Организација Иницијатор Година оснивања

Аутохтоно 1996 -
Конференција о
стабилности,
безбедности и
сарадњи земаља
југоисточне
Европе

Процес сарадње у југоисточној Европи

 Јошка Фишер покренуо, 1999. у Келну;
Савет ЕУ подржао УКИНУТ 2008
формирањем
Савета за
регионалну
сарадњу

Пакт за стабилност у југоисточној Европи

2006. група експерата на 2008. у Софији

челу са финским
амбасадором Алпом
Русијем предлаже
стварање Југоисточног
савета, а Европска
комисија и Секретаријат
Пакта за стабилност у
југоисточној Европи
Савет за регионалну сарадњу предлжу стварање
Савета за регионалну
сарадњу
 Вишеградска група 1992. у Кракову -
(Чехословачка, ЦЕФТА 1; 2006 -
Мађарска, Пољска) ЦЕФТА 2

Централноевропска зона слободне трговине

(ЦЕФТА)

Италија 1989. у
Будимпешти -
Квадригонала, од
1992 носи име
ЦЕИ

Централноевропска иницијатива
 Турска 1992. у Истанбулу

Црноморска економска сарадња

Италија Први наговештаји

1998, подршка ЕУ
1999, основана
2000. у Анкони

Јадранско-јонска иницијатива

1948. у Београду

Дунавска комисија -

1990

Радна заједница подунавских региона -

 1998

Међународна комисија за заштиту реке Дунав -

Аустрија, Румунија, 2001. покренута

Европска комисија, Пакт иницијатива, 2002
за стабилност у основана у Бечу
југоисточној Европи

Процес сарадње на Дунаву

2009. Савет ЕУ даје Планирано за

мандат Европској 2011.
комисији

Дунавска стратегија
 Европска комисија 2001

Радна група за Дунав и Црно море

Пакт за стабилност у 2002 потписан

југоисточној Европи Оквирни
споразум за слив
реке Саве и
Протокол о
навигацији, 2004
ступио на снагу,
2005 основана
Међународна
комисија за слив
Међународна комисија за слив реке Саве реке Саве
 Оснивачи (првобитни Седиште
Оснивачки акт Чланови
чланови)
1996 - Софијска 7 - СРЈ, Македонија, УКУПНО 12: 1996 - СРЈ,
декларација о Грчка, Турска, Македонија, Грчка, Турска,
добросуседским румунија, Бугарска, Румунија, Бугарска,
односима, Албанија Албанија, 2001 - БиХ, 2004 -
стабилности, Хрватска, 2006 - Молдавија,
безбедности и сарадњи 2007 - Црна Гора, 2010 -
на Балкану; Основни Словенија
документ - Повеља о
добросуседским
односима,
стабилности,
безбедности и сарадњи
у југоисточној Европи -
из 2000. године,
усвојена на самиту у
Букурешту
1999 - Декларација о 28 земаља (без СРЈ) и Деле се у три групе: 1)
Пакту за стабилност у 16 међународних Земље учеснице: Албанија,
југоисточној Европи организација БиХ, Бугарска, Хрватска,
Мађарска, Румунија,
Словенија, Македонија,
Турска, од 2000. и СРЈ, 2)
Земље "помагачи": ЕУ, САД,
Русија, Јапан, Канада,
Швајцарска, Норвешка, 3)
Остали: међународне
организације (УН, НАТО,
ОЕЦД, Савет Европе, ОЕБС,
ЗЕУ), међународне
финансијске институције
(Светска банка, ММФ, ИБРД,
ЕИБ, ЕБРД), регионлане
иницијативе (СЕЦИ, ЦМЕС,
Роајомонски процес, ЦЕИ,
Процес сарадње у -
југоисточној Европи)

2007 - Статут Савета за Проистекао из Пакта 47 - 12 земаља (Албанија, Секретаријат у

регионалну сарадњу за стабилност у БиХ, Бугарска, Грчка, Сарајеву
југоисточној Европи Хрватска, Македонија,
Молдавија, Румунија,
Србија, Турска, Црна Гора,
Словенија), УНМИК Косово*,
Тројка ЕУ, Европски
парламент и друге земље и
институције које подржавају
регионалну сарадну у
југоисточној Европи.
1992. Споразум о Пољска, Чехословачка, ЦЕФТА 1 - Пољска, Стални
централноевропској Мађарска Чехословачка, Мађарска; од секретаријат у
слободној трговини 1993. - Пољска, Чешка, Бриселу
Словачка, Мађарска; 1996 -
Словенија; 1997 - Румунија;
1999 - Бугарска; 2003 -
Хрватска; 2006 -
Македонија. ЦЕФТА 1 су
напуштале: 2004 - Чешка,
Словачка, Пољска,
Мађарска, Словенија; 2007:
Румунија, Бугарска. ЦЕФТА 2
- 2006 - Македонија,
Хрватска, Србија, Албанија,
БиХ, Црна Гора, УНМИК
Косово*, Молдавија.

НЕМА - Кључни Италија, Мађарска, 18 - 1990 - Чехословачка, -

документ - Смернице Аустрија и СФРЈ 1991 - Пољска, 1992 -
за деловање и правила Словенија, Хрватска, БиХ,
поступања ЦЕИ из 1993 - Македонија, Чешка,
1995. године Словачка, 1996/7 - Албанија,
Бугарска, Румунија,
Белорусија, Украјина,
Молдавија, 2006 - Црна Гора
1992 - Декларација о 11 - Турска, Бугарска, 12 - Оснивачи + СЦГ од 2004. Истанбул
Црноморској Румунија, Грчка, (од 2006. само СРБИЈА)
економској сарадњи и Албанија, Украјина,
Босфорска изјава; Русија, Молдавија,
Кључни документ - Азербејџан, Јерменија,
Повеља из Јалте 1998. - Грузија
добија статус
међународне
организације

2000 - Декларација из 7 +1 - Италија, 8 - Оснивачи (СРЈ се распала Стални

Анконе донета на Словенија, Хрватска, на две државе) секретаријат у
Конференцији о развоју БиХ, СРЈ, Албанија, Анкони
и безбедности у Грчка + Европска
Јадрану и Јонском комисија
региону

1948 - Конвенција о 7 - Бугарска, 11 - Русија, Бугарска, Секретаријат у

режиму пловидбе на Чехословачка, Румунија, Украјина, Србија, Будимпешти
Дунаву Румунија, Југославија, Мађарска, Словачка,
Мађарска, СССР, Аустрија, Немачка, Хрватска,
Украјина Молдавија.

38 региона из 10 Секретаријат
подунавских земаља РЗПР у Доњој
Аустрији
- -
 14 земаља + ЕУ Беч

- -

Декларација о 13 + 2 - Немачка, Оснивачи

успостављању Процеса Аустрија, Чешка,
сарадње на Дунаву, Словачка, Словенија,
Начела и правила рада Мађарска, Хрватска,
Процеса БиХ, Србија, Румунија,
Бугарска, Молдавија,
Украјина + Европска
комисија и Савет за
регионалну сарадњу -

Дунавска стратегија
(стратегија за
Подунавље)

- - -

- -
Земље и ентитети из
региона Дунава и Црног
мора, Међународна
комисија за заштиту реке
Дунав, Комисија за Црно
море, међународне
финансијске институције,
Европска комисија, -
заинтересоване земље
чланице ЕУ и други
донатори

Оквирни споразумза 4 - Словенија, Оснивачи Загреб

слив реке Саве, Хрватска, БиХ, СРЈ
Протокол о навигацији
из 2002.
 Органи
Самити, састанци МИП, састанци
ресорних министара, Комитет
политичких директора, Тројка,
експертске и радне групе
Области деловања (задаци) Начин одлучивања
Политички односи, регионална Консензусом
економска сарадња,
хуманитарна сарадња и
људска права, питања
унутрашњих послова и
правосуђа
Регионални сто коме председава
специјални координатор, ког поставља
ЕУ након консултација са ОЕБС и три
радна стола, која се баве: 1)
демократизацијом и људским правима,
2) економском обновом, развојем и
сарадњом, 3) питањима безбедности
(унутрашње и спољашње)
Оперативно тело - Управни одбор СРС
(састаје се квартално), генерални
секретар (први - Хидајет Бишчевић),
секретаријат, канцеларија за везу са Еу у правосуђе и унутрашњи
Бриселу.
1) Први радни сто се бави
питањима из области: људских
права и националних мањина,
образовања и омладине,
добре управе, равноправности
полова, медија,
парламентарне сарадње,
повратка избеглица и
расељених лица + сарадњом
са српском опозицијом
Милошевићу (тзв. Процес из
Сегедина). Од 2005. кључна
питања су парламентарна
сарадња, прекограничне
активности уз локалу
самоуправу и развој људских
капитала. 2) Други радни сто се
бави: интеграцијама у
европске структуре, развојем -
регионалних инфраструктура,
развојем приватног сектора и
побољшањем услова
пословања, подстицајем
страних инвестиција,
подстицајем трговине,
заштитом животне средине. 3)
Трећи радни сто се бави
питањима унутрашњих
послова и правосуђа (реформа
унутрашње безбедности,
борба против корупције и
организованог криминала,
контрола граница, миграције,
царине и др.) и одбране и
безбедности (економија
одбране, пролиферација
наоружања, војна сарадња,
Шест области сарадње: Консензусом
економски развој,
инфраструктура и енергетика,
послови, сарадња у сектору
безбедности, јачање људског
потенцијала, парламентарна
сарадња
ЦЕФТА 1 - Заједнички комитет који су Смањење трговинских и Заједнички комитет
чинили високи званичници држава нетрговинских баријера, одлуке доноси
чланица. ЦЕФТА 2 - Заједнички комитет, помоћ током процеса консензусом
стални секретаријат, постојање приступања ЕУ.
арбитражног механизма

Највиша тела - састанак шефова влада 1) Размена мишљења у У начелу консензусом,

(зими једном годишње) и састанци МИП
(једном годишње у јуну); Основно радно
тело - Комитет националних
координатора (свака два месеца);
Помоћна тела - 13 "фокалних тачака",
групе за имплементацију пријеката и
радне групе; Стална техничка тела -
Секретаријат за ЦЕИ пројекте при ЕБРД у
Лондону и извршни секретаријат ЦЕИ у
Трсту; Парламентарна димензија -
Парламентарна скупштина и
Парламентарни комитет ЦЕИ
политичким питањима, 2) о процедуралним
Економска и техничка питањима већином
сарадња, 3) Развој
инфраструктуре, 4) Јачање
демократских институција и
људских права, 5) Заштита
животне средине, 6) Сарадња у
области науке, технологије,
медија, културе, туризма, 7)
прекогранична и
међурегионална сарадња
Редовни састанци МИП двапут годишње
- Савет министара; Стални међународни
секретаријат ЦМЕС (од 1994. у
Истанбулу); Помоћни органи (18) - радне
групе и групе експерата; Парламентарна
скупштина ЦМЕС (формирана 1993., све
чланице приступиле 1997), Пословни
савет ЦМЕС (1992), Удружење
трговинских комора из области Црног
мора, Црноморска банка за трговину и
развој (формирана у Солуну 1993,
ступила на снагу 1997, почела са радом
1999), Међународни центар за
црноморске студије у Атини.
Савет МИП, Стални секретаријат,
Парламентарна сарадња - састанци
председника парламената земаља
чланица од 2001 и самита у Задру
Секретаријат, председник,
потпредседник, секретар
Главно извршно тело - Радна група
високих функционера, која утврђује
радна тела
Телекомуникације, саобраћај, Најважније одлуке
енергија, животна средина, (статусна и
здравство, трговина, стране организациона
инвестиције, међународни питања, пријем нових
односи чланова и посматрача,
финансијске одлуке)
консензусом; остале
одлуке двотрећинском
већином, правно
необавезујуће
препоруке обичном
већином.
Два шира циља: 1) безбедност Консензусом
и борба против криминала, 2)
просперитет целог региона.
Ради у форми округлих столова
- у почетку их је било 6, од
2008 их је 4: 1) за туризам,
културу и међууниверзитетску
сарадњу, 2) за саобраћај и
поморску сарадњу, 3) за
заштиту животне средине и
сарадњу у области заштите од
пожара, 4) за сарадњу малих и
средњих предузећа
- -
Подстицај привредног развоја, Доноси препоруке
саобраћај, регионално консензусом
планирање, туризам, култура,
наука, заштита животне
средине
 Примена Конвенције о заштити
Дунава, очување, побољшање
и рационално коришћење
подводних и површинских
вода дунавског слива на
добробит свих земаља слива,
- побољшање квалитета вода, -
контрола поплава и
акцидената

Министарске конференције сваке друге Шест димензија сарадње -

године економска, пловидбена,
политичка, туризам, култура,
субрегионална сарадња

Три стуба стратегије: 1)

Унапређење интерконекција и
комуникационих система,
посебно у области транспорта,
енергетике и информационог
друштва, 2) очување животне
средине и превенција
природних ризика, 3)
стимулисање потенцијала за
друштвено-економски развој.
Приоритет је дат следећим
областима: саобраћај и
- енергетика, заштита животне -
средине, друштвено
економски развој и
безбедност.
Секретаријат
Међународна комисија за слив реке
Саве (Савска комисија), секретаријат
Унапређење сарадње на
заштити вода и припадајућих
еко-система региона Дунава и
Црног мора
Успостављање међународног
режима пловидбе на реци
Сави и њеним пловним
притокама; успостављање
одрживог управљања водама;
предузимање мера за
спречавање или ограничавање
опасности, и за смањивање и
уклањање штетних последица,
укључујући и последице
поплава, леда, суша и -
случајева испуштања по воду
опасних материја.