ISSN 1821-1550

Година II, Број 35 Излазе четвртком Цена 50 дин. www.kragujevacke.rs 7. јануар 2009. године
9 7 7 1 8 2 1 1 5 5 0 0 2

MLADEN FILIPOVI] BABICA KI]A ZORAN SPASOJEVI] PASKE MIROSLAV NIKOLI]

Sami za sebe najvi{e Najlep{i je Uz dobar ide i Nema

mo`emo prvi pla~ zao duh osvrtawa
U Kragujevcu imamo tri
odbornika iz Omladinske
bebe Kragujevac ima svog
duha, ali on voli da
Ja sam ~ovek koji ne
gleda iza sebe, ve} ide
Postati majka najve}i je
mre`e G17 plus, a u Srbiji dar od Boga, a ~uti prvi se igra skrivalica, samo napred, trudi se
oko sto, {to odbornika, pla~ deteta najve}a je pa nestaje kad je da ne{to napravi i kad
{to ~lanova op{tin- radost koju ~ovek „gusto”, zato }e ode – uvek je to
skih i gradskih mo`e da do`ivi neko pomisliti uzdignuta ~ela
ve}a da je pla{qiv
STRANA 6 STRANA 17 STRANA 18 STRANA 31

И по бабу и по стричевима
НЕДОУМИЦЕ КО ПРЕЛАЗИ У „ФИЈАТ”
2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 7. јануар 2010. www.kragujevacke.rs
Отварање
ДРУГА СТРАНА

Navali, narode
Пише Драган Рајичић

Hristos se rodi!
Hm, Bo`i} je u toku, vaqa i daqe biti pozitivan. Zato, bra}o Srbi,
{to se ono ka`e, u`ivajte u `ivotu. Jedite to {to vam je na stolu sa
apetitom, a svaki zalogaj zalivajte nekim dobrim pi}em i jo{
lep{im mislima. I tako sve dok ne pro|e Bo`i}. A posle? [ta
}emo posle to }emo tek da vidimo. Ovde se `ivi od danas do sutra, a
iz bo`i}nih praznika izlazimo tek prekosutra. Smisli}emo
ne{to jer, hvala Bogu, ve} imamo vlast koja nas je nau~ila kako se
pre`ivqava u nemogu}im uslovima. To je kod nas uve`bana
varijanta, a treniramo je ve} nekoliko decenija. Po~eli smo sa
ve`bama jo{ pod Milo{evi}em, ali dok je nama onih koji nas ovako
uvode u Evropu sasvim je izvesno da }emo jo{ dugo biti u vrhunskoj
formi. Mnogi kontejneri }e od nas tek nahvatati strah!
Da se sad vratim lecka unazad. Da, lepo se ka`e da nije svaki dan
Badwi dan!Ovaj posledwi je ba{ bio neponovqiv i svakako }e u}i
u istoriju. Takvim su ga u~inili na{i bogoboja`qivi i u svemu
~estiti i smerni evropejci tako {to su realizaciju jednog svog
krucijalnog predizbornog obe}awa tempirali ba{ na ovaj dan.
I bi - akcija! Pored svakodnevnih trgova~kih akcija za dowi ve{
ili ju`no vo}e, u organizaciji dr`ave li~no imadosmo jo{ jednu
lepu akciju za - akcije! Narod je imao zaista izuzetnu priliku, vrlo
Karikatura: Goran Milenkovi} je verovatno da mu sli~nu vi{e ni jedna vlast nikad ne}e pru`iti,
da do svojih akcija do|e ~ak po stostruko mawoj ceni od one koja mu je
АНКЕТА ШТA ЈЕ „НАЈАВИЛА ГРМЉАВИНА” obe}ana. Sve je moglo da se odvija pod reklamnim sloganom „Navali
31. ДЕЦЕМБРА? M. Igwatovi}
narode, kod ~ika Mla|e! Jo{ malo pa nestalo!”, ali ni wemu ni
ostalim evropejcima skromnost nije dozvoqavala da previ{e
Mila{in Jelena Vulovi}, Qiqa Luki}, potenciraju ovo jednoprocentno ispuwewe izbornog obe}awa koje je
Milo{evi}, dipl. bravar: po`welo stotine hiqada glasova. Ista ta skromnost govorila im je
voza~: ekonomista: - Lo{e vreme, jo{ ne{to: narod treba da bude prezadovoqan jer mi smo u~inili sve
- Bog napravio - Promene na uvek mo`e gore {to smo mogli, a od koga je dosta je! Puna kapa! Xep smo mu ionako
rokadu, vide}emo boqe, volela kod nas! toliko ispraznili da to vi{e ne mo`e da napuni ni Rokfeler iz
veliku ili malu. bih da su najboqih dana!
u standardu. A kad narod krene u naplatu izbornih obe}awa, tj. u akciju za svoje
akcije, onda pored Badwega dana i ceo Bo`i} dobija na sjaju jer
Dinki}evi darovi vra}aju veru u lepotu `ivqewa. Ko je stigao da
wegovo izborno obe}awe zameni za bo`i}nu }urku ili za frtaq
Jorgos Tomislav Milena praseta, zna {ta govorim i taj se, ako je ju~e bio umeren, i danas
Evangelis, dipl. Risti}, bravar: Radovanovi}, sladi tom polupe~enicom, a Mla|inu sliku dr`i umesto ikone
pravnik: - Probudila je dipl. oka~enu na zidu, samo okrenutu naglava~ke. Da bi bila sklonija padu!
- Bi}e boqa na{u uspavanu, ekonomista: E, sad, dok sam jo{ pozitivan, vra}am se na ono pitawe, a {ta
godina, mo`da. svetlu evropsku - Ja mislim da }emo posle, kad pro|u akcije, tj. kad iste pojedemo? Ovo pitawe u
perspektivu. na{ grad o~ekuje stvari glasi: [ta }emo, bre, od ponedeqka? Ma, beri narode brigu na
preporod. veseqe! Dok je nama ovakvih evropejaca, bi}e jo{ sli~nih akcija
kojima }emo dobijati onu stvar za bubrege. Ako niste previ{e
gadqivi, dabome da se i to jede. U vladaju}oj koaliciji je ve}
spreman recept koji }e biti besplatno svima podeqen i u kome }e
Vuko Stani{i}, Lepa Radi~evi}, Raca Mileti},
biti detaqno obja{weno kako da bele bubrege najukusnije spremimo
advokat: kroja~ica: trgovac:
- Po narodnom - Optimista sam, i koja pi}a da uz to konzumiramo, a da nas od svega ne zaboli glava.
- Grmi kad mu
verovawu to realno - i nama Ja, dodu{e, imam i rezervnu ideju kako da nastavimo daqe. Mogli
vreme nije, jesam
zna~i su{nu mora ne{to lepo bismo od ponedeqka da udarimo i u generalni {trajk gla|u. I da sa
religiozan, ali
godinu. da se desi. wim teramo sve dok na{i evropejci ne ispune jo{ neko predizborno
nisam sujeveran.
obe}awe, makar i u tom jednom procentu. Ne{to mi govori da bi
jedan takav poziv na {trajk gla|u nai{ao na izuzetno masovan odziv
gra|ana. Jedino ga mo`da ne bi prihvatili oni malobrojni
pojedinci koji }e i nakon ovih praznika jo{ imati ne{to za jelo!
www.kragujevacke.rs
NOVI APSURDI U IZBORU SUDIJA
I ponavqa~i dele pravdu
Пише Елизабета Јовановић
U posledwoj nedeqi de-
У
cembra sve reizabrane i
nove sudije, wih 2.407,
polo`ile su zakletvu u
Narodnoj skup{tini Sr-
bije, ~ime je stavqena
ta~ka na sve pretpostav-
ke i spekulacije da se eventualno
ne{to mo`e promeniti u odluci
Visokog saveta sudstva, s obzirom
na brojne pimedbe koje su upu}e-
ne ovom telu.
Pre toga, Skup{tina je izabra-
la 876 sudija, opet na predlog Vi-
sokog saveta sudstva, koje prvi put
stupaju na sudijske funkcije i
~iji je prvi mandat ograni~en na
tri godine. Lista ovih predloga
pro{la je „u paketu”, takore}i
bez skup{tinske rasprave, a glav-
ni kriterijum za wih bili su du-
`ina i uspe{nost studija, mada je
uzimana i ocena rada iz institu-
cija u kojima su do sada bili za-
posleni.
Sudije koje su prvi put birane
dobile su mesta u osnovnim sudo-
vima, pa je tako Osnovni sud u
Kragujevcu, pored 32 delioca
pravde koji su prakti~no reiza-
brani, dobio i 24 nova imena.
Oni su do sada bili sudijski po-
mo}nici i advokati ili su kao
pripravnici radili u drugim in-
stitucijama, a podaci o wihovoj
uspe{nosti studirawa i dosada-
{wem radnom anga`ovawu bili su
dostupni javnosti na sajtu Viso-
kog saveta sudstva.
Zbog novogodi{wih praznika
nije bilo ozbiqnijih javnih reak-
cija na „dodatni” izbor sudija,
mada suve ~iwenice vi{e nego ja-
sno govore da su u kragujeva~ki O-
snovni sud u{li uglavnom „lo{i
|aci”. Jedan od wih 24 studirao je
ravno 16 godina i imao prose~ni
uspeh na pravnom fakultetu 6,20.
[ta ka`u podaci o drugim kan-
didatima?
Wih sedmoro studiralo je iz-
me|u devet i 12 godina sa pro-
se~nom ocenom malo iznad
{estice, osim dvoje koji su za
malo prebacili sedam. Samo
troje je zavr{ilo fakultet u ~e-
tvorogodi{wem roku i sa solid-
nim uspehom. ^etvoro je studi-
ralo pet godina, narednih peto-
ro {est, po dvoje sedam, odnosno
osam godina.
Me|u svima najboqi prosek o-
cena je 8,83. Jo{ ~etvoro je ne{to
iznad osmice, sedmoro je „preba-
cilo” sedmicu, a svi ostali su u-
speli da pre|u samo {esticu.
КО СУ ПРЕДСЕДНИЦИ СУДОВА
Dvoje ovda{wih i dve putnice
U Osnovni sud u Kragujevcu
u{le su i 24 sudije sa
trogodi{wim mandatom,
jer se prvi put biraju za
sudijske funkcije, a me|u
wima je „rekorder” sa 16
godina studirawa i prose~nom
ocenom 6,20, pa sa 12, 11,
10... godina. Samo ~etvoro
je pravni fakultet
zavr{ilo u roku
i sa solidnim
uspehom
BO[KO RADO[EVI] RE[EN DA TRA@I PRAVDU „DO KRAJA”
Sa ovim podacima imao je pri-
liku da se upozna i Bo{ko Rado-
{evi}, nekada pripravnik u sudu,
a sada samostalni stru~ni sarad-
nik u Gradskoj upravi za privred-
ne resurse u Odeqewu za
poqoprivredu. On je konkurisao
za sudiju Osnovnog suda, nije iza-
bran i tim povodom obratio se
redakciji „Kragujeva~kih”.
- U vezi sudija koje su reiza-
brane ne mogu ni{ta da komenta-
ri{em, iako smo za ista mesta
konkurisali, jer su oni po dru-
gim kriterijumima ocewivani.
Vi{e se kod wih cenio kriteri-
jum dostojnosti, ali u to nemam u-
vid. Kod sudija koji se biraju po
СУДИЈЕ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА
НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ „КРАГУЈЕВАЧКЕ” ► Оснивач и издавач „Јавност” д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 ► Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић ► Редакција Анкица Весић (заменик
гл. уредника), Милош Пантић (уредник привреде), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић
(redakcija@kragujevacke.rs), Вук Павловић (уредник спорта, sport@kragujevacke.rs), Милош Игњатовић (фоторепортер, foto@kragujevacke.rs) ► Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Дра-
ган Минаковић ► Сарадници Милутин Марковић, Горан Миленковић, Драган Рајичић, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер ► Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић (marketing@kra-
gujevacke.rs) ► Секретар редакције Дивна Драгутиновић ► Рачуноводство Душанка Танић ► Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 ► Штампа „ГРАФОСТИЛ” Крагујевац, Каницова бб
Четвртак, 7. јануар 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 3
У жижи
НОВЕ СУДИЈЕ У ОСНОВНОМ
СУДУ У КРАГУЈЕВЦУ
1. Sawa Antonijevi}
sudijski pomo}nik,
Trgovinski sud Kragujevac
2. Milan Babi}
sudijski pomo}nik,
Op{tinski sud Aran|elovac
3. Nenad Bakovi}
sudijski pomo}nik,
Op{tinski sud Kragujevac
4. Predrag Bo{kovi}
pomo}nik direktora
Preduze}a za izgradwu grada
5. Aleksandar Bu|evac
sudijski pomo}nik,
Op{tinski sud Kragujevac
6. Jelena Vukovi},
sudijski pomo}nik,
Op{tinski sud Kragujevac
7. Jelena Dabi},
sudijski pomo}nik,
Op{tinski sud Kragujevac
8. Dragan \or|evi},
sudijski pomo}nik,
Op{tinski sud Kragujevac
9. Jelena Jankovi}
{ef odseka za qudske resur-
se MUP Republike Srbije
10. Drinka Kriv~evi}
sudijski pomo}nik,
Op{tinski sud Kragujevac
11. Slobodan Levajac
advokat iz Kragujevaca
12. Verica Milovanovi}
savetnik, Republi~ko javno
pravobranila{tvo
13. Vesna Milovanovi}
sudijski pomo}nik,
Op{tinski sud Kragujevac
14. Ana Milosavqevi}
sudijski pomo}nik,
Okru`ni sud Kragujevac
15. Milosav Nedeqkovi}
stare{ina Organa za
prekr{aje u Lapovu
16. Nata{a Petrovi}
prvi put moglo se izra~unati ta~- - Pisanim putem ve} sam se o- sudija za prekr{aje
no ko koliko ima bodova. Kada se bratio Visokom savetu sudstva u Kragujevcu
sve to pogleda, ispostavi se da su tra`e}i da vidim koliko imam 17. Slobodan Petrovi}
pro{li neki kandidati koji su bodova, a koliko su imali kandi- sudijski pomo}nik,
tri puta du`e studirali od mene dati koji su izabrani, da bih mo- Op{tinski sud ^a~ak
i imali neuporedivo slabiji gao da uporedim kako je izvr{eno 18. Aleksandra Pre{i}
prosek, a to su bila glavna meri- rangirawe. Sada kada ~ovek sam advokat iz Kragujevca
la za izbor. sedne i izboduje, mnoge stvari ni-
Rado{evi} ka`e da `eli da iz- su jasne. Primera radi, za sudiju 19. Ivana Ra~i}
sudijski pomo}nik,
vr{i uvid u dokumentaciju Viso- je izabran kandidat koji ima 16 Op{tinski sud Kragujevac
kog saveta kako bi pravnim putem godina studirawa i uspeh na stu-
pobio predlog Visokog saveta i dijama 6.20. To je jedinstven pri- 20. Ankica Stanojlovi}
sudijski pomo}nik,
odluku Narodne skup{tine koja je mer u Srbiji, isti~e Rado{evi}. Op{tinski sud Aran|elovac
to potvrdila. Najverovatnije upu- On je na tom primeru izveo
ti}e i `albu Ustavnom sudu Repu- prost ra~un. 21. Bratislav Stevanovi},
advokat iz Kragujevca
blike Srbije, jer to je jedina - Ako se uzme prosek tog kandi-
preostala instanca u zemqi kojoj data na studijama i pomno`i sa 22. Svetlana ]upri}
se mo`e `aliti. deset, on ima 62 boda, a na godine rukovodilac grupe za
poreske prekr{aje
studirawa ima 140 u minusu. Zna- Poreske uprave Kragujevac
~i, po ta dva osnova ima minus 78
bodova. Ako se na to doda sto bo- 23. Marija Filipovi},
sudijski pomo}nik
dova koji su mu dati za „posebno Okru`ni sud Kragujevac
Od 1. januara 2010. godine funkcije isticawe” na poslu, proizilazi
vr{ilaca du`nosti predsednika sudo- da ima samo 22 boda. Ja imam po 24. Suzana ^olovi}
advokat iz Kragujevca
va obavqa}e: istom kriterijumu 256,5 bodova.
Ho}u da znam kako je taj kandidat (pored imena su i funkcije
@ivanka Bo`i} i mesta gde su do sada radili)
Osnovni sud u Kragujevcu izabran, a ja nisam, pita se Rado-
Ranije bila sudija Op{tinskog suda u A- {evi}.
ran|elovcu, reizabrana za sudiju Osnov- Po wemu, sli~na je situacija i
nog suda u Kragujevcu kod onih koji su studirali 9-10 di da je neko od wih objavio
Zorica \uri} godina. Ka`e da nema ni{ta pro- stru~ne radove. Neki su naveli
Vi{i sud u Kragujevcu tiv qudi koji su izabrani, ali i da govore po nekoliko jezika
Ranije bila sudija Op{tinskog suda u ima protiv onih koji su vredno- engleski, francuski, {panski, a
Kragujevcu, reizabrana za sudiju vali i smatra da su prevr{ili ko je to proveravao, pita Bo{ko
Vi{eg suda u Kragujevcu svaku meru, jer to vre|a inteli- Rado{evi}.
Vesna Petrovi} genciju. Uz to dodaje da su se na Na kraju ka`e da je svestan da
Apelacioni sud u Kragujevcu konkurs za sudije prijavili i „ja- od svih `albi ne}e biti ni{ta,
Ranije bila sudija Okru`nog suda u Beo- ~i” kandidati od wega, ali ni oni jer su sudije ve} polo`ile zakle-
gradu, reizabrana za sudiju Apelacionog nisu pro{li. tvu. Jedino ne zna kako }e Ustavni
suda u Beogradu Na{ sagovornik isti~e i da sud da reaguje po `albama, jer ne
Radovan \uri} ima objavqene stru~ne radove, postoji praksa po ovom pitawu. U
Privredni sud u Kragujevcu kada su dopunska merila u pita- svakom slu~aju, obrati}e se i me-
Ranije bio sudija Trgovinskog suda wu, {to bi trebalo da zna~i i bo- |unarodnim sudovima za qudska
u Kragujevcu, reizabran za sudiju qi plasman, dok se iz biogra- prava, {to su najavile i druge ne-
Privrednog suda u Kragujevcu fija izabranih kandidata ne vi- izabrane sudije.
4 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 7. јануар 2010.
NOV^ANA POMO]
RADNICIMA
„LIVARA” IZ TOPOLE
U kovertima
po pet i
deset hiqada
dinara
Iz fonda Ministarstva za
rad, zaposlenima u Topoli
podeqena jednokratna nov-
~ana pomo}, jer su posled-
wu isplatu dobili za mart
pro{le godine
Zaposleni u preduze}u „Livar” iz
Topole, koje je u ve}inskom vla-
sni{tvu slovena~ke kompanije
„Livar” iz Ivan~ne Gorice, upu-
tili su na izmaku 2009. godine za-
htev Ministarstvu rada da im
dodeli jednokratnu nov~anu po-
mo}, jer im preduze}e duguje devet
mese~nih plata. Ministarstvo je
iz fonda za pomo} pred Novu god-
inu uplatilo po 10.000 dinara za
oko 100 radnika koji su u prote-
klom periodu radili, i po 5.000
dinara za 120 zaposlenih koji su
bili na takozvanom „pla}enom
odmoru”.
Iako se radi o veoma skromnom
iznosu, ta sredstva su, po re~ima
Gorana Mili}a, predsednika
Sindikata metalaca Kragujevca,
koji je ina~e podr`ao ovaj zahtev,
dobrodo{la porodicama koje su
mesecima bez ikakvih prihoda.
Kakva }e biti daqa sudbina liv-
nice u ovom trenutku je neizve-
sno, jer se ~eka sastanak Upravnog
odbora preduze}a u kome ve}inu
~lanova ima slovena~ki vlasnik.
Preduze}e je tokom pro{le godi-
ne preko Ministarstva ekonomi-
je tra`ilo kredit pod povoqni-
jim uslovima za obrtna sredstva,
ali im nije odobren jer je sva i-
movina preduze}a ve} pod hipote-
kom zbog ranije uzetih kredita.
Pored duga za plate, poslodavac
mesecima nije upla}ivao radni-
cima doprinose za penzijsko i
zdravstveno osigurawe, pa su im
zdravstvene kwi`ice neoverene.
Sidikat metalaca Kragujevca
podr`ao je i zahtev 46 radnika
„Zastava rezervnih delova” iz Ra-
{ke za dodelu jednokratne pomo-
}i, jer ni oni nisu mesecima
dobijali plate, pa je i wima is-
pla}eno po pet hiqada dinara. U
ovom preduze}u je uveden ste~ajni
postupak.
Od firmi iz metalskog kom-
leksa nejneizvesnija je budu}nost
preduze}a „Zastava auto delovi”
iz Kni}a sa 118 zaposlenih. Ovde
su odr`ali proizvodwu u smawe-
nom obimu koja je bila dovoqna za
isplatu neto plata, ali se radni-
cima duguju doprinosi za sta` i
zdravstveno osigurawe, tako da ni
wima kwi`ice nisu overene.
„Fijat” nije izrazio interesova-
we da ovu firmu ukqu~i u koope-
raciju, a nema ni drugih zain-
teresovanih da je privatizuju. Du-
govi prema{uju vrednost imovi-
ne, pa u ovom trenutku nije mogu-
}e da se radnicima pove`e sta`
novim zadu`ivawem kod dr`ave.
Re{ewe }e, kako ka`e Goran
Mili}, poku{ati da se prona|e
zahtevom da Ministarstvo ekono-
mije i ovde uvede postupak re-
strukturirawa, ~ime bi se deo
dugova otpisao, a zaposlenima po-
nudio socijalni program i napu-
{tawe preduze}a uz otpremnine
koje po novim zakonskim re{ewi-
ma iznose 200 evra po godini sta-
`a. Predsednik Sindikata
metalaca Kragujevca smatra da }e
po~etak februara biti krizni
period za firme iz ove grane, jer
}e po~eti stroga primena zakon-
skih normi, koje zabrawuju poslo-
davcima da ispla}uju li~ne
dohotke ako prethodno nisu izmi-
rili doprinose za zaposlene.
M.PANTI]
www.kragujevacke.rs
Актуелно
NEDOUMICE OKO PRELASKA RADNIKA U „FIJAT“
I po babu i po stri~
Sindikalci Fabrike Пише Милутин Ђевић Italijani su u saradwi sa slo-
jem sredwih rukovodilaca Fabri-
automobila tvrde da talijanski „Fijat“ je ke automobila i „Zastave vozila“
И
posle nekoliko odla- na~inili spisak radnika koji do
su se na spisku za gawa kona~no uplatio kraja januara treba da obave le-
sistematski pregled 98 miliona evra osni- karske sistematske preglede u
va~kog uloga u kompa- „Zastavinoj“ Medicini rada. Na
i eventualni prela- niju „Fijat automobi- spisku se na{lo 1.500 imena. I
zak u „Fijat automo- li Srbija“, a Republi- to je bio samo jedan od povoda za
bili Srbija“ na{li ka Srbija je imovinu Fabrike a- nezadovoqstvo i radnika i pred-
utomobila, „Zastave RD“ i „Hor- stavnika Samostalnog sindikata
i oni koji nisu zado- tikulture“, kao svoj ulog, prene- Fabrike automobila.
la na novu firmu. Italijanska Sindikalci tvrde da su se na
voqili na testirawu, kompanija je pre toga za socijal- spiskovima na{li i radnici koji
dok u ovoj kompaniji ni program i smawewe broja za- nisu pro{li ni prvi krug na te-
poslenih uplatila dva miliona stovima, a da oni koji su zadovo-
saop{tavaju da evra. qili i koji su pro{li i tre}i
sindikat pogre{no Aneksom osnovnog ugovora iz- krug ispitivawa nisu pozvani na
me|u „Fijata“ i Srbije precizi- sistematski pregled. Interesant-
interpretira ~iwe- rano je da }e prvih 1.000 radnika no je da su se testirawa radnika
nice i da ni{ta Fabrike automobila i Grupe „Za- Fabrike automobila, kao i sada-
ZORAN MARKOVI] SMATRA DA SU
stava vozila“ do 1. februara {wi lekarski pregledi, obavqali
nije sporno 2010. pre}i u „Fijat automobili
RADNICI S PRAVOM NEZADOVOQNI
u vreme kolektivnih odmora, kada
Srbija“. I time bi na pri~u o za- previ{e nedoumica i nepoznani- u fabrici nije bilo radnika.
okru`ivawu nove firme mogla da ca oko prelaska radnika u „Fij- Prema re~ima zamenika pred-
bude stavqena ta~ka, da nije i at“. Mogla bi, ali nije. sednika Samostalnog sindikata
Fabrike automobila Zorana Mar-
kovi}a, radnici su sa pravom ne-
zadovoqni i pitaju se za{to je
ЗАХТЕВИ СИНДИКАТА testirawe uop{te i ra|eno kada
se za prelazak u „Fijat“ pozivaju
qudi po ko zna kakvim kriteriju-
tomobili Srbija“ ili kod nekog od „Fijatovih“ ko- mima.
Svima da se ponudi posao operanata, a ko ne bude `eleo, tu je socijalni pro- - Imamo pravo da sumwamo da
gram. Na taj na~in, a i to smo se dogovorili, niko se poslovodstvo „Fijat automobi-
Samostalni sindikati Fabrike automobila i „Za-
stava kamiona“ i Jedinstvena organizacija sindi- ne}e dobiti otkaz, ve} }e dobrovoqno uz otprem- la Srbije“ oslonilo na mi{qewe
kata „Zastave“, od ministra ekonomije Mla|ana ninu napustiti radno mesto, ka`e zamenik pred- sredweg sloja rukovodilaca u Fa-
Dinki}a i gradona~elnika Kragujevca Veroquba sednika sindikata Fabrike automobila Zoran brici automobila, koji su ve} vi-
Stevanovi}a tra`e da ispo{tuju potpisani aneks Markovi}. |eni za prelazak. Mislim da su
protokola i sve {ta je dogovoreno. Ova sindikalna organizacija zakazala je za 13. upravo oni odre|ivali ko }e se
- Sa ministrom Dinki}em i gradona~elnikom januar javnu sednicu sindikata ispred Upravne na}i na spisku za pregled i da su
Stevanovi}em smo dogovorili da se svim radni- zgrade kod „[est topola“ na kojoj }e radnike upo- se pri tome rukovodili ne rezul-
cima, koji su zaposleni u Grupi „Zastava vozila“, znati sa odredbama aneksa osnovnog ugovora sa tatima testirawa, nego da su to
ponudi posao. Ko `eli radi}e u firmi „Fijat au- „Fijatom“ i dogovoriti slede}e poteze. radili i po „babu i po stri~evi-
[TRAJK U KRAGUJEVA^KOM KATASTRU
Tra`e iste ar{ine
U ponedeqak su posao obustavili i za-
posleni u Centru za katastar nepo-
kretnosti Kragujevac, u kome bi, po
odluci Vlade, bez posla trebalo da o-
stane oko 40 odsto radnika
Prvi radni dan u 2010. godini za koji je bio zadu`en
zaposlene u Centru za katastar za 24 slu`be neko-
nepokretnosti Kragujevac i kom- liko okruga.
pletnom Republi~kom geodetskom - Slu`ba za ka-
zavodu po~eo je neradno – gene- tastar Kragujevac
ralnim {trajkom. Obustava rada ima 45, a ovoj slu-
po~ela je ta~no u sedam sati, a bi- `bi treba da se
}e prekinuta kada zahtevi {traj- prikqu~i i jo{ 13
ka~a budu ispuweni. radnika iz nekada-
Velika sala za prijem stranaka {weg Centra za ka-
na ~etvrtom spratu Skup{tine tastar. Dr`ava
grada bila je potpuno prazna, a za- sada od nas tra`i
posleni su vreme provodili u da se broj zaposle-
hodniku i ostalim kancelarijama nih sa 58 smawi na
u kojima skoro ni jedan kompjuter 38 radnika, {to je ZAPOSLENI TOKOM [TRAJKA U HODNIKU
nije bio ukqu~en. Ista atmosfe- oko 40 procenata.
ra vladala je i u prostorijama To zna~i da je Kraguje- kako tvrde, ne i prostornog planirawa Oli-
Centra za katastar nepokretnosti vac, u odnosu na druge, procenat sma- verom Duli}em. Ka`u da }e ga u-
u Cara Lazara. u mnogo nepovoqnijem wewa zaposle- poznati da je novim Zakonom o
Povod za obustavu rada je odlu- polo`aju, ka`e Blago- nih kod svih dr`avnom premeru, pre dva mese-
ka Vlade Srbije o maksimalnom jevi}. ostalih dr- ca, Geodetski zavod preuzeo niz
broju zaposlenih u organima dr- U kragujeva~kom `avnih organa novih nadle`nosti, da je tada
`avne uprave, po kojoj u Repu- Centru za katastar ne- mawi od osam, preuzeo i „Geokartu“ sa 85 zapo-
bli~kom geodetskom zavodu, koji pokretnosti tvrde da a u Geodetskom slenih, kao i da, pored 2.500
trenutno ima oko 2.500 zaposle- su se i na~elnici sol- zavodu je ~ak stalno zaposlenih, ima jo{ 900
nih, broj radnika treba da se sma- idarisali sa zaposle- 30 odsto. Sin- qudi anga`ovanih po drugim os-
wi za 30 odsto, {to zna~i da }e bez nima i da su uputili dikalci su od novama.
posla ostati 600 radnika. U Kra- dopis u kome su nadle- generalnog - Mi imamo toliko posla da kod
gujevcu bi od 58 zaposlenih bez `ne obavestili da ne direktora za- nas ni jedan radnik nije vi{ak, a
radnog mesta moglo da ostane 20 mogu da sporovedu ta- voda Nenada kamoli 600 qudi. Mi imamo real-
qudi. Ina~e, Kragujevcu, po novoj kvu odluku, jer je to Tesle zatra- nog posla i zara|ujemo, ali ako
organizacionoj {emi, treba da nerealno, nepo{teno `ili da pod- treba, zbog krize, prihvati}emo
pripadnu nekada{we slu`be, a po i da ne}e da otpu{taju PREDSEDNIK SINDIKATA nese ostavku. smawewe broja zaposlenih, ali u
novom grupe za katastar Kni}, Ra- radnike. ZORAN BLAGOJEVI] Odmah po procentu koji va`i za sve ostale
~a, Bato~ina i Lapovo. Oba sindikata, koja najavi da }e organe dr`avne uprave, a to je 7,3
Prema re~ima predsednika UGS su organizovala generalni stupiti u {trajk sindikalci su odsto, ka`e Blagojevi} i dodaje da
„Nezavisnost“ kragujeva~kog Cen- {trajk, UGS „Nezavisnost“ i Sa- dobili poziv da na Badwi dan, 6. }e generalni {trajk trajati do is-
tra Zorana Blagojevi}a, gasi se mostalni sindikat, tra`e prei- januara po~nu pregovore sa mini- puwewa zahteva.
Centar za katastar nepokretnosti spitivawe sporne odluke, jer je, strom za za{titu `ivotne sredi- M. \EVI]
www.kragujevacke.rs
~evima
ma”, po partijskoj pripadnosti,
rodbinskim vezama i ko zna kojim
jo{ kriterijumima, ka`e Marko-
vi}.
Pregled nije garancija
Pored nezadovoqstva zbog spi-
ska radnika koji su poslati na si-
stematski pregled nedoumice su
izazvale i glasine da }e upravo
zdravstveno stawe biti odlu~uju-
}e za posao u „Fijatu“.
Radnici, naime, strepe da Ita-
lijani ne}e zaposliti nikoga ko
ne pro|e na lekarskom pregledu.
Bojazan je opravdana ako se zna da
je radna snaga Fabrike automobi-
la u proseku veoma stara i da pro-
sek prelazi 40 godina. Zabunu je
unelo i to {to u kompaniju „Fij-
at automobili Srbija“ treba da
pre|e 1.000, a {to je na pregled
pozvano 500 qudi vi{e.
U ovoj kompaniji to, me|utim,
demantuju. Menaxment „Fijat au-
tomobila Srbija“ saop{tio je da
medicinski test nije garancija,
ve} jedan od uslova za zapo{qava-
we, ali i da su sindikati „Zasta-
ve“ plasirali pogre{ne infor-
macije u javnost.
- Prerano je govoriti o kona~-
nom odabiru budu}ih zaposlenih
u „Fijat automobilima Srbija“ i
ovo je samo jedan od neophodnih
koraka, kako bismo izabrali naj-
boqe kandidate, navedeno je u sa-
op{tewu ove firme.
Sa druge strane Zoran Marko-
vi} ka`e da je atmosfera u fa-
brici napeta, jer je na spisko-
vima za lekarske preglede oko 40
odsto onih koji nisu pro{li „Fi-
jatova“ testirawa. Ina~e, prema
Четвртак, 7. јануар 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 5
Актуелно
aneksu ugovora,
koji je deo stra-
te{kog ugovora,
u preduze}u „F-
ijat automobili
Srbija“ do 2013.
treba da bude za-
posleno oko
2.400 radnika.
Spiskovi za
lekarske pregle-
de jesu uneli uz-
nemirenost i
nervozu me|u
„Zastavine“ rad-
nike, ali je sti-
gla i nova vest
da }e oni koji
pre|u u novu
firmu prvi ugo-
vor o radu pot-
pisati na tri
meseca. Ako u-
spe{no pro|u
taj probni rad
bi}e im ponu|en
novi tromese~-
ni ugovor.
Prema info- RADNICI U I[^EKIVAWU ODLUKE KO ]E PRE]I U „FIJAT”
rmacijama Sa-
mostalnog sindikata „Zastave“, I upravo zbog toga mnogi, koji- {qavawe na takozvano neodre|e- {li u „Fijat automobili Srbija“
zaposleni }e pre prelaska u „Fij- ma }e biti ponu|en posao u novoj no vreme, pod ~im podrazumevaju ili kod nekog od wegovih koope-
at“ dati otkaz u Fabrici automo- zajedni~koj firmi, zamisli}e se da }e u jednoj firmi ostati do ranata. Aneksom protokola sa re-
bila ili drugom preduze}u iz da li da ga prihvate ili odbiju. penzije, prakti~no vi{e ne pos- prezentativnim sindikatima
kojeg }e biti preuzeti. Ako, pak, Mnogi i sada tvrde da je boqe da toji, kao i da je probni rad na ne- „Zastave“ nije predvi|eno {ta }e
neko od radnika ne zadovoqi na ostanu u, recimo, Fabrici auto- koliko meseci ustaqena praksa u se desiti ako neko odbije da pre-
probnom radu dobi}e otkaz, ali mobila i budu jo{ godinu ili dve zemqama tr`i{ne ekonomije. |e u „Fijat“.
ne}e mo}i da se vrati u fabriku na dr`avnim jaslama, a da posle I tu se javqa dilema na koju, Ipak, u Samostalnom sindika-
iz koje je pre{ao u „Fijat“. To toga uz pristojnu otpremninu na- bar za sada, nema pravog odgovora. tu Fabrike automobila ka`u da
zna~i da }e, u najboqem slu~aju, i- puste fabriku. Pitawe je na koji }e na~in reago- zaposleni koji ne budu hteli da
mati pravo na zakonsku otprem- vati Ministarstvo ekonomije ako pre|u da rade kod Italijana mogu
ninu, koja je mnogo mawa od one Ugovori na tri meseca neko odbije ponu|eni posao. Ina- da se opredele za jednu od opcija
koju bi dobio u bilo kom „Zasta- Ima i onih koji te{ko mogu da ~e, ono se obavezalo da obezbedi socijalnog programa i uz otprem-
vinom“ preduze}u. se pomire sa ~iwenicom da zapo- plate za radnike koji ne budu pre- ninu napuste fabriku.
6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 7. јануар 2010.
MLADEN FILIPOVI], PRVI OMLADINAC G17 PLUS
Sami za sebe najvi{e mo`emo
U Kragujevcu imamo tri odbornika iz
Omladinske mre`e, a u Srbiji oko sto,
{to odbornika, {to ~lanova op{tinskih
i gradskih ve}a. Nije li to velika
snaga, ka`e nedavno izabrani
predsednik mladih u G17 plus
Разговарао: Слободан Цупарић
ladi Kragujev~a-
М
nin Mladen Fili-
povi} odnedavno
je predsednik Om-
ladinske mre`e
G17 plus, ili „pr-
vi ~ovek” partij-
skog podmlatka ove stranke za
celu Srbiju. To poverewe ukazano
mu je na Izbornoj skup{tini mla-
dih G17 koja je odr`ana u Ni{u.
Zato smo ga prvo pitali – zna~i
li to da }e uskoro oti}i u Beo-
grad?
To me svi pitaju, ali kada sam
se kandidovao za predsednika O-
mladinske mre`e, moj stav bio je
da nikada ne}u oti}i iz Kragujev-
ca – bez obzira {to je Beograd me-
sto gde je najvi{e informacija
neophodnih za rad. S obzirom na
”
Mi smo stranka koja
se bavi su{tinskom
decentralizacijom i s pono-
som mogu da ka`em da do sada
nijedan predsednik Omladin-
ske mre`e G17 plus nije bio iz
Beograda. Moj prethodnik je
bio iz Kwa`evca, a predsed-
nica pre wega iz Novog Sada
to da imam dobru ekipu saradni-
ka, mislim da nije neophodno da
idem u prestonicu.
Uz to, mi smo stranka koja se bavi
su{tinskom decentralizacijom i
s ponosom mogu da ka`em da do sa-
da nijedan predsednik Omladin-
ske mre`e G17 plus nije bio iz
Beograda. Moj prethodnik je bio
iz Kwa`evca, a predsednica pre
wega iz Novog Sada.
Kako ste uspeli da se probi-
jete, po{to ste, svakako, ima-
li ozbiqnu konkurenciju me-
|u beogradskim „juno{ama”?
Dobro je za svaku organizaciju
da postoji konkurencija. Ona me
uvek dodatno motivi{e, jer samo
iz we mo`e iza}i kvalitet. Kada
sam se kandidovao za ovo mesto
Интервју
sredinom pro{le godine, veliki
broj mladih qudi s kojima sara-
|ujem podr`ao je moju kandidatu-
ru, a na Izbornoj skup{tini
nisam imao protivkandidata.
Koji je va{ prvi zadatak na
novoj funkciji?
Mi sada imamo vrlo ozbiqan o-
mladinski program i to je, za-
pravo, jedini pravi omladinski
program u Srbiji, koji smo reali-
zovali u prethodnom periodu. U
ovu godinu ulazimo s wegovom
nadgradwom. Ono {to nam je bilo
osnova kada smo ga pisali 2007.
godine je ve}a participacija
mladih u dru{tvu, jer mi moramo
da budemo ukqu~eni na svakom ni-
vou odlu~ivawa kako bismo mogli
ne{to da doprinesemo ovom dru-
{tvu, a ne da ~ekamo da neko za
nas ne{to uradi.
Tvrdite da je Omladinska
mre`a najorganizovanija po-
liti~ka organizacija mladih
u Srbiji. Niste li pristra-
sni?
Nije to moj subjektivni stav,
niti mojih saradnika, ve} sam to
vi{e puta mogao da ~ujem od kole-
ga iz drugih politi~kih organi-
zacija. Najboqi primer za to je
18. decembar 2009. godine, kada
smo uspeli da izvedemo preko dve
hiqade omladinaca, na minus de-
set stepeni, da organizuju akciju
„Evropa – moje par~e sveta”, u
preko 50 gradova Srbije. Verujte
mi da to nijedna omladinska po-
liti~ka organizacija u Srbiji ne
mo`e da uradi.
Drugo, kad govorimo o kvalite-
tu omladinaca G17 plus, moramo
napomenuti da je on veoma bitan
element u dru{tvu. U Kragujevcu,
na primer, mi imamo tri odbor-
nika u gradskom parlamentu iz
redova Omladinske mre`e G17
plus, a na teritoriji cele Srbije
imamo oko 100 odbornika i ~la-
nova op{tinskih i gradskih ve}a.
Nije li to velika snaga?
Koji su najve}i problemi
srpske omladine danas i jesu
li oni re{ivi?
Obrazovni sistem je veliki
problem i on mora da se prilago-
di potrebama dru{tva. Jer, samo
ako {kolujemo mlade qude za po-
trebe koje su neophodne, mo`emo
www.kragujevacke.rs
Ako je re~ o strana~kim orga-
nima, ne postoji nijedan gde om-
ladinci direktno ne uti~u na
politiku G17 plus. Ina~e, preko
~etvrtine ~lanstva stranke ~ine
mla|i qudi, a G17 plus sada ima
preko 85.000 ~lanova.
Da li se i {ta promenilo na
li~nom i na profesionalnom
planu otkako ste izabrani za
predsednika Omladinske
mre`e G17 plus?
Promenilo se dosta toga. Ne-
mam vi{e slobodnog vremena,
stalno se putuje po terenu... ^ita-
va Srbija je pod mojom ingerenci-
jom – kad govorim o Omladinskoj
mre`i . Iskreno se nadam da }e to
dati rezultata za budu}e aktivno-
sti na{e stranke. Nadam se, a to
mi je i ciq, da mladi od toga ima-
ju koristi.
Va{a stranka se zala`e za de-
centralizaciju. Koliko su
druge partije istinski zain-
teresovane za taj proces?
Ve}ina ~ini to samo deklara-
tivno. Svi vole da pri~aju o de-
centralizaciji jer je to pri-
jem~ivo za u{i, a mi se su{tin-
ski bavimo tom temom. Zar nismo
to i pokazali? Primer je spu{ta-
we ingerencija na lokalni nivo –
kad je zdravstvo u pitawu. Na{a
generalna politika ide u tom
pravcu. Na prole}e osnivamo
stranku koja je ba{ zasnovana na
tim principima. U Kragujevcu
smo u koaliciji sa „Zajedno za
[umadiju”. Zar to ne govori o to-
imati kompaktno dru{tvo. Zapo- me|u kojima je dosta mladih.
{qavawe mladih, tako|e, je veli- me koliko pa`we posve}ujemo
U kojoj meri mo`ete da uti~e-
ki problem. Mislim da smo te na odluke rukovodstva ba{ lokalnim upravama, jer mis-
merama Vlade uspeli da ga ubla- stranke i koliko ste nezavi- limo da su one su{tina jedne kva-
`imo. Konkretnije, 10.000 mla- sni u svom radu? litetne pri~e koja }e Srbiju da
dih koji su na birou, bez bilo O tome najvi{e volim da pri- odvede u Evropu?
kakvog iskustva dobili su prili- ~am, zato {to je to i su{tina po- Kako zami{qate dobrog poli-
ku da rade kao pripravnici u ti~ara, koje atribute treba da
stojawa Omladinske mre`e G17
firmama, a dr`ava to subvencio- plus. Na{a stranka se po tome poseduje?
ni{e. Oni }e nakon {est meseci najvi{e i razlikuje od drugih Prvo mora da bude iskren pred
ili godinu dana, u zavisnosti od partija. U woj se ne gleda na mla- samim sobom, a onda i pred osta-
stepena stru~ne spreme, imati de samo kao na budu}nost, ve} smo lima. Politi~ar mora da bude en-
radno iskustvo i ako se poka`u
mi sada{wost i stranke i dru- ergi~an i stru~an – osoba spre-
poslodavci }e ih zadr`ati na {tva, a podatak da nas sada ima mna da i svoj privatni `ivot po-
tim radnim mestima. Zatim je oko 100, {to odbornika {to ~la- dredi ovom pozivu. Samo tako mo-
kroz neke mere, kao {to su start nova op{tinskih i gradskih ve}a, `e da da rezultate koji su neo-
ap krediti, u prethodnom perio- dovoqno govori o poverewu kod phodni dru{tvu. Mora da bude i
du zaposleno preko 20.000 qudi, na{ih strana~kih kolega. obrazovan, {to }e mu omogu}iti
da u~estvuje u svim segmentima
dru{tva.
МЛАД, А ВЕЋ ИСКУСАН ЧЛАН Ozbiqno ste „zagazili” u po-
litiku. Da li ste joj posve}e-
ni sto posto, ili ne{to
Od punoletstva u politici vremena ostavqate i za neke
druge aktivnosti?
Mladen Filipovi} ro|en je 1981. godine u Kragujevcu, gde je zavr{io Ako politi~ar temeqno ho}e
osnovnu i sredwu {kolu i fakultet. Ima nameru da nastavi {kolova- da radi, neke stvari mora da osta-
we, jer planira da upi{e doktorske studije na Fakultetu politi~kih vi po strani. Ja dajem sve od sebe
kako bi obaveze ispunio na najbo-
nauka u Beogradu – smer javna uprava i lokalna samouprava. Veruje da
qi mogu}i na~in. Zadovoqstvo je
}e stru~ni kadrovi u budu}nosti mnogo doprineti da lokalna i javna
kada za nekoliko desetina godina
uprava budu okosnica moderne dr`ave.
moji potomci budu pri~ali o to-
Mladen je po~eo da se bavi politikom nakon svog punoletstva, pr- me da sam ne{to u~inio da oni
vo kroz rad nekih nevladinih organizacija, a kad je 15. decembra 2002. boqe `ive. A {to se ti~e mog slo-
godine osnovan G17 plus kao stranka, odmah je poneo ~lansku kartu. Bio bodnog vremena, jako ga je malo.
je, s ponosom ka`e, me|u prvih nekoliko ~lanova G17 plus u Kragujev- [ta da radim, sam sam odlu~io da
cu i me|u prvih sto u Srbiji. to tako bude – i ne kajem se.
www.kragujevacke.rs
SLOBODAN MILOVANOVI], DOBITNIK NAGRADE REGIONALNE
PRIVREDNE KOMORE
Duga priprema za
Norve`ane
Direktor preduze}a
„RAPP Zastava”
dobio je priznawe
jer je sa svojim
saradnicima
odabrao pravog
strateškog partnera,
norvešku kompaniju
koja je uspešno
privatizovala ovu
firmu. Da bi
se privukla takva
firma bile su
potrebne godine
dobrih priprema
Пише Милош Пантић
ada ~ovek prodaje auto, Videli su da mogu bitno da popra-
К
on ga pre toga dobro
sredi, otkloni sve ne- ju i da obezbede dugoro~nu sta-
dostatke, dotera i u-
glanca. Isto to treba
uraditi i kada se pro- cijom, kada su Norve`ani 2006.
daje preduze}e. Mi smo godine kupili ve}insko vlas-
to shvatili još 2001. godine i,
videvši da dr`ava ništa ne radi
da pripremi rukovode}e kadrove
u društvenim firmama za priva-
tizaciju, krenuli u veliki posao
da mnogo toga u firmi popravimo
kako bi se ona što boqe prodala,
ka`e Slobodan Milovanovi}, o-
vogodišwi dobitnik Plakete Re-
gionalne privredne komore u
Kragujevcu za postignute rezulta-
te u privre|ivawu.
DEO OPREME ZA BRODOVE PROIZVEDEN U NAŠOJ FABRICI
Priznawe ovom diplomiranom
mašinskom in`eweru, koji je ve}
24 godine na ~elu „Zastava ma-
šina”, dodeqeno, kako je napisa-
no u obrazlo`ewu, zato što je sa
svojim saradnicima napravio
pravilan izbor strateškog part-
nera. Norveška kompanija
„RAPP Marine grup” privatizo-
vala je 2006. godine ovo preduze}e
i od tada ono bele`i uspešno po-
slovawe, sa rastom proizvodwe i
izvozom na tr`išta Norveške,
Belgije, Nema~ke i Amerike, kao
i još desetak zemaqa, gde je tokom
2008. plasirano 60 posto proiz-
voda.
Znawe i sre}a
Za pet godina, koliko su trajale Od novih vlasnika dosta smo nau
pripreme za privatizaciju, u „Za-
stava mašinama” je ura|eno mno-
go. Poboqšan je proizvodni
program i kvalitet i fir-
ma je izašla na evropsko
tr`ište, a bitno je popra-
vqen i marketing i moti-
vacija menaxera i zapo-
slenih.
- Imali smo mnogo
sre}e, ali je bilo potreb-
no i znawe da zapo~nemo
saradwu sa „RAPP Marine
grup”, koja proizvodi o-
premu za brodove tegqa~e,
tankere i za naftne plat-
forme. Ona je 2007. godi-
ne proslavila sto godina
poslovawa. Kada za stra-
teškog partnera odabere-
te firmu sa tako dugom NAGRADA SLOBODANU MILOVANOVI]U ZA
tradicijom, onda znate da
}e ona poštovati i našu
tradiciju, koja je duga 150 godina, da izvezemo i znawe, oni su kod
ka`e Milovanovi}.
Izborom norveške kompanije u
„Zastava mašinama” su ra~unali
da mogu da postignu više ciqeva.
ve proizvodnu i tr`išnu pozici-
bilnost u poslovawu. Poslovna
saradwa krunisana je privatiza-
ništvo u preduze}u, koje se od ta-
da zove „RAPP Zastava”.
Od tada je, po re~ima Milova-
novi}a, trebalo mnogo uraditi na
promeni radnih navika i davawu
maksimima na poslu. Oko 60 zapo-
slenih koji su videli da ne mogu
da odgovore takvim zahtevima
kroz dva socijalna programa do-
brovoqno su napustili predu-
ze}e, koje danas ima 101 radnika.
Trebalo je ubediti i ve}inskog
vlasnika da investira u predu-
ze}e i van onoga što je bila oba-
veza po ugovoru. To je ura|eno
prošle godine, kada su uvedene
najmodernije mašine za po-
vršinsku zaštitu delova koji o-
davde izlaze, ~ime je zapo~eo no-
vi tehnološki ciklus.
Cen tra la u po lar nom
krugu
- Posle tri godine pokazalo se
da je privatizacija potpuno uspe-
la. Mi ve} 15 godina uredno is-
pla}ujemo zarade i sve dopri-
nose, a to ~inimo i u ove tri go-
dine. Nemamo kredite za obrtna
sredstva, a 50 do 60 posto proiz-
voda radimo za svetsko tr`ište.
ili o novim tehnologijama, a i-
mali su i oni šta da nau~e od nas.
Veliki je uspeh što smo uspeli
Позитивна енергија
USPEŠNU PRIVATIZACIJU
nas naru~ili izradu proizvodne
dokumentacije za neke proizvode,
što su naši in`eweri uspešno
uradili, zadovoqan je direktor
Milovanovi}.
Za protekle tri godine on je ~e-
sto boravio u sedištu „RAPP Ma-
rine grup”, koje se nalazi u gradu
Bodou, udaqenom 1.200 kilometa-
ra od Osla i 200 kilometara unu-
tar polarnog kruga. Od novembra
do januara u ovom gradu vlada no},
a od maja do jula sunce ne zalazi.
Saradwa sa novim vlasnicima
razvijena je i kroz razmenu radni-
ka, pa po dvoje-troje zaposlenih
odlazi povremeno na dva do tri
meseca na rad u Bodo, a i radnici
iz Norveške dolaze na nedequ do
mesec dana u Kragujevac, kada se
zapo~iwe neki novi proizvod.
U ovom trenutku strani vlas-
nik obezbe|uje od 30 do 45 posto
proizvodwe u Kragujevcu, a osta-
tak nalazi samo poslovodstvo. Iz-
ra|uju delove za transportne si-
steme u rudnicima za podzemnu
eksploataciju ugqa, za termoelek-
trane delove i podsklopove, za
„US stil” delove i ure|aje, kao i
za poznatu nema~ku fabriku cevi
„Manesman”. Kada su se dogovori-
li sa sadašwim gazdama o part-
nerstvu postignut je sporazum da
kragujeva~ka fabrika bude wihov
glavni proizvodni centar za E-
vropu u koji }e vremenom izmeš-
tati proizvodwu iz fabrika koje
imaju u Poqskoj i Rusiji. To je do
sada umnogome obavqeno.
Slobodan Milovanovi} je ne-
davno zatra`io od vlasnika nor-
veške kompanije da se povu~e sa
mesta generalnog direktora kra-
gujeva~ke fabrike i preostale
tri godine do penzije provede na
nekom mirnijem mestu u fabri-
ci, ali su oni to odbili i insi-
stirali da ostane na ~elnoj
poziciji. Prihvatio je, ali je je-
dan wihov zahtev ipak je morao da
odbije - da upiše kurs engleskog
jezika. Ka`e da u 62. godini za to
više nema snage.
Milovanovi} ka`e da mu na-
grada i pohvale gode, ali vredni-
je od toga je što novim gene-
racijama ostvaqaju i stabilnu
fabriku koja ima budu}nost, za
razliku od mnogih privatizova-
nih firmi u Srbiji koje su upro-
paš}ene.
Ову рубрику у склопу
пројекта суфинансира
МИНИСТАРСТВО
КУЛТУРЕ СРБИЈЕ
Четвртак, 7. јануар 2010.
DESA PETROVI], DIREKTORKA
„FINDOMESTIK BANKE”
Bankarka mekog
srca
Vi{e od 20 godina je
u bankarstvu, ali
ne {tedi ni sebe, ni
svoje vreme, a
ni novac kada treba
pomo}i drugima
ada se ka`e banka prvo
К
se pomisli na {tedwu,
a bankar je asocijacija
na osobu koja brine ka-
ko da sa~uva novac. De-
sa Petrovi}, direktorka
„Findomestik banke” u Kragu-
jevcu, nikako se ne uklapa u tu
sliku. U bankarstvu je vi{e od
20 godina, ali ne {tedi ni se-
be, ni svoje vreme, a ni novac.
Slobodno vreme nakon rad-
nog dana rado poklawa dele}i
svoje znawe i iskustvo sa mla-
dima koji `ele da nau~e ne{to
o bankarstvu i finansijskom
menaxmentu, a novac koji zara-
di kao trener tako|e donira u
humanitarne svrhe ili se po-
DESA SMATRA DA ^OVEK VREDI ONOLIKO
KOLIKO DAJE DRUGIMA
javquje kao mecena mladim
kragujeva~kim umetnicima.
- Poti~em iz radni~ke po-
rodice u kojoj je bilo troje de-
ce. Otac je mlad poginuo, pa je
uloga oca u porodici, iako ni-
sam najstarije dete, nekako
pre{la na mene. Odatle vaqda
i ta stalna potreba de se bri-
nem i poma`em drugima, po-
~iwe pri~u Desa.
Posle zavr{enog Ekonom-
skog fakulteta deset godina
radila je u privredi, a ona
pre{la u bankarstvo. Znawe i
iskustvo rado je delila sa qu-
dima u svom timu, a od pre o-
sam godina anga`ovana je kao
trener na razli~itim progra-
mima obuke mladih preduzet-
nika. Trenutno dr`i modul
finansijski menaxmet za po-
laznike Biznis start ap cen-
tra. Pomalo suvoparnu mate-
riju polaznicima uspeva da
objasni na zanimqiv i prakti-
~an na~in, pa nije ~udo {to je
jedna od najboqe ocewenih
predava~a BSC-a, iako na pre-
davawa sti`e pravo sa posla.
- Velika pohvala mi je to
{to su mi se na konsultacije
javqali i asistenti fakulte-
ta, ali me najvi{e obraduju
mejlovi biv{ih polaznika u
kojima mi pi{u da su posle
mojih predavawa odlu~ili da
se bave menaxmentom finan-
КРАГУЈЕВАЧКЕ 7
sija. Moji nekada{wi „|aci”
su finansijski direktor
„Holcima” i generalni direk-
tor „Jele” iz Jagodine, ka`e a-
utorka tri kwige iz oblasti
finansija.
@ele}i da svoje znawe pode-
li i sa onima do kojih ne mo`e
da stigne nedavno je uradila i
multimedijalni disk za u~ewe
bankarstva. U pitawu je inter-
aktivni kurs za u~ewe na da-
qinu:
- U centru za edukaciju „En-
terkont” ve} nekoliko godina
dr`im kurs bankarstva. Po-
sledwih godina po~eli su da
se javqaju qudi iz udaqenih
mesta za koje nije bilo jedno-
stavno organizovati obuku pa
smo odlu~ili da im pomogne-
mo multimedijalnim diskom
koji je namewen obuci za ban-
karstvo – front ofis ili
{alterska aplikacija.
Ekonomija i finansije, me-
|utim, nisu jedina oblast we-
nog interesovawa. Sklonost ka
umetnosti, posebno slikar-
stvu, podstakla je da, kada se
ve} sama nije latila ki~ice,
postane mecena mladim umet-
nicima. Wenu kancelariju
krase akvareli i uqa na plat-
nu nekoliko mladih kraguje-
va~kih slikara. Jednog od wih
je pre nekoliko godina o svom
tro{ku poslala na studije u
Veliku Britaniju.
Ona je, izme|u ostalog, i du-
gogodi{wi ~lan Rotari kluba.
Za vreme svog „predsedni~kog
mandata” u klubu pokrenula je
nekoliko humanitarnih akci-
ja. Zahvaquju}i saradwi koju je
uspostavila sa rotarijancima
iz Rima, 11 de~aka i devoj~ica
obolelih od cerebralne para-
lize dobilo je hodalice. Za
jednog mali{ana nije imalo
novca, pa se u akciju ukqu~ila
i sopstvenim sredstvima.
Slede}eg meseca po~iwe da
dr`i treninge u okviru Biz-
nis strt ap centra Kosovska
Mitrovica. Ne}e joj, ka`e, bi-
ti te{ko da svakoga dana putu-
je u Vrani{te, [trpce, Osoja-
ne ili Gra~anicu. ^ovek, sma-
tra, vredi samo onoliko koli-
ko zna, spozna, vidi i pokloni
drugima.
M. OBRENOVI]
8 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 7. јануар 2010.
ZDRAVQE STANOVNI[TVA U [UMADIJI
Kod ~etvrtine preminulih u
Svaki ~etvrti preminuli stanovnik [uma-
dije umro je od posledica raka, a u posled-
wih deset godina prime}en je zna~ajan
porast broja obolelih od malignih tumora
Пише Никола Стефановић
Vest da je Vlada Srbije, u jeku pri-
prema za do~ek 2010. godine, usvo-
jila Nacrt zakona o zabrani
pu{ewa, koji je izradilo Mini-
starstvo zdravqa, pro{la je dosta
nezapa`eno. S obzirom da se ve}i-
na vlasnika ugostiteqskih objeka-
ta posvetila proslavi praznika
koji im obi~no donese najve}u
dnevnu zaradu, gotovo niko od onih
sa kojima smo pri~ali nije upo-
znat sa novim predlo`enim pro-
pisima. Tek poneko je do~uo da }e
ugostiteqski objekti mawi od 80
kvadrata morati da se odlu~e da li
}e biti pu{a~ki ili nepu{a~ki.
Oni ve}e povr{ine mora}e da i-
maju posebno odvojene delove za
pu{a~e i nepu{a~e.
Me|utim, ako se uzme u obzir
kvadratura, primetno je da }e ne-
pu{a~i svoj kutak imati jedino u
restoranima, hotelima, motelima,
dok }e kafi}i i no}ni klubovi
biti rezervisani, kako sad stvari
stoje, iskqu~ivo za pu{a~e:
- Moram da priznam da }emo te-
{ko obezbediti prostor za nepu-
{a~e, ali ako Zakon tako pre-
dvi|a, mora}emo. Ne znam kako }e-
mo to izvesti, kako da ogradimo i
razdvojimo delove. Jednostavno,
zbog gu`ve oko Nove godine nismo
imali vremena ni da razmi{qamo
o tome, ka`e Momir Avramovi},
vlasnik restorana „La|a francu-
ska”.
Svetlana Radojevi}, vlasnica
restorana „Prestonica“ i „Pali-
gori}“, tako|e isti~e da nije raz-
mi{qala o novim propisima:
- U „Paligori}u” }e to verovat-
no biti ura|eno, po{to je tamo o-
dvajawe lako izvodqivo, ve} pos-
Друштво
BOLESTI SRCA I KRVNIH
SUDOVA NAJZASTUPQENIJA
RESTRIKCIJE PU[EWA U UGOSTITEQSKIM OBJEKTIMA
Ne vaqa ni onako ni ovako
toje ogra|eni delovi, separei, ta-
ko da ostaje samo da odlu~imo koji
}e delovi biti za pu{a~e, a koji za
nepu{a~e. Mo`da je to mogu}e iz-
vesti i u „Prestonici”, ali o tom
potom. Ipak, ~iwenica je da su ve-
}ina gostiju pu{a~i, tako da }e za
nepu{a~e biti rezervisan neki
mawi prostor.
(Ne)izvodiva podela
Vlasnik „Stare Srbije”, Todor
Mari}, isti~e da su prostori ve}
spremni i odvojeni, te da je samo nepu{a~e, mora}u jo{ da razmi-
ostalo da se odlu~i koji }e biti
namewen kome.
- Ako se to bude moralo, a izgle-
da da }e morati, ve} imam jedan
deo spremqen. Taj mawi separe }e
verovatno biti namewen pu{a~i-
ma, poseduje i zasebnu ventilaci- kvadratnih metara. Zato }e vlas-
ju, dok }u u drugom delu oblepiti nici biti primorani da biraju da
plakate „zabraweno pu{ewe” i
U „STAROJ SRBIJI” DVOUME SE
KAKO DA PODELE PROSTOR
Пише Гордана Божић
aj~e{}i uzroci smrti
Н
stanovni{tva u [uma-
diji su kardiovasku-
larne bolesti i li stanovnik. Ta-
maligna oboqewa, a
[umadinci ~esto u-
miru prevremeno i sve
~e{}e nepotrebno. Ovo je op{ti
zakqu~ak studije koju su uradili
i nedavno predstavili javnosti
stru~waci Instituta za javno
zdravqe u Kragujevcu. U obimnoj
studiji pod nazivom „Zdravqe sta-
novni{tva [umadijskog okruga
1998-2008“ analiti~ki su obra-
|ivani podaci o oboqevawu sta-
novni{tva od hroni~nih bolesti,
bolesti srca i krvnih sudova, ma-
lignih bolesti, dijabetesa, bole-
sti plu}a, poreme}aja mentalnog
zdravqa i o slu~ajevima samoubi-
stava, koji su decenijama vode}i
uzroci smrtnosti u [umadiji.
Studija pokazuje da su ove i dru-
ge bolesti vezane za zajedni~ke
faktore rizika - pu{ewe, alko-
hol, nepravilnu ishranu, nedo-
voqnu fizi~ku aktivnost,
gojaznost i zloupotrebu psihoak-
tivnih supstanci.
Vi{e oboqevaju mu{karci
U [umadijskom okrugu uzrok
vi{e od polovine smrtnih isho-
da u posmatranom periodu (57,7
odsto) bile su bolesti srca i krv-
nih sudova, {to je za jedan i po
odsto vi{e od republi~kog prose-
ka. Smrtnost od bolesti krvnih
sudova mozga petostruko je ve}a
nego u nekim evropskim zemqama
- [paniji, Sloveniji, Gr~koj i
Finskoj, {to se povezuje sa pro-
menom na~ina `ivota, naro~ito
smawewem pu{ewa i mediteran-
skim na~inom ishrane. Od ovih
bolesti ~e{}e umire starija pop-
ulacija, ali se granica sve vi{e
pomera ka radno aktivnom sta-
novni{tvu.
Ve}ina vlasnika restorana i kafi}a jo{ uvek ne
zna mnogo o odredbama novog Zakona o za{titi
stanovni{tva od izlo`enosti duvanskom dimu,
ali su svi jednoglasni da su pu{a~i najzahvalnije
mu{terije i da je te{ko podeliti prostor
skloniti sve pepeqare sa stolova.
Ovde se jede, a tamo gde se jede ne
bi trebalo da se pu{i. Mo`da i o-
krenem, pa mawi separe bude za
slim i zbog poslovawa same kafa-
ne, jo{ uvek neodlu~no vrti
glavom Mari}.
S druge strane, gotovo svi kafi-
}i i no}ni klubovi u gradu raspo-
la`u prostorom mawim od 80
li }e uslu`ivati iskqu~ivo qu-
biteqe duvana ili
samo nepu{a~e, po-
{to su pisci zakona
o~igledno proceni-
li da je toliki pros-
tor nemogu}e pode-
liti na adekvatan
na~in. Sude}i po pr-
vim reakcijama vla-
snika ovih lokala,
zakon }e biti kon-
traproduktivan, ta-
ko da }e se kola
najverovatnije slo-
miti upravo na ne-
pu{a~ima:
www.kragujevacke.rs
Rak je drugi po
redu uzrok smrti i
od ove bolesti u-
mire gotovo svaki
~etvrti preminu-
ko|e, uzrok smrti
su ~esto povrede i
trovawa (3,8 od-
sto), zatim komp-
likacije izazvane
dijabetesom (2,8
odsto) i hroni~ne
opstruktivne bo-
lesti plu}a - ast-
ma (2,6 odsto). U
navedenom perio-
du prime}en je ve-
liki porast broja
umrlih od malig-
nih tumora i dija-
betesa, dok je
umirawe od bole-
sti krvnih sudova
gotovo neznatno o-
palo.
Procewuje se da
u Srbiji sa dijag-
nozom raka trenut-
no `ivi oko 150
hiqada qudi, pri
~emu svake godine
oboli vi{e od 32
hiqade, a umre 20 DR DRAGOQUB \OKI]
hiqada qudi od
ove obolesti. Smrtnost od raka je 2006. godini, koji je udvostru~en
vi{a me|u mu{karcima (75 od- u odnosu na 1998. godinu.
sto) nego me|u `enama (60 odsto). Stru~waci smatraju da tome
Ve}a smrtnost me|u mu{kom pop- doprinosi i nedovoqno kori{}e-
ulacijom pripisuje se malignim we poznatih iskustava u sprovo-
formama bolesti koje se te`e di- |ewu programa prevencije i
jagnostikuju. To su naj~e{}e rak ranog otkrivawa malignih tumo-
plu}a, mokra}ne be{ike, prosta- ra.
te, debelog creva i `eluca. @ene
oboqevaju od raka grli}a materi- Zdravqe i na~in `ivota
ce, dojke, jajnika, plu}a. - Zdravqe stanovni{tva ne zav-
U [umadijskom okrugu od 1998. isi samo od zdravstvene slu`be,
do 2006. godine prijavqeno je nego mnogo vi{e od na~ina `ivo-
13.092 novoobolela od malignih ta, socijalno ekonomskih uslova
tumora, od kojih 6.639 mu{kara- i higijensko ekolo{kih parame-
ca i 6.453 `ene. Evidentan je po- tara. To nije ne{to {to se jedno-
rast broja obolelih u 2004. i kratno posti`e, ve} na tome treba
Dejan, suvlasnik kafi}a „San
Marino”, tako|e }e, ako mora ve}
da bira, uslu`ivati cigaret-me-
raklije:
- Razmi{qao sam o tome, mis-
lim da je to ma~ sa dve o{trice i
nisam siguran koliko }e to dobrog
doneti. Ako, recimo, do|u momak
i devojka, a jedno je pu{a~, onda
- U svakom slu~aju, lokal }e bi- ne}e ni sesti ukoliko je lokal ne-
ti za pu{a~e, u suprotnom odmah pu{a~ki. Te{ko da }e to da za`i-
mo`emo da stavimo katanac, ka`e vi. S jedne strane, trebalo bi da se
suvlasnik jedne taverne u Ulici to razdvoji, da svi imaju neki svoj
Kraqa Aleksandra. – To mo`da mo- kutak, ja bih prvi, kao nepu{a~,
`e biti ura|eno u lokalima gde voleo da i ovaj lokal bude mesto za
postoje pregradna vrata i zasebni nepu{a~e, ali s druge - onda ne}e
ulazi. A kako da pregradim ja ov- biti posla. Jednostavno, mnogo je
de? Pa, prvo, da bi pregrada bila vi{e gostiju koji konzumiraju ci-
efikasna ne sme biti ijedne rupe, garete i to bi bila propast.
gde god ima tu }e pro}i dim, a to I u lokalnom „Ajri{ pabu” po-
opet zna~i da mora{ da napravi{ tvr|uju sve ono {to smo ve} ~uli,
i zasebni ventilacioni sistem. a jedan od gostiju ima zanimqivo
Wegov prijateq sa kojim ispija mi{qewe o novom zakonu:
jutarwu kaficu, ka`e da je nepu- - Samo dele ovaj narod, i ovako
{a~, ali tako|e smatra da je Zakon smo podeqeni na patriote i nepa-
besmislen: triote, pa nas sad dele i na pu{a-
- Ne mora{ ~ak nikog vi{e od ~e i nepu{a~e.
vlasnika da pita{, mogu da se op-
kladim da }e svi isto re}i. Pa ja Visoke kazne
sam nepu{a~, ali nisam za to da se [to se samih propisa ti~e,
zabrani ili ograni~i pu{ewe u mnoge }e vlasnike „zaboleti gla-
lokalima. Ima vi{e razloga, evo va”, no ostaje da se vidi da li }e i
jednog: {ta ako su dva prijateqa sama primena biti efikasna i la-
pu{a~i, a dva nepu{a~i? To zna~i ka. Naime, kao i u mnogim drugim
da ne mogu da sede zajedno za istim slu~ajevima, na inspekciji }e bi-
stolom. I {ta meni onda zna~i to ti da proceni da li je ili nije
{to ne pu{im, ako moram da se- prekr{en zakon. Primera radi, po
dim tri stola daqe od svog prija- Nacrtu zakona, prostorom bez du-
teqa? vanskog dima „smatra se prostor u
 www.kragujevacke.rs
zrok je rak
konstantno da radi ~itava zajed-
nica. Ovom studijom poku{ali
smo da utvrdimo koji su to ~ini-
oci koji determini{u zdravqe
stanovni{tva, da sagledamo tre-
ndove u zdravstvenom stawu sta-
novni{tva u [umadiji i da to
stawe uporedimo sa zdravstve-
nim stawem u Srbiji i u evrop-
skim regionima, rekao je di-
rektor Instituta za javno zdra-
vqe u Kragujevcu profesor dr
Dragoqub \oki}, jedan od autora
ove studije, u ~ijoj izradi je u~e-
stvovalo vi{e stru~waka i sa-
radnika Instituta.
Nagla{avaju}i da je studija sa-
~iwena da bi se sagledali glavni
zdravstveni problemi i uzroci
wihovog nastanka i, {to je najva-
`nije, predlo`ila strategija za
re{avawe tog problema, \oki} je
ocenio da su{tinski ni{ta nije
ura|eno na poboq{awu kvaliteta
`ivota stanovni{tva. On smatra
da se i pored modernizacije
zdravstvenog sistema novac i da-
qe neracionalno tro{i i rasipa
bez efekata koji se mogu posti}i.
Prevencijom i redovnim pre-
gledima mnogi smrtni ishodi mo-
gli bi biti spre~eni, te je zbog
toga neophodna mobilizacija ce-
lokupne zajednice u ciqu promo-
visawa zdravog na~ina `ivota.
Osim sistemskih promena i sa-
mi gra|ani moraju da promene lo-
{e navike. Svetska zdravstvena
organizacija smatra da je oko 70
odsto malignih oboqewa posledi-
ca na~ina `ivota i dejstva fakto-
ra sredine. Pravilnom ishranom,
fizi~kom aktivno{}u i odrica-
wem od duvana znatno se smawuje
rizik od oboqevawa. Studija je
pokazala da je u [umadiji pu{e-
we pojava epidemiolo{kih raz-
mera.
Vi{e od tre}ine stanovni{tva
svakodnevno pu{i. Podaci poka-
zuju da je ova lo{a navika poveza-
na sa deset razli~itih vrsta raka
DIM U KAFI]U SMETA, ALI VI[E JE PU[A^A
kome se ne mo`e videti, omirisa-
ti niti osetiti na bilo koji drugi
na~in duvanski dim”.
U hotelima, motelima i hoste-
lima pu{a~i }e mo}i da borave
samo u ta~no odre|enim sobama za
wih sa istaknutim znakom na vra-
tima.
Vlasnici ugostiteqskih objeka-
ta bi}e u obavezi da polovinu svog
prostora obezbede nepu{a~ima. U-
koliko vlasnici ovakvih objekata
nisu u mogu}nosti da ravnomerno
podele prostor, du`ni su da ve}i
deo prostora bude deo u kom nije
dozvoqeno pu{ewe. U tim delovi-
ma objekta }e znak zabrane pu{ewa
biti obavezan na svakom stolu ili
{anku. Pri tom, pu{ewe }e u ovim
objektima biti dozvoqeno samo u
naredne dve godine i to u poseb-
nim prostorijama za to, gde se ne-
}e slu`iti hrana i pi}e, a iznad
i 30 odsto svih smrti od raka. O-
sim toga, u prethodnoj dekadi po-
rastao je procenat stanovni{tva
u [umadiji koji ne razmi{qaju o
zdravqu prilikom izbora hrane.
Beli hleb i `ivotiwska mast i
daqe su omiqena hrana qudi sa o-
vih prostora.
Na lo{u ishranu i pu{ewe na-
dovezuju se i ekolo{ko higijenski
uslovi `ivota koji su na izuzetno
niskom nivou. Tako, na primer,
rezultati ispitivawa kvaliteta
vode do po~etka 2009. godine po-
kazali su da je fizi~ko hemijska
neispravnost postojala u vi{e od
polovine (53 odsto) ispitivanih
uzoraka. U studiji se, me|utim,
nepomiwe da je od januara 2009.
prili~no poboq{an kvalitet vo-
de.
Pored svega navedenog, najvi-
{e zabriwava ~iwenica da je Sr-
bija u grupi zemaqa sa najvi{e
starih qudi. U centralnoj Srbi-
ji u proteklih pet decenija broj
starih je u~etvorostru~en, uz
primetan pad stope nataliteta.
Stopa prirodnog prira{taja be-
le`i pad od 5,2 odsto, dok je udeo
starih sa 65 i vi{e godina pove-
}an za 5,1 odsto.
- Demografska populacija [u-
madije se tawi, pre sveg zbog ni-
skog nataliteta. Tako|e, jo{ uvek
umire vi{e odoj~adi nego {to je
to biolo{ki neophodno. Mo`emo
da spasimo petnaestoro dece, koja
godi{we umru, rekao je \oki} i
dodao da se mo`e spasiti i puno
`ena koje umiru od raka grli}a
materice ili karcinoma dojke, u-
koliko se te opake bolesti rano
otkriju i adekvatno le~e.
Rezultati istra`ivawa i ana-
liza podataka o zdravstvenom sta-
wu stanovni{tva u [umadiji
trebalo bi da postanu polazna os-
nova za budu}e programe preven-
cije bolesti i unapre|ewa zdra-
vqa mobilisawem ~itave zajed-
nice.
ili uz vrata bi}e obavezna oznaka
za takvu prostoriju, kao i koliko
ukupno lica mo`e biti u woj isto-
vremeno, zavisno od kapaciteta
ventilacije. Od 1. januara 2012.
godine, i ta prostorija }e biti u-
kinuta.
Ipak, najgore su pro{li, ~ini
se, vlasnici lokala u sastavu obje-
kata u kojima je zabraweno pu{e-
we, poput tr`nih centara. Wima
je ostavqen rok od tri meseca da
sprovedu zabranu pu{ewa u svom
prostoru, u suprotnom mo`e se o-
~ekivati sna`an udar na xep, pre
svih, vlasnika restorana i kafi-
}a. Naime, ne toliko visoka kazna
za fizi~ka lica od 5.000 dinara
napla}iva}e se na licu mesta, dok
za pravna lica te kazne mogu izno-
siti i od 800 hiqada do milion
dinara, {to za ve}inu mo`e zna-
~iti i smrtni udarac.
Четвртак, 7. јануар 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 9
Друштво
[ALTERI FILIJALE U KRAGUJEVCU
OSTVARIVAWE PRAVA NA TU\U NEGU I POMO]
Zahteva vi{e, sito gu{}e
Пише: Јаворка СТАНОЈЕВИЋ Pro{le godine vi{e od 2.500 gra|ana obratilo
ako su uslovi pod koji- se kragujeva~koj Filijali Fonda PIO,
И
ma se ostvaruje pravo me|utim dosta wih ne zna kriterijume za
na nadoknadu za tu|u dodelu ove pomo}i ili ide po rezonu – vaqa
negu i pomo}, koje ko-
risniku mese~no dono- poku{ati. Ve{ta~ewa se rade u Kragujevcu,
si 13.434 dinara, dosta ali kona~an odgovor daje Beograd
strogi i predvi|aju da
na ovaj vid materijale podr{ke regiona. To je prili~no ubrzalo ravnopravno mogu ostvariti i
mogu ra~unati samo oboleli od proceduru, ali po{to i sada pos- oni sa najni`im kao i oni sa naj-
najte`ih bolesti i oni koji bez toji obaveza da se mi{qewe koje vi{im primawima. Komisija ko-
tu|e pomo}i ne mogu da se hrane da na{a komisija {aqe u Beograd ja vr{i ve{ta~ewe apsolutno se
i kre}u, veliki broj Kragujev~ana na dodatno ve{ta~ewe, od podno- ne bavi materijalnim stawem
podnosi zahteve ovda{woj fili- {ewa zahteva do dono{ewa re{e- podnosioca zahteva. Tako|e se ne
jali Republi~kog fonda penzio- we mora da pro|e nekoliko gleda da li neko `ivi sam, ili
nog i invalidskog osigurawa, meseci. Iako se jo{ uvek dosta ~e- ima brojnu porodicu. Imamo slu-
smatraju}i da ga mogu ostvariti ka, svakome ko dobije pozitivan ~ajeve da se qudi, vaqda zato {to
zbog niskih primawa i te{kih u- odgovor odmah se ispla}uje na- ih je neko tako pou~io, trude da
slova `ivota. Nerazumevawe ~i- doknada za period od dana podno- izgledaju {to bednije, iako to za-
wenice da nadoknada za tu|u negu {ewa zahteva, a porodica dobija ista ne igra nikakvu ulogu kod ko-
nije socijalna nego zdravstvena zaostali deo primawa ~ak i slu- misija. Ali kod nas je na `alost
kategorija dovela je do nagomila- ~aju smrti korisnika. Problem sve socijala, pa qudi misle da je
vawa zahteva, {to u velikoj meri je, me|utim, {to su to po pravilu va`no da pobude sa`aqewe, ka`e
usporava rad Odseka za medicin- vrlo te{ki bolesnici koji ne mo- Krsti}.
sko ve{ta~ewe Filijale. Zbog to- gu da ~ekaju, jer
ga oni kojima je pomo} zaista im je taj novac ne-
neophodan ne mogu da je dobiju na ophodan odmah ka-
vreme. ko bi obezbedili
Prema podacima kragujeva~ke potrebnu negu.
Filijale, zahteve za ovaj vid po- Zato apelujemo
mo}i u 2009. godini podnelo je na Kragujev~ane
2.593 Kragujev~ana. Ovom broju da se ne vode
treba dodati i 784 zahteva podne- principom – ni-
ta preko Centa za socijalni rad i {ta me ne ko{ta
1.529 koji su „pretekli” iz 2008. da probam, nego da
Kako je zakon predvideo da svako se najpre dobro
ko smatra da ispuwava uslove, bez informi{u o u-
obzira na opravdanost, ima pravo slovima koje mo-
na iza|e pred komisiju, Filijala raju ispuniti.
je u proteklih dvanaest meseci Veliki problem
morala da obradi skoro pet hiqa- predstavqa nam i KRA]E VREME ^EKAWA - DIREKTOR
da predmeta, pri ~emu je svaki ~e- to {to su ranije u- NEBOJ[A KRSTI]
tvrti zahtev odbijen. slovi bili daleko
Direktor Filijale Neboj{a bla`i, pa sada imamo mnoge koji Prema re~ima Gorana Dimi-
Krsti} ka`e da je, uprkos veli- videv{i kom{ije koji su sposob- trijevi}a, koordinatora u odseku
kom procentu negativnih odgovo- ni da se kre}u, pa ~ak i da rade za ve{ta~ewe u kragujeva~koj Fi-
ra, vreme ~ekawa na ostvarivawe lak{e poslove, a ranije su dobi- lijali, koja pokriva ceo region,
prava na tu|u negu i pomo} mnogo li pravo na tu|u negu, procewuju pravo na tu|u negu i pomo} tre-
kra}e prethodnih godina. da bi i oni mogli da „pro|u”. Ja nutno koristi 3.140 te{kih bole-
- Ranije su ve{ta~ewa radili razumem da je ova pomo}, koja je snika i invalida. Me|u wima
lekari iz Beograda koji su dola- ve}a od minimalne penzije koja ima najvi{e penzionera. Ovaj vid
zili samo odre|enim danima. Od ne{to vi{a od 11.000 dinara, pomo}i uz penziju prima 2.886
2008. uspeli smo da zaposlimo mnogima potrebna, ali ostvari- korisnika koji su uglavnom star-
~etvoro specijalista koji sada vawe prava na wu nema nikakve iji od 65 godina. Ostali su kori-
svakodnevno primaju korisnike veze sa visinom penzije ili dru- snici koji, budu}i da nemaju
iz Kragujevaca, ali i iz ~itavog gih primawa. Ovo pravo, naime, nikakva primawa, pravo ostvaru-
ju preko Centra za socijalni rad.
U ovu grupu spadaju i te{ko bole-
КО ДОБИЈА ПОМОЋ sna deca.
Dimitrijevi} ka`e da se po-
sledwih godina, uprkos poo{tra-
vawu kriterijuma, pove}ava broj
Oni koji ne mogu da brinu o sebi korisnika zbog primetno ve}e
Prema propisima Fonda PIO, pravo na naknadu imaju nepokret- pojave karcionoma i to naro~ito
ni, slepi, dementni, zatim svi oni koji bez tu|e pomo}i ne mogu da debelog creva, `eluca i plu}a.
se hrane, obla~e i kre}u po ku}i. Pravo na nadoknadu za tu|u negu Ina~e, svako ko smatra da je ne-
i pomo} imaju i pacijenti oboleli od te{kih oblika karcinoma osnovano odbijen, ima pravo da se
i oni koji su na dijalizi najmawe tri puta nedeqno, ukoliko ima- `ali komisiji u Beogradu. Jedan
ju komplikacije. Ovo pravo mogu ostvariti sve kategorije penzio- negativan odgovor, tako|e, ne zna-
nera, ali i osiguranici koji zbog te{kog zdravstvenog stawa ili ~i da je mogu}nost dobijawa ove
invaliditeta ne mogu da brinu o sebi. U slu~ajevima kada inva- pomo}i zauvek izgubqena, jer se
lidska komisija proceni da zdravstveno stawe mo`e da se poboq- molba mo`e podnositi svakih
{a, zakazuje se kontrolni pregled. {est meseci.
10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 7. јануар 2010. www.kragujevacke.rs
Честитке
www.kragujevacke.rs
MUKE MOMAKA IZ KAMENICE
Tra`e mladu po drugim selima
Za razliku od prethodnih godina, kada nije
bilo nijednog braka, pre svega zbog
nedostatka devojaka, u pro{loj godini selo
bogatije za ~etiri bra~na para i dve bebe
Пише Никола Стефановић
a sela po Srbiji nes-
Д
taju dramati~nim
tempom vi{e nije
novost. Nekad velika
i bogata doma}in-
stva do~ekala su svoj
kraj, mnoga druga ~e-
ka ista sudbina – zapu{tene ku}e i
zaparlo`ene wive, s obzirom da su
ve}ina wih stara~ka. Razloga za-
{to mladi ne `ele da `ive na selu
ima mnogo, po~ev od te`a~kog rada,
odlaska u grad na {kolovawe, neas-
faltiranih ulica i odsustva ele-
mentarnih uslova za `ivot poput
vodovoda i kanalizacije. O zabav-
no-rekreativnim aktivnostima na
selu je tek izli{no govoriti.
Kamenica je jedno od onih koje je
najte`e pogo|eno odlivom mlade-
`i. Kao i u selima sli~nim ovom,
ono mla|ih {to je ostalo uglavnom
su momci, naslednici, koji najvi-
{e iz sa`aqewa ne mogu da ostave,
~esto generacijama unazad stvara-
na doma}instva. Mnogi od wih su
to platili tako {to su ostali bez
OKO TRIDESETAK NEO@EWENIH MOMAKA:
QUBI[A TODOROVI], PREDSEDNIK MESNE ZAJEDNICE
PLAN ZA MLADE
Strategija za boqi `ivot
Iako mladi uzrasta od 15 do 30 godina ~ine petinu
populacije grada, do sada wihovim problemima ni-
je pridavan adekvatan zna~aj
rajem januara Kragujevac
К
}e dobiti Lokalnu kance-
lariju za mlade. Ova ~i-
wenica, sama po sebi, ne
bi zna~ila mnogo da lo-
kalna samouprava nedavno nije u-
svojila Lokalni akcioni plan za
mlade, ~ijoj je izradi prethodilo
obimno istra`ivawe koje radila
kragujeva~ka Regionalna kancela-
rija. Mladi su prvi put ciqano
pitani koji su to wihovi proble-
mi i kako vide na~ine za wihovo
re{avawe, da bi se na osnovu re-
zultata kreirao sadr`aj i aktiv-
nosti Kancelarije za mlade.
Mladi}i i devojke starosti od
15 do 30 godina ukqu~eni su u is-
tra`ivawe kroz pet fokus grupa:
studenti, sredwo{kolci, stariji
od 18 godina iza{li iz sistema o-
brazovawa, mladi Romi i omladi-
na sa invaliditetom.
- Osobe starosti od 15 do 30 go-
dina ~ine ~ak petinu stanovni-
svoje porodice i svojih nasledni-
ka. Pa ipak, mada ranijih godina
nije sklopqen nijedan brak, 2009.
godinu }e me{tani pamtiti kao
jednu od onih {to uliva nadu da }e
selo i daqe postojati – dobili su
~etiri bra~na para. [tavi{e, u
toku godine je stigla i jedna prino-
va, a na putu je, Bo`e zdravqa, jo{
jedna.
Mlado`ewe od 50 leta
- Dugo nije bilo brakova, ko }e ga
znati koliko godina, sad je malo
krenulo, ali mnogo je momaka jo{
neo`ewenih, ka`e predsednik sa-
veta MZ „Kamenica”, Qubi{a To-
dorovi}. – Koliko ih ima ta~no, to
je diskutabilno, zavisi od godina.
Ako ra~unamo samo one od 18 do 50
godina starosti, mislim da ima
blizu 30, a skoro nijedne devojke
ove starosne dobi. Ovi stariji ka-
`u ponekad „moram da dovedem ne-
ku `enu, makar i sa decom”, al’ s
obzirom na wihove godine izgleda
da ne shvataju da sad mogu da dovedu
pre neku `enu sa unu~i}ima.
Osnovnu {kolu poha|a ukupno
{tva grada. Ako se pridodaju i
studenti „sa strane” kojih ima
oko 7.000, dobije se ozbiqan broj
od oko 40.000 qudi. Ispitivawe je
pokazalo da u gradu ne postoje
programi za ovu populaciju, ni a-
dekvatni sadr`aji koji bi im po-
nudili kvalitetan i organizovan
na~in za ispoqavawe li~nih, so-
cijalnih i kreativnih potreba.
Postoje}e omladinske organiza-
cije nisu dovoqno umre`ene, ni
integrisane, kao ni povezane sa
ostalim gradskim institucijama
{to ima za posledicu slabe re-
zultate na re{avawu problema
mladih. Oni ~ine i 30 odsto od u-
kupnog broja nezaposlenih, ka`e
Branko Krsmanovi}, ~lan Grad-
skog ve}a zadu`en za omladinu.
Lo{a materijalna i socijalna
situacija, upotreba alkohola i
psihoaktivnih supstanci, tako|e
su uvr{}eni u „spisak negativnih
pojava”. Me|utim, kao jedan od ve-
Поводи
devet u~enika, od pred{kolskog uz-
rasta do ~etvrtog razreda. Me|u-
tim, od ne{to vi{e od 150
doma}instava oko 140 su stara~ka.
Prosek godina me{tana je preko
50, a da nema devojaka govori i po- kojoj radi sede jedan sre-
datak da je prose~na starost `ena
oko 54 godine, dok su mu{karci
mla|i u proseku sedam
godina:
- Ima me|u tim mom-
cima stvarno onih upor-
nih koji su re{eni da se
o`ene. ^uli su za ove de-
vojke iz Albanije, pa su i
neki od wih i{li tamo
ili bi da idu, vade paso-
{e, pla}aju posrednike,
ko{ta ih to sve mnogo, a
k’o za inat nekako ba{ ti
koji bi hteli da se `ene
nemaju ni sre}e da na|u
mladu, ka`e Todorovi}.
– A trude se i mu~e, rade
oko doma}instva, poku-
{avaju da kupe kola, ma-
da ni putevi nisu
asfaltirani do mnogih
od wih, nemaju ni kupa-
tila. Sve u svemu, nemaju
uslova za normalan `i-
vot. Selo zaboravqeno od
svih, evo sad kad je zima
do|u samo po{tar, {u-
RADICA I VLADAN SE UPOZNALI „PREKO
mar i pokoji lovac. To je
ono ~uveno: ~im ~uje{ da
se u nekom selu okre}e autobus – ne re~ nevoqno prozbori{e sa nama,
pitaj za wega!
Poneko se i vrati, ali je re~ o
qudima koji su zavr{ili radni
vek, pa po odlasku u penziju do{li
u opustele ku}e. Ure|uju, ~iste, a
neretko i ve}i deo svoje penzije
{aqu deci koja su ostala u gradu.
Da je situacija po pitawu devo-
jaka „nikakva” potvr|uje i Ivan Je-
ftovi}, jedan od „sve`ih” mla-
do`ewa.
- Ima vaqda tridesetak momaka
do 50 godina starosti, a ta~no je da u glas, prepri~avaju}i nam lokal-
devojaka nema. Do skoro je bilo ba{ nu anegdotu o jednom me{taninu
lo{e, ova godina je malo boqa, nas
~etvorica smo se o`enili, a pre
nas, ako se dobro se}am, nije bilo
nijednog ven~awa sedam-osam godi-
na. Ono devojaka {to je i bilo po
selu udalo se na stranu, oti{lo u
grad, a mi {to smo se o`enili de-
MNOGO DILEMA I PROBLEMA U ^IJEM RE[AVAWU
BI IM TREBALO VI[E POMAGATI
likih problema mladi vide nedo-
voqnu informisanost o de{ava-
wima iz oblasti kulture i sporta
i mogu}nostima za putovawe, usa-
vr{avawe, u~e{}e u radionicama,
kampovima i seminarima.
Mnogo kritike upu}eno je i na
Четвртак, 7. јануар 2010.
vojke smo na{li u dru-
gim selima, ka`e novo-
pe~eni otac }erke od
~etiri meseca.
Ispred prodavnice u
dove~ni i jedan stariji
mu{karac. Tek poneku
TELEFONA”
tiho potvr|uju}i ono {to nam i
drugi ka`u.
Beba za Novu godinu
U blizini seoske {kole, u dvo-
ri {tu porodice Pqaki}, pe~e se
rakija. Atmosfera vesela, ali nije
samo zbog ovog ugodnog posla.
- Jesen sti`e, duwo moja, doviku-
ju nam doma}in i pomo}nici - kom-
{ije, otkrivaju}i o kojoj je rakiji
re~. - Po`enilo se nekoliko, vi~u
koji se o`enio, sad ve} davno. Kad
su mu, k’o {to sledi, poru~ili: nek’
je sa sre}om, dobili su odgovor
„S kakvom sre}om, to je ~etvrta”!
Naslednik doma}instva, 35-go-
di{wi Vladan Pqaki}, jo{ je jedan
od one „sve`e o`ewene” ~etvorke:
ra~un onoga {to se u~i u {kola-
ma i na fakultetima. Teorijsko
znawe je u neravnote`i sa prak-
ti~nim, neke preko potrebne ve-
{tine koje budu}i poslodavci
cene se ne u~e u okviru formal-
nog obrazovawa, a kursevi su im
КРАГУЈЕВАЧКЕ 11
IVAN JEFTOVI] USPEO DA SE
O@ENI I DOBIJE DETE
- Moji vr{waci su ili neo`ewe-
ni ili su doveli devojke iz drugih
mesta, a jedna devojka se udala i o-
ti{la u Englesku. Izbegavaju mla-
di selo, a i nema ni gde da se uve~e
iza|e, da se ode k’o u vreme na{ih
starih na neku igranku. Samo u grad
ili - nigde.
Vladan i wegova izabranica, Ra-
dica Mo{i} iz Doweg Milanovca,
jo{ se nisu zvani~no ven~ali, ali
planiraju da to u~ine {to pre. Bu-
du}a mlada je u bla`enom stawu ve}
~etiri meseca, a obja{wava nam ka-
ko je upoznala Vladana:
- Preko telefona, SMS poruka-
ma. Dugo smo tako razgovarali, na
kraju se upoznali i sve se lepo za-
vr{ilo.
Pa neka tradicionalisti i pro-
tivnici modernih tehnologija ka-
`u posle kako modernizacija ne
donosi ni{ta dobro.
U svakom slu~aju, za me{tane Ka-
menice godina se i simboli~no za-
vr{ila lepim vestima – nekoliko
dana pre isteka pro{le godine Ka-
menica je postala bogatija za jo{
jedno novoro|en~e. Pa, neka bar ta-
kva bude i ova!
nedostupni zbog visokih cena.
- Lokalni akcioni plan sadr-
`i na stotine razli~itih aktiv-
nosti koje }e biti realizovane u
naredne ~etiri godine. Formira-
we Lokalne kancelarije za mlade
je samo prvi korak. Dom omladi-
ne je gradu besplatno ustupio
prostor od stotinak kvadrata u U-
lici Save Kova~evi}a. Holandska
ambasada }e finansirati nabav-
ku kancelarijskog name{taja, ra-
~unarske i druge opreme, zapo-
sli}e jednog radnika i snositi
deo tro{kova promocije.
Ciq nam je da od kancelarije na-
pravimo `ivi prostor u kome }e se
organizovati seminari, radioni-
ce, besplatne {kole jezika i ra~u-
nara. Tu }e se nalaziti ra~unarski
centar, a plan nam je da ispred bu-
de info pult. U planu je i da pros-
tor oko kancelarije bude pokriven
be`i~nom internetom, a ima}e i
svoj sajt, ka`e Krsmanovi}.
U osmi{qavawu i sprovo|ewu
aktivnosti, koje }e tokom nared-
ne ~etiri godine biti realizova-
ne, bi}e ukqu~ene i institucije
kulture, Slu`ba za zapo{qavawe,
lokalna samouprava, nevladine
organizacije, mediji...
M. OBRENOVI]
12 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 7. јануар 2010.
Приредио Зоран МИШИЋ
Istoriju pi{u pobed-
И
nici, a „na{i” su je
posle Drugog svetskog
rata ba{ „{telovali”.
Posleratna manihej-
ska podela na revolu-
cionare i sluge
okupatora nije ostavqala mesto za
„ostale”. A {ta su oni radili te
~etiri godine? U~ili su nas da su
„nosili jagode za rawenike”. E,
ba{ da li su i ako jesu kojoj su
strani ti rawenici pripadali,
donekle poku{ava da objasni kwi-
ga novinara Sima C. ]irkovi}a
„Ko je ko u Nedi}evoj Srbiji 1941
- 1944”, leksikon li~nosti iz epo-
he okupirane Srbije.
Po{av{i od teze da jednu naci-
ju, pa bila ona
i okupirana,
ne sa~iwavaju
samo vlada, mi-
nistri, naci-
sti~ki slu`-
benici, ]irko-
vi} me|u svo-
jih 2.500 lek-
si ko graf skih
odrednica daje
prostor i nau~-
nicima, umet-
nicima, novi-
narima, fudba-
lerima, uop-
{te li~nosti-
ma iz dru{tve-
nog i javnog
`ivota Srbije.
U wegovoj kwi-
zi, za koju na- ADVOKAT I DIPLOMATA -
gla{ava da je LAZAR LILI]
iskqu~ivo lek-
sikon u kojem su pobrojani samo
biografski podaci, ne stavqaju-
}i se ideolo{ki ni na jednu stra-
nu, na{li su se svi poznati `i-
teqi nedi}evske Srbije, bilo kao
vojnici i politi~ari, Dra`a Mi-
hailovi}, Kalabi}, Keserovi},
Zvonko Vu~kovi}, Pe}anac, Tito,
\ilas, Rankovi}, Krcun, Qoti},
Mu{icki, svi nema~ki koman-
danti i visoki oficiri koje je
rat naneo u Srbiju, pobe|eni
streqani Velmar Jankovi} ili
pobednici Tempo, ali i li~nosti
poput Ive Andri}a, Desanke Mak-
simovi}, Dragoquba Aleksi}a,
Rajka Miti}a...
Me|u wima nalazi se i wih pe-
desetak ~ije su sudbine (bilo kao
mesto ro|ewa, smrti ili privre-
menog boravka) vezane za Kraguje-
vac zakqu~no sa samim |eneralom
Milanom Nedi}em koji je u Kragu-
jevcu zavr{io {est razreda gim-
nazije pre odlaska u Vojnu {kolu.
Potpisivali
i bojkotovali „Apel”
Po azbu~nom redu, ~ast da se pr- Predavao je u gimnazijama u [ap-
vi od Kragujev~ana „pojavi” u lek-
sikonu pripala je akademiku,
vizantologu Dragutinu Anastasi-
KRAGUJEV^ANIN, GENERAL DU[AN SIMOVI] (SA KRAQEM PETROM DRUGIM KARA\OR\EVI]EM),
INSPIRATOR MARTOVSKOG PREVRATA
Историја
jevi}u, ro|enom u Kragujevcu 1877.
godine. Gimnaziju je u~io u Kragu-
jevcu, a studije klasi~ne filolo-
gije na Velikoj {koli u Beogradu.
Doktorirao je u Nema~koj 1905. go-
dine i osniva~ je Seminara za vi-
zantologiju na beogradskom Uni-
verzitetu. U~esnik je ratova od
1912. do 1918. godine, a od 1920. do
1941. profesor je gr~kog jezika i
vizantijske kulture na Bogoslov-
skom fakultetu u Beogradu. Prou-
~avao je srpsko-vizantijske odno-
se, Svetu goru i manastir Hilan-
dar. Pod okupacijom je `iveo po-
vu~eno, obuzet svojim izu~ava-
wima. Godine 1946. postao je ~lan
SANU. Preminuo je u Beogradu ~e-
tiri godine kasnije.
Arhitekta Milutin Borisavqe-
vi}, ro|en u Kragujevcu 1888. go-
dine, bio je
zaposlen u Mi-
nistarstvu gr-
a|evine Kra-
qevine Srbije.
Studirao je i
estetiku u Pa-
rizu i dokto-
rirao na Sor-
boni 1926 go-
dine. Po po-
vratku u zemqu
osnovao je ar-
h i t e k to n s k i
biro „Parte-
non” i ure|i-
vao stru~ni ~a-
sopis „Nei-
mar”. Godine
1934. projekto-
vao je zdawe
Berze (danas
Et no graf ski
muzej) i „Ku}u
Fla{ar” na Kote` Neimaru. Os-
niva~ je katedre za estetiku na Fi-
lozofskom fakultetu, a na
mati~nom nije izabran za profe-
sora Javnih i monumentalnih gra-
|evina jer su se tome protivili
Aleksandar Deroko i Dimitrije
Leko. Dane okupacije „proveo je
povu~eno jer je wegov svet nestao”.
Posle oslobo|ewa bio je zaposlen
u Ministarstvu gra|evina, sve dok
1950. godine nije emigrirao u
Francusku. Preminuo je u Parizu
1969. godine.
Gra|evinski in`iwer i pozna-
ti predratni fudbaler Branislav
Veqkovi}, ro|en u Lapovu, ratne
godine proveo u je Beogradu, gde
preminuo 1972. Nije se vezivao za
okupacijski aparat.
Gimnazijski profesor i, kako
se tada to nazivalo, „kwi`evni i-
storik” Momir Veqkovi} (Kragu-
jevac 1889.) osnovnu {kolu i
gimnaziju zavr{io je u Kragujevcu,
a studije kwi`evnosti u Beogradu.
Stru~no se usavr{avao u Francu-
skoj, Nema~koj i ^ehoslova~koj.
cu, Sarajevu (predava~ i u Gluma~-
koj {koli), Drugoj mu{koj u
Beogradu. Upravnik Narodnog po-
www.kragujevacke.rs
zori{ta bio je do novembra 1941. SLIKA JEDNE ZABRAWENE EPOHE
godine, upravnik Narodne bibli-
oteke do 1943., pa v.d. direktora
^etvrte `enske gimnazije. Uhap-
{en 3. novembra 1944. i ubrzo
streqan kao saradnik okupatora.
Nova vlast tako je ocenila wegov
rad u nacionalnim institucija-
ma. Na teret mu je stavqena i sa-
radwa u ~asopisu 20. vek. Bio je
~lan PEN-a.
Profesor univerziteta i etno-
Kragujev~
U leksikonu koji je nedavno obja-
vio Sima C. ]irkovi} „Ko je ko u
log Borivoje Drobwakovi} (1890.),
pak, nalazio se na ~elu Etnograf-
skog muzeja od 1927. do 1950. kada
je pre{ao na Filozofski fakul-
tet i Etnografski institut, na ~i-
jem je ~elu bio sve do smrti 1961.
godine.
Rat je pre`iveo i Vojislav \u-
uN
Nedi}evoj Srbiji”, pored istorij-
skih li~nosti i vojskovo|a u Sr-
biji pod nema~kom okupacijom,
pojavquju se i li~nosti iz javnog i
dru{tvenog `ivota, nau~nici, umetnici, novina-
ri} (Mali Kr~mari kod Ra~e Kra- ri, glumci, fudbaleri... Istoriju sa~iwavaju i
gujeva~ke 1912.) istori~ar kwi`e-
vnosti i akademik, koji je od 1941.
do 1946. predavao u kragujeva~koj
U~iteqskoj {koli. Bio je posle-
ratni pomo}nik ministra kultu-
re, dugogodi{wi {ef katedre za
op{tu kwi`evnost i teoriju kwi-
S
„`ivi i nena{minkani qudi”, a me|u 2.500 hiqade
]irkovi}evih leksikonskih odrednica nalaze se i
ratne i poratne sudbine pedesetak Kragujev~ana
`evnosti, redovni ~lan SANU od
1965. godine i wen generalni se-
kretar i potpredsednik.
Univerzitetski profesor i ge-
ograf Petar Jovanovi} (ro|en u
Dobra~i 1893.), Cviji}ev asi-
stent, bio je proteran iz Skopqa,
gde je slu`bovao, od bugarskih oku-
patora 1941. godine. Nedi}eve
vlasti su ga odmah potom penzio-
nisale, a Gestapo je u wegovom do-
sijeu procenio da je „umeren
frankofil i anglofon”, Posle o-
slobo|ewa vra}en u slu`bu kao re-
dovni profesor geografije na
Filozofskom fakultet. Za redov-
nog ~lana SANU izabran je 1948.
godine. Bio je i wen generalni se-
kretar i upravnik Geografskog
instituta do smrti 1957. godi-
ne.
Kragujev~anka je i arhitekta
Milica Krsti} - ^olak-Anti}
(1887.) ~ija su glavna dela zgrada
Druge `enske gimanzije, danas E-
lektrotehni~ka {kola „Nikola
Tesla”, i Komanda `andarmerije u
Ulici Sv. Save, danas sedi{te Ko-
mercijalne banke.
Kragujevac je rodno mesto i naj-
ve}e srpske kompozitorke Qubica
Mari} (1909.), koja je godine oku-
pacije provela kao profesor Mu-
zi~ke {kole „Stankovi}”,
prou~avaju}i narodnu i Mokraw-
~evu muziku. Redovni ~lan SANU
postala je 1981. a preminula 2003.
godine.
Frakofili, anglofili
i rusofili presbiroa u @enevi
tokom Prvog svetskog
Od nedi}evske i qoti}evske rata, na{ ekspert na
{tampe napadan kao „inspirator mirovnoj konferen-
prevratni~kog duha 27. marta”, to- ciji u Versaju 1919.
kom svog boravaka za vreme rata u godine, posle dr`av-
SAD, bio je Bo`idar Markovi}, nog udara 27. marta u-
pravnik, profesor i politi~ar lazi u vladu kao
ro|en u Sipi}u kod Ra~e kraguje- ministar pravde. U-
va~ke 1874. godine. [ef srpskog brzo potom oti{ao je
u Ameriku gde je delo-
vao kao protivnik Ne-
di}eve vlade, ali i
veoma uzdr`an i rez-
ervisan prema Dra`i
Mihailovi}u. Pre-
minuo je u SAD 1946. KOMPOZITOR I AKADEMIK -
godine, kada je `eleo QUBICA MARI]
da se vrati u zemqu.
Jo{ jedan poznati istori~ar ro- tek 1948. godine, ali ne kao preda-
|en je okolini Kragujevca (Brzan, va~ nego kao ~lan Srpskog biblio-
Srez kragujeva~ki, 1910.) Jeremija grafskog instituta. Penzionisan
Mitrovi}, koji je osnovnu {kolu i je kao zaposlen u Narodnoj biblio-
gimnaziju zavr{io u Kragujevcu, a teci. Autor je poznate kwige „Srp-
potom diplomirao i predavao na stvo Dubrovnika”.
beogradskom Filozofskom fakul- Maturant kragujeva~ke Gimnazi-
tetu, imao je hrabro gra|ansko dr- je i profesor Medicinskog fakul-
`awe za vreme okupacije. Jedan je teta u Beogradu Jevrem Nedeqkovi}
od retkih intelektualaca sa beo- (ro|en u Guberevcu kod Kragujevca
gradskog Univerziteta koji je 1941. 1888.), kao redovni profesor i up-
godine odbio da potpi{e Nedi}ev ravnik Fiziolo{ke klinike odbio
„Apel srpskom narodu”, zbog toga je je da potpi{e „Apel”. Bio je dekan
dva puta gubio posao tokom okupa- beogradskog Medicinskog fakulte-
cije, a nove vlasti su ga trajno uda- ta 1945/46. godine, ali je prevre-
qile od profesure, iako je za meno penzionisan, pa se od 1952.
vreme rata sara|ivao sa partiza- godine posvetio istra`iva~kom
nima. U dr`avnu slu`bu je vra}en radu u Galenici.
www.kragujevacke.rs
~ani
edi}evoj
rbiji
GENERAL NEDI] U KRAGUJEVCU 1943. GODINE
Wegov kolega, Kragujev~anin
Blagoje Ne{kovi} (1907.), zdrav-
stveni i nau~ni radnik, bio je od
najranije mladosti revolucio-
narno opredeqen. ^lan KPJ od
1935. godine, {panski borac, u i-
legali od 1941. godine, sekretar
KPJ za Srbiju. Posle rata jedan od
osniva~a Narodnog fronta, se-
kretar CK KP Srbije i predsed-
nik vlade do 1948. godine. Zbog
popustqivosti u razrezivawu ot-
kupnih kvota u Vojvodini kriti-
kovao i samog Tita. Smewen jer je
digao glas protiv Borisa Kidri-
~a. Posle 1952. godine potpuno se
povukao iz politi~kog `ivota i
posvetio nauci na Medicinskom
fakultetu.
Politi~ko opredeqewe wegovog
zemqaka Dimitrija Najdanovi}a
(1897.), filozofa i bogoslova, je
dijametralno suprotno. Potekao
iz siroma{ne kragujeva~ke poro-
dice, zavr{io je Bogosloviju i Bo-
goslovski fakultet u Beogradu,
kao i filozofiju, doktorirav{i u
Berlinu kod mentora Nikolaja
Hartmana i Eduarad [parangera.
Tokom boravka u Nema~koj zavr-
{io je kurs iz umetnosti, arhitek-
ture, vajarstva i `ivopisa. Bio je
profesor u beogradskim gimnazi-
jama, na Bogoslovskom fakultetu i
jedan od trojice glavnih urednika
zbora{ke „Na{e borbe”, zbog ~ega
je od novih vlasti progla{en za
ratnog zlo~inca. Emigrirao je u
Austriju, pa u Italiju, gde ga pri-
ma papa Pije 12. od koga tra`i za-
uze}e za srpske izbeglice.
Predavao je u Engleskoj, gde je ~i-
nodejstvova i kao sve{tenik. Ba-
vio se nau~nim i teolo{kim
radom, zatim boravio kao paroh u
Torontu, Wujorku i Feniksu u A-
rizoni, gde se penzionisao. Umro
je 1986. godine u stara~kom domu u
Историја
Glendori i sahrawen u mastiru
Svetog Save u Libertvilu.
Kragujev~anin
pqunuo Lewina
Najpoznatiji diplomata ro|en
u Kragujevcu Miroslav Spalajko-
vi} (1869.) zavr{io je prva u Pa-
rizu, gde je i doktorirao tezom
„Bosna i Hercegovina” za koju je
dobio nagradu Pravnog fakulteta
Sorbone. Diplomatsku karijeru
zapo~eo je u Petrogradu, bio kon-
zul u Pri{tini
(tada Turska), po-
slanik Srbije u So-
fiji, pa ponovo u
Petrogardu, gde je o-
stao do 1918. godi-
ne i ostao me|u
savremenicima za-
pam}en kao ~ovek
koji je pqunuo Le-
wina, nazva{i ga
„ubicom i izrodom
slovenske rase”.
Slu`bovao je potom
u Italiji i Fran-
cuskoj, a za vreme o-
kupacije je bio
uvodni~ar i komen-
tator
„Novog vremena” MIROSLAV SPALAJKOVI]
i „Obnove” kao pri- ^OVEK KOJI JE PQUNUO
stalica generala
Nedi}a, na koga je
imao veliki uticaj. Partizanske
vlasti proglasile su ga ratnim
zlo~incem, ali je on ve} uveliko
bio u Parizu, gde je preminuo
1951, godine.
Advokat i diplomata, Lazar Li-
li} (Kragujevac 1910.) na po~etku
karijere se bavio novinarstvom.
Dopisnik (1931.) i stalni sarad-
nik (1932.) „Politike” iz Kragu-
jevca, pomagao je Blagoju Parovi}u
prilikom ilegalnog dolaska u ze-
mqu i organizovao 4. partijsku
konferenciju za Srbiju. Optu`en
1936. za odr`avawe veze sa komu-
nistima i Sud za za{titu dr`ave
osudio ga je na robiju koju je odle- wem sa ruskog jezika. Wegovo ime
`ao u Sremskoj Mitrovici i Ni-
{u. Interniran u
Homoqe u @agubicu
1940. godine. Kao ko-
munisti~ki konspi-
rator koristio ime
Toma. U~esnik NOB-a
,ali je uglavnom ile-
galno delovao u Beo-
gradu. Snabdeven la-
`nim ispravama, iz-
begavao je sve zamke
specijalne policije,
u ~emu mu je pomagala
wegova uvek suzdr`a-
na i elegantna pojava.
Posle rata visoko
rangirani diploma-
ta, sekretar, otprav-
nik poslova i ambasa-
dor.
Sa druge, ~etni~ke
strane nalazio se
Vlastimir Petkovi}
(1906.), pravnik {ko-
lovan u Francuskoj,
predratni ~inovnik
u Ministarstvu fi-
nasija. Obave{tajac
koga je nema~ka tajna
policija upisala u
dosije kao „intelek-
tualnog kolovo|u
pripadnika Dra`e
Mihailovi}a u Beo-
gradu”, uhap{en je u
decembru 1942. godi-
ne zbog saradwe sa
Четвртак, 7. јануар 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 13
КАПИТАЛНА ИЛИ СПОРНА КЊИГА
@ivi i
nena{minkani qudi
Kwiga Sima C. ]irkovi}a „Ko je ko u Ne-
di}evoj Srbiji 1941-1944” u izdawu beo-
gradske „Prosvete” pojavila se na
oktobarskom Sajmu kwiga. Iako pravqena
iskqu~ivo kao leksikon li~nosti (preko
2.500 leksikografskih jedinica) aktera
javnog i dru{tvenog `ivota jedne, kako
sam autor ka`e, „zabrawene
epohe”, odmah po promociji izazvala je (ne)o~ekivane
reakcije. U „Politikinom” kulturnom dodatku kwiga
je ve} okarakterisana naslovom „Srbija pod kukastim
krstom” dok je u dodatku „Blic kwiga”nazvana kapital-
nim delom.
Zbog sli~nosti imena kao i istorijske tematike va-
`no je napomenuti da je autor ovog leksikona novinar
Simo C. ]irkovi} (1951) koji je diplomirao `urna-
listiku na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu i
specijalizovao se za diplomatsku istoriju, a ne nedav-
no preminuli na{ poznati istori~ar i akademik Sima
]irkovi}. Novinar ]irkovi} do sada je objavio kwige
sli~ne tematike: „Patriciji i pustolovi” o intri-
gantnim Beogra|anima sa kraja 19. i po~etka 20. veka,
kao i „Balkanski atentati” od Radovawskog luga do
\in|i}evog ubistva, u izdawu beogradskih ku}a „Pro-
svete” i „Narodne kwige”.
britanskom oba- ne politi~ke policije, a pu~em
ve{tajnom slu- zemqaka generala Simovi}a vra-
`bom i streqan u }en je u pres biro, odakle ga otpu-
LEWINA Jajicima tri me- {ta Bedi}ev policijski komesar
seca kasnije. A}imovi}. Radi neko vreme kao
Glumac, Kragujev~anin Sima Ja- cenzor za ruski jezik u Ministar-
wi}ijevi} (1912.) za vreme rata stvu po{ta, sve vreme pod prismo-
bio je ~lan beogradskog Narodnog trom Gestapoa i specijalne
pozori{ta. ]irkovi} u svom lek- policije. Daju}i ostavku „zbog bo-
sikonu iznosi tra~ da je bio van- lesti”, 1943. sklonio se u selo pod
bra~ni sin barda na{eg glumi{ta Avalom. Bio je neko vreme pod is-
Dobrice Milutinovi}a! tragom novih vlasti, ali je postu-
Novinar Branislav Kolovi} pak pred Sudom nacionalne ~asti
(1895.), sin doktora Ilije, okru- obustavqen. Posle 1945. daqa sud-
`nog fizikusa i majka Drage, ro- bina nepoznata.
|ene Spalajkovi}, od 1915. do Wegov kolega, zemqak i vr{wak
1925. bio je u Rusiji ata{e za Stanislav Krakov, od oca Alek-
{tampu. Po povratku otpu{ten iz sandra i majke Perside Nedi} (ro-
MIP-a i proteran u mesto ro|ewa. |ena sestra Milana Nedi}a), jo{
Radio kao bibliotekar u VTZ, a po- kao gimanzijac prijavio se u do-
tom se u Beogradu bavio prevo|e- brovoqce u balkanskim ratovima.
Hrabro se borio u Prvom svetskom
se javqa na poternicama predrat- ratu, u~estvovao u juri{u na Kaj-
mak~alan i oslobo-
NEMA^KA RATNA PROPAGANDA U DOBA NEDI]A dio Veles. Penzio-
nisan je 1921. jer ni-
je mogao da istrpi
{to je hrvatskim o-
ficirima priznat
istovetan rang, ili
~ak i vi{i ~in nego
srpskim. Studirao
prava i diplomirao
ih, a odu{evqen vaz-
duhoplovstvom, bio
urednik „Na{ih
krila”, politi~ki u-
rednik „Politike”,
glavni urednik „Vr-
emena”. Nalazio se u
odabranoj skupini
novinara prilikom
atentata u Marsequ.
U svojim novinar-
skim tekstovima pi-
sao da su usta{ki
teroristi podr`ani
od Italije, {to je i-
zazvao diplomatski
incident. Direktor
Radio Beograda i vi-
|en za ambasadora u
Va{ingtonu.
Pod Nedi}em u-
rednik „Novog vre-
mena”, izbegao u
Austriju, pa u [vaj-
carsku, gde je umro
1968. pi{u}i kwige
o svom ujaku.
14 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 8. јануар 2010.
NAJAVA POSKUPQEWA ZA ODNO[EWE VOZILA
Bitna te`ina auta, ali i prekr{aja
Ceh za vozilo parkirano na nedozvoqenom
mestu koje odnese „pauk”, prema novom
cenovniku koji se najavquje, zbirno mo`e da
dostigne od desetak hiqada do
23.500 dinara, jer uz tro{kove „pauka”
saobra}ajci napla}uju i novi iznos kazne
od 5.000 dinara za nepropisno parkiranje
Пише Александар Јокићевић
rajem decembra Vlada
К
Srbije propisala je
maksimalne cene uk-
lawawa nepropisno
parkiranih vozila. Ce-
novnik je formiran ne
samo prema te`ini au-
tomobila, ve} i na osnovu te`ine
u~iwenog prekr{aja. Napravqena
je podela na op{ti i posebni pre-
kr{aj, koji je razume se, skupqi, a
opis tih posebnih je ne{to du`i.
To su parkirawa ukoliko se zau-
zima parking mesto rezervisano za
invalide ili je vozilo parkirano
ispred gara`e, kolskog prolaza, na
„`utim trakama” javnog prevoza,
pe{a~kom prelazu, trotoaru, zele-
noj povr{ini, parkovskoj stazi, u
zoni raskrsnice ili kru`nog toka,
na mostu, vijaduktu, nadvo`waku.
Niz posebnih prekr{aja nastavlja
parkirawe u zoni tunela, saobra-
}ajne petlje, autoputa, na rampama
i prostorima namewenim za kre-
tawe osoba sa invaliditetom, a u
istoj ravni je i ostavqjawe automo-
bila u pe{a~koj zoni, na trgu, kol-
sko-pe{a~koj stazi u stambenom
ili poslovnom bloku, na protivpo-
`arnom putu, iznad {ahta ili dru-
gog komunalnog prikqu~ka.
Kragujeva~ki „Parking servis”
je u skladu sa takvim re{ewem iz-
RADOVI NA PREOSTALIM PRILAZIMA GRADU
Uz Avalsku i Ulica
Internacionalnih brigada
Avalska je pred praznike privremeno otvorena u ce-
loj du`ini, a jo{ dve trake od benzinske pumpe do
nadvo`waka radi}e se na prole}e. Tada }e, o~ekuje
se, zapo~eti i rekonstrukcija Ulice Internacio-
nalnih brigada kroz Petrovac
red Novu godinu otvoren je
R
preostali deo Avalske u-
lice, od „Jugopetrolove”
benzinske pumpe do nadvo-
`waka u Su{ici, mada zbog
nere{enih imovinsko-pravnih od-
nosa ona nije kompletno ura|ena, u
punom profilu. Grad je, ipak, ima-
ju}i u vidu prazni~ne saobra}ajne
gu`ve `eleo da koliko toliko ras-
tereti pravac od Aerodroma i Pe-
trovca prema centru.
Druga trasa koja podrazumeva jo{
dve trake Avalske radi}e se na pro-
GLAVNA ULICA U PETROVCU ]E SE PRO[IRITI
Комунална
radio svoj novi cenovnik, koji na-
rednih dana treba da pro|e na Up-
ravnom odboru preduze}a i Gra-
dskom ve}u, ali i prema takozvanoj
radnoj verziji mo`e se re}i da }e
biti ni`i od gorwe granice koju je
propisala Vlada. Me|utim, i po-
red toga iznosi novih kazni za od-
no{enje vozila nisu nimalo
zanemarljivi.
Direktor „Parking servisa” Ne-
nad Vasiqevi} navodi da je Vlada
Srbije prema te`ini vozila pro-
pisala {est cenovnih kategorija,
do 800 kilograma, do 1.330, do
1.900, do ~etiri tone, do 14 tona, i
za autobuse, gra|evinske i poqo-
privredne ma{ine preko 14 tona.
Sa te`inom vozila sabira se te`i-
na prekr{aja.
Republi~ki propis, primera ra-
di, za drugu, naj~e{}u te`insku ka-
tegoriju automobila predvi|a
maksimalni iznos kazne od 6.000
dinara za op{ti prekr{aj i 9.000
dinara za posebni prekr{aj. Kra-
gujev~ani }e po novom cenovniku
mo}i da „pro|u”sa 5.574, odnosno,
sa 7.574 dinara, ali samo donekle.
Za drugi deo zbirne kazne treba na
navedene iznose dodati jo{ 5.000
dinara, koliko prema novom Zako-
nu o bezbednosti saobra}aja ko{ta
nepropisno parkirawe.
- Mislim da }e naj~e{}e na u-
le}e, a kako bi se prevazi{ao prob-
lem nadoknade imovine koja se na-
lazi na pomenutoj deonici i koju
treba izuzeti, cena po aru zemqi-
{ta koja }e se isplatiti vlasnici-
ma podignuta je sa 800 na 2.350 evra.
Tako|e, obavqeni su razgovori i sa
vlasnicima nelegalno izgra|enih
objekata koji se moraju poru{iti, a
prema re~ima direktora Preduze}a
za izgradwu grada Slobodana Kruni-
}a, izra`ena je spremnost na dogo-
vor i u slu~ajevima gde ima vi{e
korisnika jednog objekta.
- Pojedin-
ci imaju ne-
realne zah-
teve, a stav
grada je da }e
biti obezbe-
|ena najpra-
vi~nija
nov~ana na-
doknada. Ne-
ma zakonskog
osnova da za
svakog od n-
aslednika o-
bjekta u ko-
me, na pri-
mer, `ivi ~-
etvoro qudi,
NOVI „PAUCI” MO]I ]E DA NOSE TE@A VOZILA I XIPOVE
daru biti voza~i automobila te-
{kih do 1.330 kilograma jer su
takva vozila najzastupqenija. Na-
ve{}u i iznose za ostale katego-
rije. Ukoliko je te`ina do 1.900
kilograma kazne su 8.147 i 10.147
dinara, u kategoriji preko 1.900
kilograma op{ti prekr{aj voza-
~a ko{ta 13.500, a posebni 18.500
dinara. Naravno, prema Zakonu o
bezbednosti saobra}aja, na drugi
ra~un, upla}uje se 5.000 dinara
koliko po novom iznosi kazna za
nepropisno parkirawe, podse}a
Vasiqevi}.
Ina~e, prema Vasiqevi}evim
re~ima, „Parking servis” }e u-
skoro kupiti jo{ jednog „pauka”
koji }e mo}i da podi`e vozila te-
{ka do ~etiri tone. To nije zbog
pomenute republi~ke odluke, jer
je nabavka bila planirana za
grad obezbedi po stan od 30 kvadra-
ta. Svi ovi problemi bi}e re{eni,
i prema o~ekivawima na prole}e
}e po~eti izgradwa preostalog de-
la ulice, tvrdi Kruni}.
Ova investicija, bez nadoknade
imovine, ko{ta 120 miliona dina-
ra. Do sada je utro{eno oko 80 mi-
liona, a preostalim delom novca
predvi|ena je izgradwa ostatka
trase i potpornog zida u du`ini od
80 metara, kao i trotoara sa obe
strane Avalske ulice.
Time je potvr|eno da se ne odu-
staje od pretvarawa Avalske uli-
ce u gradsku magistralu sa ~etiri
saobra}ajne trake, mada je bilo
zahteva nezadovoqnih sugra|ana
da sporni deo Avalske i Beograd-
ska ulica ostanu jednosmerne.
Prema najavi iz Preduze}a za iz-
gradwu grada 2010. godine radi}e
se i kqu~na saobra}ajnica kroz
naseqe Petrovac, Ulica Interna-
cionalnih brigada koja se, ina~e,
uliva u Avalsku.
- Ciq je da kroz sufinansirawe
sa Javnim preduze}em „Putevi Sr-
bije”, jer je re~ o magistralnom
pravcu, osavremenimo i put prema
Topoli. U toku je zavr{na pripre-
ma projektne dokumentacije, pa je
iz tog razloga rano govoriti o du-
`ini deonice i sredstvima koja }e
se utro{iti za ovogodi{we radove.
U svakom slu~aju mogu da ka`em da
projekat podrazumeva {irewe uli-
ce na ~etiri saobra}ajne trake do
benzinske pumpe u Desimirovcu, a
nadamo se da }e se ove godine ura-
www.kragujevacke.rs
2009. godinu, ali je zbog speci- ^injenica da se i Vlada Srbije
fi~nosti izrade odlo`ena za ovu svojom preporukom ume{ala u uvo-
poslovnu godinu. Preduze}e }e |ewe reda u ovoj oblasti govori da
napokon, ukoliko zatreba, mo}i je parkirawe ozbiqan problem go-
da natovari i luksuzne xipove. tovo u svakom gradu.
REKONSTRUKCIJA TOPLOVODA U DANI^I]EVOJ
Vojska odu`ila radove
Zamena starih toplovodnih cevi novim trajala je
do pred Novu godinu, jer je po~etak radova
kasnio zbog ~ekawa na odobrewe Vojske, po{to deo
cevovoda prolazi kroz biv{u kasarnu
„Energetika” je posledweg
dana pro{le godine na no-
vi toplovod prikqu~ila
neparnu stranu Dani~i}e-
ve ulice i delove ulica
Dragana Petrovi}a i Ace
Stojanovi}a, nakon {to je
rekonstruisan cevovod
zbog kojeg je morala da se
otkopava kolovozna traka u
Dani~i}evoj. Uli~ni rado-
vi u sred grejne sezone, su-
de}i prema komentarima
`iteqa ovog dela Stare
radni~ke kolonije, done-
kle su uneli nevericu da se
sve odvija po planu, pa su se
ZAMENA CEVI U ULICI DRAGANA pojavila naga|awa da nedo-
staju odre|ene saglasnosti
PETROVI]A
nadle`nih.
Iz Gradske toplane obja{wavaju da je zamena toplovoda koji snab-
deva veliki broj individualnih ku}a bila planirana za po~etak ove
grejne sezone, ali rok je malo pomeren zbog ~ekawa saglasnosti Mi-
nistarstva odbrane. Toplovod prolazi kroz napu{tenu kasarnu „Ra-
domir Putnik”, pa je trebalo da se dobije saglasnost za radove u krugu
tog objekta. Za dozvolu takve vrste uvek je, izgleda, potrebno vi{e vre-
mena nego {to se o~ekuje.
Novi toplovod je u ovim ulicama bio neophodan zbog pove}awa kva-
liteta grejawa i {irewa kapaciteta, a „Energetika” }e ove godine u
preostalim delovima grada zameniti jo{ oko pet kilometara svoje
mre`e i izgraditi tri kotlarnice koje su uslov za prikqu~ewe novih
korisnika. Najve}a, snage 30 megavata, bi}e izgra|ena na Aerodro-
mu, a osim ovog i okolnih naseqa pokriva}e planirani stambeno-
poslovni kompleks nadomak Univerziteta i „Elektro{umadije”.
Posle ove sledi izgradwa kotlarnica od 15 megavata u Centralnoj
radionici i od pet megavata u Stanovu, na potezu „Stara zvezda”.
Oprema za kotlarnice je odavno stigla, a sredstva su obezbe|ena
zahvaquju}i kreditu Nema~ke banke za razvoj (KFV). Radovi na iz-
gradwi tri kotlarnice su najavqivani i za prethodnu godinu, ali su
pomereni za ovu. O~ekivawa su da }e se tokom 2010. plan napokon o-
stvariti. A. J.
diti bar deo do Spomenika crveno- tici- onog plana), a Merxan pod-
armejcima u Opornici, obja{wava se}a da su i pro{le godine „Pu-
zamenik direktora Veqko Merxan. tevi Srbije” sufinansirali
Time se u potpunosti u delo rekonstrukciju prilaza gradu iz
sprovodi davno zacrtana ideja da pravca pra- vaca Jagodine (Uli-
svi prilazi gradu budu moderni- ca 9. maja) i Gorweg Milanovca (
zovani. U prethodnom periodu u- Kraqa Milana i 1.300 kaplara).
lagalo se u pravce prema Kra- Namera je, tako|e, da se moder-
qevu, radi se magistralni put nizacija tih puteva „produ`i” i
prvog reda prema Bato~ini ove godine.
(sredstva iz Nacionalnog inves- A. JOKI]EVI]
www.kragujevacke.rs Четвртак, 7. јануар 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 15
Честитке
16 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 7. јануар 2010.
KRAGUJEV^ANIN U FINALU POPULARNOG KVIZA
Novica kao ubica slaga
odina u kojoj su mnogi na-
Г
{i sugra|ani do`iveli ve-
liku medijsku promociju,
od odbojka{a i ko{arka{a,
preko brojnih i uspe{nih
„talenta{a”, „trijumfa-
{a” i „granda{a”, zavr{i-
la se kao {to i dolikuje - u~e{}em
Kragujev~anina Novice Luki}a u
finalnoj emisiji superfinala „TV
Slagalice”, najpopularnijeg kviza
u Srbiji svih vremena. Iako je iz-
gubio ba{ „za dlaku”, osta}e upam-
}en kao sugra|anin koji je najdaqe
„dobacio” u ovom kultnom takmi~e-
wu slagawa brojki i slova.
Novica (32) je po obrazovawu ma-
temati~ar-informati~ar, jedan od
vlasnika poznate ovda{we firme
za softverski in`ewering „Soft-
Serbia”. Pasionirani je „slagali-
~ar” i ovo mu je tre}e u~e{}e u tom
kvizu, u kome je bio u ~ak 49 emisi-
ja.
Po~eo kao gimnazijalac
- Prvo iskustvo sa „TV Slagali-
com” imao sam 1993. godine, kao
klinac. Gledao sam i uspe{no re-
{avao zadatke „iz foteqe”, pa sam
odlu~io da se prijavim za takmi~e-
we. Polagao sam 1994. godine testo-
ve, pro{ao i te godine bio pozvan u
sedmi ciklus emisije, po~iwe No-
NOVICA SA ^UVENOM SUPERVIZORKOM MILKOM CANI]
SLU@BA ZA INFORMISAWE SKUP[TINE GRADA
Mlade, brze i nasmejane
Пише Марија Обреновић
otovo da nema ~inovnika
Г
koji radni dan ne zapo~i-
we ~itawem novina. Za ra-
zliku od onih koji to ~ine
kri{om, uz opravdawe da
su eto „samo bacili po-
gled”, ~etiri mlade dame
zaposlene u Slu`bi za informi-
sawe Skup{tine grada, zajedno sa
svojom {eficom, svakog jutra ras-
prostru po stolovima fri{ka
dnevna izdawa i ne mi~u se dok ih
detaqno ne „prostudiraju”.
U listawu ih, dodu{e, ~esto pre-
kine zvowava telefona ili ne~iji
ulazak u kancelariju, ali one se
lako snalaze i o~as posla nalaze
odgovor na svako pitawe, ve} navi-
kle na najrazli~itije zahteve
funkcionera, novinara i gra|ana.
Nakon toga, ostaje im samo da „po-
prave {minku”, zaglade {avove na
svojim poslovno-elegantnim toa-
letama i sa qupkim osmehom stanu
pred kamere na konferencijama za
novinare planiranim za taj dan.
Ceo dan na „raspolagawu”
Gospodski posao, rekao bi svako,
ali tako je samo na prvi pogled.
Slu`ba koju, pored {efice Alek-
sandre Tijani}, ~ine jo{ ~etiri
dame, uz „poja~awe” u vidu vebma-
stera Radoja Simonovi}a i snima-
teqa Zorana Kova~evi}a, zapravo
radi od jutra do sutra.
Сусрети
Iako je u finalu superfinala izgubio „za
dlaku”, dotle „slo`iv{i” mnogo respekta-
bilnih protivnika, Novica Luki} je zadovo-
qan uspehom, ali i brojnim nagradama koje
je osvojio, a najdra`a mu je xip
vica svoju „slagali~arsku” autobi-
ografiju.
Pred prvo u~e{}e imao je tremu,
jer ko „padne” u prvom duelu nema
{anse za popravni. Nelagodnom o-
se}awu doprinosilo je i to {to su
svi takmi~ari morali da budu obu-
~eni u garderobu tada{weg sponzo-
ra „Jumka”, u{togqeni, sa kra-
vatama... Ali, Novica je prepordio
prvu prepreku i nadigrao Zlatka
Mini}a, spletom okolnosti tako|e
Kragujev~anina. U narednom kolu
„pao” je ~uveni Aleksandar Saqni-
kov, finalista „Kviskoteke” iz
1990. godine.
- Nisam ni znao ko je on. Vidim,
svi mu se „klawaju”, ali sam ja zbog
svoje neobave{tenosti bio rastere-
}en, ka`e Novica koji je favorizo-
vanog protivnika iz taka „ubio” u
asocijacijama, a svi su bili zapa-
weni - klinac, gimnazijalac, pobe-
dio Saqnikova!
- Moj adut je kombinatorika, lo-
Gospodski posao, rekao bi svako, ali tako je
samo na prvi pogled. „Informativke” Sku-
p{tine grada rade od jutra do sutra, plani-
rane i potpuno neo~ekivane poslove
- Radni dan nam po~iwe rano u-
jutru, a kada }e se zavr{iti to ni-
ko od nas ne mo`e da predvidi.
Na{ posao je kompletna organiza-
cija svih doga|aja u Skup{tini
grada. Na{e je da osmislimo svaku
konferenciju za novinare, od toga
ko }e govoriti i slawa poziva, do
pisawa saop{tewa i vesti za grad-
ski sajt. Po{to imamo svog snima-
teqa i fotoreportera, novinari
od nas mogu da preuzmu kompletan
materijal, tako da prakti~no i ne
moraju da prisustvuju samoj konfe-
renciji ili doga|aju, ka`e Alek-
sandra Tijani}.
Na posletku im ostaje i da is-
prate kako su sve {to je re~eno me-
diji preneli. Otuda i jutarwe
~itawe novina predstavqa obavezu,
a ne zabavu.
Jelena Milovanovi}, Jasna Ste-
fanovi}, Sandra Nektarijevi} i
Nata{a Pajki} moraju da budu do-
terane i kad im nije do doteriva-
wa, nasmejane i kada im „sve la|e
tonu” i u svakom momentu spremne
na iznenadne promene termina,
vanredne situacije i jo{ koje{ta.
Pri tom, ova slu`ba ne „opslu`u-
je” samo Skup{tinu grada, ve} su
gi~ke igre, brojevi, poput „sko~ka”,
a „suvo” znawe i podaci su oblast u
kojoj sam „tawi”, iskren je on.
Te 1994. stigao je do ~etvrtfina-
la. Posle tri godine re{io je pono-
vo da u~estvuje. Opet jedan od
najmla|ih u~esnika, kao student
prve godine ovda{weg PMF-a, bio
je tre}eplasirani u finalnom tak-
mi~ewu. U tom ciklusu nadigrao je
legendarnog Zorana Jovanovi}a, po-
bednika ~uvenog kviza „Sfinga”,
koji je bio boqi od wega u debitant-
skoj sezoni, ali mu se sada Novica
revan{irao.
Posvetio se fakultetu, firmi,
stru~nom usavr{avawu, ~ak i neko
vreme prestao da gleda „Slagalicu”.
Ipak, izazovu jubilarnog serijala
posve}enom 16. sezoni nije mogao
da odoli.
- Poziv za u~e{}e dobili su sa-
mo nekada{wi finalisti, najuspe-
{niji od preko ~etiri hiqade
takmi~ara koji su prodefilovali
od po~etka emitovawa kviza. Pri-
vukla me je konkurencija i nagrade,
ka`e on.
Nekada se „Slagalica” snimala u
studiju u Takovskoj, a sada u Ko{ut-
waku. Umesto voditeqa kviza sada su
tu atraktivne voditeqke Marija
Panti} i Danijela Veqkovi}. Teh-
nologija snimawa ostala je ista.
Dnevno se snima ~etiri-pet epizo-
da. Takmi~ari, wih petoro, dobiju
redne brojeve, izvu~e se prvi par i
tako redom.
U ovakvom tekstu prava blasfe-
mija bi bila ne upitati Novicu za
ikonu „Slagalice” ultra popular-
nu Milku Cani}.
- Milka Cani}, je izuzetno pri-
jatna osoba, ali zna da plane. Ona je
supervizor i brine o regularnosti
~esto ispomo} gradskim preduze-
}ima, a kada je organizacija razli-
~itih doga|aja u pitawu obra}aju
im se i {kole i druge instituci-
je.
- Nije redak slu~aj da kada su
zna~ajni doga|aji za grad u pitawu
qudi samo do|u kod nas i spuste
od{tampane plakate i postere, a
mi posle organizujemo le-
pqewe. Doga|a se i da same SPREMNE KAO „ZAPETA PU[KA” - JASNA, ALEKSANDRA, SANDRA I NATA[A
krenemo po zgradi od spra-
ta do sprata i lepimo po-
stere. U vanrednim situa-
cijama ponekad imamo sa-
mo sat da sve organizujemo,
ali se od nas o~ekuje da sve
funkcioni{e kao da smo
se spremali danima, ka`e
Aleksandra Tijani}.
Dodu{e, po{to slu`bu
~ine uglavnom novinarke
koje su ranije bile zapo-
slene u razli~itim redak-
cijama, reagovawe u
„minut do dvanaest” im
nije strano.
Slu`ba za informisa-
we formirana je u Skup-
{tini grada pre osam
godina. Tada je funkcio-
NAJVI[E SE OBRADOVAO XIPU
kviza, tako da kod we nema pogovo-
ra i prigovora, me{awa i dobaci-
vawa sa strane. Kada ni ona u ne{to
nije sigurna, postoji osoba sa kojom
se konsultuje. Niko nikada nije
provalio ko je to u pitawu, samo se
zna da je to neko iz Akademije nauka,
otkriva nam tajnu Novica.
Dobar je xip
Superfinalisti kviza bili su
podeqeni u osam takmi~arskih gru-
pa, a na{ Novica bio je u sedmoj. I
ovoga puta nije izostao sticaj neve-
rovatnih okolnosti. U prvom krugu
pobedio je [ap~anina Radoja \uri-
}a, koga je nadigrao u 12. ciklusu
serijala 1997. godine. I broj poena
koji je osvojio bio je u bod istove-
tan - 153, {to je nesvakida{wa ko-
incidencija.
Posle pobede nad \uri}em (po-
bednik kviza na „Foksu”), Novica je
zabele`io jo{ jedan trijumf, a on-
da mu je „naleteo” Zlatko Eme|i,
{irem auditorijumu poznat kao la-
ureat nagrade „Zoran \in|i}” i na-
jboqi student novosadskog Univer-
ziteta. Wega je Novica razbucao sa
nisala u okviru slu`be protokola.
Kao zasebna i u ovom sastavu radi
od 2005. godine. Od tada do danas
organizovali su na hiqade konfe-
rencija za novinare i doga|aja, is-
pisali na hiqade stranica, a
najve}i ponos im je gradski sajt
koji od nedavno radi po uzoru na
Sve za qubav
svetske „e-gaverment” portale i
pri tom je najpose}eniji od svih
U ovom slu~aju nisu ba{ puno
koji nude informacije iz grada na
mogli da pomognu, ali su zato po-
Lepenici, sa preko 1.000 jedni-
{iqaocu slede}eg pisma uspeli da
stvenih poseta dnevno. ispune `equ:
Slu`bu za informisawe veliki
„Nisam iz Kragujevca, ali sam
broj gra|ana shvatio je u najbu-
re{io da vas zamolim za malo ne-
kvalnijem smislu te re~i, kao slu-
obi~nu uslugu, po{to mi je biv{a
www.kragujevacke.rs
182 prema 65 poena! U ~etvrtfina-
lu 7. grupe „~ekao” ga je zvani~no
najboqi enigmata u Srbiji Slavko
Bovan, bard ukr{tenica i anagra-
ma. Novica ga je „uni{tio” sa 300
naspram duplo mawe poena.
Misli da su u~esnici kviza qudi
bez kompleksa, koji vole da se igra-
ju. Tu ne vlada sujeta, ko izgubi i-
skreno ~estita protivniku.
Finale grupe obele`io je duel sa
Robertom Stojanovi}em iz Despo-
tovca, poznatog u svetu kviza{a (po-
bednik u „Pitawima za {ampiona”
B92) i bilo je tesno. Igralo se u tri
dobijene, Roberto je poveo, ali se
Novica „vratio” u druge dve i kval-
ifikovao za superfinale.
Kao pobednik grupe osvojio je
140.000 dinara u ke{u, vau~er na
80.000 u „Tehnomaniji” i letovawe
u Hurgadi za dve osobe u hotelu sa
pet zvezdica, na koje je poveo svoju
dugogodi{wu devojku Ivanu Niko-
li}, najvernijeg navija~a.
Imao je podr{ku i kolega iz
firme koji su mu pomagali smi-
{qawem zadataka, podacima iz
sporta... i prisustvovali snimawu
`bu koja treba da pru`i najrazli-
~itije informacije, pa se ne retko
de{ava da im stignu i ovakava pi-
sma:
„Moja devojka je u starateqskoj
porodici. Problem je slede}i.
Starateqi su prema woj prestrogi.
Po~eo je raspust, a oni je ne pu{ta-
ju napoqe. Po ceo dan sedi u ku}i.
Ne izlazi nigde. Da li bi imalo o-
snova da neko porazgovara sa we-
nim starateqima da budu bla`i
prema woj. Mnogo volim svoju de-
vojku i poga|a me to {to se ne vi-
|amo”, pi{e jedan mladi}.
 www.kragujevacke.rs
lica
finalnih emsija u kojim su ga bo-
drili.
U prvom kolu superfinala pobe-
dio je Zorana Jovanovi}a iz Dani-
lovgrada, od koga je izgubio 1997.
godine. Polufinale i pobeda nad
Vlastimirom Puri}em, tre}epla-
siranim u kona~nom plasmanu, a
onda superfinale sa Ni{lijom,
in`ewerom elektrotehnike Mihaj-
lom Nejkovim, u ~etiri zavr{ne e-
misije. Novica je vodio u ukupnom
zbiru sve do tre}e (~ak 180 poena),
ali je pred kraj Nejkov po~eo da i-
gra savr{eno i sa razlikom od dva-
desetak poena trijumfovao u
novogodi{woj no}i.
- Vi{e mi se svideo xip nego ku-
}a. Ne vadim se, jer je de~ko pobe-
dio zaslu`eno. Bio je stvarno
fantasti~an, xentlmenski prizna-
je Novica.
Ipak, ostaje `al za istorijskim
trijumfom, ali Novica Luki} ne
demantuje da }e se ponovi uhvatiti
u ko{tac sa brojkama i slovima ako
ga opet motivi{u neki protivnici
i nagrade.
Zoran MI[I]
devojka iz Kragujevca. Divna je i
ni{ta se ru`no izme|u nas nije
dogodilo da bismo raskinuli, ve}
smo se jednostavno udaqili, po{to
`ivimo u razli~itim gradovima.
Moja `eqa je da to promenim i `e-
leo bih da joj poru~im ne{to pre-
ko video bima koji se nalazi na
mestu gde smo se prvi put sreli u
va{em gradu.”
Aleksandra i wene koleginice
su mladi}u poslale broj telefona
firme ~iji su „lajv strimovi”, ali
{ta je posle bilo ne znaju.
- Najsimpati~nija pri~a je sva-
kako ona kada nam je jedan stariji
~ovek iz inostranstva uputio pi-
smo u kome nas je zamolio da ga
spojimo sa gospo|om, radnicom
„Zastave” koju je pedesetih godina
upoznao u odmarali{tu na Ohridu,
ka`e Aleksandra Tijani}.
Me|u brojnim pismima koja im
svakodnevno sti`u su i ona u koji-
ma se gra|ani raspituju kako da do-
niraju sredstva u humanitarne
svrhe, kako da re{e komunalne
probleme i sli~no.
- Pro{le godine dobili smo i
pismo mlade Amerikanke ~iji je
deda pre`iveo streqawe u Kragu-
jevcu i nakon rata se odselio u A-
meriku. Ona je `elela da mu kao
iznena|ewe uprili~i da bude po-
~asni gost Velikog {kolskog ~asa.
Mi smo sve organizovali, ali je
stari gospodin, na `alost, premi-
nuo po~etkom oktobra, pri~a {ef-
ica Slu`be za informisawe.
Izlaze, ka`e, u susret najrazli-
~itijim zahtevima. ^esto prosle-
|uju brojeve telefona umesto
slu`be 988, pa ~ak i popuwavaju
zahteve i uplatnice starijih su-
gra|ana „zalutalih” u Skup{tinu
grada.
BABICA KI]A, DOBITNICA PRIZNAWA „DAN ZA HVALA”
Najlep{i je prvi pla~ bebe
Postati majka najve}i je dar od Boga, a ~uti
prvi pla~ deteta najve}a radost koju ~ovek
mo`e da do`ivi, ka`e `ena koja je
hiqadama `ena pomogla da se porode
Stanimirka Markovi}
С
je sada „super bakica”,
kako je zovu weni unu-
ci, a u penziju je oti-
{la 2000. godine,
ta~no posle 40 godina,
tri meseca i 17 dana
radnog sta`a. Bila je babica i po-
mogla je hiqadama `ena da se po-
rode, ali je nijedna od wih ne zna
kao Stanimirku. Mnoge Kragujev-
~anke pri`eqkivale su da babica
Ki}a - kako je, ina~e, poznata u
gradu - bude de`urna kada odu u
porodili{te, jer su znale da }e
ona sve u~initi da majka za~uje
prvi pla~ svog ~eda.
- Istina je da me svi znaju kao
Ki}u, a taj nadimak sam dobila po
kikama koje sam imala kao u~eni-
ca Medicinske {kole u Beogradu,
gde sam zavr{ila aku{erski smer.
Ja sam, ina~e, Topli~anka, iz
@itnog potoka, selo Ma~ina, a
prvo radno mesto bilo mi je u Do-
mu zdravqa u Svrqigu, pri~a poz-
nata kragujeva~ka babica, jedna od
dobitnica nagrade „Dan za hvala”,
koju je primila krajem pro{le go-
dine u Skup{tini grada.
Ka`e da je bila veoma uzbu|ena
na sve~anosti na kojoj su uru~ivane
nagrade zaslu`nim Kragujev~ani-
ma „za {irewe duha grada”, ali i
iznena|ena da se neko uop{te setio
babice Ki}e posle devet godina,
koliko nije na svom radnom mestu.
To joj je, ujedno, i jedino priznawe
koje je dobila kao penzionerka.
Opet bih bila babica
Dok je radila, ro|ewe svakog de-
teta kome je pomogla da ugleda
svetlost dana bilo je za wu najve}a
radost i zadovoqstvo.
- Po~ela sam da radim u Svrqi-
gu, u Domu zdravqa, gde je bilo van-
bolni~ko porodili{te. Radila
sam sama, sa jo{ dve koleginice,
bez lekara specijalista, jer su to
bili lekari op{te prakse koji su
dolazili po pozivu. U sticawu tih
prvih iskustava mnogo mi je po-
mogao dr Novica @ivadinovi} iz
Ni{a, koji je kasnije postao pro-
fesor, kao i de~ja negovateqica
Mira. Oni su mi pomogli da se o-
slobodim i nau~im mnoge stvari.
Posle Svrqiga, babica Ki}a
dobila je posao u kragujeva~kom
porodili{tu, gde su je sa~ekali
veliki lekari, kako sama ka`e, dr
Milija \uri}, dr Bo{ko Kne`ev
i dr Stevanovi}. Iako je tada bi-
la praksa da se novoprimqena ba-
bica obu~ava {est meseci, i kada
su lekari dolazili po pozivu, Ki-
Сусрети
}u su odmah ukqu~ili u rad po
smenama. Bila je ve} „spremna” da
u~estvuje u tako odgovornom po-
slu, u kome dva `ivota zavise od
spretnosti i stru~nosti osobqa
koje obavqa poro|aj, ali je uz po-
mo} ginekologa, svojih kolegini-
ca, ali i ostalih lekara drugih
specijalnosti davala sve od sebe
da se rodi {to vi{e zdravih beba.
- Pomagala sam mla|im kolegi-
nicama da se oslobode straha i
{to vi{e nau~e, ali sam i sama u-
`ivala u onome {to radim. Skoro
30 godina radila sam no}u, ali mi
ni{ta nije bilo te{ko i opet bih,
kada bih birala zanimawe, bila
babica. To je timski rad i u wemu
u~estvuje veliki broj zdravstve-
nih radnika, sve do servirki i
pomo}nog osobqa Klinike. Mnogo
puta su mi pomogli, kada poro|aj
nije tekao kako vaqa, da na vreme
do|e lekar, na ~emu sam im bes-
krajno zahvalna.
Sve majke su iste
Kada je u Medicinskoj {koli o-
tvoren aku{erski smer, pozvali
su je da radi kao instruktorka i
sada sa ponosom isti~e kako je na
put izvela pet-{est generacija u-
~enica. Babica Ki}a procewuje da
je pomogla da se rodi izme|u 25 i
30 hiqada beba i da nikada nije
za`alila {to je mukotrpno radi-
la sedamdesetih i osamdesetih go-
dina, kada je natalitet u Srbiji
bio u porastu.
- Se}am se da smo jedne no}i,
sedamdeset i neke godine, ba{ uo-
~i mladog Aran|elovdana, imali
27 poro|aja. Bila sam de`urna u
toj smeni od devet uve~e do {est
sati ujutru i kada sam po{la ku-
}i, negde kod pijace, udarila sam
kolima jednog starijeg ~oveka. Na
trenutak me je savladao u-
mor i bila sam zaspala.
Udes nije bio ozbiqan,
ali me je ~ovek nagrdio
i nazvao ru`nim ime-
nima. Nekoliko god-
ina kasnije, kada
sam bila na
po ro |a ju
Четвртак, 7. јануар 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 17
ZASLU@ENO PRIZNAWE URU^UJE MIJA NIKOLI],
POTPREDSEDNIK SKUP[TINE GRADA
wegove }erke i kada je video da likacija. Babica Ki}a ka`e da je,
sam babica, duboko se izviwavao i u takvim situacijama, odmah a-
rekao da }e upaliti sve}u u crkvi larmirala kolege i lekare, ali da
i moliti se Bogu da mu oprosti joj je najlep{e bilo kada su na svet
{to me je onako izvre|ao, se}a se dolazile dvojke i trojke.
na{a poznata sugra|anka. - Nikada nisam pravila razli-
Sagovornica „Kragujeva~kih” ku me|u pacijentkiwama i svejed-
ponavqa da je u`ivala u svom po- no mi je bilo da li je to `ena iz
slu, ali joj je najte`e bilo kada grada ili seqanka, koja je pravo iz
`ena do|e u porodili{te sa ugi- wive, sva u blatu, do{la da se po-
nulim plodom ili kada se, zbog rodi. ^ini mi se da sam celu Li-
neke bolesti majke, dogode ne- ciku pora|ala, pri~a Ki}a,
predvi|ene stvari. Bilo je to dru- dodaju}i da su joj se sre}ni rodi-
go vreme, kada nije bilo ultra teqi naj~e{}e zahvaqivali buke-
zvuka i drugih savremenih ure|a- tom cve}a i bombowerom.
ja, zbog ~ega je bilo te`e i proce- Svoj decenijski rad u operaci-
niti da li }e prilikom poro|aja onoj sali, babica Ki}a zavr{ila
biti komp- je 2000. godine ro|ewem svog unu-
ka Bogdana, kada se porodila }er-
ka Jelena, koja je sada ginekolog.
Sada u`iva u porodi~nom krugu i
veli da joj ni{ta tako ne pri~i-
wava radost kao weni unuci Bog-
dan i ~etvoroipogodi{wi Tadija,
a tu su i dva zeta, kao i druga }er-
ka Mirjana i, naravno, suprug Vi-
tomir, bez ~ije podr{ke i
razumevawa ne bi bila tako preda-
na svom poslu.
Na kraju razgovora, babica Ki-
}a ka`e da bi volela da se u ovoj
godini rodi bar 50 hiqada
beba u Kragujevcu i moli
nas da pozdravimo svo os-
obqe Klini~kog centra, a
posebno wene mlade kole-
ginice, ali i Kragujev~a-
ne, kojima `eli da imaju
{to vi{e dece. „Biti
majka najve}i je dar od
Boga, a ~uti pla~ dete-
ta najve}a radost koju
~ovek mo`e da do`i-
vi”, ka`e `ena ko-
ja je mnogim ro-
diteqima pomo-
gla da do`ive tu
BABICA KI]A POMOGLA DA sre}u.
SE RODI 30 HIQADA BEBA
Margita
CVETKOVI]
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 7. јануар 2010.
ZORAN SPASOJEVI] PASKE
Uz dobar ide i zao duh
Kragujevac ima
svog duha, ali on
voli da se igra
skrivalice – ne-
staje kada je „gu-
sto”. Prvi put se
sakrio 11. avgu-
sta 1999. godine
od pomra~ewa Sunca, pa bi neko pomislio da
je pla{qiv
Потеру води Милан Пурић
oznat je kao pisac
П
kratkih pri~a i dra-
ma, za koje je vi{e pu-
ta nagra|ivan. Tako|e
je uspe{an crta~, gra-
fi~ar i karikaturi-
sta. Sve {to radi
„ka~i” na svoj sajt, tako da je ne-
prestano „izlo`en” javnosti. Za-
poslen je, ina~e, u Po{ti.
A kako se li~no predstavqa Zo-
ran Spasojevi} Paske?
Sin Miladina i Dragiwe Spaso-
jevi}, ro|en 1949. godine u Kragu-
jevcu. Ostalo je ameri~ka bio-
grafija i mogla bi, ako bi insisti-
rao, da ispuni mnogo prostora.
[ta zna~i kratka pri~a ili
vizuelna internet poruka koja
se u trenu shvati?
Vreme u kome `ivimo ozna~eno
je nedostatkom vremena i odsu-
stvom voqe da saslu{amo drugoga.
Komunikacija me|u qudima je u
stalnom procesu redukcije. Neu~-
tivo je biti dug i naporan. Kratka
pri~a je posledica op{te ne-
spremnosti da se saslu{a drugi.
I-mejl art ili, prostije re~eno,
vizuelna inernet poruka, neka je
vrsta crtane kratke pri~e. I-mejl
art, kratka pri~a i kratka drama
su idealne forme za 21. vek.
Kakva je uloga sporta u tvom
`ivotu?
Sport me odr`ava u do-
broj fizi~koj i mentalnoj kondi-
ciji. Vi{e se ne bavim "te{kim"
sportovima. Sada, shodno mojim
godinama, upra`wavam ve`be ob-
likovawa, plivawe i pe{a~ewe.
Ina~e, kao „te`ak” individualac
volim uglavnom individualne
sportove: atletiku, plivawe, te-
nis, boks... Od kolektivnih pra-
tim samo fudbal i vaterpolo.
[ta je zna~ilo {ezdesetih go-
dina voziti za tada{we uslove
brz auto? Je l' bilo kaznenih
poena?
Godine 1968. dobio sam od tetke
na poklon "fijat 124", kao nagra-
du za uspe{no upisivawe na fa-
kultet. Dobar i brz automobil za
onda{we prilike. U to vreme u-
lice su bile skoro bez automobi-
la, tako da je po gradu bilo mogu}e
voziti znatno br`e nego danas. U-
ve~e, kada nema nikoga, trkali
bismo se oko [umarica. Nije bi-
lo radara, ni kaznenih poena, a
saobra}ajne milicije bilo je
mnogo mawe nego danas.
Pored koje generacije pisaca
iz Kragujevca si stasavao?
Samosvojna sam li~nost i ni-
sam se dru`io s piscima uop{te.
Moglo bi da se ka`e da sam stasa-
vao sam.
[ta predstavqa porodica u
razvoju ~ovekovih vredno-
sti?
Porodica je osnovna }elija
qudskog dru{tva. Ona je mesto na
kome smo voqeni onakvi kakvi
smo. Porodica koja dobro funk-
cioni{e stvara dobru decu i od-
govorne odrasle. Moja porodica
je prva u meni prepoznala talenat
i obezbedila mi da se bezbri`no
bavim "umetni~kim radovima".
Radi{ u Po{ti sa qudima. Ka-
kvi su na{i sugra|ani?
Uglavnom nervozni, a ponekad i
spremni na sva|u. ^ini mi se da
su do pre desetak godina to su bi-
KG duh
li drugi qudi. Imam utisak da im
21. vek ne prija.
Koliko dnevno radi{ i kako je
to povezano sa inspiracijom
za pisawe i crtawe?
Po{to ne volim mnogo da ra-
dim, slobodno bi moglo da se ka-
`e i da nemam radni dan. Pisawe
i crtawe za mene su laki rad ili,
prostije re~eno, razonoda. Moje
tekstove i crte`e prvo
"napravim" u glavi, a on-
da kada se na|em u ku}i
sve izru~im u ra~unar. O-
bi~no nema ispravki. ^i-
tawe je ozbiqnija stvar od
pisawa, tra`i ve}u posve-
}enost i moglo bi da se
svrsta u rad. Da uozbiqim,
~itawe je neophodno kao
priprema za dobro pisawe, uz bo-
gato `ivotno iskustvo.
Kako izgleda Internet pros-
tor u kome se {ire tvoje ideje?
Koje ~itaoce vi{e uva`ava{ i
ima li mogu}nosti da se razvi-
je dijalog sa ~itaocima?
Za sada izgleda slobodno i ne-
ograni~eno. Bukvalno: ~itav svet
ti je na dlanu. Za razliku od srp-
skih medija tu vlada debela demo-
kratija. Moji sajtovi i sajtovi za
koje radim dozvoqavaju komunika-
ciju s ~itaocima putem komenta-
ra i elektronske po{te. To je
dobro za proveru va{ih ideja. Ne
pravim razliku me|u ~itaocima
i "gledaocima" mojih likovnih
radova. Uva`avam ih podjednako,
bez obzira da li me hvale ili
kritikuju.
Kad si otkrio da „Amerika
ima rupu“? Je l' to bilo vizio-
narstvo?
Kratka pri~a "Amerika ima
rupu" nastala je 1993. godine, a
TV drama istog naziva 1998. Zna-
~i, osam godina pre nego {to je A-
merika stvarno dobila rupu. Kroz
svoje tekstove i digitalne grafi-
ke predvideo sam jo{ mnogo toga
{to nam se kasnije de{avalao,
ali da ne nabrajam. Da, to je vizi-
onarstvo.
Kako do`ivqava{ Kragujevac?
[ta je on u tvom `ivotu?
Kragujevac do`ivqavam kao
svoj grad. U wemu sam ro|en, u we-
mu sam stvorio porodicu, u wemu
}u, kako sam pla-
nirao, verovatno i
da zavr{im "kari-
jeru". On je u mom
`ivotu, prosto re~eno, komocija.
Fizi~ka i duhovna. U wemu sam
kao riba u vodi. Neko vreme sam
poku{avao da `ivim na Zapadu,
ali mi se nije dopalo. Nedostaja-
la mi je le`ernost i sigurnost
porodice koje sam imao ovde. A
tamo se brate radi po ~itav dan.
Dodu{e, da ne gre{im du{u, mo-
glo bi i tamo lepo da se `ivi, ali
samo ako ni{ta ne radi{.
Ima li Kragujevac svog duha i
kakav je on?
Kragujevac ima svog duha, ali
on voli da se igra skrivalice:
nestaje kada je "gusto". Prvi put
se sakrio 11. avgusta 1999. godi-
ne od pomra~ewa Sunca. Eto, ne-
ko bi mogao da pomisli da je
pla{qiv.
Da li je kragujeva~ki duh samo
onaj dobri?
Suprotnosti se privla~e. Posto-
ji belo i crno, lepo i ru`no... Ve-
rovatno da uz dobar ide i zao duh.
Bavi{ se slikarstvom, o kwi-
`evnosti da ne govorim, a {ta
je sa muzikom?
Talenat koji mi nedostaje je
talenat za muziku, ali to mi ne
smeta da je slu{am. Radim is-
kqu~ivo uz muziku, u ra~unaru i-
mam mno{tvo linkova inter-
aktivnih radio-stanica. Moja
generacija je slu{ala uglavnom
rokenrol: - Bitlse, Stonse, Hen-
driksa... Slu{ao se i "skidao" sa
Radio Luksemburga, a izvodile
su ga i kragujev~ke grupe na i-
www.kragujevacke.rs
grankama: na ko{arka{kom igra-
li{tu, Domu omladine, Domu
kulture...
Koja mesta u Kragujevcu za tebe
predstavqaju deo kragujeva~-
kog duha?
Kragujeva~ki duh {ezdesetih,
sedamdesetih i do 1999. godine,
kada se sakrio, mo`e da se sretne
u tragovima u Glavnoj ulici, Ve-
likom parku i na jezeru u [uma-
ricama. Meni su ta mesta va`na,
jer su se tu doga|ale neke lepe i
va`ne stvari u mom `ivotu. I da-
qe se doga|aju.
Kakav }e Kragujevac biti za
20-30 godina?
To je te{ko da se predvidi.
Grad se ubrzano mewa, u posled-
wih deset godina promenio se vi-
{e nego za predhodnih dvadeset.
Pretpostavqam da }e biti lep i
ne mnogo glomazan. Taman po me-
ri ~oveka.
[ta si ”pokupio” od kraguje-
va~kog duha, a {ta je on dobio
od tebe?
Mislim da smo izvr{ili raz-
menu. Pokupili smo jedan od dru-
gog verovatno samo najboqe. A {ta
je to ta~no - ne znam.
Razgovor u`ivo sa Zoranom
Spasojevi}em mo`ete gledati
u subotu od 20 sati na Tele-
viziji Kanal 9. Do tada vam je
na raspolagawu telefon 331-
509 za pitawa sagovornici i
Milanu Puri}u koji predvodi
poteru na kragujeva~ki Duh.
www.kragujevacke.rs
ПИСМО
Apel Kragujev~anima
asla sam u porodici u
Четвртак, 7. јануар 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 19
Огласи
SKRA]ENI TEKST PONUDE ZA
PREUZIMAWE AKCIJA
1. poslovno ime, mati~ni broj PIB, sedi{te i 10. rok pla}awa (u roku od tri radna dana od datuma
adresa, odnosno ime i prezime i adresa ponu|a~a i zatvarawa ponude);
mojoj majci, bratu i wegovoj po-

Р
lica s kojima ponu|a~ zajedni~ki deluje. Pla}awe se vr{i u roku od tri radna dana od da-
kojoj su se po{tewe, rodici. Ogromnu nadu mi daju
savestan rad i qubav svi po{teni gra|ani i svi zapo- T.P.^ELIK DOO, MB:07032951, PIB:100003189, tuma zatvarawa ponude
prema ~oveku cenili sleni u medicinskim ustanova- Beograd, Kara|or|eva 67
iznad svega, pored ma u Kra- gujevcu i Srbiji, koji 11. ciqevi i namere ponu|a}a i lica koja sa wim za-
svih neda}a koje je do- su prepoznali pozadinu ovog 2. poslovni ime, sedi{te i adresa ciqnog dru{tva ( jedni~ki deluju u vezi sa ciqnim dru{tvom i to:
`ivela posle Drugog sudskog postupka i odr`ali nas udaqem tekstu: ciqno dru{tvo); - budu}im poslovawem, delatno{}u ciqnog dru{tva
svetskog rata zbog nedovoqno is- u `ivotu. Privredno dru{tvo za trgovinu „TRGOVINA 22“ i mesta wenog obavqawa,
po- ru~enog `ita. A stranka u postupku bio je i akcionarsko dru{tvo Kragujevac, 19.Oktobar 2 Ponu|a~ namerava da unapredi poslovawe u
Taman je vera u boqu Srbiju ostao sudija Op{tinskog suda, o okviru postoje}e delatnosti dru{tva.
2000. godine najavila da je takvo ~ijoj stru~nosti i dostojnosti 3. ukupan broj izdatih akcija ciqnog dru{tva sa - strate{ki plan za ciqno dru{tvo i kompaniju
vaspitavawe jedino vredno, a najboqe mogu da posvedo~e wego- pravom glasa, CFI kod i ISIN broj akcija; ponu|a~a,
ve} 2003. donela je i zebwu i ve kolege i sugra|ani, a meni se CFI kod ESVUFR, ISIN broj RS22DCE53154, Ponu|a~ namerava da investira u daqi razvoj
strah. Pro{la, 2009. godina, bi- po glavi mota pitawe: da li je u 254.301 akcija ciqnog dru{tva.
la je i godina kona~nog kraha prijavi na konkurs za sudije bi-
jednog nadawa, godina u kojoj je lo neophodno dostaviti i lekar- 4. nominalna, kwigovodstvena i tr`i{na vrednost - navesti mogu}e posledice namera ponu|a}a na
13. jula, doneta presuda Op{tin- sko uverewe, {to je potrebno za akcija, CFI kod: ESVUFR, ISIN broj: RS22DCE53154, o~uvawe poslova zaposlenih i uprave, ukqu~uju}i i
koje su predmet ove ponude: materijalne promene u uslovima zapo{qavawa;
skog suda u Kragujevcu kojom je mnoga „obi~na” radna mesta.
moj brat, lekar-radiolog, pro- ^ula sam da }e ove godine u Namere ponu|a~a nemaju uticaj na o~uvawe
gla{en krivim za nesavesno le- prvom planu biti borba protiv 4.1. nominalna vrednost akcija poslova zaposlenih i uprave, niti na materi-
~ewe, jer je „neko” tako rekao. korupcije i zloupotrebe dr`av- 890.00 dinara jalne promene u uslovima zapo{qavawa
Presuda, kao i izve{taj o ve{ta- nih institucija, {to opet budi
~ewu, bi}e mnogima dostupni, a nadu da delo Zorana \in|i}a i 4.2. kwigovodstvena vrednost akcija 12. mesto, na~in i vreme kada se mogu deponovati ak-
trebalo bi ih dobro, do detaqa, daqe `ivi. Na `alost, ima i o- cije na ra~unu deponovanih hartija od vrednosti, sa
2.089,02 dinara na dan 31.12.2008.godine posebnim navo|ewem prava akcionara da povla~ewem
i{~itati. „Neko“ je i pre presu- nih koji zloupotrebqavaju wego-
deponovanih akcija u roku va`ewa ponude odustanu
de tra`io abnormalnu nadokna- vu stranku, qagaju wegov lik i 4.3. tr`i{na vrednost akcija od prihvatawa ponude za preuzimawe;
du, jer je stranka u postupku kaqaju wegov grob. Takve najboqe 4.3.1. prose~na ponderisana preovla|uju}a odnosno
jasno isticala i potencirala prepoznaju wihovi sugra|ani, cena akcija ciqnog dru{tva na zatvarawu, utvr|ena Svi akcionari zakoniti imaoci obi~nih akcija mogu
mo} ~lana dobrostoje}e uticajne jo{ samo da to u~ine i nadle`ni na osnovu izve{taja o trgovawu na organizovanom deponovati svoje akcije, li~no ili preko
porodice. organi i preduzmu sve iz svoje tr`i{tu u posledwa tri meseca pre objavqivawa punomo}nika, davawem pismenog naloga ~lanu Cen-
Presuda je, neo~ekivano, obja- nadle`nosti. obave{tawa o nameri preuzimawa, tralong registra hartija od vrednosti za prenos tih
vqena dva dana pre konkursa za Zato apelujem na sve po{tene akcija na ra~un deponovanih hartija od vrednosti
Na dan 24.12.2009. godine prose~na ponderisana broj 80200-920-10476496-9. Ra~un deponovanih har-
izbor sudija za nove sudove, a za- gra|ane, da uzmu u~e{}e i po- cena akcija ciqnog dru{tva u prethodna tri tija je otvoren u Centralnom registru, preko ~lana
vr{ena 80 dana nakon objavqiva- mognu onima koji znaju da za 10 meseca iznosi 1.251,62 dinara. Centralnog registra hartija od vrednosti M&V In-
wa, da bi je dostavqa~ istog suda odsto novoizabranih sudija nisu 4.3.2. posledwa tr`i{na cena (preovla|uju}a, vestments a.d.. Akcije se mogu deponovati svakog
predao mom bratu posle 18 dana imali adekvatne podatke o dos- odnosno cena na zatvarawu) akcija ciqnog dru{tva radnog dana dok traje pronuda ponuda za preuzimawe,
~uvawa u svom xepu (ne verujem tojnosti pri odlu~ivawu, a sve na organizovanom tr`i{tu prethodnog radnog dana a na dan zatvarawa ponude do 12 ~asova. Akcionari
da je ~uvao svojom voqom). zbog onih koji stru~no, savesno i pre objavqivawa obave{tawa o nameri pruzimawa, mogu tako|e, deponovati svoje akcije na gore navedeni
Moj ose}aj straha, nemo}i i o- po{teno obavqaju taj posao. Mo- ra~un deponovanih hartija od vrednosti posredstvom
bespravqenosti uve}an je onog `da smo za tih 10 odsto i krivi Na dan 24.12.2009. godine cena jedne akcije
iznosi 1.000,00 dinara. brokersko-dilerskog dru{tva M&V Investments a.d. u
trenutka kada su svi u~esnici u mi, obi~ni gra|ani, jer }utimo. Beogradu, Bulevar Mihajla Pupina 115e i u Novom
sudskom postupku, koji je unaza- Tako bi sudije sudile bez priti- 4.3.3. najvi{a cena po kojoj je ponu|a} i lica koja s Sadu, Trg Marije Trandafil 7, pri ~emu se depono-
dio moj `ivot, opet na{li mesto saka, a advokati bi slobodno wim zajedni~ki deluju stekao akcije ciqnog dru{tva vawe mo`e izvr{ti svakog radnog dana od 09:00 do
u pravosu|u. Napredak iz Op- smeli da u~estvuju u svim pos- u posledwih 12 meseci 15:30 ~asova (na dan zatvarawa ponude do 12 ~asova)
{tinskog u Apelacioni sud nat- tupcima, bez straha da }e se ti- Najvi{a cena po kojoj je ponu|a~ stekao akcije Deponovawe akcija na ra~un deponovanih har-
erao me je da uputim apel sudiji me zameriti (sve)mo}nim po- ciqnog dru{tva u posledwih 12 meseci je tija od vrednosti se smatra prihvatawem ponude
sa `eqom da, bez obzira na sve, rodicama u Srbiji. 1.310,00 dinara. za preuzimawe.
na novom radnom mestu bude i- Pomisao na lik i delo Zorana 4.3.4. prose~na ponderisana cena po kojoj je ponu|a~
muna na sve pritiske i ucene, \in|i}a, koji je i danas idol i lica koja sa wim zajedni~ki deluju u posledwe dve 13. poslovno ime, sedi{te, broj telefona i adresa
jer se zna „da je boqe 100 krivih mnogih Kragujev~ana, ohrabrila godine pre objavqivawa obave{tawa o nameri preuz- brokersko-dilerskog dru{tva ili ova{}ene banke
osloboditi, nego jednog nedu- me je da se na ovaj na~in obratim imawa stekao najmawe 10% akcija ciqnog dru{tva koja je u~estvovala u pripremi ponude;
`nog kazniti“. sugra|anima. U posledwe dve godine ponu|a~ i lica sa kojima „M&V Investments“ a.d. Novi Sad, Sedi{te: Novi
Moj `ivot i zdravqe vi{e ni- Dragana zajedni~ki deluje stekli su mawe od 10% akcija Sad, Trg Marije Trandafil 7; tel/faks: 021/66-12-
su kao {to su bili pre te pre- (puno ime i adresa ciqnog dru{tva. 788, Filijala: Beograd, Bulevar Mihajla Pupina
sude, da i ne pomiwem kako je poznati redakciji) 115e; tel. 011/35-30-900, fax 011/311-69-74
5. broj akcija
5.1. broj obi~nih akcija i broj glasova u apsolutnom 14. navesti da ponu|a~ daje jasnu izjavu da ponudu
REPUBLIKA SRBIJA, i procentualnom iznosu koje ponu|a~ ima nameru daje svim akcionarima ciqnog dru{tva koji su vlas-
GRAD KRAGUJEVAC i obavezu da preuzme, nici akcija sa pravom glasa i obavezuje se da kupi
Gradska uprava za prostorno planirawe, svaku akciju s pravom glasa, pod propisanim i ob-
izgradwu i za{titu `ivotne sredine Ponu|a~ namerava da stekne 49.798 akcija,
odnosno 49.798 glasova, CFI kod: ESVUFR i javqnim uslovima;
ISIN broja: RS22DCE53154, {to ~ini 19,58% Ponu|a~ daje ponudu svim akcionarima ciqnog
ukupnog broja akcija i 19,58% ukupnog broja dru{tva koji su vlasnici akcija sa pravom glasa
glasova. i obavezuje se da kupi svaku akciju s pravom
OBAV E [TE WE 5.2. ako je ponuda uslovna, navesti minimalni broj glasa, pod propisanim i objavqenim uslovima
akcija i procenat akcija s pravom glasa ciqnog
dru{tva koji ponu|a} `eli da stekne (jasno navesti 15. izjava ponu|a~a da }e ponudu za preuzimawe ak-
O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE da ponuda prestaje da obavezuje ponu|a~a, ako se cija poslati na adresu sedi{ta ciqnog dru{tva, or-
O POTREBI PROCENE UTICAJA NA ozna~eni uslov ne ispuni do isteka roka za weno ganizovanog tr`i{ta na kome se trguje akcijama
prihvatawe); ciqnog dru{tva, svim akcionarima ciqnog
@IVOTNU SREDINU dru{tva, najkasnije istog dana kada je dat nalog za
6. u~e{}e ponu|a}a i lica s kojima ponu|a~ za- objavqivawe skra}enog teksta ponude za preuzimawe;
Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu jedni~ki deluje u ukupnom broju akcija sa pravom Ponu|a~ }e ovu ponudu za preuzimawe akcija
`ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, glasa ciqnog dru{tva; poslati na adresu sedi{ta ciqnog dru{tva, orga-
obave{tava javnost da je nosilac projekta „VIP Mobile” d.o.o. Na dan 24.12.2009. ponu|a~ poseduje 204.503 ak- nizovanog tr`i{ta na kome se trguje akcijama
GSM mobilna telefonija, podneo zahtev za odlu~ivawe o cija, odnosno 80,42% ukupnog broja akcija. ciqnog dru{tva, svim akcionarima ciqnog dr-
potrebi izrade Studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu u{tva, najkasnije istog dana kada je dat nalog za ob-
PROJEKTA – Radio – bazne stanice «KG3022 Kragujevac Gro- 7. cenu koju se ponu|a~ obavezuje da plati, u di- javqivawe skra}enog teksta ponude za preuzimawe
{ni~ka Reka», ~ija se realizacija planira na katastarskoj narima po jednoj akciji;
parceli 1258 KO Kragujevac 2, Grad Kragujevac. 16. broj i datum re{ewa Komisije za hartije od vred-
Ponu|a~ se obavezuje da plati 1.400,00 dinara po nosti o odobrewu ponude za preuzimawe;
Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, akciji.
Re{ewe Komisije za hartije od vrednosti br. 4/0-
mo`e se izvr{iti u prostorijama ovog organa - Gradska uprava
8. na~in pla}awa 32-5832/3-09 od 29.12.2009.
za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine,
Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, kancelarija broj 326, Trg 8.1. u gotovom novcu,
Komisija ne odgovara za ta~nost i istinitost po-
slobode br. 3, u periodu od 07.01.2010. do 18.01.2010. godine, u Pla}awe se vr{i iskqu~ivo u gotovom novcu, i dataka navedenih u ponudi za preuzimawe i ne
vremenu od 9-12 ~asova. to 1.400,00 dinara po akciji. ocewuje opravdanost i celishodnost elemenata
U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa, zain- 8.2. u hartijama od vrednosti, ponude za preuzimawe. Odgovorno lice ponu|a~a
teresovana javnost mo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu za 8.3. kombinovano, odnosno delom (nazna~iti u kom (direktor ili drugo ovla{}eno lice) je odgovorno
odlu~ivawe o potrebi procene uticaja predmetnog projekta na procentu od ukupne vrednosti akcija) u gotovom za istinitost i celovitost informacija sadr`anih
`ivotnu sredinu ovom organu. novcu, a u kom delu u hartijama od vrednosti; u ponudi za preuzimawe, kao i skra}enom tekstu
ponude za preuzimawe.
Ovaj organ }e u roku od 10 dana od dana isteka roka iz stava 3. 9. rok va`ewa ponude za preuzimawe-datum otvarawa
ovog obave{tewa doneti odluku o tome da li je za predlo`eni i datum zatvarawa ponude; T.P.^ELIK DOO. M&V INVESTMENTS A.D.
projekat potrebna procena uticaja na `ivotnu sredinu, o ~emu Datum otvarawa ponude: 31.12.2009.godine Bori{a Gali}, Radovan Kecojevi},
}e blagovremeno obavestiti javnost. Datum zatvarawa ponude: 20.01.2010.godine direktor izvr{ni direktor
20 КРАГУЈЕВАЧКЕ
BUXET I KULTURA U 2010.
Pomaci na boqe
Ukupan buxet
namewen kulturi
i informisawu
iznosi oko 292
miliona dinara,
a to je oko ~etiri
posto ukupnog
gradskog buxeta
- bi}e para za
osnovne delatnosti
buxetskih
korisnika, a
investicije }e se
finansirati
iz investicionog
buxeta
Пише Мирослав Чер
ulturna ponuda u
К
2009. godini nije bila
preterano razli~ita u
odnosu na prethodnu.
Neki pomaci su na-
pravqeni, neke mani-
festacija skra}ene i
to bi, u najkra}em, bio bilans o-
noga {to je obele`ilo kulturu
tokom pro{le godine.
U Srbiji je tokom prethodne go-
dine obele`eno nekoliko jubile-
ja, kao {to je vek od ro|ewa
kompozitorke Qubice Mari} i
slikarke Milene Pavlovi} Bari-
li, 130 godina od ro|ewa nau~ni-
ka Milutina Milankovi}a i vek
i po od ro|ewa slikara Paje Jova-
novi}a. U Kragujevcu je obele`en
samo jedan od ova ~etiri velika
jubileja. Razlog je jednostavan -
nije bilo para.
U takvom stawu stvari vitalni-
jim su se pokazali oni koji nisu
svoju produkciju oslawali iskqu-
PREPORU^UJEMO
Utorak, 12. januar, 20 ~asova
Sala Prve kragujeva~ke gimnazije
Novogodi{wi
koncert muzi~kih umetnika
Kragujevca
Sreda, 13. januar, 18 ~asova
Pozori{te za decu
Predstava „Ah, taj zmaj”
Re`ija Todor Vlov
Sreda, 13. januar, 20 ~asova
Kwa`evsko-srpski teatar
Predstava „Klub - Novi
svetski poredak”
Re`ija Aleksandar Dun|erovi}
Четвртак, 7. јануар 2010.
Kultura
„JOAKIMINTERFEST” I
„ZLATNA ISKRA”
- FESTIVALI ZA PONOS
~ivo na buxetskim izvo-
rima. Pokazalo se i da
bez konkursa za sufi-
nansirawe projektata u
kulturi Gradske uprave
za obrazovawe, kulturu,
sport i medije grada mnogih pro-
grama ne bi bilo. Naro~ito onih
iz civilnog sektora.
U godini koju je u svim sferama
`ivota obele`ila kriza i u dr`a-
vi koja o kulturi ni u mnogo bo-
qim vremenima nije vodila
SADA[WI IZGLED GRADSKE DVORANE „[UMADIJA” I AMIXINOG KONAKA
dovoqno ra~una, mo`da bi treba-
lo re}i da je veliki uspeh i {to su
se mnoge kulturne institucije u-
op{te odr`ale.
Kada je situacija takva onda se
postavqa pitawe ho}e li biti do-
voqno para i u 2010. godini.
Najvi{e „ko{taju” plate
Ukupan buxet namewen kulturi
i informisawu iznosi oko 292
miliona dinara, a to je oko ~eti-
ri posto ukupnog gradskog buxeta.
- Taj procenat je ranijih godina
uvek bio za neki promil ve}i nego
ove godine. Ipak {to se ti~e bux-
etskih korisnika, ono {to ne do-
lazi u pitawe su wihove osnovne
delatnosti. Smatram da kulturu i
obrazovawe ne bi trebalo razdva-
jati iz mnogo razloga. ^iwenica je
da su te dve oblasti u na{oj zemqi
marginalizovane i da retko koga
interesuju. Naravno, bez indu-
strijskog i privrednog napretka
nema ni para za ove, kako smo ih
nekada zvali, dru{tvene delatano-
sti. Bojim se da se trenutno u Sr-
biji, pa tako i svima nama koji
`ivimo u mikro zajednicama, {a-
qe neka {ifrovana poruka da „na-
pustimo” obrazovawe i kulturu -
pa ako pre`ive, pre`iveli su. Na-
www.kragujevacke.rs
”
nost. Ako se ponovo uporedimo sa Ve} decenijama je
buxetom za obrazovawe, gde isto
ravno, para nikad dosta najve}i deo odlazi na plate, sko- situacija takva da
u kulturi, ali sam sig-
urna da }emo se prila-
ro 95 odsto, onda je buxet za kul- najve}i deo buxeta ide na
turu ne{to povoqniji, nagla{ava
goditi i ovakvom buxe- Nada Mili}evi}.
plate zaposlenih - taj od-
tu, obja{wava Nada Mi-
U ovom trenuku iz buxeta plate nos je zaista nepovoqan,
li}evi}, ~lan Gradskog prima 282. zaposlenih u ustano-
ve}a. ali je na{a realnost
vama kulture. Od ukupnog buxeta
Prema wenima re~i-
ma, rad ustanova kultu- na plate }e biti potro{eno ne- buxeta }e biti izdvojeno ne{to
re ne mo`e da bude {to vi{e od tri ~etvrtine novca. preko 17 miliona dinara, odno-
zasnovan samo na entuzijazmu. Zarade zaposlenih u kulturi sno oko 200 hiqada evra.
Ako, kao primer, uzmemo projek- gradska kasa }e pokriti sa
te civilinog sektora, lako je za- 176.131.000 dinara, dok }e sop- Nedostatak prostora
kqu~iti da su gotovo svi ura|eni stvenim prihodima institucije Iako mnogo toga ocewuje kao
i organizovani zahvaquju}i sred- u~estvovati sa 6.475.000 dinara. pozitivno Nada Mili}evi} na-
stvima grada. Isto tako, ni buxet- Iz ovoga se najboqe vidi koliko gla{ava da brojni problemi pos-
ske ustanove nisu mogle, naro- kultura ne bi mogla da postoji bez toje ve} godinama, ako ne i
decenijama. Pre svega, tu isti~e
nedostatak adekvatnih prostora
za normalno funkcionisawe kul-
turnih ustanova.
- Najva`nije je da se od tog pro-
blema ne be`i. Ve} du`i period je
najaktuelnije pitawe nedostatka
prostora - od depoa za Narodni mu-
zej, do depoa za Narodnu bibliote-
ku i Spomen-park. Re{avawe tih
problema je i na~in brige o na{em
kulturnom dobru. Imamo najstari-
ju zgradu nacionalnog parlamenta,
Staru skup{tinu, u kojoj se ~uva
kulturna ba{tina, ali mi tom ob-
jektu kao reprezentativnoj zgradi
nemamo pristup. Daqe, imamo ne-
mogu}nost pristupa i Amixinom
konaku, za koji se nadamo da }e bi-
ti re{en u ovoj godini.
Jasno je svima da sve to mnogo
ko{ta. Primera radi, sonda`a
terena je papreno skupa, a mora
biti ura|ena. Moram da napome-
nem da se neke velike investici-
je ne nalaze na buxetu za kulturu,
~ito u prethodnoj godini, da do- pomo}i dr`ave. Naravno, ni ra-
ve} na investicionom delu buxe-
prinesu pove}awu buxeta iz sop- nijih godina odnos dr`avnih pa-
ta Kragujevca. I to su pozama{ni
stvenih sredstava. ra i sopstvenih prihoda nije bio
zalogaji. Sre|ivawe „Pionira”
- Ve} decenijama je situacija ni{ta druga~iji ili da ka`emo
finansirati }e se iz tih sredsta-
takva da najve}i deo buxeta ide na povoqniji.
va, navodi Mili}evi}eva.
plate zaposlenih - taj odnos je za- Za programe svih institucija
Ona ocewuje da je najva`nija
ista nepovoqan, ali je na{a real- kulture ~iji je osniva~ grad iz stvar bila izuzimawe iz procesa
privatizacije velikih objekata:
Gradske dvorane „[umadija” i bi-
ТРЕНД ИЛИ ПОТРЕБА oskopa „Pionir” i „Radni~ki”.
Ovi objekti tek treba da formal-
no-pravno u|u u deo gradske imo-
Grad festivala vine, ali je evidentno i da su
godinama devastirani.
Kragujeva~ku kulturu u pro{loj godini obele`ili su i brojni fe- - To je vredna imovima koja omo-
stivali. Iz situacije kada je Kragujevac jedva imao dva festivala, gu}ava dru{tveno-duhovni razvoj
do{li smo do toga danas te{ko da mo`emo sve da ih nabrojimo. Na zajednice. Namerno ne ka`em kul-
pitawe da li je do{lo do „festivalizacije kulture”, Nada Mili- turni razvoj. Na`alost, nisu osta-
}evi} ka`e: li ~ak ni goli zidovi. Prema
- „Festivalizacija” kragujeva~ke kulture ne postoji. To je moje tome, ulagawa su ogromna. U toku
mi{qewe. Iskreno, odlu~no sam protiv toga da jurimo neki puki su predpripremne radwe za „Pio-
trend. nir” koji }e postati gradska dvo-
A „ivent” u kulturi je trend ve} du`e vreme, ali i potreba. rana, vi{enamenska, sa akcentom
Pozvala bih se na mi{qewe stru~ne javnosti, koja je veoma poz- na koncertnim aktivnostima. To
itivno ocenila pojedine festivale. Ne zaboravimo da je zahvaqu-
je ono {to gradu nedostaje jako du-
ju}i festivalama Kwa`evsko-srpski teatar nedavno postao novi go. Ako se to ne desi u ovoj godini,
~lan Nove evropske pozori{ne mre`e, a dobili su i poziv za u- onda gotovo sigurno po~etkom sle-
~lawewe u Me|unarodnu pozori{nu mre`u svetskih pozori{ta de}e.
Interakt (Theatre World Interact). Uverena sam i da iz ove recesi-
Tako|e, nemerqiv je zna~aj i „Zlatne iskre”. Festival kamernih
ja ne}emo brzo iza}i, ali se na-
horova sve vi{e „uti~e” na de{avawa na muzi~koj sceni Srbije.
dam da }emo mo}i da ka`emo da
Mislim da imamo zaista odli~ne festivale, ali na sre}u nije re~ smo na pragu re{avawa velikih
o „festivalizaciji kulture” problema, naro~ito prostora, ka-
www.kragujevacke.rs
NIN-OVA NAGRADA
U konkurenciji i
Kragujev~ani
Presti`nu NIN-ovu
nagradu za najboqi
roman 2009. godine
moglo bi da dobije
28 pisaca, ~ija su
dela uvr{tena
u {iri izbor, a me|u
wima su i \or|e
Milosavqevi}
i Andrija Mati}
me dobitnika NIN-ove
И
nagrade za najboqi doma-
}i roman objavqen u 2009.
godini bi}e
saop{teno
15. januara u podne, u
prostorijama tog ne-
deqnog ~asopisa u
Beogradu. U ovom tre-
nutku u {irem izbo-
ru nalaze se kwige
~ak 28 pisaca, a za
dan-dva i taj spisak
}e biti skra}en.
Ove godine je ve}i
broj romana uvr{ten
u {iri izbor, jer je
samo u novembru i
decembru pristiglo
sedamdesetak dela,
{to je samo dodatno
ote`alo posao `iri-
ju, koji sa~iwavaju A-
leksandar Ili},
Aleksandar Jovano-
vi}, Milo Lompar i
Mladen [ukalo.
U {iri izbor uvr-
{teni su, izme|u os-
talih, romani:
„Parter” Igora Ma-
rojevi}a (Laguna),
„Konstantinovo ras-
KONKURSI
MINISTARSTVA
KULTURE
Podr{ka
za{titi
kulturnog
nasle|a
Ministarstvo kulture raspisa-
lo je konkurs za sufinansirawe
programa i projekata u oblasti
za{tite kulturnog nasle|a i bib-
liote~ke delatnosti u Srbiji u
2010. godini. Predmet konkursa
je sufinansirawe istra`ivawa,
za{tite, obrade, unapre|ivawa,
razvijawa, afirmacije i prezen-
tacije kulturnog nasle|a i bibli-
ote~ke delatnosti, a ciq je
o~uvawe, unapre|ewe, razvoj i o-
dr`iva upotreba kulturnog na-
sle|a i bibliote~ke delatnosti u
Srbiji na nacionalnom, regio-
nalnom i lokalnom nivou.
Na konkursu mogu da u~estvuju
organi lokalne samouprave, usta-
nove i druga pravna lica regi-
strovana za poslove za{tite
kulturnog nasle|a i bibliote~ke
delatnosti, druga pravna lica ko-
ja se bave edukacijom, promoci-
jom i prezentacijom kulturnog
nasle|a i bibliote~ke delatno-
sti, u saradwi sa ustanovama reg-
kr{}e” Dejana Stojiqkovi}a (La-
guna), „Kaja, Beograd i dobri Ame-
rikanac” Mirjane \ur|evi}
(Agora, Zrewanin), „A ako umre
pre nego {to se probudi” \or|e
Pisareva (Agora), „Prsti ludih
o~iju” Rajka Vasi}a (Zadu`bina
Petar Ko~i}, Bawaluka-Beograd),
„Trougao, kvadrat” Gorana Mila-
{inovi}a (Stubovi), „Forvrd”
Slobodana Vladu{i}a (Stubovi)
i „Qetopis vje~nosti” @arka Ko-
manina (SKZ).
Ove godine u izboru za ovo pre-
sti`no priznawe na{le su se i
kwige dvojice Kragujev~ana: „\avo
i mala gospo|a” \or|a Milosavqe-
vi}a (Plato) i „[aht” Andrije
Mati}a (Stubovi kulture).
istrovanim za obavqawe ovih de-
latnosti.
Konkurs je otvoren do 31. janu-
ara 2010. godine.
Izdavawe
kapitalnih
dela
Sektor za umetni~ko stvarala-
{tvo, kulturnu industriju i kul-
turne odnose Ministarstva ku-
lture raspisao je konkurs za su-
finansirawe izdavawa prvih iz-
dawa kapitalnih dela koja se
objavquju na srpskom jeziku u o-
blasti kulture u 2010. godini.
Pravo u~e{}a na konkursu i-
maju pravna lica sa teritorije
Sr bi je ko ja se ba ve iz da va~ kom
de lat no {}u. Iz da va {tvo mo ra
bi ti pri mar na, a ne spo red na
ili povremena poslovna aktiv-
nost pod no si o ca pro jek ta. Sva -
ki iz da va~ mo `e pod neti ne
Kultura
ANDRIJA
MATI]
\OR\E MILOSAVQEVI]
Roman „\avo i mala gospo|a”
inspirisan je istinitim slu~a-
jem iz 1835. godine – serijom
zverskih ubistava u Kragujevcu za
koje je optu`en Psoglavi, ali i
~iwenicom da je Andersen u to
vreme zaista posetio na{u zemqu.
Kada se pri~i doda qubavnica
Milo{a Obrenovi}a Jelenka
Herbez („Mala gospo|a“ iz naslo-
va), jedna od najintrigantnijih i-
storijskih figura tog perioda,
dobijamo „me{avinu” koja pri-
vla~i na vi{e nivoa.
vi{e od tri prijave na ovaj kon-
kurs.
Pod pojmom “kapitalno delo”
podrazumeva se izdava~ki podu-
hvat (edicija, enciklopedijsko
izdawe, leksikografsko izdawe,
monografija, antologija) iz kwi-
`evnosti, umetnosti i humani-
sti~kih i dru{tvenih nauka u
oblasti kulture.
Prijave se podnose do 1. aprila
2010. godine, a Ministarstvo kul-
ture podr`a}e projekat najvi{e
do 70 odsto ukupnih tro{kova
prikazanih u konkursnom obra-
scu.
Sufinansirawe
programa
Do 31. januara otvoren je kon-
kurs za sufinansirawe programa
i projekata koji doprinose kvali-
tetom razvoju i prezentaciji u-
metnosti i kulture za 2010.
godinu. Posebna pa`wa bi}e po-
sve}ena programima koji su od
republi~kog zna~aja, visokog u-
metni~kog kvaliteta, koji promo-
vi{u nove umetni~ke forme i
izraze, doprinose decentraliza-
ciji kulture i interkulturnom
dijalogu.
Pravo u~e{}a na konkursu i-
maju ustanove, umetni~ka i druga
udru`ewa i organizacije i prav-
na lica, kao i pojedinci sa teri-
torije Srbije.
Четвртак, 7. јануар 2010.
Sa druge strane, radwa romana
„[aht” Andrije Mati}a odigrava
se dvadesetih godina dvadeset pr-
vog stole}a, u vreme kada zemqu
Srbiju vodi vlada narodnog jedin-
stva, pod sloganom „Jedinstvo, ve-
ra, sloboda”. Engleski jezik,
mobilni telefoni i internet su
ukinuti, redovno se izvr{avaju
javna pogubqewa homoseksualaca,
narkomana i ostalih nepodobnih
~lanova dru{tva, imovina je na-
cionalizovana. Glavni junak, Bo-
jan Radi}, profesor zabrawenog
jezika, tavori na dnu socijalne
lestvice, da bi spletom sre}nih
okolnosti dospeo u neuporedivo
boqi polo`aj.
Da podsetimo, pro{le godine
NIN-ovu nagradu dobio je Vladi-
mir Pi{talo za roman „Tesla,
portret me|u maskama”, u kojem je
preneo i deo svog iskustva `ivota
u Americi.
NIN-ova nagrada je do raspada
biv{e Jugoslavije dodeqivana
piscima sa celog tog prostora, a
trostruki laureat bio je samo O-
skar Davi~o, dok su dvostruki bi-
li Dobrica ]osi} i @ivojin
Pavlovi}.
Konkurs
za prevo|ewe
srpske
kwi`evnosti
U toku je i konkurs za projekat
prevo|ewa reprezentativnih de-
la srpske kwi`evnosti u ino-
stranstvu - Trajni PR Srbije u
2010. godini, ~iji je ciq obezbe-
|ivawe finansijske podr{ke
prevodima na strane jezike u ino-
stranstvu dela srpske kwi`evno-
sti koja su objavile doma}e
profesionalne izdava~ke ku}e.
Kwi`evne oblasti za koje se mo-
`e konkurisati su poezija, proza,
drama, kwi`evnost za decu i teo-
rijska dela namewena {iroj ~ita-
la~koj publici. Prioritet za
podr{ku prevodima na strane je-
zike bi}e dat delima srpske kwi-
`evnosti koja su osvojila ili su
bila u naju`em izboru za rele-
vantne doma}e kwi`evne nagrade
(NIN-ova, nagrade „Ivo Andri}”,
„Milo{ Crwanski”, „Isidora
Sekuli}”).
Finansijska podr{ka Mini-
starstva kulture Srbije pokriva
najvi{e do 50 posto cene ko{ta-
wa prevoda dela za koje se konku-
ri{e. Rok za podno{ewe prijave
sa konkursnom dokumentacijom je
do 1. aprila 2010. godine.
КРАГУЈЕВАЧКЕ 21
IZLO@BA KUK-A
Mo} karikature
Godi{wa izlo`ba
Kragujeva~kog udru`ewa
karikaturista okupila
je samo ~etvoricu autora
U Art kafe galeriji Student-
skog kulturnog centra na kraju go-
dine otvorena je izlo`ba Kra-
gujeva~kog udru`ewa karikaturi-
sta.
Karikatura je ve} odavno neza-
obilazan ukrasni detaq gotovo
svih novina i ~asopisa i mnogi a-
utori svojim stilom obojili su i
dali sna`an pe~at novinskoj ku-
}i ili redakciji za koju rade, pa
ipak, i pored svakodnevnog anga-
`mana, prepoznatqivosti i broj-
nih nagrada o karikaturistima se
malo govori.
Karikatura sadr`i osmi{qen
komentar teme koja se razmatra, a
tema tradicionalne izlo`be ov-
da{wih karikaturista bio je
Kragujevac. Otud i ne ~udi naziv
izlo`be „KG- urbano”, a za razli-
ku od prethodnih godina na ovoj
tradicionalnoj manifestaciji
svoje radove predstavila su samo
~etvorica kragujeva~kih karika-
turista: Goran Milenkovi}, Ivan
Radulovi}, Milan Jovanovi} i
Severin [ikawa.
Iako brojem autora ne mo`e da
se podi~i, izlo`ba u SKC-u }e
sigurno svakoga nasmejati. Ina~e,
postavka }e trajati do 20. januara,
a Kragujev~ani }e mo}i da je po-
gledaju tek od 12. januara, kada }e
Art kafe galerija ponovo otvori-
ti svoja vrata nakon novogodi-
{wih i bo`i}nih praznika.
Novogodi{wi
koncert
Na programu su dela iz
perioda baroka, rokokoa,
klasicizma, romantizma
XX veka
Tradicionalni Novogodi{wi
koncert kragujeva~kih muzi~kih
umetnika zakazan je za utorak, 12.
januar, u 20 ~asova, u sve~anoj sa-
li Prve kragujeva~ke gimnazije.
Na koncertu }e, prema najavi or-
ganizatora, nastupiti profesori
i najuspe{niji studenti Muzi~-
kog odseka ovda{weg Filolo{ko-
umetni~kog fakulteta, kao i
profesori kragujeva~ke Muzi~ke
{kole.
Na programu su dela Ramoa, Te-
lemana, Hendla, Hajdna, Mocarta,
Glinke, [opena, Mendelsona,
Sen-Sansa, Kasadoa, Pjacole, Ja-
sne Veqanovi}.
Organizator ove tradicional-
ne {umadijske muzi~ke manife-
stacije je Muzi~ka {kola „Dr
Miloje Milojevi}”, Studentski
kulturni centar, a wen pokrovi-
teq je ovda{wa gradska uprava.
22 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 7. јануар 2010.
KAFANE STAROG KRAGUJEVCA (24)
Ratne bolnice u kafanama
Бориша РАДОВАНОВИЋ, историчар
ragujevac je posle iz-
К
bijawa rata 1914. go-
dine postao sedi{te
najvi{ih dr`avnih u-
stanova. U wemu se na-
lazio deo kraqevskog
dvora (u zgradama br.
111 i 113 u Glavnoj ulici), kao i
Vrhovna komanda sa stranim save-
zni~kim misijama (u zgradi O-
kru`nog suda).
U rodni grad stigao je i vojvo-
da Radomir Putnik. On je radio
ratne planove kao na~elnik Gene-
ral{taba. U jednoj ku}ici na per-
iferiji varo{i izra|en je i plan
za Kolubarsku bitku, kojom su Au-
strijanci decembra 1914. godine
proterani iz Srbije.
Sve {kole, kasarne i ve}e ka-
fane u varo{i bile su zauzete za
bolnice. Po mnogim nadle{tvi-
ma i u Vojno-tehni~kom zavodu
|aci su zamewivali mobilisane
obveznike. Mnogi |aci su zavr{a-
vali kurs za po{tansko-tele-
grafsku slu`bu da bi radili u
po{ti i telegrafu. Jedna stanica
be`i~ne telegrafije bila je sme-
{tena na Va{ari{tu, vi{e stre-
li{ta.
Posle pobede nad austrougar-
skom vojskom u zapadnoj Srbiji
1914. godine, u Kragujevac su do-
vedeni brojni ratni zarobqeni-
ci, koji su bili sme{teni u
ciglani „Bojaxi}". Kako je me|u
KU]A TRGOVCA ALEKSE OBRADOVI]A U KOJOJ JE 1914. I 1915. STANOVAO
REGENT ALEKSANDAR KARA\OR\EVI]
wima bilo dosta vojnika sloven-
skih narodnosti, nad wima nije
vr{en neki strogi nadzor. U slo-
bodnom vremenu mogli su se kre-
tati po varo{i, a neki od wih su,
u nedostatku radne snage, upotre-
bqavani za rad u nadle{tvima,
drugi za obezbe|ewe obala Lepe-
nice i za regulaciju wenog kori-
ta pored Vojnotehni~kog zavoda.
Kopaju}i obale Lepenice, oni su,
na melodiju jedne ratne pesme,
pevali: „Srbin pije slivovica,
[vaba kopa Lepenica".
U prvim ratnim godinama epi-
demija pegavog tifusa predsta-
vqala je veliku opasnost po
stanovni{tvo grada jer se od we
masovno umiralo. Bolest su pre-
nosile va{i koje su suzbijane na
razne na~ine. Po gradu su mogle
da se vide posude pune rastvora-
sublimata kojim se uni{tavaju
va{i..
Kako su za vreme zaraze pegavog
tifusa 1914. i 1915. godine kafa-
ne i restorani u Kragujevcu kori-
{}eni za sme{taj obolelih, koji
su tu dopremani iz ~itave Srbi-
je, sudovi sa ovim sublimiranim
rastvorom bili su postavqeni u
svim takvim prostorijijama. Ka-
fane i restorani bili su otvore-
ni samo od 7 do 9 sati ujutro, od
11 do 14 i od 18 do 22 sata. Pato-
Фељтон
Tokom Prvog svetskog rata ve}ina grad-
skih kafana bila je pretvorena u ambu-
lante i bolnice, posebno u vreme
epidemije pegavog tifusa. One su kasnije
radile, ali u ograni~enom vremenu tokom
dana. U hotelu „Takovo” radio je bioskop,
a u nekim ugostiteqskim objektima
prire|ivane su pozori{ne predstave
si su ribani smesom od zejtina i
petroleja, a kafanske sale redov-
no su kre~ene. Gotovo sve va`nije
kafane bile su pretvorene u am-
bulante ili u bolnice gde se ne-
guju rawenici.
Engleski lekar dr Viqem Han-
ter, ina~e ~lan misije, videv{i
u krugu Vojnotehni~kog zavoda ve-
liki broj limenih i drvenih bu-
radi, do{ao je na ideju da stvori
novu napravu za uni{tavawe va-
{i. Po wegovom planu, limeno
bure stavqeno je na jedan sanduk,
koji je slu`io kao ogwi{te. Iz-
nad gorweg otvora bureta, u kome
se zagrevala voda, stavqeno je dr-
veno bure sa izbu{enim dnom i
hermeti~kim poklopcem. Pro-
kqu~ala voda u limenom buretu
davala je jaku vrelu paru koja je
bila u stawu da uni{tava gwide i
va{i u stvarima koje su stavqene
u drveno bure. Tako je ovo bure od-
igralo veliku ulogu u suzbijawu
pegavog tifusa u Prvom svetskom
ratu.
Kafane koje nisu bile upotre-
bqene za potrebe vojske mogle su
se otvarati samo u izvesne sate,
odre|ene od lekarskih vlasti,
ali onda su bile pune.
Jedan bioskop radio je u hotelu
„Takovo", gde su davani Gomonovi
filmovi. Nekoliko nema~kih
predratnih filmova bilo je pro-
na|eno u trenutku kad je po~eo
rat, pa su i oni prikazivani pub-
lici. Prva kragujeva~ka pivnica
namestila je svoj bioskop u pros-
tranoj sali ove kafane. S vreme-
na na vreme davani su filmovi
kinematografskog servisa fran-
cuske vojske. Publika ih je pri-
mala s odu{evqewem. Prema
zabele{kama savremenika, „kaf-
ane su morale dobro zara|ivati u
Kragujevcu, jer je ~esto bilo te-
{ko na}i praznog mesta od 18 do
22 sata uve~e“. Razonoda Kragu-
jevca u tim ratnim danima bio je
i Veliki park, gde se popodne
slivala gotovo sva omladina iz
varo{i.
Avioni austrougarske vojske su
u prole}e 1915. godine dva puta
bombardovali Krarevac. Prvi
put 27. maja, kada su se na nebu iz-
nad grada pojavila tri aviona, ko-
ji su na krilima imali krugove u
bojama srpske trobojke, zbog ~ega
su Kragujev~ani mislili da su to
srpski avioni, pa
se niju sklawali,
{ta vi{e, oni su
iza{li masovno
da ih pozdrave.
Me|utim, eksplo-
zije koje su odjek-
nule usmrtile su
tri, a ranile deset
lica. Ipak, na{a
vojska je uspela da
se sna|e i da uz-
vrati vatru. Jedan
avion pogodila je
sa Metinog brda,
koji se sru{io u
blizini Gorweg
parka. Stanovni- VOJVODA RADOMIR PUTNIK
{tvo je masovno
dolazilo da vidi gde je pao avion.
Drugo bombardovawe desilo se 9.
juna, kada se iznad Kragujevca po-
javio "aeroplan" za koji je gra|an-
stvo pomislilo da je francuski.
Kada je bacio bombe zavladao je ve-
liki strah me|u stanovni{tvom.
Nema~ko-austrougarska ofan-
ziva protiv Srbije u jesen 1915. i
ulazak Bugarske u rat na strani
Centralnih sila primorali su
srpsku vojsku da ratuje na dva
fronta, protiv daleko brojnijeg i
ja~eg neprijateqa i da se povla~i
u unutra{wost. Vrhovna komanda
srpske vojske povukla se iz Kragu-
jevca 11. oktobra 1915. godine, a
za wom sa vojskom je krenulo i ci-
vilno stanovni{tvo.
Po~etkom 1916. godine do{lo
je do smene okupacione vlasti.
Nemce su zamenili austro-ugar-
ski vojnici. Simbol wihove vla-
sti bila su ve{ala podignuta
ispod dana{weg Doweg betonskog
mosta na Lepenici. Ostala su sve-
do~anstva koja nesumwivo govore
o pqa~ki i teroru koji je vladao u
dane okupacije varo{i.
Kragujevac je bio sedi{te oku-
pacione okru`ne i mesne vojne
komande. Neku vrstu doma}e vla-
sti predstavqao je Sud op{tine
kragujeva~ke, koji je imao zada-
tak da odr`i red u varo{i i da
sa~uva gra|ane „od sviju r|avih
prilika”, koje se obi~no u ratno
doba de{avaju. U tome nije uvek
imao uspeha. Okupacioni re`im
bio je suvi{e strog. Kaznene eks-
pedicije podse}ale su na zlogla-
sne turske tefti{e i upu}ivane
KRAGUJEVAC U VREME OKUPACIJE 1917. GODINE
su ~esto u srezove Kragujeva~kog
okruga radi oduzimawa oru`ja i
sabirawa interniraca, kojih je
na hiqade upu}eno iz ovog kraja.
Zabraweno je no{ewe svih vrsta
srpskih kapa, a na u~estala stre-
qawa u gradu izvedeni su mnogi
rodoqubi.
Okupaciona vlast vodila je
brigu i o kafanama i ugostiteq-
skim objektima, i ako se zbog ne-
sta{ice osnovnih namirnica
`ivot u gradu sveo na zadovoqewe
najosnovnijh `ivotnih funkcija.
Okupator je zaveo re`im pun o-
grani~ewa i zabrana. [kole su
slabo radile, |aci su kao i osta-
li gra|ani bili pod teretom ku-
luka i radnih obaveza.
Ipak, |aci su se kri{om oku-
pqali ~as u jednoj ~as u drugoj ku-
}i, prire|ivali su ve~erwe
sedeqke i recitovali patriotske
pesme,osnivali kru`oke, |aci se
pripremali pozori{ne predsta-
ve koje su davali po {upama i dvo-
ri{tnma. U dvori{tu |aka
gimnazije Ilije Jovanovi}a radi-
lo je malo |a~ko pozori{te koje
su nazivali „ Ikino pozori{te“.
Izvodili su se [anti}evi koma-
di, Hasanagnica, Trifkovi}eva
„Izbira~ica”, dok je u konaku
kneza Milo{a Obrenovi}a Rado-
wa Panti} sa izbegli~kom decom
iz Posavine, Ma~ve i Srema os-
nivao „De~je pozori{te". Izvede-
na je drama u jednom ~nnu „Hej,
Sloveni“ Riste Odavi}a, patri-
otski tekst sa idejom o slovenskoj
solidarnostn.^ist prihod i{ao
je za de~iju menzu.
www.kragujevacke.rs
U ovom periodu zabele`ena su i
gostovawa pozori{ta iz Beograda.
Tako su Milan Ogrizovi} i Milu-
tin ^eki} uspeli da od glumaca iz
Beograda oforme jednu pozori-
{nu trupu koja je prire|ivala
predstave u Kragujevcu u dobro-
tvorne svrhe na srpskom jeziku. U
ovim predstavama igrali su glum-
ci Beogradskog narodnog pozori-
{ta: Milorad Gavrilovi}, Sava
Todorovi}, Mara Taborska, Niko-
la Go{i}, Ilija Stanojevp} – ^i-
~a, Katica Runovi} i Mara G.
Zor}evi}, Ivan Dinulovi} , Teo-
dora Arsenovi}, Nikola Go{i} ,
@anka Stoki} i drugi. Organiza-
tori ovog pozori{ta bili su ofi-
ciri austro-ugarske vojske, a
predstave su davane po kragujeva~-
kim kafanama.
[to se ti~e drugih kulturnih
ustanova, ne{to vi{e znamo o
Javnoj biblioteci, koja je bila je
sme{tena u zgradi Okru`nog na-
~elstva. Biblioteka je bila u ne-
redu, kwige na gomili, ispretu-
rane i razbacane po patosu. Posle
odlaska neprijateqske vojske, 16.
oktobra 1918. godine, na~elnik
Vojne stanice obrazovao je Komi-
siju za pregled Biblioteke i
[tamparije. U komisiji su bili
profesori Mihailo Pitovi},
Stevan Ne{i} i Petar Nikoli}.
U podnetom izve{taju se konsta-
tuje da je veliki broj kwiga po-
{te|en, a ostatak razbacan i
pocepan, ostavqen na gomili.
Stanovni{tvo Kragujevca dovi-
jalo se na razne na~ine kako bi se
prehranilo u uslovima surove o-
kupacije. Bra{no se te{ko naba-
vqalo, dok se u okolini kukuruz
mogao na}i samo preko seqaka.
Kako mlinovi nisu mleli bra{no
za gra|anstvo, sami stanovnici su
se snalazili kako da dobiju bra-
{no, Kukuruz je tucan u avanima
i stupama i pretvaran u bra{no.
U pojedinim ku}ama po ceo dan je
lupao avan uvijen u krpe kako se
ne bi ~ula buka na ulici. Oni ko-
ji nisu imali avane, pribegavali
su kuvawu kukuruza i tako uspeva-
li da se prehrane.
U po~etku okupaciona vlast ni-
je bila zainteresovana za rad in-
dustrijskih postrojewa , osim
onih koja su bila potrebna vojsci.
Otpor okupacionoj vojsci javio
se odmah po preuzimawu vlasti,
ali je naro~ito bio izra`en po-
sle ulaska Rumunije u rat na stra-
ni Antante 1916.godine.Tako se u
prole}e 1916.godine u {umama
sela Slepak, srez Gru`a, koji je
administarativno pripadao Kra-
gujeva~kom okrugu pojavila pobu-
na {irih razmera. Pobuweni
seqaci su u kafani sela Bora~ o-
dr`ali dogovor i nameravali da
napadnu sedi{te okupacionih
vlasti po selima u
Gru`i. Doznav{i za
ovo okupaciona vojna
vlast je uputila ceo
jedan puk da ugu{i
pobunu. Prema au-
stro-ugarskim izvo-
rima, "pojedini opa-
sni elementi uvera-
vali su narod da je
srpska i rumunska
vojska blizu“. U dan-
ima ove pobune u gra-
du se osetilo veliko
vrewe, vojska je kr-
starila gradom, a
stanovni{tvo je bi-
lo vidno upla{eno.
Nastavi}e se
(Iz kwige u
pripremi „Kafane
starog Kragujevca”
www.kragujevacke.rs
САТИРА
Koliko
kontejnera
treba
sastaviti
da bi se
dobio
{vedski
sto?
Borislav
MITROVI]
Novogodi{wa
bajka
- Meni je Deda Mraz doneo ve-
liki plavi automobil na bateri-
je sa daqinskim upravqawem -
hvalio se sedmogodi{wi, puna~-
ki Luka svom drugaru i vr{waku
Nikoli. - Mama je ve} tri puta
pala preko wega.
- Drugi Deda Mraz je bio pre
tri dana i on mi je doneo medu ko-
ji peva. Samo ga udarim u stomak
i on pevu{i novogodi{we pesmi-
ce. Potom je rukom pokazao {ta
treba da uradi da bi mu igra~ka
propevala. - Taj meda je ba{ do-
bar, jer kada mla|eg brata Nema-
wu udarim u stomak on ne peva,
nego pla~e!
Nikoli su caklile o~i dok je
slu{ao o Deda Mrazovim poklo-
nima koji sti`u kod wegovog
{kolskog druga.
Неки нови ветрови...
 Naterali su nas da najpre
po~istimo |ubre u svojoj
avliji. Eto kako nam se izgu-
bio svaki trag!
 Za{to su nam o~i pune
pra{ine? Zato {to su sa
demokratskim promenama
po~eli da duvaju neki novi
vetrovi!
 Prvi smo usrali motku i
tako opravdali ulogu fa-
vorita u ovoj disciplini.
 Ovde vi{e nema normalnih
Горан Миленковић
Ja sam za radikalne promene,
ali mic po mic!
Karikatura Goran MILENKOVI]
- Nixo, Nixo, setio sam se da
sam jo{ ne {to do bio - Lu ka je
vukao za rukav druga koji je bio
sve poti{teniji - od tre}eg De-
da Mraza sam dobio ba{ ogrom-
nu slikovnicu sa `ivoti- wama
na farmi. Hej, a ~etvrti je bati
i meni doneo slatki{e. Mi sada
doru~kujemo toblerone, ru~amo
„milka” ~o ko la de, a ve~eramo
„mars” ~okoladice.
Kod Nikole je, iako voli svog
Nova vlast je
najvi{e
uradila prvog
dana. Tada je
do{lo do
promena!
Milivoje RADOVANOVI]
~ime smo zavr{ili izgradwu
dru{tva sa jednakim {ansama
za sve.
 U realizaciji na{eg
politi~kog programa bilo je i
izvesnih propusta. Na primer
to {to smo od wega odstupili
za sto odsto.
 Sad kad znamo ko smo, {ta
smo i odakle smo, mnoge je
pro{la `eqa da sa~uvamo na{
nacionalni identitet!
Dragan RAJI^I]
Разонода
Ivko MIHAJLOVI]
druga, rasla zavist. Iako su do no-
ve godine ostala samo dva dana, on
jo{ uvek nije dobio ni jedan pok-
lon.
- To nije u redu - mislio je u se-
bi - kod Luke svaki ~as navra}aju
Deda Mrazovi i sva~im ga daruju,
a kod mene nema niti jednog. - Kad
bi barem neki zalutao, do{ao gre-
{kom, ali nema ni takvog! Deda
mrazovi su me stra{no razo~ara-
li!
- Nikola, slu{a{ li me - nava-
qivao je Luka da mu drugar posve-
ti pa`wu jo{ malo - nisam ti
rekao da su Deda Mrazovi doneli
poklone i za deku i baku, tatu i
mamu i za ujku Gavrila koji jo{
`ivi sa nama.
- Nemoj mi re}i da je i va{ ma-
~ak Marko dobio poklone - qut-
nuo se plavokosi Nikola.
- Jeste, dobio je pun xak hrane,
otkud zna{? - prostodu{no }e Lu-
ka.
- Otkud toliko Deda Mrazova s
punim torbama poklona kod tebe,
a kako to da ba{ ni jedan nije
svratio kod mene? - Nikola je ma-
lo podigao bradu, prekrstio ruke
i desnu nogu isturio napred za
polukorak.
- I me ni je bi lo ~ud no {to
do bi ja mo po klo ne sva kog da na,
pa sam pitao dedu. On mi je re-
kao da sam jo{ ma li, ali da }u
da shvatim {ta je „kampawa” ka-
da porastem. I jo{ mi je rekao
da je od mah po sle no ve go di ne
kod nas ne ko glasa we. I to po
tre }i put u ro ku od ne ko li ko
meseci!
Aleksandar ^OTRI]
Четвртак, 7. јануар 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 23
Do~ek
Prokleta iluzija da }e nam nova godina doneti ne{to boqe
traje, otprilike, samo jedan dan – posledweg dana odlaze}e go-
dine. Kako otvorite o~i slede}eg jutra, u novoj godini, sh-
vatite da su problemi jo{ uvek tu. I, po pravilu, traqavo se
vuku za vama, bez obzira koji je datum. Iako sam se bezbroj puta
razuverila u onu narodnu kako se dobro dobrim vra}a, ipak me,
pomalo, dr`i vera u bo`ju ruku. Ako se dobro ne vra}a dobrim,
trebalo bi bar obrnuta opcija da funkcioni{e. Al', kad vas
potera... Znate ve} da jedno zlo nikada ne ide samo. No, sutra je
novi dan, rekla bi moja omiqena junakiwa. Lako je bilo woj,
kad je Ret Batler bio pametan mu{karac koji je, ma koliko da
se koprcao, ipak znao da je samo jedna Skarlet. [to se dokazalo
u bajkovitom, modernizovanom serijalu kao nastavku legen-
darne pri~e.
Za do~eke novih godina se, uglavnom, ubijam od dosade. To je
svojevrsno silovawe sopstvene psihe. Iako svi na do~ek kre}u
sa iskqu~ivom idejom da se dobro provedu, prosto je nemogu}e
da svi protagonisti budu dobro raspolo`eni. Ove godine sam
odbijala sve pozive i varijante za do~ek, jer sam svom sinu
obe}ala da }u u pono} biti uz wega. Sa wim i nema ko drugi da
bude u takvim trenucima, osim mene. A, kad sam malo boqe
razmislila, on je najdivniji mu{karac sa kojim sam mogla i da
budem tu no}. Znam neke `ene koje naviju sat unapred, onda
decu isfoliraju kako je stigla nova godina, klinci od
uzbu|ewa ubrzo zaspe, i onda se ove, taman u pono}, pojave na za-
kazanom mestu. Mene bi u`asno grizla savest jer sam, pre svega,
majka. Pri tom, onu radost oko i{~ekivawa Deda Mraza, razuz-
dano otvarawe poklona i detiwe divqewe vatrometu, ne bih
nikad propustila.
Iskreno, za taj famozni do~ek mi se stvarno nigde nije
i{lo. Ne podnosim do~eke ni s mu{karcima, a kamoli sa dru-
garicama. Istina, bilo je nekih zanimqivih predloga. Ideje
nisu presu{ile ni kada je, posledwih sati stare godine, u moj
stan uletela kom{inka sa izjavom kako joj nije dobro i da ima
temperaturu. Ubrzo se pojavila jo{ jedna, koja je zdravstveni
radnik, ne bi li izve}ale {ta da radimo.
- Kolika ti je temperatura?
- Oko trideset sedam sa tri!
- Dobro je, nije stra{no. Ipak, ho}e{ da te vodimo kod
lekara?
- Gde }u sad kod doktora? Nova godina je i ko zna ko de`ura!
- Hm, vidi{, to nije lo{a ideja. Da okrenemo bolni~ki cen-
tralu i ''za|emo'' po klinikama. Sve tri, koliko toliko, poz-
najemo personalni segment ovda{weg zdravstvenog centra,
procenimo gde de`ura najboqi frajer i tu te odvedemo. Pa,
slo{ilo ti se, {ta sad. Ako ni{ta drugo, kad se ve} zadesimo
u pono} kod lekara, ti kao pacijent, a mi kao pratwa, doktor }e,
hteo ne hteo, ipak da nam ~estita novu godinu. Pa, red je. I,
tako, bar uz nekog finog gospodina da je do~ekamo. Jeste da bi
de`urne sestre siktale od besa, al' {ta je tu je.
- U krajwoj liniji, uvek nam ostaje Urgentni centar. Tamo,
garant, ''ka~imo'' nekog dobrog frajera.
- Aaaa, i sviwski grip tamo ka~imo....
Bila je to konverzacija u kojoj smo sve tri u~estvovale. Onda
smo se nasmejale u glas i - razi{le. Novu godinu je svaka, ipak,
do~ekala u svom stanu.
Ima, pak, onih koji tvrde da novogodi{wi provod nikako ne
treba izbe}i. Jer, va`no je razbiti maler i ispo{tovati
nadolaze}u godinu proslavqaju}i je po svim pravilima. Kako
da ne! Sve su to gluposti! Posle do~eka na divnom mestu, sa
odli~nom muzikom i jo{ boqom klopom, usledila mi je najgora
godina u `ivotu. Poqubila sam najvoqenijeg ~oveka, do~ekala
tu novu godinu na najboqi mogu}i na~in i – ni{ta. ^itava
naredna mi je bila odvratna.
Sad znam u ~emu je problem. Zaboravila sam da obu~em cr-
veni ve{.. A, od svih pravila, to je najva`nije. .. Mislite vi da
je slu~ajno {to je Deda Mraz sav u crvenom? Zato sam, ovoga
puta, neizostavno imala na sebi crveni negli`e. I haltere,
pride! Jes' da je bio ispod pixame, pa {ta?!
LEPA JELA
 24 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 7. јануар 2010. www.kragujevacke.rs
Разонода
BEBI DOL, pe-
ОДВАЛЕ
va~ica, u~esnik
na Pinkovoj „Far- DU[KO VUJO-
mi”: [EVI], trener
- Evo, za one ko- ko{arka{a „Par-
ji `ele da ~uju – o- tizana”:
bo`avam da pijem - Po{to ja ne-
koktele, francu- mam kosu, pa ne
ski kowak sa {e- mogu da je ~upam u
}erom, {ampawac trenucima kad sam
sa ruskom votkom besan, psovke su
i, naravno, doma- najlak{i na~in da
}u rakiji. Ali, izbacim frustra-
znam kada je dosta. ciju iz sebe.

^EDOMIR JOVANO-
RADMILA MANOJLOVI], peva~ica, razmi{qa VI], predsednik LDP-
o pove}awu svojih grudi: a:
- Ne pla{im se operacije, ali se pla{im reakci- - Ja sam ubedio Slobo-
je publike. Bilo je dosta lo{ih komentara kad sam dana Milo{evi}a da se
nadogradila kosu, tipa „Rada se pokondirila”, a mo- SA[A KOVA^EVI], peva~:
preda, a sada{wi pre-
gu misliti {ta bi tek rekli da me vide sa grudima mijer ne mo`e da izvede - Dugujem mnogo svojim rodite-
par brojeva ve}im, iako mislim da bi mi nekih 300- ni sve ministre na vak- qima, posebno ocu i majci.
350 kubika koje `elim da ugradim – super stajalo. cinaciju.

ALEKSANDAR TIJANI], di- SR\AN PREDOJEVI], voditeq jutar-

rektor RTS-a: weg programa, o koleginici Jovani Janko-
- Televizija B92 mora hitno da vi}:
se proda ili }e za ~etiri godine - Za {est godina imali smo oko 1.200 za-
zavr{iti u sastavu RTS-a kao je- jedni~kih emisija. Jovani je te`e, jer ona
dan segment na{eg programa. mora i lepo da izgleda, dok je meni dovoq-
no samo da budem pametan.

DARA BUBAMARA, peva~ica, od svog mu`a bizni-

smena u Parizu dobija BMV i jo{ {to-{ta:
- Ekskluzivno je opremqen, a na zadwem ko`nom se-
di{tu ~ekale su me cipele brenda „Luj Viton”, najno- XEJ RAMADANOVSKI, peva~:
viji model, kao i ko`na futrola istog dizajna, u kojoj - To {to sam se skinuo go i popeo na
se nalazio laptop roze boje. Suprug mi ga je kupio da haubu – nije ni{ta novo. Novo bi bilo da
bismo bili u kontaktu i kada sam na koncertima. je Xej pro~itao neku kwigu.

ћоше
ЗУМ

Sre}na nova HT godina

Милош Игњатовић

U 2009. godini, Ina~e, u protek-

svetska kriza se loj godini na{a
odrazila i na vas- Regija je po prvi
koliku kragujeva- put dobila pa
~ku hettrik popula- izgubila pa po-
ciju. Klubovi se novo dobila dru-
dodu{e nisu gasili goliga{a - Duka
kao u stavrnom `i- bazuka, za selek-
votu i fudbalu, tora mlade re-
naprotiv, bilo ih je prezentacije
jo{ vi{e, ali nije bilo sku-pova ponovo je posle Ser Kome menax-
koji su esencija HT dru-{tvenog era iz Regije Kragujevac izabran
`ivota. Da tro~lana delegacija u na{ ~ovek - Ne{ko Jebanovic koji
s a s t a v u je „mlade nade” uspe{no
Svampi, [u- „sproveo” na svetsko prvenstvo,
madinc i RD Kup su osvajali: Japanac, ^e-
[i-}mi ne tnik, Kroka-
skoknu do Ju- del i Vul-
gova na het- vercaja. I, to
trika{ki bi bilo to.
uranak Fede- Nadamo se da
Brze pruge racije 5+ }e naredne
Za kragujeva~ku `elezni~ku stanicu „praznik” je kad stigne u~e-{}e KG biti vi{e i
{inobus iz Lapova het- trika{a boqe. Sre}na
na okupqaw- vam nova,
ima bilo bi HT 2010.
Kolekcionar ravno nuli. godina.
Prvoslav Ili} bavi se slikarstvom, ali i skupqa „zvani~ne”
kape

Sad }e gazda
Mo`da }e na pijaci da pazari i
neku kosku za mene
www.kragujevacke.rs Четвртак, 7. јануар 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 25
Енигматика
26 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 7. јануар 2010. www.kragujevacke.rs
СПОРТ
Разговарао Милутин Марковић ne}emo predavati, igra}emo pa-
INTERVJU: MIROSLAV NIKOLI] metno, za presti`.
gra pod obru~ima po- Super liga }e biti veoma jaka,

И
novo je zapalila spo-
rtski Kragujevac. Dugo
vremena retko ko, izu-
zev qudi direktno ve-
zanih za Radni~ki, te
roditeqa, devojaka i
drugova, znali su imena igra~a i
rezultate kluba. Jesenas se sve
promenilo. Igrom slu~aja i sple-
tom (ne)sre}nih okolnosti grad je
dobio NLB liga{a, dakle ~lana
jedne od najkvalitetnijih liga E-
vrope. Sve se ok-
renulo naglava-
~ke, a hala je po-
novo u trendu
kao mesto za iz-
lazak. Kako lepe
pri~e uvek po-
~iwu na lep na-
~in, po~etak ove
ko{arka{ke je
za sada, a nadamo
se i na daqe, u
tom stilu.
- Ovakav start
prvenstva retko
ko je mogao da o-
~ekuje. Neo~eki-
vano, ali zaslu-
`eno, u elitnoj
ko n k u r e n c i j i
napravili smo
skor od {est po-
beda i osam po-
raza. A moram da
podsetim da smo
zakasnili sa ra-
dom, jer smo i-
mali dosta pro-
blema u Vr{cu,
naro~ito fina-
nsijskih. Tra-
`ili smo odgovaraju}e mesto, i
znao sam da Kragujevac zaslu`uje
jaku ligu. Narod je `eqan prave
ko{arke, a NLB je, po meni, tre}a
ili ~etvrta po snazi u Evropi. U
igri je bio i Novi Sad, ali pre-
vagnula je [umadija.
Dakle, u{li smo jako skromno
u ovu pri~u, shodno poslovici
„koliko para, toliko muzike“, za-
to je ovo veliki rezultat. Plani-
rali smo tri pobede, a da se posle
kroz na{u ligu borimo za opsta-
nak na „Jadranu“. Kad ono…
Ukupno gledano, prijatno ste
iznenadili i sebe i druge, ali
opstanak jo{ uvek nije osigu-
ran.
Qut sam na na{e klubove, koji
su tra`ili smawewe lige, dakle
mawe mesta u NLB. Sami sebe ga-
simo, izme|u sebe se cepamo, {to
je nerazumqivo. A na Stru~nom
savetu `elimo da se dignu centri,
Kragujevac, Ni{, ^a~ak, jer su ta-
Nema osvrtawa
Ja sam ~ovek koji ne gleda iza sebe, ide pravo napred,
trudi se da ne{to napravi i kad ode, uvek je to uzdignuta ~ela.
Kragujev~anin sam i ose}am obavezu da ne{to ostavim svom
gradu - ka`e trener Radni~kog
lenti tu, ne u Beogradu. Igra~i
koji su u posledwe vreme pokaza-
li da su najboqi nisu iz presto-
nice.
Ipak, bilo je nekih propusta
na doma}em terenu.
Za mene to nisu kiksevi. Poraz
od Zagreba, recimo, mogao je da se
o~ekuje. Oni su u vrhu tabele, ia-
ko nisu veliko ime. Igra~i u Za-
grebu i Cedeviti pla}eni su
stotinama hiqada evra, prekaqe-
ni su i pravi znalci. Prka~in,
recimo, ima 450 hiqada, a kod nas
je ceo godi{wi buxet otprilike
toliki.
Oscilacije u igri, slo`i}ete
se, vidqive su golim okom.
To je neosporno i ne mogu biti
zadovoqan. Recimo, Cibone nas
porazi sa 37 razlike, pa dobijemo
Hemofarm, ili izgubimo kata-
strofalno od Budu}nosti, a pobe-
dimo Zvezdu u Beogradu.
Imamo puno gre{aka, ~ak po-
~etni~kih, i uglavnom smo zato
gubili utakmice. Ipak, ukupno je
skor dobar, jer promovi{emo ml-
ade igra~e i moramo da ih trpi-
mo. Onaj ko zna stvari prepoznaje
to i shvata da je u pitawu nemino-
van proces.
Ispostavqa se da vam posebno
pogoduju ja~i rivali.
Mi smo definitivno sastav ko-
ji se „pali“ na velike, zato {to
nema presije da utakmica mora
biti dobijena. ^im do|u obavezni
zadaci, mislim na utakmice sa
mawe zvu~nim imenima, igra se
slabo, nervozno i nesigurno.
Uostalom, najavio sam da }emo
celu godinu igrati promenqivo i
to se obistinilo. Potrebno je
vreme da bi se stvorila stabilna
igra.
Igra~ki kadar je {arenolik,
tokom sezone do{lo je do pro-
mena. Va{ komentar.
U principu sam zadovoqan i
verujem u ove momke. Finansijska
situacija uslovqava izbor igra~a
i gledam da oni koji su tu za vre-
me na parketu koje im je povereno
daju ono {to treba, a da ne bude
skupo. Nama je mnogo i tri hiqa-
de mese~no.
@elimo da imamo u sastavu i
Kragujev~ane, ali unazad do 93.
godi{ta nema igra~a sposobnih
da se ukqu~e u ovu ligu. Tu }emo
napraviti nekakav presek, vaspi-
tava}emo ih kroz {kolu ko{arke,
kako ne bi, a do sada se tako radi-
lo, i{li za Beograd. Ovde imaju
Univerzitet, sada i kvalitetan
klub, dakle lepu perspektivu. Ja
sam tu da im promenim prilaz
sportu, jer profesionalizam je
ne{to sasvim drugo.
Zato i gospoda iz Skup{tine
grada treba da znaju da ukoliko
ho}e vrhunski sport, moraju da
pla}aju profesionalne ugovore,
jer bez toga se ne mo`e u Evropu.
Sledi nastavak. Da li }e do}i
do izmena u sastavu? ^ar{ija
uveliko pri~a o odlascima.
Kod nas je situacija slede}a:
ako se po ugovoru dva meseca ni-
{ta ne isplati, igra~i su slobod-
ni. Na sastanku sam im rekao da
ko ho}e mo`e da ide, no novac im
nije primaran, ve} `ele da se
kroz ligu poka`u, doka`u i da do-
bro treniraju. Ekipu ja dr`im na
okupu, poverewe je uzajamno, a u
drugim klubovima ovog ranga ne
bi imali ovakvu minuta`u.
Moram da ka`em da smo imali
i puno pehova sa povredama. Jedno
vreme smo igrali samo sa {est i-
gra~a, nikako da se kompletira-
mo. Eto, sad je Brki}u povre|en
nos i nalazi se na oporavku.
Sigurno je da ekipi nedostaje
jedan pravi, iskusni plejmejker.
Ipak, pitawe je {ta }e biti, jer
prvo moramo da isplatimo qude
koji su igrali prethodna tri-~e-
tiri meseca. A oni koje ja ho}u su
skupi i zauzeti. Vide}emo...
Jesu li jo{ uvek aktuelni pro-
blemi sa novcem. Nije mnogo
pro{lo otkako ste podnosili
ostavku zbog praznog klupskog
ra~una.
Da, da… Ipak, ja sam ~ovek koji
veruje gradona~elniku. Prepo-
znao je pri~u i lako smo se dogo-
vorili. Znam da je situacija
te{ka, mnogi radnici ne prima-
ju ni{ta.
Ba{ usled postignut dogovora,
iako su se pojavqivale raznora-
zne ponude, ostali smo na okupu.
Igra~i zbog mene, ja zbog wih.
A ostavku sam dao jer sam pro-
fesionalac, a imam neko ime i
prezime u ovom sportu, 20 godina
igra~kog i isto toliko trenerskog
iskustva, pa je za mene poni`ewe
da igra~ ode iz kluba zbog neis-
pla}enih obaveza, a ja da ostanem.
Nisam ja bitan, bitan je kolektiv.
Ako neko ho}e ko{arku, ako ho}e
~ak i Evropu, to mora i da plati.
[ta treba da se uradi da bi se
obezbedio opstanak?
Mi smo 80 posto zavr{ili bri-
ge na „Jadranu“, nedostaju jo{ dve
pobede. Moramo dobiti Bosnu i
[iroki kod ku}e, ali nikako se
a borba bespo{tedna. Pru`i}e-
mo maksimum, pa uz „vru}u“ at-
mosferu kod nas, o~ekujem da
napravimo rezultat. Ako za NLB
ostane ~etiri mesta, mislim da
mo`emo da pro|emo. Ukoliko ne,
idemo na vajld kart, a adut su nam
navija~i i puna hala, jer gospoda
iz lige to vole i cene.
Da li ste se mo`da pokajali
{to ste do{li ba{ u Kraguje-
vac? Komentari qudi iz spor-
ta o prelasku ekipe su razli-
~iti.
Ne slu{am mnogo ~ar{ijske a-
brove i ne zanimaju me. Mi ne i-
demo nigde. Imao sam ponude iz
Rusije, no ostao sam i osta}u ov-
de, jer je dogovor na ~etiri godi-
ne. Meni karakter ne dozvoqava
da se pona{am druga~ije.
Sa du`nim po{tovawem, moram
da ka`em da narod voli fudbal i
ko{arku. Odbojka igra Ligu {am-
piona, ali gledalaca je sve mawe
i mawe, publika je to izgustira-
la. Ponudio sam veliku pri~u, ov-
de dolaze velike ekipe, a ja sam
do{ao ne zbog para, ve} da ne{to
stvorim. Ose}am obavezu, ro|eni
sam Kragujev~anin, da dam ovom
gradu.
Neki na{i biv{i igra~i nisu
razumeli pri~u, jer o~igledno
nisu videli sebe u woj. Ali, ne
treba da imaju problema, uvek ka-
`em da za wih ima mesta i da su
dobrodo{li, ali je fakat da godi-
nama nisu u{li u elitu, i ja tu
nisam kriv. Sada smo presko~ili
sve i do{li do vrha, radimo e-
vropski, ja sam se kroz svoju kar-
ijeru dokazao i mislim da je to
pravi put.
Da li }e Radni~ki biti tim za
respekt?
Za{to da ne, pa ja sam tu. Veru-
jem u ekipu, u sebe, u ovaj grad i
gradona~elnika. Verujem u ovu
publiku koja je izuzetna. Qudi na-
vijaju srcem, atmosfera je zapa-
wuju}a. Zbog wih i na{e dece se
ovo sve i radi.
Na kraju, jeste li se pokajali
zbog dolaska u Kragujevac?
Nikako. Ovo je srce [umadije
i ovde treba da se igra vrhunska
ko{arka. Dosta je bilo „beograd-
ske lige“. Novi Sad je davao veli-
ke pare, ali zbog mentaliteta nije
uspeo, a znam da }emo ovde, sa
mnogo mawim buxetom, imati do-
bre rezultate.
^ovek sam koji se ne okre}e iza
sebe, uvek idem napred, gledam
ne{to da napravim i mogu da od-
em samo uzdignuta ~ela.

KO[ARKA[I KG STUDENTA UK HITAJU KA

PRVOJ “B” LIGI

Zlatna jesen
DA se ko{arka u Kragujevcu posle dugogodi{weg sna budi, pored ve} svima poz-
natog NLB buma, ali i ulaska `enske ekipe u Prvu ligu, dokazuje i odli~na sezo-
na Ko{arka{kog kluba KG Student UK. Osnovan pre dve godine, kada su ga ~inili
iskqu~ivo igra~i, studenti ovda{weg Univeziteta, napravio je pravi bum. Do{ao
je do Prve srpske lige, a u aktuelnoj polusezoni zauzeo je prvo mesto u zapadnoj
grupi. Skor je odli~an, 12 pobeda i jedan poraz, i to neo~ekivan, od sasvim prose~-
ne ekipe Po`arevca.
- Pre po~etka prvenstva pri`eqkivali smo borbu za prvo mesto, {to se, tokom
takmi~ewa, pokazalo kao realnost. Momci su obavili odli~an posao, tako da smo
bili najboqi tokom celog jeseweg dela. U tome su uveliko pomogle i leto{we pri-
preme na Zlatiboru, koje su brzo dale rezultat.
Kao i svi klubovi imamo odre|enih finansijskih problema, no snalazimo se.
U ekipi su sve sami Kragujev~ani, dakle autohtoni smo. Tokom zimske pauze ne}e-
mo dovoditi poja~awa jer smo ve} tokom prvog dela ispunili bonus, mada imamo
jo{ igra~a iz na{eg grada koji bi `eleli i mogli da igraju.
Va`no je da nas na prole}e o~ekuje lak{i raspored. Najve}i konkurent, Slobo-
da iz U`ica, dolazi nam ve} u tre}em kolu, pa se nadamo da }emo tada prelomiti
prvenstvo i potom mirno u}i u Prvu B ligu - re~i su predsednika Nenada Tanasi-
jevi}a.
Prvenstvena pauza traje do 23. januara, a prvi me~ na{i ko{arka{i igraju na “STUDENTIMA” SVE DESETKE
svom terenu sa Zlatarom iz Nove Varo{i.
M. M.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 7. јануар 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 27
СПОРТ
BADMINTONA[I (levo)
I IGRA^I AMERI^KOG FUDBALA
SPOJILI LEPO I KORISNO

SPORT U SLU@BI HUMANOSTI
Apel Gavranova...
U CIQU da pomognu trogodi{wem Kragujev~aninu Laza-
ru Marinkovi}u, kome je neophodno 25 hiqada evra za od-
lazak na operaciju o~iju u Kinu, ~lanovi Badminton kluba
Ravens KG, u saradwi sa Udru`ewem sekretarica i sekre-
tara grada Kragujevca, u holu Druge kragujeva~ke Gimnazi-
je organizovali su humanitarni rekreativni turnir pod
nazivom “Za Lazin boqi pogled na svet”. Okupqeni rekre-
ativci takmi~ili su se u kategoriji dublova po principu
svako sa svakim, posle ~ega su ~lanovi Ravensa KG sa wima
odigrali i nekoliko revijalnih singl me~eva.
Istovremeno, svim qudima dobre voqe upu}en je apel da
se pridru`e ovom humanom doga|aju, i shodno mogu}nosti-
ma pomognu malom Lazi. Uplate se mogu izvr{iti na `iro
ra~un - Banka intesa 160-253-93 sa pozivom na broj 53-102-
882/8.
S. M. S.
...ali i Veprova
KRAGUJEVA^KI Divqi Veprovi u~estvovali su u orga-
nizaciji humanitarne akcije namewenoj deci bez rodi-
teqskog starawa. Istom prilikom Savez ameri~kog fudba-
la Srbije dodelio je tradicionalna priznawa najboqim
sportistima i trenerima u 2009. godini.
U sve~anoj Sali prve kragujeva~ke gimnazije, dva dana
pred do~ek Nove godine, agencija AP Models u saradwi sa
ovda{wim klubom ameri~kog fudbala priredila je huma-
nitarnu modnu reviju i koktel u ciqu pru`awa pomo}i
{ti}enicima Doma za decu bez roditeqskog starawa “Mla-
dost”. Veliki broj posetilaca imao je priliku da u`iva u
modelima koje su predstavili ~lanovi Udru`ewa maneke-
na Kragujevca, a u raznovrsnom programu su nastupili i
drugi talentovani izvo|a~i, nakon ~ega su deci uru~eni
novogodi{wi paketi}i.
Prisutan sve~anosti bio je i Vladan Lap~evi}, predsed-
nik Saveza ameri~kog fudbala Srbije - SAFS, koji je na-
glasio da su “Veprovi” perjanica srpskog ameri~kog fud-
bala, a potom uru~io priznawa najboqima za pro{lu sezo-
nu, izabranih od strane glavnih trenera Nacionalne lige
Srbije - NLS. Me|u nagra|enima na{la su se i dvojica
Kragujev~ana. Raningbek Aleksandar Risti} dobio je ~ak
dva priznawa, prvo kao najkorisniji igra~ NLS-a, i drugo
za najkorisnijeg igra~a u napadu ekipe. I najboqeg trene-
ra u NLS imamo mi, a to je glavni trener na{eg tima Vla-
dimir Lazi}. V. U. K.

FUTSAL {wu javnost uo~i nastavka prvenstva Futsal lige

ODBOJKA
U redu [panci,
pa Poqaci
UTAKMICE Radni~kog u Ligi {ampiona starog kontinenta re|aju
se kao na traci. Posle susreta na Badwe ve~e sa {panskom ekipom Kai
Teruel, {ampion Srbije ve} 13. januara jo{ jednom igra na doma}em
terenu. Gost je prvi favorit grupe „D“, poqski Prvak SKRA Belhatov,
tim sastavqen od trojice poqskih i reprezentativaca [panije i Fran-
cuske.
I ovaj duel se igra u sredu, od 18 sati, u hali „Jezero“, a u drugom su-
sretu petog, pretposledweg kola, Kai Teruel u [paniji do~ekuje bel-
gijski KNAK Roselar.
M. M.
Ekonomac je
Srbija
U POSLEDWIH pet nastupa reprezentacija Sr-
bije zabele`ila je isto toliko pobeda. Savladane
su selekcije Makedonije, Belgije i Belorusije, u
utakmicama u kojima su u dresu “orlova” domini-
rali igra~a Ekonomca. Od 20 postignutih pogoda-
ka 16 su postigli ~lanovi kragujeva~kih „stude-
nata“, Koci} i Raki} po {est, Raj~evi} tri, a ka-
piten Bojovi} jedan gol.
Uspe{an nastup na{ih fudbalera raduje ovda-
RUKOMET FUDBAL
Stigao
pivot, bek ^apqi} u glavnoj
Srbije, ali jo{ vi{e saveznog selektora pred E-
vropsko prvenstvo u Ma|arskoj, koje po~iwe 19. ja-
nuara. S. M. S.
Povratak Dragan~eta
Veliki talenat, reprezentativac i igra~ koji
predstavqa budu}nost srpskog malog fudbala, Dr-
agan \or|evi}, posle dve godine pauze zbog povre-
de na jednoj trening utakmice, uo~i po~etka pro-
{logodi{we sezone, vra}a se u tim Ekonomca.
Polusezonu, u dogovoru sa stru~nim rukovodst-
vom, odigrao je u ekipi Koske iz Vrwa~ke Bawe, a
sada }e, s obzirom da je na spisku igra~a kraguje-
va~kih „studenata“, u strahovitoj konkurenciji
poku{ati da izbori status prvotimca.
S. M. S.

Nastavqa se Kadeti pro{li

i liga
KRATKA zimska prvenstvena
pauza je na izmaku, a ve} za vi-
kend, utakmicama 12. kola, sledi
nastavak. Radni~ki Kredi banka
ide na noge Mladom radniku u
Po`arevac, a sastaju se jo{ i
Spartak - Crvena zvezda, Vojvodi-
na - Smederevo i Partizan - Rib-
nica.
Do kraja liga{kog dela prven-
stva, ukqu~uju}i navedeno, ostala
su jo{ tri kola. [ampion se na-
lazi na drugom mestu na tabeli,
sa tri boda zaostatka za Crvenom
zvezdom. M. M.
KO[ARKA
Za opstanak
se tra`i
DA bi ostvario zacrtani plan,
daqe plasman u evropsko takmi~ewe, Ru-
KOLO pre kraja regionalnog
dela takmi~ewa kadeti Odbojka-
kometni klub Radni~ki, kako je i
red, mora da preduzme sve neophod-
ne mere, a najva`nija je, svakako,
{kog kluba Radni~kog Kredi ban- kvalitetan igra~ki kadar. Zato su
ke osvojili su prvo mesto na ta-
se uporno tra`ile procewene pop-
beli i obezbedili plasman u da- une na mestima beka i pivota.
qe takmi~ewe. U posledwem sus-
Prvi je na godinu i po dana ug-
retu, bez rezultatskog zna~aja, ml- ovor potpisao Milo{ Mili}, u je-
a|ani Kragujev~ani sastaju se sa
sewoj polusezoni na crti Vrbasa, a
Jagodinom. nekada Jugovi}a, odnosno Vojvodi-
Takmi~ewe }e se nastaviti na
ne. U toku su pregovori i sa jednim
prole}e, kada }e “crveni” morati od „puca~a” sa spoqnih pozicija,
da dobiju jedan bara`ni me~ i ti- ~iji se dolazak o~ekuje do 11. janu-
me steknu pravo nastupa na zavr- ara, kada Kragujev~ani po~iwu pr-
{nom turniru nacionalnog prve- ipreme za prole}ni deo Super li-
nstva. ge, mada prelazni rok traje sve do
M. M. 28. februara. V. U. K.
ma 15. kola. Radni~ki je za sada ostvario sasvim
solidan, gotovo polovi~an skor, zabele`iv{i {e-
st pobeda i dva poraza vi{e. Ciq je svakako opsta-
nak u ovom rangu, a u wegovo postizawe kragujeva~-
ki sastav kre}e sa nezgodnog gostovawa u Zadru,
protiv ekipe koju je u svom „Jezeru“ nadigrao u fi-
ni{u.
ulozi
NAJAVQIVALI su ~elnici Rad-
ni~kog [umadije 1923 da }e, ako se
ne bude i{lo na re{ewe van kluba,
prvi trener ekipe postati Vlado
^apqi}, dosada{wi ~lan stru~nog
{taba „crvenih”. Podse}amo, otka-
ko je Slobodan Doganxi}, pre vi{e
od mesec dana, napustio kormilo
tima, najzna~ajnije pitawe bilo je
ko }e zasesti na wegovo mesto. Eto,
Upravni odbor je doneo jednoglasnu
odluku da to, ipak, bude ^apqi}, i u
ruke mu stavio „vru} krompir” - o-
^APQI]U TE[KO DA NEKO
bavezu da Kragujev~ane odvede do
MO@E DA POZAVIDI
Prve lige.
Da li je to i realno, s obzirom na neskrivene ambicije u`i~ke Slo-
bode, za koju se tvrdi da ima i podr{ku „odozgo”, da ona bude ta koja }e
prese}i vrpcu na kraju prvenstva, veliko je pitawe. Ipak, daleko je va-
`nije da ^apqi} veruje u takav ishod, najaviv{i da }e se tim poja~ati
igra~ima kvalitetnijim od dosada{wih.
Pripreme po~iwu 10. januara, a prole}ni deo takmi~ewa dva mese-
ca kasnije. Tada }e nam se, uostalom, i samo kazati gde smo i na ~emu
smo.
V. U. K.
Vjetrovi} samo
odmahnuo
mestu, pa su im se, uz o~igledno o-
dobravawe Vjetrovi}a, putevi
razi{li.

iz Jazina
REGIONALNA NLB ili popularno Jadranska
Sastaju se jo{: Crvena zvezda - FMP, Budu}nost
- Zagreb, Bosna - Olimpija, Hemofarm - Cedevita,
Helios - [iroki i Cibona - Partizan.
liga, nastavqa se, posle prazni~ne pauze, me~evi- M. M.
DOSADA[WI sportski direk-
tor kragujeva~kog srpskoliga{a,
vi{e nije na toj funkciji. U klu-
Jedni tvrde da je do{lo do raz-
lika u koncepciji rukovo|ewa
klubom, drugi da su u pitawu
rezultati rada, a tre}i... tre}i
bu su procenili da im u ovom ran-
}ute.
gu nije neophodan ~ovek na takvom V. U. K.
28 КРАГУЈЕВАЧКЕ
ATLETIKA
Po ve} ustaqenoj tradiciji,
sportski savezi svake godine su-
miraju rezultate i progla{avaju
najboqe pojedince i ekipe. Isto je
uradio i Atletski, koji je za na-
jboqu seniorsku takmi~arku u
2009. proglasio ~lanicu Radni~-
kog Biqanu Topi}.
Nema dileme da je troskoka{i-
ca „crvenih” ovo priznawe dobila
sasvim zaslu`eno. U sezoni za na-
ma bila je ~etvrta na Prvenstvu
Evrope u dvorani i otvorenom Sv-
etskom prvenstvu, dok joj je u fi-
nalu Zlatne lige pripalo srebrno
odli~je.
BICIKLIZAM
Takmi~ari Biciklisti~kog
kluba Radni~ki nastavili su sa
priprema za novu sezonu ve} 1. ja-
nuara, a za vikend, pored {uma-
ri~kog jezera, odr`an je i prvi
test trening. Zavidnu formu po-
kazali su kragujeva~ki as Zoran
@ivkovi}, mla|i senior Stefan
Paunovi} i junior Luka Nikoli},
koji }e se pojaviti 24. januara u
Kraqevu na prvenstvu Srbije u ci-
klo krosu.
Ina~e, mauntin bajkeri Bojan
\ur|i}, aktuelni prvak dr`ave i
Predrag Proki}, nalaze se na pri-
prema na Crnogorskom primorju,
uo~i planiranih reprezentativ-
nih takmi~ewa.
STONI TENIS
Registraciona komisija Prve
lige registrovala je me~ posledweg
kola jeseweg dela prvenstva Borac
- Mladost, koji je trebalo da se o-
dr`i u ^a~ku, rezultatom 6:0 za
doma}ina, zbog nedolaska gostuju-
}e ekipe. Uz to, Zemunci su ka`-
weni oduzimawem jednog boda.
Ovakav ishod najvi{e je i{ao
na ruku kragujeva~kom Faksu, koji
i daqe zauzima drugo mesto na ta-
beli, ali sada sa {est bodova pre-
dnosti ispred Borca i ~ak sedam
vi{e od Mladosti.
PLIVAWE
Novosadskim mitingom okon-
~ana su pliva~ka takmi~ewa u
2009. godini. A vikend pred praz-
nike ulep{ale su dve Kragujev~an-
ke, Ksenija Jovanovi} i Iva Rada-
kovi}, ~lanice Pliva~kog kluba
Foka, osvojiv{i dve medaqe.
Desetogodi{wa Jovanovi}eva u
svojoj konkurenciji, na 100 meta-
ra le|nim stilom, stigla je do
zlatnog odli~ja, dok se klupska
drugarica Iva, preplivav{i du-
plo kra}u stazu slobodnim sti-
lom, okitila bronzanim odli~-
jem.
RVAWE
Rva~ki savez Srbije doneo je
takmi~arski kalendar za 2010.
godinu, u kome su usagla{eni datu-
mi svih takmi~ewa.
Ono {to najvi{e intreresuje
kragujeva~ku javnost jeste da }e
Radni~ki u~estvovati u ekipnom
prvenstvu u rvawu gr~ko-rimskim
stilom, koje po~iwe prvim kolom
2. oktobra, a zavr{ava se plej-of
om 27. novembra. Predvi|en je i-
sti sistem kao lane, liga{ki je-
dnokru`ni, sa ~etiri najboqe ek-
ipe u jednodnevnom nadmetawu za
titulu.
SKIJAWE
Za novogodi{we praznike naj-
boqa kragujeva~ka smu~arka i ~l-
an dr`avne reprezentacije Neve-
na Igwatovi} odredila je sebi od-
mor, tako da u posledwe dve nedeqe
nije nastupala.
U me|uvremenu, Svetska skija-
{ka federacija objavila je novu
listu takmi~ara po disciplina-
ma. Na woj je Nevena popravila
plasmane u slalomu, posle 380. sa-
da je na 370. mestu, u supervele-
slalomu je sa 328. si{la na 313.
poziciju, a u superkombinaciji je
387., za ~ak 109 mesta boqe pla-
sirana nego do sada. U spustu je za-
dr`ala je 317. poziciju, dok je po-
kvarila samo plasman u velesla-
lomu, si{av{i sa 372. na 391. me-
sto.
Четвртак, 7. јануар 2010. www.kragujevacke.rs
СПОРТ
KO[ARKA ODBOJKA (@)
Dvojica ve}
Opstanak, oti{la Meta - mini liga
ZIMSKA pauza, kao ni jesewi
USPE[NO zavr{eni prvi deo ovogodi{we prvoliga{ke sezone od-
pre svega deo prvenstva, nije kragujeva~kom
~lanu Ko{arka{ke lige Srbije
bojka{ice Radni~kog proslavile su tokom praznika, a ve} od vikenda
kre}u u nastavak prvenstva. Drugo mesto na tabeli solidan je uspeh, o-
KRAGUJEVA^KO “ko{arka{- doneo ni{ta povoqno.
ko obdani{te”, gurnuto u vatru stvaren uglavnom dobrim igrama u smiraj godine.
Klub su napustili dvojica i- - Liga je protekla onako kako smo o~ekivali. Izdvojila se jedna eki-
prvoliga{kih borbi, nije se gra~a, krilni centar Dejan Mi-
proslavilo. Te{ko je bilo i o- pa, beogradski Radni~ki, koji odska~e i po organizaciji i po na~inu
ki} i bek Nikola Vasojevi}. Oni rada, dok sve ostale, izuzimaju}i Puteve i [umadiju, konkuri{u za vrh
~ekivati da }e u konkurenciji
su imali otvorene ugovore, {to su tabele. Prvenstvo je bilo i bi}e izjedna~eno do kraja. Mi smo zavr{i-
kakva jeste, a sa kvalitetom koji
iskoristili i oti{li iz tabora li na drugom mestu, mada na po~etku o~ekivawa nisu bila takva. U{li
poseduje, igrati zna~ajniju ulo-
gu, ali skor od samo jednog tri- “crvenih”. smo u dobar ritam u drugom delu i iskoristili kvalitetne igre.
jumfa u 12 utakmica, bez osvo- M. M. Ambicije su nam da zavr{imo liga{ki deo na poziciji od drugog do
jenih bodova na doma}em terenu, ~etvrtog mesta, koje garantuje mini ligu za prvaka. Devojkama ne nedo-
nikoga ne mo`e da ostavi ravnodu{nim. Prole}e }e tako, sude}i po staje elana i voqe, radimo punom parom, pa }emo poku{ati da se kva-
dosada{wim partijama, biti krajwe neizvesno. litetom pribli`imo lideru. Slede dva te{ka gostovawa, Jedinstvu i
- Mi smo se opredelili da ovaj tim bude prate}i onom „glavnom“ Ra- Novom Sadu, i ona mogu da opredele daqi tok, ali ne predajemo se ni u
dni~kom i {koluje igra~e. Nismo se ipak nadali da }e biti ovako lo{e, slu~aju negativnog rezultatskog ishoda - ka`e trener Milovan Turni}.
situacija je te{ka u finansijskom i svakom drugom pogledu. Nemamo ter- Utakmice 12. kola igraju se u subotu i nedequ, a Radni~ki gostuje Je-
mina u hali kod Parka, koja se uz to ne greje i ne mo`e se, naravno, radi- dinstvu u Staroj Pazovi. Ostali parovi su: Kolubara - Novi Sad, Voj-
ti normalno. To se sve vidi na igri i rezultati su takvi kakvi su. Rekoh vodina - Putevi, Radni~ki (Bg) - Lazarevac i [umadija - Vizura Super
da je osnovni ciq da ovaj klub iznedri naslednike prvom, a ukoliko to ni- nova.
je mogu}e sa postoje}im kadrom, do}i }e neki drugi. M. M.
Nema spora da smo lo{e odigrali polusezonu, naro~ito zavr{nicu
prvog dela. Neki zna~ajan rezultat od igra~a nismo tra`ili, ali pri- Radni~kog, Kraguja i turnir“, koji je oku-
kazano pona{awe na terenu, naro~ito kod ku}e, vi{e ne}e biti dozvo-
Kre}e Sme~a 5. pio 12 ekipa iz gra-
qeno - tvrdi predsednik kluba Du{ko Milovanovi}. podmladak M. M. da, ali i cele Srbije.
Ve} za sutra zakazan je nastavak prvenstva. Radni~ki KG 06 prvu utak- U konkurenciji su bi-
PREDSTOJE]EG
micu u ovoj godini igra sa Ergonomom u Ni{u. Ostale parove ~ine: No- le devoj~ice kadet-
vi Sad - Mega Vizura, Borac - Sloga, Radni~ki Basket - OKK Beograd, vikenda po~iwe liga-
Napredak - Tami{, Metalac - Proleter i Ma{inac - Vojvodina. M. M. {ki deo takmi~ewa u Tradicija skog uzrasta.
pionirskom prven- Utakmice su odr-
stvu Srbije za devoj-
nastavqena `ane u salama kragu-
kmicu sa ekipom Vojvodine odi-
Vojvo|anke grale ranije, pre desetak dana, i
izgubile je sa 64:71.
~ice u Me|uokru`-
nom regionu Kraguje-
TEKU]I praznici
vreme je kada odbojka-
jeva~kih osnovnih
{kola od 3. do 5. janu-
{ki kragujeva~ki pr- ara, a pobednicima
opet u plusu Kragujev~anke tako na scenu st-
upaju tek 16. januara, kada goste je-
vac.
U~estvuje osam eki- egaoci rade punom su dodeqena prizna-
IAKO se prvenstvo Prve A lige dini nepora`eni tim {ampiona- pa iz [umadije i Po- parom. Tako je i ove wa i vredne nagra-
nastavqa za vikend, to ne va`i i ta, beogradski Partizan. moravqa, a na{ grad godine odr`an tradi- de.
za na{e ko{arka{ice, koje su uta- V. U. K. predstavqaju sastavi cionalni „Bo`i}ni M. M.
awa i htewa za napredak kroz fud-
PARTIZAN BA[ K’O PRAVI balsku piramidu - konstatuje pr-
vi ~ovek Cerov~ana.
U drugoliga{kom karavanu naj-
uspe{niji su bili Vinogradi.
Ekipa je osvojila prvo mesto, po-
kazala najvi{e na terenu i zas-
lu`eno nosi jesewi „lovorov ve-
nac“.
- Moram s ponosom re}i da ra-
dim u izuzetno organizovanoj sre-
dini, pa tako rezultati ne izos-
taju. Pokazali smo najvi{e u po-
lusezoni, a namere su nam i daqe
pobedni~ke. Poku{a}emo, nadam
se i uspeti, da se plasiramo u
gradsku elitu, tamo provedemo se-
zonu prilago|avawa, pa ve} u na-
rednoj krenemo u Zonu.
Klub ima kvaliteta, sasvim pr-
istojnu finansijsku situaciju,
potpomognutu nekolicinom ovda-
{wih prijateqa. Kako nemamo ve-
}ih problema, nikako ne}u dozvo-
liti da razo~aramo navija~e, up-
FUDBALSKA „bubamara“ na te- ravu i simpatizere kluba. Oz-bi-
renima grada Kragujevca i oko-
JESEWI SALDO U GRADSKIM LIGAMA qnost se vidi i u radu sa mla- di-
line usnula je zimski san. Jesewa ma. Kao retko koji klub u gradu
polusezona u gradskim ligama je
zavr{ena, najboqima ostaje da na
prole}e potvrde svoje uspehe, a
Cerov~ani prvi pik imamo blizu 100 dece svrstanih u
vi{e selekcija, {to garantuje le-
pu budu}nost - ka`e trener Vino-
ostalima da poku{aju da poprave grada Svetislav Tanasijevi}.
Пише Милутин Марковић
utisak. Ove godine, po prvi put, Najni`i rang obele`ila je bo-
klubovi sa na{e teritorije pode- qno kuca na vrata vi{eg ranga. U tet takmi~ewa. Imamo nekih os- rba Seqaka iz Cvetojevca i Kori-
qeni su u tri lige, {to se, kako foto fini{u do jesewih po~asti am-devet sezona zona{kog statusa, }ana. U posledwem kolu Seqak je
sada stvari stoje, pokazalo kao bo- stigli su ispred konkurenata iz pa je, smatram, do{lo vreme da ga uspeo da anulira razliku i zauz-
qe re{ewe od dosada{weg nadme- Kr~mara i Grbica. Bod prednosti povratimo. U prvenstvo smo u{li me lidersku poziciju sa bodom
prednosti.
tawa u dva ranga. svakako nije kapitalna, ali je za- sa ambicijama da iskoristimo
Elitu predvodi Partizan iz liha koja ih odvaja od konkure- {ansu, ukoliko se uka`e. Nikako - Skor u prvom delu takmi~ewa
Cerovca. Ekipa koja je pre dve se- nata. ne}emo biti klub koji igra samo veoma je dobar, jer smo ubele`ili
zone, osvajawem prvog mesta, ste- - Partizan postoji od 1943. go- da bi igrao, dakle bori}emo se da samo jedan nere{en ishod i po-
kla zona{ki status, pa ga prepu- dine, uglavnom u ligama Kragu- budemo najboqi. Uslovi su nam raz, {to smatram uspehom. Ipak,
stila Erdogliji, ovoga puta ozbi- jevca i nije prekidao kontinui- sasvim dobri. Imamo pokrivene tek pola posla je zavr{eno. Raduje
tribine za 200 gledalaca sa ten- me ~iwenica da ve}inu igra~a
dencijom pro{irewa, neophodna ~ine deca iz na{eg mesta, pa se
logistika postoji, a i igra~ki mo`emo pohvaliti da smo pravi
kadar je solidan - ka`e predsed- predstavnici Cvetojevca.
nik Zoran Bo`inovi} i nastav- Imamo dobar sastav, za vreme
qa: zimskog prelaznog roka poja~a}e-
- Cerovac je malo selo, tako da mo se sa ~etvoricom igra~a iz
nemamo mogu}nosti da igraju sa- novomilanova~kog Borca, ~ime se
mo na{a deca. Zato }emo se na garantuje ozbiqna borba za ulazak
u Drugu gradsku ligu, {to je pre-
zimu poja~ati sa jo{ nekim fud-
balerima, a dobar stru~ni rad ga- vashodni ciq u ovoj takmi~arskoj
rantuje ime na{eg trenera, Mio- sezoni - smatra predsednik kluba
drag Radojkovi} - Bamba. Nikako Bo`idar Trifunovi}.
ne smemo zaboraviti ni dugogodi- Dakle, po najava trenutno na-
{we uspe{no vo|ewe ekipe od jboqih, sledi zanimqivo i atrak-
VINOGRADI IMAJU I PODMLADAK OD STOTINAK ^LANOVA strane Neboj{e Le{waka. tivno prole}e na terenima kra-
Sve u svemu, imamo uslova, zn- gujeva~kih liga{a.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 7. јануар 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 29
Огласи и читуље
AGENCIJA ZA PROMET NEKRETNINA "MILI]EVI]"
ul. dr Zorana \in|i}a br.21, 34000 Kragujevac
iz Stare pazove
Tel: 034 301 680 tel-faks: 034 333 854 raspisuje
milicevic8@yahoo.com
STANOVI Bubaw 49 m2, IV, cg ......................................................40.000 PLACEVI
Centar 24 m2, II sprat, gas ..........................................27.000 Mala vaga 48 m2, priz, gas, nov ..................................48.000 Va{ari{te – 3,2 ari
Centar 62 m2, I sprat, cg..............................................63.000
Erdoglija 37 m2, priz., cg............................................37.000
Bresnica 53 m2, III sp, cg..............................................55.000
Erdoglija 52 m2, I, cg ...................................................50.000
Petrovac – 20 ari
Drenovac - 72 ari
HIT PO NUD A KONKURS
Erdoglija 35 m2, III sp, lift, cg..................................37.000
Bubaw 18m2, V sp, gas ..................................................21.200
Aerodrom 49 m2, I sp, cg...............................................45.000 Centar 34 m2, III sp, gas................................................40.000
Mar{i} – 6,28 ari
Divostin – 40 ari
za prijem u radni odnos
Zvezda 38 m2, V sp, cg .................................................27.000 Centar 33 m2, VI sp, cg, nov.........................................34.000 [umarice – 10 ari
M. vaga 56 m2, I sp, cg ...................................................47.000 Erdoglija 33 m2, III sp, gas ...........................................26.500 Belo{evac – 7 ari
Centar 38 m2, IV sp, ta ................................................35.000 Bubaw 57 m2, priz., cg..................................................55.000 [umarice – 8,15 ari
Bubaw 52 m2, III sp, cg...................................................54.000 - referent prodaje crne meta-
M. vaga 26 m2, V sp, lift, cg .....................................28.000 Bubaw 40 m2, V sp, ta...................................................33.000
Mar{i} – 6+7,5 ari
POVOQNO!!!
C. Radionica 48,5 m2, V sp, lift, cg ........42.000 (dogovor) Cerovac – 10 ari lurgije i obojenih metala
Centar 52 m2, IX sp, lift, cg ......................................52.000
[umarice – 11,2 ara Шумарице, 170m ,+ 5a,......85.000 E
Aerodrom 47 m2, VIII sp, lift, cg..................................42.000 [umarice – 20 ari 2
Bubaw, 31 m2, VII sp, lift, cg .....................................33.000 KU]E - dipl. ing. metalurgije ili
Aerodrom 77 m2, V sp, lift, cg, o~uvan.....................62.000
Centar 44m2, IV sp,cg...................................................38.000 Kori}ani 200 m2, 22 ari .............................................40.000
Aerodrum 38 m2, IV sp, cg ............................................33.000 Opornica 180 m2, 20 ari ............................................50.000 ma{instva
C. radionica 34,5 m2, I sp, cg, ....................................33.000 Botuwe 32 m2, 40 ari ..................................................10.000
Erdoglija 34m2, V sp, cg ..............................................30.000 Dragobra}a 150 m2, 15 ari .........................................45.000 - po`eqno radno iskustvo
Bubaw 48 m2, II sp, ta ..................................................42.000 Centar 45 m2, 3,43 a ....................................................60.000
C. radionica 55,45 m2, IV sp, lift, cg.......................47.000 Centar 62 m2, 1,7 a ......................................................55.000
Centar 74,6m2, III, cg ....................................................75.000 Erdoglija 74 m2, 1,78 a ...............................................55.000 - dva izvr{ioca
Bagremar 39m2, III sp, gas.............................................26.500 Centar 50 m2, 3 a, .......................................................37.000
Bubaw 44 m2, II sp, cg,...................................................43.000 Centar 52 m2, 1,62 ara ...............................................60.000 Prijave sa potrebnom doku-
Zvezda 28,8 m2 , priz., ta ............................................26.000 Jabu~ar, Petrovac 150 m2, 8 a....................................65.000
Erdoglija 38 m2, II sp, gas ............................................38.000 Mala vaga 80 m2 + 1,5 ari ..........................................32.000 mentacijom (CV) na adresu:
Aerodrum 44,95 m2 , IV sp, cg,......................................37.000 Pivara 85m2, 3,53 a .....................................................60.000
Aerodrom 78 m2 , VII sp, lift, cg .............62.000 (dogovor) Bresnica 200 m2, 4,2 ara ............................................70.000 marijana@ metal-centar.rs
Bubaw 80 m2 , V sp, lift, cg ................93.000, novogradwa Va{ari{te 44 m2, 3,2 ara . .........................................35.000
Centar 48 m2 , II sp, cg .................................................50.000 Bagremar 60 m2, 2 a .....................................................26.000
Aerodrom 48 m2 , I sp, cg, ..............................................40.000 Belo{evac 100 m2, 5 ari............................................21.000
Vinogradi 37 m2, 18 ari.............................36.000 (do puta)
Aerodrum 60,26 m2, priz, cg ........................................53.000 Stanovo, 90 m2 + 5 ari ...............................................33.000 Sve bli`e informacije mo-
Centar 38,5 m2, VI sp, cg, nov......................................40.000 Pivara 60 m2, 2 ara ....................................................48.000
Zvezda 34 m2, III sp, cg..................................................25.000 Gro{nica-]ava 124 m2, 5 ari ....................................40.000 gu se dobiti putem tele-
C. Radionic 45 m2, priz., cg, ukwi`en ......................39.000 Gro{nica-]ava 35 m2, 8 a ...........................................20.000
Centar 38,76 m2, III sp., cg ...........................................45.000 Centar 100 m2 + 2 ara ................................................52.000 fona od 7:00 do 16:00 sati:
Aerodrum 44 m2 I sp, cg ...............................................40.000
062-311-486, 063-356-333.
Radno vreme
od 8:00 do 17:00
subotom
NEKA VA[A NEKRETNINA CENTAR
PE[A^KA ZONA
od 8:00 do 14:00 OBI\E SVET ul. Branka Radi~evi}a br. 7
Usluge
WWW.NEKRETNINEBRKOVIC.COM
KRAGUJEVAC, ul. dr. Zorana \in|i}a 24,
LOKALI ZA IZDAVANJE
ILI PRODAJU
Mali oglasi
Tel/Fax 034/330-518, 034/338-456 38 kvm, 65 kvm
MATEMATIKA, mehanika, fi-
PRODAJA STANOVA 69 m2, 1. sp, cg ...............61.000 AERODROM Izdavawe zika – svi uzrasti. ^asovi u toku
53 m2, 2. sp, cg ...............56.000 66,5 m2, 2. sp, cg ............58.000
CENTAR CENTAR – VA[ARI[TE zimskog raspusta i pripremna na-
BAGREMAR 2
52 m , 1. sp, cg ...............48.000
60 m2, 3. sp, cg ...............61.500 44 m2, 1. sp, cg ...............40.000 stava za upis u Matemati~ku gim-
48 m2, priz., cg ................50.000 33 m2, priz, ta..................28.000 100+30 m2, 3,15 a.........155.000 IZDAJE se opremqen lokal po-
2
48 m , 3 sp, ta.................31.000 54 m2, 3. sp, cg ...............49.000 50 m2, zaj. dvor., uknj .....60.000 naziju (SM).
42 m2, 2. sp, gas .............50.000
60 m2, 3. sp, cg ...............57.500 vr{ine 12m2, prizemqe, sa tele-
48 m2, 5. sp, cg ...............44.000 PALILULE – C. RADIONICA 120 m2, 4,5° ..................300.000 Studenti (priprema kolokviju-
51 m2, 1. sp, cg, e.z. .......73.000 67,2 m2, 7. sp, cg ............57.000 fonom, grejawem, voda, sanita-
50m2, 4. sp., cg ...............40.000 49 m2, 1. sp, cg ...............45.000 120 m2, 2.83a................260.000
58,13 m2, priz, nov, gas ..77.000 rnim ~vorom i klima ure|ajem, u ma i januarski ispitni rok).
65 m2, 2. sp, ta................65.000 47 m2, 8. sp, cg ...............45.000 66,7 m2, 1. sp., cg ...........55.000 200 m2, 4,22a................150.000
32,34 m2, v.priz, cg, nam.38.700 50 m2, 4. sp, cg ...............48.000 48 m2, 12. sp, cg .............36.000 strogom centru,ulica Nikole Pa- Prijemni (sredwe i vi{e {ko-
64,7 m2, 5. sp, cg ............55.000 73,6 m2, 4. sp, cg ............71.500 ZVEZDA – STANOVO
45 m2, 1. sp, cg ...............50.000 le i fakulteti).
48 m2, 1. sp, cg ...............49.500 BUBANJ VA[ARI[TE 200 kvm, 6.9a ...............102.000
~i}a, soliter B, do predstavni-
46 m2, 3. sp, gas .............49.000 30 m2, 1. sp. ta................33.000 230 m2, 2,94 a.................72.000 {tva Ve~erwih novosti. Tele- fon: Maturski. Takmi~ewa.
52,78 m2, 1. sp., cg .........59.000 19 m2, 5. sp, gas .............22.800
58 m2, 1. sp., ta...............80.000
2
34 m , 4. sp. cg ...............33.000 2
35 m , 3. sp, ta................40.000 500 kvm, 4.8a ...............150.000 063-87-24-097, 061-19-32-147. Telefoni: 034 – 360-202, 063-
33 m2, 2. sp, cg ...............37.000 25+45 kvm, 2. sp, gas.....63.000
47 m2, 3. sp., cg ..............48.000 ERDOGLIJA 77-11-002, Arsi}.
69m2, priz., cg .................70.000 18,80 m2, 5. sp, ta...........22.000
M. VAGA – LJ. LIVADE
72 m2, 3. sp., cg, uknj. ....74.000 35,1 m2, 5. sp. ta.............34.000 100+25 m2, 2A ................82.000
37 m2, 4. sp. cg ...............38.000 72 m2, pr, cg ...................62.000 Posao
100 m2, 2. sp., cg, nov ....98.000 260 m2, 2.75a................225.000
47 m2, 3. sp, cg ...............49.000 26,35 m2, 5. sp. cg ..........28.000 62 m2, v.prizem., cg ........56.000
54 m2, 2 sp, cg ................59.000 300 m2, 2.5a..................300.000 LOKALI !!!
52 m2, 9. sp, cg ...............52.000 38 m2, 3. sp, ta................40.000
70 m2, 5. priz., gas ..........67.500 45 m2, 1. sp, cg ...............46.000 59,5 m2, 1 sp, cg .............60.000 POTREBNA devojka za rad u ka-
SU[ICA – AERODROM
75 m2, 3. sp, cg ...............75.000 50 m2, 4. sp, cg ...............50.000 70 m2, 9. sp, cg ...............63.000
ERDOGLIJA – KOLONIJA ZVEZDA – STANOVO 120 m2, 1. sp. ta..............82.000 180 m2, 2.4a....................85.000 ul. Luja Pastera - br. 15 fi}u, 15KM od Svilajnca, stan i
51 m2, 1. sp, cg ...............52.000 38 m2, 2. sp, cg ...............32.000 VELIKI PARK 250 m2, 7a.......................92.000 63,80m hrana obezbe|eni. Plata 250 evra. MARKETING
55,19 m2, 1. sp, cg ..........51.000 33,7 m2, 3. sp, cg ............28.000 22 m2, 1. sp, cg ...............26.000 VINOGRADI – D. BRDO ul. Luja Pastera - br. 16 Korektnost 100%.
55,6 m2, 5. sp, cg ............52.000
69 m2, 1. sp, cg ...............61.000
21 m2, pr, ta ....................17.000
29 m2, 3. sp, cg ...............28.000
96 m2, 1. sp, cg .............100.000
47,48 m2, 5. pr, gas.........48.000 130 kvm, 12a ..................41.000
47,16m
Telefoni: 012 - 349-681, 062 – 333-116
68 m2, 3. sp, cg ...............57.000 40 m2, 3. sp, cg ...............36.000 62 m2, 2. sp. gas .............65.000 163 kvm, 8a ....................86.000 444 – 802, Dragoje. 333-111

Dana 9. januara 2010. godine, u 11 sati, na Dana 31. decembra 2009. godine iznenada je preminula na{a Mojoj
Varo{kom grobqu dava}emo polugodi{wi po-
men

Milunka Kulunxi}
Milosavqevi} 1935 – 2009. Ro|i
Dragoslavi – Dragani
Sahrana je obavqena 4. januara na grobqu u Stanovu.
S ve~itom qubavqu i neizmernim bolom Tugujem za tobom.
Sa velikom tugom od we su se oprostili
Porodice: suprug Mihajlo, }erke Milica i Divna sa porodicama,
Milosavqevi} i Miliki} rodbina i prijateqi Tvoja Divna

Na{ dragi suprug i otac Mojoj najdra`oj Na{oj najdra`oj baki Posledwi pozdrav

Velibor Libe Damjanovi} Mami Milun~ici Baj~etu

(1938 - 2010.)
Upokojio se u subotu, 2. januara 2010. godine, u 72. godini `i-
vota. S neizmernim bolom
Sahrawen je u utorak, 5. januara, na Palilulskom grobqu u Kra- Posledwi pozdrav S qubaqu
gujevcu.
od unuka Jelene Ana i Tawa
Wegovi Jelica, Lela i Ratko Tvoja Milica i Maje i zeta Vlade sa porodicama
30 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 7. januar 2010. www.kragujevacke.rs
Програми
www.kragujevacke.rs Четвртак, 7. јануар 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 31
Огласи

СЕРВИСНИ ВОДИЧ