Katalog Igara

Preuzeto iz knjige: „Vršnjačka medijacija – od svađe slađe“
Izdavač: Kancelarija nemačke agencije za tehničku saradnju - GTZ

Projekat: Transformacija sukoba i osnaživanje mladih (Youth empowerment and conflict prevention)
Za izdavača: Birgit Stanzel, Stanislava Vidović i Marija Radovanović
Autor teksta: Stanislava Vidović
Materijal za rad za učesnike – ''KATALOG IGARA''
Katalog sadrţi igre koje su poimence navedene u svakoj radionici i igre koje se
mogu koristiti nezavisno od ovog programa radionica. Svaka igra je oznaĉena
rednim brojem. U scenarijima radionica, pored naslova igre, naveden je u zagradi
i njen redni broj u katalogu.
Sve igre su svrstane prema mestu koje imaju u radionicama na dve
osnovne kategorije: uvodne igre i završne igre. Pored njih, postoji i grupa igara
koje su samostalne, odnosno, koje se mogu primeniti i na poĉetku i na kraju
radionice, ili potpuno nezavisno od ovog programa radionica. Te igre najĉešće i
duţe traju od uvodnih i završnih igara.
Uz svaku igru naznaĉen je uzrast dece za koju je data igra najprimerenija.
Igre za mlade osnovce oznaĉene su znakom MO, igre za starije osnovce
oznaĉene su znakom SO, igre za srednjoškolce oznaĉene su SR, a one igre koje
su prikladne za sve uzraste oznaĉene su znakom SU.
Pored naziva svake igre naznaĉeno je minimalno trajanje igre. MeĊutim,
ima igara koje mogu trajati i duţe, zavisno od interesovanja dece i raspoloţivog
vremena. Isto tako, posle nekih odigranih igara moguće je organizovati i razgovor
s decom na temu koju je igra pokrenula, što onda produţava njeno trajanje. To
se vidi iz opisa igre.
Igre koje su nezavisne od ovog programa uĉitelj ili nastavnik moţe iskoristiti
u razliĉitim situacijama: kada ţeli da pojaĉa povezanost i saradnju meĊu decom
ili jednostavno da decu razgali i razveseli. Ove igre mogu se koristiti na ĉasovima
razrednog starešine, na rekreativnoj nastavi, na ĉasovima fiskulture, ponekad i
na redovnim ĉasovima – npr. u trenucima kad su uĉenici isuviše umorni ili
razdraţljivi da bi pratili nastavu neka dinamiĉna igra koja popravlja atmosferu i
aktivira uĉenike moţe biti vrlo delotvorna novina.
Većina navedenih igara preuzeta je delom ili u potpunosti iz sliĉnih
inostranih ili domaćih programa, ili iz edukativnih priruĉnika. Preuzete igre
uglavnom su na neki naĉin prilagoĊene našim okolnostima i potrebama ovog
programa. Pored njih, postoji i jedan broj novih igara koje su smišljene prilikom
probne primene ''Uĉionice dobre volje''.
Izvori koje smo koristili prilikom pravljenja ovog kataloga igara navedeni su
u prilogu kataloga, pored svakog izvora u zagradi su brojevi koji oznaĉavaju
nazive igara koje su iz odreĊenog izvora preuzete.
U prilogu kataloga nalazi se i abecedni indeks igara koji moţe pomoći u
traganju za odreĊenom igrom, posebno u sluĉaju igara koje voditelj ţeli da koristi
nezavisno od radionica.
1
UVODNE IGRE
Ova kategorija sadrţi igre predstavljanja i upoznavanja, neverbalne igre

zagrevanja i opuštanja, igre koje podstiĉu samoafirmaciju i igre koje sluţe za
podelu uĉenika u male grupe. Sve one povećavaju svesnost o sebi i drugima, i o
odnosima sa drugima, tako da meĊusobno poverenje koje se gradi posredstvom
ovih igara doprinosi razvijanju pozitivne atmosfere i omogućava odvijanje
kooperativnih aktivnosti.
Osnovni zadatak igara predstavljanja i upoznavanja (kojima radionice uvek
poĉinju) jeste da se to uĉini na zanimljiv naĉin koji podstiĉe motivisanost da se o
drugima sazna nešto novo. Kada se uĉenici već poznaju (npr. u odeljenjima), ove
igre će im pruţiti mogućnost da doţive svoje drugove i drugarice na nov,
verovatno drugaĉiji naĉin nego ranije (igre pod brojem 1-14).
Igre zagrevanja i opuštanja, kao i igre koje podstiĉu samoafirmaciju
omogućavaju uĉenicima da naprave prelaz sa prethodnih aktivnosti, (prethodnih
ĉasova) na ono što će se raditi na radionicama, pomaţu da se izbrišu trenutne
brige i preokupiranost drugim stvarima. Njihov je cilj da uĉenike uvedu u
relaksirano, opušteno stanje u kome će biti prijemĉiviji, nego inaĉe za doţivljaje
koje im nudi radionica (igre pod brojem 15-20, i 26-29)
Igre koje prevashodno sluţe podeli uĉenika u male grupe i parove imaju za
cilj da se izbegne da uvek isti uĉenici rade zajedno i omogućavaju da se grupe
naprave na lak, zabavan i nedirektivan naĉin. Ove igre istovremeno aktiviraju
uĉenike, što je naroĉito dobro ako slede posle duţih verbalnih aktivnosti (igre pod
brojem 21-25).
1.KOD TEBE MI SE SVIĐA (10').

Svi sede u krugu, voditelj kaţe: Sada pokušajte da osobu sa desne strane
predstavite na pozitivan naĉin. Recite njeno ime i nešto što vam se kod nje sviĊa
ili na njoj samoj. Na primer: ''Ovo je Dragana, dopada mi se to što je vesela' . SU
2. IMENA (5').
Idemo u krug, svako treba brzo da kaţe svoje ime. SU
3. IMENA I PRIDEVI (5').

Hajde sada neka svako kaţe svoje ime ili nadimak i pridev koji poĉinje istim
slovom. Npr. cvrkutava Ceca, raspevana Rada, tufnasta Tinde itd. Idemo u krug.
SU
4. IMENA A-HA (10').

Svi sede u krugu i voditelj kaţe: Sada ćemo se malo igrati našim imenima. Evo
kako ćemo to raditi. Onaj ko poĉinje igru uĉiniće sledeće: desnom rukom se lupi
po levom ramenu i kaţe ''A'', zatim levom rukom po desnom ramenu i kaţe ' HA' ,
pa desnom rukom po desnoj butini i kaţe svoje ime, a onda levom rukom po
levoj butini i kaţe ime onog koga hoće da pozove. na primer: A-HA, Sneţana-
Zoran. Zatim Zoran ponovi A-HA, kaţe svoje ime, pa ime onoga koga poziva, na
primer Zoran-Milan i tako redom. Bitno je da se u igri drţi ritam i da se izvodi
2
relativno brzo, pri ĉemu se neminovno prave greške, što treba shvatiti kao deo
igre, na zabavan naĉin. SU
5. INTERVJU I (20').
Podelite se u parove, tako da budete sa nekim koga dobro ne poznajete ili sa kim
se ne druţite ĉesto. Osoba A ima zadatak da u roku od 3 minuta sazna što više
stvari o osobi B. Zatim ćete zameniti uloge. Kada A i B obave intervju, vratićemo
se opet svi u krug, i svako će predstaviti svog para. Pritom će ustati, i stati iza
njega, a ono što bude govorio, reći će u prvom licu. SU
6. INTERVJU II (20').
Podelite se u parove, tako da budete sa nekim koga dobro ne poznajete ili sa kim
se ne druţite ĉesto. Osoba A ima zadatak da u roku od 5 minuta sazna što više
neobiĉnih stari o osobi B. Zatim zamene uloge.
Kada svi budu obavili intervju, vratićemo se ukrug i svako će reći šta je saznao
novo i neobiĉno o svom paru. Voditelj moţe pomoći uĉenicima tako što će
navesti neka pitanja koja mogu olakšati voĊenje intervjua, kao na primer: Koji je
naĉudniji dogaĊaj koji ti se dogodio?, Koja je najneobiĉnija osoba koju si
upoznao i zašto? Najopasnija stvar u kojoj si uĉestvovao?, itd. SU
7. NADIMAK (15').
Sada će nam svako reći svoje ime, da li zna kako ga je dobio, da li ga voli ili ne i
zašto. Ako imate nadimak, recite kako ste ga dobili, da li ga volite ili ne i zašto.
Da li bi voleli da se zovete drugaĉije i kako? SU
8. PITAJ ME-PITAM TE (15').

Uĉenici se poreĊaju u dva koncentriĉna kruga. Svako ima svog para i okrenuti su
licem u lice. Voditelj kaţe: Sada imate priliku da od svog para saznate nešto što
do sada niste znali o njemu. Moţete ga pitati šta god hoćete, a vaš par će vam
odgovoriti. Prvo će pitati oni koji stoje u unutrašnjem krugu. Potrudite se da na
pitanja odgovarate kratko i jasno i da ne proširujete temu.
Kada svaki par završi sa pitanj鞐em i odgovaranjem, krug se rotira udesno
za jedno mesto. Sada onaj iz spoljašnjeg kruga pita onog iz unutrašnjeg. Ovaj
postupak se ponavlja još dva puta, tako da svako bude u prilici da dvaput postavi
pitanje i da dvaput odgovara. Posle toga se svi vraćaju u veliki krug.
Sledi rasprava ĉiji je cilj da se sazna kakva su bila njihova iskustva kad su
bili u ulozi onoga koji postavlja pitanja i ulozi onoga koji odgovara na pitanja, i u
kojoj ulozi su se bolje osećali. Razgovor se vodi tako da se ukaţe na moguće
poteškoće u zapoĉinjanju komunikacije i na razliĉitost koja se ogleda u tome da
je nekom lakše da zapoĉne komunikaciju i postavlja pitanje, a nekome da
odgovara na pitanja.
Treba izbeći da se u diskusiji prepriĉavaju postavljena

pitanja i odgovori, jer naglasak nije na tome nego na osećanju koje
bi taj proces izazvao. Takodje treba podrţati razliĉitosti iskustava,
3
uvaţiti razloge zbog kojih je nekome nešto lakše a nešto teţe, jer je
to zaista individualno i uzdrţati se od generalizacija. SO, SR
9. LEĐA UZ LEĐA (10').

Ustanite i prošetaje po uĉionici razgledajući jedni druge. Trudite se da zapamtite
što više detalja. Posle nekoliko minuta, na moj znak, staćete uz osobu koja vam
je najbliţa, leĊa uz leĊa. Vaš zadatak je da naizmeniĉno opišete jedan drugog na
osnovu onoga što ste zapamtili. Najpre osoba A opisuje osobu B koja ima pravo
samo da postavlja podpitanja, ali ne poriĉe niti odobrava opaţanje osobe A. Na
primer, A kaţe: ' Imaš naoĉare'', a B pita: '' Sa plastiĉnim ili metalnim ramom?' .
Kad misle da su opisali sve ĉega mogu da se sete, A i B zamene uloge, pa B
opisuje A, a A postavlja podpitanja. Tek tada, okrenućete se licem u lice i
proveriti svoja zapaţanja. SU
10. PRAVLJENJE BEDŢEVA SA SLIĈICAMA (15').

Da bi smo lakše pamtili imena napišite na ovim papirićima svoje ime, nadimak, ili
kako biste voleli da vas zovemo. Da bi bedţ lepše izgledao i imao neki vaš liĉni
peĉat, nacrtajte nešto na njemu. To moţe biti neki vaš znak, crteţ, šara – bilo šta
što vam se sviĊa, ili što vas predstavlja. Kada svi naprave bedţeve, svako staje u
krug da objasni svoj simbol.
Voditelj moţe da modifikuje ovu instrukciju zavisno od toga koliko

poznaje grupu i koliko se grupa meĊusobno poznaje. SU
11. PRAVLJENJE BEDŢEVA SA PORUKAMA LIĈNE PRIRODE (15')

Sada ćemo pokušati da se upoznamo na nov naĉin, da saznamo još nešto o sebi
i drugima. Napišite na ovim papirićima svoje ime, nadimak, ili kako biste voleli da
vas ovde zovemo, kao i nešto što biste voleli da grupa zna o vama: npr. nešto
što dobro umete da radite, nešto što je dobro ili lepo kod vas, a ljudi to ne znaju,
nešto što do sada niste imali mogućnosti da pokaţete. Kada završite svako će
zakaĉiti svoj bedţ tako da ga ostali vide i prokomentarišu ono što je napisano na
bedţu. SO, SR
12. SLIĈNOSTI I RAZLIKE (10').

Podelite se u parove. Izaberite nekoga iz odeljenja koga ne poznajete dovoljno ili
sa kim se do sada niste mnogo druţili. Na papiru napišite tri stvari po kojima
mislite da ste razliĉiti od svog para i tri stvari za koje mislite da ste sliĉni ili isti sa
svojim parom. Kada to uradite, razmenite sa parom ono što ste napisali,
uporedite i razgovarajte o onome do ĉega ste došli, da li se vaši odgovori u
neĉemu razlikuju, ili su sliĉni? Igra se moţe nastaviti tako što se u velikom krugu
svaki par predstavi i kaţe svoje sliĉnosti i razlike. SO, SR
13. ZNAM ŠTA VOLIM (20').

Sada neka svako na papiru napiše tri stvari koje jako voli. To moţe biti bilo šta,
ono što volite da radite, u ĉemu uţivate, ono što vas opušta. Kada napišete
odgovore, pokušajte da naĊete bar jednog druga ili drugaricu iz odelenja koji ima
4
odgovore najsliĉnije vama, a zatim zajedno sa njom ili njim potraţite i trećeg, koji
vam je po svojim sklonostima najbliţi. Slobodno se šetajte i nadjite grupu svojih
istomišljenika. Igra se moţe produţiti, tako što se stvaraju ĉetvorke ili grupe koje
nemaju definisan broj ĉlanova. Kasnije se moţe u velikom krugu razgovarati o
onome što volimo ili male grupe iznose ono što ih povezuje, što opet moţe
posluţiti za dalji rad. SO, SR
14. ZNAM ŠTA VOLIM I ŠTA NE VOLIM (20').

Napišite na papiru tri strvari koje veoma volite i tri stvari koje ne volite. Zatim se
slobodno šetajte po uĉionici u potrazi za onom osobom koja ima iste ili sliĉne
stvari koje voli i ne voli kao vi, ili što veći broj tih sliĉnih elemenata (na primer,
dve iste stvari koje voli i dve iste stvari koje ne voli, dakle, ukupno 4 zajedniĉka
elementa). Kada ste takvu osobu pronašli, u paru traţite drugi par koji ima ukus
sliĉan vama. Tako ćete formirati grupe od po 4 ĉlana. SO, SR
15. RUKOVANJE (10').

Ovo je vrlo jednostavna igra u kojoj će vaš zadatak biti da se rukujete sa svakim
iz grupe, pri tom ne izgovarajući ni jednu reĉ. Slobodno se krećite po celoj
uĉionici, i kad se sa nekim sretnete, zamislite da je to vaš izuzetno dragi prijatelj
ili prijateljica, koga niste skoro videli, i srdaĉno mu stegnite ruku. Pazite, u ovoj
igri se ne govori! kad se svako sa svakim bude rukovao, vatite se na mesta u
krugu. Hajdemo sad! SU
16. GRIMASE (15').

Deca stoje u krugu. Predlaţem da malo razmrdamo svoja lica. Svako od nas će
da napravi jednu smešnu, bleskastu grimasu, da iskrivi i iskerebeĉi lice, kako god
hoće. Ostali treba paţljivo da gledaju i da ponove istu grimasu. Gledajte paţljivo,
jer nije lako postići da grimasa bude potpuno ista. Kada onaj ko pokazuje
grimasu završi, pljesnuće rukama i to će biti znak za nas ostale da ponovimo
njegovu ili njenu grimasu. MO
17. IMITIRANJE (5')

Sada ćemo da hodamo u krug, ali na poseban naĉin. Imitiraćemo hod onih koje
vam kaţem:
• kako hoda fudbaler koji se vraća sa utakmice

• kako hoda robot
• kako hoda pijanica
• kako hoda dete od dve godine
• kako hoda ţena kada se vraća sa pijace
Voditelj moţe traţiti od dece još neku ideju, ko bi se mogao imitirati.

MO
5
18. ĈUDESNI POKLON (15').
Uĉenici stoje u krugu, voditelj kaţe: Sada ćemo igrati jednu igru u kojoj će svako
od vas moći da pokloni onome do sebe nešto što zaţeli. Uslov je samo da ime
poklona ne kaţe, već da pokuša da ga predstavi pantomimom. Ako ţelite, poklon
moţete i upakovati. Onaj ko primi poklon zahvaliće, a zatim će svoj poklon
predati sledećem do sebe. Pokloni se ne smeju ponavljati.
Voditelj ostavi nekoliko minuta uĉenicima da smisle poklon, a kada se završi
krug sa davanjem poklona, u sledećem krugu svaki uĉesnik pokušava da pogodi
šta je dobio na poklon. SU
19. TALAS (5').

Svi uĉenici stoje u krugu,voditelj kaţe: Ova igra se zove talas. Evo kako se igra:
Ja ću sada napraviti jedan pokret, na primer, mahnuću rukom. Ĉim ga budem
završila, onaj ko stoji sa moje desne strane ponoviće ga. U trenutku kad ga bude
dovršavao, sledeći sa njegove desne strane će ga prihvatiti, ponoviti, zatim
sledeći, i tako redom, dok mi se moj pokret ne vrati sa leve strane. Zatim će neko
drugi napraviti drugaĉiji pokret, koji će se takoĊe kao talas, lanĉano, prenositi od
jednog do drugog. Vaţno je da paţljivo pratite kako biste pokret zapoĉeli istog
trenutka kada ga vaš prethodnik dovrši. Budite koncentrisani i osetite energiju tog
pokreta koji kruţi, spremno ĉekajte svoj red da se talas ne bi prekinuo.
Igra se onoliko dugo koliko ima ideja za prenošenje pokreta. SO, SR
20. JA ŠAPATOM, A TI GLASNO... (10').

Sada će svako od nas da se priseti šta ga je obradovalo tokom protekle nedelje i
neka to bude nešto što bi voleo da nama da podeli. To ćemo uĉiniti na jedan
neobiĉan naĉin. Ja ću reći ono što me je obradovalo, šapatom, zatim ću pozvati
nekog iz grupe da glasno ponovi to što sam ja rekla. Nakon toga on će reći
šapatom šta je njega obadovalo i prozvati sledećeg da to kaţe glasno. I tako
redom, dok se svi ne izreĊamo. Nećemo dva puta prozivati istu osobu. SU
21. TRAŢIŠ ME-TRAŢIM TE (10').

Voditelj podeli decu tako da sednu u dva koncentriĉna kruga i kaţe: Sada neka
svi koji sede u unutrašnjem krugu pronaĊu u svojim torbama i dţepovima neku
stvarĉicu, sitnicu koju će staviti u centar kruga (to moţe biti kliker, kljuĉ, gumica
itd.). Zatim će oni koji sede u spoljašnjem krugu, jedan po jedan uzimati po jedan
predmet iz centra kruga koji im se dopada. Kada su svi izabrali po jednu svar,
voditelj kaţe: Sada će vlasnik predmeta koji ste izabrali da bude vaš par. SU
22. ATOM (5').

Slobodno se krećite po celom prostoru, na naĉin koji vam odgovara - lagano ili
brzo, skakućući ili lenjo šetajući. Ako viknem ''Atom 3'' zaustavićete se i uhvatiti
za ruke sa dve najbliţe osobe do sebe i tako napraviti trojku - to je Atom 3. Ako
viknem ATOM 5! napravićete grupu od 5 ĉlanova, itd, zavisno od broja koji
izgovorim posle reĉi ATOM. Poţeljno je da voditelj varira igru tako što izgovori
ATOM plus neki broj, pa zatim daje instrukciju da uĉesnici nastave šetnju, i to se
ponavlja nekoliko puta, da bi zadnji broj bio onaj koji ĉini ţeljeni broj ĉlanova
6
malih grupa. Igra je zanimljivija ako se izvodi uz muziku, tada voditelj
neoĉekivano zaustavlja traku i uzvikuje šifru za formiranje grupe. Kada se muzika
nastavi, ide šetnja, sa prestankom muzike brzo se prave grupe. SU
23. POMEŠAJ SE (10')

Slobodno se krećite o uĉionici, na naĉin koji vam odgovara. Kad kaţem ''Sad!'',
uhvatite se za ruku sa najbliţom osobom do vas. Zatim ćete, tako u parovima,
nastaviti šetnju. Kad ponovo uzviknem ''Sad!'', prići ćete najbliţem paru do sebe i
tako formirati ĉetvorke. Postupak se moţe ponoviti još jedanput, ako voditelj ţeli
da ima grupe od po šestoro, itd. kao i u igri ''Atom 3!, poţeljno je korišćenje
muzike kad treba prekinuti kretanje i napraviti parove. SU
24. GODIŠNJA DOBA (5').

Na moj znak, podelićete se u 4 grupe, tako što će svaka grupa predstavljati jedno
godišnje doba. Neka oni koji su se rodili u leto stanu ovde, roĊeni u jesen tamo, u
zimu onamo i u proleće ovamo. SU
25. JEDAN, DVA ILI TRI? (10').

Zamislite u sebi jedan broj - jedan, dva, ili ti. Reimo da je jedan od ta tri broja vaš
omiljeni broj. Jeste li zamislili? Dobro, imajte ga na umu. Sada ću vam pokazati
kako moţemo odgonetnuti da li je druga osoba zamislila isti broj kao mi, a da pri
tom ne govorimo. Otkrićemo to rukovanjem. Evo kako. Ako sam zamislila broj
jedan, protrešću ruku osobe sa kojom se rukujem jedanput, ako sam zamislila
broj dva dvaputa, i broj tri - tri puta. Ukoliko je druga osoba na istoj talasnoj duţini
kao ja, medjusobni stisak naših ruku će istovremeno prestati. Ako nije, jedan od
nas dvoje će nastaviti da trese ruku onog drugog i nepodudarnost će biti
oĉigledna. Tek kada završite rukovanje imate pravo i verbalno da proverite da li
su vaši omiljeni brojevi isti ili razliĉiti.
Ako su vam brojevi razliĉiti, nastavite dalje da traţite osobu koja je zamislila
isti broj kao i vi. Kad svi to budu uradili, neka brojevi jedan stanu u ovaj ćošak,
brojevi dva kod table i brojevi tri kod vrata. Hajde da probamo. Najĉešće se
dešava da sve tri grupe imaju pribliţno isti broj ĉlanova, ali ukoliko je voditelju
vaţno da broj ĉlanova bude potpuno isti, bolje je da koristi neki drugi naĉin za
podelu u grupe. SO, SR
26. DA-NE (5').

Podelićemo se u parove i stati jedni naspram drugih. Svaki par će razgovarati
samo sa dve reĉi: DA i NE. Svako u paru će govoriti samo jednu reĉ. Jedan će
uporno govoriti samo DA, a drugi samo NE. Svako treba da ubedi onog drugog u
svoje mišljenje i da njegov par na kraju popusti. Iako moţete govoriti samo jednu
reĉ moţete koristiti sva druga sredstva za ubeĊivanje, intonaciju, jaĉinu glasa,
poloţaje i pokrete tela. Kada kaţem da stanete, par će promeniti uloge. Onaj ko
je govorio DA, sada će govoriti NE, a njegov par obrnuto.
7
Osim ovih reĉi (DA-NE), mogu se koristiti i reĉi HOĆU-

NEĆEŠ, kao i reĉi MORAŠ-NE MORAM. SU
27. NE VOLIM KADA MI NEKO (15').

Svi sede u krugu i voditelj kaţe: Sada ćemo svi u krug da kaţemo nešto što nam
obiĉno smeta u komunikaciji sa drugima, nešto što ne volimo da ĉujemo ili ne
volimo da nam neko uradi. Svako će reĉenicu zapoĉeti na sledeći naĉin: Ne
volim kada mi neko... i nastaviti sa onim što mu najĉešće smeta u komunikaciji
sa drugom osobom. Kada se ovaj krug završi, onda redom svako kaţe kako
obiĉno reaguje u situaciji koju je naveo. SU
28. OSOBINE KOJE CENIM KOD SEBE (25').

Voditelj podeli uĉesnicima flomastere i papire formata A4. Smestite se udobno,
opustite se, ako vam prija zatvorite oĉi i pokušajte da prepoznate kako se
trenutno osećate. Prepustite se toM doţivljaju nekoliko minuta. Nakon 2-3 minuta
voditelj nastavlja sa instrukcijom. Sada pokušajte da to kako se osećate
prikaţete crteţom. Ne postoje unapred propisana pravila kako taj crteţ treba da
izgleda. Crteţ moţe da predstavlja neku odredjenu situaciju, ili da bude
apstraktan. TakoĊe, moţete da koristite onoliko boja koliko ţelite. Vaţno je samo
da crteţ otslikava vaše osećanje. Nakon 5-10 minuta, zavisno od brzine crtanja
uĉesnika, voditelj nastavlja: Sada ćete pored crteţa ili na poledjini napisati pet
osobina koje posedujete i koje cenite kod sebe.
Uĉesnicima je po pravilu teško da napišu ono što cene kod

sebe, pa traţe da se smanji broj osobina ili da umesto onoga što
cene kod sebe napišu ono što ne cene. Voditelj ne sme da
odustane od ovog zahteva i treba da ih ohrabri da to mogu da
izvedu.
Kada svi uĉesnici ispišu osobine, voditelj zatraţi da formiraju parove i da

meĊusobno razmene crteţe. Svako do vas ispred sebe ima crteţ svoga para.
Pogledajte ga i proĉitajte osobine koje su napisane. Pred ovih pet osobina koje je
vaš par napisao i koje on ceni kod sebe, dodaćete tri nove osobine. To mogu da
budu osobine koje ste na dosadašnjim radionicama uoĉili kod vašeg para, a koje
vam se kod njega dopadaju, ili vam crteţ vašeg para moţe posluţiti kao
inspiracija za pisanje osobina. Kada svi dopune liste novim osobinama voditelj im
kaţe: I dalje svako od vas isped sebe ima crteţ svoga para ali sada sa osam
osobina. Najpre će jedan iz para da se obrati onom drugom tako što će mu
proĉitati jednu po jednu osobinu, zapoĉinjući svaku reĉenicu sa ''Ti si...'', pa onda
doda osobinu. Npr. ''Ti si Milane veseo''. Kada jedan išĉita celu listu, onda to isto
uradi i drugi obraćajući se onom prvom. SR
8
29. PORUKE (10').
Ja ću da pošaljem jednu lepu poruku nekom u krugu, ali ovaj put ću uzeti
poštara. Moj sused će biti prvi poštar u ovoj igri. Ja ću njemu da šapnem lepu
poruku i kome treba da je nosi, on će otići do onoga kome je poruka namenjena,
šapnuće tu lepu poruku, a primalac poruke će da kaţe tu poruku naglas da svi
ĉujemo da li je ostala ista. Sada primalac postaje poštar i u staje sa svoje stolice
na koju seda poštar koji sada postaje pošiljalac nove lepe poruke, i tako redom
dok svi ne prime lepu poruku.
Pravila ove igre treba dati deci vrlo jasno i precizno. I pored
toga mala deca ĉesto ne uspeju sve da shvate odmah već ih je
potrebno izvesno vreme pomagati i podsećati na pravila ko kada
šalje poruku, ko je kada poštar a ko je pošiljalac, ko ustaje, a ko
seda. MO
ZAVRŠNE IGRE
Osnovna funkcija svih završnih igara jeste da se uĉenici zabave, razvesele i

da im se omogući da napuste radionicu u dobrom raspoloţenju, sa prijatnim
osećanjem da su nešto zajedno radili. Ove igre pomaţu da se srede utisci
steĉeni tokom radionice i da se uĉenici opuste posle napornijih aktivnosti.
Osim toga, neke završne igre pre svega sluţe tome da se uzajamno
razmene afirmišuće poruke i pogodne su za kraj ciklusa radionica, na kraju
polugoĊa, pred raspust i sliĉno (igre pod brojem 36-42).
Posebnu vrstu završnih igara ĉine igre evaluacije, ĉiji je cilj da viditelju daju
informaciju o tome kako su se uĉenicima pojedine radionice ili aktivnosti u
radionicama dopale, kako ih procenjuju. Vrlo je vaţno da se u ovim igrama
ubeleţavanje procena odvija neformalno, bez naposrednog nadgledanja
voditelja, kako bi bila zagarantovana anonimnost uĉeniĉnih procena. (igra pod
brojem 60-65).
30. DODIRIVANJE DLANOVA (5').

Odaberite sebi par i stanite jedan naspram drugog, ispruţenih ruku u visini
ramena, dodirujući se dlanovima. Pomerajte ruke u mnogo razliĉitih pravaca,
trudeći se da ne izgubite kontakt dlanovima. Na moj znak, posle par minuta,
ukljuĉite najbliţeg do sebe i tako u trojkama, ponovite igru.
Igra se moţe produţiti i u ĉetvorkama, a voditelj zatim moţe postaviti
sledeća pitanja u krug: Da li ima razlike kada se igra u dvoje, troje ili ĉetvoro? Šta
je najprijatnije? Šta najlakše? SU
9
31. LJULJAŠKA (10').
Za ovu igru potrebne su nam grupe od osmoro. Sedmoro će rukama napraviti
''ljuljašku'', a osmi će leći na njihove ruke. Vaţno je da rukama podupremo vrat,
ramena, struk i kolena onog kog ljuljamo. Zatim ga lagano i neţno pomeramo
napred-nazad. Svako moţe da isproba kako to izgleda, redom kako se
dogovorite. Hajde da probamo, vodite raĉuna da se onaj kog ljuljamo oseća
krajnje bezbedno. SR
32. HAJDE DA SE OPUSTIMO (10').

Evo naĉina na koji moćemo pomoći jedni drugima da se osetimo opuštenije,
lakše, da smanjimo napetost i nervozu. Ustanite i okrenite se na desno. Napetost
najviše osećamo u ramenima i vratu. Pokušaćemo da je smanjimo laganim
masiranjem vrata i gornjeg dela ramena. Svako će to uĉiniti sa osobom ispred
sebe.
Posle nekoliko minuta voditelj kaţe uĉenicima da se sada okrenu svi na
levo, tako da masiraju oni koji su prethodno bili masirani. SO, SR
33. STONOGA (10').

Svi ćemo da stanemo u krug, koji treba da bude što pravilniji. Okrenemo se na
levo tako da gledamo jedni drugima u potiljak i pribliţimo što je više moguće do
onoga ispred sebe ali tako da ne pokvarimo krug koji se na ovaj naĉin suţava.
Zatim, na moj znak, lagano sedamo jedni drugima u krilo. Kada ovo uspe, kao
prava stonoga, krenemo levom pa desnom nogom laganim koracima napred.
SO, SR
34. VRBA (5').

Hajde da odigramo jednu neţnu, vrlo neţnu i vrlo prijatnu igru. Treba mi
dobrovoljac koji će da stane u krug. On će da bude vrba. Znate li šta je to vrba?
To je jedno drvo koje ima neţne grane i listiće i raste kraj vode. Pošto je tako
neţna, vrbu pomera i najmanji dašak vetra na jednu pa na drugu stranu. Sada
ćemo svi da stavimo dlanove ispred sebe i da ih blago oslonimo na vrbu. Vrba će
da se pusti da je vetar nosi a vetar, to jest mi okolo, ćemo je neţno, najneţnije
ljuljati.
Uĉenik koji predstavlja vrbu treba da stoji stabilno, ali

elastiĉno na stopalima. Znaĉi da ne diţe noge i da opusti telo od
noţnih ĉlanaka nagore. Najbolje je da ţmuri. Treba paziti da ostali
mogu da izdrţe teţinu tela i da se ne desi da uĉenik koji je vrba
padne. SU
35. ĈVOR (10').

Sada ćemo svi stati u krug i uhavatiti se ĉvrsto za ruke. Lagano krećeno jedni
prema drugima, a zatim se upetljamo tako što se povlaĉimo jedni drugima ispod
ruku drţaći se i dalje ĉvrsto za ruke. Kada se sasvim upetljamo, lagano krećemo
10
da se raspetljaavmo i vrlo je vaţno da jedni drugima ne ispuštamo ruke sve dok
se ne vratimo u poĉetni poloţaj. SU
36. SKRIVENO BLAGO (15').

Voditelj uzima veliki papir, kaĉi ga na zid i u vrhu napiše ' Skriveno blago''. Zatim
kaţe: Sada ću vas zamoliti da svako kaţe po jednu svoju pozitivnu osobinu koju
drugi retko primećuju. Ako neko ne moţe da se seti takve skrivene osobine, neka
kaţe bilo koju svoju pozitivnu osobinu. Ja ću sve to zabeleţiti na ovom papiru koji
nosi naziv 'skriveno blago'. Pošto se ispišu sve osobine, voditelj skreće paţnju na
ĉinjenicu da smo ĉesto skloni da svoje pozitivne osobne ne istiĉemo preterano, a
ipak nam je prijatno da ono što nas krasi vide i drugi, jer te svoje osobine
smatramo vrednim. SU
37. OGLEDALO (20')

Na celoj površini papira nacrtajte ogledalo (moţe biti bilo kog oblika, uramljeno ili
neuramljeno) i potpišite se u njemu. Onda svoj papir sa nacrtanim ogledalom
pošaljite u krug. Na njemu će vam svi ostali napisati lepu poruku za kraj. Tako će
svako dobiti svoje ogledalo sa mnogo lepih poruka. SU
38. HARMONIKA (15').

Ovo je varijanta prethodne igre, samo što se poruke pišu na papirima koji se
presaviju pre nego što se dodaju sledećem. Svako dobija ''harmoniku' sa lepim
porukama i ţeljama. SU
39. BOMBARDOVANJE POHVALAMA (10').

Podelite se u grupe od po 6-8 i napravite krug. U sredini kruga će biti jedan
dobrovoljac. Zadatak onih koji ĉine krug je da radom, jedan po jedan dobrovoljcu
kaţu šta vole kod njega, šta im je privlaĉno ili koje njegove osobine cene. Pri
tom, vaţno je da budete što konkretniji i iskreniji u svojim pohvalama. zadatak
onog ko prima pohvale je da duboko diše, sluša paţljivo i nikako ne komentariše
ono što ĉuje, već samo da klimne glavom i kaţe ''Hvala'', ili ''Drago mi je što ti se
to sviĊa''. Svako će proći kroz ulogu onoga ko prima pohvale.
Posle igre voditelj moţe povesti razgovor o tome kako su se uĉenici osećali
dok su primali pohvale i koja je uloga bila lakša, hvaliti ili biti pohvaljen. SO, SR
40. LEPA REĈ GVOZDENA VRATA OTVARA (10').

Uĉenici se podele na dve grupe. Jedna grupa treba da napravi krug, to je
tvrĊava. Ostali stanu unutar kruga. Zadatak uĉenika koji su u krugu jeste da
izaĊu iz tvrĊave kroz vrata. Svaki ĉlan kruga predstavlja jedna vrata. Kroz vrata
moţe izaći kada se osobi koja predstavlja vrata kaţe nešto lepo o njoj. Ukoliko
ţele, vrata mogu otvoriti prolaz već nakon prve izjave, a mogu još najviše dva
puta traţiti da ĉuju nešto lepo o sebi. Kada se vrata otvore osoba koja ih
predstavlja, okrene se licem ka spoljašnjosti kruga i kroz ova vrata nema više
prolaska. Osobe koje izaĊu iz tvrĊave formiraju sada novi krug i igra se nastavlja,
ali su sada uloge izmenjene. Igra je završena kada svi uĉenici proĊu kroz obe
uloge. SU
11
41. NEVIDLJIVI PRIJATELJ (10').
Voditelj zalepi svim uĉenicima na leĊa prazan papir (format A4), podeli
flomastere i kaţe: Imate priliku da svom drugu ili drugarici napišete nešto lepo,
nešto što cenite kod njega, nešto što vam se sviĊa, nešto što do sada niste imali
priliku da mu kaţete. Potrudite se da svi meĊusobno i dobijete i napišete poruke.
Nemojte se potpisivati. Povremeno moćete zameniti flomastere da vaša poruka
ne bi bila prepoznata po boji flomastera.
Kada voditelj proceni da su uglavnom svi razmenili poruke, prekida igru:
Sada moţeta odlepiti papire i proĉitati šta piše na njima. Neka vam to ostane kao
poklon i uspomena na ove radionice. SO, SR
42. OSTAVI PORUKU (10').

Podelite se u parove. Osoba A ima zadatak da osobi B na leĊima nacrta neki
simbol ili napište kratku poruku, koristeći se svojim prstom kao sredstvom za
pisanje. Kad osoba A završi ''pisanje'' poruke, osoba B je odgoneta. To se
ponavlja tri puta, a zatim A i B zamene uloge. Hajde da probamo. Voditelj moţe
zadati i okvirnu temu poruke ili sugerisati da poruka bude pozitivna, ohrabrujuća,
optimistiĉna, i sl. SO, SR
43. ENERGIJA (20').

Voditelj podeli uĉenike u tri grupe i kaţe: Vaš zadatak je da u malim grupama
odredite zvuk i pokret koji najbolje izraţava energiju, snagu vaše grupe. Šta god
da je to, za sada je jedino vaţno da svi u maloj grupi znaju kako da to urade, za
koji zvuk i pokret se opredeljuju. Imate 5 minuta da se dogovorite. Pošto su se
grupe odluĉile za svoj znak, svaka grupa pokaţe ostalima dvema svoj izbor i
onda svi zajedno ponove taj zvuk i pokret da bi se video efekat kada svi uĉesnici
to rade. Voditelj zatim daje novu instrukciju: Dobro, sada smo videli kako je
svaka grupa pokazala svoju kombinaciju zvukova i pokreta kojom je predstavila
svoju grupnu energiju. Sledeći zadatak je da se u svojim malim grupama
dogovorite koja bi kombinacija od prikazane tri bila najbolji pokazatelj energije
celog odelenja. Imate dva minuta.
Voditelj zatim proverava da li su se u svim malim grupama opredelili za
odredjenu kombinaciju, i nastavlja: Stanite svi u centar uĉionice i kad odbrojim
jedan, dva, tri! izvedite onu kombinaciju zvukova i pokreta koja po mišljenju vaše
male grupe predstavlja najbolji pokazatelj energije celog odelenja. Hajde da
probamo: jedan, dva, tri!
Bilo da sve tri grupe odaberu istu kombinaciju ili razliĉite (na primer, svako
svoju) efekat je podizanje grupne energije i opšte atmosfere. SO, SR
44. VELIKI VETAR DUVA (10').

Pre poĉetka igre voditelj postavi stolice u krug i jednu stolicu izbaci. Voditelj
stane u sredinu kruga i obrati se uĉenicima: Kad kaţem-veliki vetar duva za one
koji nose farmerke, treba da ustanu svi koji na sebi imaju to što se traţi, u ovom
sluĉaju to su farmerke i da zamene mesta, odnosno, treba da se potrude da
zauzmu neku od slobodnijih stolica. Prilikom menjanja mesta jedino je dozvoljeno
sporo kretanje, i to hodanje tako što se stavlja noga ispred noge. Voditelj na
12
ovom mestu demonstrira naĉin kretanja i nastavlja sa saopštavanjem instrukcije:
Znaĉi, ne smeju se praviti veći koraci, niti trĉati. Pošto u krugu nedostaje jedna
stolica, uvek će neko ostati bez mesta. Tada onaj ko je ostao bez stolice
preuzima voĊenje igre i postavlja novi uslov. Svaki uĉenik smišlja uslov na licu
mesta, vodeći raĉuna o karakteristikama ĉlanova grupe. Da poĉnemo '' Veliki
vetar duva za sve one koji nose... sat na ruci''. SO, SR
45. ZUM-ŠKRIP (5').

Svi sede u krugu, voditelj kaţe: Zamislite da je ZUM zvuk koji stvaraju trkaĉka
kola. Ja ću poĉeti. Kao da su jedna takva koal prošla pored mene, reći ću ZUM i
okrenuću glavu na levu stranu. Sada kola prolaze pored moga suseda s leve
strane. On će reći ZUM i okrenuti glavu na levu stranu. Tako redom svako će sa
jednim ZUM da otprati kola koja idu u levo dok neko ne kaţe ŠKRIP. To znaĉi da
su kola stala i da sada idu na drugu stranu. Sada ćemo prenositi ZUM na desno
dok opet neko ne kaţe ŠKRIP, što znaĉi da su kola opet stala i da sada idu opet
na levo. Nema pravila ko će i kada reći ŠKRIP. To moţe bilo ko iz kruga kada
poćeli da promeni pravac kolima. Jedino ograniĉenje je da to moţe svako uĉiniti
samo jednom. MO, SO
46. ZLATNA RIBICA (10').

Evo imamo jednu zlatnu ribicu. Kao i sve zlatna ribica će nam ispuniti ţelju od
uslovom da je pustimo. Neka svako zamisli jednu ţelju koju bi voleo da mu bude
ispunjena. Tu ţelju će izgovoriti kada ribica bude bila u njegovim rukama. Kada
kaţe svoju ţelju pustiće ribicu tako što će je predati, to jest dobaciti nekom
drugom. Kada taj kaţe svoju ţelju, dobaciće je nekom drugom i tako dok svako
od nas ne kaţe svoju ţelju. Trudite se pri tom da vam se ţelje ne ponavljaju. SR
47. DA LI SI TI PRUI? (5')

Ovu igru je zgodno igrati u mraku, a ako je to neizvodljivo, onda svi igraĉi treba
da ţmure, u poĉetnoj poziciji, svi igraĉi stoje u krugu leĊima okrenuti centru
kruga...
Zante li šta je to PRUI? PRUI je jedno ĉudno, ali izuzetno simpatiĉno
ĉlankovito biće koje ĉezne za ljubavlju. Njegova nevolja je u tome što to ne moţe
da saopšti ljudima oko sebe, jer je nem i nepokretan. MeĊutim, dovoljno je da ga
dodirnete i da osetite svu ĉaroliju ljubavi i prijateljstva i da postanete deo njega,
postanete PRUI. Zato ga vredi potraţiti i dodirnuti. Sada svi ţmurite. Koga
dotakne po ramenu, on će postati PRUI. To ćete raditi na sledeći naĉin: kada
dodirnete nekoga, pitajte ga: ''Da li st ti PRUI?'' Ako nije PRUI, taj koga ste pitali
reći će vam: ''Nisam , a da li si ti PRUI?'', odgovorite mu da niste i krenite dalje.
Traţite dok ne dodirnete nekoga ko na pitanje: ''Da li si ti PRUI?'', ćuti. To je znak
da je on PRUI. Tada otvarate oĉi i hvatate se za ruku sa onim ko je PRUI. Tada i
vi postajete PRUI, ponašate se kao PRUI, kada neko naleti na vas i pita vas ''Da
li si ti PRUI?''. Lanac PRUI-a lagano raste, dok svi ne postanemo PRUI,
ĉlankovito biće puno ljubavi. SO, SR
13
48. DRAGA, DA LI ME VOLIŠ? (5').
Svi sede u krugu. Idemo u krug jedan po jedan. Svako od vas će da se obrati
svome susedu s leve strane, sa reĉima: ''Draga, da li me voliš?'', njegov sused
treba da odgovori:''Da draga, volim te, ali nikako ne mogu da ti se nasmešim'',
naravno on to mora govoriti tako da se ne nasmeje.
Oni uĉenici koji se ipak nasmeju ispadaju iz igre. SO, SR
49. IMA LI MEMLE U VAŠIM MUŠTIKLAMA? (10').

Svi sede u krugu. Idemo u krug jedan po jedan, svako od vas će da se obrati
svom susedu sa leve strane sledećim reĉima: Ima li memlaeu vašim
muštiklama? Sused treba da odgovori: Ne, ali pitaću svoga komšiju, a zatim da
se okrene onome ko sedi sa njegove leve strane, i ponovi pitanje: Ima li memle u
vašim muštiklama? Pazite, pitanje i odgovor treba da izgovorite tako, da vam se
nikako ne vide zubi dok govorite, kao i da se ne nasmejete. Hajde da probamo.
SU
50. GLASANJE (5').

Radioniĉarska pravila su ispisana na tabli ili panou. Svaki uĉenik stavlja zvezdicu
pored onog pravila koje mu se najviše dopada. SO, SR
51. ZRACI UPOZNAVANJA (5').

Nacrtati na tablu ili pano sledeći crteţ (slika 1): Svaki uĉenik izvlaĉi strelicu od
sredine kruga ka napolje, koja oznaĉava koliko posle ove radionice poznaje
uĉenike u svom razredu. Svaki uĉenik crta svoju strelicu u drugom pravcu, kao
jedan od sunĉevih zraka. SU
52. TALAS RASPOLOŢENJA (5').

Na tabli ili većem papriu nacrta se jedna horizontalna linija. Na njoj se oznaĉe
kljuĉne taĉke, koje predstavljaju aktivnosti na jednoj radionici i ispod svake taĉke
se oznaĉi koju aktivnost predstavlja. Vertikalno linija oznaĉava pozitivna
rasoloţenja (gore) i negativna raspoloţenja (dole), (slika 2). Svaki uĉenik oznaĉi,
za svaku aktivnost ponaosob, koliko mu je bila prijatna odnosno neprijatna. Ova
evaluacija se moţe vršiti i tako što će svaki uĉenik dobiti svoj listić sa nacrtanim
14
grafikonom u koji će uneti svoje ocene, a njihovim spajanjem će se dobiti ''talas
raspoloţenja''. SR, SO
53. KOLIKO ME JE DOTAKLO...(5')

Nacrtati na tabli ili panou sledeći crteţ:
Svaki uĉenik savlja svoj znak (taĉku, zvezdicu) u onaj segment kruga koji
oznaĉava u kolikoj meri ga je ova radionica dotakla.
Ova evaluacija se moţe koristiti i na mlaĊim osnovcima. U

tom sluĉaju uĉenicima treba reći da stave svoj znak na onaj deo
kruga koji oznaĉava u kojoj meri im se ova radionica dopala. SU
15
54. LINIJA DOPADANJA (5').
Na tabli ili velikom papiru nacrtati dugaĉku liniju. Jedan kraj te linije se obeleţi sa:
radionica mi se veoma dopala, a njen drugi kraj se obeleţi sa: radionica mi se
uopšte nije dopala. Uĉenici treba da stave svoj znak na nekom mestu na toj liniji
koja najviše odgovara njihovom doţivljaju radionice. SU
55. OCENITE NAS (5').

Danas imate priliku da vi nas ocenite. Na papirićima koje ćemo vam dati, napišite
ocenu od 1-5 u zavisnosti koliko vam se dopala ova radionica.
Nemojte se potpisivati. MO, SO
56. MAHNITE ILI ODMAHNITE (5').

Evo još jedne prilike da pokaţete kako vam se današnja radionica dopala. Ako
vam je danas bilo zanimljivo i lepo, mahnite mi obema rukama, kao da ste vrlo
obradovani. Ako vam je bilo dosadno, vi odmahnite jednom rukom.
Pošto ova evaluacija voditelju ne daje materijalne

pokazatelje koje moţe naknadno da analizira, potrebno je da u
momentu kada deca evaluiraju, diskretno i brzo prebroji pozitivne i
negativne utiske, kako bi stekao uvid u uspešnost radionice. SU
16
57. META (5').
Na velikom papiru nacrta se krug podeljen na onoliko iseĉaka koliko je aktivnosti
koje se procenjuju, a svaki iseĉak je oznaĉen svojim imenom (Slika 3.). Uĉenik u
svaki iseĉak crta taĉku ili krstić, i to bliće središtu što mu se aktivnost više
svidela, a dajle od centra ako mu se manje svidela. SU
58. KONFLIKTORAZMRSIVAĈOMETAR (5').

Svaki uĉesnik dobija list papira sa sledećim crteţom ( Slika 4.). Svaki uĉenik na
svom listu ubeleţava za sebe taĉku gde se nalazio na poĉetku ovog programa i
taĉku gde se nalazi sada, nakon ove radionice. Listovi ostaju kod uĉesnika. SO,
SR
59. SEMAFOR OSEĆANJA (5').

Na papirima koji se podele svim uĉenicima nacrtani su likovi koji prikazuju
razliĉita osećanja (Slika 5). Od uĉenika se traţi da saopšte kako su se na toj
radionici osećali, i to ko što će kruţiti sva ona lica (osećanja) koja su kod njih
preovladavala tokom rada.
17
18
60. KAD ĈUJEM... ZNAĆU (5').
Nacrtati na tabli ili panou sledeći crteţ
Svaki uĉenik ubeleţava svoju zvezdicu u odgovarajući segment obe

polovine kruga, kao pitanja postavljena na panou. SO, SR
61. KOME ĆU DA KAŢEM (5').

Voditelj kaţe: Razmislite malo o tome gde i sa kim ćete moći da upotrebite ove
Ja-poruke da biste bili saslušani: sa roditeljima, bratom, sestrom, nastavnicima,
drugovima u razredu, drugovima van škole... Sad svi u krug izaberite i kaţite
jednu od ovih situacija za koju mislite da ćete u njoj moći da izgovorite ja-poruku
da biste bili saslušani i jednu u kojoj mislit da to nećete moći. SO, SR
62. DA NE ZABORAVIM NOVU IDEJU (5')

Nacrtati na tabli ili panou veliku sijalicu. U sijalicu svaki uĉesnik upisuje/ucrta svoj
znak/reĉ/reĉenicu koja će ga podsetiti da kad se naĊe u sukobu obrati paţnju na
potrebe (i svoje i tuĊe). SO, SR
19
63. U TUĐIM CIPELAMA (5')
Nacrtati na tabli ili panou sledeći crteţ (slika 6). Svaki uĉenik ubeleţava najviše
dva znaka plus u one cipele koje mu nije teško da zamisli da obuje (tj. kod onih
osoba u ĉije uloge mu nije teško da se uţivi) i jedan minus u onu cipelu koju bi
mu bilo jako teško da obuje (tj. teško bi se uţiveo u tu ulogu). SO, SR
64. KORISTOMETAR (5').

Na tabli ili velikom papiru nacrtati 3 duge horizontalne strele. Na njima će svaki
uĉenik ubeleţiti taĉku koaj oznaĉava u kolikoj meri mu se ĉini da će u
svakodnevnim situacijama znati kako da reaguje:
• kada oseća da je odbaĉen

• kada poĉinje da odbacuje nekog
• kad primeti da neko drugi odbacuje nekog
Svaka od ovih stavki prikazana je jednom strelom. SO
65. VLADOBES (5').

Na tabli ili velikom papiru napisati jedan ispod drugog brojeve od 1 do 10. Svaki
broj oznaĉava koliĉinu vladobesa, a vladobes je simboliĉna, izmišljena jedinica
kojom oznaĉavamo snagu za ovladavanje besom. Na primer, ako procenite da
ćete u nekoj budućoj svakodnevnoj situaciji moći vrlo dobro da ovladate besom,
onda izaberite vladobes 10. Ili, ako vam se u ĉini da je verovatnije da će vas bes
20
preplaviti, a vi pred njim ostati nemoćni, izaberite manju koliĉinu vladobesa. Neka
svako od vas priĊe tabli i pored odabranog broja vladobesa, stavi svoj znak. SO
SAMOSTALNE IGRE
U ovoj kategoriji nalaze se igre koje su u radionicama korišćene i kao

uvodne i kao završne, ili su sluţile kao kontekst u okviru koga je graĊena
struktura pojedinih radionica.
U okviru samostalnih igara nalaze se neverbalne igre ĉija je osnovna
funkcija da opuste uĉesnike (igre pod brojem 66-72), motoriĉke igre (73-74), igre
koje podstiĉu opaţanje i doţivljaj realnosti razliĉitim ĉulima (75-79), nekoliko
varijanti pantomime (80-85), igre koje podstiĉu verbalnu divergenciju (84-94), i na
kraju, igre koje podstiĉu decentraciju i aktivno slušanje (95-97)
66. OGLEDALO RUKU (5').

Izaberite sebi para i stanite jedan naspram dugog sa rukama podignutim u visini
ramena, isruţenim ka paru, koji je zauzeo isti poloţaj. Neka vam dlanovi budu
što bliţi, ali se ne dodirujte. Jedan u paru će biti voĊa i on će pomerati ruke u
raznim pravcima, ali uvek dlanovima okrenutim ka svom partneru. Partner će
pratiti ove pokrete svojim rukama, trudeći se da bude što taĉniji u oponašanju,
kao u ogledalu. Na moj znak, posle nekoliko minuta, zamenićete uloge. Ne
zaboravite da je ovo igra saradnje, a ne takmiĉenja. SU
67. POVERENJE (20').

Uĉionica se pre igre razmesti tako da po sredini budu klupe i stolice, koje
predstavljaju prepreke. Voditelj kaţe: Podelićete se u parove, jedan u paru je
voditelj, drugi ima povez preko oĉiju ili ţmuri. Voditelj ima zadatak da paţljivo i
sigurno vodi svog para izmeĊu prepreka, pazeći da se ovaj ne udari ili ne naleti
na nešto. To se radi bez reĉi tako što svog para drţite desnom rukom za levo
rame i vodite ga.
Posle nekoliko minuta, zamenićete uloge i ponoviti igru. Posle igre, voditelj moţe
postavljati pitanja o tome kako su se ĉlanovi grupe osećali tokom igre, u kojoj
ulozi im je bilo lakše ili prijatnije i zašto. SU
68. ISPREPLETANE RUKE (15').

Voditelj podeli uĉenike na grupe od po petoro i kaţe: Dve ruke mogu da se
rukuju, ĉetiri mogu da naprave stolicu u koju neko moţe da sedne, šest moţe da
napravi krug, itd. Vaš zadatak je da smislite bar tri nova naĉina na koji se vaših
deset ruku moţe uplesti, ukrstiti. Pri tome, neke mogu biti u figuri koju napravite,
a neke ostati slobodne, nije neophodno da svih deset uĉestvuju u toj neobiĉnoj
kompoziciji. Jedino je bitno da svaki ĉlan grupe da bar jednu svoju ruku. Prvo
eksperimentišite, isprobavajte razne naĉine ukrštanja, a onda izaberite tri koja
vam se najviše dopadaju. Smislite za njih imena, na šta vas podsećaju, mogu li
biti simbol za nešto?
Voditelj daje uĉenicima 15 minuta da osmisle svoje kompozicije, a onda svaka
grupa predstavlja ono što je osmislila i govori ime za svaku kompoziciju. SO, SR
21
69. NARAVI REĈ SVOJIM TELOM (15')
Deca oblikuju reĉ ili reĉenicu tako što svako dete zauzimajući odgovarajući
poloţaj tela oblikuje po jedno slovo. MO
70. ZAĈARANI ZAMAK (10').

Uĉenici stoje u krugu i drţe se za ruke, trudeći se da krug bude što veći. Voditelj
kaţe: Ova igra se zove ZAĈARANI ZAMAK. Svi uĉenici koji se drţe za ruke
predstavljaju zidine zamka. Zidine imaju kapiju, to su dva uĉenika koji se na drţe
za ruke i koji stoje na pola metra razdaljine. U krugu, to jest u zidinama zamka,
nalazi se zatvorenik. On ima vezane oĉi, a njegov zadatak je da naĊe kapiju.
Zatvorenik se kreće po unutrašnjosti kruga, ali ne sme rukama da dodiruje ostale
uĉenike dok traţi kapiju. Kako će onda pronaći kapiju? Kreće se prateći zvuk, jer
oni koji ĉine zidine zamka sve vreme proizvode razliĉite zvuke: zviţde, pevaju,
huĉe kao vetar, itd. Samo ona dvojica koja su kapije zamka ćute. Zatvorenik prati
zvuk, tamo gde se ništa ne ĉuje, tu su kapije, tu će on probati da naĊe put do
slobode. Kad naĊe kapiju, drugi uĉenik ga zamenjuje. Hajde da probamo! MO
71. NEVIDLJIVA LOPTA (15').

Voditelj podeli uĉenike u parove i kaţe: U ovoj igri aktivnost se odvija u parovima
bez korišćenja govora. Prvi ĉlan u paru treba da zamisli neku igru sa loptom npr.
fudbal, tenis, odbojka, i sl. i da je zapoĉne. Drugi ĉlan para treba da prepozna tu
igru i da je prihvati. Posle nekog vremena, drugi ĉlan para zapoĉinje novu igru,
takoĊe bez upotrebe reĉi, koju sada prvi prepoznaje i prihvata. Vaţno je da
tokom igre partneri sinhronizuju pokrete, kao da u igri zaista koriste loptu, a da
pri tom ništa ne govore. Svaki uĉesnik treba da barem dva puta promeni igru sa
loptom.
Nakon igre sa uĉenicima se vodi razgovor o tome kako im se ova aktivnost
dopala, koje igre su isprobali, da li su imali teškoća prilikom sporazumevanja i
sinhronizovanja pokreta, kako su te teškoće prevazilazili. SU
72. LOVAC I ZVEĈARKA (10').

Ustanite i uhvatite se za ruke, tako da napravite što veći krug. Unutar kruga su
dva igraĉa koji igraju lovca i zveĉarku. Lovac treba da uhvati zveĉarku, ali posao
mu je oteţan - ne sme da gleda (ima povez preko oĉiju). Zveĉarka zveĉi (ima u
ruci zveĉku, konzervu sa pasuljem) i beţi od lovca unutar kruga. Lovac pokušava
da je uhvati na osnovu zvuka koji prati, kada je uhvati, drugi par zapoĉinju igru.
MO
73. PRIKRIVENI DIRIGENT (10').

U ovoj igri svi mi predstavljamo orkestar, a jedan od nas, koga budemo odabrali,
biće dirigent. Dirigent pravi razliĉite pokrete rukama i glavom (ĉeška se, briše
nos, pljeska, klima glavom, itd), a orkestar ga gleda i oponaša ono što on radi.
Detektiv će izaći iz sobe dok se dogovorimo ko je dirigent. Posao detektiva neće
biti lak, jer dirigent menja pokrete, i to u trenutku kad ga detektiv ne gleda. Ni
orkestar mu neće mnogo pomoći, jer se trudi da neprimetno posmatra ponašanje
svog dirigenta. Detektiv ima pravo da tri puta pogaĊa ko je dirigent, ako ne
22
pogodi, zamenjuje ga drugi igraĉ i igra se ponavlja.
Igra naroĉito postaje zabavna kada voditelj predloţi da detektiv bude
dirigent, tako da orkestar oponaša pokrete detektiva. SU
74. ZMAJEVI (10').

Deca se podele u male grupe od po šest do osam ĉlanova i stoje u nizu, jedan
iza drugog tako da svako uhvati svoga prethodnika oko struka. Sada ste vi
zmajevi, mladi i razigrani. Kao svim mladuncima, npr. malim kuĉićima, omiljena
vam je zabava da lovite svoj rep. Znaĉi glava zmaja, prvi u koloni, pokušaće da
uhvati svoj rep, odnosno poslednjeg u koloni. Svi izmeĊu treba da se trude da to
spreĉe, tako što će se kretati tamo-amo, uvrtati, ali nikako ne sme puštati onog
ispred sebe. Kada glava uspe da uhvati rep, onda ide na kraj kolone i postaje
rep. Drugi u nizu će postati glava i sada će on pokušavati da uhvati poslednjeg.
MO, SO
75. GLAS (15') .

Deca sede u krugu, voditelj kaţe: Izabraćemo jednog dobrovoljca koji će sesti
ovde, u sred kruga, i vezaćemo mu oĉi. Ja ću ići oko kruga, i koga dotaknem, taj
treba da se obrati onome u krugu, ali izmenjenim glasom. Moţe da ga pozove po
imenu ili da mu kaţe nešto drugo, ali tako da izmeni glas da ne bude odmah
prepoznatljiv. Zadatak onoga u krugu je da pogodi ko ga je zvao. Kada pogodi,
onaj ĉiji je glas prepoznao ulazi u krug, vezujemo mu oĉi, pa sad on pogaĊa. MO
76. POGODITE ŠTA JE... (ZVUCI) (15').

Ovde imam nekoliko boĉica u kojima se nalaze razne stvari. Ja ću svaku boĉicu
protresti, a vaš zadatak će biti da na osnovu zvuka pogodite šta je u boĉici.
Za ovu igru voditelj u neprozirne boĉice moţe staviti klikere, kamenĉiće,
novĉiće, dugmeta, vodu, pesak, pirinaĉ, itd. Posle pogaĊanja moţe se
razgovarati o tome na šta nas podsećaju razliĉiti zvuci, da li zvuci mogu biti
veseli ili tuţni, da li je bilo teško ili lako pogoditi. MO
77. POGODI ŠTA JE... (DODIRI) (15').

Ovde imam jednu vreću u kojoj se nalazi mnogo predmeta od razliĉitih materijala:
gume, drveta, metala, itd. Vaš zadatak je da stavite ruku u vreću, i ne gledajući,
na osnovu dodira, da pogodite od ĉega je predmet napravljen.
Varijanta ove igre izgleda tako što onaj ko stavlja ruku u vreću ne pogaĊa
materijal od koga je predmet napravljen, već saopštava samo svoj doţivljaj tog
materijala, a ostali pogaĊaju šta je u pitanju (na primer, za vatu: ''To je nešto
mekano, neţno, lagano...''). Kasnije se razgovor moţe voditi o tome kakva
osećanja u nama budi dodirivanje razliĉitih materijala, koliko je svet dodira vaţan
u doţivljavanju realnosti, na šta nas neki kvaliteti koje opaţamo dodirom
podsećaju, itd. SU
78. POGODI ŠTA JE... (NJUŠKANJE) (15').

Ovde imam nekoliko boĉica u kojima su neke stvari koje razliĉito mirišu.
Zatvorićete oĉi, a ja ću vam dati da pomirišete ono što je u boĉici, pa ćete zatim
23
reći, na osnovu mirisa, šta je unutra. Hajde da probamo.
Voditelj prilazi svakom ponaosob i daje mu da pomiriše boĉicu. Ukoliko je
broj uĉenika veliki, jednu boĉicu moţe pomirisati više uĉesnika. Kad se isprobaju
razliĉiti mirisi, moţe se razgovarati o tome kakve asocijacije, misli i osećanja u
nama izazivaju pojedini mirisi, kako bi nam svet izgledao kad stvari ne bi imale
miris, koji su naši omiljeni mirisi, moţemo li opisati neko mesto samo na osnovu
mirisa, ima li stvari koje ne mirišu? SU
79. UKUS, DODIR, MIRIS (20').

Voditelj podeli uĉenike u tri pribliţno jednake grupe i kaţe: Vaš zadatak će biti da
pantomimom pokaţete ostalima šta ste pomirisali, dodirnuli ili osetili ĉulom
ukusa. Svaka grupa će predstavljati po jedno od ova tri ĉula. Grupa A ĉulo
mirisa, grupa B ĉulo ukusa, i grupa C ĉulo dodira. Svaka grupa će se meĊusobno
dogovoriti šta će ostalima prikazati da je dodirnula, pomirisala ili probala, a ostali
će pogaĊati šta je to bilo. Pri tom imate pravo da pokaţete po pet stvari koje
ostali pogaĊaju, trudite se da smislite što neobiĉnije stvari, kao na primer
dodirnuti vruću peglu, ili lepljiv papir, ili pomirisati prţeni luk, ili jesti lubenicu.
Dakle pokazaćete ne samo miris, ukus, već i šta jedete, šta mirišete ili šta
dodirujete. Imate 5 minuta da se dogovorite šta ćete pokazati. SO, SR
80. TEMA (30').

Podelićete se u grupe od po šestoro. Svaka grupa će dobiti jednu reĉ, temu, koju
treba pantomimom da predstavi ostalim grupama, koje će pogaĊati šta je tema.
Temu moţete razraditi i kao malu priĉu, ukoliko vam je tako jednostavnije da je
objasnite.
Teme: ĉekanje, traţenje, posmatranja, zaljubljivanje, zadivljenost, izvinjenje,
pomirenje, nerazumevanje. SO, SR
81. RITMIĈNA PANTOMIMA (15').

Voditelj odabere jednog uĉenika koji treba da pljeskajući rukama ili udarajući
rukom o sto stvara jednostavan ritam, kao metronom. Ostali uĉenici se podele u
parove i imaju sledeći zadatak: osoba A pantomimom pokazuje jednostavnu,
svakodnevnu radnju, kao što je seĉenje hleba, pranje zuba, pijenje iz ĉaše, a
osoba B pljeska rukama menjajući ritam, što osoba A treba da prati. SU
82. LANĈANA PANTOMIMA (15').

U ovoj igri priĉa se prenosi od jednog do drugog igraĉa neverbalno, pomoću
pantomime. Od uĉenika zainteresovanih za ovu igru voditelj formira grupu
pantomimiĉara, a ostali uĉenici su publika. Prvi pantomimiĉar ostaje u prostoriji a
ostali pantomimiĉari izaĊu van prostorije. Voditelj mu onda kaţe sledeću
instrukciju: Paţljivo slušaj priĉu koju ću ti ispriĉati. Tvoj zadatak je da zapamtiš i
da je što bolje preneseš sledećem ĉlanu tvoje grupe, ali koristeći se iskljuĉivo
pantomimom. Zatim glasno proĉitati priĉu tako da je ĉuju i pantomimiĉar i
publika.
Kada se prvom ĉlanu ispriĉa priĉa, poziva se drugi ĉlan pantomimiĉar da
uĊe u prostoriju, i voditelj mu kaţe: Tvoj zadatak je da paţljivo posmatraš šta će
24
ti pantomimom pokazati prvi ĉlan tvoje grupe. Pri tome nemaš pravo ništa da
pitaš, već se potrudi da ono što vidiš što bolje zapamtiš, kako bi mogao
pantomimom da istu priĉu preneseš sledećem ĉlanu grupe.
Tako se igra nastavlja, a poslednji uĉesnik u igri ispriĉa priĉu onako kako ju
je razumeo. SO, SR
83. GLUMAC PRED OGLEDALOM (10').

Podelite se u parove. Osoba A je ogledalo, osoba B glumac. Glumac se ogleda, i
pravi razliĉite pokrete, koristeći ruke i lice, npr. maţe trepavice, ĉešlja se, stavlja
ruţ, itd. Ogledalo se trudi da ga što bolje imitira. Posle dve minute, na moj znak
zamenićete uloge. MO,SO
84. PAROVI U OGLEDALU (5').

Staćete u dva reda, okrenuti jedni prema drugima. Jedan ĉlan para će da
zauzme neku pozu, a ovaj drugi je njegovo ogledalo, i trudiće se da zauzme istu
pozu. Posle izvesnog vrmena parovi zamenjuju uloge. SU
85. RECEPCIONER (15')

Grupa treba da sedne tako da formira oblik potkovice. Oni predstavljaju, svi
zajedno recepciju u hotelu, odnosno, recepcionera. Jedan ĉlan grupe igra
hotelskog gosta, koji je neĉim nezadovoljan i dolazi da se ţali na recepciji. Svoj
problem on izraţava pantomimom, a recepcioner (odnosno svi ostali),
pokušavaju da postavljanjem pitanja otkriju šta gost ţeli da kaţe (moţe se
zamisliti da gost ne zna ni jedan drugi jezik osim svog maternjeg, a dolazi iz
Tunguzije, tako da mora da se koristi pantomimom). Gost objašnjava sve dok
nije preneo potpuno taĉno sadrţaj poruke, koju će dobiti ispisanu na papiru.
Kada je poruka shvaćena, gost uzima neko mesto za recepcijom, a neko drugi
igra gosta.
Primeri za poruke nezadovoljnog gosta:
Traţio sam sobu sa pogledom! Mislio sam da pogledom na more, a

ne na parking!
Moj muţ je u zatvoru zato što je fotografisao statuu na glavnom

trgu. Ţelim da pozovem moju ambasadu.
Moja ţena leţi sa glavoboljom. Imate li aspirin?
Nemojte misliti da sam luda, ali duh svake noći dolazi u moju sobu,
pri tom mi peva ' Tvoja mala ruĉica se smrzla...'' Ţelim da promenim
sobu.
Jedan ĉovek sa crvenom bradom me je pratio na ulici. Ako pita za

mene, nemojte reći da ste me ikad videli.
25
Nisam oka sklopila zbog komaraca. Imate li sprej protiv insekata?
DoĊite! leteći tanjir se spušta na parking!
Izgubila sam novĉanik juĉe u akvarijumu. Moţete li da im

telefonirate i pitate da li je naĊen?
Moţete li mi reći adresu Kluba konstruktora drvenih brodića u boci?

SO,SR
86. VELIKO-MALO (10')

Sedimo u krugu. Evo jedne zanimljive igre u kojoj se pojavljuju dve kljuĉne reĉi:
VELIKO i MALO. Svako će u reĉenici koju kaţe koristiti ove dve reĉi i to na
sledeći naĉin, na primer: ''Na velikom petlu je mali oblak''. Sledeći će nastaviti:
' Na malom oblaku je velika tufna' , i tako redom, svako nastavlja tako što
ponavlja kraj reĉenice svoga prethodnika i dodaje nešto novo.
Ako deca ţele da nastave igru, moţete je igrati reĉima

MOKRO-SUVO ili KRIVO-PRAVO. MO
87. ŠTA BI BIO KAD BIO BIO... (15').

Sad ćemo igrati jednu novu i neobiĉnu igru koja se zove ''Šta bi bio kad bi bio...''
U njoj moţete pokazati koliko ste pronicljivi i koliko dobro zakljuĉujete, kao i
koliko se dobro meĊusobno poznajete. Evo kako se igra: jedan od nas će biti
osoba X. Zatim se ''detektiv'' vraća i kreće da u krug, svakom ponaosob postavlja
pitanje koje uvek poĉinje sa '' Da li ta osoba... šta bi bila?'' Detektiv postavlja
svakom uĉesniku drugaĉije pitanje i na osnovu odgovora koje dobija od svih
redom u krug, trudi se da zakljuĉi ko je osoba X. Ima pravo da tri puta pogaĊa,
ako ne pogodi, onda se javlja novi ''detektiv'' i igra se ponavlja. ''Detektiv' moţe
pitati šta bi bila ta osoba da je ţivotinja, drvo, kuća, automobil, nameštaj, boja,
muzika, itd, a ostali igraĉi treba da paze da njihovi odgovori ne asociraju isuviše
direktno na osobu X, jer će onda zadatak detektiva biti isuviše lak (naravno, ne
treba da se trude ni da mu daju jako daleke asocijacije, jer onda neće nikad
pogoditi). SO, SR
88. RAZLIĈITE NAMENE (20').

Podelite se u grupe od po petoro. Vaš zadatak je da napravite listu od 10 naĉina
na koje se ĉarapa moţe iskoristiti osim svoje uobiĉajene namene. Za to imate 10
minuta. Kad završite svaka grupa će objasniti drugima svoje tri najbolje ideje. SU
89. AMBLEMI (30').

Radićete u grupama od po petoro. Dobićete jednu reĉ koja predstavlja amblem,
tj. znak nekog zamišljenog društva, udruţenja, pokreta, kluba. Treba da smislite
kako je došlo do toga da baš ta reĉ postane simbol, tj. amblem, šta se njom
predstavlja, i kada se koristi, u kojim prilikama. Na kraju moţete smisliti i moto
26
koji ide uz vaš amblem. Kad grupe smisle obrazloţenje amblema, predstavljaju
ostalima do ĉega su došli. Reĉi-amblemi: sveća, pero, šolja, udica, knjiga,
ĉarapa... SO, SR
90. TO MI MNOGO ZNAĈI (45')

Za ovu igru potrebno je da svaki uĉenik donese neku sitnicu, predmet koji mu
mnogo znaĉi, za koji je emotivno vezan (na primer: fotografiju, kartu za bioskop,
razglednicu, itd)
U grupama od po ĉetvoro, ispriĉaćete jedni drugima istoriju svog dragog
predmeta, a onda ćete na osnovu pojedinaĉnih priĉa napraviti jednu zajedniĉku
za celu svoju grupu, koja će sadrţati sve pomenute elemente, tako da će ta
zajedniĉka priĉa sadrţati sve prethodne, ali biti i sasvim nova. Za to imate 20
minuta. Kad završite, svaka grupa će ostalima predstaviti svoju priĉu.
Priĉe se mogu predstavljati pantomimom, dramatizovati, likovno uobliĉiti, ili
samo prepriĉati, zavisno od atmosfere i ţelja uĉesnika. SO, SR
91. STVARI NISU ONO ŠTO IZGLEDA DA JESU (20').

Voditelj podeli odeljenje na grupe od po 6-7 ĉlanova i kaţe: Vaš zadatak će biti
da smislite tri stvari za koje ova obiĉna, školska stolica moţe posluţiti, osim za
sedenje. Za to imate 10 minuta, a onda će svaka grupa izneti svoje predloge.
Neka bar jedan od tri predloga bude vrlo neobiĉan, nešto što će nas sve
iznenaditi. MO, SO
92. KAKO BI TO IZGLEDALO KAD BI... (15').

U ovoj igri moţete pokazati koliko ste maštoviti. Evo kako se igra: ja ću vam
postavljati pitanja koja izgledaju na primer ovako: ''Kako bi to izgledalo kad bi
drveće hodalo?'', a onda redom u krug, svako da svoj odgovor koji treba da bude
što neobiĉniji i neverovatniji, kao što je uostalom i samo pitanje. Hajde da
probamo. Voditelj posle odredjenog broja pitanja koje sam postavlja, moţe
uĉesnicima ponuditi mogućnost da i oni postavljaju pitanja, a zatim se moţe
povesti razgovor o tome koji su odgovori bili najĉudniji, najneobiĉniji, najsmešniji,
za koja je pitanja bilo najteţe smisliti odgovor i zašto, koje bi bile posledice
postavljenih situacija itd. Voditelj moţe koristiti sledeća pitanja (i naravno sam
smisliti mnoga druga): Kako bi to izgledalo kad bi leti umesto kiše tekla limunada,
kad bi zimi mesto snega sitan šećer padao, kad bi ljudi umesto da govore mogli
samo da pevaju, kad bi nebo bilo zeleno, i lišće plavo, kad bi ljudi imali peraja,
kad bi ţivotinje govorile, kad bi se ljudi smanjivali umesto što rastu, itd, itd... SU
93. KO SAM JA? (20')

U ovoj igri moţe da uĉestvuje najviše 15 uĉesnika. Svaki uĉesnik dobija po jednu
cedulju na kojoj će napisati ime neke poznate liĉnosti iz istorije, umetnosti, filma,
stripa, sporta... Onaj ko je napisao cedulju, lepi je selotejpom na ĉelo osobe koja
sedi sa njegove leve strane. Tako svi dobijaju natpis sa imenom osobe koju treba
da otkriju. Odgonetanje se odvija tako što prvi u krugu poĉinje sa postavljanjem
pitanja na koja je moguće odgovarati samo sa DA ili NE i dokle god su odgovori
27
potvrdni on ima pravo da pita. Ĉim dobije odgovor NE, sledeći u krugu poĉinje sa
pitanjima. Igra se nastavlja dok svi ne pogode ' ko su''. SO, SR
94. PRIĈAM TI PRIĈU (10').

Sada ćemo svi zajedno pokušati da napravimo jednu priĉu. Neko će zapoĉeti
priĉu, reći će jednu reĉ i tu istu reĉ zapisati na papiru koji ću vam dati. Potom će
papir dati drugu do sebe. On će ponoviti prethodnu reĉ i dodati novu koju će i
zapisati, i tako redom. Znaĉi, svako će ponoviti sve što su rekli i pre njega i
smisliti nastavak, tj. još jednu reĉ. To na kraju treba da bude naša zajedniĉka
priĉa. Pri tome treba da se trudite da priĉa bude što neobiĉnija. SO, SR
95. SVE IMA BAR DVE STRANE (20').

Konfliktne situacije lakše je rešavati ako sagledamo svoje, ali i tuĊe potrebe, ako
se bar za tren stavimo na mesto osobe sa kojom smo se sukobili. Evo jedne
veţbe u kojoj to moţemo isprobati. Zamislite blisku osobu sa kojom ste se
nedavno sukobili (roditelj, brat, sestra, drug ili drugarica...), oko ĉega ste se
sukobili, detalja sukoba. Zatim na papiru napišite kako je sukob izgledao viĊen
oĉima te druge osobe. Dakle, kako se ta osoba osećala, šta je doţivela,
oĉekivala...Pišite u prvom licu jednine, kao da ste ta druga osoba. Kad svi
napišu, voditelj pita: Kako vam sada izgleda sukob? Kako ste se osećali u
poloţaju druge osobe? Da li ste nešto novo saznali o sebi, drugoj osobi i vašim
odnosima? SO, SR
96. SLUŠAJ PAŢLJIVO (20').

Ovu igru radićemo u grupama od po troje. Osoba A će ispriĉati neku anegdotu ili
zanimljivu priĉu iz svog ţivota, u roku od nekoliko minuta. Osoba B paţljivo
sluša, hvatajući beleške. Osoba C će ponoviti ono što je osoba A ispriĉala, što je
taĉnije moguće, a na kraju će osoba B ispraviti ono što je eventualno pogrešno
reĉeno ili što je ispušteno. Zatim se menjaju, tako da svako proĊe kroz sva tri
zadatka. SO, SR
97 OGLEDALO MOJE KAŢI MI... (15').

Svi stoje u krugu, voditelj kaţe: U ovoj igri zadatak je da pantomimom i mimikom
pokaţete kako izgledate kada ste ljuti. Jedan će stati u sredinu, nama okrenut
licem i pošto malo razmisli i seti se neke situacije u kojoj je bio vrlo ljut, svoju
ljutnju će nam pokazati pokretom, izrazom lica i stavom tela. Mi ostali ćemo to
ponoviti, trudeći se da verno preslikamo njegovo ponašanje, a on će imati priliku
da sebe na taj naĉin, vidi kao u ogledalu. Hajde da probamo.
Voditelj poziva dobrovoljce da pokaţu svoju ljutnju, to se igra onoliko dugo
koliko ima uĉenika koji ţele da probaju, a zatim voditelj moţe dati nova osećanja
koja treba prikazati: dosadu, uvreĊenost, veselje, bes, ljubomoru, itd. SU
28

Katalog Igara

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Katalog Igara

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Preuzeto iz knjige: „Vršnjačka medijacija – od svađe slađe“

Izdavač: Kancelarija nemačke agencije za tehničku saradnju - GTZ

Ova kategorija sadrţi igre predstavljanja i upoznavanja, neverbalne igre

1.KOD TEBE MI SE SVIĐA (10').

3. IMENA I PRIDEVI (5').

4. IMENA A-HA (10').

8. PITAJ ME-PITAM TE (15').

Treba izbeći da se u diskusiji prepriĉavaju postavljena

9. LEĐA UZ LEĐA (10').

10. PRAVLJENJE BEDŢEVA SA SLIĈICAMA (15').

Voditelj moţe da modifikuje ovu instrukciju zavisno od toga koliko

11. PRAVLJENJE BEDŢEVA SA PORUKAMA LIĈNE PRIRODE (15')

12. SLIĈNOSTI I RAZLIKE (10').

13. ZNAM ŠTA VOLIM (20').

14. ZNAM ŠTA VOLIM I ŠTA NE VOLIM (20').

15. RUKOVANJE (10').

16. GRIMASE (15').

17. IMITIRANJE (5')

• kako hoda fudbaler koji se vraća sa utakmice

Voditelj moţe traţiti od dece još neku ideju, ko bi se mogao imitirati.

19. TALAS (5').

20. JA ŠAPATOM, A TI GLASNO... (10').

21. TRAŢIŠ ME-TRAŢIM TE (10').

22. ATOM (5').

23. POMEŠAJ SE (10')

24. GODIŠNJA DOBA (5').

25. JEDAN, DVA ILI TRI? (10').

26. DA-NE (5').

Osim ovih reĉi (DA-NE), mogu se koristiti i reĉi HOĆU-

27. NE VOLIM KADA MI NEKO (15').

28. OSOBINE KOJE CENIM KOD SEBE (25').

Uĉesnicima je po pravilu teško da napišu ono što cene kod

Kada svi uĉesnici ispišu osobine, voditelj zatraţi da formiraju parove i da

Osnovna funkcija svih završnih igara jeste da se uĉenici zabave, razvesele i

30. DODIRIVANJE DLANOVA (5').

32. HAJDE DA SE OPUSTIMO (10').

33. STONOGA (10').

34. VRBA (5').

Uĉenik koji predstavlja vrbu treba da stoji stabilno, ali

35. ĈVOR (10').

36. SKRIVENO BLAGO (15').

37. OGLEDALO (20')

38. HARMONIKA (15').

39. BOMBARDOVANJE POHVALAMA (10').

40. LEPA REĈ GVOZDENA VRATA OTVARA (10').

42. OSTAVI PORUKU (10').

43. ENERGIJA (20').

44. VELIKI VETAR DUVA (10').

45. ZUM-ŠKRIP (5').

46. ZLATNA RIBICA (10').

47. DA LI SI TI PRUI? (5')

49. IMA LI MEMLE U VAŠIM MUŠTIKLAMA? (10').

50. GLASANJE (5').

51. ZRACI UPOZNAVANJA (5').

52. TALAS RASPOLOŢENJA (5').

53. KOLIKO ME JE DOTAKLO...(5')

Ova evaluacija se moţe koristiti i na mlaĊim osnovcima. U

55. OCENITE NAS (5').

56. MAHNITE ILI ODMAHNITE (5').

Pošto ova evaluacija voditelju ne daje materijalne

58. KONFLIKTORAZMRSIVAĈOMETAR (5').

59. SEMAFOR OSEĆANJA (5').

Svaki uĉenik ubeleţava svoju zvezdicu u odgovarajući segment obe