редовно, јер ћемо у дебати
референцирати и на налазе са претходних часова. Такође, имајући у виду „живу“
материју предмета, веома је корисно и да активно пратите вести о спољној политици
Србије. Коначно, биће потребно и да се присетите основних теоријских знања не
само из области спољне политике, већ и из области међународних односа и студија
безбедности, како бисте успешно учествовали у свим дискусијама. За значајну и
квалитетну (а не тривијанлну!) активност на дискусији могу се добити до 2 поена по
вежбама. За мање значају или мање релевантну активност може се добити 1 поен,
док се у случај неактивности не добија ниједан поен на вежбама. Укупно је могуће
освојити до 10 поена на активности на вежбама.

Имајући у виду да на првом часу неће бити мини теста, активност на часу биће
награђена са максимум четири поена, само том приликом. Како је укупан број часова
вежби 6, а сваке носе по 2 бода за активност и 2 бода на мини-тесту, то значи да
можете пропустити једне вежбе, или из неког разлога бити неактивни на њима и
лоше урадити мини тест, а да и даље имате максимум поена на вежбама. Ко не жели,
није у обавези да присуствује вежбама, али онда неће остварити сразмеран број
поена које ова активност носи на предмету. Нисте у обавези да имате одређени

6
 минималан број поена са вежби да бисте полагали колоквијум и потом (након
положеног колоквијума) полагали и испит, само ће недостатак или мали број поена
са вежби утицати на вашу максималну могућу коначну оцену.

Литература за вежбе, као и за колоквијум, углавном је доступна путем интернета и

линкови за приступ су наведени, а тамо где нема линкова можете изворе пронаћи
путем следећег линка: https://drive.google.com/drive/folders/1qGMuT9hM8HHDLnFy-
d2YuhTloLjNPIj0?usp=sharing (изузетак је додатна литература, за коју је потребно
контактирати директно асистента).

3.2. Вредновање активности на вежбама

Активност Максимални
број бодова

Мини-тестови 10

Активност у дискусији 10

УКУПНО 20

3.3. Распоред одржавања и теме вежби

Вежбе Недеља Тема

1 04.03.2019. Нормативни оквир, циљеви и детерминанте спољне политике Србије

2 18.03.2019. Косовско-метохијско питање и спољна политика Србије

3 01.04.2019. Регионална политика Србије и односи са суседима: спорови и помирења

4 15.04.2019. Спољна политика Србије и процес европских интеграција

5 06.05.2019. Србија и велике силе: у мноштву „стубова“ и „стратешких партнера“

6 13.05.2019. Србија и међународне организације: „боље за столом, него на столу?“

1. Нормативни оквир, циљеви и детерминанте спољне политике Србије

7
Први час вежби је уводни и на њему ћемо обрадити кључне елементе које ћемо
користити на сваком од наредних часова, али неће бити уводног мини теста.

Прва тема којом ћемо се бавити јесте нормативни оквир креирања и реализације
спољне политике Републике Србије. У зборнику Игора Новаковића који ћете
пронаћи у списку литературе, на страницама 29-31 пронаћи ћете нормативни модел
креирања и реализације спољне политике Србије. Битно је да веома темељно
овладате овим моделом, како бисте знали „ко је ко“ у спољној политици Србије,
макар по слову закона. Након тога, нешто детаљније информације о функционисању
система спољних послова пронаћи ћете у Закону о спољним пословима, где је
потребно да се фокусирате на најважније ствари. Коначно, битно је и да савладате
Уредбу о условима за стицање и губитак дипломатског звања, како бисте умели да
се сналазите у хијерархији дипломатских звања у Републици Србији.

Но, као што смо већ констатовали на предмету Основи теорије спољне политике, оно
што је по „слову закона“ превиђено се у пракси често не спроводи на тај начин,
односно нормативни оквир креирања и реализације спољне политике често не
одговара реалном степену утицаја на одлучивање које је последица реалних односа
моћи у политици. На страницама 31-35 зборника Игора Новаковића можете пронаћи
два примера из периода 2008-2012 у којима је стварни модел креирања и реализације
одступио од нормативног (они који су нарочито заинтересовани за ову тему, у
списку додатне литературе могу пронаћи и одличан текст Владимира Павићевића и
Драгана Живојиновића, на који Новаковић референцира, а у коме су ове студије
детаљно разрађене). Због тога при читању ове литературе није довољно само да
меморишете надлежности, већ и да размишљате каква је данас реалност у спољној
политици Србије – ко се пита, ко доноси одлуке и да ли је то у складу са нормативним
оквиром. Такође, имајући у виду најављене промене Устава Србије (и усвајање новог
Закона о спољним пословима, чији је нацрт прошао јавну расправу још 2013. године,
али никад није усвојен) битно је и да размишљате да ли би овакву структуру било
потребно променити и на који начин, како би спољна политика Србије била боља и
ефикаснија.

8
Друга тема коју ћемо укратко обрадити на првим вежбама јесу циљеви спољне
политике Србије. У поменутом зборнику Игора Новаковића, на страницама 19-23,
можете пронаћи преглед кључних стратешких (дугорочних) циљева Републике
Србије који се налазе у различитим стратешким документима, у недостатку
јединствене кодификоване стратегије спољне политике. Како су циљеви засновани
на одрђеним вредностима, свима који су заинтересовани да додатно проуче ову тему
од помоћи може бити и текст професорке Јелице Стефановић-Штамбук о спољној
политици у Уставу Републике Србије, који се налази у списку додатне литературе.
Међутим, како се ови документи ретко мењају, потребно је консултовати друге
изворе да би се утврдили краткорочнии и средњорочни циљеви. Два кључна извора
у овом погледу су експозеи министара спољних послова пред Народном
скупштином, чији веома кратак преглед за период 2000-2013. можете пронаћи код
Игора Новаковића на страницама 15-19, те ескпозеи мандатара за састав Владе
Републике Србије пред Народном скупштином, чију анализу за период од 2007-2017.
године, из перспективе тога шта је у њима означено као национални интерес, можете
пронаћи у тексту Ивана Димитријевића и Милана Липовца. Да би се још прецизније
утврдили непосредни и краткорочни циљеви, било би потребно анализирати и изјаве
званичника, али то нећемо радити на овом часу. Поента је да стекнете увид у то у
којим документима су постваљени дугорочни циљеви спољне политике Србије, те
који је најмањи заједнички садржилац у свим ескпозеима министара и премијера од
2000. до данас.

Трећа тема, која је за дебату и најважнија, јесу детерминанте спољне политике

Србије. За припрему ове теме потребно је да прочитате текст професора Висковића,
са нарочитом пажњом на део на страницама 19-29, у коме он врши класификацију и
навођење свих могућих детерминанти спољне политике Србије. Додатно, потребно
је и да прочитате истраживање Београдског центра за безбедносну политику о
ставовима грађана Србије у вези са спољном политиком. Док читате Висковићев
текст, битно је да размишљате да ли мислите да је понуђена класификација добра,
шта бисте променили у њој, затим које су од ових детерминанти кључне и које
највише утичу на спољну политику Србије данас. Размишљајте о томе која би
„велика теорија“ међународних односа (реализам, либерализам, конструктивизам,

9
марксизам) могла најбоље да објасни спољну политику Србије. За одговор на ова
питања од користи вам може бити и поменути текст Димитријевића и Липовца који
је потребно да прочитате за утврђивање циљева спољне политике Србије, имајући у
виду да аутори у том тексту покушавају да, на основу учесталост циљева у
експозеима премијера, одреде и шта бисмо данас могли назвати националним
интересом Србије. Размишљајте о односу појма национални интерес, детерминанта
и циљ спољне политике. Од помоћи вам може бити и други текст истих аутора
понуђен у додатној литератури, као и текст професора Војина Димитријевића о
разумевању појма национални интерес у Србији.

Обавезна литература:

• Игор Новаковић, Од четири стуба спољне политике до европских

интеграција, ISAC, 2013, стр. 15-23; 29-36, доступно на: http://www.isac-
fund.org/download/Od_cetiri_stuba_spoljne_politike_do_evropskih_integracija.p
df

• Иво Висковић, „Детерминанте спољне политике Србије: Теоријски модел и

његова примена“, Међународна политика, бр. 1169, 2018, стр. 5-30

• Иван Димитријевић, Милан Липовац, „Национални интереси Републике

Србије: Анализа ескпозеа мандатара Владе од 2007. до 2017. године“, Српска
политичка мисао, вол. 57, бр. 3, 2017, стр. 71-94, доступно на:
http://www.ips.ac.rs/wp-content/uploads/2018/01/CD-SPM-3-2017.pdf

• Закон о спољним пословима, Службени гласник РС, 116/2007, 126/2007,

41/2009. доступно на: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/o-
ministarstvu/dokumenti/zakoni/381-2009-09-17-11-07-15?lang=cyr

• Уредба о условима за стицање и губитак дипломатског звања, Службени

гласник РС, 80/2009. доступно на: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/o-
ministarstvu/dokumenti/zakoni/5783-uredba?lang=cyr

• Ставови грађана о спољној политици Србије, Београдски центар за

безбедносну политику, 2017, доступно на:

10
 http://bezbednost.org/upload/document/stavovi_graana_o_spoljnoj_politici_srbije
.pdf

Препоручена додатна литература:

• Јелица Стефановић-Штамбук, „Међународни односи у Уставу Републике

Србије“, у: Устав Републике Србије из 2006. – неки елементи новог политиког
система, Институт за политичке студије, Трећи миленијум, Београд, 2007,
стр. 78-99.

• Владимир Павићевић, Драган Живојиновић, „Анализа процеса одлучивања у

спољној политици Републике Србије“, у: Милан Подунавац (ур.), Зборник
радова: Јавне политике Србије, Фондација Хајнрих Бел, Београд, 2011, стр.
57-68, доступно на: http://test.fpn.bg.ac.rs/wp-
content/uploads/Javne_politike_Srbije.pdf

• Милан Липовац, Иван Димитријевић, „Национални интерес као аналитички

концепт: Могућности за анализу спољне политике Србије“, Српска
политичка мисао, вол. 50, бр. 4, 2015, стр. 87-108, доступно на:
http://www.ips.ac.rs/publications/nacionalni-interes-kao-analiticki-koncept-
mogucnosti-za-analizu-nacionalnog-interesa/

• Војин Димитријевић, „Тешкоће у дефинисању националног интереса

Србије“, у: Волфганг Петрич, Горан Свилановић, Кристоф Солиоз, Србија је
важна, Самиздат Б92, Београд, 2009, стр. 155-162.

Оквирна питања за дискусију:

• Да ли је нормативни модел креирања и реализације спољне политике Србије

у складу са реалним моделом односа председника републике, председника
владе и министра спољних послова?

• Да ли би требало изменити нормативни модел креирања и реализације

спољне политике Србије?

11
• Које су предности, а које мане од тога да дужност министра спољних послова
обавља каријерни дипломата запослен у Министарству, у односу на то када
је обавља политичар који није професионални дипломата?

• Шта би биле предности, а шта мане усвајања кодификоване стратегије

спољне политике Србије са јасно дефинисаним циљевима?

• Да ли је шема за утврђивање националних интереса Србије коју нуде

Димитријевић и Липовац адкеватна или сматрате да је национални интерес
нешто суштински различито од тога што аутори кажу, или да га је у случају
Србије потребно истраживати другачијим методама у односу на ону коју
аутори предлажу?

• Да ли је модел професора Висковића одговарајући за анализу, или сматрате

да га је потребно допунити, или кориговати?

• Које детерминанте спољне политике Србије су најважније за њу данас и у

складу са тим која би теорија међународних односа најпре могла да објасни
спољну политику Србије?

• Да ли су ставови грађана детерминанта спољне политике Србије и на који

начин?

2. Косовско-метохијско питање и спољна политика Србије

12
Ове вежбе посветићемо томе на који начин се спољна политика Србије бави питањем
Косова и Метохије, односно једнострано проглашеном независношћу ове покрајине
из фебруара 2008. године, те проблематизовати како је и да ли је ова политика
„разапета“ између „одбране територијалног интегритета“, са једне стране, и
„нормализације“ као услова за евроинтеграције, са друге стране.

Прва тема којом ћемо се бавити јесте предложени Споразум из Рамбујеа из 1999.
године. Свака анализа косовско-метохијског проблема захтева добро познавање и
проблематизацију историје конфликта, као и српског и албанског идентитета. Стога
је много догађаја из прошлости које бисмо могли критички обрађивати и
преиспитивати, а да имају релевантност за ову тему и данас. Међутим, како се ова
тема већ обрађивала на бројним предметима, попут Политичког система Србије,
Анализе конфликта, Савремених балканских односа и Безбедности Србије, ми
нећемо улазити дубоко у генезу сукоба и историјат односа, већ ћемо се фокусирати
на једну конкретну спољнополитичку одлуку Савезне Републике Југославије (СРЈ)
и Републике Србије из 1999. године, а то је одлука да се не прихвати предложени
Споразум из Рамбујеа 1999. године. Ова спољнополитичка одлука имала је велике
реперкусије на ток косовско-метохијске кризе и на СРЈ, те стога сматрамо да је
вредно проблематизовати да ли је наше руководство тада донело добру одлуку или
не. Кључни извор биће анализа преговора у Рамбујеу чији је аутор Живорад
Ковачевић, а која је била део његовог уџбеника Међународно преговарање. Док
читате овај текст, пожељно је да, ради критичког приступа аргументима у истом,
погледате и оригиналне чланке у споразуму на које се референцира (текст споразума
је доступан на интернету). Сви које ова тема додатно занима могу у препорученој
додатној литератури пронаћи текст Милана Крстића у коме се одредбе Рамбујеа
пореде са Кумановским споразумом и Резолуцијом 1244, као и линк ка скорашњој
емисији Око магазин ауторке Сање Љубисављевић у којој су учествовали тадашњи
преговарач Никола Шаиновић, дипломата и професор Дарко Танасковић и
историчар Предраг Марковић. Нарочито препоручујемо поглавље „Последњи дан да
се каже 'да'“ из књиге Тито и НАТО, као и читаву сјајну књигу Пут у Рамбује, чији
је аутор још један сведок преговора, професор др Предраг Симић.

13
Друга тема којом ћемо се бавити јесте шта је данас заправо циљ спољне политике
Србије у вези са овим питањем и шта одређује политику Србије тј. које су кључне
детерминанте. Потребно је најпре да се присетите литературе са првих вежби, а пре
свега кратког прегледа стратешких циљева код Игора Новаковића и у табелама у
тексту Димитријевића и Липовца, те да утврдите на који начин је ово питање
садржано у кључним документима, шта је конкретно дефинисано као циљ у вези са
њим, и колико је тај циљ важан у односу на друге циљеве. Након овог кратког
подсећања, потребно је да извршите увид у део експозеа мандатарке за састав Владе
Републике Србије Ане Брнабић из 2017. године који се бави спољном политиком
(странице 21-28), а који можете пронаћи на сајту Владе Републике Србије. На овај
начин утврдићете који је циљ у вези са овом темом актуелне Владе и како је овај циљ
позициониран у хијерархији других спољнополитичких циљева. Међутим, како се
прокламовани и стварни циљеви не поклапају увек, од велике је користи и да ову
тему пратите кроз средства информисања, како бисте били у стању да процените
варијације у пракси у односу на дефинисане циљеве. Такође, потребно је и да се
присетите Висковићеве матрице представљене на првим вежбама и теорија
међународних односа, спољне политике и безбедности, и да промислите о томе шта
је кључна детерминанта спољне политике Србије према овом питању данас.
Присетите се и истраживања Београдског центра за безбедносну политику и
размислите колико ставови јавног мњења утичу на политику Србије у овом питању.

Трећа тема јесте евалуација шта је најбољи и најреалнији исход за решење

косовско-метохијског питања у постојећим преговорима Београда и Приштине,
полазећи од циљева и детерминанти спољне политике Србије. За ову тему је
потребно да прочитате текст професора Драгана Ђукановића који говори о генези
поменутог дијалога од техничког до политичког, затим део текста Милоша Хрњаза
о саветодавном мишљењу Међународног суда правде, као и текст Бриселског
споразума из 2013. године, као кључног оквира у коме се тренутно крећемо.
Коначно, потребно је и да прочитате новински чланак Стефана Сурлића у коме се
нуде различити сценарији за решење и указују њихове предности и мане, и да
промислите да ли су ово једини сценарији, да ли су неке предности или мане
пропуштене у анализи и шта је, по вашем мишљењу, најбоље и најреалније решење.

14
Ко је више заинтересован за ову тему, препоручује се рад професора Владана
Петрова, који износи свој став о уставно-правним могућностима за решење статуса
Косова и Метохије, као својеврсни резиме дијалога о Косову и Метохији.

Литература:

• Живорад Ковачевић, „Рамбује“, у: Живорад Ковачевић, Међународно

преговарање, Филип Вишњић, Београд, 2004, стр. 298-309.

• Експозе мандатарке Ане Брнабић, Влада Републике Србије, 2017, стр. 21-28.
доступно на: https://www.srbija.gov.rs/view_file.php?file_id=2148&cache=sr

• Драган Ђукановић, ”Односи између Београда и Приштине: од техничког до

политичког дијалога”, Међународна политика, вол. LXV, бр. 3, 2013, стр. 365-
385.

• Милош Хрњаз, "Србија и употреба правосудног решавања спорова од 1914.

до 2015. године: век неуспеха", у: Весна Кнежевић-Предић (ур.), Политички
идентитет Србије у регионалном и глобалном контексту, Универзитет у
Београду - Факултет политичких наука, Београд, 2015., стр. 264-268, доступно
на: http://www.fpn.bg.ac.rs/wp-
content/uploads/2016/08/politicki_identitet_srbije_u_globalnom_i_regionalnom_
kontekstu_za_stampu.pdf

• „Први споразум о принципима нормализације односа“, Брисел, 2013,

доступно на: http://www.kim.gov.rs/p03.php

• Стефан Сурлић, „Да ли је 2019. субоносна за Косово? Ако дође до договора,

ово је 5 сценарија за решење косовског чвора“, Блиц, 11.02.2019. доступно на:
https://www.blic.rs/vesti/politika/da-li-je-2019-sudbonosna-za-kosovo-ako-dode-
do-dogovora-ovo-je-5-scenarija-za-resenje/lh0lzfm

Додатна литература:

• „Последњи дан да се каже да“, „Чује ли Србија звук бомбардера?“, у: Предраг

Симић, Тито и НАТО, Вечерње Новости, Београд, 2008.

15
 • Предраг Симић, Пут у Рамбује: Косовска криза 1995-2000, НЕА, Београд,
2000, доступно на: https://www.rastko.rs/kosovo/delo/12517

• Сања Љубисављевић, „Рамбује – две деценије касније“, Око магазин, Радио

телевизија Србије, 13.02.2019, доступно на:
https://www.youtube.com/watch?v=rvx_i-NNFVQ

• Милан Крстић, „Да ли је „Рамбује“ био бољи од „Куманова“: Упоредна

секторска анализа безбедносних ризика по Републику Србију и српски народ
на Косову и Метохији“, у: Драган Живојиновић, Стеван Недељковић, Милан
Крстић, „Двадесет година од Дејтонског мировног споразума – трајни мир
или трајни изазови?“, Факултет политичких наука и Чигоја штампа, Београд,
2016, стр. 117-141, доступно на: http://www.fpn.bg.ac.rs/wp-
content/uploads/2017/02/Dvadedeset-godina-od-Dejtonskog-mirovnog-
sporazuma-final-final-30-1-2017.pdf

• Владан Петров, „Којим путем после унутрашњег дијалога о КиМ?“,

Политика националне безбедности, вол. 14, бр. 1, 2018, стр. 9-21. доступно
на: http://www.ips.ac.rs/wp-content/uploads/2018/06/pnb1_2018-1.pdf

• Преглед свих споразума у преговарачком процесу Београда и Приштине од

2011. до 2019. године, доступно на http://www.kim.gov.rs/pregovaracki-
proces.php - нарочито препоручујемо годишње извештаје о стању у дијалогу
у изради Канцеларије за Косово и Метохију, који дају преглед напретка у
имплементацији у свим областима у којима постоје споразуми.

Оквирна питања за дискусију:

• Да ли је СРЈ/Србија рационално поступила када је одбила споразум у

Рамбујеу?

• Да ли је решење из Куманова боље за Србију од решења из Рамбујеа?

• Ко је кључни референтни објекат политике Србије у погледу Косова и

Метохије данас: територија, традиција или народ?

• Шта је кључна детерминанта спољне политике Србије према Косову?

16
 • Да ли је прихватање техничког и политичког дијалога са Приштином било у
складу са интересима Србије?

• Да ли је Бриселски споразум у складу са интересима Србије?

• Које је најбоље и најреалистичније решење за косовско-метохијски проблем?

3. Регионална политика Србије и односи са суседима: спорови и помирења

Односи Србије са суседима једна су од најважнијих тема у спољној политици Србије

уопштено. На овим вежбама обрађиваћемо кључне аспекте регионалне политике
Србије и билатералних односа са суседима.

17
Прва тема коју ћемо обрађивати јесте на који начин положај српског народа у
региону утиче на спољну политику Србије. Кључно питање с тим у вези јесте статус
Републике Српске и српског народа у Босни и Херцеговини, као кључној
неуралгичној тачки Балкана, поред Косова и Метохије. Започећемо анализом
преговора и исхода преговора у Дејтону 1995. године према тексту Живорада
Ковачевића. Ови преговори довели су до потписивања Општег оквирног споразума
за мир, чији је и данашња Србија као наследница СРЈ гарант. Често се говори о
манама овог споразума, па је док читате овај текст важно да размислите да ли је било
могуће пронаћи боље решење од овог споразума у том тренутку, али и да ли је то
решење одговарајуће данас из угла интереса Србије. Поред тога, за ову тему од
значаја ће бити и текст професора Драгана Ђукановића о односима Србије и Црне
Горе, као и текст амбасадора Милана Симурдића о односима Србије и Хрватске. Док
читате ове текстове, потребно је да критички промишљате да ли је национални
интерес и циљеве у спољној политици Србије потребно везивати за српски народ као
етничку групу, или за Србију као државу и да ли се ти интереси увек подударају или
не. За све који су заинтересовани за то шта је претходило Дејтонском споразуму,
препоручујемо текст на ову тему Марка Дашића и Стевана Недељковића.

Друга тема јесу односи са оним народима у региону са којима постоји тежак баласт
прошлости. Као изворе за ову тему користићете текст професора Ђукановића о
српско-бошњачком дијалогу, као и поменути Симурдићев текст о српско-хрватским
односима. Док читате ове текстове размишљајте да ли је и како могуће доћи до
помирења са Бошњацима и Хрватима (односи са Албанцима већ су анализирани на
вежбама посвећеним Косову и Метохији), да ли је могуће помирење без транзиционе
правде и суочавања са прошлошћу и како ови односи треба да изгледају у
будућности. Кога ове теме више занимају, постоји изузетно обимна литература и
теоријска и емпиријска, коју због тога овом приликом нећемо наводити детаљно у
списку препоручене литературе, али будите слободни да се обратите асистенту за
додатне смернице.

Трећа тема јесу односи Србије са такозваним „старим суседима“ (оним државама
које су биле суседи Србије и пре распада Југославије). Извор који је потребно да
користите за ову тему јесте текст Младена Лишанина. Док читате овај текст,

18
размишљајте о томе како је могуће постићи квалитет односа који имамо са старим
суседима и у односима са новим суседима, те да ли постоје изгледи за побољшање
или погоршање ових односа у контексту даљег пута Србије ка чланству у Европској
унији, где се ове земље (са изузетком Албаније) већ налазе. Поред тога, кога додатно
занимају ови односи, а нарочито утицај историје (наслеђа Првог светског рата) и
положаја националних мањина на односе са Мађарском, Бугарском може пронаћи у
списку додатне литературе текстове Милана Крстића и Игора Новаковића.

Литература:

• Живорад Ковачевић, „Дејтонски преговори“, у: Живорад Ковачевић,

Међународно преговарање, Филип Вишњић, Београд, 2004, стр. 258-282.

• Драган Ђукановић, „Могућности и ограничења најављеног српско-

бошњачког дијалога“, Српска политичка мисао, вол. 58, бр. 4, 2017, стр. 215-
230, доступно на: http://www.ips.ac.rs/wp-content/uploads/2018/01/spm-58-4-
2017-11.pdf

• Милан Симурдић, „Србија и Хрватска – 20 година после међусобног

признања“, у: Александра Попов, Две деценије дипломатских односа Србије
и Хрватске: Стање односа и отворена питања, Центар за регионализам,
Нови Сад, 2016, стр. 1-5, доступно на:
https://www.centarzaregionalizam.org.rs/prilozi/Dvadeset_godina_diplomatskih_
odnosa_Srbije_i_Hrvatske.pdf

• Драган Ђукановић, “Република Србија и Црна Гора: Анализа билатералних

односа и проблема ”, Српска политичка мисао, вол. 49, бр. 3, 2015, стр. 51-
70, доступно на: http://www.ips.ac.rs/wp-content/uploads/2018/02/Dragan-
Djukanovic_SPM_3_3015.pdf

• Младен Лишанин, „Регионални положај Србије у светлости

спољнополитичких односа са „старим“ суседима“, Међународни проблеми,
вол. LXIX, бр. 4, 2017. стр. 483-505, доступно на:
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8555/2017/0025-85551704483L.pdf

19
Додатна литература:

• Марко Дашић, Стеван Недељковић, „Дуго путовање у Дејтон: Међународне

иницијативе за мирно окончање оружаних сукоба у БиХ од 1992. до 1994.
године“, у: Драган Живојиновић, Стеван Недељковић, Милан Крстић,
„Двадесет година од Дејтонског мировног споразума – трајни мир или трајни
изазови?“, Факултет политичких наука и Чигоја штампа, Београд, 2016, стр.
11-30 доступно на: http://www.fpn.bg.ac.rs/wp-
content/uploads/2017/02/Dvadedeset-godina-od-Dejtonskog-mirovnog-
sporazuma-final-final-30-1-2017.pdf

• Драган Живојиновић, Стеван Недељковић, Милан Крстић, „Двадесет година

од Дејтонског мировног споразума – трајни мир или трајни изазови?“,
Факултет политичких наука и Чигоја штампа, Београд, 2016, доступно на:
http://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2017/02/Dvadedeset-godina-od-
Dejtonskog-mirovnog-sporazuma-final-final-30-1-2017.pdf

• Драган Ђукановић, Милан Крстић, „Берлински процес – немачка

западнобалканска иницијатива“, Српска политичка мисао, бр. 4, вол. 54,
2016, стр. 169-185.

• Брано Миљуш, Драган Ђукановић, Добросуседски односи у светлу српско-

босанскохерцеговачког питања, Београд, 2011, стр. 11-29; 56 – 72; 171-186.

• Драган Ђукановић, „Спољнополитички приоритети Републике Србије у

билатералним и мултилатералним односима са суседима“, у: Едита Стојић
Карановић, Слободан Јанковић, прир., Елементи стратегије спољне
политике Србије, Институт за међународну политику и привреду, Београд,
2008, стр. 85-105.

• Dragan Đukanović, Dragan R. Simić, Dragan Živojinović, „Serbia and its

neighbors: Continuity of old and/or new policy?”, The Review of International
Affairs, vol. LXIV, no. 1151, 2013, pp. 104-114.

• Игор Новаковић, Студија практичне политике: Србија и Мађарска –

политичке и економске перспективе, FES, ISAC, Београд, 2013.

20
 • Жарко Петровић, Игор Новаковић, Студија практичне политике: Бугари у
Србији и српско-бугарски односи у светлу европских интеграција Србије,
FES, ISAC, Београд, 2013.

• Дејан Јовић, „Палубна дипломација и функционална сурадња: хрватско-

српски билатерални односи на почетку мандата Иве Јосипловића“, Изазови
европских интеграција, вол. 11, 2010, стр. 27-42.

• Милан Крстић, „Између „забијања ножа“ у леђа и „националне катастрофе““:

Први светски рат као детерминанта спољне политике Србије према
Бугарској“, у: Весна Кнежевић Предић, Политички идентититет Србије у
глобалном и регионалном контексту: зборник радова, Универзитет у
Београду, Факултет политичких наука, Београд, 2015, 271-288.

• Милан Крстић, „Да ли су ратне секире закопане довољно дубоко: Велики рат
као детерминанта спољне политике Србије према Мађарској“:, у: Видоје
Голубовић, Дипломатија и култура Србије: стање и перспективе, Институт за
међународну политику и привреду, Београд, 2015.

• Игор Новаковић, ”Мањинско питање и утицај на билатералне односе са

суседним државама у светлу процеса придруживања Европској унији: случај
Србије“, Међународна политика, бр. 1158-1159, 2015.

• Ђорђе Павловић, ”Трилатерална сарадња Србије, Босне и Херцеговине и

Турске”, Међународна политика, 1153-1154, 2014.

• Михајло Вучић, Марко Новаковић, ”Пресуда за геноцид у спору Хрватске и

Србије пред Међународним судом правде – правна анализа и значај по
међусобне односе”, Међународни проблеми, Vol. LXVII, бр. 1/2015.

Оквирна питања за дискусију:

• Која је кључна детерминанта регионалне политике Србије?

• Да ли Србија национални интерес треба да веже за етничку групу или за

државу?

21
 • Да ли интереси Србије некада могу бити у колизији са интересима српског
народа у другој држави?

• Каква треба да буде политика Србије према Србима у региону?

• Да ли Србија треба да инсистира на очувању Дејтонског споразума по сваку

цену?

• Да ли је могуће помирење у региону у скоријем периоду?

• Да ли су заједничка историја и транзициона правда предуслови за помирење?

• Шта из односа са старим суседима може бити водиља у односима са новим

суседима?

• Шта је довело до видног побољшања односа са старим суседима?

4. Спољна политика Србије у процесу европских интеграција

Процес европских интеграција један је од најбољих примера како граница између

спољне и унутрашње политике постаје прозирна у савременом свету. У најширем
смислу, све реформе које се спроводе у оквиру процеса приступања Европској унији
(ЕУ) могу се тумачити као релевантне за остваривање спољнополитичког циља
чланства у ЕУ и самим тим као део спољне политике. Међутим, постоје одређени
аспекти европских интеграција Србије који су у ужем смислу спољнополитички, а
то су превасходно политички, безбедносни и економски односи са трећим државама.

22
Ове теме су на агенди приступних преговора са ЕУ у поглављима 30 и 31. Свима које
интересују појединачне политике у другим поглављима препоручујемо зборник
„Европа за мене“ који се налази у попису додатне литературе.

Прва тема коју ћемо обрадити јесте тренутно стање у евроинтеграцијама Србије.
Као увод за ову тему послужиће текст професорке Тање Мишчевић, у коме се
појашњава аспект наших односа са ЕУ везан за имплементацију Споразума о
стабилизацији и придруживању, као и структура приступних преговора. Поред
читања овог текста, потребно је да консултујете и временску линију односа Србије
и Европске уније и размислите због чега је долазило до застоја у одређеним
периодима преговора. Такође, потребно је и да се присетите стратешких циљева
Србије и експозеа премијера у последњих 10 година, а пре свега премијерке Брнабић,
како бисте били свесни важности ове теме у свеукупној спољној политици Србије.
Док читате ове текстове, размишљајте о томе колико су преговори заправо
преговори и шта ће бити најболнији потези које Србија мора да направи ако жели да
постане чланица, а нарочито у контексту дијалога Београда и Приштине (поглавље
35).

Друга тема коју ћемо обрадити јесте стање усклађености спољне политике Србије
са спољном, безбедносном и одбрамбеном политком Европске уније (поглавље 31).
За општи преглед стања у овој области потребно је прочитати текст Стевана
Недељковића и Милана Крстића. Податке о степену услађености са
спољнополитичким декларацијама као једним од кључних критеријума за мерење
укупне усклађености који се налазе у овом тексту писаном септембра 2018. године
(и стога не обухватају последњих неколико месеци протекле године) потребно је
допуните читањем извештаја ISAC фонда о степену усклађености са декларацијама
ЕУ. За све који су детаљније заинтересовани за ову тему, препоручује се и детаљни
водич кроз поглавље 31 и уопштено спољну, безбедносну и одбрамбену политику
ЕУ у издању ISAC фонда. Док читате ове текстове, размишљајте о томе да ли је
овакво поступање Србије рационално или није, имајући у виду циљеве спољне
политике Србије, а присетите се концепата „логика исхода“ и „логика прикладности“
у међународним односима које сте већ обрађивали на предмету Безбедност Србије.

23
Трећа тема коју ћемо обрађивати јесу економски односи са трећим земљама, а пре
свега спољнотрговински односи, који се обрађују у поглављу 30. Као општи преглед
стања у овој области потребно је прочитати предлог политике ISAC фонда у вези са
овим поглављем. Такође, како би се дубље анализирали трошкови и добити у овој
области, потребно је прочитати текст Јелене Костић о економској детерминанти
приступања Србије Европској унији, која узима у обзир и релативне трошкове. За
све који су детаљније заинтересовани за ову тему, препоручује се и детаљни водич
кроз поглавље 30 у издању ISAC фонда. Док читате ове текстове, размишљајте о
томе који су додатни трошкови и добити од чланства у Унији у економској сфери,
али и који су трошкови и добити у неекономским аспектима од чланства Србије у
ЕУ.

Обавезна литература:

• Тања Мишчевић, „Савремени односи Србије и Европске уније“, у: Јелица

Минић (ур.), Изазови спољне политике Србије, Европски покрет у Србији,
Фондација Фридрих Еберт, Београд, 2015, стр. 15-20, доступно на:
https://library.fes.de/pdf-files/bueros/belgrad/12483.pdf

• „Хрнологија односа Србије и ЕУ“, Преговарачки тим за вођење преговора о

приступању Републике Србије Европској унији, доступно на: http://www.eu-
pregovori.rs/src/pregovori/hronologija-odnosa-srbije-i-eu/

• „Предлог практичне политике: припреме за отварање преговора у поглављу

30 – економски односи са иностранством и искуства Хрватске“, Национални
конвент о ЕУ, ISAC, FES, Београд, 2015, доступно на: https://www.isac-
fund.org/wp-content/uploads/2018/11/policy_paper-poglavlje_30.pdf

• Стеван Недељковић, Милан Крстић, „Повлавље 31: Постепено

(не)усклађивање“, у: Драган Симић, Дејан Миленовић, Драган Живојиновић,
Зборник радова: Европа за мене, Факултет политичких наука, Чигоја штампа,
Београд, 2018, стр. 651-668.

• „Анализа усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама и

мерама Европске уније током 2018. године, ISAC, Београд, 2019, доступно на:

24
 https://www.isac-fund.org/wp-content/uploads/2019/02/ISAC_CFSP_Analiza-
2018.pdf

• Јелена Костић, Национална економија као детерминанта приступања Србије

Европској унији, Међународна политика, бр. 1169, 2018, стр. 70-86.

Препоручена додатна литература:

• Страхиња Суботић, Заступање интереса Србије у Европској унији:

Административни, финансијски и лобистички капацитети, Београд, Центар
за европске политике, Београд, 2017, доступно на: https://cep.org.rs/wp-
content/uploads/2018/05/Zastupanje-interesa-Srbije-u-Evropskoj-uniji.pdf

• Игор Новаковић, Увод у преговоре Србије са ЕУ у оквиру поглавља 30, ISAC,

FES, Београд, 2014.

• Игор Новаковић, Водич кроз поглавље 31 претприступних преговора

Републике Србије са Европском унијом, ISAC, Београд, 2015.

• Презентације са експланаторног скрининга у поглављу 31:

http://eukonvent.org/spoljna-bezbednosna-i-odbrambena-politika/

• Стратегија проширења Европске уније за Западни Балкан: A credible

enlargement perspective for and enhanced EU engagement with the Western
Balkans, доступно на: https://ec.europa.eu/commission/publications/eu-western-
balkans-strategy-credible-enlargement-perspective_en

• Драган Симић, Дејан Миленковић, Драган Живојиновић, Зборник радова:

Европа за мене, Факултет политичких наука, Чигоја штампа, Београд, 2018.

Оквирна питања за дискусију:

• Да ли су приступни преговори са ЕУ заиста преговори?

• Како Србија остварује своје интересе у Бриселу?

25
 • Колико ће штете Србија имати због изласка из постојећих трговинских
споразума и усклађивања у поглављу 30 и да ли ће ти трошкови бити
компензовани другим добитима?

• Да ли Србија требало да што пре да усклади своју спољну политику са

декларацијама Европске уније?

• Да ли ће Србија морати да призна независност Косова и Метохије да би

постала чланица ЕУ?

5. Спољна политика Србије и односи са великим силама

Србија се често перципира као држава која жели да седи „на две столице“, односно
која поставља своју спољну политику на „четири стуба“ која су међусобно у
колизији. На овим вежбама бавимо се односима Србије са великим силама. Пре
почетка читања литературе, размислите у коју групу бисте класификовали Србију на
међународном нивоу (која засигурно није велика сила), и зашто, референцирајући
притом на различите начине класификација држава које имају различите теорије
међународних односа. Текстови професора Ивана Вујачића, Срећка Ђукића, Жарка
Обрадовића, као и зборник групе аутора у издању Фридрих Еберт Фондације,
представљају кључне изворе за динамику билатералних односа Србије са

26
Сједињеним Америчким Државама, Руском Федерацијом, Народном Републиком
Кином и Савезном Републиком Немачком. Поред ових текстова, постоји још читав
низ додатних текстова о бројним аспектима односа Србије са овим земљама, а неке
од њих можете пронаћи у препорученој додатној литератури.

Поред ових текстова, потребно је и да прочитате текст професора Марка Бабића о

геополитичким концепцијама сваке од ових држава и њиховом утицају на Србију и
на регион. Коначно, потребно је и да се присетите материјала са првих вежби
(матрица Димитријевића и Липовца и преглед стратешких циљева код Новаковића),
као и експозеа Ане Брнабић и да размотрите колико је Србији декларативно битан
однос са сваким од ових актера. Размишљајте колико стварност прати прокламоване
циљеве, на које силе би Србија требало да се ослони, да ли су све једнако важне, да
ли је могуће за Србију да „балансира“ између интереса различитих сила, те како је и
да ли је могуће превазићи препреке из историје које постоје у односима са
Сједињеним Америчким Државама и Немачком. Такође, присетите се и
истраживања о ставу јавног мњења према спољној политици Србије и размислите да
ли спољнополитичка пракса прати жеље грађана.

Литература:

• Марко Бабић, „Изазови геополитичких концепција на Балкану: Случај

Србије“, Међународна политика, бр. 1169, 2018, стр. 50-69.

• Иван Вујачић, „Сједњињене Америчке Државе – мене у односима“, у: Драган

Р. Симић, Драган Живојиновић (урс.), Политика Сједињених Америчких
Држава према региону Западног Балкана, Факултет политичких наука,
Београд, 2015, стр. 207-216.

• Срећко Ђукић, „Односи Србије са Русијом: осврт на постјугословенски

(постсовјетски) период“, у: Јелица Минић (ур.), Изазови спољне политике
Србије, Европски покрет у Србији, Фондација Фридрих Еберт, Београд, 2015,
стр. 31-35, доступно на: https://library.fes.de/pdf-files/bueros/belgrad/12483.pdf

27
 • Жарко Обрадовић, „Стратешко партнерство „мале“ Србије и „велике“ Кине“,
Српска политичка мисао, бр. 3, вол 53, 2016, стр. 121-137, доступно на:
http://www.ips.ac.rs/wp-content/uploads/2017/09/spm-3-2016-7.pdf

• Србија и Немачка: од подозрења до поверења, група аутора, Фондација

Фридрих Еберт, Београд, 2015. стр. 17-29, доступно на:
https://library.fes.de/pdf-files/bueros/belgrad/12485.pdf

Препоручена додатна литература:

• Драган Ђукановић, Драган Живојиновић, „Стратешка партнерства Републике

Србије“, Годишњак Факултета политичких наука, бр. 6, Београд, 2011, стр.
299-310.

• Милан Крстић, „Српско-амерички односи у другој половини 20. века“, у:

Драган Р. Симић, Драган Живојиновић (урс.) Политика САД према региону
Западног Балкана и Републици Србији, ФПН, Београд, 2015, стр. 187-206.

• Живорад Ковачевић, Америка и распад Југославије, Филип Вишњић, Београд,

2007.

• Боривој Ердељан (ур.), Србија и свет: Зборник радова, Београд, 2010.

• Српско-немачки односи: стварно и могуће, Фондација Фридрих Еберт,

Београд, 2012.

• Владимир Н. Цветковић, Нови пут свиле: балканска перспектива, Факултет

безбедности, 2016.

• Јасминка Симић, „Колико далеко је Кина?“, у: Јелица Минић (ур.), Изазови

спољне политике Србије, Европски покрет у Србији, Фондација Фридрих
Еберт, Београд, 2015, стр. 37-42.

• Душан Рељић, Русија и Западни Балкан, Берлин, 2009, стр. 5-39.

• Александра Јоксимовић, „Односи Србије и САД у процесу једностраног

проглашења независности Косова“, у: Драган Ђукановић (ур.), Савремени
међународни изазови, Београд, 2008, стр. 119-148.

28
 • Александра Јоксимовић, Србија и САД: билатерални односи у транизицији,
Београд, 2007.

• Миљан Филимоновић, „Обнова моћи Руске Федерације и импликације на

међународни положај Републике Србије“, у: Драган Ђукановић (ур.),
Савремени међународни изазови, Београд, 2008, стр. 155-179.

• Драгана Митровић, „Модели продубљивања сарадње са НР Кином“, у: Едита

Стојић Карановић, Слободан Јанковић (ур.), Елементи стратегије спољне
политике Србије, Београд, 2008, стр. 25-28.

• Предраг Симић, Русија и проблем Косова, Париз, 2007, стр. 1-17.

• Слободан Јанковић, „Основе за ослањање на Русију у спољној политици

Србије“, у: Драган Ђукановић (ур.), Савремени међународни изазови,
Београд, 2008, стр. 183-208.

Оквирна питања за дискусију:

• Да ли је Србија мала држава, мала сила, средња држава, или нешто треће?

• Која велика сила је најважнија за Србију у економском, која у безбедносном,

а која у политичком погледу?

• Да ли су Србија и САД данас партнери?

• Да ли пут у Брисел и даље води преко Вашингтона?

• Да ли је Русија највећи пријатељ Србије?

• Да ли далека и велика Кина може бити стратешки партнер малој Србији?

• Да ли блиска сарадња са Русијом и Кином угрожава евроинтеграције Србије?

• Колико је Берлин утицајан у балканским односима, а пре свега у решавању

косовског питања?

29
 6. Србија, међународне организације и мултилатерална сарадња

Последњи час вежби биће посвећен деловању Србије у међународним

организацијама, од глобалних до регионалних, као и циљевима Србије на
мултилатералном плану. Како сте односе са НАТО изучавали на другим предметима,
а делимично и на овом, ти односи ће бити остављени по страни.

Прва тема којом ћемо се бавити јесте у каквом је стању мултилатерална сарадња
данас и на који начин то утиче на спољну политику Србије. Као основу узимамо
текст Слободана Прошића. Овај текст је потребно да критички анализирате и
размислите да ли сте сагласни да овим ставом аутора или не и зашто. Од користи ће
бити и подсећање семиналног текста професора Висковића о детерминантама

30
спољне политике Србије, који је обрађен на првим вежбама. Кога више занима
утицај системских промена као детерминанте спољне политике Србије, може
прочитати текст Драгана Живојиновића и Александра Милошевића на ову тему.

Друга тема биће деловање Србије у конкретним међународним организацијама.

Потребно је да детаљно проучите секцију о чланству Србије у међународним
организацијама на сајту Министарства спољних послова Републике Србије, са
нарочитим нагласком на Уједињене нације, ОЕБС и Савет Европе. Поред тога,
потребно је и да прочитате предлог практичне политике ISAC фонда о томе како
решити проблеме на путу ка чланству у Светској трговинској организацији (СТО).
Приликом читања трудите се да упоредите опште циљеве спољне политике Србије
са активностима и конкретним циљевима у овим организацијама, те да критички
преиспитате да ли је политика Србије у пракси адекватна прокламованим циљевима.
У препорученој додатној литератури можете пронаћи низ текстова о активности
Србије у другим организацијама.

Трећа тема јесте ангажман Србије у регионалним организацијама, али и бројним

иницијативама које постоје у Југоистичној Европи. Део из уџбеника професора
Драгана Ђукановића представља детаљан и темељан преглед ових иницијатива.
Размислите о томе колико су ове иницијативе и организације биле успешне, како их
је могуће унапредити и која је корист Србије од чланства у њима. У том смислу,
присетите се теорија међународних односа и њиховог погледа на улогу
међународних организација.

Литература:

• Слободан Прошић, „Залазак ере мултилатерализма као детерминанта спољне

политике Србије“, Међународна политика, бр. 1169, 2018, стр. 87-105.

• „Србија у међународним организацијама“, Министарство спољних послова

Републике Србије, доступно на: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-
politika/multilaterala?lang=cyr

• Бојана Тодоровић, Зашто Србија треба да уђе у Светску трговинску

организацију, ISAC, FES, 2017, стр. 3-7, доступно на: https://www.isac-

31
 fund.org/wp-content/uploads/2017/07/Za%C5%A1to-Srbija-treba-da-
u%C4%91e-u-STO.pdf

• Драган Ђукановић, „Регионални мултилатерални видови сарадње на

Балкану“, у: Драган Ђукановић, Балкан на постхладноратовском раскршћу
1989-2016, Службени гласник, Београд, 2016.

Препоручена додатна литература:

• Драган Живојиновић, Александар Милошевић, „Кључне одлике

међународног система као детерминанта спољне политике Републике
Србије“, у: Милан Подунавац, Жарко Пауновић, Политика: Наука и
професија, Удружење за политичке науке Србије, Београд, 2013, стр. 265-278,
доступно на: http://www.upns.rs/sites/default/files/2017-
04/Politika_Nauka_i_profesija-Zbornik-za-sajt.pdf

• Драган Живојиновић, „Зашто је важно бити „in“ или: о међународним

организацијама, добрим стварима које чланство у њима доноси, као и о томе
зашто Србија не сме поново ићи сама“, Ивона Лађевац, Драган Ђукановић
(ур.), Србија и међународне организације, Београд, 2011, стр. 103-114.

• Дарко Трифуновић, „Улога и место Републике Србије у међународним

организацијама“, Ивона Лађевац, Драган Ђукановић (ур.), Србија и
међународне организације, Београд, 2011, стр. 44-54.

• Драган Ђукановић и Дејан Гајић, ”Евроазијске безбедносне интеграције и

безбедност Балкана и Србије”, Међународни проблеми, Vol. LXIV, бр. 1/2012.

• Сања ЈЕЛИСАВАЦ-ТРОШИЋ, Стеван РАПАИЋ, „Стање и перспективе

приступања Србије Светској трговинској организацији“, Међународни
проблеми, Vol. LXVII бр. 1/2015.

• Говор председавајућег ОЕБС, првог потпредседника Владе Србије и

министра спољних послова Републике Србије Ивице Дачића на обележавању

32
 40-те годишњице Завршног акта из Хелсинкија, Међународна политика, бр.
1158-1159, 2015.

• Милан Липовац, Зоран Кучековић, „Односи Републике Србије и НАТО кроз

програм Партнерство за мир“, Ивона Лађевац, Драган Ђукановић (ур.),
Србија и међународне организације, Београд, 2011, стр. 451-460.

• Саша Ојданић, „Профилисање Србије кроз систем Уједињених нација“,

Ивона Лађевац, Драган Ђукановић (ур.), Србија и међународне организације,
Београд, 2011, стр. 55-68.

• Сања Јелисавац Трошић, Ивана Поповић Петровић, „Улога и место

Републике Србије у Светској трговинској организацији и њен положај у
међународној трговини“, Ивона Лађевац, Драган Ђукановић (ур.), Србија и
међународне организације, Београд, 2011, стр. 237-258.

• Душко Димитријевић, „Мировне операције Уједињених нација – досадашња

искуства од значаја за Србију“, Ивона Лађевац, Драган Ђукановић (ур.),
Србија и међународне организације, Београд, 2011, стр. 237-258.

• Александар Јазић, „Србија и НАТО“, Ивона Лађевац, Драган Ђукановић (ур.),

Србија и међународне организације, Београд, 2011, стр. 333-344.

• Владимир Трапара, „Србија и ОЕБС – преобликовање безбедносног система

у региону“, Ивона Лађевац, Драган Ђукановић (ур.), Србија и међународне
организације, Београд, 2011, стр 437-450.

• Марко Новаковић, „Србија и Савет Европе: сарадња, дијалог, будућност“,

Ивона Лађевац, Драган Ђукановић (ур.), Србија и међународне организације,
Београд, 2011, стр 461-470.

• Хасиба Хрустић, „Улога Светске банке у развојној стратегији Србије“, Ивона

Лађевац, Драган Ђукановић (ур.), Србија и међународне организације,
Београд, 2011, стр. 30-43.

Оквирна питања за дебату:

33
• Зашто је чланство и активност у међународним организацијама од важности
за Србију?

• Која организација је најважнија за Србију?

• Да ли Србија треба да буде активнија на мултилатералном плану?

• Колико су важне регионалне иницијативе за стабилност (Западног) Балкана?

• На који начин промене у делотворности мултилатерализма на глобалном

нивоу утичу на спољну политику Србије?

• Да ли је могуће да Србија дозволи столицу у Уједињеним нацијама за Косово?

• Које користи Србија може имати од чланства у Светској трговинској

организацији и да ли постоје одређени трошкови?

4. ИСПИТНА ПИТАЊА*

*РИДЕР СА ЛИТЕРАТУРОМ ЗА ИСПИТ БИЋЕ ДОСТУПАН ОД АПРИЛА

1. Најзначајније детерминанте спољне политике СРЈ/СЦГ/Србије након 2000.

године

2. Институционални и реални оквири дефинисања, креирања и реализације

спољне политике СРЈ/СЦГ/Србије после 2000. године

3. Промене власти у СР Југославији и Србији и њихов одраз на формирање

нове спољне политике (2000–2003)

4. Спољна политика Државне заједнице Србија и Црна Гора од 2003. до 2006.

године

34
5. Покушаји (ре)дефинисања статуса Косова и утицај међународних чинилаца
од 2005. до 2008. године

6. СРЈ/СЦГ и Европска унија 2000–2006. године

7. Улазак и положај СЦГ у Савету Европе

8. СРЈ/СЦГ и односи са САД (2000–2006)

9. СРЈ/СЦГ и односи са Руском Федерацијом (2000–2006)

10. Учешће СРЈ/СЦГ у мултилатералним иницијативама за сарадњу (2000–2006)

11. СРЈ/СЦГ односи са „старим“ суседима (2000–2006)

12. СРЈ/СЦГ и односи са „новим“ суседима (2000–2006)

13. Обнова независности Србије 2006. године и њено ново међународно и

спољнополитичко позиционирање

14. Спољна политика Србије у временском раздобљу од 2006. до 2008. године

15. Спољна политика Србије од 2008. до 2012. – четири стуба

16. Спољна политика Србије после 2012. године

17. Србија и Европска унија до 2006. године

18. Војна неутралност Србије после 2007. године

19. Србија и Партнерство за мир

20. Једнострано прокламована независност Косова (2008) и измењена

спољополитичка позиција Србије

21. Односи Србије и САД после 2006. године

22. Односи Србије и Руске Федерације након 2006. године

23. Србија и Европска унија после 2006. године

24. Србија и НР Кина после 2006. године

25. Односи Србије и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне

Ирске после 2006. године

35
26. Оснажена балканска улога СР Немачке и односи са Србијом после 2006.
године

27. Србија и Турска после 2006. године

28. Осноси Србије са Мађарском

29. Односи Србије са Румунијом

30. Односи Србије са Бугарском

31. Односи Србије са Албанијом

32. Односи Србије са Аустријом, Италијом и Грчком

33. Односи Србије са Словенијом

34. Односи Србије са Хрватском

35. Односи Србије са Босном и Херцеговином

36. Односи Србије са Црном Гором

37. Односи Србије са Македонијом

38. Нормализација односа између власти у Београду и Приштини после 2011.

године

39. Проблем недефинисаних граница Србије са „новим“ суседима

40. Избегли и расељена лица као проблем у билатералним односима Србије са

суседима

41. Положај српске зајендице у државама региона Југоисточне Европе

42. Утицај положаја етничких мањина у Србији у односима са њиховим

државама матицама

43. Утицај судских спорова код Међународног суда правде на билатералне

односе Србије са суседима (Босна и Херцеговина и Хрватска)

44. Утицај саветодавног мишљења Међународног суда правде у вези са

једностраним проглашењем независности Косова (2011)

45. Србија и УН после 2006. године

36
46. Усаглашавање спољне политике Србије са Заједничком спољном и
безбедносном политиком Европске уније

47. Србија и Заједничка безбедносна и одбрамбена политика Европске уније

48. Србија и Савет Европе после 2006. године

49. Србија и ОЕБС после 2006. године

50. Србија и регионалне иницијативе после 2006. године

51. Србија и Берлински процес после 2014. године

52. Предности/недостаци недефинисане спољне политике Србије

53. Кључни проблеми везани за побољшање међународног и спољнополитичког

положаја Србије

54. Вечите дилеме спољнополитичког стратешког одлучивања у Србији – Запад

или Исток

37