Interaktivne metode za trenere i sportke facilitatore

1
Igra sa balonima
Cilj: Uvod, motivacija za radionicu, upoznavanje

Sadržaj:

Ova igra pruža idealnu mogućnost za uvod u zajednički rad. Mnogo je zabavna i zahteva
fizičku aktivnost. Učesnici igraju u grupama i mogu da se upoznaju i da diskutuju na razne
teme.

Tok igre:

1. Krug sa stolicama = šeširićima ili stolicama ograničiti prostor

2. Objasniti igru; podeliti balone i naduvati iste

3. Učesnici treba da zauzmu mesto u tom „prostoru“ (stojeći)

4. Postaviti prvo pitanje

5. Pustiti muziku i započeti igru

6. Učesnici počinju bacati balone (1 min)

7. Baloni ne smeju doći u dodir sa podom (ako se ipak desi, brzo ga dići i opet baciti
u vis)

8. Ugasiti/stopirati muziku “STOP”

9. Učesnici se grupišu po bojama balona

10. Voditelj radionice glasno ponovi pitanje

11. Učesnici se imenom predstavljaju i u parovima odgovaraju na pitanje (1-2 min)

12. Postaviti drugo pitanje

13. Ponoviti tačke 6-12 i postaviti ostala pitanja

14. Učesnici uđu u krug sa stolicama i sedaju oprezno na balone (oni ne pucaju!)

15. Kratka diskusija

Trajanje: 15-20 minuta

Materijal: Baloni ili lopte zavisno od učesnika (3-4 različitih boja istog broja)
muzika

2
Saveti za vođenje:

Tok igre mirno i jasno objasniti.

Dobro razmisliti o pitanjima i adaptirati ista po starosti učesnika.

Moguća pitanja: Uvodno pitanje: kako si ti došao do ove radionice, koje hobije imaš, koji
ti je omiljeni sport/omiljena ekipa, koji značaj ima fudbal/košarka/rukomet za tebe, da li
si ikada bio u inostranstvu/ jesi li ikada imao/imala osećaj da si tretiran/a na nepravedan
način, šta za tebe znači pojam “diskriminacija”/”rasizam”/”homofobija”…;

Intervali muzike ne bi trebali trajati duže od 1 minut; Učesnici mogu dati priedlog za
muziku ili poneti istu (smartphone, Ipad,…)
Imati rezervnih balona, proveriti da li se neko u grupi plaši pucanja balona.

Alternativa:

Igru je moguće igrati bez balona, po sličnom sistemu, sem da grupe određuje facilitator
pokazivanjem rukom/prstima broj kada stane muzika, ili izgovaranjem broja. Nakon
toga, zadatak učesnika je da se okupe u grupe koje broje toliko članova.

3
Fudbalsko igralište
Cilj: Razvijanje sposobnosti rada u timu, spoznavanje potencijala i problema sporta

Sadržaj:

Učesnici kroz igru uče da sarađuju; isto tako upoznaju razne uloge unutar jedne grupe i
razvijaju svoju sposobnost da rade u timu. Ova igra pomaže učesnicima da prepoznaju
negativne i pozitivne aspekte sporta – na individualnom i društvenom nivou.

Tok igre:

1. Učesnici su raspodeljeni u grupe koje se sastoje od 4-5 osoba (mogu se zadržati

postojeće grupe iz predhodne igre) Voditelj radionice objašnjava tok igre.
2. Svaka grupa dobija flipchart-papir i flomaster
3. Kad menadžer radionice daje komandu, svaka grupa treba da nacrta fudbalsko
igralište, s time da poštuju sledeća pravila:
- Svaki učesnik mora imati dodir sa flomasterom tokom cele igre
- Flomaster mora da dodiruje papir tokom cele igre
- Učesnici ne smeju pričati odnosno verbalno komunicirati
4. Menadžer radionice daje startni znak i stopira vreme (1-2 minute)
5. Svaka grupa prezentuje svoj crtež i daje feedback o tome kako se snalazila tokom
igre: ko je upravljao flomasterom, da li su stvarno svi imali kontakt sa
flomaterom, na koji način su komunicirali? Itd.)

Negativni i pozitivni aspekti sporta

1. Fudbalsko igralište se deli u negativnu (-) i pozitivnu (+) polovinu.

2. Svaka grupa razmatra te zapisuje negativne aspekte sporta odn. jedne oblasti
sporta na flipchart papir; nakon 5 minuta: isto to se ponavlja sa pozitivnim
aspektima sporta
3. Grupa prezentuje rezultate
4. Menadžer radionice još jednom skuplja najvažnije tačke; može isto tako i da ih
markira ili da ih još jednom napiše na novi papir
5. Na kraju učesnici trebaju da prodiskutuju vežbu i da iznesu svoja mišljenja

Trajanje: 25-30 minuta

Materijal: Flipchart, flomasteri, sat

Saveti za vođenje:

- Menadžer radionice ne treba da se fokusira na vreme odnosno trajanje igre;

nekim grupama treba više vremena, nekima manje;

4
 - U drugom delu igre, t.j. kad učesnici skupljaju negativne/pozitivne aspekte u
sportu, treba im podeliti više flomastera
- Obratiti pažnju na kulturu diskusije (dati svakome mogućnost da kaže svoje
mišljenje, ne prekidati,…)

Alternativa:

Zadatak nakon crtanja može biti prilagođen i adaptiran. Odnosno može biti uvod za
neku temu, recimo pozitivna/negativna diskriminacija, ili posvećena prethodnoj
utakmici/treningu – šta je bilo dobro/lose… Odnosno šta im se sviđa u klubu, šta ne/na
čemu bi radili, šta bi voleli da se promeni, i sl…

Složeniji zadatak: Nakon što su grupe nacrtale teren i podelile ga na dva dela, voditelj
radionice im deli kartice, kratke životne priče njihovih vršnjaka. Okvir koji se obrađuje
je (ne)diskriminacija, odnosno inkluzija. Zadatak svake grupe, a u odnosu na kartcu koju
su dobili na jednoj polovini terena u 5 minuta ispišu šta znaju o osobi na osnovu
biografije, opišu i istraže kontekst, zemlju iz koje dolazi dečak/devojčica, detaljnije
istraže kako u toj zemlji žive, odnosno odrastaju deca – da li idu u školu, da li imaju neke
ograničenja, isl…

Nakon toga, na drugoj polovini terena, u 5 minuta ispisuju šta oni kao klub/zajednica
mogu da urade kako bi se dečak/devojčica bolje osećao u novom okruženju. Nakon
završetka zadatka, svaka grupa predstavlja u plenumu rezultate svog rada. Za složeniji
deo zadatka potrebno je odvojiti dodatnih pola sata (nakon crtanja terena).

I grupa

Vašem košarkaškom klubu pridružila se mlada košarkašica iz Avganistana. Ova

16ogodišnja devojčica je u vašoj zemlji dve godine i nedavno je ostvarila pravo na azil
sa svojom porodicom, krenula u školu i upisala se na sport. Mahsa (16) je
muslimanka, praktikuje veru i nosi hidžab. Ova činjenica je i vidno čini drugačijom, te
samim tim ne nailazi na najbolje prihvatanje u okruženju kako školskom, tako i svog
tima, saigračica.

II grupa

U vašem timu od nedavno igra dečak poreklom iz Nigerije. Ovaj 15ogodišnjak je

odličan fubaler, vedar dečak pozitivnog duha, jako druželjubiv i komunikativan. Iako
nije savladao u potpunosti jezik, zahvaljujući časovima i vršnjacima jako puno reči
zna, pa samim tim i bazično komunicir na srpskom jeziku. Dečaci iz tima provode
dosta vremena sa njim, i “otimaju se” za njegovo društvo, sem dvojice dečaka koji nisu
blagonakloni prema njemu, a koji su ujedno i omiljeni među navijačima tima. Na
poslednjih nekoliko utakmica, dečak Kehinde nailazi na prozivke i od sitrane navijača

5
koji u osnovi imaju vređanje radi njegove boje kože. Sa tribine se često čuju i podvici –
“hajde crni”, “hajde garavi” ili se čuju oponašanja zvukova majmuna.

III grupa

Jedan od vaših klubskih sponzora vam je uputio molbu da se njegov 12godišnji sin sa
Daunovim sindromom, koji inače pohađa 6-ti razred osnovne škole po inkluzivnom
programu, priključi vašem košarkaškom klubu. Nakon nekog vremena, dečaka su
počeli da izbegavaju saigrači, niko nije hteo da bude sa njim u paru tokom treninga, na
utakmicama su izbegavali da mu daju loptu i vidno ga isključuju iz igre.

IV grupa

Melinda je 18 - godišnjakinja, poreklom iz Burundija, govori tri strana jezika, a

aktivno se bavi odbojkom i vrlo je uspešna u ovom sportu. U vaš klub je došla kako bi
nastavila svoju uspeđnu odbojkašku karijeru. Melinda ima ožiljke po licu i telu, ima
bradu i krupnije je građe u odnosu na druge devojke iz tima. Zbog toga su je saigračice
slabije prihvatile i počele su svakodnevno da je zadirkuju govoreći joj da je
"muškarača", da liči na "majmuna".

6
Sanduk s blagom

Cilj: kroz igru približiti se temama „ferplay“ i „diskriminacija“

Sadržaj:
Igra za kretanje i vežbanje koordinacije; Senzibilizacija za teme „fer-play“ i
„diskriminaciju“; na kraju igre: diskusija

Tok igre:

1. Menadžer radionice postavi 4-ugao koristeći šeširiće te postavi mali kvadrat

(=blago) u sredini 4-ugla. Formiraju se 4 grupe sa najmanje 3 učesnika. Svaka
grupa stane u jedan ćošak uz šeširić. U sredini se nalazi „blago“ (lopte).
2. Menadžer radionice objasni pravila igre i daje startni znak. Učesnici pokušavaju
što brže moguće i koristeći se raznim tehnikama (rukom, nogom, u parovima,
čelo+čelo) da transportuju lopte iz sredine u svoj ćošak
3. Menadžer radionice prebraja lopte te verbalno i aplaudiranjem ohrabruje ekipu
sa najviše lopti.
4. Timovi vraćaju lopte u sanduk u sredini. Voditelj radionice neupadno pomera
sanduk sa blagom u onaj ćošak gdje se nalazi pobjednički tim.
5. Igra se sad sprovodi na drugi način odnosno drugom tehnikom: Voditelj
radionice treba sad da približi blago drugoj ekipi – neupadno! I tako se još
nekoliko puta može ponoviti.
6. Kao posljednji deo igre, blago se vrati opet u sredinu i sprovodi se još jedna
zadnja tehnika.
7. Timovi se vraćaju u svoje ćoškove i daju feedback kako su se osećali tokom igre.
8. Timovi skidaju majičice/markere koje su nosili tokom igre (tj. napuštaju ulogu
“ekipe”) i zauzimaju mesto u krugu.
9. Voditelj radionice još jednom rekapitulira šta se dešavalo tokom igre i započinje
diskusiju odnosno razmenu mišljenja na teme “ferplay” i “diskrimanacija”.

Trajanje: 30-40 minuta (igra: 15-20 minuta, diskusija: 15-20 minuta)

Materijal:
Šeširići, minimalno 1 lopta po igraču/igračici, preporučeno je više lopti;
majičice/marker;

Saveti za vođenje:

Voditelj radionice obraća pažnju na reakcije i komentare timova koji su više udaljeni od
blaga.

7
Važno: Time što se prepozna da je jedna ekipa bila u prednosti i time što se to artikuliše,
postignut je cilj igre! (“to nije fer”, “njima je lakše doći do lopti”,…) Upravo TAJ
momenat bi trebao biti važan deo diskusije (tematizacija “ferplay-a” i “diskriminacije”)

Voditelj radionice treba da daje jasne instrukcije. Isto tako je važno da timovi isprobaju
razne tehnike kako bi došli do lopti. Tehnike bi oni trebali već unapred pripremiti.

Voditelj treba diskretno, tj ne suviše upadno, da pomera blago.

Voditelj može da unapređuje tim koji se nalazi blizu lopti i na verbalan način („vi ste
super“, „baš ste mnogo lopti skupili“, „u vas imam poverenje“,…)

Diskusija:

Svaki tim daje feedback na to, kako se osećao tokom igre. Nakon feedback-a,
igrači/igračice skidaju majičice koje su nosili tokom igre (napuštaju ulogu ekipe) i
zauzimaju mesto u krugu. Onda započinje diskusija o ferplayu i diskriminaciji.

8
Krug sa loptama
Cilj: Razvijanje sposobnosti rada u timu, komunikacija, ferplay, uključivanje kroz sport

Sadržaj: Učesnici uče kroz igru koliko su važni rad u timu i komunikacija. Svaki
učesnik/učesnica je jednako važan/važna.

Tok igre:
1. Voditelj radionice ukratko objasni šta se očekuje od učesnika („u ovoj vežbi se
radi o komunikaciji, timskom duhu, jednakosti,….“)
2. Učesnici formiraju krug (stojeći); Voditelj započinje igru.
3. Voditelj predaje grupi 1 loptu. Učesnici počinju da je bacaju jedni drugima – bez
da im je to naređeno! Nema verbalne komunikacije! Menadžer ubacuje 2. pa 3.
loptu.
Zaustavlja igru ako su 1 ili 2 lopte pale na pod
4. Radi se o tome da se dobacuju lopte i da one ne padaju na pod – sve bez verbalne
komunikacije!

Voditelj ubacuje još više lopti u krug…i zaustavlja igru kad učesnicima ispadnu lopte na
pod

STOP

5. U ovoj igri je gledanje u oči (kontakt očima) bitan aspekt komunikacije!

Voditelj radionice ponavlja:

- Lopte dobacivati i paziti da iste ne padnu
- Igramo bez verbalne komunikacije
- Svaki igrač/svaka igračica mora barem 1 doći u dodir sa loptom
- Na kraju igre loptu dobaciti voditelju
- Igra se sa nekoliko lopti
STOP
6. Isto postupanje kao što je gore objašnjeno, obratiti pažnju na ISTI redosled
- Dozivanje imenom + gledanje u oči (kontakt očima)
STOP
7. Sada se meri vrijeme (cilj: postizanje rekorda)
8. Feedback: Voditelj radionice upita učesnike kako su se osećali tokom igre. Kako
je bilo na početku, kako se razvijala igra itd. Koliko važna je bila
komunikacija/struktura?
Voditelj treba učesnicima da kaže da je svaki/svaka od njih igrala jednako važnu ulogu u
igri i da je svako od njih doprineo da igra funkcioniše. Tako se npr moze započeti
diskusija o pravednosti/poštenju na nivou celog društva/društvenog života.

Trajanje: 15-25 minuta

Materijal: odprilike 6 teniskih loptica (eventualno nogometnih lopti)

9
Saveti za vođenje:
Ubaciti razne varijacije igre

Npr: jedna lopta se dobacuje samo u jedan pravac (od A do B do C itd), druga lopta u
suprotni pravac (od C do B do A itd)

Nekoliko lopti se nalazi među igračima

Voditelj radionice predaje loptu jednom igraču/jednoj igračici koji/koja onda mora da
zadrži redosled dobacivanja

Moguće varijacije i otežavanje: Ubaciti veće, teže, lakše lopte, balon, ping pong,
fudbalsku loptu… jedan od primera je koristiti teniske i fudbalske lopte u isto vreme,
teniske dobacivati rukom, fudbalsku dodavati nogom…

10
Step Forward u sportu

Cilj: Ukazivanje na i prepoznavanje višestruke diskriminacije i privilegija, učvršćivanje

naučenih pojmova i razbijanje stereotipa.

Sadržaj

Igre uloga na temu sport i sa fokusom na rodne identitete, u kojim učesnice i učesnici
učestvuju i odgovaraju na pitanja.

Trajanje: 45 minuta do 1 sata, zavisno od toga koliko dugo traje diskusija.

Tok igre

● Svaka učesnica/učesnik izvlači proizvoljno jednu karticu sa njemu dodeljenom

ulogom.
● Sva pitanja o pojmovima objašnjavaju se učesnicima u pojedinacnom razgovoru.
● U kratkom vremenskom periodu učesnici moraju razmisliti o dodeljenoj ulozi.
● U prvom delu učesnicima se polako čitaju pitanja. Pri tome se prave duge pauze
između postavljenih pitanja. Neka pitanja se mogu preskociti, a nova dodati.
Pitanja služe tome, da se učesnici mogu uživeti u dodeljenu ulogu i stvoriti sebi
jasnu sliku pred očima.
● U drugom delu učesnici stoje u liniji jedni pored drugih i gledaju u istom pravcu.
Pri tome je potrebno imati dovoljno prostora na raspolaganu, kako bi se se svi
učesnici mogli kretati prema drugoj strani prostorije.
● Učesnicima se čitaju da/ne izjave, koje oni vezano za njima dodeljenom ulogu
moraju odgovoriti. Tiho za sebe učesnici moraju odlučiti, da li izjava za ulogu u
kojoj se nalaze može biti odobrena ili odbijena. Ako izjavu prihvate, prave jedan
korak napred, ako je ne prihvate ostaju na svome mestu.
● Nakon što su sve izjave pročitane i učesnici na različitim mestima u prostoriji stoje,
učesnici mogu objaviti koju ulogu su dobili. Pri tome dobijaju mogućnost da opišu,
kako su se u toj ulozi osećali.
● Voditelji radionice trebali bi diskusiju voditi tako, da učesnicima postane jasno da
višestruka diskriminacija postoji. Pri tome treba osvestiti, da su ljudi zbog svoje
seksualne orijentacije, rodnog identita, zbog svog biološkog roda, zbog
invaliditeta* i u širem smislu zbog svog porekla itd, u društvu i samim tim i u
sportu u nepovoljnom položaju i da uspeh u sportu nikada ne zavisi samo od snage
i izvedbe.

Materijal
● Kartice za igru uloga
● Pitanja + izjave

11
Saveti za vođenje igre:

● Steći temeljno znanje o tematici - višestrukoj diskriminaciji i privilegijama

● Više učesnika može dobiti istu karticu. Pošto je uživljavanje u jednu ulogu
individualno, odgovori na izjave sa istom karticom mogu biti različiti.
● U slučaju da učesnici ne razumeju neke od pojmova, mogu potražiti pomoć od
voditelja radionice.
● Učesnicima ne treba biti dodeljena ona uloga, koja ima previše sličnosti sa
njihovom životnom stvarnošću.
● Bitno je da učesnici dobiju dovoljno vremena, kako bi se uživeli u svoju ulogu.
● Ako dodje do žive diskusije, učesnici se mogu pomeriti sa mesta na kojem stoje i
sesti.
● Prostorija bi trebala biti dovoljno velika
● Igra može biti izvođena i kroz sport direktno (opis na narednim stranama
“Privilegije u fudbalu”)

12
Privilegije u sportu

Cilj: Baviti se temama „fer igre“ i „disriminacije“ kroz igru, shvatiti šta su privilegije,
timski duh, dinamika inkluzije & ekskluzije u sportu

Sadržaj: Učesnici/učesnice uče kroz igru i na zabavan način kakve posledice mogu da
imaju diskriminacija i društveno isključivanje na određene kulturne grupe. Svaki
učesnik/svaka učesnica jednako je važan/važna za igru; u isto vreme svako ima različite
preduslove i privilegije. Ova vežba je „igra uloge“ i potrebno je određeno vreme kako bi
se igrači i igračice mogle staviti u svoju ulogu; isto tako je i potrebno dovoljno vremena
da opet napuste svoju ulogu. U završnoj diskusiji doživljaje iz igre prenosimo na
društvena dešavanja i aspekte.

Trajanje: 45-60 minuta

Materijal: Fudbal (& teren), majice/markeri, opisi uloga, zviždaljka

Tok igre:

 Podeliti kartice sa opisom uloga. Svako čita svoju ulogu. Oba tima dobijaju isti
izbor uloga. Bolje je ako trener/trenerica još ne oda da će se igrati utakmica. Time,
učesnici i učesnice mogu da se užive u ulogu i da se pripreme na istu. Zadatak
trenera/ice odnosno menadžera/ke radionice je da pomognu
učesnicima/učesnicama da se pripreme za uloge i da razjasne pitanja.

 Učesnici/učesnice treba da uzmu sebi dovoljno vremena da razmisle o biografiji

te osobe (uloge). Pitanja koja mogu pomoći da se učesnik/učesnica unesu u svoju
ulogu:

 Kakvo je bilo tvoje detinstvo/omladinsko doba? Jednostavno, teško,…?

 Čime si se rado igrao/igrala? Šta si se rado igrao/igrala? Da li imaš mogućnost da
se zajedno sa drugima baviš sportom?
 Kako si došao/došla do sporta?
 Kako provodiš svakodnevni život? Imaš li mnogo hobija odnosno mogućnosti da
provodiš slobodno vrijeme?
 Sa kim provodiš vreme? Da li imaš mnogo ili malo drugara? Da li brzo sklapaš nova
prijateljstva?
 Sta radiš ujutru, preko dana, uveče? Moraš li mnogo da radiš? Imaš li mnogo
novaca i vremena za provođenje slobodnog vremena? Moraš li brinuti za svoju
porodicu?
 Kakav životni stil imaš? Gde živiš? Sa kim živiš? Koliko imaš novaca?
 Jesi li zdrav/a? Imaš li hendikep?
 Imaš li vreme i sredstva za treniranje?

13
  Čega te strah, čemu se raduješ?

VAŽNO:
Svaka igračica/svaki igrač dobija ulogu po slučajnom izboru. U slučaju da se uloga suviše
poklapa sa realnim identitetom, igrač/igračica treba da izvuče novu kartu. Inače, sve
ostaje kako je: nije moguće menjati izvučenu ulogu!

🡪Učesnici/e će biti podeljeni/e na 2 jednaka tima i dobijaju nekoliko minuta za pripreme

i dogovaranje taktike. Potom dobijaju majice/markere (ne samo da bi se razlikovali/e
učesnici/e timova, nego isto da bi se stvorila razlika između realne osobe i uloge).
Svaki tim je dobio iste kartice uloga.

🡪Igrači i igračice igraju skroz normalno 2 minute utakmicu (fudbal, košarku,rukomet…);

Nakon nekoliko minuta igra se obustavlja.

 Trener/ica postavlja jedno pitanje i učesnici/e moraju da razmisle da li da

odgovore sa DA ili sa NE. Svaki učesnik/svaka učesnica za sebe odgovara na
pitanje (donosi odluku za sebe). Potom se nastavlja igra (sa umanjenim brojem
igrača/igračica). Igra opet traje 2 minute, sve dok trener/ica ne postavi sledeće
pitanje.

Ko je odgovorio na pitanje sa NE, ne sme da učestvuje u narednom ciklusu utakmice.

On/ona mora da ostane na tom mestu gde se nalazi. Ne sme da se pomera i da učestvuje
u igri. Ako lopta dođe do njih, ne smju aktivno da je dobace. Ko je na pitanje odgovorio sa
DA, normalno učestvuje u igri.

 Igrači/ igračice koje su odgovorile na pitanje sa NE, imaju mogućnost da se uključe

u igru time što odgovore na neko pitanje sa DA. Inače, opet moraju da stanu na
mestu i da gledaju – nemičući se – utakmicu.

 Desi se da igrač/igračica nije siguran/sigurna kako da odgovori na pitanje (sa DA

ili NE). U ovom slučaju bitno je osloniti se na svoj osećaj. Voditelj/ka radionice
treba da pita da li svako mogao da se odluči.

Promatranje/refleksija:

Nakon završetka igre (nakon nekoliko ciklusa „pitanje-odgovor“) grupa se sastaje u krugu
da bi razgovarala o vežbi i reflektovala dešavanja tokom igre.
Moguća pitanja:

Meta-nivo:

14
 1. Šta se dogodilo/događalo tokom igre? (Generalno reflektovanje igre i situacije –
NE uloge!)

Lični nivo:
2. Koje mišljenje imaš o svjojoj ulozi? Kakav osjećaj si imao u toj ulozi?
3. Kakvo mišljenje imaš o ovoj igri? Šta se dogodilo u ovoj igri po tvom mišljenju? Da
li si morao/morala često da stojiš i čekaš ili si mogla uvek da igraš?
4. Kakav je to bio osećaj da su drugi igrali dok si ti stojao/stajala i čekao/čekala?
Odnosno kakav je to bio osećaj da si ti igrao/igrala dok su drugi morali da čekaju?
Kako se odrazilo na tim kad su igrači/ce bili/e blokirani/e?
5. Kakve su bile reakcije?

Nivo ljudskih prava

6. Koja konekcija postoji sa ljudskim pravima? Da li su povređena ljudska prava?
7. Koja veza postoji između sporta/ove igre i ljudskih prava?
8. Koji je cilj ove vežbe? Šta si naučio/naučila?

Menadžer/ica radionice sumira najvažnije tačke i započinje diskusiju o fairplayu,

isključenju, inkluziji i privilegijama – kako u sportu, tako i u društvu.

VAŽNO:
Učesnici/ učesnice trebaju zajedno da „napuste“ svoje uloge i da se oslobode istih.
(Skinuti majice/markere, relaksirati telo, ruke i noge „istresti“,…)

Pomoćne instrukcije za sprovođenje vežbe:

 Svaka igračica/svaki igrač dobija ulogu (slučajnost!). U slučaju da se uloga suviše
poklapa sa realnim identitetom, igrač/igračica treba da izvuče novu kartu. Inače,
sve ostaje kako jeste: nije moguće menjati izvučenu ulogu
 Uloge trebaju da budu dobro promišljene i pripremnjene
 Učesnici/e trebaju da uzmu sebi vremena da se što moguće bolje unesu u ulogu i
identifikuju sa ulogom
 Pištaljkom se signaliziraju prekidi igre (npr. radi postavljanja pitanja)
 Nakon svih postavljenih pitanja, učesnici trebaju da igraju jednu „normalnu
utakmicu“ koja traje 5 minuta
 Potom, učesnici/e treba da napuste svoje uloge
 Tokom završne diskusije i refleksije svi sede zajedno u krugu; Završna diskusija i
refleksija se sprovode nakon „napuštanja“ uloga i skidanja majica/markera.

Menadžer radionice može ukazati na privilegije u realnom životu kako bi

učesnici/e prepoznali/e da skoro svaki čovek ima neke privilegije odnosno da ima
i mnogo ljudi koji nemaju mnogo privilegija (npr. Ko ima svoju sobu?, Ko ima
starijeg brata/stariju sestru koji/koja sme već da radi neke stvari koje ja još ne
smem da radim? Da li primam dovoljno džeparca?)

15
Pitanja za igru:

1. Ne predstavlja ti problem da nađeš sportski klub/sportsko udruženje gde možeš

da se baviš tvojim omiljenim sportom.

2. U okviru tvog sportskog udruženja možeš bez ikakvih problema i ustručavanja da

govoriš o tvom privatnom životu i o tvojim vezama.

3. U sportskom udruženju možeš bez ikakvih ustručavanja da govoriš o svojoj religiji

i da ispoljavaš svoju veroispovest (npr. odjeća, rituali, znaci,…)

4. Nije te strah da će te u okviru sportskog udruženja neko verbalno napasti, vređati

ili negodovati.

5. Za tebe ne predstavlja problem da se nakon sporta u kabini presvučeš ili tuširaš.

6. Možeš da putuješ u sve zemlje kako bi učestvovao/učesvovala u međunarodnim

sportskim manifestacijama.

7. Još nikada nisi imao/imala problem da uđeš (dobiješ pristup) u sportsku dvoranu
na osnovu tvoga fizičkog stanja.

8. Još nikada ti se niko nije ismevao radi tvoje boje kože ili radi tvoga porekla.

9. Još nikada nisi imao/imala probleme da se baviš svojim sportom zato što si
muško/žensko.

10. Ti možeš bez ikakvih problema i ustručavanja da izađeš sa svojim

momkom/svojom djevojkom na „zonu navijača“ (držeći se za ruke, ljubeći se itd.)

11. Bez osećaja straha možeš da ispoljavaš svoje mišljenje na platformama socijalnih
medija.

16
ULOGE

Uspešna iranska košarkasica – muslimanka sa maramom/hidžabom

Ti si iranska košarkašica (18). Muslimanka si i praktikuješ veru što znači da i tokom
utakmice nosiš maramu. U tvojoj domovini vernicama nije dozvoljeno da igraju košarku.
Ali ti voliš tvoj sport. Uspela si da dobiješ sportsku stipendiju u Americi. Tamo sad možeš
da studiraš i da se baviš tim sportom. Na tom fakultetu sve timske kolegice nose jednaku
sportsku opremu određenog sponzora. To znači da bi bilo poželjno da i ti skineš maramu
i nosiš istu opremu. To tebe čini nesretnom. U isto vreme želiš da budeš deo tima.

Jahačica iz Nemačke – udata – bogata – zainteresovana u politiku

Ti si kćerka (24) jednog imućnog nemačkog advokata. Jašeš od tvoje 5. godine I uspešna
si u tome. Imaš svog konja i nastupaš na međunarodnim takmičenjima u jahanju. Tvoj
muž i tvoja familija te podržavaju tako da se možeš u potpunosti da koncentrišeš na svoju
karijeru. U svom slobodnom vremenu si politički aktivna (radiš za političku grupaciju)
radi čega moraš da se suočavaš sa napadima koje doživljavaš preko socijalnih medija sa
različitih strana. Iako si u svom sportu veoma uspešna, radi tvojih političkih aktivnosti
nisi pozvana na neka sportska takmičenja.

Profesionalni igrač vaterpola iz Mađarske – siromašan - oženjen

Ti si mađarski igrač vaterpola i baviš se sportom na profesionalnom nivou. Tvoj sport u
Mađarskoj nije posebno popularan i tvoja primanja su veoma skromna. Oženjen si ženom
tamne kože ali to niko iz tvoga tima ne zna. Tvoja supruga nikad ne prisustvuje sportskim
manifestacijama. U kabini se kolege često šale na račun crnaca i crnkinja ili ih čak
podcenjuju. Ne možeš ni sa kim da razgovaraš o tome. Inače ćeš biti isključen iz tima ili
će ti neko pretiti.

Južno-afrička plesačica u invalidskim kolicima – malo novaca

Ti si 45-godišnja plesačica iz Južne Afrike i krećeš se u invalidskim kolicima. Ti voliš svoj
sport koji je više tvoj hobi nego profesija. Pohađaš međunarodna takmičenbja i sve sebi
samostalno finansiraš (putne troškove, smeštaj, opremu). Veoma je teško da nađeš
odgovarajuće prostorije gde bi mogla da treniraš jer većina prostorija nije pogodna i ne
nudi pristup za kolica. Ti želiš i da prisustvuješ takmičenjima plesača i plesačica koji nisu
osobe sa invaliditetom. Međutim to nije tako jednostavno jer u kolicima nemaš svuda
pristup (problem pristupačnosti za osobe sa invaliditetom!).

Azijatska trkačica – uspešna – muško telo

17
Ti si uspešna trkačica (srednja udaljenost), imaš 27 godina, i postižeš jednu pobedu za
drugom. No, nakon svake tvoje pobede nastaju sumnje da li si uopšte žensko jer imaš
karakteristike muškog tela (mišići, visina, telo). Teško ti je da nađes partnera – upravo
radi tvog muškog izgleda. U isto vrijeme, ti si veoma puno trenirala da bi izgradila svoje
mišiće. Svaku slobodnu minutu si ulagala u sport i trening. Primećuješ kako kolegice sa
treninga i protivnice pričaju o tebi iza tvojih leđa i kako te izbegavaju. U internetu te
opisuju kao “žena muškarac”, vređaju te i diskutuju o tome da li bi ti ustvari trebala da se
takmičiš sa muškarcima.

Rvač tamne kože – uspešan - homoseksualan

Ti si afro-američki rvač (34). Imaš dobro primanje i mnogo lukrativnih ugovora sa
sponzorima. Fizički si dobro građen i razvijen (mišići, visina) i veoma si popularan (imaš
mnogo fanova). No, od kako si imao outing kao homoseksualac doživljavaš negativne
reakcije sa strane fanova – a na to nisi računao. Novinari huškaju protiv tebe a u interentu
ti se čak preti smrću. Kolege iz tima te izbegavaju i ne žele biti u isto vreme sa tobom u
kabini ili u ringu.

Italijan – ne osećaš se ugodno sa svojim telom

Igraš u novom rukometnom klubu i po prvi puta si u kabini za presvlačenje. Ti si povučen
(stidljiv) i ne osećaš se ugodno jer su svi ostali sportski građeni (mišići, tanki). Ti si malo
deblji i teži od drugih i imaš opekotine po telu od jednog udesa sa vatrom. Stidiš se i ne
želiš da se presvlačiš ili tuširaš sa drugima. Tvoje kolege iz tima te posmatraju.

Muslimansko-mađarska fudbalerka- Romkinja

Rođena si u Mađarskoj i uspešna si fudbalerka. Radi tvog romskog porekla i tvoje vere
doživljavaš diskriminaciju u timu. Hidžab (maramu) si skinula zbog tih vređanja i sad
želiš i da napustiš klub. Nije jednostavno naći odgovarajući sportski klub zato što ženski
fudbal u tvojoj domovini nije popularan i priznat sport. Želiš da nađeš novi tim, ali nisi još
uspela. Najradije bi da igraš u inostranstvu. Ali pošto si Romkinja ne možeš da dobiješ
pasoš i da napustiš državu.

Austrijska igračica golfa – bogata – rođena kao muškarac

Ti (žena, Austrijanka, 41 god.) potičeš iz imućne familije. Igraš golf u amaterskoj ligi i želiš
da pređeš u profi ligu. Da bi postigla taj cilj angažovala si jednog od najboljih trenera. Imaš
i potrebna sredsva (novce, vreme, fleksibilnost). Rođena si muškog roda, a sad živiš kao
žena. Mnogi ljudi u tvojoj okolini znaju za tvoju transformaciju i nemaju nikakav problem
sa tim. I u austrijskom golfskom savezu to ne predstavlja nikakav problem. Međutim,
suočavaš se sa problemima kad ideš na međunarodna takmičenja jer u inostransvu važe
drugi zakoni. Strah te da putuješ u neke zemlje jer se bojiš disrkiminacije i napada sa
strane protivnica i navijača. U neke zemlje čak ne smeš ni da putuješ i da učestvuješ na
takmičenjima.

Muškarac iz Nigerije – fudbaler – igraš u italijanskom klubu

18
Svoju karijeru kao profesionalni igrač si započeo u jednom italijanskom fudbalksom
klubu. Poreklom si iz Nigerije i imaš 20 godina. Klub je poznat I po svojim grubim
navijačima koji su skloni da diskriminišu. Tebe često vređaju radi tvoje boje kože i
imitiraju zvukove majmuna. Uspešan si, zarađuješ dobro i igraš u poznatom klubu, ali
osećaš se „drugačije“ od ostalih kolega. Tvoja žena i familija stoje iza tebe.

Nadaren fudbaler – austrijski Albanac – malo novaca

Ti si takozvani „Austro-Albanac“. Imaš 17 godina. Kad si imao 2 godine doselili ste se u
Austriju. Već od malih nogu igraš fudbal u klubu i imaš dobre šanse da pređeš u najbolji
tim unutar kluba. Kampovi za treniranje, kopačke, putovanja u inostranstvo itd. su veoma
skupi i tvoji roditelji ne mogu sve to da ti priušte. Desi se da ti se timske kolege ismevaju
jer nemaš najnoviju opremu i markirane kopačke. Prinuđen si da počneš raditi kako bi
imao platu. Iz tog razloga ne možeš da učestvuješ redovno u treninzima I da donosiš
rezultate.

Austrijska kanuistica – tamne kože

Kao austrijska kanuistica tamne boje kože veoma si upadna, jer u ovom sportu nema baš
mnogo crnaca i crnkinja. Ti si veoma uspešna, imaš dobar ugovor sa jednim sponzorom,
treniraš u kvalitetnom timu i sa vrhunskim trenerom i veoma si omiljena. U suštini su
najbitniji sportski rezultati, a ne boja kože.

Fudbalski navijač – Austrijanac - homoseksualan

Već od detinjsva si strastveni navijač. Imaš 21 godinu i voliš da igraš fudbal. Od 14. godine
roditelji te puštaju da ideš sam u stadion. U međuvremenu si priznat član jedne od
najvećih grupacija ultra navijača. U stadionu si upoznao i tvog sadašnjeg partnera. Vašu
vezu krijete od drugih i možete samo da se zagrlite ili poljubite kad vaš omiljeni tim da
gol. Kad se pevaju pogrdne pesme protiv homoseksualaca i vas dvojica pevate radi
grupnog pritiska.

19
Metarski štap
Cilj: Pozitivan završetak

Sadržaj: Zajedničkim rešavanjem zadatka učesnici stiću osećaj “GRUPE”. U ovoj igri
timski duh stavljen je na test. Učesnici vežbaju razne oblike komunikacije i suočavaju se
sa ulogama u jednom timu.

Tok igre:
1. Učesnici se poredaju u dva reda (stoje jedni preko puta drugih)
2. Menadžer radionice postavlja metarski štap između ta dva reda.
3. Učesnici moraju kažiprstom desne ruke da podignu metarski štap na visinu
ramena.
4. Sledeći korak je da grupa treba pokušati zajedno da spusti metarski štap na pod
– BEZ verbalne komunikacije!
5. Vežba je uspešna kad učesnici spuste metarski štap na pod; u isto vreme svaki
učesnik imao je dodir sa istim

Trajanje: 5-10 minuta

Materijal: Metarski štap, veći lenjir, štapić drveni

Saveti za vođenje:
Voditelj na početku igre daje jasne instrukcije, onda se nalazi u pasivnoj ulozi. Tek stupa
u akciju ako učesnici počnu da pričaju ili ako se neko ponaša destruktivno.

Ako učesnici ne uspeju da obave vežbu bez verbalne komunikacije, onda voditelj može
dopustiti da pričaju.

20
Gordijski čvor
Cilj: spretnost, komunikacija i saradnja, poverenje

Tok igre:
Učesnici stoje u krugu i žmureći i ispruženih ruku idu ka sredini. Uhvate svojim rukama
ruke drugog učesnika. Alternativa: učesnici stoje usko jedan uz drugog i isto tako uhvate
ruke (🡪 učesnik uzme ruke od nekoga ko ne stoji direktno pored njega)

Cilj je da se to “klupko ruku” razmrsi prelaženjem ispod i preko ruku, okretanjem itd –
ALI da se pri tome ne ispuštaju ruke! Zatim – kad se razmrse – svi trebaju da stoje u
jednom redu (ili više redova).

Otežavajući faktor: vežba se sprovodi bez verbalne komunikacije ili zmureći. Isto tako se
mogu koristiti kanapi. Znači, učesnici se ne hvataju za ruke nego svaki učesnik uzima 2
kraja kanopa (idealna dužina: 2m)

Sadržaj:
Učesnicima se pojašnjava razlika izmedju samoorganizacije i upravljanja/vladanja.
Jedna mogućnost je da 1 ili 2 učesnika stoje izvan kruga (da ne učestvuju direktno u igri)
i da onda pokušaju verbalnim instrukcijama ili non verbalnim “upravljanjem” razmrsiti
čvor ruku odnosno kanopa.

Ova vežba se može shvatiti kao metafora za komplikacije odnosno nerešene situacije
unutar nekog tima koje se mogu rešiti komunikacijom i saradnjom.

Trajanje:
5-10 minuta

Materijal:
Ništa; odnosno kanap.

Saveti za vođenje:
Staložene i jasne instrukcije; eventualno jedan učesnik može preuzeti ulogu posmatrača
(u slučaju da je nekom ova vežba neprijatna)

21
Rodni barometar
Cilj: Upoznavanje sa rodnim stereotipima, rodnim normiranjem i rodnim ulogama.
Prepoznavanje i identifkiovanje istih u svakodnevnom životu.

Tok igre:

U prostoriji obeležiti dva kraja kontinuuma, plus (+) i minus (-), gde je plus slaganje a
minus
neslaganje sa izjavom. Voditeljka sa unapred pripremljenih izjava čita učesnicama
rečenice na
osnovu kojih učesnice zauzimaju položaj i stav - kretanje ka (+) znači saglasnost sa
izjavom, dok kretanje ka (-) osnažava neslaganje. Facilitatorka pita učesnici zašto i kako
su se odlučile za jedan ili drugi stav/mišljenje, učesnice diskutuju i razmenjuju svoje
stavove i mišljenja. Facilitatorke vode diskusiju, na kraju svake iznose relevantne
činjenice i podatke za svaku od izjava.

Primeri izjava:
Muškarci moraju da rade i izdržavaju porodicu.
Devojčice su nežne, dečaci su čvrsti i snažni.
Muškarci i žene treba da dele kućne poslove.
Žene su te koje treba da brinu za kontracepciju.

Trajanje:
30 minuta

Materijal:
Oznake +, -, postavljene u prostoriji; izjave pripremljene;

Adaptacija:
Aktivnost može da se prilagodi, treningu, trčanju od tačke do tačke umsto hodanja,
šetanja. Ili da se sa centra terena donese ili prenese lopta do određenog mesta.

Saveti za vođenje:
Jasne instrukcije; Voditelj radionice daje pojašnjenja za svaku od izjava nakon diskusije
– poentira sa objađnjenjem šta je pol, šta je rod i šta su zapravo razlike između dečaka i
devojčica/ muškarca i žene (biološke, a šta društvene).

Pomoć za voditelja:

Materijal za facilitatorke za poentiranje i zaključivanje sesije:

Ljudi se uglavnom rađaju kao osobe ženskog ili muškog POLA (eng. Sex). Kada govorimo
o polu, govorimo o njihovim biološkim (telesnim karakteristikama). Muška i ženska tela
se razlikuju i imaju različite uloge u

22
procesu reprodukcije. Ova biološka razlika između žena i muškaraca postoji u svim
vremenima i na svim geografskim dužinama, bez obzira na uslove života, socijalni status,
etničko ili rasno poreklo. Dugo vremena se verovalo da ova biološka razlika (pre svega
različita uloga muškaraca i žena u procesu reprodukcije, ali i druge telesne razlike),
presudno određuje dalje uloge muškaraca i žena u životu. Tako je npr. Podela poslova na
muške i ženske ili razlika u statusu žena i muškaraca u zajednici, smatrana prirodnom, tj.
Odgovara prirodnim ulogama muškaraca i žena (žena rađa decu, pa je prirodno da se ona
o njima stara, muškarac je fizički jači pa je prirodno da bude glava porodice, da više
zarađuje i donosi ključne odluke u zajednici.

Za razliku od pola, ROD (eng. Gender) je društveno oblikovanje biološkog pola žena i
muškaraca. Pokazuje na koji način jedno društvo vidi ulogu žene i muškarca i odnosi se
na čitav spektar ideja i očekivanja koji se tiču tih uloga. Ova očekivanja odnose se na to
kako žene i muškarci treba da izgledaju, kako da se ponašaju u određenim situacijama, tj.
određuju tipično ženske i tipično muške karakteristike i sposobnosti. Ove ideje i
očekivanja su naučeni, odnosno stečeni u porodici, školi, pod uticajem medija, verskih
ideologija, u kultrunim i drugim institucijama. Rod je dinamična kategorija koja se menja
u različitim vremenskim periodima i razlikuje se od jedne kulture do druge, od jedne
društvene grupe do druge, čak i u okvirima jedne iste kulture i unutar samo jedne religije,
kraja ili grada. Muškarci i žene u Beogradu, žive drugačije nego muškarci i žene u Africi,
različite starosne generacije žena i muškaraca ponašaju se na različite načine (različito se
oblače, imaju različite stavove o tome šta priliči ženama, a šta muškarcima i sl.).

Dakle, ljudi se rađaju kao pripadnici/ce muškog ili ženskog pola, ali se uče da budu dečaci
i devojčice, žene i muškarci. Rodna pravila usvajaju se od kulture, roditelja, vršnjaka,
škole, medija, običaja, religije, tržišta, umetnosti. Ovo naučeno ponašanje sačinjava rodni
identitet i određuje rodne uloge. Iako je uobičajeno da se govori isključivo o ženskom i
muškom polu u ženskom i muškom rodu, u stvarnost se rodni identiteti ne mogu tako
lako objasniti i prikazati.

Rodne uloge: zbir karakteristika, načina ponašanja, stavova, aktivnosti, normi, obaveza
i očekivanja koje određeno društvo ili kultura dodeljuje i zahteva od osoba s obzirom na
njihov propisani pol. To su uloge koje su pripisane ženama i muškarcima na osnovu
kulturnih normi ili tradicije. Najčešće, rodne uloge nisu zasnovane na biološkim ili
fizičkim predispozicijama, već su rezultat stereotipa i pretpostavki šta žene i muškarci
mogu i treba da rade. Rodne uloge postaju problematične kada čitavo društvo pripisuje.

23
Rodne kutije
Rod i pol (30 minuta)

Postaviti dva flipcharta jedan pored drugog.

Pitati grupu: Šta je to što se dečacima i devojčicama govori od malena – kako bi trebalo da se
ponašaju, da izgledaju, čime da se bave, ne bi li postali „pravi“ muškarci i prave žene tokom
odrastanja? Odgovore zapisivati odvojeno (po polu) i različitim bojama flomastera (zavisno od
pola) na sredini papira. Liste uokviriti, nacrtati kutije i obeležiti ih: ’’Budi muško!’’ – ’’Ponašaj
se kao dama!’’

Razgovor sa grupom o sledećim pitanjima: Šta vi mislite o tim porukama? Jesu li neke od njih
protivurečne? Pripadaju li sve devojke/mladići (Ž/M) datim okvirima? Da li neki mladi izlazi
iz ovih kutija? Koje su to stvari koje se tiču izgleda, ponašanja, hobija, osobina i sl., a prema
čemu izlaze iz ove kutije? Odgovore zapisivati iznad i ispod kutija, odnosno uz gornje i donje
rubove papira određenih za svaki pol. Šta se sve događa takvim mladićima i devojkama? Kojim
imenima se oni nazivaju, kako se drugi prema njima ponašanju? Sve odgovore zapisivati
između kutija i desnog i levog ruba papira. Zaokružiti pesnicama i označiti i reći kako mi
zapravo kao društvo teramo ljude koji su drugačiji u kutije i vršimo nasilje nad njima.
Pitati ih da li znaju razike između pola i roda i da probaju da navedu neke. Nakon kratke
diskusije pokazati im unapred pripremljen flipčart sa ispisanim razlikama za pol i rod.

Diskusija o kutijama:

Postoji li i u čemu je razlika između muške i ženske kutije? Da li je moguće menjanje

karakteristika između kutija? Šta ukoliko se neko ne pronalazi ni u jednoj od kutija (transrodne
osobe)? Da li i zašto pripadnici oba pola pristaju na (za)date karakteristike i kada to ne žele?
Kako se boriti protiv toga?ko je ta pesnica i gde smo mi u ondosu na n ju?

Za voditeljke radionice:
Ljudi se uglavnom rađaju kao osobe ženskog ili muškog POLA (eng. Sex). Kada govorimo o
polu, govorimo o njihovim biološkim (telesnim karakteristikama). Muška i ženska tela se
razlikuju i imaju različite uloge u procesu reprodukcije. Ova biološka razlika između žena i
muškaraca postoji u svim vremenima i na svim geografskim dužinama, bez obzira na uslove
života, socijalni status, etničko ili rasno poreklo. Dugo vremena se verovalo da ova biološka
razlika (pre svega različita uloga muškaraca i žena u procesu reprodukcije, ali i druge telesne
razlike), presudno određuje dalje uloge muškaraca i žena u životu. Tako je npr. podela poslova
na muške i ženske ili razlika u statusu žena i muškaraca u zajednici, smatrana prirodnom, tj.
Odgovara prirodnim ulogama muškaraca i žena (žena rađa decu, pa je prirodno da se ona o
njima stara, muškarac je fizički jači pa je prirodno da bude glava porodice, da više zarađuje i
donosi ključne odluke u zajednici.
Za razliku od pola, ROD (eng. Gender) je društveno oblikovanje biološkog pola žena i
muškaraca. Pokazuje na koji način jedno društvo vidi ulogu žene i muškarca i odnosi se na
čitav spektar ideja i očekivanja koji se tiču tih uloga. Ova očekivanja odnose se na to kako žene
i muškarci treba da izgledaju, kako da se ponašaju u određenim situacijama, tj. određuju tipično
ženske i tipično muške karakteristike i sposobnosti. Ove ideje i očekivanja su naučeni, odnosno
stečeni u porodici, školi, pod uticajem medija, verskih ideologija, u kultrunim i drugim
institucijama. Rod je dinamična kategorija koja se menja u različitim vremenskim periodima i
razlikuje se od jedne kulture do druge, od jedne društvene grupe do druge, čak i u okvirima

24
jedne iste kulture i unutar samo jedne religije, kraja ili grada. Muškarci i žene u Beogradu, žive
drugačije nego muškarci i žene u Africi, različite starosne generacije žena i muškaraca ponašaju
se na različite načine (različito se oblače, imaju različite stavove o tome šta priliči ženama, a
šta muškarcima i sl.).
Dakle, ljudi se rađaju kao pripadnici/ce muškog ili ženskog pola, ali se uče da budu dečaci i
devojčice, žene i muškarci. Rodna pravila usvajaju se od kulture, roditelja, vršnjaka, škole,
medija, običaja, religije, tržišta, umetnosti. Ovo naučeno ponašanje sačinjava rodni identitet i
određuje rodne uloge. Iako je uobičajeno da se govori isključivo o ženskom i muškom polu u
ženskom i muškom rodu, u stvarnost se rodni identiteti ne mogu tako lako objasniti i prikazati.
Jedan broj ljudi rađa se bez jasno određenih polnih karakteristika (intersex osobe), a čitave
grupe ljudi različito definišu svoje rodne identitete (transrodne osobe). Zato se danas često
govori o trećem rodu ili se koristi zajednički termin transrodne osobe, čime se promoviše
postojanje različitih načina iskazivanja rodnih/polnih identiteta koji su drugačiji od
tradicionalnih.)

Rodne uloge: zbir karakteristika, načina ponašanja, stavova, aktivnosti, normi, obaveza i
očekivanja koje određeno društvo ili kultura dodeljuje i zahteva od osoba s obzirom na njihov
propisani pol. To su uloge koje su pripisane ženama i muškarcima na osnovu kulturnih normi
ili tradicije. Najčešće, rodne uloge nisu zasnovane na biološkim ili fizičkim predispozicijama,
već su rezultat stereotipa i pretpostavki šta žene i muškarci mogu i treba da rade. Rodne uloge
postaju problematične kada čitavo društvo pripisuje

25
Mitovi i činjenice o nasilju
Cilj radionice: podsticanje prepoznavanja rodno zasnovanog nasilja i preduzimanja
koraka u
pravcu zaštite

Opis radionice:

Učesnicima se podeli lista sa iskazima o rodno zasnovanom nasilju i zamole se da pored

svake izjave napišu da li smatraju da je prikazana izjava mit ili činjenica. Voditeljice čitaju
izjavu po izjavu i zajedno sa grupom komentarišu. Neki od stavova su mitovi, a drugi na
ispravan način govore o prirodi ove pojave (potkrepljuju ih podaci dobijeni praćenjem
rodno zasnovanog nasilja). Za izvođenje radionice koristi se Radni list 1 – facilitator/ka
čita jednu po jednu izjavu, učesnici se izjašnjavaju da li je u pitanju mit ili činjenica, otvara
se diskusija u kojoj se učesnici izjašnjavaju i daju argumente, facilitatorka sumira svaku
od izjava i dalje relevantne argumente potkrepljene podacima iz relevantnih istraživanja
i sl.

Radni list 1:

1. Silovatelji su nepoznati manijaci u mračnim ulicama.

2. Ponekad je žrtva sama kriva za seksualno nasilje.

3. Žrtve silovanja su najčešće mlade i privlačne devojke.

4. Alkohol i zloupotreba droga su stvarni uzroci nasilja.

5. Žene su jednako nasilne kao i muškarci.

6. Muškarci koji su nasilni mogu sami sebi da pomognu.

7. Nasilje i ljubav ne idu zajedno.

8. Ako žrtva napusti zlostavljača, nasilje će prestati.

9. Muškarci ne mogu biti žrtve seksualnog nasilja.

10. Seksualni odnos sa suprugom/devojkom, ako to ona ne želi nije silovanje.

26
Činjenice o nasilju (svako objašnjenje odgovara broju izjave iz radnog lista 1):

1. Vrlo često su silovatelji partneri, prijatelji, rođaci, poznanici ili komšije. Silovanje
se često događa u kuci i unapred je planirano. Silovanje je silovanje, bez obzira na odnos
žrtve i počinitelja. Većina počinitelja su poznate osobe. U razdoblju adolescencije
počinitelji su u 70 % slučajeva partneri ili bivši partneri.

2. Nasilje nikad nije krivica žrtve, bez obzira na način odevanja, noćne izlaske
ili ponašanje. Niko ne želi biti silovan. Odgovornost i krivica je uvek na počiniocu.

3. Svaka žena može biti silovana bez obzira na njen fizički izgled, starost, način
oblačenja ili način ponašanja, Seksualno nasilje je čin moći i potrebe za kontrolom i
nema veze sa seksualnom privlačnošću, a silovatelji biraju žrtve nad kojima imaju moć.

4. To nisu uzroci nasilja, jer nasilje se javlja i kada ne postoje ovi faktori. Nasilne osobe su
nasilne i bez obzira da li su pijani ili drogirani, ali društveno je prihvatljivo okriviti alkohol
i drogu za nasilno ponašanje.

5. Muškarci su značajno češće počinioci nasilja. Naime, i žene i muškarci su agresivni, ali
žene su manje nasilne nego muškaraci. Muškarci će češće pokazivati fizičku agresiju i
znatno češće će biti počinioci teških fizičkih napada.

6. Nasilni muškarci mogu uspostaviti kontrolu nad svojim ponašanjem, ali im je za to

potrebna stručna pomoć. Nasilno ponašanje je neodgovarajući način nošenja sa stresom,
besom, strahom i frustracijama.

7. Često je verovanje da su ljubav i nasilje toliko različiti da ne mogu biti deo istog odnosa.
No, stvarnost je drugačija, jer neka deca već u detinjstvu nauče da ljudi koji ih vole, ujedno
ih i tuku.

8. Nasilje ne prestaje odlaskom od partnera. Ovaj mit u osnovi sadrži uverenje da žena
ima kontrolu nad nasiljem koje trpi, te ukoliko želi da ono prestane, može samo
«napustiti» zlostavljača što pretpostavlja njenu odgovornost u čitavoj situaciji. Žene
nemaju dovoljno podrške u društvu kada žele okončati nasilan odnos.

9. Muškarci mogu biti žrtve seksualnog nasilja. Prema novijim podacima 1 od

9 muškaraca u životu doživi neko neželjeno ili prisilno seksualno iskustvo. U tim
slučajevima počinitelji su takođe, većinom muškarci.

10. Prisiljavanje žene na seksualan odnos protiv njene volje je silovanje. Silovanje se
događa u 7- 12% brakova

27
BINGO
Cilj aktivnosti: Mapiranje internih kapaciteta grupe, ali i članova grupe pojedinačno

Opis aktivnosti: Interaktivna aktivnost, tzv BINGO (Radni list 2). Podele se papiri svim
učesnicama i da vreme od maximalno 4 minuta da krenu po prostoriji, razgovaraju sa
drugim devojkama/dečacima, kako bi njihova imena dodavali pored zadataka, a u
odnosu na to u čemu je svaka od njih imala priliku da se oproba. Važna instrukcija je da
pokušaju da ne ponove ime, odnosno da na listić ne upišu dva puta ime iste devojke.

Kada istekne 4 minuta, svi sedaju nazad, voditeljk pita da li neko ima Bingo, potom čita
jedno po jedno pitanje i razgovara sa učesnicima o tome ko je sve imao iskustva u tim
stvarima, pri čemu se javljaju svi koje jesu, voditelj ih pita detalje o tome, u odnosu na
vreme.

Moguće je prilagoditi pitanja, odnosno zadatke u odnosu na potrebu grupe, ciljeve

treninga, tome koliko se grupa međusobno poznaje, itd…

28
29