ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

Предмет Социологија Датум 28.11.2012.

Име Душан Степановић

наставника

Име школе Музичка школа „Стеван Христић“, Крушевац Разред Други

Наставна тема Структура и организација друштва

Наставна ПОРОДИЦА И БРАК Р. Бр. 12.

јединица
Циљ наставне Стицање основних знања о породици, браку, појму народа и нација.
јединице
Усвајање новог градива, повезивање са претходним.
Образовни

Задаци Рзвијати моралне и интелектуалне стране личности,

наставне Васпитни одговорнот и поглед на свет.
јединице
Самостална примена стечених знања.
Функционални
(практични)

Тип часа Облик рада Метода рада

Фонтални/
Обрада Усмено излагање, разговор
индивидуални
Вербална, уџбеник, табла
Наставна
средства
Митровић, М. и Петровић, С. (2003): Социологија за трећи разред
Коришћени стручних школа и четврти разред гимназије. Београд: Завод за
извори уџбенике.
(литература)  Вулетић, В (2012): Социологија – уџбеник за четврти разред гимназије
и трећи разред средњих стручних школа. Београд: Клетт.
Корелација са Књижевност, енглески језик, историја
другим
предметима
ТОК ЧАСА

Кроз подсећање на неке од ранијих садржаја, лагано уводим ученике у

тематику брака и породице. Тражим од ученика да ми својим речима, на
Уводни део основу искуства, и знања из неких других предмета, кажу нешто о породици и
часа браку и њховом значају за живот, рад, учење и развој људи.

1
 ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС
Главни део Породицу у односу на остале мале групе карактерише обимнија и
часа сложенија интеракција него у осталим групама, везе између чланова имају
посебан квалитет којег нема ни у једном другом типу група, а те везе се
карактеришу интимношћу.
Породица није увек била мала група, а неки од главних типова који се и
данас срећу јесу: тотемски клан, велика породица, патријархална
породица и индивидуална или супружанска (коњугална) породица. У току
историје се од великих породица ствара мања, тј. ужа породица коју чине само
родитељи и деца.
Породица се обично дефинише према функцијама, а четири, у
литаратури, најчешће спомињане функције породице јесу сексуална,
економска, функција одржања врсте и васпитачка. Па ипак, овакво
одређење породице има пуно недостатака јер занемарује неке од веома
значајних психолошких потреба, као што су потребе за личном афирмацијом,
потреба за добијањем нежности и сугурности од стране других, и разне друге
социјалне потребе.
У традиционалним друштвима породица је била потпуно уклопљена у
ширу мрежу сродника. Неретко су у истом домаћинству осим родитеља и
њихове рођене или усвојене деце, живели и други сродници. Према неким
истраживањима, и крајем XX века више од 2/3 сеоских домаћинстава чиниле су
проширене породице. То је и сасвим логично, имајући у виду да су сеоска
домаћинства претежно усмерена на бављење пољопривредом, и да су
процеси механизације начина обраде земљишта на нашим просторима
прилично каснила, па су многољудније породице могле да обезбеде више
средстава за живот.
Традиционална породица имала је изразито патријархалан карактер.
То значи да су сву власт у оквиру породице имали мушкарци, односно отац
породице (често на нашим просторима зван и „домаћином“, као и „главом
породице“). Жена и деца су били подређени његовом ауторитету, а систем
вредности се заснивао на уверењу да је традиција света ствар. У породичној
хијерархији патријархалних породица хијерархијски виши положај заузимају
мушкарци над женама, и старији чланови над млађим.
Почев од краја XVIII века, упоредо с развојем индустријског друштва,
проширену породицу је све више потискивала такозвана „нуклеарна
породица“ коју чине родитељи и њихова деца. Промене у структури
породице нису, међутим, значиле и суштинску промену односа међу њеним
члановима. Савремена нуклеарна породица је остала доминантно
патријархална због наслеђених обичаја и веровања, а још више због чињенице
да су углавном мушкарци обезбеђивали средства за егзистенцију, док су жене
и деца били економски зависни.
Када се разматра СТРУКТУРА ПОРОДИЦЕ, најчешће се користи подела
на непотпуне и потпуне породице, где се под потпуношћу подразумева
заједница мужа и жене, и њихове деце, како рођене, тако и усвојене. Често се,
спомиње и трећи тип породичне структуре, тј. већ поменута проширена
породица.
БРАК се може одредити као друштвено и законски легитимисан
2
 ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС
сексуални однос партнера чији је основни циљ рађање потомства, и регулише
имовинско-правне и друге односе међу особама које су га склопиле.
Брак се још може дефинисати као друштвено призната и дозвољена
веза између две одрасле особе. Када двоје људи ступи у брак они постају
сродници једно другом. Брачне везе могу подразумевати повезивање и једног
ширег круга сродника, односно, крвни сродници једног партнера постају
сродници и другог партнера.
Брак је историјски гледано имао различите облике:
a. Групни брак је када једна група жена ступа у брачне односе са
једном групом мушкараца, што је био случај у примитивним
друштвима.
b. Полигамија јесте облик брака са више партнера, који још
понегде постоји и има две варијанте:
- полигинија (један мушкарац са више жена), и
- полиандрија (једна жена са више мушкараца).
c. Моногамни брак је облик брака карактеристичан за савремена
цивилизована друштва.

Најчешће се у данашњици среће моногамни брак који представља у

одређеном периоду брак између две особе, а нередак је пример и истополних
моногамних бракова (брак између две жене или између два мушкарца).
Истополни моногамни бракови су у неким земљама данас друштвено и правно
дозвољени и не сматрају се за патолошке. Полигинија је данас
карактеристична за неке исламске земље и регулисана је исламским правом
(шеријатом).
Према начину успостављања, уређивања и одржавања односа међу
супружницима, брак може бити:
a. Обичајни – представља брак типичан за предцивилизацијка
традиционална друштва.
b. Црквени – представља брак у оквиру институционализованих
религија који се заснива пред црквеним органима и уређује верским
нормама.
c. Грађански – представља брак који постоји у модерним грађанским
друштвима, а склапа се пред државним органима и санкционише се
правним нормама и прописима.
d. Фактички – представља брак који се назива и конкубинат, а
означава ванбрачну заједницу трајнијег значаја, на којој се може
заснивати породица која се од брака разликује само по томе што
нема правни легалитет. Па ипак, по нашим данашњим прописима,
супружници и деца из ванбрачних заједница правно су изједначени
са онима из породица са формалним браком.

3
 ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

Сумирам најважније податке речене на часу, и остављам простор за дискусију

и питања ученика.

Завршни део
часа

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

ПОРОДИЦА И БРАК

Функције породице:

- Сексуална
- Одржавање врсте
- Васпитачка
- Економска

Структура породице:

- Потпуна
- Непотпуна
- Проширена

Облици брака

- Групни
- Моногамни
- Полигамни (поландрија и полигинија)

Успостављање и уређивање:

- Обичајни
- Црквени
- Грађански
- Фактички