Meunarodno privatno pravo

Predavanja, 8.3.2013.

Pojam kolizione norme

Pojam kolizione norme: pravna norma koja upuuje da se na jedan odnos sa stranim elementom primeni domae ili strano pravo. Osnovni zadatak kolizionih normi: utvrditi koje e pravo biti merodavno za dati privatnopravni odnos sa elementom inostranosti. Kolizione norme upuuju postupajui organ na merodavno pravo tako to meu brojnim kontaktima koje pravni odnos ima sa pojedinim zemljama izaberu jedan kao najrelevantniji, odluujui.

Izbor najrelevantnijeg, odluujueg kontakta ini zakonodavac: na osnovu pravne politike u svojoj dravi, polazei od kategorije pravnih odnosa (ne od pojedinanog sluaja za koji treba nai reenje).

Doc. dr aklina Spalevi

Struktura kolizione norme

Kolizione norme imaju dva osnovna elementa: pravna kategorija i taka vezivanja. Pravna kategorija: pod koju se podvodi konkretno pravno pitanje.

Kao pravna kategorija kolizione norme moe da bude izdvojen ceo pravni institut (ugovor), grana prava (porodinopravni odnosi), a mogu da se koriste i znatno ue kategorije (forma, prava i obaveze, zastarelost, rok isporuke, mesto isporuke). Taka vezivanja: izdvajanje jedne odluujue veze koja e u konkretnom sluaju dovesti do merodavnog prava.
Taka vezivanja je element kroz koji se neposredno ostvaruje dejstvo kolizione norme odreuje koje je pravo merodavno, ali ne daje konano reenje u pogledu datog spornog odnosa.
Doc. dr aklina Spalevi

Struktura kolizione norme

Koliziona norma upuuje na primenu merodavnog privatnopravnog poretka ne sadri konano materijalnopravno reenje DISPOZICIJA
Kategorija za nadovezivanje

PRAVNA POSLEDICA
Primena merodavnog privatnopravnog poretka (lex causae)

Odluujua injenica

primer
lan 14. ZMPP Pravna sposobnost fizikog lica Dravljanstvo fizikog lica Primena merodavnog privatnopravnog poretka (pravo dravljanstva fizikog lica)
Doc. dr aklina Spalevi

Metod meunarodnog privatnog prava kolizionopravno upuivanje

Polazna situacija: Pravni odnos (injenini sklop) koji u jednom ili vie svojih elemenata dolazi u konflikt sa vie privatnopravnih subjekata

1. Pravno pitanje: Pod koju kategoriju za nadovezivanje polaznog kolizionog prava (lex fori) moe da se podvede pravno pitanje koje proizilazi iz graansko pravnog odnosa (injeninog sklopa) sa elementom inostranosti?
2. Odluujua injenica: Koja je odluujua injenica za odgovarajuu kategoriju za nadovezivanje?

3. Merodavno pravo: Na primenu kog privatnopravnog poretka upuuje odluujua injenica polaznog kolizionog prava?
Doc. dr aklina Spalevi

Karakteristine odluujue injenice za pojedine pravne odnose

Za statusne i porodine odnose:
lex nationalis zakon dravljanstva lex domicilii zakon prebivalita, odnosno redovnog boravita.

Za stvarnopravne odnose:
lex rei sitae zakon mesta nalaenja stvari.

Za ugovorne odnose:
lex loci contractus zakon metsa zakljuenja ugovora lex loci solutionis zakon mesta izvrenja lex loci venditoris zakon mesta prodavca princip najtenje povezanosti (princip najblie veze).

Doc. dr aklina Spalevi

Karakteristine odluujue injenice za pojedine pravne odnose

Za graanskopravne delikte:
lex loci delicti commissi zakon mesta izvrenja delikta.

Za formu pravnih poslova:

locus regit actum mesto gde je pravni posao preuzet.

Za procesnopravne odnose, kao i kada primena drugih odluujuih injenica nije mogua:
lex fori zakon suda, foruma (organa koji postupa u odreenom sluaju).

Doc. dr aklina Spalevi

Podela taki vezivanja

Prema irini ovlaenja, odnosno uputstvu koje daju organu koji primenjuje kolizionu normu:
Neposredno vezujue Okvirne.

Prema sloenosti u odreivanju merodavnih prava:

Proste Kompleksne.

Prema mogunosti promene take vezivanja:

Stalne Promenljive.

Doc. dr aklina Spalevi

Podela taki vezivanja

Prema irini ovlaenja, odnosno uputstvu koje daju organu koji primenjuje kolizionu normu: neposredno vezujue i okvirne. Neposredno vezujue kojima je zakonodavac sam izvrio vrednovanje moguih oblika povezanosti jedne pravne kategorije sa raznim suverenitetima i izabrao jednu vezu koja e nas neposredno povezati sa merodavnim pravom. Veina je ovakvih taki vezivanja, izuzev principa najtenje povezanosti. Okvirne kod kojih je ovo vrednovanje bitnim delom preputeno sudiji, a zakonodavac samo postavlja okvire i smernice. Takva je taka vezivanja "princip najtenje povezanosti". Postoji tendencija sve eeg korienja principa najtenje povezanosti, ali putem uvoenja klauzule izuzetka, to znai da se ova taka vezivanja ne moe koristiti ukoliko se radi o izuzetku koji je unapred definisan.
Doc. dr aklina Spalevi

Podela taki vezivanja

Prema sloenosti u odreivanju merodavnih prava: proste i kompleksne. Proste taka vezivanja nas vodi do jednog merodavnog prava (naeg ili stranog). Kompleksne taka vezivanja nas vodi do vie merodavnih prava (npr. za materijalne uslove za zakljuenje braka pravo dravljanstva buduih branih partnera i lex fori).

Kompleksna taka vezivanja moe biti postavljena kumulativno, alternativno (jedna ili druga) i supsidijarno (jedna pa druga).
Bez obzira da li je vie taaka vezivanja postavljeno kumulativno, alternativno ili supsidijarno sve zajedno se tretiraju kao jedna ista (kompleksna) taka vezivanja.
Doc. dr aklina Spalevi

Podela taki vezivanja

Prema mogunosti promene take vezivanja: stalne i promenljive. Stalne take vezivanja koje su vremenski i prostorno fiksirane (npr. mesto zakljuenja ugovora, mesto nalaenja nepokretnih stvari).

Promenljive take vezivanja koje nisu vremenski i prostorno fiksirane (npr. mesto nalaenja pokretnih stvari, dravljanstvo, prebivalite).
Promenljive take vezivanja se mogu definisati i kao stalne (npr. ako se precizira da je re o dravljanstvu u momentu smrti, injenica postaje vremenski fiksirana, te taka vezivanja postaje stalna, nepromenljiva). Poeljno bi bilo da zakonodavac ostavi to manje taki vezivanja kao promenljive tako to bi ih, uz odgovarajua preciziranja, pretvorio u stalne.

Doc. dr aklina Spalevi

Vrste kolizionih normi

Podela kolizionih normi: 1. Prva podela:
Jednostrane u svakom sluaju dovode do primene istog i to domaeg prava i odreuju samo opseg vaenja vlastitih (nacionalnih) materijalnih normi Viestrane u zavisnosti od okolnosti konkretnog sluaja ukazuju na pravo bilo koje drave sveta. U uporednom pravu preovlauju viestrane kolizione norme. 2. Druga podela: Samostalne ukazuju na merodavno pravo Nesamostalne dopunjuju samostalne kolizione norme tako to sadre objanjenja, uputstva koja utiu na utvrivanje konkretnog merodavnog prava (npr. norma koja govori da se nee primeniti strana norma ako su efekti njene primene u suprotnosti sa javnim poretkom).
Doc. dr aklina Spalevi

Pravna priroda kolizionih normi

Pravna priroda kolizionih normi:
Tie se obaveznosti primene kolizionih normi od strane suda Moe biti imperativna i dispozitivna.

Kolizione norme imperativne prirode: u svakom sluaju ih treba primeniti, pa i onda ako to nijedna od stranaka ne trai, ak i ako obema strankama odgovara da se spor jednostavno rei po domaem pravu, bez postavljanja kolizionog pitanja. Kolizione norme dispozitivne prirode: ponaanje stranaka, njihovi predlozi (ili odsustvo predloga) mogu da utiu na to da li e sud uopte da primeni svoje kolizione norme u sporu sa elementom inostranosti ili e odluiti prema svom pravu. U uporednom pravu najea je imperativna priroda kolizionih normi.
Doc. dr aklina Spalevi

Pravna priroda kolizionih normi

Do dstupanja od imperativne prirode kolizionih normi dolazi na zaobilazan nain dozvoljavanjem da se kolizione norme ne primene ako to neko ne zatrai blagovremeno i u odgovarajuoj formi. Negativne posledice dispozitivne prirode kolizionih normi: pravna nesigurnost, nejednak tretman sutinski jednakih sluajeva, mogunost (namerne ili nenamerne) diskriminacije prema pojedinim pravima. U naem pravnom sistemu kolizione norme su imperativne prirode i:
Sud mora primeniti kolizione norme po slubenoj dunosti, a ukoliko taka vezivanja ukazuje na inostrani pravni poredak Sud je duan da primeni i strano pravo.

Naalost, naa sudska praksa nije dosledna u sprovoenju ovog principa.

Doc. dr aklina Spalevi

Utvrivanje sadrine i primena stranog prava

Problem utvrivanja sadrine i primene stranog prava: posledica primene kolizionih normi. Ukoliko koliziona norma primenjena na konkretan odnos uputi na pravo druge drave, a ne na pravo drave iji je organ nadlean da postupa u konkretnom sluaju, pred nadleni organ e se postaviti dva pitanja:
1. Da li je obavezan da primeni strano materijalno pravo? Ako jeste, postavlja se pitanje 2. Na koji nain da sazna sadrinu stranog prava?

U cilju davanja odgovora na prvo pitanje, javila su se dva shvatanja:

1. Shvatanje o stranom pravu kao injenici 2. Shvatanje prema kojem nadleni organ ima obavezu da primeni strano pravo.
Doc. dr aklina Spalevi

Utvrivanje sadrine i primena stranog prava

Shvatanje o stranom pravu kao injenici ima svoje korene u teoriji steenih prava, po kojoj ukoliko se neko poziva na svoja steena prava, treba i da dokae kako je ta prava stekao. Ako ih je stekao na osnovu stranog prava, treba da dokae sadrinu norme stranog prava koja je osnov njegovom subjektivnom pravu. Shvatanje o stranom pravu kao injenici dolo je do izraaja u praksi panskih, francuskih i amerikih sudova. Shvatanje prema kojem nadleni organ ima obavezu da primeni strano pravo obrazlae se potrebama meunarodne saradnje i preovlauje u uporednom pravu. Nain saznanja stranog prava: Evropska konvencija (zakljuena u okviru Saveta Evrope 1968. godine) obavezuje drave potpisnice da imenuju organe koji e biti zadueni da postupaju po zahtevima organa drugih strana ugovornica da daju informacije o domaem pravu.
Doc. dr aklina Spalevi

Utvrivanje sadrine i primena stranog prava

U naem zakonodavstvu, teoriji i sudskoj praksi: strano pravo se tretira kao pravo saznaje se i primenjuje po slubenoj dunosti od strane nadlenog organa: U cilju utvrivanja sadrine stranog merodavnog prava:
Nadleni organ moe zatraiti obavetenje (koje nije obavezujue, ve informativno-indiciono) o stanju prava od nadlenog organa strane drave Sa svoje strane, stranke mogu u postupku podneti sudu javnu ispravu o sadrini stranog prava, koja sadri tri oborive pretpostavke: autentinosti, istinitosti sadraja i osnovanosti stava o sadraju stranog prava koji bi se gradio na njoj.

Protiv odluke suda u kojoj je, po miljenju stranke, dolo do pogrene primene stranog prava ili strano pravo uopte nije primenjeno, mogua su sledea pravna sredstva: alba, revizija (ako su ispunjeni uslovi u pogledu predmeta i vrednosti spora), zahtev za preispitivanje pravnosnane presude.
Doc. dr aklina Spalevi

Problem kvalifikacije
Prva kvalifikacija: Podvoenje, subsumiranje injeninog sklopa i odatle rezultirajueg pravnog pitanja pod odgovarujuu kategoriju za nadovezivanje polaznog kolizionog prava ili tumaenje polja, odnosno obima primene odgovarajue kategorije za nadovezivanje
Razlike u sistemskom odreivanju pravnih pojmova i instituta materijalnog prava lex fori i pravne kategorije u kolizionoj normi lex fori

Pravne praznine u materijalnom pravu polaznog kolizionog prava Izvori problema kvalifikacije Razlike u sistematici i pravnoj prirodi pravnih pojmova i ustanova u materijalnom pravu lex fori i stranom pravu

Strani pravni instituti koji su nepoznati materijalnom pravu polaznog kolizionog prava
Doc. dr aklina Spalevi

Problem kvalifikacije (sukob kvalifikacija)

Pitanje kvalifikacije (sukoba razliitih kvalifikacija): jedno od najsloenijih pitanja vezanih za kolizioni nain regulisanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti zbog postojanja konkurentnih prava. Postavlja se pitanje: kako postupiti kada se jedno pitanje postavlja u toku same primene kolizionih normi, tj. u momentu kada jo uvek nije poznato koje je pravo merodavno? Pojava problema kvalifikacije u teoriji: problem je plod priblino istovremenih paralelnih istraivanja Bartena i Kana. Pojava problema kvalifikacije u praksi: problem je postojao i pre objavljivanja teorijskih rasprava, ali je reavan automatski, bez prepoznavanja pravih dilema i pre nego to je teorija reagovala velikim brojem studija o ovom pitanju.
Doc. dr aklina Spalevi

Problem kvalifikacije (sukob kvalifikacija)

Znaenje rei "kvalifikacija": odreivanje poloaja, mesta, neega ili nekoga u odreenom sistemu vrednosti. Kvalifikacija u pravnom smislu: postupak traenja mesta injenica u svetu pravnih pravila, ili primenu prava. Kvalifikacija u MPP: (po najirem shvatanju koje zasupa Katii) kvalifikacija je svaka primena pravnih pojmova na injenice ili supsumiranje injenica pod pravne pojmove. Postavlja se pitanje: po kojim emo pravnim pojmovima vriti supsumiranje injenica u momentu kad tek traimo merodavno pravo? Problem kvalifikacije predstavlja specifian vid tumaenja: injeninim stanjem ivotni odnos se vezuje za vie drava, te prava tih drava pretenduju da budu primenjena u svim fazama reavanja datog problema. Ukoliko se ta prava sutinski razlikuju, to otvara problem sukoba razliitih kvalifikacija.

Doc. dr aklina Spalevi

Problem kvalifikacije (sukob kvalifikacija)

Sukob kvalifikacija se ne javlja: u normama MPP koje neposredno reguliu pravne odnose, npr. u normama o privatnim pravima stranaca. Kvalifikacija se moe odrediti i kao prejudiciranje prerano postavljeno pravno pitanje, tj. pravno pitanje postavljeno pre nego to je odreeno merodavno pravo, u momentu kada se jo uvek ne zna iz kog prava treba uzeti odgovor na pravno pitanje. Dva osnovna vida kvalifikacije:
Kvalifikacija pravne kategorije Kvalifikacija take vezivanja.

Kvalifikacija pravne kategorije: podvoenje jednog odnosa pod pravnu kategoriju, pravu kolizionu normu.

Doc. dr aklina Spalevi

Problem kvalifikacije (sukob kvalifikacija)

est izvor problema kvalifikacije pravnih kategorija su sledee granine oblasti: naslednog i obligacionog prava; porodinog i imovinskog prava; materijalnog i proceduralnog prava; razgranienja kategorija forme od sadrine pravnih poslova.

Poseban problem se javlja u situaciji kada je teko uopte pronai neku pravnu kategoriju pod koju treba podvesti neki odnos (npr. domae pravo ne poznaje ustanovu trust-a, svojstvenu anglosaksonskom pravu).
Kvalifikacija take vezivanja: ovde vie nema dileme koju kolizionu normu treba primeniti, ali nije jasno kuda ona vodi. Take koje esto daju povoda kvalifikaciji: mesto zakljuenja ugovora, mesto delikta i prebivalite.

Kvalifikacija take vezivanja sledi i logiki i vremenski iza kvalifikacije pravne kategorije.
Doc. dr aklina Spalevi

Reenje problema kvalifikacije

Kvalifikacija po lex fori: prema pravu drave gde se sudi i od ijih se kolizionih normi polazi prilikom reavanja spora. Kvalifikacija prema lex causae: prema pravu koje je merodavno za odnos koji se raspravlja. Stepenasta kvalifikacija: uvek se pri izboru i tumaenju kolizione norme polazi od shvatanja , tj. od prava drave suda, dakle od lex fori (prva stepenica), dok se na drugoj stepenici, ukoliko se ima primentiti strano pravo kao merodavno, ono tumai po pojmovima i smislu koje sadri lex causae dakle, prvo domae pa strano. Kvalifikacija pomou autonomnih pojmova: kvalifikaciju ne bi trebalo vriti sa oslonom na jedno nacionalno pravo, bilo da je to lex fori ili lex causae, ve se treba sluiti autonomnim pojmovima, nezavisnim od nacionalnih prava. Isti bi se stvarali meunarodnim sporazumima i aktivnou sudova.

Doc. dr aklina Spalevi

Reenje problema kvalifikacije

Funkcionalna kvalifikacija: Polazi se od pojmova sadranih u stranom pravu i pri tom se vodi rauna o funkciji koju odreena ustanova ima u njemu. Nakon toga se pokuava pronai ustanova domaeg prava koja vri istu ili najsliniju funkciju dakle, prvo strano pa domae pravo.

Funkcionalna kvalifikacija je pogodna ukoliko je ustanova stranog prava (npr. trust) nepoznata domaem pravu, ili nepoznata u datoj funkciji.
Domaa teorija i praksa: kvalifikaciju treba vriti po lex fori.

lan 9. ZMPP: predvieno je da se drugostepena kvalifikacija vri po lex causae, tj. da se pravo strane drave (ija je merodavnost ve utvrena) primenjuje prema svom smislu i pojmovima koje sadri.

Doc. dr aklina Spalevi