1.

3 ПРАВНА ТРАДИЦИЈА И ИСТОРИЈСКА

ЈУРИСПРУДЕНЦИЈА
a) Школа елегантне јуриспруденције

1. Када и где настаје ова школа и ко је њен најзначајнији представник?

• у Француској, у 16. веку, Жак Кижа

2. Које су основне одлике ове школе?

Није довољно догматски проучавати норме из Дигеста (и римско право

уопште) њима се мора приступити критички и мора се изучавати њихова еволуција:
зашто и како су настале у том облику, које је њихово значење и зашто имају баш то
значење, шта је довело до њиховог настанка, шта је био циљ законодавца, како су
норме пре њих изгледале повратак оригиналним, аутентичним текстовима, јер право
не треба проучавати тумачењем радова глосатора и постглосатора

3. Практични домети ове школе?

• пронађен велики број извора

• реконструкција Закона XII таблица
• Corpus Iuris Civilis први пут штампан без глоса

4. Дисциплине које је зачела рана историјска школа?

• историја права/историја закона – изучавала историју права и законодавства у

Риму
• правне старине – изучавала појмове и правне институције из римског права
које више нису постојале у тадашњој пракси и терминологији

б) Школа природног права

1. Ко је, када, и којим делом, поставио темеље ове школе?

• Хуго Гроцијус, 1625. » О праву рата и мира «

2. Које су основне одлике ове школе?

• поред позитивног права сваке државе постоји природно право – право које је
универзално, непроменљиво и важи свуда, за све људе и одувек и које је изнад
свих држава и њихових закона
• спознаје се разумом, а римско право се сматрало најприближнијим природном
праву
 • циљ: открити најважније принципе природног права и потом са њима
ускладити позитивно право; они се откривају уз помоћ упоредног метода –
упоредне анализе свих правних система од постанка човека до данас
• анти-историјска

3. Практични домети ове школе?

• америчка Декларација о независности, 1776.

• француска Декларација о правима човека и грађанина, 1789.
• Аустријски грађански законик, 1811.
• Наполеонов кодекс/Code civil, 1804.

4. Добре стране школе?

• револуционарна је – уколико се позитивно право није могло ускладити са

природним мирним путем, онда је било оправдано покушати насилним
• заговорници рушења неправедних система, заговарали насилно рушење
феудализма
• зачетак идеје » људских права «

в) Историјскоправна школа

1. Кад је настала, где, и ко су најзначајнији представници?

• у Немачкој, у 19. веку, Фихте, Савињи, Валтазар Богишић

2. Који је узрок настанка ове школе?

• буђење немачког национализма и реакција на ширење утицаја Француске

(Наполеонова освајања, ширење утицаја школе природног права)

3. Основне одлике ове школе?

• противљење идеји универзалног, непроменљивог природног права

• ,,дух народа“ ствара право
• свако право има исте етапе развоја, али брзина њиховог одвијања разликује се
од народа до народа: настанак обичајног права, преиспитивање обичаја
(пречишћавање), кодификација
• највише се бавила изучавањем обичајног права

4. Који су практични домети ове школе?

• настаје дисциплина Историја словенских права

• Општи имовински законик за Црну Гору, 1888.
 • Немачки грађански законик, 1900.

5. Значај Хегела за развој Опште правне историје?

• директно је допринео настанку Опште правне историје својим учењем о

,,светском духу“ као покретачу развоја права
• право се не развија мирно, само на основу ,,духа народа“ у оквиру
националних граница – светски процеси такође обликују државно право
• зато се развој права мора посматрати у оквиру светске историје, а не само
националне, и то тако што ће се изучавати само најмаркантнији правни
системи одређеног периода

г) Алан Вотсон и теорија правних транспланата

Право се најчешће мења и развија путем ,,правних позајмица“. Реформе се спроводе

тако што се правна решења позајме/пресаде из једног правног система у други.

• Аустријски грађански законик - > Српски грађански законик

• Швајцарски грађански законик ->Турска (Ататурк)

1.4 ИЗВОРИ САЗНАЊА И ИЗВОРИ ПРАВА

❖ усмени и писмени
❖ извори сазнања - за историју; сва сазнања добијена из материјалних остатака
прошлости
❖ извори права: за правнике
• формални: облици правних правила (закони, обичаји, судска пракса...)
• материјални: друштвене снаге које кроје право
❖ историјскоправни извори:
• археолошки – материјални остаци прошлости; писани споменици (епиграфика)
• литерарни – писани текстови који нису правног карактера (драме, биографије,
писма...)
• правни споменици
 појединачни (динамика п.с.) : пресуде, повеље, уговори…
 општи (статика п.с.) :
o закони – садрже опште правне норме
o средњовековни статути
o кодификације: (Стари и Средњи век: више грана права, обичајно)
(Нови век – једна грана права)
o устави – Нови век, највиши правни акт државе
 ПРИМИТИВНО ПРАВО
a) првобитна заједница или пелеменско друштво
1. Објасни и упореди појмове ,,првобитна заједница“ и ,,племенско друштво“
• оба појма означавају људску заједницу без државног уређења, али између њих
постоји разлика
• првобитна заједница: појам подразумева хронолошки приступ људској
историји – првобитне заједнице су оне које постоје прве, затим све нестају
истовремено и уместо њих свуда долазе државе (није баш сасвим тако!)
• племенско друштво: не подразумева хронолошку перспективу; друштва без и
друштва са државним уређењем (паралелно!)

b) Развој брака и породице у племенским друштвима 2.4

Морган – креирао периодизацију најраније етапе људског друштва: подела на

дивљаштво и варварство, а онда подела оба периода на нижи, средњи и виши ступањ

ДИВЉАШТВО ВАРВАРСТВО

БРАК ПОРОДИЦА С БРАК ПОРОДИЦА С

НИЖИ
ПРОМИСКУИТЕТ ПОЛИГАМАН СИНДИЈАЗМИЧКА М
ПАТРИЈАРХАЛНА
(Породице су
КОНСАГВИНА
ПОЛИГАМАН многобројне
(породица крвних
(више брачних Сви који живе под
сродника:
парова) истим кровом
Први табуи:
ЕНДОГАМНИ сматрају се
СРЕДЊИ Деца М МОНОГАМАН П
(брачни партнери сродницима
Одрасли- радно и
се траже унутар Најстарији мушкарац
реп спос
исте заједнице- је старешина, велика
Стари
инцест) власт
Забрана мешања)
Лош положај жена
Левират/Сорорат)
ПОЛИГАМАН
ПАНАЛУА
ЕГЗОГАМАН ИНОКСАНА
( браћа из једне и
ВИШИ (брачни партнери М МОНОГАМАН П
сестре из друге РОДИТЕЉИ+ДЕЦА
се траже ван
породице)
заједнице)
• Матерлинеарно/Патерлинеарно
• Левират – супруга се наслеђује
• Сорорат – муж има право да од тазбине тражи жену
2. Врсте брака?

a) Према броју партнера

• Моногамија ( један пар, муж и жена)
• Полигамија (више брачних партнера)
 У ужем смисллу
 Полигинија (више жена, један мушкарац)
 Полигандрија (више мушкараца, једна жена)
b) Према брачним давањима ( куповина невесте, мираз, размена дарова)
c) Према месту налажења партнера
• Ендогаман (партнери потичу из исте заједнице)
• Егзогаман (партнери потичу из различитих заједница)

3. Врсте сродства?

I.
• Агнатско (сродници су сви под истим кровом)
• Когнатско (крвно)
II.
• Крвно
• Цвилно ( духовно кумови и тазбинско породица брачног партнера )
• По млеку ( пр. Шериатско право – ако једна жена доји више деца која
нису нужно у крвном сродству, постаће браћа и сестре)
III.
• Унилинеарно ( када се гледа само по једној линији)
Матрилинеарно / Патрилинеарно
• Билинеарно ( гледају се обе линије сродства)
• Амбилинеарно ( када појединац сам бира по којој линији)
• Двоструко ( за неке ствари се гледа по оцу а за неке по мајци)

4. Терминологија сродства?

• Еескимски – само најближи сродници имају специјалне називе док сви остали
имају општи
• Хавајски – Сви припадници исте генерације и истог пола имају исти назив
• Судански – Сваки сродник има свој назив

в) Појам примитивног права 2.5

1. Дефиниција примитивног права?
 • у ужем смислу: систем правила понашања којим се регулишу односи унутар
племенског друштва (заједнице у преддржавном уређењу)
• у ширем смислу: део државног правног поретка; неразвијено право младе или
неразвијене државе која није изградила своје законодавство

2. Садржина сваког права?

• Норме које забрањују или подстичу одређена понашања под претњом санкције
• Норме које захтевају од људи да обештете оне које су повредили у неком
смислу
• Норме које прописују на који начин се преносе права и заснивају права и
обавезе
• Судови који одлучују о томе како гласе норме и да ли су оне повређене, али и о
казни и њеној висини
• Ауторитета који може да створ нове и укине застареле норме

3. Одлике примитивног права?

• одлике својствене сваком праву, па самим тим и примитивном

(ауторитативност, обавезност, намера да се примењује на све чланове
заједнице, постојање санкције)
• одлике својствене само примитивном праву (усмено, еластично, анонимно,
древно, примитивно, народско, припада нижим слојевима и сеоским
срединама)

4. Шта су обичаји? • када се јавила организована

санкција, постојале су следеће:
• неписана правила
 прогон из заједнице
• дугогодишње понављање и
 извргавање порузи/бојкот
преношење генерацијама са
заједнице
колена на колено
 крвна освета (колективна,
• свест о њиховој обавезности
индивидуална)
5. Санкције у примитивном праву?  талион (директни,
симболички, рефлексивни)
• на почетку, спорадична и често  композиција (добровољна,
магијска па законска/обавезна)
6. Значај табуа?

Табуи су прве забране у племенским друштвима – забрањени предмети, речи, радње и

лица који су се сматрали нечистим, опасним, светим

• казна за кршење табуа је била магијско-религијска

 ПРВЕ КОДИФИКАЦИЈЕ
1. Шта садрже прве кодификације?

• Прве кодификације настају са настанком писма и у себи су садржале одредбе

обичајног права –нејасно, спорно, недовољно прихваћено, нова решења за оне
проблеме које обичајно право није регулисало
• иза кодификација стоји владар – законодавац који својим ауторитетом
обезбеђује примену и поштовање
• циљ: учвршћивање и потврђивање ауторитета новог правног поретка

2. Мејн

Научник који је у 19. веку закључио да прве кодификације настају са настанком

писма, када државе почињу да записују обичајна правила

3. Дајмондова подела?

Дајмонд – научник који је извршио поделу на ране, средње и касне кодексе према
садржини и степену развијености права у њима

• Рани кодекси - кривично право (Салијски, Етелбертов)

• Средњи кодекси – кривично право, својински односи (Рипуарски, Хетитски,

Мојсијев, Закон ХII таблица )

• Касни кодекси - кривично, грађанско, облигационо...разне гране права, уз скоро

потпуно одсуство религијских елемената (Ур- Наму, Ешнунски, Липит Иштар,
Хамурабијев, Асирски, Гортински)

4. Упореди ране и касне кодексе

ЕГИПАТ
ЕГИПАТСКА КЊИГА МРТВИХ

1. Упореди египатску Књигу мртвих и Библију?

• Хрестоматија, стр. 111

• Сличности: текст Књиге мртвих састоји се од одричних исповеди које својом
формом подсечају на Десет божјих заповести
 • Разлике: за разлику од Библије, која садржи божанско право које је објавио Бог
и основна начела вере, Књига мртвих је обичан скуп магијско-религијских
текстова који служе души да после смрти пређе у вечни живот

МИРОВНИ УГОВОР – РАМЗЕС II, ХАТУШИЛ III

• није најстарији сачувани међународни уговор

• сачуван у целини
• и египатско и хетитско сведочанство/правни споменик

ЕГИПАТСКО ПРАВО

1. Претпостављени законодавци?

• Менес, Рамзес II, Бокхорис

2. Разлози због којих нема сачуваних закона из Египта?

1. Осетљив папирус који је пропао

2. Принцип Ма’ат – египатски етички принцип који је означавао божанско право,
ред, поредак; важио је и за људе и за богове; персонификован у богињи Ма’ат,
његов заштитник је био фараон; божанско право се не може записати, отуд
нема писаних закона
3. Спор друштвени развитак, неразвијени друштвени односи, јак ослонац на
обичајно право

3. Извори египатског права?

• појединачни правни споменици: уговори, пресуде, управне одлуке

• грчке интерпретације прописа / дела грчких писаца

4. Облигационо право?

• јако дуго само трампа, тек касније други уговори

• до Бокхориса: уговори су усмени, свечани и јако компликовани, закључивани
уз доста формалности, религијских ритуала и обавезну заклетву
• после Бокхориса: писмени, ослобођени религије, али и даље свечани и пуни
старинских формулација

5. Стварно право?

• покретне ствари: приватна својина

• непокретности: на земљи остаци колективне својине (припада фараону, а он
даје поданцима на коришћење, за шта они морају да дају део прихода); велики
део обрадиве земље и иригационих канала је у рукама водно-земљишних
 сеоских општина; тек касније земљом може да се располаже интер вивос и
мортис цауса

6. Положај жене?

• најбољи у Старом веку, скоро потпуна = са мушкарцима

• пуна правна и пословна способност (сама могла водити послове, закључивати
уговоре у вези са миразом, сведок на суду, сама располагала својом имовином
(и.в. и м.ц.), сама закључивала брак, могла да се разведе, могла да обавља све
послове)
• престо се наслеђивао по женској линији
• постајала шеф породице ако би остала без мужа

7. Форма брака?

• брак се закључивао уговором, уз обичне световне формалности, без религијске

церемоније
• заједнички живот
• моногамија

8. Развод брака?

• лак развод, могли да га захтевају и муж и жена подједнако

• нема репудијума
• подела имовине 2/3 – 1/3 (пример ≠ мушкарца и жене)

9. Законски наследни ред?

ж = м * војнички посед – искључиво најстарији син

1. деца (мало већи део најстарији син, остала деца =)

2. браћа и сестре

10. Заобилажење законског наследног реда?

• ексхередација (искључење из наследства)

• адопција
• имит-пер - инвентар имовине;
 поред сваког предмета име оном коме треба да припадне
 пред сведоцима
 опозив

11. Најважније одлике кривичног права?

 • благо, у поређењу са неким правним системима Старог века
• смртна казна за најтеже злочине, али нема бруталних санкција
• телесне и имовинске санкције
• трагови колективне одговорности
• класна неједнакост је мање изражена (кажњавани и богати

12. Санкције?

• дела против државе: колективна одговорност

• тешка кривична дела: смртна казна (Бокхорис дозволио замену за ропство;
богатима дозвољено самоубиство отровом)
• изузетно ретке бруталности, најчешће нема бруталних сакаћења
• прељуба: развод, батинање
• најчешће батине
• имовинске санкције
• принудни рад

13. Ко суди у Египту?

• фараон – врховни судија

• џати – суди у име фараона; председава колегијалним судским телом
• Веће десеторице
• Палата шесторице

14. Одлике судског поступка?

• џати и судије саслушавају странке, изводе се докази

• све бележи записничар
• јаван

II

• тајан
• џати и судије доносе пресуду у име фараона
нема жалбе (нема никог изнад фараона)
фараон може да да помиловање
❖ џати – највиши државни чиновник, десна рука фараона, управљао судством и
управом, контролисао привреду, одговоран за војску, ред, порезе, архиве
 КЛИНОПИСНИ ЗБОРНИЦИ
ЗАКОНИК УР НАМУ
1. Значај Ур- Намуовог законика?

• најстарији законик човечанства

• модел свим каснијим законицима
• карактеристике:
1. световни правни текст (религијски елементи само у уводу и у форми
ирационалног доказног средства – Божијег суда реке)
2. одредбе у кондиционалу
3. неочекивано благе санкције, нема талиона, доста новчаних казни
❖ световни правни текст
❖ ирационална доказна средства
❖ људско порекло закона, божанска инспирација
❖ велика контрадикторност законика: законодавац-заштитник слабијих /
изражена неједнакост (мушкарцижене, слободни-робови)

Чланови из Хрестоматије
чл. 1. – разлика у односу на Хамурабијев законик – у њему нема одредбе о
умишљајном убиству (зашто?), а у Ур-Намуовом има

чл. 2. – оштра казна показује жељу владара да строго казни свако кршење закона –
ремећење реда и мира је атак на поредак и државу

чл. 3. – покушај законодавца да се ограничи самопомоћ

чл. 6. и 8. – друштвена неједнакост + показатељ изразито патријархалног друштва

(шта је кривично дело у овим члановима?)

чл. 7. – пример још једне контрадикторности Старог века – жена слаба, мање вредна,
способна и интелигентна од мушкарца, а с друге стране је се боје јер има магијске,
натприродне моћи

чл. 9. – законодавац као заштитник слабијих, овде разведене жене (да буде
материјално обезбеђена после развода)

чл. 11. – значај писаног уговора: нема брака без њега (и у другим клинописима – нпр.
Хамураби чл 128.)

чл.13. и 14. – спомен Божијег суда реке; за разлику од Хамурабијевог законика (чл. 1.)
где је за овај случај предвиђен талион, овде је казна новчана
чл. 18. – 22. – показатељ да није било талион

ХАМУРАБИЈЕВ ЗАКОНИК
Карактеристике

1. Световни правни текст (религијски елементи: увод, епилог, ирационална

доказна средства – Божији суд реке и заклетва)
2. Одредбе у кондиционалу
3. Казуистичност (од случаја до случаја)
4. Асоцијативни след мисли (редослед записивања – како је законодавцу шта
падало на памет)
5. Систематика:
1) суд и судски поступак
2) својина и облигације
3) породично, брачно и наследно право
4) кривично право
5) преостале одредбе, међу њима и неке које личе на радно право
6. Талион, бруталне казне и сакаћења
(што пре је жело да народ да прихвати(поштује)нова правила)

Чланови из Хрестооматије

чл. 1. – споменут већ код Ур-Намуовог законика, тамо новчана, овде талион

чл. 2. – један од два члана у којем се спомиње Божији суд реке (други – превара жене)

чл. 5. – спречавање корупције у судству (ако је суд корумпиран, законик се неће

примењивати како је законодавац замислио – зато оштра казна)

чл. 7. – видимо разноврсне предмете уговора, законодавца као заштитника слабијих и

обавезност уговора

чл. 9. – НОВИНА: заштита од евикције – заштита савесног купца у ситуацији када се

испостави да продавац није био власник продате ствари, а појави се треће лице које
тврди да је прави власник и захтева ствар назад; у случају да треће лице докаже
власништво, пре Хамурабија купац је остајао и без ствари и без новца, а од
Хамурабија има право да захтева од продавца повраћај новца

чл. 23. – трагови колективне одговорности која је секундардног карактера (активира

се тек уколико се кривац не ухвати)
чл. 26 и 33. – (које кривично дело је у питању?); у Хетитском законику чл. 42 – казна
новчана за разлику од Хамурабијевог (Хамурабију битно КО иде у рат, Хатушилу
битно КОЛИКО ЊИХ иде у рат)

чл. 109. – (које је кривично дело у питању?) (зашто само крчмари, зашто је циљана та
професија?)

чл. 53. и 55. – НОВИНА: објективна одговорност за насталу штету; деликт/штета

могу настати услед нечињења правило: директна узрочно-последична веза, активно
чињење

чл. 128. и 129. – у првом члану види се обавезност писаног уговора при склапању
брака; други је пример асоцијативног следа мисли

чл. 133 (а и б), 136, 141 и 142 – примери када је жена могла да се разведе

чл. 150. и 165. – заобилажење законског наследног реда, поклон у случају смрти –
жени и најмилијем сину

чл. 206. и 207. – НОВИНА: нехат; нема талиона

чл. 228, 229, 230. и 231. – уговор о грађењу; директан талион; рефлексиван талион;
друштвена неједнакост

чл. 251. – НОВИНА: одговорност за опасну ствар

ХЕТИТСКИ ЗАКОНИК
Карактеристике (кориговање обичајног права)

1. Од раније: световни правни текст, одредбе у кондиционалу, казуистичност,

асоцијативни след мисли
2. Далеко неразвијеније право (нема одредби стварног и облигационог права) и
неразвијена правна терминологија
3. Изненађујуће блаже казне – нема талиона
4. Корективни карактер (коригују се правила од раније - ублажавају)

Чланови из Хрестоматије

чл. 17. и 42. – исти као у Хамурабију, али казна је новчана

чл. 25. – (које кривично дело је у питању?)

чл. 57. и 173. – примери бруталности хетитског друштва – изузетно оштре казне
(колективна одговорност)

чл. 187. и 189. – крава, па мајка (светост)

чл. 193. – левират

чл. 197. – (зашто се кажњавају обоје?) I сама, јачи II довољно је да виче родбина дође/
фактички прељуба

чл. 199. и 200 А – (која је логика иза ових одредаба?) Блуд са животињом, њихов
начин да се покаже да закон важи з све

ВАВИЛОН
1. Правни споменици Месопотамије

• Ур-Намуов законик
• Законик Липит-Иштар
• Ешунски законик
• Хамурабијев законик

2. Значај Ур-Намуовог законика

Истиче жељу законодавца да земљу очисти од отимача, варалица и подмитљиваца, да

спречи да сиротиња постане жртва богатих. Истиче се предвиђање новчане казне –
композиције, а не примитивне казне као што је талион. Ово је био законик
високоразвијене сумерске културе. Висок степен правне технике открива и начин
формулисања диспозиције правне норме, у кондиционалном облику.

3. Шта знате о Законику Липит-Иштара

Писан је сумерским језиком, садржи пролог у коме се доношење закона прописује

вољи богова. Сачувано је око 40 чланова. Њему је слично вавилонско право. Жене су
потпуно обесправљене, роб може самостално повести спор о својој слободи. Такође се
бави најмом чамца, занемаривањем необрађеног земљишта.

4. Основне одлике Ешнунског законика

То је први законски текст писан на акадским језиком. Представља збирку раније

донетих прописа и судских одлука. Нпр. не говори о тако важним правним областима
као што су наслеђивање или адопција. По целом законику разбацана су разна
кривична дела и казне за њих, које су обично имовинске. Представља непосредну
претечу Хамурабијевог закона.
5. Основне одлике Хетитског законика

Из хетитске државе преживео је текст закона од 200 чланова, по својој прилици

настао је у XVI веку п.н.е. , а примењивао се све до XVIII века п.н.е. У њему нема
талиона, доминирају имовинске казне, а смртна казна се јавља ретко. Правна
термионологија је много неразвијенија.

6. Одлике Асирског законика

Из XIII века п.н.е. Често називан Коментар о правима и дужностима жена. Писан је на
акадском језику. Код њега се сачувало телесно кажњавање за разна кривична дела.
Неразвијенији од Хамурабијевог законика.

7. Сличности и разлике између Хамурабијевог и Ур-Намуовог законика

8. Сличности и разлике између Хамурабијевог и Ешнунског законика

9. Сличности и разлике између Хамурабијевог и Хетитског законика

10. Особине Хамурабијевог законика

Садржи религијску увод, законодавац тврди да су му богови наложили да влада

народом и донесе овај закон, обраћа се боговима и на крају законика. Начин
формулисања правних норми је у облику кондиционално изражене диспозиције
правне норме. Казуистичност- ставља га у исти ред са законицима који су му
предходили. Правне норме се односе на низ појединачних ситуација, стиче се утисак
да Хамураби није извршио никакву системтизацију правних пописа, нема ни трага од
правних теорија , немадефиниција. Почиње одредбама о суђењу и судском поступку –
значај суда. Бруталан систем санкција, доминирају смртне казне, талион, сакаћење.

11. Систематика (подела) Хамурабијевог законика

1. Судови и судски поступак

2. Својина и облигације
3. Наследно, породично, брачно
4. Кривично
5. Преостале одредбе које се подводе под разно право

12. Однос Хамурабијевог законика према обичајном праву

13. Санкције у Хамурабијевом законику

Бруталан систем санкција, доминирају смртне казне, талион, сакаћење. Постоје и

новчане казне (композиција) Ово рефлектује високоразвијен правни систем и резон
који су у потпуној ссупротности са примитивним системом ссанкција
14. Талион у Хамурабијевом законику

Талион је предвиђен као одмазда за низ телесних повред, некад је потпун, некад је
симболичан ( одсецање језика због увреде)

15. Новине у Хамурабијевом законику

заштита од евикције – заштита савесног купца у ситуацији када се испостави да

продавац није био власник продате ствари, а појави се треће лице које тврди да је
прави власник и захтева ствар назад; у случају да треће лице докаже власништво, пре
Хамурабија купац је остајао и без ствари и без новца, а од Хамурабија има право да
захтева од продавца повраћај новца
објективна одговорност за насталу штету; деликт/штета могу настати услед нечињења
правило: директна узрочно-последична веза, активно чињење
нехат; нема талиона
одговорност за опасну ствар

16. Својина на земљишту по Хамурабијевом закону

Може бити приватна својина или колективна

Илку посед – додељиван војницима. Зхваљујући постојању приватне својине на
земљи:
Заложно право – специфична установа кудру (камени стубови означавају границе
земљишта)
Службености – прелаз преко туђег земљишта одређена врста накнаде ( врста закупа)

17. Зачеци заложног права у Вавилону

Заложно право – специфична установа кудру (камени стубови означавају границе

земљишта). На глиненим плочицама јавно евидентирање стварноправних односа на
земљи, могли залагати друге ствари ради обезбеђења уговором

18. Зачеци службености у Вавилону

Службености – прелаз преко туђег земљишта одређена врста накнаде ( врста закупа)
У Вавилону је почела да се развија идеја о некаквом стварном праву на туђим
стварима.

19. Клаузуле уговора о купопродаји

Образац уговора садржао је: предмет уговора, изјаву о исплати у потпуности,

клаузулу о предаји купцу штапића(буханум) који је симболизовао власт на предатој
ствари, понекад клаузула о евикцији.

20. Заштита од евикције у Хамурабијевом законику

Одговорност за евикцију је регулисао и сам законик: уколико се појави треће лице
које тврди да је власник спорне ствари продавац мора доказати својину. Уколико је
продата ствар имала скривене мане, продавац мора вратити цену купцу. Циљ је
вероватно био да се подигне пословни морал и да се спречи лако парничење

21. Врсте зајма у Вавилону

Зајам у натури – најчешће жиито – са већим каматама, узима се на зајам кад жита има
мало – у време сетве, а враћа се после жетве. Зајам у новцу се по правилу узимао у
немаштини, ради преживљавања.

22. Закуп у Вавилону

Једне стране закуподавац, ставља на располагање своју покретну или непокретну

ствар закупцу, који за коришћење туђе ствари плаћа одређену накнаду. Најчешће
земља, предмет закуапа су могли бити и туђа стока, робови, оруђе или брод.

23. Врсте уговора које познаје Хамурабијевом законику

Уговор о личном најму – када је требало унајмити радну снагу робова или слободних
људи уз накнаду
Уговор о делу – предпостављао одређено посебно знање радника који се унајмљује уз
накнаду

24. Уговор о делу у Хамурабијевом законику

Уговор о делу је предпостављао одређено посебно знање радника који се унајмљује уз

накнаду. На тај начин су нормирани уговори са грађевинаром, лекаром,
ветеринаром.... Говоре о високом степену развијеног правног живота.

25. Закључење брака у Вавилону

Брак се закључивао уговором, најчешће је закључивао сам младожења или његов отац
са оцем или старатељем девојке, пред неким државним чиновником или свештеником.
После веридбе следи други део закључивања брака – прелазак младе у кућу мужа.
Брак се коначно заснује заједницом живота.

26. Брачна давања у Вавилону

Предбрачни поклон је младожења давао оцу девојке – торхату. Вид обезбеђивања да

ће брак бити закључен. Ћерка предаје мираз- тирикету. Миразом управља муж, у
случају развода јој враћа, а у случају смрти наслеђују синови.

27. Прељуба у Хамурабијевом законику

Брак моногаман. Мушкарац је могао себи да приушти другу жену- конкубину. Жена
је могла сама понудити или купити другу жену- „слушкињу“ Жени за орељубу прети
смртна казна: везана се баца у воду заједно са љубацником.

28. Законски наследни ред у Хамурабијевом законику

Наследници су само синови, женска деца се намирују кроз мираз.Никаква предност

најстаријем сину, могао је добити већи део од остале браће. Уколико син умре пре
оца, уместо њега конкуришу његова деца, у супротном наслеђују га браћа. Жена је
добијала нудину , а у супротом јој припада једнак део као и синовима.

29. Заобилажење законског наследног реда у Хамурабијевом законику

Тестамента још увек нема. Својој жени или најмилијем сину могао је оставити поклон
у случају смрти, а остатак имовине по законском реду. Адопција је најчешће да би се
обезбедила радна снага или мирне старости, ако се после адопције роди син добија 1/3
дечијег дела. А могла је представљати не само инструмент породичног већ и
наследног права.

30. Шта је принцип репрезентације и где се први пут јавља

Када би од наследника ( син) умро пре оца, за његов део конкуришу његова деца.

31. Кривично дело убиства у Хамурабијевом законику

32. Најважније одлике кривичног права у Вавилону

Телесно кажњавање и колективна одговорност упоредо са имовинским казнама

Талион – потпун, симболичан
Велика заступљеност смртне казне
Изражена правна неједнаакост

33. Објективна и субјективна одговорност у Хамурабијев законик

Кажњво би се свако ко би извршио извесни деликт, без обзира на субјективну

одговорност, без обзира да ли постоји кривица, да ли је дело извршено намерно или
нехатно. Начело објективне одговорности доводило је до апсурда, осудити на смртну
казну камен или дрво који су се срушили и убили неког.

34. Ко је судио у Вавилону

Пресуђивало се у име владара, који је био врховни судија. Највећи број предмета је
пресуђивао управник града – rabianum са неколико угледних грађана, обично damkara.
Свештеници – помоћна улога правосудних орана.
Daijanum – професионалне владареве судије
35. Ирационална доказна средства у Хамурабијевом законику

Божији суд – подвргавање туженог оптуженог за враџбине, прибегава и жена коју је

неко оптужио за орељубу, али није ухваћена са другим. Представљао је доказно
средство, понекад смртна казна – бацање завезаног човека у воду.
Полагање заклетве – доказна, оправдавајућа, заклетва очишћења

36. Рационална доказна средства у Хамурабијевом законику

37. Врсте заклетви у Хамурабијевом законику

Доказна – ојачава неку тврдњу странке у погледу чињеница која су се догодила у

прошлости. Тврди да се нешто десило и на основу тога захтева право.
Оправдавајућа – обеснажује тврдње супротне стране, оптужени тиме скида
одговорност са себе.
Пургаторском – странка се брани – указујући да се нешто није десило
Промисорне заклетва – обавезује се да ће говорити истину или у будућности
понашати на одређени начин у супротном губе спор

38. Упоредите мираз у Вавилону и Египту

39. Упоредите склапање брака у Вавилону и Египту

40. Упоредите развод брака у Вавилону и Египту

41. Упоредите законски наследни ред у Вавилону и Египту

42. Упоредите кривично право у Вавилону и Египту

43. Упоредите судски поступак у Вавилону и Египту

ПОЈМОВИ: ВАВИЛОН И ЕГИПАТ

1. lugal – vladar u vreme Hamurabijevog Vavilona
2. vardum – rob u Vavilonu
3. muškenu – siromašni slobodni seljak u Vavilonu
4. avilum – pripadnik uglednijeg sloja u Vavilonu (bogati seljaci, trgovci, zanatlije,vojnici)
5. damkari – bankari u Vavilonu
6. nubanda – upravnik dvora, carskog imanja i rukovodilac javnih radova u Vavilonu
7. išaku – činovnik koji je kontrolisao upravu, sudstvo i vojsku u Vavilonu
8. rabijanum – upravnik grada u Vavilonu, sudija
9. daijanum – profesionalne vladareve sudije u Vavilonu
10. tirhatu – predbračni poklon u Vavilonu
11. šeriktu – miraz u Vavilonu
12. nudunu – bračni poklon u Vavilonu
13. kuduru – kameni-međaši u Vavilonu
14. buhanum – štapić koji je u kupoprodaji simbolizovao vlast na prodatoj stvari, Vavilon
15. ilku – vojni posed u Vavilonu, ilku ratnik – vojnik kome se daje
16. Šamaš –bog pravde u Vavilonu
17. Bilalama – zakonodavac i vladar koji je doneo Ešnunski zakonik
18. Hatušil III – zakonodavac i vladar koji je doneo Hetitski zakonik
19. Žan-Žak de Morgan – pronalazač Hamurabijevog zakonika
20. Bokhoris – jedan od pretpostavljenih zakonodavaca u Egiptu (zbornik prava u 8 knjiga)
21. Menes – prvi pretpostavljeni zakonodavac u Egiptu
22. džati – vrhovni činovnik i desna ruka faraona, upravljao sudstvom i upravom u Egiptu
23. ma'at – egipatski princip božanske pravde, reda i poretka, personifikovan u boginji Ma'at
24. imit-per – instrument za zaobilaženje zakonskog naslednog reda u Egiptu, popis imovine
gde se pored svake stvari napiše ime osobe kojoj treba da pripadne posle smrti ostavioc

ГОРТИНА
Настанак и откриће Гортинског законика?

• најстарији законик на тлу Европе, настао у 5. в. п.н.е.

• еволутивна спона између заосталог спартанског и развијеног атинског права
• откривен у 19. веку на Криту
• 12 колумни, камени блокови – некадашњи део суднице или друге јавне зграде
• дорски дијалекат, стил бустрофедон – “во који оре”
• донет је у скупштини, у већ уходаној процедури
• не везује се ни за једног законодавца
• световног карактера, нема религијских елемената (осим ,,Богови!“ на почетку -
формалност)

Гортински законик

Систематика Гортинског законика

Прва и друга колумна

• суд и судски поступак, кривично право

Од треће до девете колумне

• имовинско, породично и наследно право

Последње три колумне

• облигационо право (ортаклул, јемство, поклон, залога), адопција

• на крају неке допунске норме, накнадно додате

Прва колумна

• суд и судски поступак

• ограничење самопомоћи (извршење пресуде)
• кринеин – начин пресуђивања по слободном судском уверењу
• диказеин – начин пресуђивања по закону
• манмон – судски помоћник, памтио спорове и чињенице – „жива архива“

Друга колумна

• кривично право
• силовање и прељуба; остало обичајно право
• новчане казне
• друштвена ≠

Од треће до девете колумне

• имовинско, породично и наследно право

Својина у Гортини?

1. колективна – на обрадивој земљи, у рукама аристократске заједнице

2. породична – на кући у граду (и пропратним стварима и стоци) - М ; живот у
колективу или деоба
3. приватна – на покретним стварима и новцу - М + Ж ; Ж = М ½

Наследни редови?

1. деца
2. браћа и потомци
3. сестре и потомци
4. рођаци из задруге (шира породица)
5. колектив – хетајрија

деца: синови породична својина (колектив или деоба)

 синови + ћерке приватна својина (ћерке дупло мање)

ћерка наследница – патроиокос – извесна слобода избора супруга – не може

располагати клером (само да исплати очеве дугове)

Заобилажење законског наследног реда?

• адопција (само мушкарци!)

• поклон у случају смрти – жени, до 100 статера

Положај жене у Гортини?

• углавном добар, одмах иза Египта

Добре стране

 власница покретних ствари и новца

 њима слободно и самостално располаже
 у вези са њима може на суд и да полаже заклетве
 може да тражи развод
 наслеђивање по женској линији игра важну улогу
 поклон у случају смрти ишао само жени
 одбацивање детета по рођењу

Лоше стране

 никада није била власница земље и породичне имовине

 покретне ствари и новац наслеђивала дупло мање од синова
 није могла да усвоји
 постојање установе ћерке наследнице

СПАРТА
Настанак и друштвено уређење

❖ 9. век, Пелопонез
❖ Спартијати (владајућа класа), перијеци (трговци), хелоти (занатлије робови)
❖ спартијати: хyпомеион и криптије

hipomion – грађанин другог реда, спартијат који изгуби клер или

hipomeion не може више да финарсира заједничке обеде – sistije
 ❖ kriptije - организовано убијање хелота у Спарти; припрема младих спартијата
за бруталности и држање броја хелота под контролом

Државно уређење – аристократска република

Органи власти у Спарти?

• два басилеуса – један иде у рат, други остаје у Спарти; војна власт и
првосвештеници; наследни али лако смењиви
• пет ефора – главни орган власти; бирани на годину дана (НС)
 сазивају и председавају седницама герузије и апеле; воде спољну
политику; контролишу краљеве и остале функционере
• герузија (веће стараца) - 28 (60+ г) + 2 = 30
 бирала их НС
 законодавна власт, судила краљевима, судила за дела против државе,
вето на скупштинске одлуке
• народна скупштина (апела) - сви спартијати 30+г
 гласа се акламацијом (ефори одлучују ко је гласнији)
 одлучује о рату, савезима, бира и смењује функционере, али тако што
само функционери дају предлоге о којима она онда гласа

Спартанско право

❖ Ликург - спартански законодавац, створио државне органе и поделио Спарту

на 9000 клерова
❖ Ретра – усмени закони Спарте

Извори спартанског права/правни споменици?

Својина у Спарти?

• колективна својина на земљи – држава даје на коришћење спартијатима; клер

прелази са оца на најстаријег сина али не аутоматски – морала заједница да
додели право детету
• сваки спартијат има посед исте величине
• поседи у Спарти неотуђиви, изван Спарте отуђиви
• усвајање, ћерка наследница, поседи ван Спарте осталим синовима
• ефор Епитадеј – у 5. в. п.н.е. предложио ретру која је дозволила да се клерови
наслеђују и поклањају (интер вивос и мортис цауса )

Положај жене у Спарти?

 • бољи у односу на Атину, али у поређењу са остатком Старог века, неупоредиво
лошији
• једина функција жене: рађање; све слободе које су јој дате, дате су само да би
остварила ту функцију
• остављање вишка женске деце да умре
• са 7 година одвојена од породице, бацана на тешке физичке вежбе
• удаја – хватање наслепо
• прељуба: искључиво и само са јачим мушкарцем
• власница земље тек од 4. в. п.н.е.
• постојање ћерке наследнице која мора да се уда за ближе мушке сроднике

Упореди ћерку наследницу у Спарти и Атини?

• за разлику од атинске, спартанска ћерка наследница могла је да бира за кога ће

да се уда од ближих мушких сродника, а такође је постала власница клера,
додуше тек у 4. в. п.н.е. Атинска епиклера није могла да бира супружника,
нити је икада постала власница земље

Спарта и спартанско право?

АТИНА
Органи власти у аристократској Атини?

1. Девет архоната:
• епоним – управа и судство
• басилеус – религија
• полемарх – војска
• тесмотети (6) – суђења, контрола других функционера
2. Ареопаг
• најугледнији грађани, бивши архонти; доживотно
• сва власт, битан судски орган (увек за убиства)
3. Народна скупштина

Органи власти у демократској Атини?

1. Народна скупштина – Еклезија

• најважнији орган демократске Атине
• сви грађани 20+ година
 • доносила законе, бирала друге органе власти, бирала, контролисала и
смењивала функционере, контролисала управу и судство, одлучивала о
рату и миру, одлучивала о остракизму итд.
2. Веће Буле
• управни орган (мада је имао и друге надлежности)
• грађани 30+ година, мандат 1 г.
• 500 чланова (по 50 из сваке филе - племена) издељени у одборе – пританије
• законски предлози, пријем страних изасланика, финансије и сл.
3. Велики поротни суд – Хелиеја
• највиши судски орган у Атини
• 6000 поротника (30+ г, мандат 1г)
• већа дикастерије, величина зависила од спора (мање важни – мање
поротника); увек непаран број поротника

Нижи судови у Атини?

1. Ареопаг: умишљајна убиства, надзор над законима и магистратима,

кажњавање грађана кад прекрше закон
2. Суд 51 ефета
3. Суд једанаесторице
4. Суд четрдесеторице
5. Арбитража: диетете – (јавни) арбитри

graphe paranomon – тужба против лошег закона/предлога закона, неуспешни тужилац

је био кажњаван

nomotete – посебно тело које је од краја 5. в. п.н.е. у Атини доносило законе – номос,
а Еклезија је доносила само појединачне одлуке/прописе - псепхисма

nomos – закони, опште норме

psephisma (psefizma) – појединачне одлуке/пропис

Организација власти у Атини?

(аристократска + демократска Атина)

✓ номотете
✓ магистратуре (бирани коцком са листе грађана, мандат 1 г., бирала,
контролисала и смењивала Народна скупштина; три провере компетентности и
квалитета рада: при избору, током рада и након окончања мандата)
✓ нижи судов

АРИСТОКРАТСКА АТИНА
 ❖ Девет архоната:
• епоним
• басилеус
• полемарх
• тесмотети (6)
❖ Ареопаг
• Ареопаг - главни судски орган
• архонти - споредни (мањи спорови из њихових надлежности)

ДЕМОКРАТСКА АТИНА

Аматерско
вишестепено (право жалбе)

❖ ХЕЛИЕЈА
• некада првостепени, некада другостепени суд
• 6000 поротника, 30+ г, 1г мандат
• већа дикастерије
❖ НИЖИ СУДОВИ
• Ареопаг
• Суд 51 ефета
• Суд једанаесторице
• Суд четрдесеторице + арбитража (диетете)
❖ ВЕЋЕ БУЛЕ – казна до 500 драхми
❖ ЕКЛЕЗИЈА – тешки преступи против државе
❖ МАГИСТРАТИ (9 архоната + остали бројни функционери)
• од Ефијалтових реформи (половина 5.в.п.н.е.) постепено изгубили
могућност да суде; само примају тужбе из своје надлежности и организују
суђења: заказују припремно рочиште, председавају суђењем, изричу
пресуде
• епоним: имовински, наследни, породични спорови
• басилеус: религијски преступи, убиство
• полемарх: војни деликти, спорови са метецима
• тесмотети: статусни спорови и многи други

АТИНСКО ПРАВО

Упоредите законе у Спарти и Атини?

• Спарта: усмени закони – ретра

• Атина: писани закони – номос, записивани на дрвеним плочицама (аксонес)
Стварно и облигационо право у Атини

• својина
• службености (нема много података!)
• заложно право (реално и персонално обезбеђење)
• Аристотелова подела облигација
• форма уговора
• уговори

СТВАРНО ПРАВО

Својина

❖ покретне ствари: приватна својина

• робови: приватна својина, уз извесну контролу државе
❖ земљишни посед клер : - постепена замена колективне својине приватном;
колективна својина се задржала све до 5. в. п.н.е.
• чак и кад је постао приватно власништво, остало је схватање да не припада
само појединцу, већ и држави
• ограничења у корист суседа

литургије - финансијске и личне обавезе богатијих грађана (обавеза да се

финансирају или организују одређене активности полиса: такмичење хорова –
хорегија, спортско такмичење – гимназијархија, изградња, опремање и одржавање
ратних бродова - тријерархија)

Службености

нема много сачуваних података

коришћење воде са суседовог бунара, уколико није било воде на сопственом поседу

ЗАЛОЖНО ПРАВО (ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ПОТРАЖИВАЊА)

Персонално (лично) обезбеђење

engye: јемство – треће лице гарантује повериоцу да ће отплатити дуг уколико главни
дужник то не уради

Реално (стварно) обезбеђење

• обезбеђивање потраживања тако што се одређена имовина (покретна или

непокретна) стави под залогу
• сви терети на земљи уписивали су се на каменове-међаше: хорос
 1. apotimema - обезбеђивање мираза жене или имовине особе под
старатељством/туторством (пример брака: део мужевљеве имовине вредности
приближне вредности мираза стављао се под апотимему/залогу и није се смео
отуђити; ако се при разводу испостави да је миразна вредност умањена,
мужевљева заложена имовина се продавала и одатле би се надокнадила
вредност мираза)
2. prasis epi lysei – купопродаја са правом првооткупа у корист продавца
3. enehyron – ручна залога/ залога покретних ствари; ствар се предаје повериоцу
4. hipoteka – залагање непокретности; непокретност остаје код дужника; тек кад
истекне рок за враћање дуга, поверилац може да покрене процедуру продаје
непокретности и да из продајне цене намири своје потраживање

OБЛИГАЦИОНО ПРАВО

Аристотелова подела облигација

1. Облигације које настају вољно ( уговорне/контрактне облигације)

2. Облигације које настају мимо воље странака (деликтне облигације –
облигације које настају из недозвољених радњи, када се нанесе штета која
мора да се надокнади)

Форма уговора

• усмени, па писани
• нема изражене формалности и симболике
• пред сведоцима, али је могло и без њих
• писана форма служи само за лакше доказивање, уговор настаје чим постоји
• сагласност воља уговорних страна

Купопродаја

• својина се одмах преносила на купца

• нема куповине на кредит
• постоји капара arrabon
• посебна правила за продају земље (најава архонту 60 дана унапред )

Куповина на кредит у Атини?

Нема је, постоји само капара arrabon

Зајам

• пријатељски зајам (aranos) – зајам без камате

• зајам са каматом (tokos) – висина камате варирала 1-25% дневно
  поморски зајам као високоризични зајам (ако мисија не успе, враћа се само
камата, не и главница)

Закуп

• misthosis
• закуп куће или земље, закупнина у натури, од 5. в. п.н.е. у новцу

Ортаклук

• двоје или више људи удружи имовину ради покретања заједничког посла
• добит се делила сразмерно уделу (не једнако као у Риму)

ПОРОДИЧНО, БРАЧНО И НАСЛЕДНО ПРАВО

Породично

• инокосне породице, али са патријархалном цртом

• породица – оикос
• старешина породице – кириос има власт над својом породицом (жена и деца),
али не као патер фамилиас у Риму, већ слабију
• син је под влашћу оца до пунолетства, ћерка до удаје
• да би дете било држављанин, оба родитеља су морала да буду држављани
(Перикле, 451.п.н.е.)
• отац могао да одбаци дете по рођењу; ако не одбаци, на 10. дан му даје име
• нема право живота и смрти над децом, а од Солона не може их продати у
ропство; може само истерати из куће и лишити наследства
• ванбрачно дете – дете рођено ван брака
• са напуњених 18 година син се уписивао у регистар деме и постаје самосталан;
две године војске и са 20 година стицао сва политичка права

БРАЧНО ПРАВО

Форме закључења брака у Атини

epidikasia: форма у којој се закључивао брак епиклере уз учешће/надзор архонта

епонима

engye: уобичајена форма закључења брака; споразум између младожење и кириоса

младе који се могао закључити и унапред (до самог закључења брака је могло доћи
касније)

Брачна давања

hedna - поклон који младожења даје при закључењу брака

proix – мираз; није био обавезан, био је у новцу или натури. сматрао се жениним, али
је њиме управљао муж. уколико би жена умрла, ишао је њеној брачној деци, у случају
развода враћао се жениној породици, давао се пред сведоцима, регистровао и
обезбеђивао апотимемом

Развод

1. repodijum – муж једнострано оконча брак и пошаље жену назад са миразом

2. aphairesis – женин некадашњи кириос могао да затражи развод тренутног брака
да би је удао за другог (само ако није родила децу)
3. apolepsis – редак случај кад је жена могла пред магистратом да тражи развод
• муж могао да одреди жени будућег супруга у случају своје смрти
• муж могао да преуда жену за другог обично уз њену сагласност

Положај жене

• изузетно лош
• жена није имала правну, пословну ни процесну способност, није могла да буде
сведок
• aко је требао њен интерес да се заступа, то је радио њен кириос
• ограничена слобода кретања
• нема право на образовање, једина улога је да рађа и чува дом
• лош положај епиклере (стриктан редослед мушких сродника, нема
власништво)

НАСЛЕДНО ПРАВО

• законски наследни ред: предност имају мушки сродници по очевој линији

• у првом реду су законити синови и њихови потомци
• ако има само ћерку: епиклера

Заобилажење законског наследног реда

1. adopcija: inter vivos I morits causa

inter vivos: увојеник усвојен за време живота усвојиоца, засновали су заједницу

живота

mortis causa: - тестаментарна адопција; у документу диатхеке усвојилац наводи име

лица које ће постати његов син после његове смрти; нема заснивања заједнице
живота, ако има законитих синова, не може овако усвајати

2. поклон у случају смрти (двострани уговор, сагласност воља) – личне ствари

покојника (оружје, накит, одећа)
 3. легатско располагање (једнострана изјава воље), тек у 4. в. п.н.е, саставља се
дијатека, могу и покретне и непокретне ствар

Упоредите дијатеку и класични тестамент

• класичан тестамент одређује универзалног наследника/сукцесора

• дијатека то не ради: она је документ путем којег се врши тестаментарна
адопција, а касније и легатско располагање – одређивао се сингуларни
сукцесор

универзални сукцесор = наслеђивао сва права и обавезе покојника

сингуларни сукцесор = наслеђивао само конкретно право

КРИВИЧНО ПРАВО

❖ Дракон (крвна освета, умишљај/нехат)

❖ нема крвнине
❖ процедура (дике пхоноу)

Врсте убиства

1. умишљајно: смртна казна + конфискација имовине + забрана сахрањивања у

Атини
2. нехатно: прогон и забрана повратка осим ако породица жртве не опрости (ако
се врати без опроста-смрт)
3. дозвољено: на спортском такмичењу, лекар при захвату, муж прељубника,
неког ко руши демократију или заводи тиранију, нужна одбрана

Кривична дела

Убиство, прељуба, силовање, крађа, тешка крађа, разбојништво, кривична дела

против државе (+ казне)
eisangelia - суђење пред Еклезијом за изразито тешка кривична дела (против државе)

Санкције

• смртна казна (најтежа кривична дела), без бруталности осим код издаје,
убиства и крађе
• прогонство
• атимија - губитак часних права; раније је значила потпуно стављање појединца
ван закона, а касније ипак само губитак часних грађанских права. Mогла је
бити потпуна (губитак свих политичких права, забрана уласка у храмове и
учествовања у религијским светковинама), делимична (губе се само нека
права) и појединачна (губи се само једно конкретно право)
 • имовинске санкције:
 конфискација целе имовине
 накнада штете
 казна пеналног карактера (вишеструка вредност)

Тужбе у Атини

ДИКЕ

• приватна тужба
• може да поднесе само заинтересовано лице (оштећени, његов кириос, рођаци
убијеног)
• тужилац може одустати у сваком тренутку, али плаћа судске трошкове
• сам извршава пресуду

ГРАПХЕ

• јавна тужба
• може поднети било које лице
• циљ није заштита личне користи већ општег добра (преступи који врешају
целу заједницу)
• тужилац не може прекинути спор, а биће санкционисан ако не добије минимум
гласова
• санкцију извршава полис

Учесници у судском поступку

• странке (тужилац, тужени/ подносиоци захтева)

• сведоци (нису могле да буду жене и робови)
• синегори (помоћник странке, не говори о спору, већ хвали странку, његове
личне особине, заслуге за полис и сл.)
• магистрат + судије
• логографи (професионални писци судских беседа)

Упореди сведока и синегора

за разлику од сведока чији исказ се односи на чињенице спора, синегор уопште не

говори о спору, већ само хвали странку којој помаже, истичући њен добар карактер,
заслуге за полис и сл.

Настанак судског беседништва у Атини

са Сицилије пренета вештина бесеђења у Атину (Горгија и софисти)

беседничко образовање обезбеђено пре свега богатијим грађанима ради обраћања
пред политичким телима и судовима

временом настали професионални писци судских беседа, логографи (логографи би

писали говор, а странке би училе напамет)

Најпознатији судски беседници

• Антифонт
• Лисија
• Исеј
• Исократ
• Демостен

Рационална доказна средства

• искази сведока/сведочење
• цитирање закона
• писане исправе

најважније доказно средство је било сведочење; усмено до 4. в. п.н.е., после тога се

само чита унапред припремљена писмена изјава сведока

лажно сведочење се оштро кажњавало (потпуна атимија), а жене и робови нису могли
да буду сведоци

Упореди ирационална доказна средства у Вавилону и Атини

у Атини постојала је само заклетва; посебно се истиче позивање противника у храм да

се закуне, а одбијање тога би повлачило губитак спора

у Вавилону су постојале заклетве и Божији суд реке (+ кратко објашњење)

Ток судског поступка

anakrisis – припремно рочиште

klepsydra – водени часовник којим се мерило време за говоре у судници

Одређивање висине казне

• у споровима где се надметало око неке ствари, ствар би припала победнику

• за неке деликте, казна је унапред била одређена законом
• за оне где није, и тужилац и тужени би сами предлагали казну, па су судије о
томе гласале, без могућности да предложе нешто треће
Судови и ток судског поступка
Ток судског поступка и доказна средства
Лица у поступку и доказна средств

КРАТКА ПИТАЊА ИЗ АТИНЕ

1. Органи власти у аристократској 15. Заобилажење законског

Атини
2. Органи власти у демократској
Атини
3. Нижи судови у Атини
4. Упоредите законе у Спарти и
Атини
5. Персонално обезбеђење
повериоца
6. Реално обезбеђење повериоца
7. Аристотелова подела облигација
8. Купопродаја у Атини
9. Куповина на кредит
10. Зајам у Атини
11. Ортаклук у Атини
12. Форме закључења брака
13. Брачна давања
14. Упоредите диатхеке и класичан
тестамент
наследног реда
16. Положај жене
17. Кривична дела у Атини
18. Казне у Атини
19. Учесници у судском поступку
20. Тужбе у Атини
21. Ко и где развија судско
беседништво у Грчкој
22. Најпознатији судски беседници
23. Упоредите ирационална доказна
средства у Вавилону и Атини
24. Рационална доказна средства у
Атини
25. Упоредите сведока и синегора у
Атини
26. Одређивање висине казне у
Атин

ХЕЛЕНИЗАМ
Настанак хеленистичких држава и организација власти
Хеленистичко право

На шта се деле хеленистичке државе?

1. Македонско-грчка краљевина, држава Антигонид, подељена на полисе (сваки

полис задржао своје органе, али не и независност)
2. азијски део, држава Селеукида - подељена на сатрапије
3. Египат, држава Птоломеида - подељена на номе

Правни споменици у хеленизму?

Десетине хиљада сачуваних папируса на грчком, латинском и египатском језику
Законик из Хермополиса (зборник судских пресуда и инструкција за судије)

Органи власти у хеленистичким државама?

Јака централизација власти, култ владара (утицај Истока)

МОНАРХ

• велики краљ, краљ краљева

• није божанство,али је у вези са боговима
• монарх је закон и изнад закона
• законодавац, врховни судија, шеф управе, војсковођа
• највећи земљопоседник
• држава баштина, власништво монарха

САВЛАДАР

често прворођени син, биран да би се избегли сукоби око наслеђивања престола

ФИЛОИ

“пријатељи”, саветодавно тело, чинили су га угледни људи, највише војсковође,

вршили утицај на краљеве одлуке

СТРАТЕЗИ

функционери које је постављао краљ на чело локалних управних јединица (номе,

полиси и сатрапије) имали велику власт: цивилну, војну и судску

Судови у хеленизму?

важио је персонални принцип примене права– свакоме се судило по његовом праву тј.
праву народа којем припада и пред његовим судом

LAOCRITAE - демотски, народни судови, спорови египатског становништва, судило

се по египатском праву, судили су свештеници; секретар Грк

CHREMATISTAE - судови за спорове грчко-македонског становништва, судило се по

грчком праву

KOINODIKION - судови за “мешовите” спорове, између египатског и грчко

македонског становништва кривични спорови – грчко право, приватни спорови –
право које се уговори, у супротном се гледао језик уговора и примењивало то право
JEVREJSKI SUDOVI - судови за спорове између Јевреја, судили по њиховом праву,
било је дозвољено да бирају да ли ће пред своје или грчке судов

По ком праву се суди у хеленизму?

• у демотским судовима – по египатском праву

• у грчко-македонским споровима – по грчком праву
• у мешовитим споровима:
o кривични спорови: грчко право
o приватни спорови: уговорено право, у супротном се гледао језик уговора и
примењивало се то право

значајан чинилац је и краљевско право које је важило за сво становништво, ослањало

се доста на грчко и полако потискивало персонални принцип примене права

Шта је из египатског прешло у грчко право?

• брак између сестре и брата

• жена има пуну правну способност
• жена сама закључује брак и саставља тестамент
• привилеговани положају старијег сина при наслеђивању
• кћерке тестаментарно наслеђују једнако синовима
• нотари
• регистрација брака и мираза у државним регистрима

Шта је из грчког прешло у египатско право?

• право на одбацивање детета по рођењу

• дете слободног човека и робиње постајало је роб
• употреба диатхека за тестамент (саставља се пред нотаром уз сведоке)
• састављање исправа у дупликатима

Врсте уговора у хеленизму?

szngraphe – писани уговори, најважније доказно средство, састављали се пред нотаром

у трећем лицу ( З се обавезао да ће урадити то и то, а Y да ће урадити то и то)

chyrographe – једностране исправе, својеручно је писало лице које се обавезивало,

писано у првом лицу (обавезујем се да чу X дати/урадити...)

КРАТКА ПИТАЊА ИЗ ХЕЛЕНИЗМА

1. Настанак хеленистичких држава и организација власти (Е/К)

2. Хеленистичко право (Е/К)
 3. Органи власти у хеленистичким државама
4. На шта се деле хеленистичке државе
5. Правни споменици из хеленизма
6. По ком праву се суди у хеленизму
7. Судови у хеленизму
8. Шта је из египатског права прешло у грчко
9. Шта је из грчког права прешло у египатско
10. Уговори у хеленизму
11. Дореа
12. Коинодикион
13. Лаоцритае
14. Цхрематистае
15. Сyнграпхе
16. цхyрограпхе

ПОЈМОВИ: СПАРТА, ГОРТИНА, АТИНА,

ХЕЛЕНИЗАМ И ФЕУДАЛИЗАМ
СПАРТА

1. хyпомеион – грађанин другог реда у Спарти, спартијат који је изгубио клер или
више није могаода финансира заједничке обеде
2. криптије – организована убијања хелота у Спарти
3. Ликург – спартански законодавац којем се приписује стварање државних
органа и подела Спартена 9000 клерова
4. ретра – усмени закони у Спарти
5. ефор Епитадеј – спартански ефор који је у 5. в. п.н.е. предложио ретру која је
дозволила да се клер наслеђује и поклања (интер вивос и мортис цауса)

ГОРТИНА

1. кринеин – пресуђивање по слободном судијском уверењу у Гортини

2. диказеин – пресуђивање по законику у Гортини
3. мнамом – судски помоћник у Гортини који је памтио напамет пресуде и
чињенице спора
4. патроиокос – ћерка наследница у Гортини

АТИНА

1. номос – писани закони у Атини

 2. диетете – арбитри у Атини
3. литургије – финансијске и личне обавезе богатијих грађана у Атини; обавеза да
се финансирају или организују одређене активности полиса (такмичења
хорова, спортска такмичења, изградња ратних бродова)
4. хорос – камен-међаш у Атини, на њега су се уписивали сви терети на клеру
5. апотимема – једна врста реалног обезбеђења који је обезбеђивао мираз жене
или имовину особе под старатељством, јавља се у Атини
6. прасис епи лyсеи – једна врста реалног обезбеђења, купопродаја са правом
првооткупа у корист продавца. јавља се у Атини
7. енехyрон – ручна залога (залога покретних ствари) у Атини
8. аррабон – капара у Атин
9. еранос – пријатељски зајам (зајам без камате) у Атини
10. токос – камата у Атини
11. мистхосис – закуп у Атини
12. енгyе – означавао је и јемство и једну форму закључења брака (споразум
између младожење и кириоса младе) у Атини
13. епидикасиа – посебна форма закључења брака епиклере у Атини, одвијала се
под надзором архонта епонима
14. хедна – поклон који је младожења давао приликом закључења брака у Атини
15. проиx – мираз у Атини
16. диатхеке – документ путем ког се вршила тестаментарна адопција, а касније и
легатско располагање у Атини
17. еисангелиа – посебан поступак пред Еклезијом у којем се судило за најтежа
дела против државе, јавља се у Атини
18. атимија – врста санкције у Атини, губитак часних права (свих, неких или
једног конкретног)
19. анакрисис – припремно рочиште у Атини
20. клепсyдра – водени часовник којим се мерило време за говоре у судском
поступку у Атини

ХЕЛЕНИЗАМ

1. дореа – поклон који је краљ давао својим поданицима у хеленизму, предмет

поклона је био земљишни посед
2. лаоцритае – врста суда у хеленизму, пред њим су се решавали спорови домаћег
становништва по домаћем, египатском праву
3. цхрематистае – врста суда у хеленизму, пред њим су се решавали спорови
грчко македонскогстановништва по грчком праву
4. коинодикион – врста суда у хеленизму, пред њим су се решавали спорови
између домаћег и грчког становништва
5. сyнграпхе – писани уговори у хеленизму
 6. цхyрограпхе – једностране исправе у хеленизм

ФЕУДАЛИЗАМ

1. фиделитас – обавеза личне верности вазала у феудализму

2. хоммагиум – прва фаза склапања вазалног односа у феудализму, кад вазал
клекне без оружја и стави своје руке у руке сениора
3. доминиум еминенс – владарево врховно право својине на земљи у феудализму
4. доминиум дирецтум – право краљевог вазала да додељену земљу контролише
и извлачи из ње приходе
5. доминиум утиле – права вазаловог вазала на додељеној земљи
6. иммунитас – подељеност суверенитета тј. вршења политичке власти на земљи
у феудализму

ФЕУДАЛИЗАМ
Опште и партикуларно право
Особености феудализма

1. Однос између сениора и вазала (посебна лична веза између повлашћеног

сениора – феудалца и инфериорних, али слободних вазалаподаника)
2. Хијерархијски однос између сениора и вазала (хијерархијска лествица и
круниски вазалитет)
3. Подељеност својине на земљи
4. Подељеност суверенитета на земљи – иммунитас
5. Натурална привреда

Однос између сениора и вазала

ВАЗАЛ
• војна обавеза
• лична верност и др.обавезе (финансијске):
o о свом трошку ратује за сениора
o феудална помоћ
• најстарији син у службу
• ћерка за удају
• дворска служба
фиделитас - обавеза личне верности вазала

СЕНИОР
• бенефицијум/феуд (земљишни посед)
• сигурност и заштита поседа од трећих лица
• брига о удовици и малолетној деци
• суди му у суду састављеном од феудалаца једнаких вазалу

Фазе успостављања вазалног односа

1. хомагиум - вазал без оружја клекне пред сениора стављајући своје склопљене
руке у сениорове
2. заклетва верности и пољубац од стране сениора као чин прихватања заклетве
3. противчинидба – симболично давање феуда вазалу (штап, грумен земље) –
инвеститура

Хијерархијски однос између сениора и вазала

хијерархијска лествица (вазал мог вазала није мој вазал) / крунски вазалитет

Подељеност својине на земљи

• доминиум еминенс – врховно право својине владара на земљи

• доминиум дирецтум – право краљевог вазала на добијеном
• земљишном поседу – непосредна контрола и извлачење прихода
• доминиум утиле – право вазаловог вазала на добијеном поседу
• усус фруцтус – право кмета да користи и убере плодове

Подељеност суверенитета на земљи

имунитас – подела суверенитета односно политичке власти на земљи

• додељивањем земљишног поседа уједно се додељивало и право вазалу да на

њему предузима одређене акте власти (убирање дажбина, суђење, касније чак и
да доносе прописе који су важили локално)
• допринело јачању правног партикуларизма и настанку ,,држава у држави”

Натурална привреда

• основна грана привреде је пољопривреда – ситни земљопоседници и сељаци

обрађивали земљу, својим сениорима дуговали натуралну или радну ренту
(новчана много касније, разлог великог незадовољства сиромашних сељака)
• доминирала трампа, изузетно спор развој робноновчане привреде
 • изузетак од ове приче је Византија (развијена градска привреда, робноновчана
привреда)

Опште и партикуларно право

Извори општег права

право које важи за целу државу, ствара га централна власт

1. римско право (посредна рецепција кроз правничко образовање на

универзитетима и непосредна кроз законодавство)
2. обичајно право (различито од државе до државе, некада записивано;
Вербецијев трипартит)
3. канонско (црквено) право (општеважећи прописи хришћанске цркве,
заједнички за католичку и православну цркву, као и засебни прописи )
4. краљевско право (краљевски прописи и пракса краљевских судова)

Извори партикуларног права

право које се примењивало локално, на ужим територијама, настало најчешће као

резултат имунитетних права феудалаца

1. локални обичаји (најважнији извор партикуларног права, често записивани у

зборнике, Саско огледало, Обичаји Париза)
2. феудалне књиге (феудално право – локални прописи који су регулисали односе
између феудалаца, феудалаца и њихових вазала или кметова; збирка разних
феудалних уговора, прописа феудалаца, праксе локалних судова; опис
лангобардског феудалног права)
3. градско право (аутономни прописи градова: градски статути, судкса пракса и
зборници градског права – градске књиге; у њима се највише развијало
трговачко право; Ордо Марис, градска књига Магдебруга)

Римско право као извор општег права?

римско право се јавило као извор захваљујући његовој посредној и непосредној

рецепцији
посредна рецепција: кроз правничко образовање на средњовековним универзитетима;
будући правници су се упознавали са правилима римског права и онда их
примењивали у свакодневној пракси
непосредна рецепција: правила римског права су се уносила у званично законодавство
(нпр. немачки цар Максимилијан И прописао да Царски високи суд користи римско
право)
имамо и пример пресека рецепције: Мертонски статут 1236

Шта је Вербецијев трипартит?

зборник угарског обичајног права састављен на захтев краља Угарске у 16. веку

имао је три дела:

1. грађанско право
2. судски поступак
3. регионално право и права грађана и сељака

изузетно популаран иако није добио званични краљев печат; користио се у Угарској,
Хрватској и Славонији
осим обичајног угарског права садржао је и словенско, немачко и канонско право

Извори канонског права?

прописи хришћанске цркве којима су уређени односи унутар цркве али и оне правне
области које су биле у надлежности цркве (брачно, породично, наследно, кривично
право...)

ИЗВОРИ ЗАЈЕДНИЧКИ К+П

• Нови завет
• делимично Стари завет
• одлуке првих седам Васељенских сабора
• канони апостола и светих отаца

ЗАСЕБНИ ИЗВОРИ

Православна

• Фотијев номоканон (9 в)
• коментари канона и светих закона (12 в)
• свака црква – своје законе и право

Католичка (центр.)

• одлуке и декрети римских папа

• одлуке црквених сабора
• збирке католичког права (Либер сеxтус, Грацијанов декрет...)

Извори краљевског права

КРАЉЕВСКО ЗАКОНОДАВСТВО / ПРАКСА КРАЉЕВСКИХ СУДОВА

• прописи
• уредбе
• декрети
• закони
• законици (Душанов законик, Мајестас Царолина, Општеруски законик, Велик
ордонансе...)

Најважнији извор партикуларног права?

• локално обичајно право

• од 13. в. често записивано у зборнике
• Стари обичаји Нормандије
• Обичаји Париза
• Саско/Швапско/Немачко огледало

ПРАВНИ СПОМЕНИЦИ СТАРОГ ВЕКА

МЕСОПОТАМИЈА

Општи правни споменици:

Клинописни зборници:

• Ур-Намуов
• Ешнунски
• Липит-Иштар
• Хамурабијев
• Хетитски
• Асирски

Појединачни правни споменици:

• Сачуване глинене плочице на којима су уговори, пресуде....

ЕГИПАТ • Сачувани папируси са

пресудама, уговорима,
Појединачни правни споменици:
управним актима
 • Дела грчких писаца • Гортински законик

СПАРТА АТИНА

• Дела грчких писаца Појединачни правни споменици:

ГОРТИНА • Сачуване судске беседе + Дела

грчких писаца
Општи правни споменик
ХЕЛЕНИЗАМ

Појединачни правни споменици:

• Десетине хиљада папируса на грчком и латинском језику

• Законик из Хермополи

КРАТКА ПИТАЊА ИЗ ФЕУДАЛИЗМА

1. Феудализам (Е/К)
2. Опште и партикуларно право (Е/К)
3. Подељеност својине на земљи
4. Особености феудализма
5. Фазе успостављања вазалног односа
6. Фиделитас
7. Хоммагиум
8. доминиум еминенс
9. доминиум дирецтум
10. доминиум утиле
11. иммунитас
12. Извори општег права
13. Извори партикуларног права
14. Римско право као извор општег права
15. Шта је Вербецијев трипартит
16. Извори канонског права
17. Извори краљевског права
18. Најважниј извор партикуларног прав

ВИЗАНТИЈА

1. Доктрина симфоније
2. Органи власти
3. Однос државе и цркве и органи власти (Е/К)
4. Територијално уређење за време Константина иЈустинијана
5. Територијално уређење за време Ираклија
 6. Извори византијског права (Е/К)
7. Прва етапа кодификације/ Зборници Исавријске династије
8. Друга етапа кодификације/ Зборници Македонске династије
9. Трећа етапа кодификације
10. Упореди прву и другу са трећом етапом
11. Шта је Хексабиблос
12. Стварно право
13. Право првооткупа
14. Упореди стратиотски и пронијарски посед
15. Закуп
16. Уговори
17. Брачна давања
18. Развод брака
19. Законски наследни ред и заобилажење законског наследног реда
20. Казне
21. Судови
22. Грађанско право у Византији (Е/К)
23. Брачно, породично и наследно право (Е/К)

АРАБЉАНИ/ШЕРИЈАТ

1. Органи власти
2. Ко суди у шеријату?
3. Који су главни изворишеријатског права и на шта се деле тј. од чега се састоје?
4. Који су споредни изворишеријатског права и на шта се деле?
5. Шта су хадиси и како се деле ?
6. Шта је иџтихад и како се дели ?
7. Упореди иџму и иџтихад
8. Изворисветовног права код Арабљана
9. Грађанско право у шеријату (Е/К)
10. Кривично право, судство исудски поступак у шеријату (Е/К)
11. Подела ствари у шеријату
12. Видови својине на непокретностима
13. Подела облигација
14. Зајам
15. Положај жене
16. Брак и врсте брака
17. Наследни редови
18. Упоредите васијјет и тестамент
19. Категорије кривичних дела

ГЕРМАНИ
 1. Извори права у германским државама
2. Легес Романа Барбарорум
3. Легес Барбарорум
4. Основне одлике Салијског законика
5. Јавне исправе код Германа
6. Приватне исправе код Германа
7. Исправе као извор права
8. Положај жене
9. Брачна давања
10. Законски наследни ред
11. Брачно, породично и наследно право (Е/К)
12. Кривично право исудски поступак (Е/К)
13. Казне
14. Доказна средства
15. Ко суди код Германа

ПОЈМОВИ: ВИЗАНТИЈА, АРАБЉАНИ/ШЕРИЈАТ,

ГЕРМАНИ
ВИЗАНТИЈА

1. деме – аутономне политичке организације грађана у већим византијским

градовима
2. кефалија – управник града у Византији
3. хyпоболон – брачни поклон у Византији
4. протимисис – право првооткупа/право прече куповине на стратиотском поседу
у Византији
5. алиленгион – порез који се плаћао за преузето земљиште које је сусед напустио
у Византији

АРАБЉАНИ/ШЕРИЈАТ

1. хафизи – људи који су памтили напамет Кур'ан, шеријатско право

2. кијас – један од облика иџтихада, попуњавање правне празнине путем
аналогије (метода сличности), када се на нерегулисан проблем примени правно
решење за неки сличан проблем из Кур'ана или суне; шеријатско право
3. адет – извор световног права код Арабљана, обичајно право које постоји
паралелно са верским
4. урф – извор световног права код Арабљана, владарска управна пракса или
провинцијски управни обичаји
 5. канунаме - извор световног права код Арабљана, зборници кануна
6. мал – ствар која је могла да буде у промету (има вредност, дозвољена је),
шеријатско право
7. мулк – земља у приватном власништву на коју се плаћа порез десетина,
шеријатско право
8. емирије – земља под контролом државе коју она даје на коришћење
појединцима уз плаћање накнаде (поседи на тлу Арабије - само муслиманима),
шеријатско право
9. икта – војнички посед у шеријатском праву
10. вакуф – непокретност ван правног промета која је завештана образовној или
верској установи, шеријатско право
11. мухатара – двострука купопродаја у шеријатском праву, начин заобилажења
забране каматног зајма
12. сакк – чек у шеријатском праву
13. мехр – венчани дар у шеријатском праву
14. талак – развод у шеријатском праву
15. мут'а – привремени брак у шеријатском праву
16. фарз – привилеговани наследници у шеријатском праву

ГЕРМАНИ

1. аллодиум – посед на којем је постојало приватно власништво, германско право

2. моргенгабе – јутарњи поклон, брачно давање у германском праву
3. аффатомиа – специјална установа наследног права у германском праву; У
Салијском законику то је симболички и формалан уговор где једно лице (А) за
живота преноси имовину на друго (Б) пред сведоцима и тунгином, бацајући му
гранчицу у крило и наводећи коју тачно имовину му преноси, као и име трећег
лица (Ц) којем заиста жели да остави ту имовину. То друго лице (Б) се
настањује у кући оставиоца (А), а после годину дана је дужно да у истој
процедури пренесе имовину на именовано треће лице (Ц). У Рипуарском
законику то је обична адопција ради наслеђивања.
4. маллум – народни суд у центенама на челу са тунгином/викаром, германско
право
5. рахинбурги – седам познаваоца права бираних за сваки спор пред народним
судом, предлагали су пресуду; германско право
 ВИЗАНТИЈА
Однос државе и цркве

• Две најважније институције у Византији биле су држава и црква – турбулентан

однос
• Византија – апсолутистичка, теократска монархија (власт долази од Бога) -
цезаропапизам
• Слично хеленистичким државама: цар-император, одређује закон и налази се
изнад закона, сва власт у његовим рукама

Ко је главни човек у држави – цар или патријарх

Патријарх – врховни поглавар хришћанске цркве, крунисао цара, могао га

анатемисати

Цар – император, световни владар АЛИ и изабраник од Бога, божији

намесник, играо велику улогу и у духовној сфери (избор патријарха, црквени сабори,
борба против јереси)

НЕМИНОВНИ СУКОБИ – патријарх, као поданик државе, подређен цару, а

цар, као хришћанин, подређен патријарху

• кулминација сукоба: иконоборачки покрет (8. век, Исавријска династија)

• eпилог: доктрина симфоније

Шта је доктрина симфоније?

Међусобна усклађеност и хармонија између световног и духовног, односно између

цара и патријарха у Византији; царска власт је остала нетакнута, патријарх је
прихватио улогу другог лица по значају у држави, а у њиховом међусобном односу је
завладао склад

Органи власти у Византији

• снажна централизација власти

• хијерархизован и бирократизован државни апарат

ЦАР – ВАСИЛЕВС (ΒΑΣΙΛΕΥΣ, βασιλευς – басилеус/василевс)

• император, култ владара који је личио на хеленистички

• врховни законодавац, судија, сва извршна, војна и финансијска власт у
његовим рукама, могао да сазива црквене саборе и председава њима, бирао
патријарха, предводио рат против јереси
 • формално, титула је изборна, али суштински се усталило династичко начело
• василевса су званично бирали: сенат, војска и народ, а крунисао би га
патријарх
• у пракси, василевси за савладара постављали синове или друге рођаке и њих би
најчешће и изгласали за василевса

СЕНАТ – СИНКЛИТ

• име по угледу на римски сенат

• саветодавно тело несталног састава
• предлог закона, спољна политика и истрага за најтежа кривична дела,
формално бирао цара уз војску и народ; озбиљнији значај – само кад су цареви
били слаби (6. и 7. в.), после тога губи право на предлагање закона и губи на
значају
• временом се стопили са државним савето

ДРЖАВНИ САВЕТ – КОНЗИСТОРИЈА

• саветодавно тело сачињено од војсковођа, као и најугледнијих и најбогатијих

људи Византије
• саветодавна улога у области законодавства и извршне власти
• највише судско тело, судили уместо цара, али уз његово одобрење

ИЗУЗЕТНО РАЗГРАНАТ И ХИЈЕРАРХИЈСКИ УСТРОЈЕН ЧИНОВНИЧКИ

АПАРАТ (почасне титуле и титуле са правом моћи)

EMPEROR
Sacrum consistorium
Senate
Magister officiorum
Other officials and bureaucrats

Однос државе и цркве и органи власти у Византији

Територијална организација за време Константина и Јустинијана

Константин

ПРЕФЕКТУРЕ ПРЕФЕКТИ СТРОГО ОДВОЈЕНА

ДИЈЕЦЕЗЕ ВИКАРИ ВОЈНА И ЦИВИЛНА
ПРОВИНЦИЈЕ ПРЕЗИДИ ВЛАСТ
ГУВЕРНЕРИ – могли да
купе позицију
Јустинијан

ЕГЗАРХАТИ ( у удаљеним СПОЈЕНА ВОЈНА И

ЕГЗАРХ
освојеним територијама ) ЦИВИЛНА ВЛАСТ
ГУВЕРНЕРИ – могли да
купе позицију, потчињени
цару и под контролом
браниоца државе

Територијална организација за време Ираклија

ПРВО ВОЈНА, ПА
ТЕМЕ – СТРАТИОТСКИ ПОСЕДИ СТРАТЕГ ПОСТЕПЕНО И ЦИВИЛНА
ВЛАСТ

ДЕМЕ – аутономне политичке организације грађана у већим византијским градовима

КЕФАЛИЈА – управник града у Византији

Извори права у Византији

Рано византијско право/ посткласично римско право

• век-два пре Јустинијана

• све конституције императора после Константина
• Јустинијаново законодавство

Византијско право

• након Јустинијана
1. закони
2. конституције (новеллае) – модификовале постојеће римско право
3. номоканони – зборници комбинованих црквених и световних прописа *
4. повеље (хрисовуље) – појединачни правни споменици, многобројне и значајне
5. кодификације – најистакнутији извори византијског права, обимна правна дела
❖ Црква се бавила регулисањем разних других односа изван цркве (породично и
наследно право). Два изузетно битна номоканона:
• Фотијев номоканон – патријарх Фотије; потиснуо из употребе друге
номоканоне и у X веку постао званичан и обавезан за све православне
цркве (до данас)
• Методијев номоканон – први словенски превод номоканона, намењени
словенском народу

Зборници Исавријске династије (прва етапа кодификације)

 • прве видне промене и одступања од римског права
• Исавријска династија – 8. в. / иконоборачки покрет
1. ЕКЛОГА – Лав III Исавријски

• 18 глава (16 о грађанском праву, претпоследња о кривичном праву, последња о

подели ратног плена)
• религијски обојен увод
• циљ: модификација Јустинијановог права да би било разумљивије судијама и
народу и прилагођеније средњовековним потребама, али и не потпуно
напуштање начела римског права
• најзначајнија одступања од Јустинијановог права:
a) нема консензуалности код купопродаје – уговор не настаје постизањем
сагласности воља купца и продавца, већ тек када неко од њих испуни своју
обавезу (преда новац, односно преда ствар); утиче на утуживост уговора
b) ограничава се патриа потестас, жене и деца добијају шири круг права
c) изузетно бруталне санкције, махом телесне, несвојствене Јустинијановом
праву и супротно циљу зборника – хуманост, правда (разне теорије: утицај
Словена, утицај са истока)
• Осим Еклоге, ту су и три закона чије порекло је нејасно, али се приписују
Исавријској династији

2. Nomos georgikos Земљораднички закон

• бавио се аграрним односима и животом на селу (спорови око земље,

заједнички пашњаци, накнада штете у вези са туђим плодовима или које је
начинила животиња...)
• иако у основи садржи византијско право, видан је утицај неког примитивнијег
права – неки сматрају словенског, јер постоје одредбе које су биле типичне за
народ који је до скоро живео у племенском друштву:
 колективна одговорност општине за делитке на њеној територији
 колективна својина (пашњаци)
 колективни порез

АЛЛИЛЕНГИОН – порез који се плаћао за преузето земљиште које је сусед напусти

3. Nomos nautikos Поморски закон

• бавио се морепловством и поморском трговином, ослањао се доста на

Јустинијаново право
• Родоски закон (слична решења као римски леx Рходиа де иацту)
 • институт “опште хаварије” – уколико је део терета морао да се баци у море да
би се брод спасио, сву штету су солидарно сносили власник брода, власник
избачене робе и власник сачуване робе

4. Nomos stratiokos Војнички закон

• бавио се војничком дисциплином и одговорнос

Зборници Македонске династије (друга етапа кодификације)

епоха великих кодификација, 9. и 10. век

1. ПРОХИРОН – Василије И Македонски

• оштра критика Еклоге, али цели Прохирон је преузео садржај Еклоге,
систематизацију и санкције
• 40 глава, претпоследња о кривичном праву, последња о подели ратног плена,
остале о грађанском праву
• једноставан и јасан, дуго остао у примени
• важан за Србе – Св. Сава га укључио у Номоканон, касније био и део Душановог
законодавства

2. ЕПАНАГОГЕ – Василије И Македонски

• припрема за будућу велику кодификацију
• преузима доста од Прохирона, па чак и Еклоге (брачно право)
• 40 глава, претпоследња о подели ратног плена, последња о кривичном праву
• ВАЖНО: јавноправна материја – регулише међусобни однос цара и патријарха;
успоставља се доктрина симфоније и одређују се права и обавезе и цара и
патријарха; по први пут цар има обавезе тј. ставља се испод закона (елемент који
ћемо наћи у првим уставним документима у свету)
• никад није званично проглашена законодавним делом

3. ВАСИЛИКЕ – Василије И, Лав ВИ Мудри

• најзначајнији, најамбициознији и најсистематичнији зборник
• 60 књига – Јустинијанов Цорпус + све новеле и схолије почев од 6. Века
• одлично систематизована: све одредбе, без обзира на то да ли долазе из Кодекса,
Дигеста или Новела, груписане су у пет великих целина:
1. јавно право
2. административно право
3. грађанско право
4. кривично право
 5. судски поступак
• потиснуле Јустинијанову кодификацију
• због обима настале скраћене верзије
• уз Прохирон, најдуже коришћена

4. Епархова књига – Лав VI Мудри

збирка прописа који су регулисали обављање одређених професија (банкари, нотари,

јувелири, трговци...

Трећа етапа кодификације

• доста касније, 14. век

• оба настала у Солуну

1. СИНТАГМА – Матија Властар, монах

• материја сложена алфабетно, попут енциклопедије
• садржи одредбе и световног (из Прохирона и Василике) и црквеног права
(најважнији прописи из номоканона)
• постао део Душановог законодавства

2. ХЕКСАБИБЛОС – Константин Арменопулос, судија

• Шестокњижје
• састављен као приватна збирка, служио као приручник за правнике
• садржи само световно право (највише из Василика)
• велики утицај на друге државе, користио се у Грчкој све до II светског рата

Упоредите зборнике прве и друге етапе са зборницима треће етапе

Стварно право у Византији?

• доста правила из Јустинијановог права (државина, стицање својине, суперфициес

соло цедит, заложно право, службености)
• својина на непокретностима: приватна, отуђива (интер вивос и мортис цауса)
• стратиотски и пронијарски поседи
• право првооткупа – протимисис

Упоредите стратиотске и пронијарске поседе

СТРАТИОТСКИ ПОСЕД (ситни посед)

• добија га слободни сељак

• добија само земљу коју лично обрађује
• за узврат иде у војску и плаћа порез
• на почетки није био отуђив и наследив, али се то временом променило

ПРОНИЈАРСКИ ПОСЕД (велепосед)

• добија га пронијар – феудалац

• са земљом добија и сељаке-парике, који ту земљу обрађују
• пронијар за узврат иде у војску
• увек се сматрао неотуђивим власништвом цара, али је временом постаје наследив
• на њему пронијар касније добија имунитетна права (управа и судство)

Право прече куповине/ првооткупа

• да би се очували мали земљишни поседи, уведено је право прече куповине –

ПРОТИМИСИС
• када је сељак хтео да прода своју земљу, морао је да је понуди тачно одређеном
кругу лица; тек уколико нико од њих није хтео да купи, могао је да прода коме је
хтео
1. рођаци – сувласници
2. остали сувласници
3. власници парцела истог комплекса
4. власници који са продавцем плаћају порез истој власти
5. остали власници који се граниче са продавцем
6. чланови шире сеоске заједнице

Уговори у Византији

• постоје само консензуални и реални уговори (нестају литерарни и вербални)

• најчешће писмени, од Ирине уз обавезне сведоке за важније уговоре (5-7)
• купопродаја није консензуална (тек кад једна страна испуни обавезу)
• поклон је морао да се упише у јавне књиге
• зајам – утврђена максимална годишња камата; нема камате на камату
• закуп

Закуп у Византији

• у закуп се најчешће давала земља

• две врсте закупа:
 краткорочни – половина приноса припадала власнику, а половина закупцу
 дугорочни – 9/10 приноса припадало закупцу, а власнику само 1/10

Брачна давања у Византији

• мираз – жена је била власник свог мираза, али је муж управљао њиме
• ХYПОБОЛОН – брачни поклон; уколико би муж умро, припадао је жени и то:
 цео, уколико нису имали деце
 дељен на једнаке делове са децом, ако их је било

Положај жене

• пуна правна и пословна способност

• власник мираза, али не управља њиме
• сагласност оба супружника да би се располагало имовином
• супруга наслеђивала покојног мужа заједно са децом (ако их није било, онда само
хyпоболон), ћерке улазиле у први наследни ред са синовима, мајке у други са оце

Развод брака

• са кривицом – прељуба, развратно понашање жене, покушај убиства супружника,

побачај – страна која је скривила развод није могла поново да ступи у брак
• без кривице – душевна болест, дуго одсуство супруга, заробљавање, трогодишња
импотенција – нема никакве санкције код оваквог развода
• црква је осуђивала поновно венчавање; толерисало се зарад наследника, али и тад
само до три закључена брака

Законски наследни ред и заобилажење

1. десценденти (потомци – и синови и ћерке) *

2. асценденти (родитељи – мајка и отац)
3. побочни сродници

kako je nasleđivala supruga:

HYPOBOLON IMOVINA POKOJNOG MUŽA

BEZ DECE CEO X
И хипоболон и имовину мужа делила на једнаке делове с децом;
IMALI DECU на остатку имала право уживања докле год је трајала
имовинска заједница са децом

• ако би лице умрло без деце и тестамента, правило је било да 1/3 његове имовине
иде цркви, а остатак законским наследницима
• заобилажење законског наследног реда: тестамент – диатхеке
• правила за састављање тестамента су преузета из римског и хеленистичког права,
само је број сведока варирао (7/5/3)

Грађанско право у Византији

Брачно, наследно и породично право у Византији

Казне у Византији

• намера је важнија него последица

• казне неуобичајено бруталне (теорије о пореклу)
• смртна казна (декапитација, вешање, паљење, набијање на колац...) – тешка
кривична дела: умишљајно убиство, издаја, разбојништво...
• телесне казне – разноврсне и бруталне (шибање, одсецање језика, носа,
ослепљивање, паљење браде...)
• новчане казне (имовинска кривична дела и дела против полног морала)
• конфискација имовине - изрицане као споредне другим казнама или заједно као
главна
• прогонство - изрицане као споредне другим казнама или заједно као главна

Судови у Византији

• ослањање на римску традицију

• нема разлике између грађанског и кривичног поступка
• читав низ органа имао судске надлежности
❖ Конзисторија (уместо цара, а уз његову потврду)
❖ Читав низ државних органа
❖ Црквени суд за ствари из њене надлежности
❖ крај 13. века: Врховни суд од 12 судија у Цариграду (спречавање корупције у
судовима)
❖ 14. век – претходни суд пропао због корупције, настају Генералне судије
Ромеја, њих четворица, коначне и неопозиве пресуде, ишли по земљи и
контролисали рад других судија
❖ пронијари у склопу својих имунитетних права, посебно у удаљеним поседим
 АРАБЉАНИ/ШЕРИЈАТ
Органи власти у арабљанској држави?
организација власти: утицај шеријатског права, византијског/персијског права и
племенских обичаја

1. ХАЛИФА
• световна и духовна власт
• бирао се доживотно (оставка, свргнуће); од Омајада постаје наследна титула
• проблем код наслеђивања (сукоби – син као наследник, а други син као наследник
првог)

халифа

1. син 2. син

• симбол јединства вере и државе

• врховни војсковођа, предводник светог рата, чувар ислама, старао се о убирању
пореза и примени казни за непоштовање божјих забрана
• није имао судску власт ни законодавну одмах на почетку; временом почиње да
доноси своје уредбе – кануне, које нису баш увек биле у складу са Кур’аном
• бирао/надзирао/разрешавао најважније чиновнике

2. ДРЖАВНИ САВЕТ – ШУРА

• неформално саветодавно тело
• од 8. века и династије Абасида, државни апарат се шири и настају многи други
органи и чиновници:

3. ВЕЛИКИ ВЕЗИР
• десна рука халифе, ширењем државе на њега се преноси велики део цивилне
власти
• постављао управнике провинција и кадије
• био је на челу Дворске канцеларије

4. ДВОРСКА КАНЦЕЛАРИЈА
• својеврсна влада
• састојала се од министарстава
• министарство = диван
• најважнији диван је финансијски који се бринуо о убирању и разрезивању пореза
• главни извор државних прихода: порези, остали извори: новац од примирја, данак,
главарина (џизја), хараџ (порез на земљишне поседе ван Арабије), десетина (порез
на робу немуслимана која се увозила у халифат)

5. ПОЛИЦИЈСКО ОДЕЉЕЊЕ – ШУРТА

6. РАЗНИ ЧИНОВНИЦИ
• имам – управљао молитвом
• емир – управљао војском
• амили – прикупљали порез
• мухтасиб – тржишни инспектор, бринуо о моралу исламске заједнице
• јавни бележници
• провинцијски гувернери – носиоци локалне власти; провинцијама је на почетку
управљао војни заповедник, па онда гувернер; гувернери су се постепено
осамостаљивали и временом добијали титулу султана, уз признавање духовног
примата халифе

7. СУДСКА ВЛАСТ
• КАДИЈЕ – судије, постављао их халифа, велики везир или управник провинције
• ГЛАВНИ КАДИЈА – седео у Багдаду, судио у споровима и за деликте предвиђене
Кур’аном; старатељ сирочића, малолетних и ментално оболелих
• ВРХОВНИ УПРАВНИ СУД – МЕЗАЛИМ – злоупотребе кадија или других
чиновника; судије постављао халифа и председавао је судом
• МУФТИЈЕ – учени људи који су давали правне савете и мишљења халифи,
кадијама и другим чиновницима – у Османском царству главни муфтија постаје
шеих – ул - ислам, лице које је ауторитативно могло да тумачи шеријатско право

Ко суди у шеријату?
Извори шеријатског права (Е/К)

ИЗВОРИ ШЕРИЈАТСКОГ ПРАВА ИЗВОРИ СВЕТОВНОГ ПРАВА

Главни извори Споредни извори 1. АДЕТ
1. КУР'АН 1. ИЏМА 2. УРФ
2. СУНА 2. ИЏТИХАД 3. КАНУНИ
4. НАНУНАМЕ

Који су главни извори шеријатског права и како се деле?

1. Кур’ан
• садржи божанско право, све објаве које је Алах слао Мухамеду
• на почетку није био записиван, већ је памћен
• ХАФИЗИ –људи који су знали Кур’ан напамет
• временом се записује да не би отишао у заборав
• састоји се од сура (поглавља) које се деле на ајете (стихове; преко 6000)
• разликују се мекански и медински ајети – први су ратоборни, револуционарни,
други су мирнији и односе се на право, морал и стварање државе
• највише се баве породичним и имовинским правом, најмање кривичним

2. Суна

све оно што је Мухамед:

a) изричито допустио или забранио

b) својим понашањем поставио као модел жељеног понашања
c) прећутно одобрио
• попуњавање правних празнина
• Мухамедови следбеници су га пратили и памтили шта је рекао/урадио и
преносили даље после његове смрти
• временом се записује – сваки запис о једној изреци/понашању/савету Мухамеда
зове се хадис
• скуп свих хадиса = суна
• временом настали фалсификати; Омар ИИ налаже пречишћавање и критеријуме:
a) сваки хадис мора да има изреку
b) мора да постоји низ поузданих преносилаца хадиса који сежу скроз до
Мухамеда
• на тај начин дошло се до чистке и три групе хадиса:
 аутентични
 задовољавајући
 непоуздани

Шта су хадиси и како се деле?

Који су споредни извори и како се деле?
такође попуњавање правних празнина

1. Иџма
• “мој народ се никад неће сложити у грешци”
• тумачење које даје заједница да би се попунила правна празнина – сагласност да је
понуђено правно решење у складу са Кур’аном
• учени људи, представници заједнице

2. Иџтихад
• тумачење Кур’ана и суне које даје појединац (правник) да би сепопунила правна
празнина
• постоји неколико врста иџтихада:
a) кијас – тумачење применом аналогије; проналази се решење у Кур’ану за неку
сличну ситуацију и примењује се на нерегулисани проблем

,,О верници! Када се у петак на молитву позове, купопродају оставите и пођите

молитву обавити, то вам је боље, нека знате!“

b) истихсан – тумачење тако да се дође до решења које је најпогодније за месне

потребе и време
c) истислах – тумачење тако да се дође до решења најпогоднијег за општу корист
државе
d) ер-реи – тумачење које дају судије

• захваљујући различитим тумачењима настају различите правне школе; временом

се забрањује стварање нових школа, те је њихов број остао ограничен – отуд
различита учења и схватања шеријатског права

Шта је иџтихад и како се дели?

Упоредите иџму и иџтихад
Који су световни извори права код Арабљана?
по правилу, морали су да буду у складу са шеријатским правом

1. адет – обичајно право

2. урф – владарска управна пракса или провинцијски управни обичаји
3. кануни – правни прописи које доноси владар
4. канунаме – у Османском царству, зборници кануна

Грађанско право у шеријату (е/к)

• стварно право (увод, залога!)

• облигационо право
• брачно и породично право
• наследно право

Поделе ствари у шеријату

1. у промету (мал) и ван промета; да би ствар била у промету: вредност и

дозвољено
1. коришћење
2. живо благо (камиле, робови) и мртво благо (злато, сребро, новац, роба)
3. незаменљиве и заменљиве (мерљиве и израчунљиве)
4. покретне и непокретне
Видови својине на непокретностима у шеријату?

1. МУЛК – земља у приватној својини за коју се плаћао порез - десетина

2. ЕМИРИЈЕ – земља под контролом државе коју је она давала уз накнаду на
коришћење муслиманима (десетина – ушр земља) и немуслиманима (земље
хараџа; не на тлу Арабије)
3. МЕТРУКЕ – колективна својина на пашњацима и шумама
4. ИКТА ПОСЕД – војно лено
5. ВАКУФ – или још вакуфске непокретности, земља ван правног промета, као
задужбина давана верским и образовним установама

Подела облигација у шеријатском праву

иста као код Аристотела:

1. оне које настају вољно (уговори, специфична располагања)

2. оне које настају мимо воље странака (понашања и чињења која са собом
повлаче одговорност и накнаду штете – деликтне облигације – нпр. оштећење
туђе имовине)
❖ органичења слободе уговарања у корист морала и етике
❖ алеаторни уговор ≠ комутативни уговори
❖ сагласност воља
❖ развијено облигационо право: послуга, остава, јемство, залога, заступништво,
ортаклук, најам, закуп... А Б
❖ зајам, мухатара А Б
❖ хартије од вредности: чек (сакк), меница

Зајам

• забрањен зајам са каматом

• забрана изиграна уз помоћ двоструке купопродаје – мухатара
• у продајну цену је сакривен зајам, у куповну зајам са каматом

Положај жене у шеријату

• бољи у периоду ислама него у предисламском периоду

• свакако је и даље изражена правна неједнакост:
 жене су слабији сведоци
 добијају мањи наследни део
 теже су покретале развод
• у стварном и облигационом праву биле једнаке са мушкарцима
• од шеријата, мехр припада жени
• муж није смео да управља и користи женину имовину
• муж је имао обавезу да се о њој стара и да је издржава

Брак у шеријату

• мушкарцима дозвољена ограничена полигамија

• конкубинат на почетку дозвољен, па забрањен
• постојао брак са робињом
• две врсте брака: обичан и привремен (мут’а) – закључивао се на одређен перод
(могло и на дан)
• код закључења брака давао се или обећавао брачни поклон – мехр; од шеријата
припада жени у целости у случају развода
• муж се старао о жени и издржавао је; није смео да користи њену имовину
• деца рођена из обичног или привременог брака – брачна деца (током или одређени
период након престанка брака)
• забрањена адопција; сродство: крвно, тазбинско, духовно, по млеку
• развод – талак - једнострани раскид брака од стране мужа

Наследни редови у шеријату

БЕЗ ДЕЦЕ СА ДЕЦОМ
од заоставштине, прво се плаћају трошкови, па дугови,па се Живи муж: ½ Живи муж :
остатак наслеђује: Жива жена: ¼ 1/4
(остатак иде Жива жена:
асаба 1/8
1. Привилеговани наследници – фарз: супружник и деца наследницима, (остатак иде
2. Асаба наследници – агнати ако их има) деци)
3. Наследници по танкој крви Жена наслеђује увек дупло
мање од мушкараца
постоји васијјет: њиме се могла оставити 1/3 имовине некоме
ко није законски наследник (остатак је ишао њима)

Упоредите васијјет и тестамент

за разлику од тестамента којим се одређивао универзални сукцесор (особа или особе

које наслеђују сва права и обавезе оставиоца), васијјетом се могло располагати само
1/3 имовине, док је остатак морао да иде законским наследницима, тако да је то опет
вид легатског располагања

Кривично право, судство и судски поступак у шеријату (е/к)

Категорије кривичних дела у шеријату

1. Худуд – кривична дела предвиђена Кур’аном

• само пет: прељуба, лажна оптужба за прељубу, крађа, разбојништво и
конзумирање алкохола
• нема нагодбе или опроста, једино је постојало активно кајање код крађе – ако
врати украдено пре дизања тужбе, лопов неће бити кажњен
• у надлежности главног кадије, изриче санкцију предвиђену Кур’аном
2. Кривична дела против личног интегритета
• убиство, рањавање
• рвна освета (индивидуална)
• постоје нагодба (плаћање композиције) и опрост
• не гоне се по службеној дужности, веч по приватној иницијативи
3. Остали преступи
• сви преостали преступи
• казну дискреционо одређивао кадија
• прекор, притвор, прогон, новчана казна, телесна казна

Судски поступак у шеријату

• најћешће судиле кадије

• судиле су инокосно (судија појединац)
• појављивале су се муфтије као помоћници
• ту су били и ,,позвани сведоци” – поштени муслимани који су имали улогу
архивара и бележника,чували су доказе и памтили су усмене исказе сведока и
заклетве
• уколико би оптужени одмах признао, само се изрицала казна
• уколико не би признао, одржавало се суђење
• предност имали усмени докази (архиви о понашању становника као провера
поузданости сведока)
• жене слабији сведоци од мушкараца
• пресуда кадије је била коначна – нема жалбе (осим Мезалиму због злоупотребе
положаја кадије)
 ГЕРМАНИ И ГЕРМАНСКО ПРАВО
Извори права у германским државама (е/к)
персонални принцип примене права

1. Лангобарди
• Лангобарди су задржали своје право које је било специфично, постојао је утицај
Словена и Византије услед честог контакта
• Ротаров едикт (лангобардско обичајно и римско право)
• Либер Павиенсис

2. Легес Романа Барбарорум (Легес Романа)

• зборници вулгаризованог римског права, примењивали су се на галоримско
становништво
• Алариков бревијар (визиготски), Леx Романа Бургундиорум
• Едицтум Тхеодорици – Теодориков едикт – важан и за Остроготе (Германи) и за
Римљане
• делом садржу вулгаризовано римско право, али делом и германско тј. остроготско
обичајно право

3. Извори германског права

a) Легес барбарорум (зборници обичајног германског права)
• најзначајнији извор германског права
• зборници обичајног германског права (Салијски законик, Рипуарски законик,
Готски законик /Леx Wисиготхорум/, Баварски законик /Леx Баиувариорум/)
• најзначајнији је Салијски законик - одлике:
o Хлодовех; обичаји салијских Франака
o латински језик
o минималан утицај римског права
o изразито казуистичан
o највише заступљено кривично право
o велики број кривичних дела где је казна новчана
o рани кодекс – низак степен правног развитка и јака везаса племенском
традицијом (колективна својина, колективна одговорност...)
• други значајан је Рипуарски законик - одлике:
o развијенији – спада у средње кодексе
o рипуарско обичајно + краљевско опште право
o већи утицај римског и црквеног права

b) опште краљевско право (едикти и капитулари)

• стварали краљеви путем едиката (Меровинзи) и капитулара (Каролинзи)
• у начелу морало да буде у складу са обичајним правом
• њиме се полако уносиле измене посебно у сфери управе, финансија, кривичног и
приватног права
• капитулари често садржали упутства за краљеве изасланике (намењени ужим
подручјима)
• за важење потребна сагласност народа (негде чиста формалност, негде заиста
битна)

c) јавне и приватне исправе

ЈАВНЕ ИСПРАВЕ ПРИВАТНЕ ИСПРАВЕ

Садржина се није могла оспоравати
1. плацита (записници са краљевог
суда)
2. дипломата (свечане исправе
којима је краљ успостављао неки
правни однос)
3. индицули (акти других државних
органа )
Садржина се могла оспоравати
1. cretae
2. нотитиае
обе служиле за доказивање постојања
одређеног правног посла

Легес Романа барбарорум

Легес Барбарорум
Основне одлике Салијског законика
Исправе као извор германског права
Јавне исправе код Германа
Приватне исправе код Германа

АЛЛОДИУМ – посед на којем је постојала пуна приватна својина, могло се

располагати и интер вивос и мортис цауса, једино ограничење је право прече
куповине у корист чланова уже породице

Брачно, породично и наследно право код Германа (е/к)

• закључивање брака, преношење мундиума

• брачна давања
• режим миразне и брачне имовине
• црквени брак
• правна заштита жена
• наследни редови
• аффатомиа
Брачна давања код Германа

1. мираз – дос, обавезан, припадао жени, а под контролом мужа (деци, односно
породици у сл смрти жене)
2. јутарњи поклон – Моргенгабе, код Лангобарда чак 1/4 мужевљеве имовине;
остаје жени ако постане удовица

Положај жене

• уживала добру правну заштиту, поготово трудне жене и способне за рађање

• кажњавали се сви преступи против полног морала (чак и вређање)
• франачко право познавало институт брачне тековине – заједничке имовине
супружника стечене у браку; половина је припадала преосталом живом
супружнику, невезано од наследничког статуса
• добар наследни положај жене; у неким племенима могла чак да наследи и земљу
• била под влашћу (мундиум) оца, касније мужа

Законски наследни ред у германском праву

САЛИЈСКИ ЗАКОНИК ЛАНГОБАРДИ

1. деца 1. син **
2. мајка 2. отац
3. браћа и сестре 3. брат
4. тетка 4. стриц
5. ближи сродник ** ћерке наслеђују само ако
- непокретност наслеђивали само нема синова, и то 1/3
мушкарци *
* у неким другим племенима, жена је
могла да наследи непокретност, али само
ако није било мушких наследника
* АФФАТОМИА

Салијски законик
Рипуарски законик -класична адопција ради наслеђивања
Кривично право и судски поступак код Германа (е/к)

• највише заступљено у законицима

• систем композиција, ретка смртна казна
• различит степен заштите различитих категорија становника
• принцип објективне одговорности (не гледа се умишљај/нехат)
• при крају се ипак уводи и субјективна одговорност (посебно код Лангобарда), а
негде се кажњава и покушај

Казне
• смртна казна (ретка) - телесне казне
• искључење из заједнице/прогонство - новчана композиција
• затвор (замена за смртну) - крвнина (1/3 владару или грофу)

Ко суди код Германа?

ПРЕ КАРЛА ВЕЛИКОГ ПОСЛЕ КАРЛА ВЕЛИКОГ

1. СУД У ЦЕНТЕНАМА - МАЛЛУМ • суђење се пребацује у надлежност
• највећи број спорова грофова
• председава тунгин/викар у присуству • одржавала су се три годишња скупа на
свих одраслих мушкараца којим су се решавали спорови
• пресуду предлажу рахинбурги – њих 7 • присуствовали су сви слободни грађани
специјално бираних за сваки конкретни • судом председава гроф уз 7 скабина
спор, зналци права (доживотни)
• пресуду разматрају сви присутни, а • они спорови који се не би решили пред
извршавао је грофом, ишли су пред тунгина/викара
гроф уз помоћ рахинбурга који их је решавао уз 7 скабина (без
2. ВЕЛЕПОСЕДНИЦИ НА ОСНОВУ грађана)
ИМУНИТЕТНИХ ПРАВА – ситни •гроф – важнији спорови; викари – мање
спорови важни
3. КРАЉЕВ СУД
• најзначајнији спорови (издаја,
разбојништво..../смртна казна/)
• судило се само припадницима виших
слојева
• краљ + 7 дворјана
* Лангобарди – инокосни судија
• нема жалбе; некад се – ретко – могло краљу жалити на пресуде грофова
• Салијски законик: судски двобој као начин обарања пресуде
• Каролинзи: позивање рахинбурга пред краљев суд јер је ,,учинио спор својим

Доказна средства код Германа

терет доказивања на страни туженог
1. рационалнапризнања

• сведоци
• исправе (јавне и приватне)

2. ирационална

• божји суд (ватром, водом, двобој батином и штитом, залогајем, крстом...)

• заклетва: оправдавајућа (пургаторна); ојачавана заклетвом саклетвеника
(најчешће њих 12, заклињали су се да верују у тачност оног што је оптужени
тврдио)
 СРЕДЊОВЕКОВНА ЕНГЛЕСКА
Врсте земљишних поседа у првим енглеским државама?

боокланд – посед који краљевом повељом добијају црква или истакнути племићи;
поседи су били отуђиви и интер вивос и мортис цауса
фолкланд – посед у породичној својини, није се могао отуђивати без претходне
сагласности сродника

Први енглески законодавци/Прве кодификације обичаја у Британији

1. Зборник права за краљевину Кент – краљ Етелберт, прво записивање обичаја

2. Законик краља Алфреда – најзначајнији, важио на тлу целе државе
3. Закон краља Кнута – краљ Кнут, нормански краљ

Шта је Књига судњег дана?

• уведена је за време Виљема Освајача ради лакшег опорезивања

• представљала је регистар свих барона и њихових вазала, слободних сељака,
кметова, робова, свих земљишних поседа и њиховог инвентара
• сврха: установити тачно колико је ко имао имовине, те на основу тога одредити
висину пореза који треба да плате

Реформе краља Хенрија II

1. војна реформа – увео је професионалну војску; барони више нису имали војну
обавезу, већ су само давали новац који је краљ користио за плаћање
професионалних војника
2. судска реформа – омогућио је сваком слободном човеку да може да тражи да о
његовом спору одлучује краљев суд, а не локални – меноријални судови –
уводе се путујући краљеви судови, а захваљујући њиховом раду настаје један
од главних извора енглеског права, Common Law

Магна Царта Либертатум (Е/К)

• 1215. – краљ Јован без земље под притиском барона, ритера и грађана
потписује Магну Царту
• недоумица: да ли је краљева даровница или споразум?
• садржина
• органи власти
• значај

Садржина
 1. краљ се обавезује да неће тражити порезе веће од уобичајених, а ако је нужно –
повећавају се само одобрење Општег савета краљевине (сви барони)
2. краљ обећава да неће хапсити феудалце без одлуке суда који морају
сачињавати људи њима равни по статусу
❖ формулација члана – обећање свим слободним људима, не само
баронима – на то су се позивали касније позивали носиоци револуције
❖ тумачењем, овај члан је посматран као гаранција слободе личности
3. краљ обећава да неће изрицати феудалцима прекомерне казне
4. гарантује се сигурност својине
5. установљавају се неприкосновена права енглеске цркве и немешање краља у
црквене изборе
6. барони се обавезали да неће повећавати намете својим вазалима
7. штите се слободни сељаци од прекомерних намета
8. признају се злоупотребе краљевих чиновника и обећава њихово отклањање
9. потврђене су старе повластице Лондона и других градова
10. потврђено је право трговаца да могу слободно да улазе и излазе из Енглеске и
слободно тргују, као и начело реципроцитета према страним трговцима
11. низ одредаба о наследном праву, својинским односима, судском поступку...

Органи власти

1. краљ
2. Општи савет краљевине
• финансије (утврђивање пореза)
• суди баронима
• бира чланове Већа 25 барона
3. Веће 25 барона
• 24 барона + градоначелник Лондона
• заседа повремено
• непрестано контролише краља и поштовање Повеље
• уколико у било ком моменту 4 барона укажу на повреду Повеље и то
докажу, племство је имало право на побуну и збацивање краља

Значај MCL

• први уставни акт Енглеске, али и целог света

• прва предвидела начине на које се гарантује поштовање права и слобода
• први корак ка настанку уставне монархије
• наговестила је идеју уставности и владавине права – да је закон изнад свих, да
власт краља није неограничена, да основна права и слободе морају да се штите
• у моменту доношења није сматрана претерано револуционарном; тек каснијим
тумачењем долази се до значаја овог документа – њиме се гарантују личне
слободе, право својине, право на поротно суђење и многих других права која се
налазе у основи правне државе
• такође, и дан данас је део важећег права Енглеске (земља неписаног права – нема
један уставни документ, већ се уставна правила налазе у различитим документима
и пресудама) – њоме се и данас гарантују нека уставна права (слобода личности,
заштита од незаконитог хапшења, право на вођење законитог судског поступка...)
Извори средњовековног енглеског права (Е/К)

COMMON LAW
• опште обичајно право, настало кроз праксу краљевих судова (на почетку путујући,
а од MCL у Вестминстеру)
• странке незадовољне локалним судовима траже да им пресуди краљ по праву
земље: обичајно право, краљеви налози и постојеће пресуде
• CL имало унификаторску улогу, али су му се противили барони који су хтели да
сачувају своју локалну надлежност
• да би лице изашло пред краљев суд, потребно је да краљ изда налог – writ; једном
издат за једну врсту спора, важио је за све будуће спорове исте врсте
• краљевски регистри – збирке свих налога (види се надлежност суда)
• Yеар Боокс – одабране најважније пресуде (уједначена судска пракса)
• преценденто право – донета пресуда постаје прецендент: обавезну норму према
којој се убудуће у споровима исте врсте морало поступати

STATUTE LAW

• закони које је доносио краљ, односно парламент

• на почетку област на коју су се односили је била доста уска: организација
државе, феудални однос, нека кривична дела
• почели су чешће да се издају када су се wрит-ови проредили, али је био само
допуна ЦЛ и није имао велики значај
• ипак су путем статута ушле неке важне новине (Мертонски статут – забрана
примене римског права, Вестминстерски статут – ограничио краља у издавању
нових налога)
• како јача парламент, тако јача и значај закона (Ацт, Билл)
• од 19. в. – најзначајнији извор права; не подлежу оцени уставности од стране
суда; може их мењати само парламент

EQUITY LAW

систем правничности
• CL је био доста крут, садржао је пуно формализма, па се спор губио и и због
најмање грешке у процедури
• некада се решење није ни могло наћи у CL и SL
• странке су почеле да се обраћају краљу , јер се он по ступању на престо заклео да
ће обезбеђивати правичност и једнака права
• настаје Канцеларов суд – посебно одељене краљевог суда, где су странке долазиле
са молбом да се њихов спор реши по осећају правичности
• суђење по слободној оцени, широким тумачењем постојећих налога, применом
фикција, применом римског права
• пресуде Канцеларовог суда такође постају преценденти (судије су везане ранијим
пресудама)
• два паралелна система права: legal rihts I equitable rights

Настанак Equity Law

Стварно право у Енглеској

• веома специфично; за разлику од континенталног система, својина не улази у

стварно право, већ чини засебну грану права
• држање земље – ТЕНУРЕ:
1. слободно држање: спорови се решавају пред краљевим судом - код оваквог
вида држања, унапред су утврђене обавезе (војна служба и новчана рента -
сокиџ) - краљ – витезови
2. неслободно држање - спорови се решавају пред нижим судовима - обавезе
нису унапред утврђене, већ се уговарају са даваоцем земље - феудалци –
кметови

** и данас опстала два облика држања: freehold (слободно, уз новчану ренту) copyhold
(настало из неслободног, држање уз копију уговора)

ESTATE – својинска овлашћења на земљи која су се разликовала по обиму и дужини

трајања - пуно власништво тј. право својина краља на целој земљи којом влада (једино
се краљ сматрао правим власником земље)

FEE SIMPLE– обим права на земљи који је најсличнији власништву – временски

неограничено држање, а посед је отуђив и наследив (особа која има фее симпле није
власник само зато што је то краљ)

FEE TAIL – држање земље је доживотно, али посед није отуђив и једино га може
наследити најстарији син

LIFE ESTATE – држање земље је доживотно, али посед није ни отуђив, ни наследив –
лице коме је додељено само има право уживања, а после његове смрти посед се враћа
ономе ко га је доделио
REAL PRPERTY: својина која се штити власничком тужбом; успешној странци се
досуђује ствар око које се водио спор

PERSONAL PROPERTY: својина која се штити личном тужбом; успешној странци се

досуђује новчани износ

TRUST

• специјална установа својствена само англосаксонском праву

• једно лице (settlor) преноси својину на друго лице (трасти - trustee), али са
обавезом да своја власничка права врши тако да треће лице (бенефицијар -
beneficiary) извлачи корист из те имовине
• на почетку Common Law није пружао заштиту бенефицијару, те је он имао
проблема да принуди трастија да стечену имовину употребљава у његову корист
• заштиту је на крају пружило Equity Law – дало бенефицијару могућност тужбe

Тенуре и врсте

Наследно право

• од 12. в. земљу наслеђује само најстарији син (примогенитура)

• покретне ствари: и синови и ћерке
• заобилажење законског наследног реда: тестамент (од 16. в. за непокретну
имовину; за покретне ствари је постојало ограничење – само 1/3 имовине, ако је
било деце, а ако није онда 1/2 )

Кривично право, судови и судски поступак у средњовековној Енглеској (Е/К)

• Кривично право

тресспасс – штета на туђој имовини/ личности – нарушавање краљевог мира 13. В

TRESPASS:

TORT

• грађанскоправни деликт
• нехатно наношење штете која се мора надокнадити

CRIME кривично дeло

MISDEMEANOUR

лакши преступи; изрицала се новчана казна

 FELONY

• тешки злочин
• прво повреда вазалних обавеза звог чега се губио феуд, а после
сви преступи за које се могла изрећи смртна казна уз
конфискацију имовине

HIGH TREASON (велеиздаја; против краља и државе)

PETTY TREASON (мала издаја; против господара или мужа)

Санкције:

• смртна казна (спаљивање, одсецање главе, вешање)

• конфискација имовине
• новчане казне

Судски поступак

• строг, формалан и компликован; због тога се брзо развијају разни облици правне
помоћи странкама (адвокати различитих нивоа – barrister, solicitor, attorney)
• различита правила за грађански и кривични поступак
• у оба постоји porota ( civil jury I criminal jury)
• поротници (12) су давали изјаве у погледу спорних чињеница (да ли се нешто
десило или не, да ли је нека тврдња довољно доказана или не), док се судија бавио
правним питањима
• судија је помагао поротницима – водио је поступак, јасно истицао спорна питања
о којима порота треба да се изјасни, позивао поротнике да дају своје мишљење
• потиснута су ирационална доказна средства (нема ордалија, судског двобоја,
саклетвеника, тортуре)
• значајни сведоци (промисорна заклетва)

Судови

ЛОКАЛНИ

• меноријални (лордови)
• у грофовијама
• у градовима

КРАЉЕВСКИ СУД
• путујући, од времена Хенрија II
• један суд стално остаје као централни у Вестминстеру (имао је 5 судија, прво
истакнути људи, касније професионалци)
• убрзо се суд дели на одељења због великог броја спорова:

Суд опште надлежности

• Имовински спорови
• највећи број спорова

Суд краљеве клупе

• председавао краљ
• могао је преузети сваки предмет од других судова или да о њима
суди у другом степену (као жалбени суд)

Суд државне благајне

• Суд шаховске табле

• финансијско - порески спорови

Канцеларов суд

• од обичне краљеве канцеларије којој су се подносили захтеви за

издавање налога и плаћала такса, постаје суд и креатор трећег
стуба извора енглеског права – Equity Law
ПОЈМОВИ ИЗ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ЕНГЛЕСКE
1. Bookland– поседи у средњовековној Енглеској који су краљевом повељом
додељивани цркви и истакнутим племићима; њима се могло слободно
располагати
2. folkland – поседи у средњовековној Енглеској који су били у породичној
својини, могли се отуђивати само уз сагласност сродника
3. Tenure – држање земље у средњовековној Енглеској, могло је бити слободно и
неслободно
4. Estate – својинска овлашћења на земљи у средњовековној Енглеској која су се
разликовала по обиму и дужини трајања (fee simple, fee tail, lide estate)
5. Trust – специфична установа средњовековног енглеског права; једно лице
(settlor) другом лицу (trastiju) преноси својину на одређеној имовини, али уз
обавезу да своја власничка овлашћења користи тако да сву корист црпи треће
лице, бенефицијар
6. Tort – грађанскоправни деликт у средњовековној Енглеској
7. Trespass – на почетку означавао наношење штете имовини или лицу, као и
нарушавање краљевог мира у средњовековној Енглеској, а од 13. в. се грана на
кривична дела (crimes) и грађанскоправне деликте (torts)
 ПРУСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК
Доношење ПГЗ

• Фридрих II Велики дао смернице за израду – законик који ће обезбедити

унификацију права заснованог на разуму; такође одредбе су морале да буду
изразито јасне, прецизне и детаљне
• циљ: да сваки грађанин може да их разуме и да нема места различитим
тумачењима од стране судија, адвоката и професора права
• краљ је забранио да на кодификацији раде професори права
• тадашњи канцелар је саставио део о лицима, стварима и облигацијама, али је
преминуо
• преузима нови канцелар, Карл Готлиб Шварц, који је био правник практичар
• законик завршен под Фридрихом Вилхелмом ИИ: Пруски општеземаљски законик
1794.

Извори ПГЗ

1. опште немачко приватно право

2. обичајно право
3. судска пракса пруских судова

Зашто се ПГЗ не може сматрати модерном кодификацијом?

1. обим – кодификација је преобимна (17.000 параграфа) и предетаљна

2. садржај – модерне кодификације се фокусирају само на једну грану права; ПГЗ
је садржао приватно право, јавно право са кривичним и уставним, односе
према цркви, феудалне привилегије...
3. изражена друштвена неједнакост – различита права у зависности од сталешке
припадности
4. казуистичност
 АУСТРИЈСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК
Доношење АГЗ

❖ Марија Терезија:

реформе (централизација власти и учвршћивање апсолутне власти монарха)

формирана прва комисија за израду грађанског законика који би важио на тлу свих
хабзбуршких наследних земаља и за све грађане једнако /сузбијање правног
партикуларизма/ Codex Theresian us, преопширан и нејасан – одбијен

❖ Јосиф II:

још веће реформе на терет феудалних привилегија, а у корист грађанства

Патент о толеранцији 1781
настављен рад на кодификацији, Јозефински кодекс – само материја о лицима

❖ Леополд II: - нова комисија

❖ Франц II: - тек са Францом фон Цајлером на челу комисије састављен је
законик под јаким утицајем просветитељства и Кантовог учења

Општи грађански законик за немачке наследне земље 1811.

Извори АГЗ

1. римско право
2. природно право
3. канонско право
4. опште немачко право
5. старо феудално партикуларно право покрајина

Одлике и изглед АГЗ

напушта пандектну поделу и усваја институционалну:

I. лица – статусно и породично право

II. својина, наследно право, контрактне и деликтне облигације
III. опште установе везане за лична права и ствари + део облигационог права
• разумљивији у односу на претходне нацрте, али и даље компликован
• истовремено и модеран и конзервативан (нпр. добар положај жене, али и даље је
важећи само црквени брак и постоји Моргенгабе)
• код купопродаје потребни и правни основ и начин стицања да би се пренела
својина (iustus titulus + modus acquirendi)
• концизан, малог обима, само општа правила, доста препуштено судијама да
тумаче у складу са природним правом и здравим разумом

❖ пандектна подела: општи део, стварно, облигационо, породично и наследно право

❖ институционална подела (Гај): лица, ствари и тужбе/акције
❖ noveliran: Словенија и Далмација
❖ nenoveliran: Хрватска и Славонија
❖ основ за пресађивање приликом састављања СГЗ 1844.
 НЕМАЧКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК
Доношење НГЗ

Немачка је јако касно добила законик – прво што је до уједињења дошло тек 1871, а
онда и због утицаја историјскоправне школе. Рад на кодификацији је имао две фазе:

1. на челу комисије за израду првог нацрта био је Бернхард Виндшајд; примедбе:

нејасан, апстрактан, има превише римског права, а премало немачког
2. друга комисија је ревидирала нацрт и изменила га углавном стилски

готов 1896. али је Немачки грађански законик ступио на снагу тек 1900. (Вилхелм II)

Изглед и особине НГЗ

• компликован, нејасан и обиман

• утицај римског: облигације; утицај немачког: породично и наследно
• пандектна систематика:
I. општи део (основни појмови приватног права: субјект права, правна и
пословна способност, правни послови, дефиниција ствари,правни акти...)
II. облигационо право
III. стварно право
IV. породично право
V. наследно право
VI. међународно приватно право (утврђивање које право је надлежно за решавање
спора са иностраним елементом)

Новине у НГЗ

1. објективна одговорност за опасне ствари

2. уговор у корист трећих лица
3. апстрактни правни послови (не види се кауза)
4. хартије од вредности
5. објективна концепција државине (довољна је само фактичка власт, не и воља)

Сфере утицаја НГЗ

• Јапански грађански законик

• Бразилски грађански законик
• Грчки грађански законик
• Грађански законик Лујзијане
 ШВАЈЦАРСКA
Устав из 1848
Органи власти по Уставу из 1848.

федерална република, демократски систем јединства власти – скупштински систем

23 кантона, али три кантона се деле на полукантоне, тако да укупно има 26
федералних јединица

Савезна скупштина

највиши орган, законодавна власт и контрола друге две гране – извршне и судске

НАЦИОНАЛНО ВЕЋЕ

• принцип пропорционалности: сваки кантон шаље број преставника сразмерно

броју становника (уважавање разлика у снази и величини кантона)
• данас укупно 200 представника (Женева 34, а најмањи само 1)
• мандат траје 4 године, неограничен број мандата

ВЕЋЕ КАНТОНА

• сваки кантон шаље по 2 представника, без обзира на своју величину (уважавање

равноправности кантона)
• укупно 46 чланова
• мандати трају различито – сваки кантон одређује колико дуго ће трајати мандат
његових представника у Већу

оба дома заседају истовремено, у одвојеним дворанама, али најважније одлуке доносе
на заједничким седницама; равноправни су и потребна је сагласност оба дома за
доношење закона и одлука

Савезно веће

• орган извршне власти

• укупно 7 чланова, мандат прво 3 године, а после ревизије 4 године, уз могућност
реизбора неограничен број пута
• 7 чланова на челу 7 ресора (попут владе)
• један од њих се бира за председника са мандатом од 1 год, али његова улога је
само да представља земљу у иностранству (први међу једнакима); зове се још и
канцелар и нема могућност реизбора – уместо њега долази потпредседник
• Савезно веће је у потпуности зависно од Скупштине – бира чланове, даје
инструкције које су обавезујуће, дужан да јој подноси извештаје
• временом је његов положај ојачао захваљујући утицајним члановима који су
деценијама остали у његовом саставу и својим ауторитетом вршили утицај на
одлуке Скупштине

Извршна власт у Швајцарској

Законодавна власт у Швајцарско

Ревизија Устава из 1848.

• 1874.
• укинут је императивни мандат посланика (посланици више нису били везани
инструкцијама својих кантона)
• мандат чланова Савезног већа продужен на 4 године
• обавезан референдум за промену устава, што могу да иницирају и сами грађани
(100 000)
• уведен је систем дупле већине – да би нека измена била изгласана на
референдуму, није довољно да се за њу изјасни већина свих грађана, већ и већина
кантона
• уведен је трећи орган: Савезни суд
• решавао је конфликте између федералних јединица и спорове на савезном нивоу, а
одлучивао је и по жалбама у грађанским и кривичним стварима као највиши суд
• има и неке управне ствари у надлежности (остале спадају под надлежност
Савезног управног суда – 1914.)
• никада није стекао право да оцењује уставност закона
• данас има 30 судија: 15 сталних и 15 специјалних; бира Скупштина

ШВАЈЦАРСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК

Доношење ШГЗ

• донет да би се превазишао изражен правни партикуларизам (због аутономије

кантона, постојало је око двадесетак различитих грађанскоправних режима –
локални обичаји, Code civil, АГЗ...)
• темељ за даљу кодификацију: 1881. – Швајцарски законик о облигацијама
• кодификацију је саставио Еуген Хубер, а ступила је на снагу 1912. Године

Особине и садржај

нема општи део

I. статусно право
II. породично право
 III. наследно право
IV. својина
• облигације су покривене засебним закоником и чине пету целину, само одвојену;
допуњене су трговачким правом
• јасан, једноставан; направљен са намером да буде разумљив и доступан свакоме
• норме су непотпуне: судијама је дата велика слобода да их тумаче у пракси
• дате инструкције судијама како да попуне правне празнине: одлучују у складу са
обичајним правом, а ако оно недостаје, у складу са нормом коју би судија донео да
је на месту законодавца (а поштујући доктрину и традицију)
• изузетно еластичан

Утицај: Турска, Италијански грађански законик и Закон о облигационим односима

СФРЈ 1978
 НОВОВЕКОВНА ЕНГЛЕСКА
Израстање енглеског праламентаризма (Е/К)

1215. - потписивање Маgna Carte, почетак јачања парламентаризама

1265.

• барон Simon de Monfor saziva сазива Општи савет краљевине који се састаје у
проширеном саставу
• сви барони
• по 2 ритера из сваке грофовије
• по 2 грађанина из сваког већег града
• из овог тела се развио парламент; од овог момента састаје се редовно – једном
годишње, посебно због утврђивања пореза

1295.

• почињу да се формирају домови: Дом лордова (House of Lords) и Дом

представника грађана (House of Commons)
• у Горњи дом су улазили племство и свештенство, у Доњи дом грађанство

14. в.

• тек тад је парламент постао предвиђен законом, све до тад се његово састајање и
функционисање усталило кроз обичај
• разлика између домова се искристалисала: Горњи дом на почетку имао превласт у
многим питањима, али је Доњи дом био незаобилазан код доношења пореских
прописа: потребна сагласност оба дома
• временом Доњи дом добија право састављања предлога закона, а од 15. в. је
главни носилац законодавне иницијативе
• следи непрестана борба између краља и парламента која је посебно кулминирала
за време владавине династије Стјуарт (прво Џејмса I, а поготово Чарлса I и
каснијих владара)
• трења постоје и у свету религије (сукоб католичке и англиканске цркве, после и
пуританци – калвинисти са упориштем у Шкотској)

1628.

• Петиција о праву, Чарлс I тражио да повећа порезе, парламент се сагласио под

условом да Чарлс потпише овај акт
• деклараторне природе: краљ неће подизати порезе без сагласности парламента и
неће хапсити феудалце и држати их затворене без судског налога и правног основа
1629. - чим је повећао порезе, краљ је распустио парламент и није га сазивао наредних
11 година

1640. – услед немира у Шкотској, краљ коначно сазива парламент

1641. – Велика представка / притужба / приговор: парламент врши надзор над

краљевим чиновницима

1642.

• краљ упада са војском у парламент и покушава да га растера (неуспешно)

• крећу сукоби, краљ бежи на север али га после 6 година коначно хватају, а његове
присталице избацују из парламента

1649. – краљ је погубљен, монархија укинута, а Енглеска је први и последњи пут

постала република: Кромвелова република (1649-1660); такође, укинут је Горњи дом

1653. – први писани устав Енглеске, Инструмент/ Оруђе владавине:

Извршна власт

1. лорд протектор – доживотни мандат

2. државни савет – доживотни мандат, сагласност за одлуке лорда
протектора да би важиле
+
3. парламент – једнодоман, висок имовински цензус

1660.

• успостављање монархије, враћа се династија Стјуарт: Чарлс ИИ (изражене

апсолутистичке тенденције)
• настају политичке струје: виговци (ново племство, претеча либерала) и торијевци
(старо племство, претеча конзервативаца)
• после Чарлса II долази Џејмс II који је био још опаснији, па се парламент одлучује
на смео потез:

1688. – парламент проглашава престо упражњеним и на власт доводи холандског

статхалтера Виљема III Оранског (жени се ћерком Џејмса ИИ) – Славна револуција /
Револуција без крв

Акти донети у Енглеској у Новом веку (Е/К)

1689 Bill of Rights

• један од најважнијих и најцеловитијих уставних докумената Енглеске
• поставља темеље уставној монархији, парламентаризму и владавини права
• одређује стриктне услове под којима владар долази на престо (напушта се идеја о
божанском пореклу власти)
• први нововековни документ којим се установљавају људска права
• делом деклараторан, делом конститутиван

Д: набрајају се поступци краља и његових чиновника и проглашавају се незаконитим

К:

1. краљ не може да доноси и мења законе без сагласности парламента

2. краљ не може да доноси битне одлуке без сагласности парламента
3. краљ не може да убире порезе и држи војску без сагласности
парламента
4. краљ мора да влада по закону (владавина права)
5. краљ има цивилну листу
6. парламент се сазива редовно
7. избори су слободни
8. посланици уживају имунитет

Акт о престолонаслеђу (значај)

Виљем III није имао деце, страх да ће опет доћи династија Стјуарт

1701. парламент доноси Акт о престолонаслеђу којим се, између осталог, доводи на
престо немачка династија Хановер

Џорџ I, II, III

краљеви нису знали добро енглески, ем се нису снашли у новој средини, тако да су
лако прогурана ограничења краља

1. сталност судија
• краљ не може да их разреши
• бирају се на неограничено
• једино може да их разреши парламент
2. импичмент (импеацхмент)
• оптужница против било ког чиновника (на почетку за кривична дела,
касније и за повреду службене дужности)
• Доњи дом подиже оптужницу, Горњи дом пресуђује
• краљ не може да заштити своје чиновнике
3. премапотпис
 • ниједна одлука краља не важи без потписа надлежног министра
• министарска одговорност

Положај краља у савременој Енглеској

• од апсолуте до краља који влада, али не управља

• остала је недодирљивост (раније зато што је заиста био изнад закона, у
савременој Енглеској зато што није био одговоран за своје одлуке, већ
министри – министарска одговорност)
• његова овлашћења се своде на консултовање, подстицање и опомињање
• његова улога је свечана и репрезентативна:
 у његово име се изричу пресуде (али не суди он)
 у његово име се доносе закони (али не може да одбије да потпише предлог
закона)
 у његово име се издају документа
 његово име је на међународним споразумима (преговарају министри)
 додељује титуле, именује првог министра (али не одлучује о томе ко ће то
бити)
 формално на челу војске
 сазива и распушта парламент (формално, не може да одбије)

Кабинет министара

• извршна власт
• настао из старог феудалног тела – Тајни / Приватни савет (саветодаван, људи од
поверења), када се временом из њега издвојио још ужи круг краљевих саветника –
претеча кабинета
• од 1688. – краљ и даље има право да бира своје министре: бира их намерно из
парламентарне већине (странка која је добила већину гласова на изборима) јер
тако обезбеђује сагласност парламента за своје одлуке
 настаје обичајним путем први министар
• временом јачају политичке странке, па полако настаје тзв. парламентарна влада:
чланови кабинета се бирају из парламентарне већине, али више не може да их
бира краљ, већ лидер победничке странке (и министре и првог министра)
• импичмент:
 шири се употреба и за повреду службене дужности и за било које велике
пропусте
 настаје одговорна влада: уколико чак и један министар буде погођен
импичментом, цели кабинет даје оставку
• с друге стране кабинет може да тражи распуштање Доњег дома и расписивање
нових избора
• кабинет: 20ак најважнијих министарстава, влада је много шира (100ак чланова)

Састав Дома лордова

• наследни лордови
• световни лордови
• духовни лордови (26), представници англиканске цркве
• правни лордови
• на почетку упориште краља, конзервативци, имали премоћ над Доњим домом

Парламент

• спеакер (спикер)
• изборне реформе
• 1911. Закон о парламенту
 укида се апсолутно вето Дома лордова
 постаје суспензивно (одлаже се на 2 г., касније 1 г. – чита се 3 пута за то
време)
 уколико ни после 3 читања Горњи дом не прихвати, предлог аутоматски
постаје закон чим га краљ потпише
 СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ
Уставни развитак САД-а (Е/К)

Декларација о независности 1776

• Вирџинија, јун 1776. Декларација о правима (Томас Џеферсон), потом и Устав
Вирџиније
• по узору на вирџинијску декларацију, Други континентални конгрес у
Филаделфији доноси 4. јула 1776. Декларацију о независности којом се
проглашава незавиност америчких колонија
• творац је исто Томас Џеферсон, под утицајем школе природног права (Лока и
Русоа и њиховог учења о народном суверенитету)
• садржи основне уставне и политичке принципе
• у њу су укључена основна начела школе природног права: једнакост,
равноправност, право на живот, слободу и срећу, право на побуну
• нема спомена приватне својине нити осуде ропства због јужних колонија
1. основни принципи и права
2. тридесетак примера повреда од стране енглеског краља Џорџа III, који се сматра
јединим одговорним за њих (не и парламент!); део сличан Bill of Rights 1689.
3. због свега наведеног, извлачи се закључак да је нужно прекинути везу са круном,
те се проглашава да су уједињене колоније независне и слободне

утицај на француску Декларацију о правима човека и грађанина 1789.

Чланови конфедерације и трајна заједница

• донета 1777. исто на Другом континенталном конгресу у Филаделфији

• примењује се од наредне године, а све колоније су га ратификовале тек 1781.
• сматра се првим уставом САД, предвиђа уређење 13 колонија
• први документ у којем се користи израз Сједињене америчке државе
• предвиђено да свака чланица задржи своју самосталност (законодавну, судску,
војну, финансијску)
• за све чланице постоји један заједнички централни орган Конгрес:
 2-7 делегата по чланици (зависи од величине)
 свака чланица има само један глас
 важније одлуке се доносиле 2/3 већином
• проблематично уређење, прелабава веза између чланица, тражила се јача унија
• сазван скуп у Филаделфији 1787. који је прерастао у Уставотворну скупштину која
је исте године саставила и усвојила предлог новог устава
Чланови конфедерације и трајна заједница

Устав из 1787. (Е/К)

• проблем представљања: пропорционални систем или свака чланица исти број

представника
• проблем уређења: унитарна држава или конфедерација
• велика Вирџинија (пропорционални с, унитарна) / Њу Џерси (једнак број,
конфедерација)
• Конектикатски компромис:
 Конгрес постаје дводомно тело, где у Горњи дом – Сенат, свака чланица шаље
исти број представника, а у Доњи дом – Представнички дом, чланице шаљу
број представника сразмеран броју становника сваке од њих
• Устав коначно ступио на снагу 1788.
• основни принцип заштићен Уставом: принцип поделе власти, и то на основу
баланса:
1.између држава чланица и федералне државе (вертикална подела власти)
2.између законодавне - Конгрес, извршне – Председник, и судске власти –
Врховни суд (хоризонтална подела власти)
• важило је правило немешања једне власти у другу, тј. њихова потпуна формална
одвојеност, али на такав начин да су једна другу контролисале и одржавале
еквилибријум: систем провере и равнотеже (checks and balances) – Уставом дата
овлашћења свакој од три гране власти да контролише остале две
❖ благу превласт има председник, зато се амерички систем власти зове
председнички

Конгрес
законодавни орган федерације

Горњи дом: Сенат

• по 2 представника из сваке државе-чланице (федералне јединице): укупно 100

сенатора
• мандат траје 6 година, сваке друге године се мења трећина сенатора (значи не сви
истовремено); неограничен број мандата
• свако лице које има 30+ г. и најмање је 9 г. држављанин САД
• представнике бира свака држава-чланица понаособ ( на почетку - њихова
законодавна тела, а данас се бирају на непосредним изборима)
• седницама председава потпредседник САД, без права гласа осим кад је нерешено
• често уместо потпредседника председава “привремени председник” изабран из
редова сенатора
Доњи Дом: Представнички дом

• његов састав улазе конгресмени сразмерно броју становника сваке државе-

чланице (али и зависно од економске и политичке снаге појединих држава-
чланица): укупно 435
• мандат је 2 године уз могућност реизбора само још једном
• свако лице које има 25+ г. и најмање је 7 г. држављанин САД
• председава спикер који је изабран од стране већине у Дому
❖ у начелу, домови су равноправни, уз благу превагу Сената:
1. сам давао сагласност за међународне уговоре које закључује Председник
2. сам даје сагласност за избор најважнијих савезних функционера које предлаже
Председник
3. доноси коначну одлуку у импичменту
❖ заседају истовремено, али одвојено (осим прве заједничке седнице)
❖ проглашавају председника
❖ законски предлог мора бити изгласан у оба дома и потврђен од стране
Председника

* checks and balances *

импичмент – начин контроле рада Председника и других високих представника

извршне власти, али и судија (преузет из енглеске традиције)

• оптужбу подноси Представнички дом, поступак се води пред Сенатом који и

изриче пресуду (2/3 већина) – том приликом Сенатом председава председник
Врховног суда
• разлог: кршење Устава, издаја, примање мита, тешка кривична дела и морални
преступи
• последица: уклањање са функције, а даља кривична одговорност се утврђује пред
редовним судовима

** разлика у односу на енглески импичмент: у Енглеској глава државе – краљ не може

бити погођен импичментом, док Председник у САД може (неодговоран краљ –
одговоран председник)

- како је Конгрес ограничаван: суспензивни и џепни вето + судска ревизија

Председник

• шеф извршне власти, врховни командант војске, закључује међународне уговоре,

поставља своје сараднике
• могао да да помиловање и преиначи поједине одлуке Врховног суда (нпр. При
изрицању смртне казне)
• Устав предвиђа још само потпредседника који ступа на дужност Председника
само у случају Председникове смрти, оставке, немогућности обављања функције
• препуштено председнику да се стара о својим сарадницима: бира их уз сагласност
Сената и сам их разрешава
• департмани (нешто попут министарстава, али шефови нису имали моћ као
министри у енглеском кабинету); на челу су секретари , који за свој рад одговарају
директно Председнику, а не Конгресу
• најважнији од свих је секретар Стејт департмента (министарство спољних
послова) –државни секретар
• нема премапотписа; Председник се консултује са сарадницима, али сам доноси
одлуке и самим тим је директно одговоран за њих

* избор:

• свако лице 35+ г. које је рођено као држављанин САД

• мандат 4 г. уз могућност реизбора још једном (два узастопна мандата су се
уобичајила, нису предвиђена Уставом; тек средином 20. в. је донет амандман
којим је то предвиђено)
• електорски систем:
 свака држава-чланица има одређен бр. функционера који се зову електори
(колико свака има представника у Конгресу, толико има и електора; 3-40)
 постоје две фазе избора: прво гласају грађани,па онда гласају електори
 прво се гледа како је гласао народ унутар сваке државе-чланице
 када се установи који председнички кандидат је добио већину у којој
државичланици, прелази се на следећу фазу: гласање електора
 електори имају императивни мандат – морају да дају глас оном кандидату који
је у њиховој држави-чланици добио већину гласова
 сабире се на крају број гласова електора и проглашава се победник

* checks and balances *

а) контрола законодавног тела

да би законски предлог ступио на снагу, потребан је потпис председника

СУСПЕНЗИВНИ ВЕТО

• ако председник не потпише у року од 10 дана од пријема предлога, предлог

постаје закон
• АЛИ ако председник стави вето и образложи, онда предлог иде назад на
изгласавање у Конгрес
• предлог ће постати закон само ако се изгласа у оба дома 2/3 већином (ретко)
ЏЕПНИ ВЕТО

• ако се председнику достави предлог на потпис, а остало је мање од 10 дана до

краја заседања Конгреса, довољно је само да не потпише предлог и сматраће се да
је одбијен (“ставио га у џеп”)
• чека се ново заседање Конгреса када се са законодавном процедуром креће
испочетка

Уплитање председника у законодавну власт

б) контрола судске власти

• председник уз сагласност Сената поставља судије Врховног суда САД, као и друге
федералне судије
• од рада судија Врховног суда зависи како ће се тумачити Устав; мандат им је
доживотан и много председника не дочека прилику да поставе судије Врховног
суда

како је председник ограничаван: импичмент + сагласност Сената за постављање

функционера и међународне уговоре + овлашћење Врховног суда да све неуставне
акте извршне власти стави ван снаге

Врховни суд

• његов положај, као и других федералних судова предвиђен је чл. 3 Устава

• највиши суд САД
• 9 доживотних судија (Председник + Сенат)
• одлуке се доносе већински; судије које су у мањини пишу издвојена мишљења
• изворна надлежност (спорови у којима суд МОРА да суди):
 спорови између држава-чланица
 спорови између федерације и држава-чланица
 спорови у којима једна држава-чланица тужи држављанина друге државе -
чланице
 спорови против страних конзула и амбасадора
 случајеви када постоји различито мишљење апелационих судова
 када се оцењује федерални закон
 када се покреће уставно питање

дискрециона надлежност (спорови у којима суди само ако минимум 4 судије сматрају
да треба да суди Врховни суд )

* најважнија надлежност Врховног суда – судски надзор тј. судска ревизија: провера и
оцена уставности аката законодавне и извршне власти; уколико Суд сматра да неки
акт није у складу са Уставом, проглашава га неважећим и савља га ван снаге; приде,
има право ауторитативног тумачења Устава (не и промене!)

• ова надлежност НИЈЕ предвиђена Уставом, већ је настала након једне специфичне
ситуације која је поставила преседан да је Врховни суд тај који контролише
уставност свих аката и има право ауторитативног тумачења Устава: случај
Марбери против Медисона

* checks and balances *

• кроз судску ревизију Врховни суд контролише друге две гране власти; такође, код
импичмента, председник Врховног суда председава Сенатом

како је Суд (и федералне судије) ограничаван: импичмент + избор (председник +

Сенат)

Врховни суд

CHECKS AND BALANCES

КОНГРЕС ПРЕДСЕДНИК ВРХОВНИ СУД
КАКО ЈЕ Импичмент суспензивни и судска ревизија
КОНТРОЛИСАО (контрола џепни вето (контролисао
ДРУГЕ извршне и судске (контролише законодавну и
власт) законодавну власт) извршну власт)
одобрење Сената бира све федералне учествовао у
за постављање судије и судије импичменту:
федералних судија Врховног суда Сенатом
(контрола извршне (контролише председавао
Власти) судску председник
власт) Врховног
суда
КАКО ЈЕ суспензивни и импичмент и импичмент
КОНТРОЛИСАН џепни вето сагласност Сената (контрола
(контрола од стр за постављање од стране
извршне власти) функционера и законодавне
судска ревизија судија власти)
(контрола од стране (контрола од стране председник и Сенат
судске власти) законодавне бирали федералне
власти) судије
судска ревизија
(контрола од стране
судске власти)

❖ Федерализам (Е/К)
❖ Федерални судови
 ❖ Судови федералних јединица (Стате Цоуртс)

САД: федеративна република; државе-чланице задржавају суверенитет у великој мери

ОРГАНИ ВЛАСТИ

ФЕДЕРАЦИЈА

• Извршна: Председник
• Законодавна: Конгрес
• Судска: Врховни суд + остали федерални судови
• федерални органи имају само ону надлежност која им је дата Уставом

ФЕДЕРАЛНЕ ЈЕДИНИЦЕ (ДРЖАВЕ-ЧЛАНИЦЕ)

• Извршна: гувернер
• Законодавна: дводомна тела (уз ретке изузетке)
• Судска: државни судови
• све остале надлежности припадају државама-чланицама
• свака ствара свој правни систем

СУДСТВО (ВИШЕСТЕПЕНО)

ФЕДЕРАЛНИ СУДОВИ (FEDERAL COURTS)

• судови чије судије поставља председник уз сагласност Сената

• доживотни мандат
• уклањање једино путем импичмента или добровољни одлазак у пензију са 65 г.
• све то гарантује независност судства
1. спорови у којима се појављује држава и њени службеници
2. спорови између држава-чланица
3. спорови између грађана из различитих држава-чланица
4. спорови из међународног трговинског права
5. спорови у вези са ауторским правом и правом индустријске својине
6. спорови у вези са банкротством
7. саобраћајни прекршаји на федералним путевима
8. тешка кривична дела предвиђена федералним законодавством
9. одлучивање о законитости и правичности

ДРЖАВНИ СУДОВИ (STATE COURTS)

• судије долазе на позицију на различите начине (варира од државе-чланице до
државе-чланице)
• негде поставља гувернер, негде се расписују избори надлежност стриктно
одређена Уставом:
1. брачни и наследни спорови
2. спорови у вези са непокретностима
3. уговорни спорови
4. радни спорови
5. саобраћајни прекршаји
6. лакша кривична дела која предвиђају закони државачланица

ОРГАНИЗАЦИЈА

ФЕДЕРАЛНИ СУДОВИ

Окружни судови (District Courts)

Апелациони судови (Courts of Appeal)

Врховни суд (Supreme Court)

ДРЖАВНИ СУДОВИ

Судови опште надлежности

Апелациони судови

Суд – врховни суд државе-чланице

Окружни судови

• око 100 (надлежност независна од граница држава-чланице; у већим државама-чл.

може бити надлежно више окружних судова)
• један судија, сам или са поротом
• Устав предвиђа право на поротно суђење у суђењима за тешка кривична дела,
одређеним грађанским парницама и другим случајевима предвиђеним одлуком
Конгреса
• Trial courts: расправа, извођење доказа, утврђивање чињеничног стања

Апелациони судови

• 12 апелационих судова; цела територија државе издељена на 12 области, тако да

једна област обухвата минимум 3 државечланице (Вашингтон је изузетак)
• веће од 3 судије, без пороте
• жалбени судови
• не изводе се нови докази, не разматра се чињенично стање
• проверава се само да ли је судија добро применио право у првостепеном поступку

Врховни суд

• један за целу државу

• 9 судија
• одлучује о жалбама на одлуке апелационих судова
• одлучује се само о примени права, не и о чињеничном стању
• изворна надлежност
• дискрециона надлежност

Порота

• донекле ограничава свемоћ судова

• порота одлучује о чињеничном стању, судија о правним питањима
• некад обавезна, а некад опциона (оптужени бира; судија појединац, порота или
нагодба)
• мала, пресуђујућа порота:
 у грађанском поступку: 6-12 чл., већински
 у кривичном поступку: 12 чл., једногласно
• велика порота:
 код тежих кривичних дела, 16-23 чл., одлучују да ли уопште постоји основ за
подизање оптужнице

Избор поротника

• насумично изабрани са листе гласача (од свих позваних селекцију праве адвокати
и судија путем испитивања)
• не сме се одбити
• новчана надокната, плаћено одсуство са посла
• за један дан, за једно суђење или за дужи временски период
• вуче порекло из Енглеске уз извесне разлике

Bill of Rights / Првих 10 амандмана 1791.

I. забрана установљавања државне религије; слобода говора и штампе

II. поседовање и ношење оружја
III. забрана смештања војника у приватне куће без сагласности власника
IV. заштита од непримереног претреса и одузимања личних предмета
V. право на одговарајући судски поступак и забрана одузимања приватне имовине
без накнаде
 VI. право на брзо суђење и одбрану
VII. поротно суђење
VIII. ограничење кауције уз забрану окрутног кажњавања
IX. забрана да се права предвиђења Уставом користе тако да се нарушавају права
других
X. гаранција суверенитета држава-чланица

14 амандман 1868.

“Ниједна држава-чланица не сме да доноси и примењује законе којима ће ускратити

грађанима право на живот, слободу и имовину, као и грађанске привилегије без
законом предвиђене процедуре.”

• оригинална сврха амандмана: пружање заштите црнцима – бившим робовима

након грађанског рата

Brown v Board of Education (1954.) – забрана расне сегрегације у школама

Roe v Wade (1973.) – абортус постао легалан

Bush v Gore (2000) – забрана коришћења различитих стандарда за бројање гласова на

председничким изборима у различитим државама-чланицама

Obergefell v Hodges (2015.) – право на закључивање истополних бракова прихваћено је

као основно људско право
 ФРАНЦУСКА
Судска власт по Уставу из 1791.

• обезбеђена је независност судства

• вишестепеност
• судије су бирала лица која су по закону имала право гласа
• мандат судија је био 6 година
• постојала је порота

Касациони суд (највиши)

проверавао је да ли је нижи суд добро применио право

Високи народни суд

• судије Касационог суда + одабрани поротници (24)

• судио је министрима који су били оптужени за најтеже деликте против
безбедности државе

Упоредите преамбуле Устава из 1791. и 1793.

Устав из 1791. године има као преамбулу оригиналну Декларацију о правима човека и
грађанина, а Устав из 1793. такође има као преамбулу ову декларацију, али измењену,
проширену – додата су разна права (на социјалну помоћ, на рад, на школовање, на
побуну...)

Упоредите преамбуле Устава из 1791. и 1795.

Устав из 1791. има као преамбулу оригиналну Декларацију о правима човека и

грађанина, док Устав из 1795. такође као премабулу има ову декларацију, али
измењену – Декларација о правима и дужностима човека и грађанина – избачено је
да су сви људи слободни и једнаки, да постоји право на отпор угњетавању и избачен
је део о социјалним правима.

Упоредите преамбуле Устава из 1791. и 1958.

Оба ова Устава имају као преамбулу оригиналну Декларацију о правима човека и
грађанина из 1789

Доношење Code Civil

• донет 1804. г, обновљен 1807. (као Цоде Наполеон)

• био је потребан за регулисање измењених друштвених односа
• састављање почело већ 1800. г
• састављена је комисија од 4 члана:
 члана била задужена за римско право заступљено на југу Француске
 члана била задужена за обичајно право заступљено на северу Француске
• законодавна процедура је била компикована: предлог је морао да буде прихваћен у
Државном савету, сенату, трибунату и законодавном телу
• трибунат је закочио усвајање, па је Наполеон повукао цели нацрт, заменио
чланове трибуната, увео је као обавезно претходно усаглашавање трибуната и
законодавног тела, те на крају давао кодификацију на усвајање у деловима, у
форми 36 посебних закона
• 1804. године изгласан Code Civil , у три књиге

Особине и изглед Code Civil

• у кодификацију преузета решења из постојећих ордонанса, римског, обичајног и

црквеног права
• Наполеон унео многе новине: потпуна адопција, споразумни развод брака, утицао
је на доношење изузетно конзервативних одредаба које се тичу положаја жене
(лош!), као и на веома лош положај странаца, затим је ту и увођење генералне
хипотеке над имовином пупиле ради њене заштите...
• законик је јасан и стил је лак за читање и разумевање
• усвојена је институционална подела:
I. -део о објављивању законика и његовој будућој примени
-спомиње се забрана ретроактивног примењивања законика (то значи да се
законик примењивао само на оне правне ситуације које су настале након
његовог ступања на снагу, не и на већ постојеће ситуације које су се десиле пре
законика)
-спомиње се да право важи само ако је донето/створено у одговарајућој,
законом предвиђеној процедури
-статусно право, одредбе о правној и пословној способности, брачно и
породично право
II. својина и стварна права
III. начини стицања својине: наследно и облигационо право

код купопородаје се сматра да се својина стиче чим се закључи уговор, невезано од

физичке предаје ствари; гарантује се неограничена приватна својина и неограничена
слобода уговарања

видно је да законику фали трећи део о акцијама, тако да је веома брзо донет Законик о
грађанском поступку (1807) који је покрио тај део

све Наполеонове кодификације:

 1. Code Civil (1804 – обновљен 1807 као Цоде Наполеон)
2. Законик о грађанском поступку (1807)
3. Трговински законик (1808)
4. Законик о кривичном поступку (1808)
5. Кривични законик (1810)

Сфере утицаја Code Civil

преузиман цео или у деловима, служио као узор

• Европа: Белгија, Холандија, Италија, делови Немачке, Румунија, Шпанија

• француске колоније: Египат, Тунис, Мароко, Алжир, Либан, Сирија, земље
Индокине
• прекоокеанске територије: Квебек и Лујзијана

и дан данас важи у Француској као најстарија важећа грађанска кодификација на

свету

Органи власти по Уставној повељи из 1814.

рестаурација монархије; у преамбули се спомињу поданици, а не грађани, а Уставну

повељу краљ дарује

ИЗВРШНА ВЛАСТ

КРАЉ

• Најзначајнија личност
• божанско порекло власти
• контролише законодавну власт:
a. има право законодавне иницијативе
b. именује чланове Горњег дома
c. по потреби распушта Доњи дом

МИНИСТРИ

• одговарају представничком телу

• представничко тело може против њих покренути поступак (слично импичменту;
Доњи дом подиже оптужницу, Горњи пресуђује)
• министри се бирали из парламентарне већине

ЗАКОНОДАВНА ВЛАСT

ПРЕДСТАВНИЧКО ТЕЛО
Дом перова (Горњи дом) чланове бира краљ

Дом представника (Доњи дом) бирају се на непосредним изборима (постојао је висок

имовински цензус)

Законодавна власт по Уставу из 1848.

Народна скупштина:

 једнодомна
 750 посланика
 општи, непосредни и тајни избори (бирачко право: сви пунолетни грађани)
 принцип народне суверености

Органи власти по Уставу из 1875.

ЗАКОНОДАВНА

ЗАКОНОДАВНО ТЕЛО

Сенат (Горњи дом)

• 300 сенатора, део биран, а део доживотан

• бирани: мандат 9 година (сваке 3 г. мењала се трећина сенатора), бирани по
департманима
• доживотни: њих 75, прве постављала Скупштина, а Сенат попуњавао упражњена
места

Скупштина (Доњи дом)

• председник је могао да је распусти уз сагласност Сената

домови равноправни у доношењу закона, влада одговара и Сенату и Скупштини -

превага Сената: не може бити распуштен и имао је право апсолутног вета на предлоге
закона

ИЗВРШНА

ПРЕДСЕДНИК

• мандат 7 г., може реизбор само још једном

• бирају га оба дома
• веома широка овлашћења

ВЛАДА
• министре бира председник, али министри не одговарају њему, већ законодавном
телу
• министри ограничавају председника премапотписом

Органи власти по Уставу из 1946.

ЗАКОНОДАВНА

ПРЕДСТАВНИЧКО ТЕЛО

Народна скупштина

• најзначајнији орган власти

• влада само њој одговара
• ако се Савет противи законском предлогу, Скупштина може сама да донесе закон

Савет републике

• суспензивни вето, не апсолутни

ИЗВРШНА

ПРЕДСЕДНИК

• такође има суспензивни вето

• задржао исти положај као и у претходном уставу (1875.): бира министре, они га
ограничавају премапотписом

ЕСЕЈСКА И КОНЦЕПТ ПИТАЊА

*дајем само оквирне смернице шта треба све да се спомене, послужите се шемом коју
проф. Станимировић даје на предавању, а ако запнете, јавите се за помоћ

Устав из 1799. + Наполеонове кодификације

органи власти по Уставу из 1799 + Цоде Цивил + побрајање осталих кодификација

Извршна и судска власт по француским уставима

• судску власт имате да споменете само за уставе: 1791, 1793 и 1795

• извршну власт имате у свим уставима: 1791, 1793, 1795, 1799, 1814, 1830, 1848,
1875, 1946 и 1958.
• набројите органе и испишете све њихове надлежности и састав, ако су ти подаци
дати
Извршна власт по француским уставима (као претходно питање, само без судства)

Законодавна власт по француским уставима

• имате у свим уставима: 1791, 1793, 1795, 1799, 1814, 1830, 1848, 1875, 1946 и 1958.
• пишете све податке који се односе на органе законодавне власти (уређење,
надлежност...)

Устав из 1799, рестаурација и Јулска монархија

дакле, органи по Уставу из 1799, Уставне повеље из 1814 и Уставне повеље из 1830
(за ову повељу не морате да набрајате органе, пошто су исти као и 1814, само
објасните које су то новине унете и шта је орлеански парламентаризам)

Од II до V републике

органи власти по уставима из: 1848, 1875, 1946 и 1958

 ПИТАЊА ИЗ САД-а И ФРАНЦУСКЕ
САД

1. Чланови конфедерације и трајна заједница

2. Уплитање председника у законодавну власти
3. Врховни суд
4. Федерални судови
5. Судови федералних јединица
6. Билл оф Ригхтс / Првих 10 амандмана устава
7. Уставни развитак САД-а (е/к)
8. Устав САД-а (е/к)
9. Федерализам (е/к)

ФРАНЦУСКА

1. Судска власт по Уставу из 1791.

2. Упоредите преамбуле Устава из 1791. и 1793.
3. Упоредите преамбуле Устава из 1791. и 1795.
4. Упоредите преамбуле Устава из 1791. и 1958.
5. Доношење Цоде Цивил
6. Особине и изглед Цоде Цивил
7. Сфере утицаја Цоде Цивил
8. Организација власти по Уставној повељи из 1814.
9. Законодавна власт по Уставу из 1848.
10. Организација власти по Уставу из 1875.
11. Организација власти по Уставу из 1946.
12. Устав из 1799. и Наполеонове кодификације (е/к)
13. Извршна и судска власт по француским уставима (е/к)
14. Законодавна власт по француским уставима (е/к)
15. Извршна власт по француским уставима (е/к)
16. Устав из 1799, рестаурација и Јулска монархија (е/к)
17. Од II до V републике (е/к)
 СВА КОНЦЕПТ И ЕСЕЈСКА ПИТАЊА ЗА ДРУГИ
КОЛОКВИЈУМ
Испитна синтетичка питања (преформулисана тако да обухватају само нову
материју):

4. Брачна давања у средњем веку

5. Синови и ћерке у средњем веку
6. Заобилажење законског наследног реда у средњем веку
7. Санкције у средњем веку
8. Правни положај жене у средњовековним правима
9. Својина у средњем веку
10. Организација судства у средњем веку
11. Законодавна власт по француским уставима
12. Извршна власт по француским уставима

Потенцијална есејска/концепт питања из лекција:

4. Однос државе и цркве и органи власти у Византији

5. Извори права у Византији
6. Брачно, породично и наследно право у Византији
7. Грађанско право у Византији
8. Извори шеријатског права1
9. Грађанско право у шеријату
10. Кривично право, судство исудски поступак у шеријату
11. Извори права у германским државама
12. Брачно, породично и наследно право код Германа
13. Кривично право, суд исудски поступак код Германа
14. Изворисредњовековног енглеског права
15. Кривично право, судство исудски поступак у средњовековној Енглеској
16. Израстање енглеског парламентаризма
17. Акти донети у Енглеској у Новом веку
18. Уставни развитак САД
19. Устав САД
20. Федерализам (САД)
21. Устав из 1799 и Наполеонове кодификације
22. Извршна и судска власт по француским уставима
23. Устав из 1799, рестаурација иЈулска монархија
24. Од II до V републике