ISSN 1821-1550

Година I, Број 26 Излазе четвртком Цена 50 дин. www.kragujevacke.rs 5. новембар 2009. године
9 7 7 1 8 2 1 1 5 5 0 0 2

Уместо
УВОДНИК НА ПРАГУ ЕПИДЕМИЈЕ СВИЊСКОГ

панике
ГРИПА

превентивнемере
Profesor nije
profesor sa
katalogom samo
Pripremqen tekst za ovu rubriku zavr{io je u
„ko{u”. Razlog – izgubio je u konkurenciji od drugog
teksta. A on je stigao nenaru~eno, od autora koji nije
novinar, ve} u~iteq. Nekada poznati u~iteq Joksa u
Osnovnoj {koli „Jovan Popovi}”, cewen i omiqen i
od |aka i od roditeqa, sada prosvetni savetnik
Goran Joksimovi}. Evo {ta je on napisao i poslao
„Kragujeva~kim ” novinama:
„Ima li potrebe, na po~etku ove pri~e, isticati
da je istinita? Boqe bi bilo da nije. A desila se
ovih dana, od svih zemaqa na Zemqi, ba{ u na{oj. To
zna~i i u na{oj {koli. Ima li potrebe pitati da li
je ova pri~a jedina takva koja se u na{im {kolama
de{ava?
Ni dete ni momak, De~ak, tako }emo ga zvati, ras-
tao je i dorastao do osmog razreda kao odli~an |ak,
na krilima podr{ke i qubavi koju je imao od svoje
Majke i starije Sestre, studentkiwe. U sebi jo{ nosi
i senku topline qubavi i ponosa na svog oca, ~iji
lik zna sa porodi~nih fotografija. Iznenada je
umro kada je De~ak imao nepune tri godine. Sve su
wih troje zajedni{tvom, ali pre svega snagom svo-
jstvenom majkama, prebrodili. I period `ivota od
poni`avaju}e sume o~eve penzije, i sve neda}e
maj~inog tra`ewa posla, i preseqewe iz provincije
u veliki grad, i sve {to ta promena nosi. Tada je
naizgled krenulo na dobro, ali posle nekoliko god-
ina, posle svega pre`ivqenog i na svojim le|ima
iznetog, Majka se razbolela.
Na dan Maj~ine operacije Sestra i De~ak su
re{ili da budu u wenoj blizini. To zna~i da ona ne
ide na fakultet, a ni on u {kolu. Ali De~ak je hteo
ne{to vi{e. U~io je puno tih dana. Sestra ga je
presli{avala i podr`ala je wegovu ideju. Hteo je da
majku, kada se probudi na operacionom stolu,
obraduje svojom peticom iz biologije. I re{io je da
tog dana ode samo na prvi ~as.
Siguran u sebe i svoj rad, javio se da odgovara i MUKE NA PUTU ZALAGAWE POSLOVOD- DRAGAN RISTANOVI],
profesorka ga je pitala. Govorio je sigurno, ali je
kod neke ~iwenice zastao, zapeo, a profesorka je DEMOKRATIZACIJE STVA „KAMIONA” TRENER KO[ARKA[ICA
neumoqivo ba{ htela taj detaq, da ~uje tu „sitnicu,
ali va`nu stvar”. Prokomentarisala je da je „}elija
osnovna jedinica gra|e svih `ivih bi}a i ko ne zna
sve do tan~ina o }eliji, kod we, dok ona predaje bi-
ologiju u {koli, ne mo`e da ima prelaznu ocenu”. I
u dnevnik je zapisala jedinicu...
Ima li potrebe, na kraju ove pri~e dati komentar?
Ima li svrhe profesore podse}ati na to da zastanu
kada upisuju sve te besmislene ocene koje `ivot u
najve}oj meri demantuje sve odreda? Da pogledaju u
o~i onog sa kime razgovaraju i razmene nekoliko
re~enica sa wim. Ne o {koli. Da ~uju ne{to o
`ivotu i otkriju obrise du{e onog koga ocewuju. Ima
li smisla podse}ati profesore da svakom ocenom
koju zapisuju ocewuju}i u~enika, oni, u stvari,
ocewuju sebe?”
Ova pri~a potpisana je samo sa – Goran Joksi-
movi}, Kragujevac, uz propratnu poruku: „[aqem
vam ovaj tekst, s nadom da }e wegovo objavqivawe
imati bar simboli~an uticaj na prosvetarsku i
drugu javnost”. Uredni{tvo je, me|utim, smatralo da
Ko da Da opstane Opstanak
je potrebno navesti da je gospodin Joksimovi}
prosvetni savetnik jer time wegov tekst, koji je is-
tovremeno `estoka kritika prosvetnog formalizma
pritisne proizvodwa u ligi,
i „uputstvo” za vra}awe qudskog i humanog lika nas-
tavni~ke profesije – dobije na snazi. Zato mu je i
Beograd teretwaka pre svega
pravo mesto na prvoj strani novina. страна 6. страна 7. страна 26.
2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 5. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
Отварање
ДРУГА СТРАНА

Grip
Пише Драган Рајичић

U na{u neveselu svakodnevicu direktno iz belog sveta stigao je, evo,

i ovaj zaguqeni virus novog gripa. Neki ga, ne znam za{to, zovu
virusom „sviwskog gripa”, ali sam gotovo siguran da se on, bar ovde
u Srbiji, ne prenosi prekomernom upotrebom sviwskog mesa i
pe~ewa. Sa sviwetinom, a i bilo kojim drugim mesom, ~estiti Srbi
i ina~e imaju iskqu~ivo platonski odnos koji po~iva iskqu~ivo na
vizuelnom do`ivqaju. Mislim, gledamo ga kroz izlog sa velikim
simpatijama, ponekad nam od uzbu|ewa i voda po|e na usta, ali ga iz
razumqivih razloga za sada ne dodirujemo i ne mazimo.
Ko ba{ ne mo`e da obuzda svoje gastronomske strasti i sa mesom ode
daqe od paltonske qubavi, sve do tigawa, taj, dabome, posle sedi u
mraku jer nema pare za struju. Taj se malo omrsio, ali dok je on obrisao
tigaw, isto to meso wega je prevarilo sa elektrodistribucijom tako
{to mu je pojelo pare za struju. Ali, ako, takvima tako i treba kad
tra`e |avola i to ba{ sada kada oni koji brinu o nama pru`aju svoj
maksimum.
Da se vratim na grip. Virus, o~igledno, nije nimalo naivan. Em je
okupirao ceo svet, em udara i na staro i na mlado. Mene ipak
najvi{e brine da ne mutira u najgorem pravcu, pa uzme da napada
samo one koji nemaju {ta da jedu. Ve} sam objasnio da mi sa mesom
odr`avamo samo platonsku vezu, pa se bojim da i taj virus ne navali
Karikatura: Goran Milenkovi} tamo gde smo najtawi. To bi moglo i ovde, u na{em gradu, da nas
desetkuje. Samo {to bi posle obducenti imali muku da utvrde da li
АНКЕТА ИМАТЕ ЛИ СВОЈ РЕЦЕПТ ПРОТИВ СВАКЕ smo izumrli od „sviwskog gipa” ili zbog nedostatka sviwetine u
ВРСТЕ ГРИПА? M. Igwatovi}
svom organizmu. [ta }e stvarno biti vide}emo, ali kod mene je
inkubacija izgleda po~ela. Ve} mi pred o~ima igraju neki pe~eni
Vladimir Radosav A{i}, Milena prasi}i, pa }u zato ovde da batalim ovu temu, da ne {irim daqe
Saj~i}, in`ewer in`ewer: Milanovi}, zarazu. Uostalom, ako mi ne{to pretekne kad u pekari kupim deci
poqoprivrede: - Pijem velike preser: ’leba, mo`da se i vakcini{em.
- Kod nas u Crnoj koli~ne ~ajeva i - Kompoti Sad bih da progovorim ne{to i o najte`oj mogu}oj situaciji koja
Gori nema gripa, uz jelo koristim od vo}a i bi mogla da nas sna|e. [ta, naime, ako mi sve pre`ivimo, i taj grip
jer smo ekolo{ka beli luk. nezamenqivim i ostala ~uda? Bojim se da smo ga tek onda nagrabusili. Evo, na
dr`ava. {ipurcima. primer ovih pitawa: gde }e da se zaposli 25 000 na{ih sugra|ana
koji su sada na birou, {ta }e ti qudi da jedu, ko }e da izdr`ava
wihove porodice? Ako su oni koji brinu o nama prona{li i neku
vakcinu kojom se ovi problemi mogu re{iti, neka ka`u da ne gubimo
Magdalena Goran Dejan Zlati}, vreme nego da odmah po~nemo da ska~emo u vis od radosti. A ako
To{i}, Veselinovi}, kuvar: nisu, onda bi, da opet ne gubimo zalud vreme, trebalo da malo vi{e
autoprevoznik: dipl. in`ewer: - Preventiva u porade na na{oj eutanaziji. ^uo sam da bar to ni{ta ne boli.
- Imam lek za - Nema boqe higijeni, maska i U ovom istorijskom trenutku kada smo na korak i od Evrope i od
imunitet, na bazi preventive od bez qubqewa. groba jer se ne zna da li }e nam pre glave do}i taj virus ili gola
meda, oraha i sportskog `ivota glad, ja sam pre neki dan ozbiqno po~eo da razmi{qam o tome da i
le{nika. i kvalitetne sam uzmem u~e{}e u lepoj i svuda reklamiranoj akciji „O~istimo
hrane. Srbiju!”. U tom smislu o~istio sam lopatu, budak, odeqao sam jednu
dobru bagremovu motku, ofarbao je u `uto i sa jednim bageristom se
dogovorio da ovih dana krenemo za Beograd u akciju. Ra~unao sam,
Milan Nada Jankovi}, Dra`enka
po onoj narodnoj, da se riba ~isti od glave, te da otuda i sa
Milosavqevi}, doma}ica: Maksimovi},
- Rakija, student ~i{}ewem Srbije treba po~eti sa vrha, odnosno od onih koji danas u
penzioner:
-Pijem ujutru podvarak sa menaxmenta: svojim rukama dr`e sve poluge vlasti.
qutu, u podne slaninom i - Branim se Posle, kad sam boqe razmislio, ipak sam od ove ideje odustao.
vru}u rakiju, a belim lukom. ishranom punom Zakqu~io sam zapravo da je Srbija isuvi{e mala zemqa za jednu
uve~e „nifelat” vo}a i vitamina. ovako veliku akciju. Te{ko da bi se na wenoj teritoriji mogao
i „diklofen”. deponovati toliki {qam i otpad. A opet, i kad bi to bilo mogu}e,
tek to bi dovelo do nevi|ene ekolo{ke katastrofe. Znam {ta pri~am
jer znam i one koji danas ovako brinu o nama!
www.kragujevacke.rs Четвртак, 5. новембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 3
У жижи
U^INAK AKCIJE „MORAVA” U KRAGUJEVCU

Sedmorica zavr{ili iza brave

U akciji „Morava” uhap-
{eno je sedam osoba iz
[umadije, od toga {est
zbog droge i jedan zbog o-
ru`ja. Zapleweno je 5,3
kilograma marihuane,
19,6 grama heroina, 50
metaka, dva pi{toqa u
ilegalnom posedu, kao i
jedan automobil „reno
klio”
Пише Елизабета Јовановић

policijskoj akciji „Mo-

У
rava”, koja je pro{le su-
bote sprovedena na
nivou ~itave dr`ave, na
prostoru koji pokriva
Policijska uprava u
Kragujevcu uhap{eno je
sedam osoba. To su Dejan Stojano-
vi}, Radoslav Den~i} i Vladimir
Ili} iz Kragujevca, Marko Ter-
zi} i Nenad Gli{i} iz Aran|e-
lovca, Slavi{a Igwatovi} iz
Bato~ine i Milan Ble~i} iz La-
pova.
Od wih je oduzeto ukupno 5,3
kilograma marihuane, 19,6 grama
heroina, 50 metaka razli~itog ka-
libra, dva pi{toqa i automobil
„reno klio” za koga se sumwa da
poti~e iz kra|e, jer se ispostavi-
lo da se razlikuju brojevi na we-
mu i u saobra}ajnoj dozvoli.
Ina~e, policija je organizova-
la ovu akciju u najve}oj tajnosti,
u nameri da se obra~una sa rastu-
ra~ima droge, naro~ito me|u
mladima, {to poprima epidemij-
ske razmere.
Pre policijske akcije u Kragu-
jevcu istra`ne sudije izdale su
31 odobrewe za pretresawe stano-
va, ku}a i drugih pomo}nih obje-
kata osoba za koje se sumwalo da
imaju posla sa {vercom opojne
droge, ali je samo u pet slu~aja
ona otkrivena. Dodu{e, u „Mora-
vi” je „isplivao” jedan ukraden a-
utomobil i oru`je koje su
pojedinci dr`ali bez dozvole.
Svi oni, nakon isteka mere zadr-
`avawa od 48 sati, privedeni su
istra`nim sudijama Okru`nog
suda, koji su im nakon saslu{awa
odredili pritvor do mesec dana
i oni su sme{teni u pritvorsku
jedinicu kragujeva~kog Okru`nog
zatvora.
Ko su uhap{eni?
Me|u uhap{enima su i oni ko-
ji su prvi put otkriveni u ulozi
distributera narkotika, ali i
Dejan Stojanovi} (40) iz Kragu-
jevca, poznatiji u gradu po nadim-
ku Beli Mag, koji je policiji i
sudovima odavno poznat. On je pr-
vi put dospeo u javnost aprila
2002. godine, posle ubistva poz-
nanika Nenada Milo{evi}a
Krndeta u kafani [umski raj. Za
ovo ubistvo bila mu je odmerena
kazna od pet godina zatvora, ali je
on i posle toga nastavio sa krim-
inalisti~kom delatno{}u. Ima
debqi i raznovrsniji krimi do-
sije od svih uhap{enih na ovim
prostorima. Izme|u ostalog, su-
|eno mu je za rasturawe droge,
zbog ~ega je u Zabeli le`ao 37 me-
seci. Pored toga, teretio se za iz-
nude, ugro`avawe sigurnosti,
nasilni~ko pona{awe.
Ovog puta osumwi~en je za ne-
dozvoqeno stavqawe u promet o-
HAP[EWE JEDNOG OD DILERA U AKCIJI „MORAVA” U KRAGUJEVCU
pojnih droga, ali i za nedozvoqe- Slede}i je Radoslav Den~i} kob sa zakonom zbog narkotika. Po
no dr`awe oru`ja. Prilikom (54) iz Kragujevca. Kod wega je re~ima istra`nog sudije Okru-
pretresa kod wega je policija prona|eno 0,3 grama pra{kaste `nog suda Suzane Grujovi}, pro-
prona{la 4,6 grama pra{kaste materije – najverovatnije heroi- tiv wega se ve} vodi jedan
materije za koju se pretpostvavqa na i 259 grama marihuane u suvom postupak pred Okru`nim sudom
da je heroin, zatim jedan pi{toq stawu, spremne za prodaju, koju je zbog istovetnog dela.
„bereta” i pet pi{toqskih meta- po svemu sude}i sam uzgajao. To Ina~e, kako saznajemo, Den~i}
ka. mu nije prvi put da je do{ao u su- ima {iroku lepezu krivi~nih de-
la iza sebe. Zabele`eno je u wego-
voj biografiji vi{e obi~nih i
ПЕТОГОДИШЊИ „УЧИНАК” ПОЛИЦИЈЕ te{kih kra|a, kao i naru{avawa
javnog reda i mira. Pisane su mu
krivi~ne prijave zbog nano{ewa
te{kih telesnih povreda, nedo-
zvoqene trgovine, a imao je i pod-
netih prijava u vezi deviznog
poslovawa, najverovatnije zbog u-
li~ne preprodaje deviza.
Kod Slavi{e Igwatovi}a (26),
rodom iz Zvornika sa prijavqenim
prebivali{tem u Bato~ini, pro-
na|eno je 560 grama marihuane. On
se, za razliku od prethodnika, pr-
vi put pojavquje kao izvr{ilac
krivi~nog dela, odnosno nikada do
sada nije bio osu|ivan.
Isti slu~aj je i sa Vladimi-
rom Ili}em (33) iz Kragujevca,
kod koga je prilikom pretresa
prona|eno 3.465 grama marihua-
ne, kao i jedan falsifikovani
Droga plewena 982 puta paso{.
Slede}i u nizu uhap{enih je
Prema podacima kragujeva~ke Policijske uprave, od sredine dvadesetdvogodi{wi Nenad Gli-
2004. godine do nanas ukupno je zapleweno 702 kilograma i 447 {i} iz Aran|elovca. Kod wega
grama marihuane, 80.921 kilograma heroina, 2.523 kilograma ko- nije prona|ena droga, ali je do-
kaina, 131 gram ekstazija, 645 grama spida, 45 grama LSD-a, 226 veden u vezu sa kra|om putni~kog
grama ha{i{a, 696 semenki indijske konopqe od koje se proizvo- automobila „reno klio”. Sumwa
se da je zajedno sa Aran|elov~a-
di marihuana, zatim 1.688 razli~itih tableta koje imaju neuro-
ninom Markom Terzi}em (25),
lepti~ko dejstvo. Zapleweno je i 8.993 grama maka, 1.493 grama kod koga je prona|eno i 12 grama
ostalih narkotika, kao i 32 bo~ice metadona. heroina i kilogram marihuane,
Ukupno je bilo 982 zaplene opojnih droga. Podneto je 646 kri- kao i pomenuto vozilo, imao ude-
vi~nih prijava, a 595 lica bilo je zbog toga li{eno slobode, 120 la u kra|i ovog vozila. Gli{i}
zadr`ano 48 sati, a 961 bilo je predmet policijske obrade. je, kako nezvani~no saznajemo,
jo{ jednom pre ovog slu~aja „pad-
ao” zbog droge.
Sedmi uhap{eni je Milan Ble-
~i} (31) iz Lapova. On je jedini
priveden istra`nom sudiji Op-
{tinskog suda u Bato~ini. Kod
wega prilikom pretresa nije pro-
na|ena droga, ali jeste jedan ga-
sni pi{toq i municija
razli~itog kalibra. On iza sebe
ima samo jednu krivi~nu prijavu
zbog razbojni{tva.
Izdvojen slu~aj
Iako je tokom pro{lonedeqne
akcije jedan broj osoba za koje se
sumwa da su trgovale narkotici-
ma uklowen sa ulica, jo{ uvek je
veliki broj wih ostao u igri.
Mislilo se da }e posle toga do-
}i do skoka cena zbog mawe droge
na tr`i{tu, kod dilera, ali to se
nije desilo. I daqe je na tr`i-
{tu niska cena narkotika i dos-
tupna gotovo na svakom koraku,
samo {to su oni koji wome trgu-
ju oprezniji. Prodaja ide iskqu-
~ivo preko proverenih kupaca.
To zna~i da je ona i daqe dostup-
na deci i mladima koji su i naj-
ugro`enija kategorija. Bez
problema mogu da je kupe jer su se
ve}i dileri uvukli u wihovo o-
kru`ewe kroz regrutovawe wiho-
vih vr{wake.
Ministar policije Ivica Da-
~i} izjavio je da ciq akcije „Mo-
rava” i nije bio neka velika
zaplena droge ili veliki broj u-
hap{enih lica, ve} da se oni ko-
ji trguju narkoticima preve-
ntivnim akcijama oteraju i spre-
~e ilegalni tokovi koji vode ka
deci i {kolama, kao i mestima
gde oni provode slobodno vreme.

НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ „КРАГУЈЕВАЧКЕ” ► Оснивач и издавач „Јавност” д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 ► Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић ► Редакција Анкица Весић (заме-
ник гл. уредника), Милош Пантић (уредник привреде), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обре-
новић (redakcija@kragujevacke.rs), Вук Павловић (уредник спорта, sport@kragujevacke.rs), Милош Игњатовић (фоторепортер, foto@kragujevacke.rs) ► Графичка редакција Иван Танић, Александар
Димитријевић ► Сарадници Милутин Марковић, Горан Миленковић, Драган Рајичић, Иван Стаменов, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер ► Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станко-
вић (marketing@kragujevacke.rs) ► Секретар редакције Дивна Драгутиновић ► Рачуноводство Душанка Танић ► Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 ► Штампа „ГРАФОСТИЛ” Крагујевац, Каницова бб
4 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 5. новембар 2009.
NA PRAGU EPIDEMIJE SVIWSKOG GRIPA
Umesto panike
preventivne mere
Пише Гордана Божић
osledwih dana Kraguje-
П
vac je naj~e{}e pomi-
wan u medijima, po{to
se u ovda{wem Klini~-
kom centru nalazilo
troje pacijenata te{ko
obolelih od sviwskog
gripa. Re~ je Kraqev~anki koja je
nedavno preminula, a trenutno se
lekari bore za `ivot jo{ dva paci-
jenta - dvadesetpetogodi{we stu-
dentkiwe iz Kragujevca i pede-
setogodi{weg mu{karca iz ^a~-
ka.
Obolela devojka javila se svom
lekaru sa banalnim simptomima,
ali je nakon dva dana ve} bila pri-
kqu~ena na aparate za disawe. We-
no stawe je sada stabilno i
pokazuje znake poboq{awa, dok je
^a~anin u te{kom stawu i `ivot-
no ugro`en.
Trenutno (utorak,
3. novembar) na In-
fektivnoj klinici
le`i i 12 pacijenata
sa sumwom da su zara-
`eni virusom novog
gripa, ali wihovo
stawe, za sada, nije za-
briwavaju}e.
Informisanost
umesto panike
Direktor Infek-
tivne klinike dr Zo-
ran Todorovi} ka`e
da se nastoji da svi
pacijenti {to kra}e
budu na bolni~kom i TRENUTNA SITUACIJA POD KONTROLOM:
da {to pre budu pu- DR RADE PAVLOVI] I DR ZORAN TODOROVI]
{teni na ku}no le~e-
we. Prema preporuci radne grupe
za pra}ewe pandemije, antiviru-
snu terapiju dobijaju oboleli koji
su hospitalizovani, kao i oni koji
imaju „nalaz” na plu}ima.
- U Srbiji jo{ uvek nije dijagno-
stikovan sezonski grip, ali je di-
jagnostikovan virus H1N1, pa je
logi~no zakqu~iti da je dominan-
tan broj pacijenata koji imaju ovu
vrstu infekcije. Trenutna situa-
cija samo je jedan trening za sve
nas, kako bismo spremnije do~eka-
li daleko ve}i broj pacijenata, ka-
`e direktor Infektivne klinike.
On nagla{ava da napravqeni ak-
cioni planovi treba da za`ive i
postanu realnost, jer jedno je napi-
sati ih na papiru, a sasvim ne{to
drugo kada na Kliniku do|e zara-
`eni pacijent.
СТРУЧНИ ТИМ ЗА БОРБУ ПРОТИВ ПАНДЕМИЈЕ
U [umadiji
trista
obolelih
Na sastanku Okru`nog {taba civil-
ne za{tite za [umadijski upravni
okrug i Stru~nog tima za borbu pro-
tiv pandemije gripa koji je odr`an
u utorak, 3. novembra, zakqu~eno je
da u ciqu prevencije i rada u uslo-
vima epidemije ili pandemije novog
virusa treba intenzivno raditi na
podizawu nivoa op{te i kolektivne
higijene. Pre svega, ovo se odnosi na
{kole, vrti}e, domove, javne ustano-
ve, {alterske slu`be, kako bi se broj
potencijalno novih bolesnika odr-
`ao u odre|enim granicama.
Prema podacima dostavqenim iz
Instituta za javno zdravqe, tokom
posledwih mesec dana prijavqeno je
300 obolelih od gripa, dok je u istom
periodu pro{le godine taj broj bio
dva i po puta ve}i. Pro{le nedeqe
prijavqeno je 114 slu~ajeva, {to se
ne smatra alarmantnim podatkom.
Prema re~ima Neboj{e Rankovi}a,
www.kragujevacke.rs
Здравље
ZABRAWENE POSETE
KLINI^KOM CENTRU
U Klini~kom centru dvoje te{ko obolelih
pacijenata od sviwskog gripa i 12 sa
lak{im simptomima, a trenutnu situaciju
doktor Zoran Todorovi} obja{wava kao
„trening za lekare” kako bi spremnije
do~ekali daleko ve}i broj pacijenata
- Sugerisao sam stru~nom timupregled. Ne treba uzimati antibi-
da akcione planove treba realizo-
otike na svoju ruku. Potrebno je u-
vati prema trenutnim mogu}no- nositi dovoqne koli~ine te~nosti
stima i potrebama. Va`no je sa vitaminom C, a obavezno je mi-
organizovati se prema postoje}imrovawe i le`awe. U slu~aju da do|e
okolnostima, ka`e Todorovi}. do problema vezanih za disajne or-
Na pitawe kakva je saradwa sagane, u smislu ote`anog disawa
sektorom primarne zdravstvene ili produ`enog ka{qa sa gubit-
za{tite, odgovara da je dobra, a ve-
kom daha, obavezno se treba javiti
liki broj pacijenata koje lekarilekaru, obja{wava Gordana Damwa-
op{te prakse upu}uju na Infek- novi}, PR Doma zdravqa.
tivnu kliniku obja{wava najbo- Kako jo{ uvek ne postoji kol
qim namerama da se pomogne centar, jedinstven telefonski
broj na nivou grada
gde bi gra|ani mogli imamo i Kraqev~anke koja je pre-
da se obrate za savete, minula ne}e biti. Ovih dana sti-
svi osiguranici koji glo nam je 5.000 kutija lekova za
su se opredelili za i- le~ewe novog virusa, tako da smo
zabranog lekara dobi- kompletno obezbe|eni u ovom tre-
li su i broj ambulante nutku i spremni da zbrinemo i
u kojoj se le~e ili lo- primimo sve potencijalno obolele.
kal svog lekara, tako Prazne posteqe koje o~ekuju o-
da mogu dobiti sve po- bolele postoje samo na Infektiv-
trebne informacije. noj klinici, dok ostale klinike
normalno funkcioni{u. Pacijen-
Posledwih nekoliko
dana svi lekari u pri- ti imaju zakazane preglede i ope-
marnoj zdravstvenoj racije na raznim klinikama i
za{titi to i ~ine, a tamo nema praznih posteqa, ali su
prema re~ima na{e planirane sobe za izolaciju, uko-
sagovornice najvi{e liko neko od hospitalizovanih pa-
se obra}aju roditeqi cijenata oboli od gripa, obja-
koji `ele dodatne in- ZDRAVSTVENI RADNICI {wava direktor Pavlovi}.
formacije o tome ka- ZA[TI]ENI MASKAMA On napomiwe da upu}ivawe pa-
ko da postupe u odre- cijenata u KC zavisi od toga koli-
pacijentima. Posledwih nedequ |enim situacijama. naciju zaposlenih. O~ekuju}i po- ko je wihovo zdravstveno stawe oz-
dana znatno je pove}an i broj gra- javu i epidemiju novog gripa, Mi- biqno. U svakom slu~aju, neophod-
Spremnost u nistarstvo zdravqa je jo{ tokom no je, ka`e Pavlovi}, da prilikom
|ana koji se javqaju Domu zdravqa
Klini~kom centru leta, zajedno sa direktorima kli- pregleda lekari op{te prakse po-
zbog akutnih respiratornih in-
fekcija gorwih disajnih puteva. Kada je re~ o zdravstvenim rad- ni~kih centara koji su nosioci
U svakoj zdravstvenoj stanici u nicima Doma zdravqa, Damwano- le~ewa, napravilo akcioni plan
vi}ka ka`e da je obavezno no{ewe mera za odr`avawa kontinuiteta
gradu postoje posebne sobe za izo-
laciju, za prijem takvih pacijena- maski, a veliki broj medicinskog funkcionalnosti zdravstvene slu- ЗАВОД ЗА ХИТНУ ПОМОЋ
ta, kojima se prema potrebi osobqa svake godine prima vakci- `be u periodu pandemije gripa. Na
prepisuje odre|ena terapija ili nu protiv sezonskog gripa. Ina~e, osnovu toga, klini~ki centri bili
se, ako je stawe pacijenta ozbiqno, Domu zdravqa stiglo je 7.000 doza su du`ni da naprave svoje akcione Broj 94 samo
tih vakcina, a vakcinisawe je po- planove, kao i svaka wihova orga-
upu}uju u Klini~ki centar.
- U situaciji u kojoj se nalazimo ~elo 15. oktobra. Do sada je najve}i nizaciona celina. za hitne
apsolutno nema razloga za paniku.
Potrebno je samo dobro se infor-
broj utro{en i o~ekuju se nove ko-
li~ine. Zanimqivo je da su ove go-
Direktor Klini~kog centra u
Kragujevcu Radomir Pavlovi} ka-
slu~ajeve
misati, slediti uputstva i prime- dine pojedine firme, u kojima `e da akcioni plan na{eg KC-a Ovih dana za tre}inu je pove}an
wivati preventivne mere. Pre- zaposleni imaju kontakte sa veli- sadr`i kompletan program orga- broj ambulantnih pregleda. Pre-
poruka lekara je da se temperatura kim brojem qudi, uputile zahteve nizacije rada u vanrednim okolno- ma re~ima portparola Hitne po-
sni`ava antipireticima, a ukoli- za organizovano vakcinisawe, pa stima, po~ev od na~ina mani- mo}i Jelene Tanasijevi}, ugla-
ko nema efekta, posle dan-dva, tre- im je Dom zdravqa iza{ao u susret festovawa novog gripa, sprovo|e- vnom dolaze pacijenti sa viso-
ba se javiti izabranom lekaru na i u tim koletivima obavio vakci- wa ambulantnih pregleda i krite- kom temperaturom, ali nema
rijuma za prijem u bolnicu, preko zna~ajnog porasta slu~ajeva na
mera za{tite pacijenata i medi- terenu, kao ni onih koji zahteva-
cinskog osobqa, do uzimawa uzora- ju transportovawe pacijenata.
- Praksa je da zdravstveni rad-
ka za virusolo{ka ispitivawa i
transport pacijenata. Posebne me- nici Zavoda daju savete gra|ani-
vo|e Stru~nog tima Institutom za za{titu ma i telefonom, ali budu}i da
za borbu protiv pan- zdravqa o dezinfekciji
re predvi|ene su za trudnice, po-
rodiqe i novoro|en~ad. Plan je broj 94 rezervisan za hitne
demije, trebalo bi da 22 autobusa koji saobra- slu~ajeve i da postoje samo dve
je taj broj bar deset }aju u gradskom prevozu
sadr`i i protokol le~ewa, vakci-
nacije pacijenata i osobqa, pose- linije, preporu~uje se da gra|a-
zbog pove}ane opasno- ni tokom dana pozovu svog iza-
puta ve}i da bi se
prijavila epidemija. sti od novog gripa.
te. Tako|e, obuhvata i mere ukla-
wawa otpada, ~i{}ewa posu|a i branog lekara i posavetuju se sa
- Sasvim je nebit- Rankovi} napomiwe wim. Broj 94 treba koristiti sa-
pribora za jelo, prawa rubqa i ve-
no da li se radi o se- da je ovo pravi primer mo u izuzetnim slu~ajevima i to-
{a, ~i{}ewa i dezinfekcije povr-
zonskom ili novom odgovornosti i samo- kom no}i, kako ne bi blokirali
gripu, jer simptomi DR NEBOJ[A svesti zaposlenih u ovoj {ina, otpust pacijenata iz bol-
na{ rad, ka`e dr Tanasijevi}.
su vrlo sli~ni, kao i RANKOVI] firmi i da bi ovim pu- nice, postupak u slu~aju smrti i e-
mogu}e komplikaci- tem trebalo da krenu pidemiolo{ki nadzor i istra`i-
je. Dosada{wa praksa je pokazala da svi javni prevoznici, naro~ito tak- vawe. slu{aju pacijenta koji ka{qe i u-
je smrtnost od novog gripa mawa ne- sisti, kako bi se preventivno delo- Na svakoj klinici odre|ene su koliko ima naznaka o zapaqewu
go kod sezonskog, te zbog toga apelu- valo sa vi{e aspekata. sobe za izolaciju, broj posteqa za plu}a, a pri tome i temperaturu
jem na gra|ane, posebno na odre|ene - Neophodno je svim ovim merama obolele koji se iz drugih zdrav- iznad 38, tek tada ga upu}uju u KC,
kategorije, da se vakcini{u, ali i da zaobi}i paniku i {to vi{e uraditi stvenih razloga nalaze na le~ewu u gde se radi grafija plu}a i viru-
podignu nivo higijene i u svojim do- na prevenciji kako bi broj obolelih Klini~kom centru, a istovremeno sologija. Svi lak{i slu~ajevi le-
movima. Nikome ni{ta ne}e fali- bio {to mawi. Za sada jo{ uvek nema su oboleli od gripa. ~i}e se kod ku}e, osim onih kod
ti ako ~e{}e pere ruke ili pro- odlagawa javnih skupova, ali posto- - ^im su prvi pacijenti pri- kojih je do{lo do komplikacija i
vetrava sobe i sli~no, ka`e Ranko- ji blaga tendecija da se obrati pa- mqeni u KC, jo{ pre vi{e od me- potreban im je respirator zbog ~e-
vi}. `wa da se, ukoliko nije neophodno, sec dana, po~ele su da se pri- ga moraju da budu hospitalizova-
Posebna pa`wa skrenuta je i na oni odlo`e. mewuju propisane mere. Zabrawe- ni.
rad javnih slu`bi i upu}ene su pre- Kada je re~ o tome da li treba no- ne su posete, zaposleni nose maske, Kada je re~ o nabavci dodatnih
poruke za odr`avawe higijene u jav- siti maske, na{ sagovornik tvrdi da obavezna je dezinfekcija ruku, respiratora, Pavlovi} ka`e da je
nim objektima, kao i u javnom ih je nepotrebno nositi na otvore- prostorije se dezinfikuju i redov- Ministarstvo zdravqa raspisalo
gradskom prevozu. Na ovu preporuku nom prostoru, jer je nemogu}e dobiti no provetravaju. Sve mere funkci- tender za nabavku ovih ure|aja, a
prvi je reagovao „Vulovi} trans- virus na ulici ukoliko nema bli- oni{u na najvi{em nivou, jer da li }e oni sti}i, kada i koliko
port” zahtevom da sklopi ugovor sa skog kontakta sa zara`enom osobom. te`ih pacijenata od ovih koje sada nije precizno mogao da ka`e.
www.kragujevacke.rs
STAWEU O BDANI[TIMAI[K OLAMA
Strah rasteruje decu
Iakosu hi gijenskei
preventivneme re
podignutena na jvi-
{i nivo, sve vi{e je
roditeqak oji
nerado{a qed ecuu
obdani{tai {k ole
ez obzira na to {to
Б
lekari neprestano go-
vore da nema mesta pa-
nici, ona se, izgleda,
{iri mnogo br`e od
novog virusa. Nakon
vesti o oboqevawu ne-
koliko u~enika, na pojedinim in-
ternet portalima pojavili su se
apeli roditeqa da se {kole i ob-
dani{ta zatvore „dok opasnost ne
pro|e”.
Ministarstvo prosvete je u uto-
rak odlu~ilo da jesewi raspust
produ`i za dva dana, pa }e se |aci
umesto u ponedeqek u klupe vrati-
ti tek u sredu. Ministar prosvete
@arko Obradovi} je, u „Ka`ipr-
stu” B92, izjavio da je odluka done-
ta u dogovoru se epidemiolozima,
jer je {est dana dovoqno za inku-
baciju virusa i to bi moglo da bu-
de dovoqno vreme da neka deca,
ukoliko su zara`ena novim gri-
pom, bolest prele`e kod ku}e i ne
donose virus u {kolu.
Produ`enr aspust
^iwenica je da su kragujeva~ka
[kolska uprava, osnovne i sredwe
{kole, kao i Ustanova za decu „Na-
da Naumovi}”, reagovale ve} na
prve vesti o epidemiji. Akcioni
planovi su, po re~ima Radojka Da-
mjanovi}a, na~elnika [kolske u-
prave, pripremqeni, kako na
nivou Uprave, tako i u svakoj od in-
stitucija.
- Prva reakcija bila je da se u-
~enici Medicinske {kole vi{e
ne {aqu na praksu na Infektiv-
nu kliniku. U stalnom smo kon-
taktu sa Domom zdravqa i za sada
nemamo informacija da je neko
od kragujeva~kih |aka oboleo, ka-
`eD amjanovi}.
Da je situacija u {kolama pod
kontrolom uverava i Rajna Ne-
{i}, savetnica u [kolskoj upra-
vi i koordinator radne grupe za
pandemiju.
- Na teritoriji [umadijskog
okruga u ponedeqak je iz {kole
MASKE,Z AS ADA,U GLAVNOMNO SEM LADI
izostalo 1.270 |aka, {to je mawe
od 10 odsto. Ne iskqu~ujemo mo-
gu}nost da su neki od wih izosta-
li zbog straha roditeqa od zaraze.
Ipak, to je uobi~ajen broj za ovo
dobago dine,k a`eR ajnaN e{i}.
U~estalost izostajawa razliku-
je se od {kole do {kole. Tako se u
Medicinskoj {koli u ponedeqak
i utorak od 998 nije pojavilo 257
u~enika. Po re~ima direktorke,
Здравље
jedna tre}ina izostala je iz objek-
tivnih zdravstvenih razloga, dok
su ostale roditeqi „povukli”
preventivno. Na ku}nom le~ewu
je i 40 od 135 |aka sme{tenih u
Domu u~enika, {to jeste znatno
vi{eo du obi~ajenogb roja.
U Osnovnoj {koli „Stanislav
Srem~evi}” nije zabele`en ve}i
broj izostanaka. Svega osamdese-
tak od 1.100 |aka u prva dva dana
Четвртак, 5. новембар 2009.
ove sedmice nije do{lo u {kolu.
Direktor {kole Milan Bo`ovi}
ne `eli da komentari{e razloge
za izostajawe, ali najva`nijim
smatra da ni jedno dete za sada
nijeo boleloo dn ovogg ripa.
Dobrinka Milosavqevi}, di-
rektorka „Radoja Domanovi}a”,
ka`e da u utorak od oko 400 |aka u
prepodnevnoj smeni na nastavu
nije do{lo 80, {to je ne{to vi{e
od uobi~ajenog broja izostalih u
ovom periodu godine, da je prime-
tan strah, pre svega kod roditeqa,
mada ni u ovoj {koli nema dece o-
boleleo dsv iwskogg ripa.
- U {kolama su preduzete sve
preventivne mere, pre svega higi-
jenske. U~ionice se, u skladu sa
preporukama, ~e{}e provetrava-
ju i ~iste. [kole su dobile te~ne
sapune i papirne ubruse, po{to
se |acima savetuje ~e{}e prawe
ruku. Nismo im preporu~ivali
no{ewe maski. Dodatne mere za-
{tite su preduzete i u domovima
u~enika. A da bi rizik bio maksi-
malno izbegnut Ministarstvo je
odlu~ilo da se produ`i raspust,
ka`eR ajnaN e{i}.
Po re~ima na{e sagovornice,
{kolama i vrti}ima je preporu-
~eno da izbegnu ekskurzije i nas-
tavu u prirodi ukoliko je to
mogu}e, odnosno da odlo`e plani-
ranapu tovawa.
- Problem je, me|utim, sa zaka-
zanim ekskurzijama u inostran-
stvo za sredwo{kolce. Tu odluku
prepustili smo {kolama, odno-
sno uputili smo ih da se za mi-
{qewe obrate Ministarstvu, ka-
`eN e{i}ka.
Uv rti}ima
500m ali{anam awe
U Ustanovi za decu „Nada Nau-
movi}” za sada nije prime}eno
ve}e odsustvovawe dece, iako to
mnogo pomnije kontroli{u nego
ranije. U utorak ujutru 500 mali-
{ana nije se pojavilo u vrti}u,
ali, po mi{qewu direktorke Us-
tanove za decu Slavice Otovi}, to
nijev elikib roj.
- Vaspita~ima je dat zadatak da
obavezno prekontroli{u {ta je sa
odsutnom decom. Pri tome se ni
jedno dete koje je bilo odsutno ne
prima ponovo bez lekarske potvr-
de o zdravstvenom stawu. Za sada je
samo nekoliko dece obolelo od
streptokoknih infekcija, {to je
uobi~ajenoz ao vod obag odine.
Higijena u vrti}ima podignu-
ta je na najvi{i nivo. Sve pli-
{ane i mekane igra~ke od tka-
nine smo povukli, a ostale se re-
dovno dezinfikuju. Jutarwi pri-
jem dece ne vr{i se u zajedni~koj
prostoriji ve} se ona odmah {a-
qu u svoje sobe kako bi se izbegao
masovni kontakt. Iz istog razlo-
ga smo ograni~ili i sve aktiv-
nosti koje dovode decu u ve}u
grupu.
Prijemu dece, pored vaspita~a,
u svakom od vrti}a prisustvuju i
medicinske sestre kako bi even-
tualni simptomi bili uo~eni na
vreme. Decu sa sumwivim simpto-
mima ne primamo ve} rodteqe sa-
vetujemo da ih odmah odvedu
lekaru, ka`e direktorka Ustanove
zad ecu„N adaN aumovi}”.
Za zaposlene u vrti}ima tokom
vikenda organizovana su predava-
wa na kojima su predava~i bili
lekari iz Instituta za za{titu
zdravqa. Planirano je i da vaspi-
ta~i odr`e roditeqske sastanke u
okviru svojih grupa kako bi sa
simptomima novog gripa i pre-
ventivnim merama upoznali ro-
diteqe.
M.O BRENOVI]
КРАГУЈЕВАЧКЕ 5
JAGMAZ A
ZA[TITNIM
MASKAMA
[tite,
ali samo
nekoliko
sati
Medicinske i epidemiolo-
{ke maske posledwih dana su
dva mo`da najtra`enija pro-
izvoda u ovda{wim apoteka-
ma. Samo tokom vikenda
prodato je oko 3.000 komada,
a ve} u ponedeqak je nabavqe-
na nova koli~ina.
Na kragujeva~kim ulicama
sporadi~no se mogu videti
qudi sa maskama na licu, me-
|utim, po re~ima Ane Qu-
bi}, pomo}nice direktora
Apotekarske ustanove Kragu-
jevac, ovaj vid za{tite od vi-
rusa novog gripa ipak nije
preko potreban.
- Maske se preporu~uju is-
kqu~ivo za ku}nu upotrebu i
to u situaciji kada je osoba u
kontaktu sa obolelim koji se
nalazi u ku}noj izolaciji. Za
sada nema preporuka da se
maske nose i na ulici. Pri
tom treba znati da i obi~ne
medicinske, ali i epidemi-
olo{ke maske pru`aju za-
{titu samo u roku od dva do
najvi{e ~etiri sata. Du`om
upotrebom maska se navla`i,
pa ne predstavqa nikavu pre-
preku za mikroorganizme i
po~iwe da „propu{ta” viru-
se, ka`e Ana Qubi}.
Ni zaposleni u Apotekar-
skoj ustanovi jo{ uvek ne no-
se za{titne maske, iako su
svakodnevo u kontaktu sa ve-
likim brojem qudi. Za sada je
ovaj vid za{tite obavezan sa-
mo za zaposlene u Klini~kom
centru.
Ina~e, cena obi~ne medi-
cinske maske je devet dinara
po komadu, dok su epidemio-
lo{ke ne{to skupqe paket od
tri ko{ta 130 dinara.
Kragujeva~ani se posled-
wih desetak dana vi{e inte-
resuju i za „tamiflu” i sli-
~ne antivirusne lekove.
- Imamo „tamiflu” i an-
tivirusne lekove u dovoq-
nim koli~inama. Apelujemo
na gra|ane da ih ne kupuju i
ne koriste na svoju ruku ve}
iskqu~ivo na lekarski re-
cept, ka`e Ana Qubi}.
Tra`wa za antipiretici-
ma, odnosno lekovima za ski-
dawe temperature, i multi-
vitaminskim preparatima
koji poboq{avaju imunitet
na nivou je uobi~ajene za ovo
doba godine.
M. O.
6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 5. новембар 2009.
MUKE NA PUTU DEMOKRATIZACIJE
Ko da pritisne Beograd
Lokalni politi~ari razli~ito gledaju na de-
centralizaciju, i wen sadr`aj i na~ine
sprovo|ewa, {to umawuje {anse da se pri-
tiscima „odozdo” na centralnu vlast izdejstvuje
bar po~etak procesa koji bi lokalne
samouprave i gra|ane pribli`ili poziciji
kakvu treba da imaju u demokratskom dru{tvu
Пише Слободан Цупарић
ri~a o potrebi decen-
П
tralizacije i regiona-
lizacije odavno je u
`i`i na{e politi~ke
javnosti. I dok je vla-
daju}a koalicija u ovoj
ideji prvenstveno vi-
dela realnu potrebu i razvojnu
{ansu Srbije, najve}e opozicione
stranke u tome su prepoznale poli-
ti~ku opasnost po wen teritori-
jalni integritet. Konkretnije,
ve}ina opozicionara tvrdi da se
na ovaj na~in stvaraju uslovi za
„komadawe” dr`ave. Iz vladaju}ih
krugova, pak, uzvra}aju da su takve
kritike rezultat straha od prome-
na i ve~ita te`wa za jakom centa-
lizovanom dr`avom, koja ne pre-
pu{ta nadle`nosti ni`im nivoi-
ma vlasti, ve} Beograd odlu~uje o
svemu. Trezveniji analiti~ari up-
ozoravaju da }emo imati velike
probleme u zemqi ako ne shvatimo
potrebu za decentralizacijom.
- Pre nekoliko dana predsednik
Srbije Boris Tadi} izjavio je da je
ova Vlada zasnovana na principi-
ma decentralizacije i regionali-
zacije, zatim je to ponovio i
premijer Cvetkovi} pred narod-
nim poslanicima. SPO uop{te ne
sumwa u dobru nameru ni predsed-
nika ni premijera, ve} smatra da
postoje veliki otpori decentrali-
zaciji i regionalizaciji zemqe,
pre svega zbog finansijskih centa-
ra mo}i iz Beograda, ka`e za „Kra-
gujeva~ke” narodni poslanik
Mirko ^ikiriz, potpredsednik
Srpskog pokreta obnove. – O~i-
gledno je da se bez veli-
kih pritisaka sa svih
strana finansijski cen-
tri mo}i ne}e tako lako
odre}i privilegija da u-
pravqaju finansijama –
bez obzira na katastro-
falnu situaciju u Srbi-
ji, koja upravo nastaje
zbog odsustva decentra-
lizacije i regionaliza-
cije, ocewuje ^ikiriz.
Sile otpora
Vladan Jovanovi}, po- PREDRAG XAJEVI]
tpredsednik Gradskog od-
bora Demokratske stranke u Kragu-
jevcu, tvrdi da je decentralizacija predstavqaju kamen spoticawa u
proces koji }e trajati.
- Postoje koncepti decentrali-
zacije koji su usvojeni, postoje i
odre|ene procedure u vezi sa time
i ja verujem da svi va`ni dr`avni
~inovnici rade na tome. Naravno,
potrebno je i zakonska re{ewa i
statute i ostala akta koja se dono-
se u vezi sa decentralizacijom u-
skladiti sa najvi{im pravnim
VLADAN JOVANOVI]
www.kragujevacke.rs
Политика
aktom , a to je Ustav, tvrdi Vladan
Jovanovi}.
Po re~ima Sa{e Mileni}a,
potpredsednika „Zajedno za [uma-
diju”, Srbija }e morati u doglednoj
budu}nosti da u|e u proces decen-
tralizacije i regionalizacije, bez
alternative, ukoliko `eli da za-
dr`i trend daqe demokratizacije
i pribli`avawa standardima EU.
Sile otpora jesu izuzetno jake, ali
je i va`no da se sagledava cela le-
peza problema koji su nere{ivi
bez ula`ewa u ovaj proces. Nisu to
samo problemi participacije gra-
|ana i afirmacije demokratije u
punom smislu, ve} u jednakoj meri
i kulturni i demografski i eko-
nomski i bezbednosni – i ~itav spomiwe to su samo statisti~ki jistureniji – na udaru odbrane tog Mislim da je za decentralizaciju
niz drugih problema, napomiwe regioni, kategori~an je Predrag monopolizovanog interesa. Ta li- najva`nije da bude su{tinska, da
Mileni}, od vitalne va`nosti za Xajevi}, predsednik Gradskog odb- nija dodira je linija na kojoj se is- podrazumeva ve}u odgovornost i
dr`avu. ora DSS u Kragujevcu. – Da bi se iz- ku{ava snaga demokratije u Srbiji mogu}nost uticaja lokalnih samo-
- Ako se ima u vidu period iza vr{ila potpuna decentralizacija danas. Teze o podrivawu suvereni- uprava na sferu finansija i upra-
nas, kada je po~elo da se govori ii regionalizacija potrebno je pro- teta i dr`avnog integriteta pot- vqawa ve}im finansijskim
predo~ava da treba da se izvr{i meniti Ustav, a puno su neta~ne. resursima, ka`e Vladan Jovano-
decentralizacija i regionaliza- mislimo da u o- Na{e dru{tvo vi}.
cija dr`ave Srbije, onda ne treba vom trenutku ne- svoje zlatne tre- I Mileta Poskurica nije sigu-
o~ekivati da }e u skorije vreme ma politi~ke nutke bele`i u- ran koliko se ovde mo`e govoriti
do}i do realizacije ovih procesa, voqe za to. pravo u o oklevawu, a koliko je na delu
ka`e Obren ]etkovi}, prvi ~ovek Xajevi} daqe periodima kada stvar politi~kih nagodbi.
kragujeva~kih socijalista. – Doklenapomiwe da je pripadalo in- - Cela ova igra i oklevawe mi-
god se ne razre{e neke politi~ke DSS u svom pro- ter na ci o nal - slim da je povezano sa onim {to
pozicije u zemqi, mislim na pita- gramu ima i od- nim, me|unaro- se de{ava u vezi sa usvajawem sta-
we Kosova, ne}e do}i do decentra- redbu o decen- dnim tokovima tuta i prenosom nadle`nosti Vo-
lizacije i regionalizacije zemqe. tralizaciji i i de{avawima. jvodine. Postavqa se pitawe koja
Mileta Poskurica, narodni po- regionalizaciji Kada bi postojao je tu uloga G17 plus i Demokrat-
slanik i poverenik za okrug Srp- Srbije, ali ne na nekakav stvarni ske stranke? Koliko }e lokalne
ske napredne na~in kako je
stranke, SA[A MILENI] neprijateq Sr- demokrate Vojvodine mo}i da na-
apostrofira da na{a dr`ava prak- predlo`eno, jer bije, on bi joj |u zajedni~ki jezik sa „centra-
ti~no ima jasno definisan odnos deesesovci veruju da je to nastavak `eleo ta~no ono {to joj `eli tako- lom” u Beogradu – ili }e se
vlasti od vertikale prema lokal- razbijawa Srbije, a ne pravi put da zvani nacionalno-odbrana{ki ul- formirati dve paralelne insti-
nim samoupravama. No, kako re~e, se re{e problemi u zemqi. tranacionalizam. Da bude tucije koje }e imati dva razli~i-
pitawa nadle`nosti u nekim o- - Ne znam da li }e Srbija uskoro prepu{tena sebi samoj, za~aurena ta pogleda na nivo autonomije,
biti decentralizovana i u sebe – i da vodi brige o bajci o odnosno regionalne samostalno-
regionalizovana, ali integralnom srpstvu. To je per- sti ove pokrajine, koja preti da
znam da je to jedan od naj- spektiva i{~ezavawa Srbije. preuzme i neke ingerencije dr-
ve}ih izdajni~kih pote- Mirko ^ikiriz veruje da nije `avnosti,n avodiP oskurica.
za i najve}a tragedija samo oklevawe u Predrag Xa-
koju }e do`iveti Srbija pitawu, ve} da MILETA POSKURICA jevi} apostro-
i srpski narod, ocewuje su otpori pro- fira da su oni
Vladan Vu~i}evi}, pred- cesu decentra- koji se zala`u
sednik Gradskog odbora lizacije i regi- za ovakvu decen-
Nove Srbije u Kragujev- onalizacije ve- tralizaciju i
cu. – Jedan od najve}ih liki sa svih regionalizaci-
zagovornika decentrali- strana... ju o~igledno sv-
zacije i regionalizaci- - Videli ste esni da to nije
je upravo je na{ gra- pre nekoliko dobar na~in re-
MIRKO ^IKIRIZ dona~elnik, koji ka`e da godina, kad su se {avawa proble-
}emo sre}no `iveti u okupqali pred- ma, da su tu
blastima, poput finansijskih, tom budu}em regionu. Mislim da sednici op{ti- dnev no-po li -
nemamo razloga da se sva|amo s Be- na i gradova iz ti~ki razlozi u
stvarnoj decentralizaciji od izvr- ogradom, jer nema jake Srbije ni ja- centralne Srbi- pitawu... Ina~e,
{ne vlasti koja u dr`avi postoji. ke dr`ave bez jakog glavnog grada. je, kakva je pani- on veruje da }e
Ina~e, napredwaci se zala`u za Politi~ke nagodbe ka i uzbuna bila ovaj proces sa-
finansijsku samostalnost, pri ~e- u Beogradu. Mis- ~ekati jo{ neko
mu bi ve}a koli~ina sredstava od O~igledno je, dakle, da o ovom lim da }e s ovim vreme i da se
upravnih prihoda ostajala lokal- pitawu ne da nema politi~kog kon- procesima i}i ne}e tako lako
nim samoupravama. senzusa, ve} se stavovi i dijame- mnogo te`e nego i brzo re{ava-
- Ne smatramo da }e uskoro Sr- tralno razlikuju. Me|utim, za{to {to o~ekujemo, ti.
bija biti decentralizovana i regi- oklevaju i oni koji se deklari{u rezervisan je - Oni koji se
onalizovana, jer ovo {to se sada za decentralizaciju i regionali- ^ikiriz. deklari{u za
zaciju? Vladan Jova- de cen tra li za -
OBREN ]ETKOVI] - Upravo zbog o- novi} je u dile- ciju i regiona-
gromne koncentra- mi da li je ovde lizaciju sada
cije interesa nad re~ o oklevawu oklevaju zato
mo no po li zo va nim, ili se ne `eli VLADAN VU^I]EVI] {to, jednostav-
metropolizovanim napraviti gre- no, rade po dik-
modelom organiza- {ka u koracima – papazjanija zbog tatu Zapada, kategori~an je Vladan
cije `ivota, ekspli- koje }emo se u jednom du`em peri- Vu~i}evi}. – Mislim da je u pita-
citan je Sa{a Mi- odu kajati? wu izdajni~ki projekat, jedna veli-
leni}. – To prakti~- - Se}amo se kroz istoriju da je ka marketin{ka pri~a pred
no zna~i da oni koji bilo na pre~ac donetih odluka s budu}e izbore, kojom bi narod opet
iza|u na prvu liniju velikim `eqama i ambicijama, trebalo da se obmane da }e sre}no
zahteva za ubrzanom koje su bile kontraproduktivne – `iveti, samo da se oslobodimo Be-
decentralizacijom upravo zbog toga {to nisu ispo- ograda i da na{e pare ne idu u pre-
Srbije zapravo su na- {tovale nekakav sled doga|aja. stonicu.
www.kragujevacke.rs
ZALAGAWE POSLOVODSTVA „ZASTAVA KAMIONA“
Da opstane proizvodwa
teretwaka
Da li }e privatiza-
Д
cija „Zastava kamio-
na“ i najavqeni do-
lazak, ne „Iveka“, ne-
go kompanije „Mawe-
ti Mareli“, defini-
tivno staviti ta~ku
na proizvodwu kamiona u Kragujev-
cu, za sada je jo{ uvek pod znakom
pitawa. Prema prvim najavama iz
„Fijata“, odnosno kompanije „Ma-
weti Mareli“, koja se bavi proiz-
vodwom automobilskih delova i
komponenti, kamionskom programu
u „Zastava kamionima“ je, po svemu
sude}i, odzvonilo.
Posledwi doga|aji pokazali su,
prema mi{qewu poslovodstva, da o
ideji da se ugasi proizvodwa kami-
ona u kragujeva~koj fabrici treba
dobro razmisliti. Ova i sli~na pi-
tawa posebno su postala aktuelna
posle dono{ewa dve uredbe Vlade
Srbije o prodaji kamiona, lakih
komercijalnih vozila i gra|evin-
skih ma{ina po subvencionisanim
cenama i kupovini vozila po prin-
cipu zamene „staro za novo“.
Nabavka novih privrednih vozi-
la i gra|evinskih ma{ina odvija-
}e se po sli~nom principu kao i
akcija koja je promovisana za kupo-
vinu „punta“. Ovoga puta dr`ava
nije odredila kontingent vozila,
nego novac koji je spremna da po-
tro{i. Subvencija za nabavku kami-
ona iznosi 20 odsto, a kod zamene
POGON FABRIKE KAMIONA
IZMENE U PRIVATIZACIJI „21. OKTOBRA“
Prodaja u delovima
Posle ~etiri neuspe-
П
{na poku{aja da se pri-
vatizuje fabrika „21.
oktobar“, koja je pre de-
komponovawa poslovala
u sistemu „Zastave“, u A-
genciji za privatizaci-
ju su odlu~ili da promene na~in
prodaje ove velike firme. Na zah-
tev fabri~kog menaxmenta i sin-
dikata u Agenciji je odlu~eno da se
odustane od prodaje fabrike u ce-
lini i da se poku{a sa nala`ewem
kupaca prvo za pogone u Gru`i i To-
ponici, a potom i za fabriku u
Kragujevcu.
Prema dogovoru u Agenciji fir-
ma je u obavezi i da proda sve ono
{to nije u funkciji proizvodwe. To
su stanovi u Gru`i i Kragujevcu, ali
i jo{ neizgra|eni apartmani na
Kopaoniku. Od te prodaje trebalo bi
namiriti dugove fabrike prema
radnicima, ali i Fondu za penzij-
sko i invalidsko osigurawe.
Ova firma, koja je svojevremeno
imala plac na Kopaoniku, sklopila
je ugovor sa Skup{tinom op{tine
Ra{ka da joj ustupi zemqi{te, a da
za uzvrat, posle izgradwe apart-
manskog naseqa, dobije 160 kvadra-
ta izgra|enog prostora. Taj posao je,
me|utim, jo{ daleko od realizaci-
je, jer su radovi trenutno obusta-
vqeni.
Prema re~ima predsednika Sa-
mostalnog sindikata „21. oktobra“
vozilima po subvencionisanim cenama i principu
„staro za novo“, tvrde u poslovodstvu „Kamiona“,
pokazuju da je su`ivot „Maweti Marelija“ i kamion-
skog programa ne samo mogu}, nego i potreban
„staro za novo“ kupac dobija popust tra`io da se nabavka @eleznica
od jo{ deset odsto.
Prema re~ima direktora marke-
tinga „Zastava kamiona“ Bore Savi-
}a, tra`wa za „rivalom“ i „turbo
zetom“ prema{ila je sva o~ekiva-
wa.
- [to se na{e fabrike ti~e, u-
deo u kola~u smo ve} realizovali i
sada o~ekujemo da nam dr`ava odo-
bri da krenemo u naredni krug. O-
voga trenutka imamo ve}e porux-
bine od dodeqene kvote, ka`e Sa-
vi}. U „Kamione“ uskoro treba da
stigne i velika
poruxbina @ele- \OR\E NESTOROVI]
znica Srbije. Radi
se o 50 kamiona,
koje }e „`elezni-
~ari“ nabaviti po
sistemu zamene
„staro za novo“.
Zbog toga je menax-
ment kragujeva~ke
fabrike od Vlade
Srbije i resornih
ministarstava za-
@ivomira Petrovi}a, novi stav A-
gencije za privatizaciju i odusta-
jawe od prodaje firme u „komadu“
daje realnu {ansu da se fabrika
{to skorije privatizuje.
Dislocirane fabrike
Preduze}e u Gru`i i Toponici
ima dve proizvodne hale sa kom-
pletnom infrastrukturom. U pogo-
nu u Gru`i radi 15 radnika koji
trenutno, kao rezervne delove po-
sle ga{ewa „Zastavinog“ osnovnog
programa, proizvode obloge brani-
ka za „jugo“, „floridu“, „keca“... U
Toponici se nalazi fabrika met-
alnih otpresaka. I ona zapo{qava
15 qudi. U Agenciji je postignut do-
govor da se ove dve fabrike priva-
tizuju uz preuzimawe zaposlenih.
Za fabriku u Gru`i svojevreme-
no je bila zainteresovana jedna
firma iz Italije. Ona je u toj varo-
{ici nadgradila proizvodnu halu,
ali se na tome stalo. Da bi ova fa-
brika mogla da bude prodata po-
trebno je da se od menaxmenta te
italijanske kompanije dobiju odgo-
vori da li je ona i daqe zaintere-
sovana za nastavak saradwe sa „21.
oktobrom“, da li namerava da nas-
tavi sada{wu proizvodwu, ili `e-
li da kupi praznu halu bez insta-
liranih ma{ina i opreme. Ina~e,
kragujeva~ka firma u Gru`i raspo-
la`e i sa ~etiri i po hektara ze-
mqi{ta, koliko otprilike ima i u
Privreda
Velika tra`wa
za lakim komer-
cijalnim
Srbije izuzme iz kvote namewene
Kragujev~anima.
Ina~e, za deset meseci ove godi-
ne „Kamioni“ su prodali 96 vozi-
la, a od po~etka subvencionisane
prodaje i akcije zamene starih vo-
zila za nova u fabriku je stiglo vi-
{e od 90 poruxbina. Prema re~ima
direktora „Zastava kamiona“ \or|a
Nestorovi}a, reakcija tr`i{ta je
iznad o~ekivawa i sada su u prili-
ci da po{aqu izve{taj da su oprav-
dali prvu dodeqenu kvotu i
kvalifikuju se za drugu.
- Ovakva tra`wa poka-
zuje da je program lakih
komercijalnih vozila,
koja se proizvode u Kra-
gujevcu, dobar program i
da je potreban ovoj dr`a-
vi. Uveren sam da }e na-
rednih godina tra`wa za
ovim vozilima biti jo{
ve}a. Zbog toga ozbiqno
treba postaviti pitawe
da li postoji mogu}nost
za su`ivot ovog progra-
ma i programa koji ima
kompanija „Maweti Ma-
reli“, ili }e do}i do ga-
{ewa kamionskog pro-
grama u na{oj fabrici. Ako posto-
ji tr`i{te za ovaj program, a tra-
`wa to pokazuje, ako na ovim
prostorima nema drugog proizvo|a-
~a i ako imamo radnike koji znaju
da proizvode kamione, onda defi-
nitivno treba dobro izvagati ideje
o ga{ewu proizvodwe kamiona. Ne
sporim i druge ideje, ali mislim
da bi interesovawe koje je izazvala
akcija zamene „staro za novo“ i pro-
daja po subvencionisanim cenama
mogla da bude i odbrana kamionskog
programa u „Zastavi“, ka`e Nesto-
rovi}.
M. \EVI]
Toponici. Na ma-
ti~noj lokaciji u
Kragujevcu, pored
proizvodnih ha-
la, fabrika ima
i 8,5 hektara ze-
mqi{ta za koje je
interesovawe po-
kazala i lokalna
samouprava i ko-
ja tu namerava da
napravi jo{ jed-
nu industrijsku
zonu. U „21. okto-
bru“ ka`u da }e
qudi iz Agencije
za privatizaciju
i ovla{}ene kon-
sultantske ku}e
ponovo izvr{iti procenu vredno-
sti kapitala svakog dela firme ko-
ji se odvojeno mo`e privatizovati,
ali i vrednosti fabrike na mati~-
noj lokaciji.
I „Fijat“ u igri
Fabrika koja je pre odvajawa od
„Zastave“ zapo{qavala vi{e od
2.500 radnika trenutno ima 355 za-
poslenih. Trenutno proizvodi rez-
ervne delove za uga{eni „Zastavin“
osnovni program, komponente za
fabriku u Vaqevu, koja posluje u sa-
stavu slovena~ke kompanije „Gore-
we“ i jo{ neke strane i doma}e
firme. Predsednik Samostalnog
sindikata @ivomir Petrovi} ka`e
Четвртак, 5. новембар 2009.
DEO RADNIKA FABRIKE AUTOMOBILA IDE
NA PRINUDNI ODMOR
Plate umawene za
topli obrok i prevoz
Izme|u 300 i 400 zaposle-
nih bi}e, dok ne pre|e kod
nekog od „Fijatovih” koop-
eranata, na prinudnom od-
moru i za to vreme
primati platu umawenu za
topli obrok i prevoz
Pred definitivni dolazak „Fija-
ta“ najavqen za 10. novembar i pre-
uzimawe Fabrike automobila
kockice polako po~iwu da se sla`u.
Pregovori izme|u Samostalnog
sindikata Fabrike automobila i
ministra ekonomije Mla|ana Din-
ki}a jo{ nisu okon~ani, ali su u-
{li u zavr{nu fazu, kada je dosta
toga jasno definisano.
Prema biznis planu „Fijata“ u
kragujeva~koj fabrici naredne go-
dine treba da se proizvede 30.000
„punta“, ali i da se u potpunosti iz-
mesti postoje}a i instalira nova
savremena oprema za proizvodwu
novog modela automobila. Prema
planu italijanske kompanije 20.000
„punta“ bi}e nameweno plasmanu na
strana, a 10.000 vozila na doma}e
tr`i{te.
U firmu „Fijat automobili Sr-
bija“ pre}i }e 1.000 radnika, dok }e
izme|u 200 i 400 qudi biti tako|e
da se u firmi nadaju da }e uspeti
da se kvalifikuju i da }e postati
jedna od doma}ih firmi koja }e ra-
diti automobilske delove i kompo-
nente za prvu ugradwu u „Fijatove“
modele koji }e se proizvoditi u
Kragujevcu.
- I o tome je bilo razgovora u A-
genciji za privatizaciju i Mini-
starstvu ekonomije. Fabrika ima
opremu za proizvodwu delova od
plastike i metala, a imamo dosta
iskustva i u proizvodwi svetlo-
sne opreme. Moramo da sa~ekamo
da se „Fijat“ na pravi na~in pozi-
cionira u Kragujevcu, da defini-
{e planove i program, pa da posle
toga na|emo svoje mesto u tako ve-
КРАГУЈЕВАЧКЕ 7
anga`ovano na proizvodwi „punta“,
ali }e fakti~ki biti zaposleno u
Fabrici automobila. Ina~e, sada je
na produkciji „punta“ anga`ovano
oko 1.600 zaposlenih.
Prema dogovoru sa Ministar-
stvom ekonomije u Fabrici automo-
bila }e na ra{~i{}avawu i
dislokaciji stare opreme biti an-
ga`ovano 965 radnika, ~ije }e pla-
te finansirati dr`ava. Izme|u 300
i 400 zaposlenih bi}e, dok ne pre|e
kod nekog od „Fijatovih“ koopera-
nata, na prinudnom odmoru. Oni }e,
bar kako sada stvari stoje, za to vre-
me primati platu umawenu za tro-
{kove prevoza i topli obrok.
Ina~e, Fabrika automobila ovo-
ga trenutka ima oko 2.700 zaposle-
nih. Dogovoreno je i da se krene u
jo{ jedan krug socijalnog programa.
Prema informacijama iz Samo-
stalnog sindikata oko 460 zaposle-
nih }e do kraja godine ispuniti
uslov da uzme otpremninu i napusti
fabriku. Pitawe je, me|utim, koli-
ko }e wih iskoristiti {ansu i, u-
slovno re~eno, oti}i u prevremenu
penziju, jer je izja{wavawe za neku
od ponu|enih opcija dobrovoqno.
Prema dogovoru novac za otpremni-
ne bio bi ispla}en u januaru nared-
ne godine.
M. \.
likoj porodici. Najbitnije je da
se sa Ministarstvom ekonomije
dogovorimo {ta }emo dotle, kako
da pre`ivimo, obja{wava Petro-
vi}.
U „21. oktobru“ isti~u da je naj-
va`nije {to se, kada je privatiza-
cija u pitawu, ne{to pozitivno
de{ava.
- Kako je fabrika u restrukturi-
rawu, Agencija za privatizaciju du-
go nije dozvoqavala da se prodaju
pojedini delovi. Sada se do{lo do
toga da smo zajedni~ki zakqu~ili
da }e se firma lak{e privatizova-
ti ako se prodaju dislocirani po-
goni, ka`e Petrovi}.
M. \EVI]
8 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 5. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
Privreda
ZA[TO NIJE ZA@IVEO KLASTER NAME[TAJA

Karika koja nedostaje

Пише Милош Пантић Udru`ivawe pet proizvo|a~a po ovom modelu nije
re dve godine u Kragu- profunkcionisalo jer zajedni~ki proizvod, linija

П
jevcu je pet jakih i poz- kancelarijskog name{taja, nije izazvala ve}e inte-
natih preduze}a iz resovawe na tr`i{tu, ali i zbog toga {to same
grane proizvo|a~a na-
me{taja formiralo
firme nisu ulo`ile vi{e energije u ovaj projekat
klaster pod imenom
„Netvud” sa ciqem da brojanih pet ostalo u projektu, jer ispitala tr`i{te da bi utvrdila
BLAGOJE VASIQEVI] PREDSEDNIK
udru`eni iza|u na tr`i{te i tako su procenili da bi od wega mogli {ta od proizvoda nedostaje kod nas. KLASTERA „NETVUD”
probaju da ostvare ve}u proizvod- da imaju koristi. Pokazalo se da je to upravo kance-
wu. Model klastera {iroko je pri- U~esnici „Netvuda” ubrzo po os- larijski name{taj i potom je ras-
mewen u zapadnim zemqama i nivawu dogovorili su se o formi- pisan oglas za dizajnersko re{ewe Todosijevi}. Blagoje Vasiqevi}, izgubili pravo na pla}awe u rata-
podrazumeva udru`ivawe vi{e rawu zajedni~kog proizvoda, jer je linije takvog proizvoda. Od pet vlasnik poznate firme za izradu ma i od toga ne}e biti ni{ta. Za-
firmi, a one se okupqaju tako {to to na~in kako klaster funkcioni- prijavqenih radova izabrano je na- kancelarijskog name{taja „Bla- pravo, svako }e izlagati pod svojom
formiraju zajedni~ki proizvod za {e. Po re~ima Nenada Todosijevi- jboqe re{ewe i ura|ena je nulta se- `eks”, ujedno je i predsednik klaste- firmom i sam platiti iz svoje ka-
koji svako izra|uje po jedan deo. }a, vlasnika preduze}a „Paviqon rija tog name{taja, gde je svaka ra „Netvud”. Za neuspeh ovog konc- se, ka`e Vasiqevi}
U „Netvud” su tako 2007. godine T”, koje izra|uje metalni name{taj firma izra|ivala po neki deo, ka- epta u Kragujevcu on samokriti~ki I @ivorad ]ukovi}, vlasnik
u{li „Bla`eks”, „Name{taj ]uko- i ~eli~ne ograde za gra|evinske o- `e Todosijevi}. krivi i same firme ~lanice. Vasi- firme „Name{taj ]ukovi}”, koja je
vi}”, „Paviqon T”, „Jelovica” i bjekte, osmi{qena je linija kance- Ubrzo potom, na Sajmu name{ta- qevi} smatra da su svih pet predu- specijalizovana za izradu foteqa
„Zebrano”. Posle dve godine svi u- larijskog name{taja, koja se ja u Beogradu 2007. godine, ovaj pro- ze}a koja su u{la u udru`ewe jaki i i stolica, smatra da se ~lanice
~esnici u ovom projektu mogu samo sastojala od metalnih i plo~astih izvod je izlo`en, ali nije izazvao poznati proizvo|a~i koji su pozi- „Netvuda” nisu sna{le i izgurale
drvenih elemenata – konferencij-
da konstatuju da se ovaj „pelcer” sa ve}e interesovawe. Zapravo, poru- ciju na tr`i{tu izgra|ivali godi- zajedni~ki projekat. On ka`e da
zapada nije primio i da udru`iva- ski i kancelarijski stolovi i fo- ~ena je samo jedna garnitura i ona nama, pa zato nisu bili spremni da svih pet firmi me|usobno sara|u-
we nije profunkcionisalo u prak- teqe. Do tog zajedni- je i prodata kupcu iz Kru- ulo`e dodatno vreme i trud u ne{to ju i proizvode delove jedni za dru-
si, iako je sve ura|eno onako kako ~kog proizvoda do- @IVORAD ]UKOVI] {evca. Nenad Todosije- {to bi bilo zajedni~ki posao. ge, ali klaster je ne{to drugo,
po teoriji treba. {lo se nakon studio- vi} smatra da je slab Nedovoqno energije u~e{}e u zajedni~kom proizvodu.
Zajedni~ki proizvod znih i detaqnih pri- odziv kupaca demorali- Da, ipak, neke barijere me|u wi-
prema. sao ~lanove „Netvuda” da Za razliku od wih, klaster pro- ma ne mogu da se pre|u potvr|uje ne-
Inicijativu za firmirawe ovog - Regionalna agen- i nadaqe stoje iza ovog izvo|a~a cve}a je u Kragujevcu izu- uspeli dogovor da kupe zajedni~ku
klastera dala je Regionalna agen- cija za ekonomski projekta. Naime, u sklopu zetno uspe{an i ve} okupqa oko 100 ma{inu za hromirawe metalnih de-
cija za ekonomski razvoj [umadije razvoj [umadija i celog koncepta ura|eni preduzetnika, ali su to sve male lova name{taja. ^lanovi „Netvuda”
i Pomoravqa, a prihvatilo je u po- Pomoravqa anga`o- su i prora~uni isplati- firme kojima je ovo udru`ivawe sada {aqu ove delove na obradu u
~etku vi{e firmi, od kojih je po- vala je firmu koja je vosti zajedni~kog proiz- bilo jedini izlaz, smatra Vasiqe- jednu vojvo|ansku firmu, a kada su
voda, koji su pokazali da vi}. Me|utim, ima nesnala`ewa i se usaglasili da orta~ki investi-
PROIZVODNI POGON „NAME[TAJA ]UKOVI]” je potrebna izrada u veli- neuskla|enosti i sa dr`avom, pa raju u takvu ma{inu, nisu mogli da
kim serijama, ali ve}ih zato sredstva koja su „Netvudu” po- se dogovore u ~ijoj hali }e ona da
poruxbina nije bilo. nu|ena za zajedni~ki nastup na ovo- bude instalirana.
- Taj na{ nastup na sajmu sa lini- godi{wem Sajmu name{taja u Uprkos dosada{wem neuspehu,
jom kancelarijskog name{taja do- Beogradu firme ~lanice ne}e is- Nenad Todosijevi} veruje da proje-
{ao je u nezgodnom trenutku, jer je koristiti. kat „Netvud” ima {anse da ipak op-
nastupila i ekonomska kriza. Pro- - Dr`avna agencija „Drvo” ponu- stane.
{le godine „Netvud” je konkurisao dila je na{em klasteru 600.000 di- - Mi svi dugo godina sara|ujemo
kod Ministarstva ekonomije koje je nara bespovratnih sredstava za to i nismo odustali ni od ideje kla-
dodeqivalo sredstva za razvoj kla- izlagawe. Me|utim, tri firme iz stera, ni od zajedni~kog proizvoda,
stera da bi dobio odre|eni iznos ko- na{eg urdu`ewa trebalo bi ova koji je vrlo interesantan i po di-
ji bi se ulo`io za odre|ene izmene u sredstva prvo da plate same, pa da zajnerskom re{ewu originalan.
zajedni~kom proizvodu i kreirawe nam se potom iznos refundira. Ali, potrebna su dodatna sredstva
nekog novog proizvoda na kome bi- Ali, mi bismo morali da doplati- za investirawe i vide}emo, kada
smo radili, ali ta sredstva nismo mo PDV iz na{ih sredstava. Odlu- ova ekonomska kriza pro|e, da li i-
dobili. I to je uticalo da ovaj kla- ~ili smo da to ne prihvatimo, jer mamo snage da to sprovedemo, ka`e
ster ne profunkcioni{e, smatra bismo kao dugogodi{wi izlaga~i Todosijevi}.

„BIC” DOBIO NOVE STANARE {inski in`ewer Vidosav Obu}ina. ^etvrti

novi stanar inkubatora, preduze}e „Presing
viktori”, pru`a usluge reklame i propagan-

U inkubatoru deset firmi

Kragujeva~ki Biznis inovacioni centar –
BIC sklopio je ugovore sa jo{ ~etiri pre-
duze}a koja }e dobiti poslovni prostor u
ovom poslovnom „inkubatoru”, tako da je
broj stanara u centru, mladih firmi koje
zapo~iwu poslovawe, sada zaokru`en na
deset.
Nove firme u BIC-u su „Studio Arhi-
tektonika”, „Solid”, Grin in`ewering” i
„Presing viktori”. „Studio Arhitektoni-
ka” je agencija koja se bavi izradom arhi-
tektonskih projekata, enterijera i pru`a
konsalting usluge iz oblasti arhitekture i
dizajna, a weni vlasnici su Nikola Krivo-
ku}a i Mladen Budimir.
Firma „Solid”, ~iji je vlasnik diplo-
mirani slikar Nikola Grkovi}, bavi se
projektovawem i dizajnirawem poslovnih
objekata i studija, a na drugoj lokaciji u-
jedno ima i sopstveni proizvod koji je pro-
na{ao mesto na tr`i{tu. „Grin in`ewe-
ring” izra|uje pravilnike o bezbednosti i
zdravqu na radu, sistematizaciji radnih me-
sta i radi akte o proceni rizika radnih me-
sta, a vlasnik preduze}a je diplomirani ma-
de, priprema i dizajnira propagandne mate-
rijale i radi digitalnu {tampu na
ure|ajima visoke tehnologije. Vlasnik fir-
me je Zoran Milovanovi}.
Ivan Markovi}, koordinator za razvoj
BIC-a, ka`e da je ovim ostvaren ciq da cen-
tar do kraja ove godine ima deset firmi sta-
nara, ali da jo{ ima prostora za nove mlade
firme, po~etnike u biznisu i da je konkurs
za prijavqivawe stalno otvoren. Dobijawe
poslovnog prostora u inkubator centru je
zna~ajna podr{ka u razvoju mladih preduze-
}a, jer oni za tri godine, koliko traje ugo-
vor, pla}aju zakup prostora samo 1,2 evra po
kvadratu u prvim mesecima, da bi se cena po-
stepeno pove}avala i dostigla 90 posto tr-
`i{ne cene na kraju ugovora.
Pored toga, stanovnici inkubatora ima-
ju na raspolagawu prostor sa najsavremeni-
jom opremom, kancelariju za prezentacije
i besplatnog prevodioca, besplatne po-
slovne konsalting usluge, kao i ra~unovod-
stvene usluge po povla{}enoj ceni.
M.P.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 5. novembar 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 9
Огласи
10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 5. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
Догађања
broji svega 70.000 qudi „izlazi”
SAJAM „FUD EKSPO 09”

Расадник здраве хране

na ovakve manifestacije i pove-
zuje se sa svetom.
Kada neki proizvo|a~ iz Repu-
blike Srpske dobije nagradu, pa
jo{ „Nikola Tesla” za inovaciju
u Hrvatskoj, e, to je onda stvarno
vest. A, upravo sa tim priznawem
Napr vom na „Fud ekspo”-u pojavila se i pr-
va srpska fabrika staklenika
specijalizovanom „MP komerc” iz Bijeqine. Po re-
me|unarodnomsa jmu ~ima Qiqane ^i~kovi}, wihove
zastupnice, staklenici koje oni
proizvo|a~ahr ane proizvode pogodni za uzgajawe or-
ipi }asv oje ganske hrane, vo}a, povr}a i cve-
proizvodei zlo`ilo }a i povoqni su za ovda{we
tr`i{te, a neuporedivo jeftini-
je preko 60 firmi ji od konkurencije iz Holandije i
izS rbije,Cr neG ore, kvalitetnijio dk ineskih.
Makedonije,B iHi [trudlaza G inisa
Od kragujeva~kih izlaga~a tu je
RepublikeS rpske, i Studentski centar koji promo-
ama nifestaciju vi{e delatnosti svoje pekarske i
jepo setilope t poslasti~arske radionice, dva
ekspres restorana, keteringa, is-
hiqadaq udi hrane za radnike privatnih i dr-
`avnih firmi, ali i novu ideju -
Пише Зоран Мишић „banke hrane”, u okviru kojeg }e se
hrana iz svih objekata koji se ba-
ve wenom proizvodwom, na kraju
ragujevac je bogatiji svakog dana po svim standardima

К
za jo{ jednu novu sa-
jamsku manifestaciju.
Pro{log vikenda, od
30. oktobra do 1. no-
vembra u hali „[uma-
dija sajma” odr`an je
prvi specijalizovani sajam hra-
ne u organizaciji kragujeva~ke a-
gencije „POSS”. Na 27 {tandova
svoje proizvode izlagala su 62
proizvo|a~a, od velikih i pozna-
tih brendova, do malih porodi~-
nih firmi i poqoprivrednih
gazdinstava iz Srbije, Crne Gore,
Makedonije, Bosne i Hercegovine
iR epublikeS rpske.
Marko Selakovi}, organizator
sajma i direktor agencije
„POSS”, isti~e da je ugovor o o-
dr`avawu ove manifestacije
sklopqen sa „[umadija sajmom”
na narednih pet godina. Sajam je
zvani~no otvorio Zoran Rajevi},
na~elnik[u madijskogo kruga.
Za Aleksandra Raji}a iz mesa-
re „Budu}nost”, koja je specijalno
za ovaj sajam svoje proizvode iz-
lo`ila u najnovijoj rashladnoj
vitrini - posledwoj re~i tehni-
ke, „Fud ekspo” je jo{ jedan, dobar
vid reklame i mogu}nost za „pro-
fesionalno avanzovawe” svih os-
talihpr oizvo|a~a.
Wegovo mi{qewe deli i Vla-
dimir Ba{i}, menaxer prodaje R
B „Globala” iz U`ica, proizvo|a-
~a ~uvene „Stare sokolove raki-
je”. Wihov {tand na kome se sem
„Sokolove” promovi{u i novi
proizvodi poput pelinkovca
„Zlatiborski vrh” i „Travarice”
zauzeo je centralni deo hale. Ina-
REKORDERKEZ AGI NISAIZ Z REWANINA
DEGUSTACIJAV ODE
~e, „Stara sokolova rakija” je ne-
davno na svetskom sajmu {qivo-
vice u Minesoti progla{ena za
najboqur akiju.
Zabi znisv ang ranica
Srbije
I Jezdimir Ku~, vlasnik i di-
rektor Mlekare „Ku~ kompani”
pun je hvale za prvi sajam hrane.
- Hrabro, dobro, potrebno. Ide-
ja je fantasti~na da se na lokalu
prezentujemo na{im potro{a~i-
ma iz prve ruke, ali i qudima iz
Srbije i ~itavog ovog regiona, za
razvijawe biznisa van granica
Srbije, tvrdi on, a wegova firma
na „Fud ekspu” ekskluzivno pro-
movi{e po prvi put na ovom tr-
`i{tu testa od sireva za
restorane i objekte brze hrane,
ro{tiqski ka~kavaq, kao i dezer-
te poput sutlija{a po receptu ka-
ko su ga pravile na{e bake.
VELIKIIZ BORK VALITETNIHV INA
Na sajmu su prisutni i u~eni-
ci iz kragujeva~kih {kola „Vuka-
{in Markovi}” i Prve tehni~ke,
koje u svojim programima imaju i
prehrambene smerove, pa ovakvu
manifestaciju tretiraju kao „o-
baveznul ektiru”.
Posetilaca je sve vi{e. Bes-
platan ulazak, slobodna degusta-
cija i nagradne igre uzimaju svoj
pozitivan „danak”. Direktor mar-
ketinga kompanije „Eko farm”,
proizvo|a~a „Odmewske vode”,
Branko Balti} smatra da je sajam
dobro koncipiran i zami{qen.
On je ve} ostvario kontakte sa
firmama iz Bosne i Hercegovine,
a specijalno za „Fud ekspo” na
{umadijskom tr`i{tu sem „Od-
mewske vode” promovi{e i sir}e
od divqe jabuke, vinsko sir}e, ku-
pinovo i vino od borovnice i na-
javquju uskoro proizvodwu sla-
tkog i xema. Sve, naravno, bez kon-
zervansa.
- Mi smo kao izlaga~i prezado-
voqni. [tand nam je fantasti-
~an. Preko svih o~ekivawa, tvrdi
Svetlana Mladenovi} iz prve
kragujeva~ke vinoteka „Vajn end
Vajn” koja na sajmu izla`e vina
dvadesetak proizvo|a~a, vinskih
ku}ai v inarijai zS rbije.
Ove laskave ocene potvr|uje i
vinar Nikola Mladenovi} koji je
ispred porodi~ne vinarije „Ma-
taq” skoknuo iz negotinske kraji-
ne da vidi kako su wihovi
proizvodi plasirani na kraguje-
va~komsa jmuhr ane.
Jovan Kova~evi}, izvr{ni di-
rektor saveza sedam severnoher-
cegova~kih op{tina
predsednik dru{tva „Srpski do-
ma}in” ka`e da je za wih iz Her-
cegovine bitno da regija koja
sakupiti i distribuirati onim
na{im sugra|anima kojima je na-
jpotrebnija.
Drugi dan sajma bio je rezervi-
san za kongresni deo u pres cen-
tru i tematski okrugli sto o
proizvodwi organske hrane, ali
ni{ta nije mawe zanimqivo ni u
izlaga~komd elu.
Miladin Gavrilovi}, uprav-
nik zadu`bine kraqa Petra prvog
iz Topole, ~ija pre pet godina ob-
novqena vinarija izla`e vino
„soviwon beli” u okviru kraguje-
va~ke „Ku}e pravih vina” smatra
dasa jamz aslu`ujesv ep ohvale.
Najve}u pa`wu drugog sajam-
skog dana privla~i grupa stari-
jih `ena u narodnoj no{wi koja
izvornim pesmama „[kripi |e-
ram” i „Sino} kad je pao mrak”
nadja~ava mo}ni sajamski raz-
glas. U pitawu je aktiv `ena iz
zrewaniske Mesne zajdnice Grad-
nulica koje su ba{ na kragujeva~-
kom sajmu hrane oborile Ginisov
rekord i napravile {trudlu sa
makomo d3 00m etara.
- [trudla te du`ine sastavqe-
na je od vi{e delova koje pe~emo u
pekari, a potom ih spajamo i nas-
tavqamo, obja{wava Nada Berar,
horovo|a aktiva tajnu ginisovih
rekorderki.
Za Ginisa je i kojom brzinom je
planulo 300 metara {trudle sa
wihovog {tanda... Tra`i se pra-
zan sto u sajamskoj kafani tog su-
i botweg popodneva, ubacuju se
rezervne stolice, {to je najboqi
znak da je smotra za`ivela i do-
brop ose}ena.

MISIJAM MF-AU TO POLI

Nazdravqawe trijumfom
Pregovara~ki„ta jma ut”mi nistar
Mla|anD inki}i skoristiod a~la nove
misijeM MF-aod veded oTo pole
i Oplenca, gde ih je ih „dopingovao”
{umadijskimspe cijalitetimai po znatim
vinima
isija Me|unarodnog monetarnog fonda, koja je
Prema nezvani~nim informacijama, ministar Dinki}
i wegovi gosti naj~e{}e su nazdravqali uz „trijumf”, na-
gove{tavaju}i uspe{an ishod pregovora i potpisivawe no-
vogf inansijskoga ran`mana.
Pre dolaska delegacije MMF, u vinariji „Aleksandro-
vi}”, odr`ana je tribina na temu “Oplena~ko vinogorje –
srpska Toskana” na kojoj su vinogradari razgovarali sa
predstavnicima Vlade i Turisti~ke organizacije Srbije o
razvoju vinogradarstva, vinarstva i vinskog turizma u To-
poli. Vlasnik vinarije Bo`a Aleksandrovi}, ~iji je po-

М proteklih dana pregovarala sa predstavnicima

Vlade Srbije o zakqu~ivawu novog finansijskog a-
ran`mana sa na{om zemqom, iskoristila je prvi
pregovara~ki „time aut” za posetu Topoli. Ministar Mla-
|an Dinki}, doma}in zvani~nicima MMF-a, gostima je
pokazao Zadu`binu kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a na
Oplencu, a potom ih odveo na „vinsku turu” u podrum „A-
leksandrovi}” u Vin~i, gde su „svetski rizni~ari” proba-
li „trijumf”, „varijantu”, „rodoslov”, „regent” i ostala
vina iz najpoznatije srpske vinarije, ali i sir, kajmak, aj-
var, ~varke i {umadijsku jagwetinu i prasetinu sa ra`wa.
drum vina samo tokom ove godine osvojio 14 medaqa na
najzna~ajnijim svetskim takmi~ewima, ka`e da model o-
plena~kog vinogorja mo`e biti okosnica uspe{ne obnove
srpskog vinogradsrstva i vinarstva koji Srbiju treba da
vratin av inskum apuE vrope. POSETAP ODRUMIMAV INARIJE
- Ovom kraju nedostaju dobri hoteli i restorani, koje „ALEKSANDROVI]”
treba graditi u vinogradima, da turisti ru~aju i spavaju u
okru`ewu vinograda. Da bi smo imali prave vinske pute- bija mo`e pohvaliti pred strancima i zato smo ih pozva-
ve, poput Toskane, moramo da obezbedimo dobre sme{tajne li da ovde da upoznaju na{u istoriju i kulturu, ali i da
kapacitete. Ja sam danas upravo zbog toga pozvao predstav- probajun a{av inai h ranu,r ekaoj eD inki}.
nike MMF da do|u u Topolu. Oplenac je ne{to ~ime se Sr- M.J EVTOVI]
www.kragujevacke.rs Четвртак, 5. новембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 11
Друштво
OPERACIJA ANEURIZME
ДНЕВНИК

@ivot u meni i
bez mene te~e
Vesti o gripu obele`ile su pro{lu sedmicu. Uveravaju
nas da je re~ o blagoj verziji. Za svaki slu~aj, pojeo sam
jednu jabuku i kupio kompleks vitamina C od 1.000 mi-
ligrama. Znam da je sigurno pomogao pokojnom Gradi, Тодор Тоша Ракочевић
naro~ito Lazi ({to je to bio dobar ~ovek) i jo{ nekima

ru i snimak nare`em na CD i daqe nemilice vozi bicikl,

PODVIG KRAGUJEVA^KIH Уторак, 27. октобар (greota da se baci). xogira, radi sklekove, baca xa-
NEURORADIOLOGA Vuki, Vuki, bubo lewa, kove od 150 kila i {ta mu ve}
Ka`u da onome ko je pro{ao ponestaje nam strpqewa. padne {aka. Dodu{e, u posledwe
{altersku golgotu, vade}i razna Volimo te mnogo burno, vreme po~elo je da ga `e{}e mu-

Prvi na Balkanu dokumenta, ni pakao ne}e te{ko

pasti.
Danas sam po~eo sa proverom
ove teze, ulaze}i u postupak ukwi-
daj podrigni sad kulturno.

Usta su mu slatka,
du{a kao mleko,
~i koleno, tako da za wega jo{
ima nade.
Posle ispijawa tople ~okolade
u "Peronu", obi~no odem ispred
ugradili silk `ewa stana, osokoqen izjavama
ministra Duli}a, da se novim Za-
konom o planirawu i izgradwi o-
kad se smeje sija,
svetli nadaleko.
Kad je sre}an le`i,
Skup{tine grada da se ume{am
me|u svatove i podsetim kako je to
bilo pre 30 godina, kad sam bio na
stent Primeniv{i i u svetskim
okvirima relativno novu
kre}e novi list, u smislu
efikasnosti, pojednostavqewa
procedura, itd.
kad je qut on re`i,
ka {tucawu te`i,
al` kad prdne – BE@I!
tom istom mestu, ali u ulozi mla-
do`ewe. Danas sam izgleda malo
poranio, jer sam umesto svatova
metodu, kragujeva~ki lekari uspeli da re{e Ne mogu da ka`em, administra- (refren) video uigranu ekipu truba~a sa ju-
problem trostruke aneurizme na mo`danom cija u Skup{tini grada je quba- Петак, 30. октобар ga, obaveznog violinistu i harmo-
znija nego kad sam kao student nika{a na bo~nom ulazu, a na
krvnom sudu jedne pacijentkiwe prikupqao u ovoj istoj zgradi uve- Sa ukwi`ewem ide dobro, samo glavnom naravno Xeja, koji je za
rewa za studentski kredit, ali se mi je nekompletna dokumentaci- svoju du{u pevao "Danijelu" iz sa-
Dr specijalista Sne`ana Luki}, dr ne}e do}i do pucawa aneurizme. A- bojim da na kraju pri~e ne pro|em ja, a treba i iz Uprave prihoda da mo wemu poznatog tonaliteta.
docent Milan Miailovi} inter- neurizme su, u stvari, pro{irewa u kao Sizif kad je kona~no uspeo da pribavim jo{ ne{to, s tim da U povratku, ispred apoteke bli-
ventni neuroradiolozi, i aneste- vidu balona koja nastaju na osla- podigne kamen na vrh planine i prethodno iskopiram... zu "Balkana", videh grupu |aka ka-
ziolog Tomica Stoiqkovi} iz bqenom zidu krvnog suda ~ije puca- tada ~uo prekorni glas: Vesti o gripu obele`ile su i ko uz smeh name{taju maske
slu`be za rendgen dijagnostiku we mo`e dovesti pacijenta u - Ne TAJ kamen, Sizife! dana{wi dan, a oni najte`i slu- protiv gripa, a ne{to daqe Mi}a
kragujeva~kog Klini~kog centra smrtnu opasnost. ~ajevi kao da su rezervisani za ^e{aq je upravo saop{tavao pro-
pre desetak dana upisali su se u a- - Pacijentkiwa je na operaciju Среда, 28. октобар Kragujevac. Uveravaju nas da je re~ laznicima da mu je i danas dobro
nale medicinske nauke kod nas. Pr- ~ekala godinu dana. Odlu~ili smo o blagoj verziji i da nema mesta i{lo, tako da su mu ostala nepro-
vi put u Srbiji primeniv{i i u da poku{amo sa, za nas potpuno no- Dok idem na posao, od Paligori- panici. Za svaki slu~aj, pojeo sam data samo dva.
svetskim okvirima relativno novu vom, tehnikom kojom se u krvni sud }a do Gradskog doma, svakog jutra jednu jabuku, pa {ta bude. Pre povratka ku}i, svratio
metodu, uspeli su da re{e problem ubacuje silk stent – cilindri~na, sre}em ista lica i to bukvalno na Uve~e sti`e ba{ lepa vest: Iz- sam do ribarnice "Pirana" po
trostruke aneurizme na mo`danom gusta mre`ica specijalno napra- istim mestima. Kao da smo se dogo- vu~ena sedmica na LOTO-u i to porciju pr`enih sku{a, uz pre-
krvnom sudu kod pacijentkiwe Bla- vqena za problemati~ni krvni sud. vorili da sa~ekuju oni mene, a ja 1.600.000 evra u ruke nekog od poruku prodava~ice Sne`e da
gice Ekmexi} iz Stare Pazove. Ovaj na~in re{avawa problema a- wih, tako da mi sve vi{e upadaju u Kragujev~ana. Ve} slutim daqi slede}i put obavezno probam ha-
Metoda kojom se kroz krvni sud neurizmi u krvnim sudovima mozga o~i ne kad ih ugledam, ve} obrnuto razvoj doga|aja. Razvijamo se u ringe.
aneurizme u mozgu je relativno nov i - kad izostanu sa svoje redovne tra- strelce tra`e}i sre}nog dobit-
iskqu~uju iz cir- u evropskim okvi- se. nika koji }e sigurno poku{ati da Недеља, 1. новембар
kulacije po~ela je rima, po{to se Vaqda mi zato iz se}awa izro- nas nadmudri. Za Mladi}a ne
u svetu da se pri- primewuje tek god- ni "Balada iz predgra|a", Dobri- znam, ali wega }emo sigurno na}i. Lep dan za ovo doba. Ima i sun-
mewuje pre ne{to inu dana, dok je u {e Cesari}a, sa muzikom Hrvoja Za odbranu od sugra|ana, posebno ca, dodu{e hladnije je nego pret-
vi{e od decenije. Srbiji jedna ova- Hegedu{i}a iz 1967. godine, koju rodbine - nema vakcine. hodnih dana, ali malo li je i ovo?
Ona podrazumeva kva operacija izve- sam kao student ~esto pevao Ina~e, javi{e da su od danas u U razgovorima slu~ajnih pro-
da se, umesto kla- dena prvi put, uz gitaru (I lije na uglu petrolej- Klini~kom centru zabrawene po- laznika, vi{e puta sam ~uo re~
si~ne neurohirur- obja{wava dr Sne- ska lampa...) http://www.youtu- sete, a da svi zaposleni obavezno LOTO, pa tako zakqu~ih da pote-
{ke operacije, `ana Luki}, ina~e be.com/watch?v=X5eq865Va4k nose za{titne maske. ra za misterioznim sugra|ani-
problem re{ava {ef tima koji je U tom jutarwem oktobarskom Uve~e sam na HRT-u uhvatio nom ve} daje prve rezultate. [to
tako {to se do si- operisao pacijent- sivilu, onako neprobu|eni, uglav- vanserijsku emisiju o deci geni- se ka`e, osta}e i bez para i bez
}u{nog krvnog su- kiwu Blagicu Ek- nom svi hodaju }utke, ali zato li- jalcima. Jo{ sam pod utiskom ka- prijateqa.
da u mozgu sti`e mexi}. ca govore vi{e nego dovoqno. I ko wihovi blistavi umovi Setih se da smo ba{ u ovo vre-
kroz preponsku ar- Ovakva operaci- svima je zajedni~ko – gr~, zabri- funkcioni{u. Zapamtio sam ori- me, u Domu omladine, po~iwali
teriju. U pitawu je PIONIRSKI PODUHVAT: ja, osim u Srbiji, nutost, strepwa. Kao da ne gledaju ginalan recept jedne devoj~ice sa [aretom pripreme za de~ji
za lekare te{ka i DR SNE@ANA LUKI] I DR do sada nije ura|e- televiziju i ne slu{aju politi~a- protiv globalnog siroma{tva i u- novogodi{wi program, ja, Neboj-
komplikovana op- MILAN MIAILOVI] na ni u jednoj od ze- re koji su odavno ostvarili sve op{te rasne, nacionalne i svih {a Krsti} – Macola, @ika Ran-
eracija, ali mini- maqa u bli`em ono {to su obe}avali pred izbo- oblika podvojenosti. Ka`e da ima kovi} (neprevazi|eni Deda
malno invazivna okru`ewu. Da se re. Ostvarili, dodu{e za sebe, re{ewe: samo treba veliki magnet Mraz), Slaja, Te{a, Go{a i osta-
za pacijenta, te on radi o potpuno no- ali od nekog su morali da po~nu? ubaciti u sredi{te Zemqe, a on }e li. Samo [are zna kako je uspe-
posle svega neko- voj tehnologiji go- Uve~e sam ubacio "Baladu iz sve kontinente i sva mora privu- vao da sa sindikatima skoro
liko dana mo`e da vori i ~iwenica predgra|a", u rubriku Pesma ned- }i u jedan kontinent i jedno more. svih kragujeva~kih preduze}a u-
ide ku}i. da silk stentove eqe, na sajt www.teklareka.com, Tako }e svi qudi imati crnu ko- govori nenormalno veliki broj
- Tu metodu smo pravi samo jedna nastavqaju}i saradwu sa kreato- `u, jer ona najboqe {titi od sun- predstava, ru{e}i zakon fizike
dr Sne`ana Luki} firma. Prave se za rom celog koncepta, Batom Urako- ca, ima}e lice belaca, a kosu da se u isto vreme ne mo`e{ na-
i ja u Kragujevcu svakog pacijenta vi}em, evo ve} dve godine (da Azijata, jer je wihova kosa najkva- }i na dva mesta istovremeno. A
po~eli da prime- posebno, odnosno kucnem u monitor). litetnija. mogli smo i na tri.
wujemo pre tri go- iskqu~ivo po me- Nisam mogao, a da se ne setim U apoteci u centru grada kupih
dine. Ona podrazu- rama problema- Четвртак, 29. октобар kwige "Olovka pi{e srcem", po kompleks C vitamina od 1.000
meva da se u krvni ti~nog krvnog suda. kojoj smo svojevremeno postavili miligrama. Znam sigurno da je po-
sud ubacuje stent, Za ovu metodu kra- U stvari, i danas i svih ovih predstavu u Dramskom studiju Do- mogao pokojnom Gradi, naro~ito
vaqkasta mre`ica gujeva~ki lekari dana, ra~unaju}i od 10. septembra, ma omladine (Hrabrost je kad te Lazi ({to je to bio dobar ~ovek) i
koja sa unutra{we strane obla`e saznali su na ove godine odr`anom sve {to mi se de{ava, mo`e se neko pita: - Jel` zna{ ti ko sam jo{ nekima.
zidove krvnog suda, a zatim se sama Prvom evropskom kongresu neuro- svesti na dve re~i: unuk Vuka{in. ja? A ti ne zna{).
aneurizma puni vlaknima, takozva- radiologa. Dakle, dobio sam mog Vukija i sad Понедељак, 2. новембар
nim kojlovima. Stentom se posti`e - U pitawu je zaista pionirski pro`ivqavam sve ono kroz {ta Субота, 31. октобар
izolovawe aneurizme od krvnog su- poduhvat, ka`e dr Milan Miailo- prolaze dede pripravnici, a ne}e Opet ona ista jutarwa mar{ru-
da, dok se ubacivawem kojlova ona vi}. da priznaju. Ve} nekoliko godina se subo- ta do posla sa po~etka dnevnika.
potpuno puni i kasnije trombozi- Dodu{e, nije ni ~udo po{to je u Danas mi je na mejl od }erke tom pre podne redovno vi|am sa Ista lica, u isto vreme. Mimoi-
ra, odnosno zgru{a i neutrali{e. pitawu relativno nova grana medi- iz Beograda stigla nova serija svojim {kolskim drugom iz gim- lazimo se }utke, a u Zastavi u ko-
Me|utim, kako je ovde bio u pitawu cine. U Evropi postoji samo 100 Vukijevih slika, koje sla`em u nazije Bogdanom. joj radim ve} trideset godina, ba{
specifi~an slu~aj, gde su na jednom stru~waka za ovu oblast, a u Srbiji nizove foldera, prave}i bazu Iako je ve} u penziji i uredno posebna atmosfera.
vrlo kratkom segmentu krvnog suda je svega {est interventnih neuro- za moje nove kreacije u Photos- je podi`e, a bogami i tro{i, u- Sa jedne strane zadovoqstvo zbog
bile sme{tene tri aneurizme, one radiologa. hopu. Pored slika, sve su mi va- op{te se ne pona{a kako doli- dolaska FIAT-a, a sa druge velika
ovom metodom nisu mogle da budu Uprkos tome {to je prva osoba u `nije i informacije da li je kuje jednom penzioneru. Umesto li~na strepwa i neizvesnost, sa
re{ene, obja{wava dr Milan Mija- Srbiji kojoj je ura|ena ovakva ope- podrignuo kako treba, bqucnuo, da se u Domu penzionera posveti kojom se svako nosi kako zna i ume.
ilovi}. racija, Blagica Ekmexi} ka`e da se itd. tabli}u, dominama, {ahu, da se I tako, {to ka`u Bitlsi: „@i-
Kragujeva~ki lekari su gotovo nije pla{ila. @eqa za `ivotom je, Sve to me je inspirisalo da `ali na reumu, pritisak i uop- vot u meni i bez mene te~e”.
godinu dana tragali za re{ewem u- tvrdi, bila ja~a. napi{em tekst na onu "Vu~e, vu- {te da bude penzioner od glave Autor je dipl. pravnik,
zdaju}i se u sre}u da kod Blagice M. OBRENOVI] ~e, bubo lewa", otpevam uz gita- do pete, on kao ocvali maturant „ve~iti de~ko” sa gitarom
12 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 5. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
Друштво
Пише Маргита Цветковић NASIQE ME\U DECOM
Nedavno je u redakciju

Н
do{ao otac de~aka koji
je ispri~ao kako su we-
govog sina, posle zavr-
{etka ~asova, napali
de~aci iz {kole u koju
i sam ide. Re~ je o vr-
{wa~kom sukobu trinaestogodi-
{waka i o tu~i, koja se, istina,
dogodila van {kolskog dvori{ta,
Od ferke do grupne
Dogovor o tu~i „jedan na jedan”, u `argonu to je I DEVOJ^ICE POSTAJU
a u kojoj je wegov sin zadobio lak{e „ferka”, pao je u {kolskom toaletu, a pesni~ewe je bilo u SVE AGRESIVNIJE
telesne povrede. Otac je sa zaka-
{wewem pozvan u {kolu, a od sina blizini {kole. Slabiji je zaradio lak{e povrede.
je saznao da je (verbalni) sukob za- To je si`e skora{weg doga|aja iz takozvanog
po~et jo{ u {kolskom veceu, nasta-
vqen u dvori{tu (a ba{ tog dana „vr{wa~kog nasiqa”, koje sve vi{e uzima maha
nisu radile sigurnosne kamere), a
potom na ulici, u neposrednoj bli- okon~an do zakqu~ewa ovog broja
aktere sukoba i wihove roditeqe, }aje u pona{awu.
zini {kole. Kada je video masnice novina, to smo od nadle`nih qudi
ali i preduzeti odgovaraju}e mere. Oni se doga|aju u
na vratu i natekle obraze svog de- {kole ~iji su u~enici akteri ovog
Ovo je jedan od ~estih primera na- najbli`em okru-
teta, odmah ga je odveo kod lekara, sukoba obave{teni da se tu~a zai-
siqa me|u mladima, koje je sve `ewu maloletnika
a potom slu~aj prijavio i polici- sta dogodila, da je dogovor o „fer-
prisutnije i sve brutalnije. Uglav- - {koli, kom{ilu-
ji. Sin mu je rekao da su u tu~i u~e- ki” (tu~a jedan na jedan) „pao” u
nom se vezuju za sukobe me|u u~e- ku, {iroj porodi-
stvovala dva de~aka istih godina {kolskom veceu, a potom nasta-nicima, u {kolama i van we, a ci i uglavnom su
kao on, kao i jedan stariji, u~enik vqen ko{kawem u dvori{tu i tu-poreme}aje u pona{awu adolesce- izazvani provoci-
zavr{nog razreda. ~om (dva na jednog) u blizini, te da
nata stru~waci obja{wavaju broj- raju}im odnosom
Kako disciplinski postupak, je „osmak” bio samo posmatra~.nim faktorima (psiholo{kim jedne strane, ka`e
koji se vodi u {koli, jo{ nije bio [kola }e ispitati ovaj slu~aj, sve
~iniocima, socijalnim, genet- Markovi}.
skim, uticajima stresa). Za ovu vrstu su-
Prema podacima Slu- koba ({amarawe,
СПЕЦИЈАЛНИ ПЕДАГОГ ИВАНА РАКИЋ `be za za{titu dece i om- gurawe) karakteri-
ladine kragujeva~kog Ce- sti~no je da brzo
ntra za socijalni rad, nastaju i prolaze
Osnovci broj maloletnika po~i-
nilaca krivi~nih dela u-
bez ozbiqnijih povreda. Odnosi
kod aktera brzo se popravqaju, ali
i te{kih telesnih povreda. Ne ma-
li broj mladih iz ove grupe ispo-
naj~e{}e `rtve dvostru~io se za dve go-
dine i Ivana Raki}, spe-
oni mogu da prerastu i u tragedije,
jer pri padu neko mo`e da padne i
qava poreme}aje u pona{awu,
agresivnost, slabu kontrolu im-
Statistika pokazuje da nasiqe me-
|u mladima ne samo da raste, ve} cijalni pedagog u De~jem udari, recimo, glavom u ivicu pulsa i eksploziju besa. Pojedini
postaje sve surovije. U pro{loj go- domu „Mladost”, ka`e da plo~nika. imaju obi~aj da se svete i, uprkos
dini u Srbiji je registrovano je pro{le godine bilo 45 Druga grupa sukoba veoma je slo- vremenu, uvrede ne zaboravqaju, ob-
7.500 krivi~nih dela ~iji su po- takvih zahteva, a 2006. sa- `ena i u wu spada psiholo{ko na- ja{wava Sa{a Markovi}.
~inioci maloletnici prose~ne SANDRA JOVANOVI], SA[A MARKOVI] mo 19. siqe koje sprovodi jedna ili vi{e On, tako|e, napomiwe da je ve}i
starosti {esnaest i po godina. I IVANA RAKI] osoba – vr{waka prema mladoj o- broj mladih sa poreme}ajima u po-
Tri grupe sukoba sobi. Markovi} obja{wava da je
Prema podacima Ministarstva na{awu odrastao u porodicama ko-
prosvete, vi{e od polovine |aka `rtve su verbalnog nasiqa u {kola- Sa{a Markovi}, spe- pritisak ogroman i bolan za ado- je ne funkcioni{u dobro, u kojima
ma, a oko 20 odsto u~enika do`ivelo je neku vrstu fizi~kog maltreti- cijalista za rehabilitaciju i so- lescenta koji ne zna da se odbrani nisu dobili `eqenu pa`wu, dok su
rawa.. Istra`ivawa pokazuju da u Srbiji 65 odsto osnovaca bar jednom cioterapiju, obja{wava da se od takve vrste nasiqa. mnogi bili bez adekvatnog rodi-
bude `rtva nasiqa, a 24 odsto pretrpi nasiqe vi{e puta. vr{wa~ki sukobi mogu podeliti - U tre}oj grupi sukoba, u kojoj se teqskog nadzora.
Posebno zabriwava podatak da je porodi~no nasiqe sve izra`enije, na tri grupe. prema akterima i inicijatorima
- Najpre govorimo o sukobima pokre}u prekr{ajni i krivi~ni Tipovi `rtava i nasilnika
a mnogi smatraju da deca u {koli zapravo samo prenose obrazac koji su
nau~ili kod ku}e. Dokazano je da su de~aci koji su pre`ivqavali nasi- koji su situacione prirode i kod postupci, dolazi do naru{avawa Statistika pokazuje da {esnae-
qe u porodici i sami postali nasilnici u porodicama koje su formi- kojih akteri ne ispoqavaju delin- javnog reda i mira: krivi~nih de- stogodi{waci naj~e{}e pose`u za
rali, a da su devoj~ice ~e{}e birale nasilnike za partnere. kventne crte li~nosti, ni poreme- la, nasilni~kog pona{awa, lakih nasiqem, dok stru~waci polemi-

DOMOVI ZA STARE

Gde }e – kad starost pritisne

Kragujeva~ki gerontolo{ki centar ve}
ima listu ~ekawa za sme{taj, jer su mu kapaci-
teti mawi od potreba. Na`alost, privatne
inicijative za otvarawe ovakvih ustanova
uglavnom ko~i lo{a zakonska regulativa
Пише Никола Стефановић
ena potrebna za po-
menu za sme{taj, hranu, platu. Po-
nekad se taj povr{ni poslovni
odnos pretvori i u ugovor o na-
nacija u svetu, sve su prilike da
}e ta potreba biti jo{ ve}a. I po
re~ima direktora Gerontolo{kog
centra Vladana Jovanovi}a, taj
trenutak je sve bli`i:
- Novi gerontolo{ki centri }e
biti potrebni Kragujevcu i to
{to pre. Ovaj region je jedan od o-
nih koji najbr`e stare, ne samo u
Srbiji, ve} i u Evropi i mnogo
br`e nego {to i pretpostavqamo

Ж
mo} u ku}i slabo- sledstvu. De{avalo se i de{ava da bi}e velikog uve}awa populacije
vidom ~oveku, za bra~ni parovi u godinama ili u- starije od 65 godina. Kapacitet
hranu i stanovawe, samqeni stari qudi prime i iz- od oko 300 korisnika koji ima
„Pomo} u ku}i po- begla i raseqena lica u zamenu za kragujeva~ki gerontolo{ki cen-
trebna vitalnom toplu re~ i preko potrebnu po- tar ve} je prevazi|en, a u ovom
penzioneru, stan, mo}, {to bi se tako|e zavr{avalo centru se zbriwava populacija iz
hrana, plata”, prepisiviwam imovine. Me|u- cele [umadije i dobrog dela Za-
„@ena, nepu{a~, potrebna za tim, bilo je i slu~ajeva da ba{ padne Srbije, isti~e Jovano- „STANARI” GERONTOLO[KOG CENTRA U KRAGUJEVCU
rad u dvo~lanom doma}instvu sa ovi qudi budu na udaru preva- vi}.
polupokretnom `enom, stan, hra- rantskih du{a, te da da ostanu bez Osim ovog u Kragujevcu, jedino tara. Tako }e svaka ustanova ovog - I pored brojnih nacionalnih
na i plata”. svog krova nad glavom. jo{ postoji centar u Jagodini i tipa biti u obavezi da ima lif- strategija, zakonska regulativa
Ovo su samo neki od oglasa ko- Potreba za ve}im brojem geron- dva mawih kapaciteta u Aran|e- tove, propisanu kvadraturu `i- nije ure|ena na na~in da bi bilo
ji se mogu na}i u {tampi u kojima tolo{kih centara u Srbiji, po- lovcu. votnog prostora po korisniku, vi{e inicijative od strane poje-
starije osobe ili wihova rodbi- sebno u Kragujevcu postoji, a s stru~no osobqe... Za ustanove ma- dinaca i wihovog ulagawa u ovaj
Prepreke za privatne wih kapaciteta od 30 do 40 kori- sektor. Postoji niz problema, pr-
na tra`e pomo} u ku}i i negu u za- obzirom da postajemo najstarija
inicijative snika bi}e mogu}nost honorarnog vi su cene. Jednostavno, ne mo`e
Po re~ima Jovanovi}a, privat- anga`ovawa stru~nih radnika. da se odredi realna cena jer iza
ДОМ У КРАГУЈЕВЦУ nih inicijativa za pokretawe o- Koliko znam, postoji ideja da se privatnika ne stoji dr`ava ni ne-
vakvih ustanova socijalne za{- na podru~ju MZ „Aerodrom” jedna vladine organizacije koje se bave
tite bilo je dosta, me|utim nedo- javna povr{ina ustupi ba{ za iz- humanitarnim radom. Iznena|u-
statak zakonske regulative mnoge gradwu novog centra, da li pri- ju}e je i to da pojedine strane ne-
Mesta za oko 350 korisnika je usporio, a mnogo wih i odbio vatnog ili dr`avnog i nije vladine organizacije poma`u
U Gerontolo{kom centru postoje ~etiri objekta, razli~itog kapaciteta, od ulagawa. toliko bitno, ka`e Jovanovi}. samo dr`avni sektor, iako smo
objekat „Stari dom”, u kome su sme{teni nezavisni korisnici, ima 55 - Osim realnih potreba za no- Sada u Kragujevcu postoji samo svi na istom humanom zadatku. I
le`ajeva i zajedni~ka kupatila. U „Stacionaru 1” sme{teni su poluza- vim centrima, osnivawe novih u- jedan privatni dnevni centar za nije re~ samo o novcu, ve}, pre
visni korisnici i ima 79 le`ajeva. Dvospratni objekat „Stacionar 2”, stanova donelo bi i zdravu zbriwavawe odraslih i starih svega, o saradwi, razmeni ideja,
kapaciteta 112 le`ajeva, namewen je zavisnim korisnicima, dok u „No- konkurenciju, a time i poboq{a- lica, „Jasmin viva plus“, stacio- projekata... Problemi sa kojima
vom domu” postoje dva bloka sa oko 70 le`ajeva, pri ~emu je prvi blok na- we uslova, tako da je to i potreb- niran u Resniku. Jasminka Voji- se suo~ava privatni sektor su i
mewen nezavisnim, drugi zavisnim korisnicima. no i po`eqno. Novim zakonom }e, novi}, koja je sa suprugom mentalitet i svest qudi na ovim
Najjeftiniji je sme{taj u „Starom domu” – 16.500 dinara, najskupqi, kona~no, i ova oblast biti norma- otvorila ovu ustanovu, potvr|uje prostorima, koji do`ivqavaju bo-
35.000, dinara u luksuznijim dvokrevetnim sobama sa kupatilom, a zavi- tivno regulisana, tako da }e biti da ima dosta problema u oblasti ravak u centru kao kaznu, mada bi
sno od kategorije korisnika cene sme{taja u ostalim objektima kre}u se precizirani svi potrebni uslovi socijalne za{tite, a posebno u im oni olak{ali svakodnevnicu,
od 19.370 do 26.200 dinara. za otvarawe gerontolo{kih cen- privatnom sektoru: ka`e Jasminka Vojinovi}.
 www.kragujevacke.rs
nako sklone nasiqu, samo {to ko-
riste suptilnije metode i druge
forme da to nasiqe iska`u. Me|u-
tim, devoj~ice su sklonije psiho-
lo{kom nasiqu – klevetawu,
tu~e omalova`avawu, vre|awu, spletka-
rewu, ka`e Sandra Jovanovi}, psi-
holog u De~jem domu „Mladost”.
Sagovornici „Kragujeva~kih”
obja{wavaju i tipove `rtava i na-
silnika. Postoje tzv. „tipi~ne”
`rtve, a to su deca koja su slabije
fizi~ke gra|e ili ne`nije kon-
strukcije, niskog nivoa samopou-
zdawa i koja se ne uklapaju u
odre|enu socijalnu grupu.
- Druga vrsta tipi~nih `rtava
nasiqa su deca koja provociraju
druge, a koja sama imaju te{ko}e sa
kontrolom impulsa, pa stalno re-
mete nastavu na ~asu, upadaju u re~,
ne umeju da saslu{aju, zbog ~ega se
~esto pona{aju provociraju}e, ka-
`e Sandra Jovanovi}.
Sli~na podela napravqena je i
za nasilnike. Deca koja su inici-
jatori sukoba, naj~e{}e i vo|e gru-
pe koja zlostavqa drugo dete, mogu
ПРЕВЕНЦИЈА biti nasilni iz najrazli~itijih
razloga (porodi~ni problemi, ra-
doznalost ili nemogu}nost da se
kontroli{e agresivnost i impul-
Radionice u sivnost). Sa druge strane, mnoga
{kolama deca koja zlostavqaju druge rade to
Centar za socijalni rad reali- iz straha da sami ne postanu `r-
zovao je, u saradwi sa osnovnim tve. To se najboqe mo`e uo~iti pri
{kolama „Dragi{a Lukovi} formirawu grupe, u kojoj je uvek
[panac”, „Mirko Jovanovi}” i jedno ili dvoje sna`nije dece (vo-
„\ura Jak{i}”, program pri- |a), a wih uglavnom prate slabija
deca koja im se pridru`uju jer se
marne prevencije poreme}aja u
pona{awu pod nazivom „Zajedno pla{e da sami ne postanu `rtve.
smo boqi, zajedno samo ja~i”. O- Ina~e, dru`ine su karakteristi~-
vaj program bio je namewen deci
uzrasta od 11 do 13 godina i wi-
ne za {kolsku sredinu i one uglav-
nom zakazuju tu~e u ve~erwim
hovim roditeqima, a sproveden ~asovima.
je u formi radionica od apri- Na{i sagovornici ka`u da je
la do juna ove godine i u wemu je
u~estvovalo 106 roditeqa i 105
osnovaca.
vrlo va`no prepoznati zbog ~ega je
neko dete u poziciji `rtve ili na-
silnika, jer je razli~it i na~in u
pristupu i tretmanu te dece. Ako
{u da li su sukobima skloniji de- je dete `rtva, ono se u~i socijal-
~aci ili devoj~ice. nim ve{tinama, kako da reaguju na
- Neka istra`ivawa pokazala su frustracije onih koji provocira-
da su fizi~kom nasiqu skloniji ju, pa se razli~itim delovawem
de~aci, a druga da su devoj~ice jed- mogu osna`iti da ne budu `rtve.
Zanimqivo je da je pre pet godi-vi{e mesa u obrocima, a moglo bi
na pokrenuta ideja o izgradwi ova-da bude i malo vi{e sestara i le-
kve ustanove i u Cvetojevcu, me- kara. Ali, generalno, uslovi su do-
|utim inicijator Branko Brana bri.
Milinovi}, srpski advokat iz ^i- Jovanovi} isti~e da se ~esto or-
kaga, je preminuo, a da nije udaren
ganizuje i anketirawe korisnika,
ni kamen temeqac. O tome svedo~i kako bi uprava mogla adekvatno da
samo plo~a ispred seoske crkve reaguje, ukoliko ima `albi.
koju su Milinovi}ima podigli - Obi~no se kritike svode na ova
me{tani u znak zahvalnosti. Na ze-dva segmenta. Me|utim, da bi se
mqi{tu iza crkve koje je bilo pove}ao broj doktora, po{to mi
predvi|eno za gerontolo{ki cen- nismo zdravstvena ustanova, ve} u-
tar danas se nalaze plastenici. stanova socijalne za{tite, propi-
Boqa hrana, vi{e osobqa
si nam vezuju ruke. Stawe je
trenutno takvo da na pet-{est ko-
Gerontolo{ki centar ispuwava, risnika dolazi po jedna medicin-
po re~ima direktora Jovanovi}a, ska sestra ili negovateq.
sve propisane uslove. Infra- „Jasmin viva plus” za sada
strukturni problemi koji su pos- funkcioni{e kao dnevni centar,
a korisnicima
tojali, a zbog
kojih se de{ava- pru`a usluge pre-
lo da korisnici voza do centra i
napuste centar nazad, usluge is-
usled nezadovo- hrane u koju su u-
qavaju}eg tret- kqu~eni doru~ak,
mana, u me|u- u`ina i ru~ak,
vremenu su otk- pro fe si o nal ne
loweni. nege i zdravstvene
- Objekti su kontrole, radno-
adaptirani, i- okupacione tera-
mamo 24-~asov- pije i zabavne
no pokrivawe, aktivnosti. Kori-
doktore speci- snici mogu bora-
viti u centru na
jaliste, koji ra-
de dvosmenski, „JASMIN VIVA PLUS” U RESNIKU mese~nom nivou,
u tre}oj smeni tokom radne nede-
su prisutne medicinske sestre i qe, za vreme vikenda i godi{wih
negovateqi. Stalno su anga`ovani odmora.
i radnici na odr`avawu objekta, u Ono {to je najve}a prednost ge-
kuhiwi, servisu za prawe. Dakle, rontolo{kih centara jesu pro-
re~ je o jednom vrlo kompleksnom pratne aktivnosti koji korisni-
i `ivom organizmu i vrsti usluge cima u tre}em dobu ispuwavaju
koja zahteva celodnevno posve}i- svakodnevnicu i ~ine je kvalitet-
vawe. nijom. Gerontolo{ki centar dovr-
Ru`a Ivanovi}, koja sa supru- {ava drugu biblioteku, u planu je
gom Dragoqubom ovde stanuje sedam reaktivirawe informati~ke ra-
meseci, ka`e da ipak ima prostora dionice i ~asopisa, postoji klub
za unapre|ivawe rada. ~italaca, likovna i kwi`evna sek-
- Uslovi su uglavnom zadovoqa- cija. Ustanove organizuju za svoje
korisnike izlete i posete po `e-
vaju}i, s tim da bi mogla malo da
se poboq{a ishrana, da ima malo qi, razne kurseve...
Четвртак, 5. новембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 13
Друштво
ПОЛИЦИЈА Povre|eni
u kafanskoj
Opqa~kala
po{tu
u svom selu
Mirjana I. (31) iz Belasovaca kod
ku uperila prema slu`benici, ka-
ko bi ona pomislila da je naoru-
`ana, i prete}im tonom zatra-
`ila novac, nakon ~ega joj je pre-
pla{ena `ena predala preko
115.000 dinara.
Po izlasku iz po{te Mirjana
tu~i
U tu~i ~etvorice Kragujev~ana u
kafani „Stara rujna zora” i is-
pred we u no}i izme|u 2. i 3. no-
vembra te{ku telesnu povredu,
Topole uhap{ena je samo par sati I. je novac stavila u torbu i po- prelom nosne kosti, zadobio je
nakon {to je, kako se sumwa, 29. begla preko obli`wih wiva. Nao- Slavi{a B., koji je zadr`an na le-
oktobra u prepodnevnim satima ~are je polomila i bacila u ~ewu u Klini~kom centru, dok je
opqa~kala po{tu u svom selu, iz kanal, a torbu s novcem sakrila u Milan P. no`em pose~en po licu.
koje je iznela 115.000 dinara. Is- `buwu, u nameri da ga uzme nakon Nakon kra}e rasprave Nenad M.
koristila je momenat kada se rad- par dana. Ona je privedena istra- (33) je pesnicom udario Slavi{u
nica po{te nalazila sama u `nom sudiji Op{tinskog suda pod B.(53), a Igor K. (35) je na isti na-
objektu, u koji je u{la maskirana, sumwom da je po~inila krivi~no ~in udario Milana P.(48). Tu~u
a u rukav je sakrila nao~are i ru- delo razbojni{tva. su nastavili ispred kafane gde je
u jednom trenutku Nenad M. Mi-
lanu P. no`em naneo posekotinu
po licu.
Utaja klupskog novca Svi u~esnici tu~e su, osim po-
vre|enog Slavi{e B., po skra}e-
Qubomir S. (41) iz Aran|elovca, doskora{wi trener `enskog odbojka- nom postupku u prepodnevnim
{kog kluba „[umadija Akva viva” iz ovog grada, 29. oktobra li{en je satima privedeni Op{tinskom
slobode i priveden istra`nom sudiji Op{tinskog suda zbog postojawa organu za prekr{aje. Nenadu M. je
osnova sumwe da je po~inio krivi~na dela zloupotrebe slu`benog po- zbog postojawa sumwe da je izvr-
lo`aja i falsifikovawa slu`bene isprave.
Ima indicije da je Qubomir S. u takmi~arskim sezonama 2006./2007.
{io krivi~na dela te{ka telesna
povreda i laka telesna povreda,
i 2007./2008. godine sa ra~una pomenutog kluba podizao novac, dobijen odre|ena mera zadr`avawa do 48
iz buxeta aran|elova~ke op{tine. Deo novca u iznosu od milion i sati, kao Igoru K. zbog krivi~nog
420.000 dinara je prisvojio, pravdajу}i ga nestalim spiskovima za is- dela u~estvovawe u tu~i. Nakon
platu hranarine i stipendija ~lanovima kluba. Qubomir S. je ~lan wenog isteka oni }e biti sprove-
Gradskog ve}a op{tine Aran|elovac, a do oktobra pro{le godine bio deni istra`nom sudiji Op{tin-
je predsednik Skup{tine op{tine Aran|elovac. skog suda.
САОБРАЋАЈ
Poginuo pe{ak na zebri
Pro{le nedeqe dogodilo se ukupno 27 saobra}ajnih Slobodanka P. (29) iz Kragujevca
lak{e povre|ena.
nezgoda na podru~ju grada i na magistralnim putevima
koji vode ka Kragujevcu, u kojima je jedna osoba poginula, Ã Na raskrsnici ulica Dalma-
tinske i Kazimira Veqkovi}a, 1.
jedna te{ko povre|ena i osam lak{e, dok je najve}a mate- novembra u 23,30 sati, Darko K.
rijalna {teta procewena na 160.000 dinara (48) iz Kragujevca izazvao je bo~-
ni sudar, u kome su u~estvovala
à U saobra}ajnoj nesre}i koja jin N. (39) iz Kragujevca sleteo tri putni~ka automobila, po{to
se dogodila 27. oktobra, oko 22 sa- je vozilom s kolovoza zbog brze nije po{tovao prvenstvo prolaza,
ta, u nasequ Aerodrom poginuo je vo`we i alkoholisanosti i pri a pri tom je seo za upravqa~ pod
uticajem alkohola. On je ujedno i
Mirko An|elkovi} (61) iz Kragu- tom zadobio te{ke telesne po-
jevca. Na wega je dok je prelazio vrede. zadobio lake telesne povrede.
kolovoz preko obele`enog pe{a~- à Prvog novembra, izjutra u à U Dra~i, 2. novembra sat
kog prelaza u Ulici Vladimira 4,45 sati, u Ulici Kraqeva~kog vremena po pono}i, Goran P.
Rolovi}a naleteo „citroenom” bataqona voza~ putni~kog auto- (26) iz Kragujevca, zbog neprila-
Velibor C (38) iz Kragujevca. mobila @eqko J. iz Kragujevca go|ene brzine kretawa automo-
Istra`ni sudija Op{tinskog zbog brze vo`we sleteo je s kolo- bilom je udario u zaustavqeno
suda, koji je u prisustvu zameni- voza i udario u objekat pored pu- putni~ko vozilo i zadobio lake
ka Op{tinskog tu`ioca i pri- ta, zbog ~ega je wegova putnica telesne povrede.
padnika policije obavio uvi|aj,
uputio je „citroen” na vanredni
tehni~ki pregled. Voza~ Veli- АКЦИЈА САОБРАЋАЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ
bor C. je li{en slobode i, uz
krivi~nu prijavu, sproveden is-
tra`nom sudiji Op{tinskog su-
da, zbog postojawa osnova sumwe
Za tri dana 354 ka`wena voza~a
da je po~inio te{ko krivi~no Pripadnici saobra}ajne policije sproveli su tri akcije poja~a-
delo protiv bezbednosti javnog ne kontrole saobra}aja, najpre lokalnu 28. oktobra, pa dve cen-
saobra}aja. tralne, 30. oktobra i 1. novembra, i sve tri u vremenu od 11 do 19
à Na raskrsnici ulica Beo- sati. Akcenat je sta-
gradske, Avalske i Milentija Po- vqen na otkrivawe i
povi}a, 28. oktobra u 10 sati sankcionisawe pre-
voza~ putni~kog automobila A- kora~ewa brzine,
leksandar I. iz Kragujevca suda- nepravilno preti-
rio se sa drugim putni~kim cawe i nevezivawe
vozilom za ~ijim se upravqa~em sigurnosnog pojasa.
Ukupno je podneto
nalazio Dragan T. (34) iz ]uprije.
89 zahteva za pokre-
Dragan T. je tom prilikom zado- tawe prekr{ajnog
bio lake telesne povrede, kao i
postupka Op{tin-
putnik Tomislav T. (72), tako|e skom organu za pre-
iz ]uprije. kr{aje, 141 voza~ je
à Biciklista S. ]. (13) iz Kra- nov~ano ka`wen na
gujevca je 29. oktobra u 11,15 sati licu mesta za bla`e
u Kosovskoj ulici zbog brze vo- prekr{aje, a za 124
`we udario u zaustavqeno put- voza~a je ostavqen
ni~ko vozilo i pri tom se lak{e rok da mandatnu ka-
povredio. znu plate za osam
à U Ulici kneza Milo{a, 29. dana.
oktobra u 13,15 sati petnaestogo- Na vanredni tehni~ki pregled upu}eno je 12 vozila, dok je 25
di{wi pe{ak I. G. iz Kragujevca iskqu~eno iz saobra}aja zbog tehni~ke neispravnosti, nepravil-
nog prevo`ewa tereta ili neregistrovanosti.
na{ao se ispod to~kova putni~- Tako|e je i devet voza~a iskqu~eno iz saobra}aja, od toga pet
kog automobila dok je prelazio
zbog sedawa za upravqa~ pre polo`enog voza~kog ispita, troje zbog
kolovoz van obele`enog pe{a~kog upravqawa za vreme trajawa zabrane, a jedan zbog vo`we bez ade-
prelaza, ali je na svu sre}u pro- kvatne kategorije. Kontrola je pokazala da je 90 voza~a prekora~i-
{ao samo sa lak{im telesnim po- lo dozvoqenu brzinu kretawa, 118 je sankcionisano zbog
vredama. nevezivawa sigurnosnog pojasa, a sedam zbog nepropisnog preti-
à U \erdapskoj ulici, 1. no- cawa. U svim ovim akcijama bio je anga`ovan 61 saobra}ajni poli-
vembra izjutra oko pet sati, Vo- cajac, ukqu~uju}i i {est stare{ina. E. J.
14 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 5. новембар 2009.
SUDBINA STARE RADNI^KE KOLONIJE
Dogodine novi zamah
gradwe
Uz stanove u koje
investira grad iza
osnovne {kole, na
svojim lokacijama
gradi}e „Global”
i „Nelt”, a u delu
starih zidanih
zgrada uz Kolonsku
kapiju i izme|u
ulica [umadijske
brigade i |enerala
Terziba{i}a
stanari mogu dobiti
uslove za dogradwu
Пише Александар Јокићевић
radska uprava je prethod-
Г
nih dana i meseci zatr-
pana pitawima gra|ana
koja imaju zajedni~ku
nit, jer se odnose na Sta-
ru radni~ku koloniju. Za
ovu godinu ekonomske
krize mo`e se re}i da predstavqa
investiciono zati{je, a sugra|a-
ne uglavnom interesuje {ta }e bi-
ti daqe sa novom gradwom u
nasequ.
U vi{e navrata je najavqivano
da }e se slede}e godine, kada
Gradska stambena agencija izgra-
di stambeno-poslovni blok od ~e-
tiri lamele iza Osnovne {kole
„Stanislav Srem~evi}”, okon~a-
ti raseqavawe iz preostalih dr-
venih baraka Stare radni~ke
kolonije, koje su preostale oivi-
~ene ulicama |enerala Terziba-
{i}a, Dimitrija Tucovi}a i
Prvoslava Stojanovi}a. Ba{ zbog
recesije do{lo je do „klizawa”
rokova.
Gradska stambena agencija je
najavqivala po~etak gradwe novog
bloka za oktobar, {to je pomere-
no za narednu godinu, ali su Ko-
lonci, koji jo{ uvek `ive u
pomenutim barakama ispod Hipo-
droma, nedavno dobili re{ewa za
nove stanove, godinu i vi{e dana
unapred. Ovo je u~iweno da bi se
smirile strasti i odagnao strah,
iako lokacija od 1,7 hektara jo{
uvek nije prodata investitoru.
^lan Gradskog ve}a za investi-
cije i razvoj Neboj{a Vasiqevi}
ka`e da se izgradwa elitnog, mod-
ernog naseqa na prostoru Stare
radni~ke kolonije ne zaustavqa,
ve} }e se samo prolongirati, a od
210 stanova bloka iza osnovne
„NISKOGRADWA” SPREMNA ZA ZIMU
Sti`u rizla i so
Tokom zimske sezone, koja po~iwe
15. novembra i traje do 31. marta,
prema planu ~i{}ewa grada
bi}e anga`ovano oko 160 radnika,
koji }e 24 sata dnevno raditi na
ra{~i{}avawu gradskih ulica
i lokalnih puteva
Zimska slu`ba grada spremno do~ekuje
po ~etak no ve zimske se zo ne. Na smotri
vozila, opreme i materijala u krugu JKP
„Ni sko gradwa”, o dr `a noj po ~et kom no-
vembra, izlo`eno je 12 specijalizovanih
vozila za odr`avawe gradskih ulica i lo-
kal nih pute va i {est gra |e vin skih ma -
Комунална
NEBOJ[A VASIQEVI]
{kole, polovina je namewena za
raseqavawe. Lamele }e se gradi-
ti sigurno slede}e godine.
Osim baraka ispod Hipodroma,
dodaje Vasiqevi}, ostala je bara-
ka od 12 stanova do Ulice Prvo-
slava Stojanovi}a, izme|u {kole
i terena za mali fudbal iznad
Sokolane. Na tom potezu planira-
na je izgradwa crkve, a lokacija
}e se osloboditi i stanari }e do-
biti nove stanove.
- Ranije je bilo ideja da se neke
barake oko Sokolane zadr`e, ali
vi{e nema takvih predloga. Osim
Sokolane, koja se rekonstrui{e,
osta}e zgrada poznata kao Dom up-
ravnika, ~iji stanari treba da se
usele u nove stanove, a objekat }e
pripasti gradu, potvr|uje Vasi-
qevi}.
Kompanija „Nelt” }e graditi
360 stanova za tr`i{te, a ispod
Bulevara kraqice Marije, ta~ni-
je, ispod gradili{ta „Plaze”,
gr~ki „Global” podi}i }e 280 sta-
nova razli~ite strukture, u zavi-
snosti od zahteva kupaca. Tako|e,
„Global” }e graditi i na potezu
iznad „Plaze”, odnosno, preko pu-
ta Sokolane oko 400 stanova.
- Jasni su gradski prioriteti,
{ina. Osim mehani-
zacije pripremaju se
i potrebne koli~ine
kamenog agregata (ri-
zle), kojeg trenutno
na lageru ima oko
800 to na, kao i oko
200 tona industrij-
ske soli.
To nije sve, jer }e,
prema re~ima direk-
tora JKP „Niskograd-
wa” Radoslava Mati-
}a, u narednih 15 da-
na sti}i jo{ 1.000 tona industrijske soli
i 2.000 tona kamenog agregata. Zimska slu- {}ewa, koje se obavqa prema va`e}im
GRADWA STANOVA ZA RASEQAVA-
WE ODLO@ENA ZA IDU]U GODINU
neophodno je zavr{iti raseqava-
we, ali ~iwenica je da su u~esta-
la pitawa gra|ana i za ostale
lokacije. Gradska stambena agen-
cija je do sada u bloku ulica Voje
Radi}a, Prvoslava Stojanovi}a i
Laze Marinkovi}a izgradila 460
stanova. Imamo jo{ jednu plani-
ranu lokaciju ispod Bulevara
kraqice Marije, iza obdani{ta,
kapaciteta za 150 stanova, a pre-
ma Kolonskoj kapiji, tako|e, is-
pod bulevara, u ulicama
Dimitrija Tucovi}a i Laze Ma-
rinkovi}a nije predvi|eno ru{e-
we, ve} delimi~na
rekonstrukcija objekata, nagla-
{ava Vasiqevi}.
Prema wegovim re~ima, vlas-
nici stanova u zidanim zgradama,
takozvanim vilama, od Kolonske
kapije do semafora na bulevaru
dobija}e uslove za dogradwu pot-
krovqa. Me|utim, po{to se objek-
ti nalaze na gradskim parcelama
stanari }e morati da izvr{e pre-
parcelaciju i otkupe zemqi{te.
Prema planu detaqne regulacije
isto o~ekuje i vlasnike stanova u
zidanim ku}ama izme|u ulica
[umadijske brigade i \enerala
Terziba{i}a.
- I to je deo naseqa ispod Hi-
podroma, ali nije re~ o barakama.
Predvi|ena je rekonstrukcija i
dogradwa ku}a, ali vlasni{tvo
nad imovinom je osnov za urbani-
sti~ke uslove. Dvori{ta su pros-
trana, ali radi se o zauze}u
gradskog zemqi{ta, pa je neopho-
dan otkup, dodaje Vasiqevi}.
Gra|ani se ~esto interesuju i
za prizemne zgrade sa po ~etiri
stana u Zekin~evoj ulici, tako-
zvani „mali Bagremar”. Sredwo-
ro~no gledano, mo`da }e grad i tu
„u}i”, ali sigurno ne u naredne
dve godine.
KAMIONI PRIPREMQENI ZA SNEG
`ba }e se pridr`avati redovnog plana ~i-
www.kragujevacke.rs
RADOVI NA RECI UGQE[NICI
Jedini vodoprivredni
projekat
Poplo~avawe 80 metara korita Ugqe{nice, ispod
mosta na magistralnom putu Kragujevac - Lapovo,
koje grad i „Srbijavode” finansiraju sa
po 10 miliona dinara, jedino je ovogodi{we
vodoprivredno ulagawe u ovom delu Srbije
avno vodoprivredno preduze}e „Srbijavode” i grad Kragujevac pot-
Ј pisali su pro{log ~etvrtka ugovor o sufinansirawu interventnih
radova na reci Ugqe{nici. Izdvaja se podjednako, po 10 miliona
dinara, i radovi po~iwu odmah. [ta je to {to zahteva hitnost?
Sre}om, nije re~ o elementarnoj nepogodi, ve} je potrebno poplo~a-
ti 80 metara korita Ugqe{nice ispod mosta na magistralnom putu pr-
vog reda Kragujevac - Lapovo (prvi most na „auto-putu” gledano od grada),
kako bi se, {to je i predvi|eno projektom, most za{titio od propadawa.
Moglo bi se re}i da je ugovor trebalo potpisati i ranije, me|utim,
godina ekonomske krize je u~inila svoje. Direktor „Srbijavoda” Ni-
kola Marjanovi} naglasio je da su ove godine iz buxeta dobili 780 mi-
liona dinara, te je stoga malo vodoprivrednih projekata, dok su,
pore|ewa radi, u 2008. godini na raspolagawu imali 2,6 milijarde di-
nara.
Ipak, pro{ao je ovaj projekat u Kragujevcu i doneta je odluka da „Sr-
bijavode” ulo`e 50 odsto sredsta-
va. Zanimqivo je da je reka
Ugqe{nica jedino vodoprivredno
ulagawe ju`no od Beograda u ovoj
godini ekonomske krize.
- Prvi i osnovni kriterijum za-
{to je ovaj projekat izabran je, pre
svega, zna~aj, a drugi spremnost i
efikasnost grada Kragujevca da u-
~estvuje u finansirawu. U situa-
ciji u kojoj nema dovoqno
sredstava da se finansira sve {to
bi trebalo da se uradi, gradovi i
op{tine koji su spremni da u~e-
stvuju u finansirawu na odre|eni
na~in imaju prednost, navodi Mar-
janovi}.
DEO KORITA KOJI SE
URE\UJE
Prema re~ima pot-
pisnika ugovora u
ime grada, zamenika
gradona~elnika Ne-
boj{e Zdravkovi}a,
regulacija reke Ugqe-
{nice ura|ena je jo{
pre 30 godina, me|u-
tim, grad se razvija i
NIKOLA MARJANOVIĆ neophodno je da se
I NEBOJŠA ZDRAVKOVIĆ prostor oko reke, kao
i re~no korito, reguli{e i sanira. No, zna~aj projekta je u tome {to U-
gqe{nica proti~e kroz dve novoformirane industrijske zone, „Ser-
vis 2” i „Servis 3”, a planira se i tre}a.
Zapravo, nakon za{tite mosta na magistrali Kragujevac - Lapovo za
narednu godinu neophodno je produbqivawe 450 metara korita, kako bi
Ugqe{nica prihvatila atmosferske vode sa budu}e, pro{le godine za-
po~ete Petrova~ke magistrale, i time {titila industrijske zone od
poplava.
- Budu}im radovima produbi}e se 450 metara re~nog korita, za {ta
je potrebno 43 miliona dinara, ali kako je re~ samo o zemqanim rado-
vima, otuda na prvi pogled i nesrazmera u du`ini trase i potrebnim
sredstvima, obja{wava Zdravkovi}.
O~ekivawa su da }e dogodine republi~ki buxet biti u boqem stawu
i da }e „Srbijavode” bez pote{ko}a izdvojiti polovinu od 43 miliona
dinara. Jer, tek nakon nove regulacije Ugqe{nice mo}i }e da se zavr-
{i Petrova~ka magistrala, u punom profilu (~etiri trake) i punoj
du`ini, od skretawa sa „auto-puta” do mosta u Petrovcu.
A. JOKI]EVI]
prioritetima. Prve su linije gradskog sa-
obra}aja, potom prilazi Klini~kom cen-
tru i ambulantama Doma zdravqa, pa
prilazi {kolama i grobqima.
Ina~e, odr`ava se 510 kilometara
gradskih ulica i lokalnih puteva, a grad-
ske saobra}ajnice definisane su u dva
prioriteta. Ulice prvog prioriteta su
one kojima se kre}u vozila javnog grad-
skog prevoza putnika, dok su ulice drugog
prioriteta mawe optere}ene saobra}aj-
nice, ali koje isto tako moraju biti pro-
hodne.
Tokom zimske sezone, koja po~iwe 15. no-
vembra i traje do 31. marta, na ovim poslo-
vima bi}e anga`ovano oko 160 radnika,
koji }e 24 sata dnevno raditi na ra{~i-
{}avawu gradskih ulica i lokalnih pute-
va.
A. J.
15 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 5. новембар 2009.
NOVOSTI IZ FIRME „OBI”
Čukićeva
kuća
Ugledni gradski psihijatar došao je
kod nas sa problemom.- projektom je
bio u raskoraku sa njegovim željama.
Projekat je predviđao da se poro-
dična kuća rekonstruiše tako što će se
postojeći temelji ojačati i proširiti,
konstruktivni zidovi oivičiti gre-
dama i stubovima. Predviđeno je da
se podigne sprat, čime bi se od stare
porodične kuće formirala ordinacija
u prizemlju kuće i stan na spratu.
Problem se sastojao u tome što je
projekat pravio od trošne stare kuće
skupu nefunkcionalnu kuću sa pre-
više greda i stubova gde god se
okreneš. Ojačanja su, jednostavno,
oduzimala previše mesta i one-
mogućavala bilo kakva pristojan en-
terijer, dok je ojačanje temelja do-
vodilo u pitanje kako stare zidove
tako i susedni objekat.
Sve ovo dovelo je do potebe za
lakšim materijalom za gradnju koji će
postojeći temelji moći da izdrže i koji
će urediti probleme prevelikih
stubova i greda.
Takođe, investitorov zahtev je da
se sve uradi sa što manje buke, što
pre moguće, da kuća bude energetski
što efikasna i od prirodnih materijala.
Odlučili smo se da kao material
koristimo Ytong. Statičkim pro-
računom temelji su zadovoljili stabil-
nost, spoljašnji zidovi su rađeni od
bloka d=30cm, dok je međuspratna
СЕРВИСНИ ВОДИЧ
Промоције
konstrukcija rađena od Ytong bele ta-
vanice.
Smanjili smo količinu armature za
15%, izbacili malteraciju i stiropor
fasadu, jer nam je blok od 30 cm to
dozvoljavao. Svi stubovi i grede
sakriveni su u zidove i međuspratne
konstrukcije, dok su termički mostovi
izbegnuti korišćenjem Ytongovih
protivpotresnih U i L elemenata.
Predračun za kuću sa svim izme-
nama u odnosu na projekat bio je za
10% manji promenom sistema grad-
nje i prelaskom na Ytong, dok je rok
sa 90 smanjen na 60 dana.
Iskustva ove gradnje, kao i ispiti-
vanje tržišta, navela su nas na ideju
da pokrenemo projekat SLOŽI KU-
ĆU.
Projekat SLOŽI KUĆU podra-
zumeva korišćenje izuzetno kvalitet-
nih savremenih materijala kojima se
prevazilaze nedostaci uobičajenih
materijala i primenom Ytong sistema
gradnje izgrađuju objekti sledećih
karakteristika:
à Veoma kratak rok gradnje – 60
dana za porodične kuće po sistemu
ključ u ruke
à Visok kvalitet gradnje
à Visoka energetska efikasnost
à Smanjeni troškovi u odnosu na
klasičan sistem gradnje za 10%
à Smanjeni troškovi održavanja –
manja potrošnja energenata
PROMO
à Mogućnost izbora najrazličitijih
opcija završnih radova
SLOŽI KUĆU
Na osnovu analiza potreba klije-
nata i tržišta zaključili smo sledeće:
à Klijenti nemaju vremena za or-
ganizaciju i praćenje radova na ob-
jektima koje žele da izgrade
à Klijenti nemaju projekte
à Zidane kuće su dosta popularnije
od montažnih
à Rok izgradnje je veoma značajan
faktor
à Većina klijenata ima samo viziju
o tome šta kakav bi porodičan ob-
jekat želeli koja nije razvijena do
izvođačkog nivoa
à Period davanja ponude i ugo-
varanja je jako naporan za klijenta
naročito ako ima negativan završe-
tak
à Klijenti žele kombinacije opcija
sa različitim vrstama završnih radova
à Klijenti žele ponudu sa cenom
na koju mogu da se oslone
à Klijenti nemaju placeve i do-
voljno novca da finansijraju ceo pro-
jekat sami
Na osnovu ovakvih
ulaznih parametara počet
je projekat SLOŽI KUĆU
građevinske firme OBI iz
Kragujevca.
Koncept SLOŽI KUĆU
predstavlja ostvaruje se
kroz Online verziju na sajtu
WWW.SLOZIKUCU.RS.
Projekat SLOŽI KUĆU
nudi tri varijante poro-
dičnih objekata:
à Tipske kuće – 6 mod-
ela tipskih kuća po sistemu
Ytong gradnje
à Niskoenergetske kuće – 6 mod-
ela po sistemu Ytong gradnje
à Kuće po projektu – na osnovu
projektnog zadatka po sistemu Ytong
gradnje
Da bi odgovorili na zahteve klije-
nata projekat SLOŽI KUĆU fun-
kcioniše na sledeći način: preko sajta
ili pozivom u firmu OBI potencijalni
klijent otvara aplikaciju SLOŽI
KUĆU. Zatim sledi faza izbora vari-
jante i tipa kuće kao i pregled osnova,
izgleda objekta, kao i 3D modela.
Izbor završnih radova koje klijent
želi na izabranom objektu – izborom
opcija koje se nalazi na levom delu
strane dok je na desnoj kalkulacija
cene kuće sa izabranim opcijama,
tako da klijent može da preračunava
sa koliko novca raspolaže i šta za taj
novac može da uradi. Opcije su
veoma raznovrsne i idu od izbora
keramike, boja i fasade do izbora sto-
larije, grejanja, klimatizacije, alarm-
nih sistema, video nadzora i wireless
interneta i drugih.
Pored ponuđenih opcija, klijent
može tražiti i ponudu za radove koji
www.kragujevacke.rs
ne postoje u opcijama ili izbaciti neke
od radova koje ne želi.
Nakon završene kalkulacije uko-
liko želi klijent može dobiti zvaničnu
ponudu na osnovu kalkulacije koju je
prethodno sačinio na e-mail, fax ili
poštom. Ponuda se automatki gener-
iše tako da klijentu potrebno 5 min-
uta od pokretanja aplikacije do zva-
nične ponude.
Projekat omogućava i veoma
pogodne kreditne linije za sve vari-
jante kuća, naročito za niskoener-
getske kuće.
Projekat SLOŽI KUĆU nudi mo-
gućnost pronalaženja placeva za bu-
duće objekte kroz našu Bazu pla-
ceva koji su razvrstani po gradovima.
Izrada idejnog i glavnog projekta
predstavljaju povoljnost koja je uklju-
čena u cenu naših kuća.
Rok izvođenja radova za naše pro-
jekte zahvaljujući Ytong sistemu
gradnje iznosi 60 dana po sistemu
„ključ u ruke”.
KONTAKTI
Sajt: www.slozikucu.rs
Email: office@slozikucu.rs
Telefon: 034/300-077, 300-078
Fax: 034/332-168
16 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 5. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
Храна
PONUDAZ AP ROBIRQIVEIO NED UBQEGX EPA

Egzoti~niu kusiza
dubqixep Vo}ke~u dnihi mena
iob lika,r akovi,
{koqkei ta rtufi
reme kad na rafovima {to vi{e od soli, bibera i lovo- jo{u vekni su~e sti

В
srpskih prodavnica ra. Kapar, be{amel i drugi soso-
nije bilo jestivog vi i prelivi, plesnivi sirevi, natr pezi
uqa, {e}era, hleba o- mocarele, gorgonzole, svega ima. Kragujev~ana,d elom
stalo je iza nas. Svet No, ako ne{to od ovoga i na|e put
je prodro u Srbiju, a do {umadijske trpeze, nesumwivi
{to to nije deo
posebno u wene pro- {ampioni u stajawu na polici ovda{wek uhiwe,
davnice, te se bogatstvom ponu|e- sti`ui zm orskihd ubina. ali i zbog
ne robe mala dr`ava na „buretu - Kad do|e post ili se spremaju
baruta” kona~no mo`e podi~iti posne slave, prodamo na tone re~- nepristupa~nih
da je postala deo globalnog sela. ne ribe. [aran „plane” gotovo u cena
Danas srpski doma}in mo`e ose- trenutku, odlazi i smu|, tolsto-
titi dah bli`e i daqe Azije, Ju- lobik, som. Da nema osli}a i sku-
`ne i Centralne Amerike samo {e, morsku ribu vrlo retko bi Za kavijar i tartuf (pe~urka),
tako {to kro~i u neki super ili iko kupio, ~emu najvi{e kumuje kome se pripisuju i afrodizija~-
hiper market ili specijalizova- cena – ka`e jedan od prodavaca u ka svojstva, mnogi su ~uli, ali ih
nur adwu. delu gde su sme{teni riba i mor- nisu i probali. Te{ko i da }e, jer
No, da bi osetio i ukus dalekih skip roizvodi. tegla crvenog lososovog kavijara
zemaqa, potrebno je i ne{to vi{e A nije da nema, u ponudi su od 235 grama ko{ta 2.170 dinara
od puke {etwe pored {arenoli- brancin, orada, cipal, {karpina, (za „utehu”, crni je duplo jefti-
kih rafova – nov~ano pokri}e. zubatac, bakalar... Za pomenute niji). Za teglicu od 90 grama be-
Stara fraza da svaka roba na|e ribe, dodu{e, va`i i da je potreb- lih mlevenih tartufa treba
kupca u sada{wosti ne pije vodu, no izvesno kulinarsko ume}e, te izdvojiti „tri~avih” 3.000 dina-
te je danas bitno da {to vi{e ro- da spravqawe nije prosta jedna- ra (crni je na mawoj ceni).
be na|e {to vi{e kupaca. Ima li, ~ina: so, uqe i tigaw, zbog ~ega i Da srpski kupci nisu pretera-
dakle, i u Kragujevcu takvih koji no ludi za „morskim bla-
kupuju ne ba{ uobi~ajene artile gom” govori i {ala koja je
nana {ojtr pezi? ve} {iroko prihva}ena o
spravqawu hobotnice na
Ko„p apa”p apaju
Sinonimi za egzotiku u nas su,
pre svega, vo}e i za~ini, a poje-
dine vo}ke odavno su se odoma}i-
le i {iroko su prihva}ene, te se
banane, ananas, kivi, mandarine,
limun vi{e skoro i ne smatraju
stranim vo}em. S druge strane, za
pojedine vo}ke verovatno ve}ina
nikada nije ni ~ula, a da ih nema
u prodaji ne bismo imali ni wi- TARTUF
hovu vizuelnu predstavu, dok su
druge prisutne odavno, ali nikad
nisu dostigle „{iru popular-
nost” - mango, papaja, avokado, po-
melo – ime poznato, oblik i
KAVIJAR
veli~ina delimi~no, ukus tek po-
nekom. U prilog tome ide i svedo-
~ewe jednog trgovca da prodaja
ba{ i ne ide.
- Slabo. Mango prodamo, u pro-
seku, mo`da kilogram dnevno. I
to neko kupi tek onako, uglavnom
iz znati`eqe, da proba, Recimo, u AVOKADO
Beogradu se, pore|ewa radi, u ne-
kim na{im objaktima proda se po
15 kilograma dnevno. U Kragujev-
cu nema takvog interesovawa, a
koliko znam ni u drugim mestima
u ovom delu Srbije nije boqe, ka-
`e prodavac u jednom supermar-
HOBOTNICA
ketu.
Sem navika, velika prepreka su
i cene. Avokado iz [panije i pa-
paja iz Ekvadora su vi{e od 300
dinara po kilogramu, mango iz I-
zraela i pomelo iz Italije skoro
duplo su jeftiniji, te se i na|e
pokoji kupac. Za fizalis, koji zo-
vu i peruanskom jagodom, mada je
ovaj „na{” stigao iz Kolumbije,
retko ko i da je ~uo. Qudi ga rado-
znalo promatraju, ne odlu~uju}i
se na stoma~nu avanturu i pored MANGO DAGWE
toga {to je o wemu dat iscrpan o-
pis da ima analgetska, diuretska oni koji, eventualno, mogli priu- „srpski na~in”, a recept je slede-
i jo{ neka lekovita svojstva. {titi ovakav izdatak izbegavaju }i:
Sli~nu sudbinu do`iveli su, s kupovinu. Sastojci: jedno malo prase (do
obzirom da mnogih od ovih „~ud- In}uni, dagwe, hobotnice i 15 kg), jedna ve}a hobotnica (oko 2
novatih” vo}ki vi{e nema u pro- sli~ne morske „postastice” nisu kg), krompir. Priprema: Dok se
daji, i li~i, tamarilo, marakuja... ba{ ne{to na {ta je doma}i kupac prasence vrti na ra`wu, hobotni-
navikao. Osim sve`ih primeraka, ca se kuva sa krompirima u pove-
Hobotnicana s rpski nude se i u tegli. Tako je u ponudi
na~in }em loncu sa dosta vode i dobro
morska salata koju ~ine gambori zasoqeno. Kad je hobotnica goto-
Za~ini i |akonije iz morskih (vrsta ra~i}a), kraci ligwi, po- va, a prase ispe~eno, izvade se
dubina posebna su pri~a. \umbir, neka alga, surimi (vrsta ribqih krompiri, voda prolije, a hobot-
majoran i sli~no biqe i korewe {tapi}a) i dagwe, zatim smrznu- nica baci ma~kama i kerovima da
proslavio je popularni engleski ti rakovi u sosu od belog luka i ne smetaju dok se jede. Prase ser-
kuvar Xejmi Oliver u svojim emi- smrznuti su{i, {koqke u morskoj
viratiu zhl adnop ivo!
sijama, te nije malo onih koji su vodi... Pravim sladokuscima se
se odva`ili da u jela dodaju i ne- nude i bejbi hobotnice u uqu. NikolaS TEFANOVI]
www.kragujevacke.rs Четвртак, 5. новембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 17
Трпеза
USPEHK RAGUJEVA^KIHU GOSTITEQA
POLAZNICI„R AMACOTI”S EMINARA

Pobedilav e~eraza
Novaka\o kovi}a
Ekipa konobara
restoranaS kup{tine
grada i ove godine se sa
Zborau gostiteqskih
radnikaS rbijev ratila
sazla tnomm edaqom
kipa konobara restorana
„Putnika” i sli~nih. Ideja da se
kao ekipa prvi put pojave na tak-
mi~ewu potekla je od Zorana Ra-
dojevi}a.
- Godinama sam radio u „Zelen-
gori”, ali uvek su tamo i{le sta-
rije i iskusnije kolege. Kada sam
pre{ao u Skup{tinu grada, pomi-
slio sam da bismo moje kolege i ja

Е
Skup{tine grada i ove go- mogli da se oprobamo i tako je sve
dine se sa Zbora ugostiteq- po~elo,k a`eR adojevi}.
skih radnika Srbije vra- Prvi put su na zbor ugostiteq-
tila sa medaqom - i to
zlatnom. Zoran Radojevi}, ZLATNAM EDAQAZ AP OSTAVQAWEIA -
Zoran Milivojevi} i Bogdan RAN@IRAWES TOLA
]ali} takmi~ili su se u di-
sciplini postavqawa i a-
ran`irawa stola. Prisutni
u hotelu „\erdap” u Kladovu
PROMOCIJA„R AMACOTIJA”U K LUBU„K AZINO” imali su priliku da vide ka-
ko je izgledala sve~ana ve~e-
ra koju je gradona~elnik
Veroqub Stevanovi} prire-

I gorko i slatko, i dio za Novaka \okovi}a i

wegovog trenera povodom po-
~etka izgradwe Teniske aka-

dugo ik ratko Promocijapo znatog

pi}a„a mara”k oju
jeor ganizovao
demijeu Krgujevcu.
- Na meniju su bili kragu-
jeva~ka zakuska, pohovane pa-
la~inke sa pe~urkama,
rolovano jagwe}e pe~ewe i
edan od najpoznatijih svet- distributero vog

Ј
skih distributera alko-
holnih pi}a „Perno
Rikard” nastavqa svoju mi-
siju {irewa kulture spra-
vqawa i ispijawa koktela
po Srbiji. Pro{log pone-
deqka u kragujeva~kom klubu „Ka-
zino” organizovana je promocija
jednog od najpoznatijih koktel-
skih brendova, „amara”, italijan-
skogpr oizvo|a~a„R amacotija”.
Iako zami{qena kao jednodnev-
na radionica za barmene iz ovog
dela Srbije (prezentaciji su pris-
ustvovali barmeni iz Kragujevca,
Ni{a, Kraqeva, ^a~ka i Vlasotin-
ca), zahvaquju}i promoteru Dejvi-
du Videmanu, poznatom berlinskom
barmenu i jednom od urednika ne-
ma~kog ~asopisa „Miks”, specija-
lizovanog za koktele, prezentacija
se pretvorila u zanimqivo preda-
vawe o no}nom `ivotu i najnovi-
jim trendovima u evropskoj pre-
stonici kakav je Berlin.
Videman je prisutne upoznao sa
istorijom kompanije „Ramacoti”,
porodi~ne firme ~iji je liker
„amaro” patentirao wihov slavni
predak Ausano Ramacoti iz Mila-
na jo{ davne 1815. godine. Wegovi
naslednici su u Italiji ve} 1877.
godine imali preko stotinu pro-
davnica ovoga pi}a, a tokom pro-
{log veka radili su marketing
ovog pi}a sa najpoznatijim itali-
janskim likovnim umetnicima.
Pedesetih godina pro{log ve-
ka firma je dnevno proizvodila
10.000 fla{a, a od kada se 1985.
godine na{la u okviru „Perno
Rikarda” iza{la je na svetsko tr-
`i{te i postala apsolutni svet-
ski lider na tr`i{tu likera.
Danas „Ramacoti” proizvodi 20
miliona fla{a amara godi{we,
a recept koji se sastoji od neu-
tralnog (jakog alkohola), karame-
la, {e}era i 33 biqke i sasu{ene
vo}ke, jo{ uvek je strogo ~uvana
porodi~nata jna.
- Kompanija je iskoristila mo-
gu}nosti savremene tehnologije,
ali su svi sastojci i dan danas is-
kqu~ivo prirodni i u tome je taj-
na „amarovog” kvaliteta, istakao
jeV ideman.
On je naglasio da je brend „Ram-
acoti” nezaobilazan u ugostiteq-
skoj ponudi Berlina i berlinski
„provodi do zore” ne mogu se za-
misliti bez koktela ~iji je glav-
nisa stojaka maro.
DEJVIDV IDEMAN–B ARMENI
AMBASADOR„R AMACOTIJA”
No}ni klubovi i popularni
koktel barovi u Berlinu, dele se
u tri kategorije. U prvu spadaju
„mikroklubovi” kapaciteta od
200 do 400 mesta, po Videmanu,
~esto i ilegalni, ~ija se lokaci-
ja mewa svakih par meseci. To su
mesta ni malo fensi enterijera,
locirana u podrumima ili napu-
{tenim fabri~kim halama, a u-
laz u wih mogu} je samo ako ste
deo mre`e gostiju takvih lokala
ili li~ni poznanik vlasnika. Ga-
zda trenutno najpoznatijeg bara
takvog tipa „Tauzend”, koji se na-
lazi u lavirintima ispod ber-
linskog metroa i ura|en je u
stilu wujor{kih diskoteka „sed-
amdesetih”, slavu je stekao kada
pro{le godine nije pustio Brit-
ni Spirs jer ne pripada tom so-
cijalnommi qeu.
Druga kategorija klubova su
„premijum tre{ klasa”, mesta za
PROMOTERKE„A MARA”
brenda„P erno
Rikard” bilo je i
upoznavawesa
no}nim`i votom,
ugostiteqskom
ponudomi
trendovimae vropske
prestonice
-B erlina
izlaske sa ve}im kapacitetom,
koja tako|e ne pridaju posebnu pa-
`wu ure|ewu enterijera, ali po-
setiocima omogu}avaju da
u`ivaju u muzici najboqih svet-
skih di xejeva i koktel majsto-
ra.
U tre}u vrstu spadaju „nuvo
luks” klubovi, poput kultnog „Vi-
kenda”, koji je berlinsku no}nu
zabavu iz hodnika i podruma iz-
mestio na vrh jedne od najvi{ih
zgrada i u kojoj je mogu} provod
bukvalno od ~etvrtka uve~e do po-
nedeqka ujutro - bez prekida. Ta-
kva mesta izuzetno pola`u na
unutra{we ure|ewe, gde sve mora
da odi{e stilom i konceptom ko-
ji je vlasnik zamislio do najsit-
nijeg detaqa. Najboqa izvo|a~i i
promoteri elektronske muzike se
podrazumevaju.
Polaznike „Ramacoti” semina-
ra u „Kazinu” Dejvid Videman up-
oznao je sa profesionalnim
tajnama berlinskih, londonskih
i japanskih barmena. Objasnio je
kako se amaro, razli~ito servi-
ran i sa kombinacijom leda ili
limuna, kao i „~ist”, slu`i u
svetskim barovima i restorani-
ma i kao aperitiv, ali i degestiv,
kao i „dugo” ili pi}e za „celo-
no}ni provod”. Videman je pri-
sutne uputio u najnovije trendove
u spravqawu koktela i pokazao im
cake pri spravqawu ovih pi}a uz
upotrebu piva i vina od |umbira,
krastavaca, borovnice, limuna,
maraskina, kore od limuna i po-
moranxi i, naravno, amara, kao i
na~inu na koji se miksuju najve}i
hitovi koktelske ponude poput
„Rama mjul”, „Belog Italijana”
ili „Italijanskog baka” koji
predstavqa unapre|enu varijantu
kultnog londonskog koktela sa xi-
nomi z„z latnihd vadesetih”.
ZoranM I[I]
pita sa suvim {qivama. Za
razliku od ostalih takmi~a-
ra u ovoj disciplini, mi smo
aran`irali okrugli sto, ko-
ji je znatno komplikovaniji
za postavqawe i dekorisawe.
ZORANM ILIVOJEVI],B OGDAN] ALI]IZ ORANR ADOJEVI]NA T AKMI-
^EWUU K LADOVU
Po{to simetrija mora da bude po-
{tovana u milimetar, to je kod o-
kruglog stola mnogo te`e izvesti.
Wemu smo prikqu~ili dva po-
mo}na stola za servirawe, tako da
goste istovremeno poslu`uju dva
konobara, pa se time dobilo i na
brzini usluge. To nam je, naravno,
donelo dodatne poene, ka`e Zoran
Radojevi}, najstariji ~lan ekipe.
Zlatni pehar, najve}e priznawe
ovog takmi~ewa, izmakao im je „za
dlaku”, iako su po mi{qewu mno-
gih kolega bili neprikosnoveni
usv ojojk onkurenciji.
Kragujeva~ki tim se na ovom tak-
mi~ewu prvi put pojavio pre devet
godina i uvek vra}ao sa medaqom.
Do sada su osvojili {est zlatnih,
dve srebrne i jednu bronzanu.
Zanimqivo je {to jedino oni
na ovo takmi~ewe dolaze iz skup-
{tinskog restorana, dok ostale
kolege „brane boje” elitnih hote-
la i restorana, poput beogradskih
„Moskve” i „Ma`estika”, „Gran-
da” na Kopaoniku, novosadskog
skih radnika oti{li pre devet
godina i vratili se sa zlatnom
medaqom. Od tada u~estvuju re-
dovno. Takmi~ari se svake godine
nadme}u u vi{e disciplina - po-
stavqawe i aran`irawe stolova,
prakti~an rad, flambirawe, tak-
mi~ewe recepcionara, barmena i
sobarica,n acionalnak uhiwa...
- Komisiju koja nas ocewuje ~i-
ne profesori visokih {kola za u-
gostiteqstvo i fakulteta za
turizam. Drago nam je da smo u o-
vakvoj konkurenciji uvek u samom
vrhu. Godinama nam pehar izmi~e
za jedan ili pola poena, ka`e
mla|i ~lan tima Zoran Milivo-
jevi}.
Po{to je tradicija da se tak-
mi~ewe svake godine odr`ava u
drugom gradu Kragujev~ani se na-
daju da }e 2011. godine najboqe u-
gostiteqe do~ekati kao dom-
a}ini. Ako bude sre}e, do tada }e
ka`u pripremiti jo{ jedan tim
od svojih kolega iz Skup{tine
grada.
M.O BRENOVI]
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 5. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
Приче
KRAGUJEV^ANI,A JDED AH VATAMOD UH(A)

Na peronu sre}e stojim ja...
{ijanac” Timo{enko Strizovi}, koji svoj i gradski
duh~u vau v agonr estoranu„P eron”
Потеру води Милан Пурић
agovornika nalazimo i
Svugde bih mogao da {areno, a desno smo uglavnom bili
mi iz grada. Tu, pod lipama, svako je
sklopim svoju `i- imao svoje mesto, moje je bilo kod
votnu pri~u, ali mi biv{e prodavnice „Kristal“. Bez-
brojne qubavi po~iwale su na kor-
je ovde najlep{e. zou i veliki broj nas nikad ga ne
Mislim da nisam mo`e zaboraviti. Na korzou su se
pogre{io i da sam slivali svi duhovi grada.
Danas mladi imaju neka druga
ba{ sa~uvao du{u
svoja mesta, ali mnogi od wih ro|e-
ostaju}i u Kragujev- ni su zahvaquju}i qubavima koje su
po~iwale na starom korzou.
cu, ka`e stari „~ar-
Mladi imaju sada mawe komuni-
kacija, {to je {teta.
Iza nas je zgrada Suda, a pros-
tor oko nas mnogo je promenio
izgled. Se}a{ li ga se?
Sla`e{ li se da u tome neza-
Ovde su bile male kancelarije i
menqivu ulogu ima porodi-
prodavnice od kojih se najradije se-
ca?
di~na pri~a i duh se stvara u kafa-
ni, pri~ama, stvaraju ga svi koji ta-
mo dolaze.
Koja je uloga gazde u tome?
Kad sam razmi{qao o ovom poslu
`eleo sam da mi gosti budu svih uz-
rasta i svih socijalnih kategorija.
I sad sam ba{ zadovoqan jer „Pe-
ron” na neki na~in ujediwuje ceo
grad i u wemu svako mo`e da na|e ne-
{to za sebe, ne samo dobre pala~in-
ke ve} i puno interesantnog dru{-
tva, a i ja sam veoma komunikativan.
I sam vagon je raritet, jedan prija-
teq arhitekta mi je rekao da ne tre-
ba dirati ne{to {to su najboqi
svetski dizajneri uradili.
„Peron“ jedno od kultnih me-
sta u gradu, {ta je i koliko u
Da gleda prvoliga{a Radni~-
kog?
A bi}e to i ranije. Siguran sam.
Unuku bih po`eleo da ostane ovde, a
ako sagleda ne{to boqe u svetu, sre-
}an mu put!
Danas je svet globalno selo i
mnogo stvari mo`e da se ura-
di i iz ovog grada?
Naravno. Da i ja nisam tako mis-
lio, ne bih bio ovde. Svugde bih mo-
gao da na|em neku svoju pri~u, ali
mi je ovde najlep{e. Mislim da ni-
sam pogre{io i da sam ba{ sa~uvao
du{u ostaju}i u Kragujevcu.
Ima li Kragujev~ana koji sa-
da `ive u drugim mestima, a
da i daqe {ire na{ kraguje-
va~ki duh?

С
razgovor s wim po~iwe-
mo u popularnom vagon
restoranu „Peron”, u
centru grada. Ideja da se
napravi ovaj prijatan
kutak, a potom i reali-
zacija celog posla pripada starom
Kragujev~aninu Timo{enku Strizo-
vi}u, koji se, za po~etak ovako legi-
timi{e:
Ja sam sin Dragomira i Jele
Strizovi}, ro|en 1948. godine. Do-
bio sam ime Timo{enko, {to je u
vreme Rezolucije Informbiroa bi-
lo prili~no hrabro od mojih rodi-
teqa. @ivot sam zapo~eo u samom
centru, u ona dva prozora iznad „Ve-
likog Milo{a”.
Poznajem te kao jednog od naj-
boqih predstavnika urbane
pri~e u gradu. Ti si jedan od o-
nih koji su od usmenog pripo-
vedawa napravili umetnost.
[ta uop{te predstavqa ta le-
pa sposobnost prepri~avawa
gradskih dogodov{tina za duh
na{eg grada?
Ja sam sve u `ivotu nau~io slu{a-
ju}i razne qude i imao sam sre}e da
u~estvujem u skoro svim doga|ajima
o kojima pri~am. To je moj `ivot. O-
vakva usmena predawa originalnija
su i vernija od svih na papiru. Sre-
}an sam {to ih prenosim i porodi-
ci, }erki i unuku, i {to to oni
prenose daqe. Ro|en sam u centru,
gde su se odigravali svi glavni do-
ga|aji. Svako je morao ovde da pro|e,
svrati u kafanu, kroz koju sam ja bo-
sonog prolazio i stope sa olajisanog
poda unosio u ku}u, dovode}i majku
Jelu do o~ajawa. Ceo `ivot se odvi-
jao u krugu od 500 metara i bio sam
svedok svega. Usput sam se i najeo ra-
tluka jer su mi svi koji su jutarwu
kafu pili u „Milo{u” ostavqali na
kraj tacne slatki{ koji svi klinci
vole.
Ti si izvorno upoznao kragu-
jeva~ki duh?
Kragujeva~i duh je vrlo specifi-
~an. On ima i ukus i miris i svoju
du{u. On se prepoznaje u qudima,
vremena iza nas su poku{avala da ga
promene, no on je toliko ukorewen u
qudima da ga ne mo`e ni{ta pome-
riti. Ipak mi je po malo krivo {to
kao Kragujev~ani nismo prepozna-
tqivi kao pedesetih i {ezdesetih
godina. Voleo bih kad bi svi qudi
koji dolaze da `ive ovde prihvati-
li sve {to je lepo u kragujeva~kom
duhu, pre svega wegovu istoriju i
tradiciju.
Ja sam, ~ini mi se, samim ro|e-
wem imao taj duh. Me|utim, porodi-
ca je ta koja duhu daje stabilnost,
mogu}nost da se formira u ~oveku.
Bez porodice nema ni duha, nema ni
onog pravog `ivota o kome pri~amo.
Ja sam veoma zadovoqan, jer mi je po-
rodica omogu}ila sve.
[ta za tebe zna~i jutarwa ka-
fa u „Peronu“ sa starim pri-
jateqima, tako|e duhovima
na{eg grada?
Posle porodice prijateqe sma-
tram najve}im kvalitetom u mom
`ivotu. Svakodnevna kafica sa wi-
ma {iri kragujeva~ki duh po mojoj
radwi.
Nadomak „Perona” je nekada-
{wi korzo, jedna od nekada-
{wih legendi grada.
To je bilo zaista vredno mesto za
sve nas. Tu su ~ak postojale i katego-
rije {eta~a. Levo su i{li vojnici i
ku}ne pomo}nice, sredinom je bilo
U „PERON” JE ULO@ENO DOSTA TRUDA
}am bioskopa „Ba{ta“, gde smo u
predwem delu jeli }evape, a u dru-
gom gledali vestern filmove. Se-
}am se i jednog zaista pravog gospo-
dina, Svete Vujadinovi}a, advokata,
koji je svojom pojavom predstavqao
simbol gra|anstva u gradu. Imao je
toliko duha u sebi, a nosio je odela
svetlije boje i obavezno {e{ir.
Privla~io je svojim {armom. Sma-
tram ga jednim od nosilaca lepog
kragujeva~kog duha, ina~e on je otac
na{ih poznatih lekara, Vuje, maksi-
lofacijalnog hirurga i wegovog
brata neuro hirurga. Ceo ovaj pros-
tor zapamtio sam kao da sam sve sni-
mio kamerom.
Kako se duh stvara u kafana-
ma, restoranima, kod vas u
“Peronu“?
Kafane ~ine qudi. Ne sam obje-
kat, ve} gazda i qudi koje on okupqa
oko sebe. „Peron” po sebi ima jednu
specifi~nost i mislim i da kad ni-
sam u wemu, moj duh je tu. To je poro-
wega ulo`eno?
Posebno je moja }erka imala uti-
caja i da nije we bilo ne bi izgledao
ovako. Te{kim radom do{li smo do
toga da se gvo`|u da jedna toplina i
da to postane prijatan kutak za sve. I
sad mora stalno da se radi na wemu.
Kako je nagli priliv stanov-
ni{tva uticao na kragujeva~-
ki duh?
Qudi su dolazili pre svega iz e-
konomskih motiva i ~esto zbog te
borbe nisu mogli ni da primete sve
vrednosti grada u kome `ive. Mi
moramo da se potrudimo da na{a de-
ca i unuci prenesu kragujeva~i duh
na nove stanovnike, da oni prihvate
sve vrednosti [umadije i Kragujev-
ca - istorijske, kulturne i duhovne.
Sve {to je proteklo i te~e Le-
penicom?
Mo`e{ samo da zamisli{ {ta je
sve proteklo Lepenicom. Tu sam se
svakodnevno i kupao. Pored @dra-
qice to je bila glavna letwa razono-
da. No, ima jedan detaq koji `elim
da ispri~am, kako se udavio vaqda
prvi i jedini ~ovek u Lepenici. Bio
je to dobri Ciganin Gurko koji je ne-
sre}no sko~io i kad je hteo da iza|e
verovatno je udario u podlokanu o-
balu. Na`alost, na{li su ga kasnije
udavqenog.
Ako neko nekad ne{to zamera
Kragujevcu to je da nema vodu,
a mi ka`emo da imamo jezero
na Bubwu.
To je bila na{a pla`a, ali be`a-
li smo od ~uvara Ace i wegove pu-
{~etine. Okolo su bile wive sa
zasa|enom {argarepom i po{to sam
ih stalno jeo, ne `ele}i ku}i na ru-
~ak, izgubio sam interesovawe za
{argarepu za ceo `ivot. Ovde je sva-
kodnevno bilo sto, sto pedeset de~a-
ka iz grada. Tu smo pecali tri vrste
ribe: kara{ `uti, liwak i {arana
po {evarima. Zadovoqstvo mi je {to
i danas ima pecaro{a, {to }e i oni
pri~ati o ovoj lepoti i puniti se
duhovnom lepotom.
Kakav Kragujevac `eli{ tvom
unuku kroz ~etrdeset godina?
[ta bi jo{ bilo lepo da ima
wegov Kragujevac?
Ne znam sve {to mi poku{avamo
da sa~uvamo od zaborava koliko }e
wima zna~iti. Voleo bih da se ovde
uredi pla`a, da tu budu restorani,
da u gradu mogu da slu{aju operu, da
se pro{iri kulturna ponuda. Da mo-
`e da gleda svakovrsni sport, auto
trke.
Ima dva ~oveka za koje sigurno
znam da i daqe to rade, qudi od sti-
la koji pri~u koju ti i ja govorimo
{ire daqe. To su Lutka Timotijevi}
i ro|eni Talijan Enci Labruci, moj
svakako najboqi prijateq, sa kojim
sam odrastao na kragujeva~kim uli-
cama. Obojica ~esto borave u Kragu-
jevcu i svojim specifi~nim stilom
i qubavqu za Kragujevac svugde govo-
re o gradu.
A {ta lepe devojke zna~e za
duh grada?
Svaki ~ovek bogatiji je {to vi{e
lepih stvari vidi, a na{e devojke su
najlep{e, one su pravo na{e bogat-
stvo.
Dve teme su ve~ne: `ene i
sport. @ene smo prokomenta-
risali, a {ta je sa sportom?
Ti si jedan od va`nijih u to-
me, bar po urnebesnim utak-
micama u malom fudbalu.
Kao neko ko je kod legendarnog
[mita pro{ao fudbalsku selekci-
ju ispred Sokolane u Koloniji, naj-
radije pri~am o malom fudbalu i
nabroja}u ti na{ tim: Branio je Br-
ka, levog beka igrao je Bo`a ]iri},
drugi bek bio je Paun rukometa{
stariji, veznu liniju smo igrali Ke-
{a Glumac i ja, a centar je bio Kela-
va. Bili smo gotovo nepobedivi i,
naravno, uvek smo imali duha i {ar-
ma u igri. Ako sport ne da tu dimen-
ziju i duhovno te ne uzdigne, to onda
nije ono pravo.
Koji su sportisti posebno do-
prineli na{em duhu?
Kragujevac nije prepoznatqiv sa-
mo po fudbalu. Tu je atletika, pa sa-
da odbojka, ko{arka, boks. Posebno
bih rekao boks i Slavko Sorgi} kao
prava legenda i veliki nosioc
sportskog duha. Ina~e, ja volim da
pratim sve sportove, kao {to sam i
tebe nekad gledao dok si bacao kla-
divo.
Razgovor u`ivo sa Timo{en-
kom Strizovi}em mo`ete
gledati u subotu od 20 sati na
Televiziji Kanal 9. Do tada
vam je na raspolagawu tele-
fon 331-509 za pitawa sagov-
orniku i Milanu Puri-}u
koji (pred)vodi poteru na
Duh(a).

СЕРВИСНИ ВОДИЧ

SVE vrste geodetskih

usluga
PREMER zemqi{ta
SNIMAWE objekata
SNIMAWE podzemnih
instalacija

Kara|or|eva 19
034-368-555
064 288 45 73
064 150 82 28
www.kragujevacke.rs Четвртак, 5. новембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 19
Поводи
DR@AVNI PODSTICAJI @IVOTNOM OSIGURAWU

[tedwa, sigurnost i zarada

^ak 90 posto Japanaca i 60 posto Evropqana ula`e
u `ivotno osigurawe, {to ~ini tek 2,5 posto
stanovnika Srbije. Na{a dr`ava tek sada mewa
zakone koji bi pospe{ili ovo tr`i{te, jer su
procene da bi osiguravaju}e kompanije u narednih
pet godina mogle da prikupe i u investicione
projekte plasiraju milijardu evra
Пише Јаворка Станојевић
d kada je MMF po~eo svest o tome da su nam radna mesta

О
da nam „duva” za vrat do`ivotna, starost i le~ewe osi-
zahtevima za revizijom gurani, {kolovawe i zapo{qava-
penzionog i zdravstve- we dece dr`avna briga. Ka`u da ne
nog sistema i smawe- treba zanemariti ni sujeverje i
wem javne potro{we, sklonost na{eg sveta da polisu os-
svima nam polako do- igurawa posmatra kao nemoralno
lazi do pameti da smo stigli do o~ekivawe koristi od smrti bli-
ta~ke u kojoj definitivno moramo `weg.
raskinuti sa idejom o finansijski Uz to, i dr`ava je potcenila
izvesnoj budu}nosti i bezbri`noj {ansu da, umesto skupim stranim
starosti. Najava onoga {to dolazi, kreditima, ekonomski razvoj fi-
naime, govori da }emo poput osta- nansira doma}om {tedwom. Jer,
lih trudbenika iz dela sveta koji ako je verovati osiguravaju}im
nazivamo razvijenim uskoro mora- kompanijama, one bi kroz prodaju
ti ozbiqno da planiramo kako i od polisa, u narednih pet godina, mo-
~ega }emo `iveti kada vi{e ne bu- gle da prikupe i u investicione
demo u stawu da zara|ujemo, kako projekte plasiraju milijardu evra!
}emo pla}ati le~ewa ako se ozbiq- Ipak, izgleda da je dr`avnim orga-
no razbolimo, ho}emo li mo}i da nima do{lo do pameti da treba o-
{kolujemo decu… zbiqno poraditi na razvoju
Dobro je {to, budu}i da je razvi-tr`i{ta osigurawa. Tako je dr`av-
jeni svet ve} prona{ao i oprobao ni sekretar Slobodan Ili} obe}ao
dobre recepte, ne}emo morati ni- da }e ve} po~etkom ovog meseca bi-
ti predlo-
`ene izmene
zakona koji-
ma bi treba-
lo da se
obezbedi te-
ren da 1. jan-
uara 2010.
po~ne rea-
lizacija
projekta
razvoja `i-
votnog osi-
gurawa koji
bi trajao na-
jmawe na-
rednih pet
godina. Kako
je projekat
dobio zele-
no svetlo
LI^NA BRIGA ZA BUDU]NOST: Svetske ban-
SA[A AN\ELKOVI], DELTA \ENERALI ke i MMF-a,
ovo bi treba-
{ta da izmi{qamo. lo da bude dovoqno za pristojne
Dobar putokaz ka pronala`ewu pomake.
istog mogla bi da bude statistika Na osiguravaju}im ku}ama sada
koja ka`e da 60 posto Evropqana i ostaje te`i deo zadatka - da narod
~ak 90 posto Japanaca ima polisu koji ~esto i bukvalno nema hleba
`ivotnog osigurawa. Istom meto- da jede ubedi u nu`nost {tedwe za
dom izra~unato je da je o takvom starost. Stoga je prvo pitawe koje
vidu {tedwe, ili obezbe|ivawu postavqaju: koja ciqna grupa je na-
porodice, do sada, razmi{qalo jspremnija da prihvati nov na~in
samo 200 hiqada ili 2,5 odsto sta- planirawa budu}nosti.
novnika Srbije. Osigurava se sredwa klasa
Iako bi naj~e{}i o~ekivani od-
govor za{to je kod nas tako mogao Sa{a An|elkovi}, menaxer fi-
da glasi da se ne mo`e {tedeti ka- lijale „Delta \enerali osigura-
da se nema dovoqno ni za osnovne wa” u Kragujevcu, ka`e da su
`ivotne potrebe, analiti~ari i procene ove osiguravaju}e ku}e i
predstavnici osiguravaju}ih ku}a dosada{we iskustvo pokazali da su
imaju i druga obja{wewa. Tu su, na- to prete`no pripadnici takozva-
jpre, poquqano poverewe u finan- ne sredwe klase – gra|ani ~ija se
sijske institucije, dugo negovana plata kre}e u nivou prose~ne zara-
ПОНУДА ОСИГУРАВАЈУЋИХ КОМПАНИЈА
Razli~ite `ivotne situacije
Sem `ivota, mnoge kompanije prisutne na srpskom tr`i{tu nude i
specifi~ne vrste drugih osigurawa. U kragujeva~koj filijali „Delta
\enerali” su nam rekli da se gra|ani mogu osigurati i za slu~aj obo-
levawa od te`ih bolesti, nesre}nog slu~aja, gubitka posla.
Uz sve vrste {tednih `ivotnih osigurawa mogu}e je ugovoriti i do-
punsko osigurawe od posledica nezgode koje obuhvata naknadu za traj-
ni invaliditet i bolni~ki dan, kao i za slu~aj preloma kostiju u
nezgodi ili hirur{ke intervencije usled nezgode.
de ili je vi{a. On, me|utim, sma-
tra da je od finansijskih mogu}-
nosti qudi da izdvajaju deo
prihoda za `ivotno osigurawe
mnogo zna~ajnija svest o neophod-
nosti li~ne brige za finansijsko
obezbe|ewe u budu}nosti.
- Na{i klijenti, po pravilu, ni-
su oni koji imaju mnogo, ve} qudi
koji su svesni da moraju da osigu-
raju svoju i budu}nost svoje dece
ili najbli`ih. Tako|e se ne mo`e
re}i ni da su stepen obrazovawa
ili visina primawa presudni, jer
nije redak slu~aj da ba{ qudi koji
su trenutno dobro obezbe|eni ni-
su svesni da bi situacija mogla da
se izmeni. Na primer, do skora,
dok nije po~elo da se govori o sma-
wewu broja zaposlenih u lokalnoj
samoupravi, imali smo malo kli-
jenta koju su zaposleni u tom sek-
toru, jer su qudi bili ube|eni da
su wihova radna mesta i penzije
ne{to {to se ne dovodi u pitawe.
Dok su, na primer, qudi koji su po-
stali svesni ~iwenice da su pro-
{la vremena kada je neko drugi bio
du`an da se brine o socijalnoj si-
gurnosti nas i na{e porodice, ra-
nije po~eli da razmi{qaju o
vidovima {tedwe koje nude osigu-
ravaju}e ku}e.
„Delta \enerali Osigurawe”
nudi veliki broj razli~itih vrsta
`ivotnog osigurawa. [tedna `i-
votna osigurawa osmi{qena su ta-
ko da svakom pojedincu pru`aju
mogu}nost da, u skladu sa svojim
potrebama i mogu}nostima, obez-
bedi odgovaraju}a finansijska
sredstva za bli`u ili daqu budu}-
nost i da istovremeno finansij-
ski za{titi svoje najbli`e u
slu~aju da se dogode ne`eqeni do-
ga|aji.
Postoje i odre|eni uslovi kod
svake vrste {tednog `ivotnog osi-
gurawa o kojima osoba treba da raz-
mi{qa prilikom dono{ewa
odluke. Pre svega mislim na godi-
{te osiguranika koji treba da bude
mla|i od 65 godina, da je minimal-
na godi{wa premija 100 evra i da o-
sigurawe mora trajati najmawe pet
godina. Naravno, ve}a uplata i du-
`i period osigurawa obezbe|uju i
ve}e osigurane sume, ali ono {to je
va`no za svakog klijenta i {to raz-
likuje `ivotno osigurawe od, reci-
mo, {tedwe u banci, je da je tokom
celog perioda osoba osigurana i da
}e kompanija u slu~aju nastupawa o-
siguranog slu~aja isplatiti ugovo-
renu osiguranu sumu uve}anu za
pripisanu dobit, ka`e An|elkovi}.
Iskustvo ove filiale govori da
se Kragujev~ani naj~e{}e odlu~uju
na ne{to ve}e sume, pa tako pro-
se~na premija iznosi izme|u 34 i
43 evra mese~no, a u proseku se ugo-
vara na period od 17,5 godina. Ta-
ko|e su zapazili da mla|i qudi
vi{e razmi{qaju o osiguravawu
`ivota, kao i da se na to ~e{}e od-
lu~uju mu{karci. Sve vi{e Kragu-
jev~ana razmi{qa i o tome da bi
trebalo odvojiti koji dinar na
stranu za slu~aj te`ih bolesti,
dok se stariji qudi pre opredequ-
ju da odvoje novac za {kolovawe
ili materijalno obezbe|ivawe u-
nuka, pri~a na{ sagovornik.
Obja{wavaju}i {ta su predno-
sti ulagawa u `ivotno osigurawe u
odnosu na banku iz koje novac mo-
`emo uzeti onda kada nam zatreba,
OSIGURAVAJU SE QUDI SA SIGURNIM
PRIHODIMA: SUZANA RADI], DDOR
An|elkovi} ka`e:
- Kada novac odvojite na stranu
ili stavite u banku lako posegne-
te za tom u{te|evinom, a kada ga u- klarativne motivacije. Prvi
la`ete u `ivotno osigurawe koje
dospeva u odre|enom roku onda em
{tedite em obezbe|ujete porodicu
u slu~aju da nastupe ne`eqeni do-
ga|aji. Tako|e ne treba zanemari-
ti ni ~iwenicu da osim u{te|enog
novca koji svako dobije po isteku
roka na koji se opredelio vlasni-
ku polise sleduje i deo dobiti ko- finansijskog sektora. Zahtevi su,
ju je kompanija ostvarila svojim
poslovawem. Iako se dobit ne mo-
U KRAGUJEVCU @IVOT
^E[]E OSIGURAVAJU MU[KARCI
`e garantovatni, to nije mala suma
i ~esto mo`e da bude ve}a od ban-
karske kamate na oro~ena sredstva.
Tre}a i mo`da najbitnija pred-
nost je {to }e u slu~aju smrti osi-
guranika porodica dobiti
celokupan iznos koji bi mu sledo-
vao bez obzira koliko rata je upla-
tio, obja{wava menaxer filijale
„Delta \eneralija”, dodaju}i da se
bez obzira da li se uplate vr{e u
stranoj ili doma}oj valuti, ispla-
ta obra~unava u evrima.
Slaba obave{tenost
Sli~na iskustva imaju i u
DDOR-u, osiguravaju}oj ku}i koja je
od skoro u vlasni{tvu italijan-
skog Fondijaraija Sai osigurawa,
~iji ~elnici su upravo na{e tr-
`i{te ocenili kqu~nim za razvoj
osigurawa u ovom delu E-
vrope.
Suzana Radi}, rukovodi-
lac prodajne mre`e ovog
dela Srbije, najve}u pre-
preku u razvoju ovog vida
{tedwe vidi u slaboj oba-
ve{tenosti gra|ana. I ona
priznaje da su qudi jo{ u-
vek jako oprezni kada je u
pitawu ulagawe u finan-
sijske institucije. [to se
ti~e socijalne karte klije-
nata, ka`e da se kod DDOR-
a mahom osiguravaju oni
koji imaju sigurne izvore
prihoda.
- Najvi{e klijenata ima-
mo me|u prosvetnim radni-
cima, advokatima,
lekarima. Dosta polisa smo
prodali i buxetskim kori-
snicima, ali to su uglavnom
zaposleni u firmama sa ko-
jima smo i ranije imali sa-
radwu. Oni sa ni`im
primawima jo{ uvek imaju
druge prioritete, pa te{ko
odvajaju ~ak i minimalnu
sumu od 10 evra mese~no,
ka`e ova sagovornica.
Da bi gra|ani napravili tra`e-
ni pomak potrebno je vi{e od de-
korak napravili su oni koji `ive
od prodavawa polisa. Svih dvana-
est dru{tava koja se bave osigura-
wem u Srbiji letos su iza{la
zajedni~kim zahtevom da dr`ava
pomogne u stvarawu boqe klime za
razvoj ove grane za koju smatraju da
mo`e zna~ajno doprineti ja~awu
pre svega, poreske olak{ice i dr-
`avni podsticaji.
20 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 5. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
Поводи
je da se uve}ava. Du{anov otac je
TRAGOM PREDLOGA O ULICI IVANA \URI]A nastavqao da se usavr{ava po in-
ostranstvu (u Budimpe{ti, Be~u,
ponovo u Francuskoj), tako da je

Palilulci treba da ka`u nau~io jezike, ali i savladao mo-

derne tehnologije. Za vreme rato-
va od 1912. do 1914. radio je u
fabrici, ali je kasnije u~estvo-
Inicijatori predloga vao u Solunskom frontu, razboleo
se od malarije, a uniformu je
smatraju da bi po skinuo tek 1920. godine. Po po-
Ivanu \uri}u mogla vratku u Kragujevac nastavio je da
radi poslove majstora pu{kara i
da se zove ulica koja umro je 19.oktobra 1931. godine
sada nosi ime Stevana od posledica povrede na radu. Sa-
hrawen je na Palilulskom grobqu,
Filipovi}a, u kojoj kao i wegova supruga Persida
su `iveli Sava i (Obradovi}), ro|ena 1884. godine
Persida \uri}, u Rekovcu, koja je umrla 1958. go-
dine.
Ivanovi deda i baba, Sava i Persida izrodili su vi-
koji su izrodili {e dece. Imali su }erke Du{an-
ku, koja je bila u~iteqica, zatim
mnogobrojnu decu, Radmilu, u~esnicu NOB-a, akti-
me|u kojima i Du{ana DR DU[AN \URI] ZINAJA, vistu Crvenog krsta i nosioca
\uri}a Zinaju, IVANOV OTAC brojnih priznawa, me|u kojima i
diplome Po~asnog gra|anina gra-
kasnije poznatog KU]A U ULICI STEVE FILIPOVI]A i poziv ostalim sugra|a- da Kragujevca, koja je bila udata
lekara – Ivanovog ZA KOJU PALILULCI nima da se jave na{oj re- za Vladetu Raji~i}a, profesora
MISLE DA JE BILA DOM ]URI]A dakciji. francuskog jezika, i koja je `ive-
oca la u Kragujevcu, i Milicu, koja je
\uri}i u `ivela u Beogradu.
vog meseca, 23. dana, \uri}i su imali i {est sinova,

О
navr{i}e se 12 godina
kako je u Parizu umro
Ivan \uri}, vizanto-
log, jedan od najve}ih
srpskih intelektuala-
ca, a u oktobru je u kra-
gujeva~koj Narodnoj biblioteci
predstavqena wegova posthumna
kwiga „Vlast, opozicija, alterna-
tiva”, koju je priredila istori-
~arka Latinka Perovi}.
Nekako u to vreme, Branislav
Cole Kova~evi}, koji je sa Ivanom
\uri}em sara|ivao, pokrenuo je,
uz pomo} grupe gra|ana, inicija-
tivu da jedna od kragujeva~kih u-
lica ponese wegovo ime. Nije
bilo te{ko prikupiti potpise,
pogotovo {to je \uri}, dok je to-
kom devedesetih bio u emigraci-
ji, ~esto dolazio u Kragujevac,
dru`io se sa mnogim sugra|anima
i aktivno u~estvovao u pru`awu
otpora Milo{evi}evom re`imu.
Tako je predlog da jedna ulica no-
si ime Ivana \uri}a ve} podnet
gradskom skup{tinskom Odboru
za odre|ivawe naziva ulica. Kra-
gujev~ani koji su pokrenuli ovu i-
nicajitivu smatraju da bi umesno
bilo da to bude neka ulica u Pa-
lilulama, gde su `iveli Ivanovi
baba, deda i otac.
Blizu kafane „Dva lafa”
Po{li smo tragom ove inici-
jative i potra`ili sagovornike u
ovom nasequ, `ele}i da saznamo
gde se nalazila ku}a \uri}a, Save
i Perside, Ivanovog dede i babe,
u kojoj je ro|en i wegov otac dr
Du{an \uri} Zinaja, ~uveni le-
kar.
Po{li smo od podatka koji je
dr Du{an \uri} zabele`io u svo-
joj porodi~noj hronici „\uri}i u
Zaovinama”, objavqenoj 1997. go-
dine, pre Ivanove smrti, da su
wegovi roditeqi i on stanovali u
ulici koja je, u periodu izme|u
dva svetska rata, nosila ime po
vojvodi Vuku (potpukovniku srp-
ske vojske Vuku Popovi}u), a da se
danas „ne znam iz kog razloga, zo-
ve po narodnom heroju Stevanu
Filipovi}u, koji je kratko vreme
pred rat `iveo u susednoj Kraqe-
vi}a Marka ulici”. Du{an \uri}
je, tako|e, zabele`io da je upravo
u tu ku}u donet Vuk Popovi}, u
pelenama, iz Sjenice, koji je kas-
nije postao jedan od najve}ih srp-
skih junaka onog vremena i
poznati ~etni~ki vojvoda.
Niko od prolaznika, ali ni qu-
di koji sada `ive u Ulici Steve
Filipovi}a, nije ~uo da su tu \u-
ri}i imali svoj dom. Uglavnom su
nas upu}ivali u Ulicu Kraqevi-
}a Marka i na porodice koje nose
ovo prezime, naj~e{}e dovode}i
na{e tragawe u vezu sa famili-
jom dr Milije \uri}a. Me|utim,
jedan od starih Palilulaca koji
je mogao da nam bude sagovornik
na ovu temu, bio je Tomislav Jova-
novi}, nekada politi~ar i pri-
vrednik.
On nam je ispri~ao da se dru-
`io sa dr Du{anom \uri}em Zi-
najom, sa kojim je odr`avao
kontakte sve do wegove smrti
TOMA JOVANOVI] SA KWIGOM KOJU MU JE stoji da je Sava \uri}, I-
POKLONIO DR ZINAJA
1997. godine. ^esto je iz Beograda, Zaovinama, selu u u`i~kom kraju,
gde je `iveo i radio, dolazio u
Kragujevac. Voleo je, pri~a Jova-
novi}, da zajedno {etaju kroz grad, he koja ga je maltretirala pobegao
a najvi{e je u`ivao kada su i{li
kroz Palilule i pored Lepenice.
Toma za Zinaju ka`e da je bio vr-
stan stru~wak, pametan i human
~ovek. Jo{ ~uva wegovu stru~nu
kwigu o dijabetesu, na kojoj mu je
dr \uri} napisao posvetu, kao i
~ituqe objavqene povodom wegove
smrti u „Politici”.
Jovanovi} se se}a i Du{anove
sestre, aktiviste Crvenog krsta,
koja je `ivela u Kragujevcu, kao i {karski zanat, a posle odslu`e-
jednog od bra}e, za koga misli da
se zvao Dragoje. [to se ti~e ku}e
u kojoj se Du{an \uri} rodio, po-
tvr|uje da se ona nalazila u Uli-
ci Steve Filipovi}a, da je bila
~etvrta-peta od ambulante, u bli-
zini kafane „Dva lafa”. Iako mu
je ta ulica u kom{iluku, ne zna da od Milo{a Uli}a, uglednog zana-
li je ona sru{ena, prodata ili
jo{ uvek stoji na istom mestu.
Zvali smo jo{ neke Palilulce,
ali ni oni nisu mogli da nam da-
ju precizne odgovore, ali su obe-
}ali da }e pomo}i. Neka to bude
Kragujevcu
Ono {to je, me|utim,
sigurno za potomke Ivana
\uri}a koji su `iveli u
Kragujevcu, zabele`io je
wegov otac Du{an u poro-
di~noj hronici. U woj
vanov deda i Du{anov o-
tac, ro|en 1875. godine u
kao jedno od mnogobrojne dece. Ra-
no je ostao bez majke, a zbog ma}e-
je od ku}e u svojoj {esnaestoj go-
dini. Kratko vreme boravio je u
Vaqevu, odakle je pe{ice stigao u
Kragujevac, gde je imao ro|ake ko-
ji su radili u fabrici oru`ja. U
gradu na Lepenici sva{ta je ra-
dio, najvi{e slu`e}i varo{ke go-
spo|e, sve dok ga jedna od wih nije
preporu~ila majstoru pu{karu i
vlasniku radwe, ~uvenom Filipu
Petrovi}u, da ga primi na zanat.
Tako je Sava \uri} izu~io pu-
wa vojske zaposlio se u
Artiqerijsko-tehni~kom zavodu.
Brzo je napredovao i poslat je na
usavr{avawe u Berlin.
„Bio je {tedqiv i ~uvaran, pa
je po povratku u Kragujevac kupio
ku}u u Luwevi~inoj ulici broj 5
tlije, koji se u Srbiji nastanio
kao politi~ki emigrant iz Crne
Gore”, zapisao je Savin sin Du-
{an.
Sava se o`enio Persidom 1900.
godine i porodica \uri} po~ela
od kojih su Milan i Veqko `iveli
svega nekoliko meseci. Ostali mu-
{ki potomci \uri}a bili su: @i-
vojin \uri}, pitomac Vojne
akademije, potporu~nik, pre`iveo
zarobqeni{tvo, direktor [este
beogradske gimnazije, umro je
1980. godine u Beogradu; Jovan, ta-
ko|e vojni pitomac, u~esnik NOR-
a, penzionisan u ~inu pukovnika,
umro u Beogradu 1978. godine; Dra-
goje, ro|en 1910. godine, pravnik,
tu`ilac, diplomata (ambasador u
Ankari), sportski radnik (bio
predsednik SK „Crvena zvezda”),
koji je izgubio `ivot 1990. godine
nesre}nim slu~ajem, i Du{an \u-
ri} Zinaja, najmla|i sin Save i
Perside, koji je ro|en 1920. godi-
ne u Kragujevcu, a umro 1997. godi-
ne u Beogradu, nekoliko meseci
pre svog sina Ivana.
Du{an je najpre upisao prava, a
potom medicinu u kojoj je ostavio
veliki trag. Bio je poznati nau~-
nik, lekar i univerzitetski pro-
fesor, prvi direktor Instituta
za endokrinologiju, dijabetes i
bolesti metabolizma, osniva~ i
predsednik mnogih zdravstvenih
institucija i nau~nik koji je ob-
javio 320 nau~nih radova. Bio je
dobitnik mnogih priznawa, me|u
kojima i nosilac zvawa Zaslu`nog
gra|anina Kragujevca.
Iz prvog braka Du{an, kada je
bio o`ewen Ivanom Nanom Bogda-
novi}, dobio je blizance, k}er
Du{anku i sina Ivana.
Margita CVETKOVI]

JAVNO REAGOVAWE
POVODOM DANA ZAVODA „MALE P^ELICE”

Izlo`ba ru~nih radova Tra`imo po{tovawe zakona

korisnika Odlukom Skup{tine grada
Kragujevca od 24. septembra 2009.
Povodom 37 godina postojawa Zavoda za zbriwavawe odraslih „Ma- godine razre{en je [kolski od-
le P~elice”, u klubu Crvenog krsta „Duga” otvorena je, u ponedeqak (2. bor Osnovne {kole „Svetozar
novembra), tradicionalna izlo`ba ru~nih radova korisnika Zavoda. Markovi}” u Kragujevcu. To je u-
Izlo`bu je otvorila Slavica Saveqi}, lokalna „ministarka” za so- ~iweno na osnovu izve{taja pro-
cijalnu politiku, a na woj su izlo`eni radovi (koji se mogu kupiti po svetnog inspektora koji je utvr-
pristupa~nim cenama) nastali kao deo okupacione terapije qudi ko- dio da [kolski odbor nije radio
ji su zbrinuti u ovoj ustanovi. po zakonu. Na tu odluku Skup{ti-
- Svi ovi vezeni, {iveni i {trikani radovi delo su na{ih kori- ne grada Kragujevca {kola je po-
snika, kojih trenutno u Zavodu ima 911. Od tog broja, 650 korisnika u- krenula upravno-pravni spor
kqu~eno je u razne radionice (kroja~ke, kreativne), {to je deo pred Okru`nim sudom, kao i zah-
okupacione terapije, i izlo`ba je rezultat tog rada, ka`e Jelena Ste-
tev da se preispitaju nalazi re-
vanovi} Petrovi}, radni terapeut u Zavodu. Ina~e, u sve~anosti pri- publi~kog prosvetnog inspektora
re|enoj povodom otvarawa ove, pete po redu, izlo`be, u~estvovala je i
Darka Markovi}a. Nakon toga u
peva~ka grupa „Raspevane p~elice”, koju su korisnici osnovali u mar-
{kolu sti`e re{ewe o razre{e-
tu ove godine, i kojima je to bio tre}i javni nastup, literarni stva-
wu [kolskog odbora od strane
raoci, a prire|ena je i modna revija sa modelima izra|enim u Skup{tine grada bez ikakvog na-
zavodskim radionicama, a manekeni su bili momci i devojke iz „Ma- loga da se tom istom organu do-
lih P~elica”. Direktorka ove ustanove Suzana Perovi} rekla je da je stavi predlog za imenovawe
to sastavni deo rehabilitacije i integrisawa ovih qudi u dru{tvo. novih ~lanova [kolskog odbora
Na ovoj sve~anosti promovisano je i specijalno izdawe ~asopisa iz reda Saveta roditeqa i Nas-
„Na{e pravo lice”, koje realizuju korisnici Zavoda. tavni~kog ve}a. Slede}a stvar,
M. C.
koja dodatno izaziva nezadovoq-
stvo zaposlenih i roditeqa, jeste
re{ewe o imenovawu privreme-
nog [kolskog odbora koje u {ko-
lu sti`e 26. oktobra 2009. go-
dine.
Na sastanku Saveta roditeqa
O[ „Svetozar Markovi}”, odr`a-
nom 2. novembra 2009. godine,
konstatovano je te{ko ogre{ewe o
zakonitost i legitimnost prili-
kom razre{ewa [kolskog odbora
i postavqewa Privremenog {kol-
skog odbora.
Savet roditeqa O[ „Svetozar
Markovi}” jednoglasno je odlu-
~io da se:
- Pru`i podr{ka Sindikatu
{kole O[ „Svetozar Markovi}”
i Nastavni~kom ve}u u tra`ewu
zakonitosti u odlu~ivawu kada je
u pitawu postavqawe [kolskog
odbora;
- Zatra`i od nadle`nog Mini-
starstva da vrati legalno izabra-
ne ~lanove [kolskog odbora iz
redova Saveta roditeqa, umesto
{to postavqa na to mesto qude ko-
ji ni po ~emu ne pripadaju Savetu
roditeqa O[ „Svetozar Marko-
vi}”;
- Zatra`i od Ministarstva da
isto u~ini sa ~lanovima [kol-
skog odbora iz redova Nastavni~-
kog ve}a O[ „Svetozar Marko-
vi}”;
- Za{titi legalizovanu, dr`av-
nu, imovinu {kole (hektar i 14
ari placa u naju`em centru gra-
da) i najsavremenije opremqen
prostor sa audio-vizuelnom opre-
mom za izvo|ewe multimedijalne
edukativne nastave (koji vredi
vi{e od {kolske zgrade) u ciqu
savremenog pristupa vaspitno-
pedago{kim principima.
Savet roditeqa
O[ „Svetozar Markovi}”
22 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 5. новембар 2009.
Kultura
KRAGUJEV^ANI NA SAJMU KWIGA
Skromna ponuda
Me|u 560 izlaga~a
na nedavno
zavr{enom sajmu
kwiga u Beogradu
na{lo se i desetak
kragujeva~kih
izdava~kih ku}a
eogradski sajam kwiga,
Б
koji se ove godine odvijao
pod motom „More kwiga”,
opravdao je naslov najve-
}e smotre pisane re~i u
ovom delu Evrope. Za sedam sajam-
skih dana kroz hale sajma pro{lo
je oko 150.000 qudi.
Iako je, logi~no, najve}i broj
{tandova zauzela doma}a produk-
cija, svoje mesto u halama beo-
gradskog sajma imali su i
izlaga~i iz Gr~ke, zemqe po~a-
snog gosta 54. Sajma kwiga, izda-
va~i iz [vedske, Japana, Kanade,
Kine, Rusije, Francuske, Nema~-
ke, Italije, Austrije, [panije,
Portugalije, [vajcarske, Izrae-
la, Brazila, Irana, Angole, Bu-
IZLO@BA FOTOGRAFIJA U „OBLOMOVU”
Insekti i pejza`i
Tijana Jovanovi} se Wena preokupacija su insekti, {}u. Sve izlo`ene fotografije
ovda{woj publici pejza`i, arhitektura, predmeti su nastale na planini ili na ta-
koji skupqaju pra{inu u kutku vanu wene ku}e, u kojem uskoro,
predstavila serijom mra~ne sobe, ali i qudi koji je o- kako nam otkriva, `eli da napra-
fotografija sredweg kru`uju. vi ateqe. Ovo je wena prva samo-
formata Tijana Jovanovi} je ro|ena u stalna izlo`ba.
Kragujevcu 1987. godine, a trenut- - Prvo interesovawe za foto-
U galeriji kafea „Oblomov” o- no je na ~etvrtoj godini ekologije grafiju javilo se jo{ u sredwoj
tvorena je izlo`ba fotografija na PMF-u i aktivni je ~lan eko- {koli, a ozbiqnije bavqewe je za-
mlade Kragujeva~nke Tijane Jova- lo{ko-istra`iva~kog dru{tva po~elo tek nedavno na fakultetu.
novi}. Ona se ovda{woj publici „Mladen Karaman”. Interesovawe Od tada u`ivam u fotografisawu
predstavila serijom forografi- za fotografiju pokazala je jo{ u bukvalno svega, jer sve oko nas
ja sredweg formata koji se mogu sredwoj {koli, a tek od nedavno ima neku svoju lepotu, po~ev{i od
podeliti na nekoliko ciklusa. ozbiqnije se bavi ovom umetno- prirode, pejza`a, flore i faune,
pa preko arhitekture, portreta i
nebitnih predmeta koji obi~no
sakupqaju pra{inu u nekom neva-
`nom kutku sobe. Fotografiju pr-
venstveno do`ivqavam kao
gomilu predivnih re~i gde im je
kraj beskraj, obja{wava Tijana Jo-
vanovi}.
PRVA Ona, ina~e, planira da slede}u
IZLO@BA seriju fotografija posveti rod-
MLADE
nom gradu. Izlo`ba u kafeu „O-
TIJANE
JOVANOVI] blomov” bi}e otvorena do 27.
U KAFEU novembra.
„OBLOMOV” M. ^.
Drugi broj A`dahe
Iz {tampe je pro{le nedeqe iza{ao drugi broj al-
ternativne strip revije „A`daha”, ~iji je izdava~
„Centar slobodarskih delatnosti”, a koju kao izdawe
potpisuju direktor i odgovorni urednik \or|e Sa-
vi} i Dimitrije Kebara kao glavni urednik.
I ovaj broj „A`dahe” donosi radove mladih i nea-
firmisanih strip autora, zastupqeni su svi mogu}i
oblici, forme i „{kole” stripa, a uredni{tvo ove
revije objavquje i konkurs za naredne brojeve: za
formu stripa od jedne do osam tabli, kao i kratke e-
seje, pesme i pri~e.
U drugom broju kragujeva~ke strip revije nalaze se
i nastavci sada ve} kultnih andergraund strip ost-
varewa iz prvog broja poput: „Veliki metafizi~ki
obra~un na }uprijsko grobqe” Aleksandera ]ur~i}a
i „Posledwi kraq” Nikole \urana, ali i teoretske
radove: „Hari Poter i red predrasuda” Ivana Despo-
tovi}a, \or|a Milosavqevi}a „Korto Malte`anin
i Hugo Venecijanac ili smrt u tehnikoloru” i „Is-
tok - Zapad intelektualne rezistencije” Predraga
Krsti}a.
Cena „A`dahe” je 300 dinara, a prema re~ima iz-
dava~a izdawe }e svoju promociju imati u Prvoj i
Drugoj gimnaziji, kao i u Politehni~koj {koli.
Z. M.
garske, Makedonije, Hrvatske,
BiH, Republike Srpske i Crne Go-
re.
Me|u 560 izlaga~a na{lo se i
desetak kragujeva~kih izdava~kih
ku}a. U „kragujeva~koj konkuren-
ciji” „Koraci” su se, ~ini se, na-
jozbiqnije pripremili za sajam
ponudiv{i ~ak 15 novih izdawa,
pri tom vode}i ra~una da se me|u
wima na|e za svakog po ne{to.
„Koraci” su, tako, izme|u ostalog
ponudili prvi prevod na srpski
Ariga{astre od Kautiqa, stare
indijske kwige napisane 600 god-
ina pre na{e ere. Za ovaj sajam
od{tampan je i drugi tom sabra-
nih dela Radoja Domanovi}a, no-
va kwiga Aleksandra Stamenko-
vi}a „Skazi o svarogmagu”, zbir-
ka pesama „O tom potom” Qubivo-
ja R{umovi}a, „Sibila” i
„Demoni” Vidosava Stevanovi}a.
„Koraci” su se potrudili da
boqe upoznaju posetioce sa svo-
jom kwi`evnom produkcijom or-
ganizuju}i na svom {tandu
promocije i susrete sa piscima.
Kragujeva~ki Studentski kul-
turni centar akcenat je stavio na
IVANA POPOVI]: MISS DARK PAIN
FOTOGRAFIJA
Otkrivawe talenata
Izlo`ba fotografija
Foto-kino kluba
Kraqevo u Art kafe
galeriji SKC-a
Пише хаџи Зоран Ђорђевић
П
ro{lo je vi{e od dvadeset god-
ina kako je Kragujevac imao
prilike da vidi posledwu
klupsku izlo`bu fotografije, a jo{
vi{e kako je, pre nego {to su mu bez
ikakvog obja{wewa otete prostori-
je, Foto-klub Kragujevac organizo-
vao posledwu Me|uklupsku izlo`bu
fotografija koja je decenijama oku-
pqala autore iz ~itave Jugoslavije.
Od tada su mladi i kreativni qu-
di namerni da od svojih `ivota u~i-
ne ne{to vi{e upu}ivani da svoju
kreativnost, tehni~ke i umetni~ke
ve{tine , preusmere ka drugim sfe-
rama odakle nije preporu~qivo o-
gla{avati uspehe, dok smo za
neuspehe saznavali iz policijskih
izve{taja. Nekada je to predstavqa-
lo sramotu, a sada je dostignuta kri-
ti~na masa koja je re~ sramota
zamenila izrazom – rizik posla.
Pojava grupe qudi okupqene oko
jedne ideje, a da nije re~ o politi~-
koj partiji, u pomenutom okru`ewu
deluje pomalo arhai~no i vanze-
maqski, ali da i tako ne{to posto-
ji saznajemo u Art kafe galeriji
Studentskog kulturnog centra u ko-
joj se, svojim radovima, predstavqa
pove}a grupa mladih qudi zdru`e-
na pod imenom Foto-kino klub Kra-
qevo.
Izum Vilarda Bojla i Xorxa
www.kragujevacke.rs
svoju ediciju „Prvenac”, promo-
vi{u}i tako mlade pisce i pes-
nike Anu Mitra{inovi}, Aleksa-
ndra Milankovi}a, Damira Nedi-
}a i Marka Stamenkovi}a. Neve-
lika kwi`evna produkcija SKC-a
nije pro{la nezapa`eno pre sve-
ga zahvaquju}i ~iwenici da su go-
stovali na {tandu mnogo
poznatijeg izdava~a – „Stubova
kulture”.
Izdava~ka ku}a „Atos” svoj
{tand je imala na spratu hale 1.
„Atos” se predstavio novim izda-
wima, radnim sveskama "Svet oko
nas", u okviru Biblioteke "[kol-
ska kwiga", ~ime je upotpunio set
radnog materijala za u~enike ni-
`ih razreda osnovne {kole, po
~emu je ovaj izdava~ poznat.
Svoje mesto na smotri pisane
re~i na{li su i „Lira”, „Pogle-
di”, „Logo”, Izdazva~ka ku}a E-
parhije {umadijske, zatim
Narodna biblioteka, Muzej, Uni-
verzitet u Kragujevcu, izdava~ Ve-
roqub Umeqi}.
Marija OBRENOVI]
Smita je u dana{we fotoaparate u-
mesto filma smestio ~ip otvaraju-
}i novu, digitalnu stranicu u
istoriji fotografije privla~e}i u
likovne vode brojne poznavaoce i
qubiteqe kompjuterskih novotari-
ja. Posmatraju}i izlo`bu mladih
Kraqev~ana vidimo da takvi pred-
wa~e jer me|u brojnim izlo`enim
radovima postoji samo jedna foto-
grafija (fotograf Bosi}) ura|ena
na klasi~an na~in - sa filma. Nova
generacija, nova tehnologija, nove
teme. Nekada nezaobilazna mesta i
motivi po~etnika u fotografiji
bile su pijace i wihovi prodavci.
Na fotografijama kraqeva~kih au-
tora toga nema, kao {to nema kolek-
tivnog ukusa i razmi{qawa. Svako
ima svoje vi|ewe `ivota svako dru-
ga~ije pristupa temi, svako ima
svoju vizuru i tehni~ko re{ewe ko-
ja se kre}u od vrlo uspe{nih, izne-
na|uju}e nadrealnih i tehni~ki
doteranih radova kakve vidimo kod
Dragana Teodorovi}a i Igora \uri-
~i}a. Odli~an u lajf poku{aj Nena-
da \edovi}a i poigravawe
geometrijom i kompozicijom sa od-
li~nim tehni~kim rezultatom Ma-
je Mili}evi} zaokru`uju utisak da
se u galeriji SKC-a predstavila ne-
obi~no kreativna i uspe{na grupa
autora koja se kvalitetom ravno-
pravno nosi sa vr{wacima iz sveta,
posebno grupom autora okupqenoj
oko poznatog Ruskog muzeja fotogra-
fije koje smo do pre desetak dana
mogli gledati u istom prostoru,
zbog ~ega se neizbe`no nametnulo
pore|ewe i zadovoqstvo otkrivawa
doma}ih talenata.
www.kragujevacke.rs
VE^ERWA SCENA U POZORI[TU ZA DECU
Scena 303 za odrasle
Pozori{te za decu, „Briqantin”, a jednostavnu sce-
nografiju ~ine sanduk, {kolska
koje je do sada bilo tabla, ~iviluk i stolica. Tokom
prepoznatqivo po 45 minuta, koliko traje monodra-
ma „Azbuka – Vukov rje~nik”, Mi-
lutkarskim hailo Maksimovi} je aktivan na
predstavama,
sceni - pri~a, peva, igra. Maksi-
odlu~ilio se na movi} je nedavno diplomirao
glumu na Fakultetu dramskih u-
rizik - od ve~eras metnosti u Beogradu, u klasi pro-
(~etvrtak. 5. fesorke Gordane Mari}.
Ve} slede}eg ~etvrtka na istoj
novembar) ima}e i sceni bi}e izvedena jo{ jedna za-
ve~erwu scenu, koju nimqiva predstava, a re~ je o ko-
}e otvoriti madu „Radni naslov”. Ova
predstava trenutno je na reperto-
monodrama
aru „Kult teatra”, a tekst i re`i-
„Azbuka – Vukov ju potpisuje jo{ jedna mlada
umetnica - Aleksandra Uro{evi}.
rje~nik” Nova scena Pozori{ta za decu
zva}e se „Scena 303”
ostoje}i pozori{ni - Ideja je do{la jednostavno, u-
Четвртак, 5. новембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 21
Kultura
UKRATKO
Bojan Ota{evi}
u Beogradu
IZLO`BA grafika Bojana O-
ta{evi}a otvorena je pro{le
nedeqe u beogradskom Centru
Milomir Raki}: za grafiku i vizuelna istra-
`ivawa „Akademija”. Ota{e-
Potrebno nam je po- vi} je svoju inspiraciju
zori{te koje }e do- pronalazio i nalazi u qudima,
a wegova poetika je u monu-
neti novo ~itawe,
mentalnim portretima ili
anga`ovane komade, povr{inama qudskoga lica i
drame koje „pitaju” tela, ocewuje kritika.
Ota{evi} (36) je diplomi-
mlade i „odgovaraju” rao 1998. godine u Beogradu na
na wihova pitawa. Fakultetu likovnih umetno-
sti, odsek grafike, gde je i ma-
Pru`i}emo pri- gistrirao, na istom odseku, u
klasi profesorke Biqane Vu-
liku da se na ovoj
kovi}. Docent je na Filolo-
sceni mladi glumci {ko-umetni~kom fakultetu u
Kragujevcu na odseku za prime-
i rediteqi poka`u i
wenu umetnost. Do sada je pri-
doka`u redio 25 samostalnih
izlo`bi, a izlagao je na mno-
gim grupnim izlo`bama u ze-

П
repertoar u Srbiji
odli~an je primer ne-
postojawa repertoar-
skih politika. Ukoli-
ko uzmemo definici-
ju da je repertoarska
politika na~in ure|ewa pozori-
{nog repertoara i odabira jedne
ideje po kojoj }e neki tekstovi,
glumci, rediteqi, biti uvr{}eni
u repertoar nekog pozori{ta, on-
da je jasno da je repertoarska po-
litika pozori{ta kod nas idejno
samo u poku{aju.
Godinama se ve} pri~a kako po-
zori{ta ne rizikuju, samo ~ekaju
„zicere”, pa zbog toga i ne daju
{ansu mladim qudima da probaju,
pa i da pogre{e ako treba.
Pozori{te za decu, koje je do
sada bilo prepoznatqivo po lut-
karskim predstavama, odlu~ilo
se na rizik - od ve~eras (~etvrtak.
5. novembar) ima}e i ve~erwu
scenu. Nova kragujeva~ka pozori-
{na scena sa predstavama za odra-
sle bi}e otvorena komadom
„Azbuka – Vukov rje~nik”, koju }e,
po tekstu na{eg velikog glumaca
Milo{a @uti}a, izvesti Mihai-
lo Maksimovi}.
Ina~e, duhovita i dinami~na
interpretacija teksta „Azbuka –
Vukov rje~nik” donela je ovom
mladom glumcu Zlatnu kolajnu na
34. festivalu monodrame i pan-
tomime u Zemunu. Pored etno mo-
tiva, u wegovoj predstavi pri-
sutni su i odlomci iz mjuzikla
PREPORU^UJEMO
^etvrtak, 5. novembar, 19 ~asova
Galerija Narodne biblioteke
Ciklus predavawa
„Antropologija istine”
Predava~ dr Qiqana Bogoeva-
Sedlar
Petak, 6. novembar, 21 ~as
Kutija {ibica SKC-a
Predstava „Izviwavamo se,
mnogo se izviwavamo”
sled nedostatka specifi~ne re-
pertoarske politike za mlade u
Kragujevcu. Mi smo univerzitet-
ski grad i neophodno je imati po-
zori{te za mlade - a to zna~i
repertoar koji je wima namewen.
Potrebno nam je pozori{te koje
}e doneti novo ~itawe, anga`ova-
MIHAILO MAKSIMOVI] OTVORI]E „SCENU 303” MONODRAMOM
„AZBUKA – VUKOV RJE^NIK”
ne komade, drame koje „pitaju”
mlade i „odgovaraju” na wihova
pitawa - dakle savremeno ~itawe
pozori{ta.
Pru`i}emo priliku da se na o-
voj sceni mladi glumci i redite-
qi poka`u i doka`u. Iskustvo
svih nas je da je neophodan veli-
ki trud da se uradi diplomska
HIP HOP SCENA
Verbalistika
Kragujeva~ki reper Verbal nedavno
je objavio nov album pod imenom
„Verbalistika”, a disk se mo`e
kupiti u lokalnim skejt {opovima
i putem neta
posledwih nekoliko godina kragujeva~ka hip-
predstava, a da ona nikada ne za-
po~ne svoj pozori{ni `ivot, ka-
`e Milomir Raki}, zamenik
direktora Pozori{ta za decu za
operativne i programske poslo-
ve.
Ve} su pri kraju dogovori sa
FDU-om i dekanom Popovi}em da
se odabrane diplomske predstave
igraju na „Sceni 303”. Planirano
je da se predstave igraju svakog
~etvrtka u 20 ~asova.
- Ovo jeste pozori{te za mlade,
ali je nameweno svima. Jo{ jedan
od na{ih zadataka je i negovawe
pozori{ne publike, pa je bitno
da se zna koji je dan i vreme „reze-
rvisan” za teatar. Pozori{te za
decu ve} se bavi neformalnom e-
dukacijom najmla|e publike, a sa-
da uzimamo na sebe zadatak da
nastavimo sa tim poslom, obja-
{wava Raki}.
Na samom po~etku „Scena 303”
ne}e imati svoje predstave, ve}
samo gostuju}e, ali se u Pozori-
{tu za decu nadaju da }e uskoro
po~eti i sa sopstvenom produk-
cijom.
Tako|e, najavqeno je i da }e
scena biti otvorena za sve kragu-
jeva~ke umetnike, ali }e svakako
presudan biti kvalitet projek-
ta.
- Nadamo se da 200 dinara nije
previsoka cena za ulaznicu, a kao
neko ko se bavi pozori{tem sto-
jim iza re~enice da ono {to je be-
splatno i ne vredi previ{e.
Nadam se da to nije udar na bu-
xet, ali }e svakako doprineti
kvalitetu predstava, te }emo u-
skoro biti u prilici da gledamo
i predstave za koje se u Beogradu
i drugim gradovima Srbije tra`i
karta vi{e, nagla{ava Raki}.
Tre}a predstava na repertoaru
„Scene 303” odigra}e se 19. no-
vembra, a re~ je o komadu Darka
Luki}a „Nada iz ormana”, koji je
re`irala ve} dokazana rediteq-
ka iz Beograda Jelena Bogavac.
Miroslav ^ER
mqi i inostranstvu. Dobitnik
je 14 nacionalnih i interna-
cionalnih nagrada.
Da{ku dve
nagrade
FILM kragujeva~kog redite-
qa Vojina Vasovi}a je u Bugar-
skoj, na festivalu u Sofiji,
osvojio dve nagrade: za najboqu
fotografiju i najboqi strani
film!
Nakon mini turneje, kada se
„na{ao” na nekoliko presti-
`nih filmskih festivala, do
kraju ove godine film }e biti
prikazan u „Wu Houp Film
Festivalu” u Pensilvaniji.
Da podsetim, film „Da{ak”
sniman je po motivima pripo-
vetke italijanskog pisca Lui-
|ija Pirandela o maloj
sredini koja propada, u kojoj
svako svakoga poznaje, u kojoj se
ni{ta ne de{ava i u kojoj se ne
donose nikakve odluke.
Tajna i ti{ina
U OKVIRU obele`avawa 100-go-
di{wice ro|ewa kompozitorke
Qubice Mari} (1909-2003) u
Galeriji Srpske akademije nau-
ka i umetnosti u Beogradu otvo-
rena je izlo`ba „Qubica Ma-
ri}... tajna, ti{ina, tvorewe”.
@ivot i rad umetnice pred-
stavqen je sa mnogo razli~i-
tih podataka i dokumenata.
Publika }e imati priliku da
se upozna sa wenim poetskim i
likovnim radovima, zatim }e
na postavqenim audio-ure|a-
jima mo}i da bira i slu{a mu-
ziku Mari}eve a bi}e pri-
kazan film sa~iwen na osnovu
davno snimqenih intervjua.
Izlo`bu prati i obiman kata-
log sa prilozima o kompozi-
torki i izlo`benoj postavci.

Re`ija Miroslav Petrovi}
Subota, 7. novembar, 12 ~asova
Pozori{te za decu
Predstava „Hilperik,
stra{ni razbojnik”
Re`ija Dragan Jakovqevi}
Ponedeqak, 9. novembar, 20.30
~asova
Kutija {ibica SKC-a
Filmski program - Teror-
izam i politika
Projekcija filma „Vetar koji
wi{e je~am”
Utorak, 10. novembar, 19 ~asova
Galerija Narodne biblioteke
Predstavqewe novog broja
„Koraka”
U~estvuju ~lanovi redakcije
i Brana Miladinov, urednik
temata
У
hop scena sve je produktivnija. Nakon nekoliko
gotovo pionirskih poku{aja, ovda{wi reperi
krenuli su sa „solo” projektima, a ime koje se izdvo-
jilo na kragujeva~koj sceni je Verbal odnosno Nenad
Ristovi}.
On je nedavno objavio svoj drugi album pod naslo-
vom „Verbalistika”, na kome se pojavquje 14 MC-i-
jeva {to iz Srbije {to iz inostranstva. Album
„Verbalistika” sadr`i 17 pesama koje su nastale u
posledwih nekoliko godina, a svoje mesto na disku
na{le su i pesme koje su odavno hitovi, kao {to su
„Sva izviwewa” i „34000”. Pored brojnih MC-jeva i
dixejeva, Verbalov album potpisuje i nekoliko pro-
ducenata.
- Ideja o ovom izdawu postoji ve} nekoliko godi-
na, a bilo je potrebno da se sklope sve kockice i da
se pesme „odrade” sa brojnim gostima. @anrovski,
re~ je o andregraund repu, a mo`da bi preciznija od-
rednica bila „kan{s rep”. Sve u svemu, zadovoqan
Godi{wica
biblioteke u
Rekovcu
PROMOCIJOM kwige „Otrov-
ni cvetovi mr`we” Koviqke
Smiqkovi}, kwi`evnice iz
sam kako je sve ispalo, a va`no je naglasiti da je re~ Jagodine, u Rekovcu je obele-
o samizdatu, bez podr{ke neke izdava~ke ku}e - {to
`ena 81. godi{wica postojawa
je mo`da i dobro, obja{wava Verbal.
tamo{we biblioteke. Ovaj da-
Zanimqivo je da se na novom izdawu mladog kragu- tum proslavqen je u prisustvu
jeva~kog repera nalaze i pesme koje je radio sa ovda-
predstavnika lokalne samou-
{wim muzi~arima, odnosno grupom „Agata”, te Suid, prave, umetnika i ostalih
Flou Smuok i Bladi. brojnih gostiju, a odlomke iz
Album se trenutno mo`e kupiti u ovda{wim skejt kwige ~itali su u~enici Po-
{opovima i putem interneta na verbal34@ya- qo pri vred no-ve te ri nar ske
hoo.com, a uskoro }e se na}i i u svom boqe snabde- {kole iz Rekovca.
venim mjuzik {opovima.
www.kragujevacke.rs
Neki ministri su obe}ali da }e korupciju
o{trim ma~em sase}i u korenu. Da li oni to
najavquju harakiri? Stojan JANKOVI]
САТИРА
Bik Koji Sedi
bio je
hiperaktivan
u odnosu
na ovo na{e
govedo!
Stojan JANKOVI]
Lekarski
pregled
Doktor Ja{a Momirov ima pe-
deset i tri godine. On je nizak,
zaobqen ~ovek, uvek zadovoqnog
izgleda lica obraslog sedom, ~e-
kiwastom bradom. Na vrhu babu-
rastog nosa stoje mu nao~ari sa
staklima u obliku pravilnog kru-
ga. Ispod tih cvikera on sitnim,
plavim o~ima ~kiqi u svoje pa-
cijente.
- Dobio sam sve va{e nalaze sa
rentgena, ultrazvuka, magnetne
rezonance, kao i od interniste,
neurologa, urologa, hirurga i os-
talih specijalista - obratio se
dobro}udni doktor u belom man-
tilu pacijentu koji je sedeo preko
putawe ga.
- Analizirao sam sve rezultate
 U novinama je najlep{e ~itati posmrtnice. Tu svi vaqaju!
МАЈСТОРИ АФОРИЗМА
 Ako smo dozvolili pluralizam, to ne zna~i da }emo i
neistomi{qenike trpeti!
 Pa {ta ako je ministar ne{to i ukrao? Nego je trebalo sve
da prepusti lopovima?
 Na{a rodna gruda je idealna za sahrawivawe.
 Demokratija ~ini vlast privremenom, a mi se zala`emo za
trajna re{ewa.
 Narod se osilio, ho}e da mewa i one koje je izabrao.
Горан Миленковић
Ono {to ne pije
vodu do|e kod nas da
utoli `e|!
i mogu vam re}i slede}e... - dok-
tor je na~inio pauzu, za vreme ko-
je je lupkao vrhom hemijske
olovkeposv oms tolu.
Pacijent u tim trenucima nije
mogao da prikrije nervozu koju je
pokazivao vrte}i se o{trim i br-
zim pokretima na drvenoj stoli-
cisa spi ralnimna vojem.
- Obrazi su vam zadebqali, na
wima vam je umrtvqeno ~ulo do-
dira. U{i su vam u o~ajnom stawu.
Pregled je pokazao da zvuk koji
u|e na levo uvo, istoga ~asa izla-
zi na desno, a i obrnuto.
Pacijent na ove re~i nije rea-
govao. On je odjednom postao mi-
ran i prili~no odsutno je gledao
pored lekara u pravcu prozora
kroz koji su dopirali glasovi iz
parka.
- Jezik vam je od preteranog ko-
ri{}ewa prakti~no neupotre-
bqiv. S druge strane, mozak je
atrofirao jer gotovo da nije ko-
Rastko ZAKI]
Разонода
Ivko MIHAJLOVI]
Karikatura Goran MILENKOVI]
ri{}en posledwe decenije. U
`u~noj kesi, samo ~as - doktor je
zdepastim prstima prevrtao neke
papire - nema te~nosti. Izlivena
vam je sva `u~!
Ni ove re~i nisu pokrenule
~oveka koji je mirno i bez mimi-
ke slu{ao tako va`ne re~i koje se
ti~uw egovogu kupnogz dravqa.
-O~i su vam u nekom ~udnom po-
lo`aju. Ne}u, sa~uvaj Bo`e, da ka-
`em da su vrqave, ali jedno oko
vam gleda na jednu, a drugo na dru-
gu stranu. Nikad vam oba oka ne
gledaju u istom pravcu. Laktovi
su vam neuobi~ajeno ~vrsti i o-
{tri, a takvi su vam i nokti.
Doktor Ja{a je tada otvorio
`utu fasciklu i izvadio iz we
jo{ neku medicinsku dokumenta-
ciju.
- Neki va{i nalazi su naizgled
dobri, ali i oni su nekako ~udni.
Na primer, ruke - doktor se prih-
vatio pacijentove desne ruke -
ona je mnogo, pa i previ{e ~vrsta.
@eludac, tako|e. Analize su po-
kazale da mo`e sve da svari, pa
~ak i ono {to nije za jelo.
- Za svaku je pohvalu va{a do-
bra voqa, ali, gospodine mini-
stre, ne}emo mo}i da primimo
va{e organe koje `elite da zave-
{tate. Ne bi se ni kod koga prim-
ili. [tavi{e, primaocu bi
skratili` ivot!
Aleksandar^ OTRI]
Четвртак, 5. новембар 2009 КРАГУЈЕВАЧКЕ 23
Sviwska vremena
U vreme kada hara ekonomska kriza i kada nam preti crkavawe
od gladi ~emu drama zbog jednog grip? Pojednostavqeno, kakve
veze ima da li }emo umreti od gladi ili neke respiratorne in-
fekcije?! Posledwih decenija, ionako, nismo imali ni jednu
godinu da nam se smrt, pogotovu na globalnom nivou svetskih
razmera, odnekuda nije sme{ila.
Eto, na primer, ratovi. Ratovi, k'o ratovi, postali su
uobi~ajena stvar. Idealni su za popuwavawe minuta`e u in-
formativnim emisijama. Ko se jo{ prima na rawenike, decu
bez nogu, izmasakrirane le{eve i te ve} prevazi|ene izbeglice?
Da li jo{ iko reaguje kada se spomene SARS? A, se}ate se tog
uzrujanog tonaliteta kojima su nas wime pla{ili? ^ak i sida,
od koje nam se dizala kosa na glavi, nije nas vi{e pla{ila.
Svako ~udo za tri dana, ka`e na{ narod i ide daqe. Potom onaj
pti~ji grip. Lete}i! Mo}an i lepr{av, virus koji ne priznaje
granice. Odnos qudi prema pticama se, na trenutak, tu i tamo
promenio, pa smo na wih gledali kao na ostvarewe Hi~kokovog
filma. Onda smo se osvestili. Ne mo`emo da poubijamo sve
pti~ice jer, ko bi nam, onda, {aputao informacije?
U me|uvremenu je svet protreslo nekoliko velikih
zemqotresa, cunamija, nekoliko masovnih ubistava, milione
silovawa, kancera, parkinsona... Potom je stigla i ve}
spomenuta ekonomska kriza. Ludilo! O~ajni milijarderi vi{e
nemaju po sto, nego samo nekoliko milijardi. Gladni, isto
gladni kao i pre, samo {to ih o tome mediji svakodnevno
obave{tavaju. Kao da se i ranije, naro~ito u kapitalisti~kom
svetu, nije ostajalo bez posla! Svetski stru~waci, malo-malo,
pa se okupqaju. Mozgaju! Svi ne{to {trajkuju, makar i preven-
tivno. Radnici jedu svoje prste, a oni ostali se zbog toga ubi{e
od sikiracije.
I, sad ovaj sviwski grip. Pti~ji, sviwski, magare}i, onaj
doma}i, u ~emu je razlika? Zvu~i surovo, ali od svakog mo`e da
se umre. No, opet panika, maske, vakcine, „tamiflu”... Opet
Svetska zdravstvena organizacija, samit na vrhu, maltretirawe
qudi na granicama, predsedni~ka saop{tewa. Udarni Dnevnik
nam zapo~iwe gosn Kon, a onda sledi vazda zabrinuti ministar
zdravqa koji je ba{ ovoga puta nameravao da podnese ostavku,
ali su mu u posledwi ~as javili da sviwski grip nije wegova
krivica, niti propust wegovog, ina~e revnosnog, ministarstva.
Izgleda da je ovoga puta stvarno zavladao strah me|u qudima.
Gledam sino} na televiziji, reporter presre}e qude na ulici i
pita da li su u panici zbog aktuelnog virusa. Jedna devojka je
ba{ bila prestravqewa. Ka`e, taman je re{ila da uplati dve
nedeqe skijawa na Ju`nim Karpatima, kad ono – zatvoren hotel
u Sinaji. Sirota mala skija{ica! Ja je potpuno razumem.
Najvi{e anketiranih Beogra|ana bilo je zabrinuto zbog novo-
godi{weg do~eka po velikim svetskim trgovima. Masovna
okupqawa su rizi~na, a ne ide da tako radostan trenutak
sa~ekaju sa maskama na licu i „tamifluom” u xepu. Bogami, iz-
gleda da je ovima u prestonici stvarno velika frka.
Ja sam se, pravo da vam ka`em, zabrinula i za na{e
politi~are. Za predsednika i ministra inostranih poslova,
naro~ito. Qudi su ~esto na putu, dolaze u kontakt sa svakojakim
svetom, rukuju se, ponekad i qube... Nije im lako. I {ta, daleko
bilo, zarazi se neko od wih? Stvarno ne ide da visoki
funkcioner oboli od bolesti koja je u narodu poznata kao svi-
wski grip. Ili wihov imunitet va`i i za to, {ta znam. A tek
poznate pevaqke i razne estradne zvezde... Pa, ako je neko svakog
vikenda na putu, vucara se po raznim aerodromima me|u svako-
jakim svetom, posle rmba~i u kojekakvim salama u okru`ewu
mnogobrojnih gastarbajtera, onda su to oni. Ne, wima je najte`e,
garantovano, u ovim „sviwskim” vremenima.
I, tako, {ta da vam ka`em. Trenutno ridam od ka{qawa,
po{to sam prethodno izbacila kamen iz bubrega, sin mi je ko-
liko do ju~e imao bronhijalnu astmu, otac mi je u kriti~nom
zdravstvenom stawu, ceo vikend sam se borila sa kamarom istru-
ganih drva, dete i ja `ivimo od mojih trista pedeset evra i, ako
me i stigne ovaj grip, verujte, ne}u ga ni osetiti.
LEPA JELA
 24 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 5. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
Разонода
IVAN TASO- JOVANAT IP[IN, peva~ica:
ОДВАЛЕ
VAC, dirigent: - Meni su u foto{opu dodali
VUK JEREMI], - Kad sam po- celulit. Po{to kod mene nema
ministar inostra- stao direktor {ta da se ulep{ava, mogu da mi
nihpo slova: Fil har mo ni je, dodajusa mom ane.
- Na Kembrixu, one qude koji i-
gde sam studirao maju novca i do-
fiziku, nau~io bar deo na{e
sam da nisam naj- politi~ke elite
pametniji na sve- mogao sam da
tu. sretnem samo na
splavu.

BRANISLAVL E^I], glumac:

- Mada smo izvestan period zajedno, jo{ nije vreme da otkrijem iden-
OGWEN AMIXI], voditeq titet `ene s kojom beskrajno u`ivam. Nas dvoje trenutno gradimo ku-
rialiti {oua „Farma” na TV lu, a kada je ne{to u za~etku – vrlo je osetqivo. I najmawe i
„Pink”: najbezbolnijeg re{kem oguj esr u{itid ote meqa.
- Ja ne bih mogao da budem u~e-
snik „Farme”, nisam tip za te
stvari. Sve bi mi te{ko palo, jer
ni{ta ne znam da radim. Umro
bih od hladno}e, prqav{tine,
gladii ner voze.

NADA TOP^AGI],
folkpe va~ica:
- Ako {etaju}i Ko-
san~i}evim vencem o-
setite miris dobre
hrane, budite sigurni @EQKO JOKSIMOVI],
da dolazi iz moje ku- muzi~ar:
hiwe. - Ne znam {ta je to metro-
seksualac. Mu{karac koji se
redovno kupa i {i{a? Izvi-
wavam se, ali zaista ne sma-
JOVAN KRKOBABI], potpre- tram da bi trebalo da imam
desdnik Vlade i lider penzio- crno ispod noktiju da me ne-
nerskes tranke: ko ne bi smatrao metrosek-
- Nas Krkobabi}a u celoj Srbi- sualcem. Svaka vrsta
ji ima oko 200, ali nismo nika- higijene za mene je dobrodo-
kva dinastija. U posledwih {la, ne samo ~upawe obrva i
godinu dana ~ak nijedan Krkoba- dla~ica iz nosa, nego i od-
bi}ni jeni zaposlen. strawivawei stih.

ћоше
ЗУМ

Fotografije Mil{ Igwatovi}

Po~eo 15. RD Kup

Po~eo je tradicionalni, 15. po
redu hettrik Kup „Crvenih |a-
vola”. U takmi~ewu, koje se odvija
po „nokaut” sistemu, u~estvuje 32
ekipe. Prvo kolo RD kupa odi-
grano je u sredu, 28. oktobra, i u
wemu su postignuti slede}i
rezultati:
kolo 1
A R S E N A L : Kobasi 2:8
pivopije i pusaci : Soul Boys 3:0
Athanasia : Radnicki Red Devils 3:4
HC Rögle BK : Cobani Budale 0:3
Oldschool Crew : BK Krök 3:0
raketa : Inflessibili 7:0
Sloboda Kolonija : Rydboholm SK
3:0
Susica HTFC : orto5 5:1
megi : Bolnnäs GIF 3:0
FC SPIRIT KG : Bruka 4:3
FK.Vukovi : Red devils Kg 3:1
ChaosBalls : PREKIDI
STVARNOSTI 0:3
Krokadel : Slembodaträsk United
3:0
Lag Gnaget : Neradnicki Kg 0:3
susica united : kraguj 6:0
R.F.C. Rektor : Radnicki United 7:0
kolo 2
Kobasi : pivopije i pusaci
Radnicki Red Devils 3 : 0 Cobani
Budale
Oldschool Crew : raketa
Susica HTFC : Sloboda Kolonija
FC SPIRIT KG : megi
PREKIDI STVARNOSTI :
FK.Vukovi
Neradnicki Kg : Krokadel
R.F.C. Rektor : susica united
Utakmice Drugog kola Kupa „Cr-
venih |avola” odigrane su u
sredu, 4. novembra u terminu za
prijateqske utakmice.

Pod Ko to {eta
vedrim krovovima
nebom Ima jo{ oxa~ara,
potra`ite ih i ako
Sve informacije su tu nemate dimwak – zbog
– adresa, cena, na~in sre}e
pla}awa
Milorad Jeftovi}

Ve`i
gde gazda
Fotografija

ka`e
Ko nema kowa – vezuje
fi}u
www.kragujevacke.rs
Бориша Радовановић, историчар
rvi podaci o kafani
П
„Pariz” datiraju iz
druge polovine devet-
naestog veka, kada je u
Srbiji zavladao obi-
~aj da se ugostiteq-
skim radwama daju
strana imena. U po~etku je to bila
mala neugledna kafana nastala u
onom delu kragujeva~ke ~ar{ije
koja se formira na prostoru izme-
|u stare turske ~ar{ije, koja je po-
stepeno napu{tana, i knez Milo-
{evih konaka, gde je nicala nova
varo{. Naro~ito intenzivno taj
prostor se popuwava posle prese-
qewa Topolivnice u Kragujevac
1851. godine, kada se varo{ nase-
qava i dobija novo stanovni{tvo.
Veliki po`ar koji je 1886. go-
dine izbio ispod kafane „Pariz“
odneo je veliki broj ku}a, zanat-
skih i trgova~kih radwi, {to je
uticalo da se u Kragujevcu osnuje
Po`arna dru`ina (1887).
Lokacija ove kafane mo`e se
pribli`no odrediti na osnovu
sa~uvanih fotografija i pisanih
tekstova o woj. Nalazila se na me-
KAFANE STAROG KRAGUJEVCA (15)
Pariz – draguq kragujeva~ke ~ar{ije
stu dana{we apoteke u pe{a~koj
zoni, preko puta kafane „Milo{
Veliki“. Sa~uvana novinska vest
o po`aru iz 1886. godine ka`e:
„Gra|ani, policijske, op{tinske
KAFANA „PARIZ” U KRAGUJEVA^KOJ ^AR[IJI – NA SLICI U DESNOM DELU
ГРАНИЦЕ РЕГИОНА
[to se bore misli
moje
NAJPROSVE]ENIJI SRPSKI
KNEZ MIHAILO OBRENOVI]
Фељтон
vlasti i vojska pohitali su u po- Na zboru gra|ana 1887. godine
mo}, hrabro bore}i se da {to spa- osnovana je Po`arna dru`ina i
su od po`ara. Na`alost, bez alata na konkursu za komandira iza-
i zbog neznawa – ni{ta se nije bran Stevan Milutinovi} Lala,
moglo u~initi“. otac poznatog glumca Dobrice
Julijom Huwadi, nameravao da se
o`eni mladom i lepom Katarinom
Konstantinovi}. Tu ne bi bilo ni-
{ta neobi~no da ona nije bila
}erka wegove sestre od strica An-
ke Konstantinovi}. U isto vreme
ruku mlade Katarine tra`io je i
Jedna od najlep{ih qu- Milivoje Petrovi} Blaznavac, za
bavnih pesama „[to se koga se u to vreme govorilo da je
bore misli moje” nasta- vanbra~ni sin kneza Milo{a O-
la je krajem devetnae- brenovi}a. Me|utim, on je na zah-
stog veka, a wen autor je tev kneza Mihaila od te namere
knez Mihailo Obreno- odustao.
vi}. O tome kako je ova Kako su se oko pitawa kne`eve
pesma nastala postoji `enidbe vodile polemike i podi-
nekoliko verzija. gla velika pra{ina, predsednik
Naj~e{}e se pomiwe vlade Ilija Gara{anin zahtevao
da je knez Mihailo, po- je da knez Mihailo da izjavu da se
sle razvoda sa ne}e nikada o`eniti Katarinom,
{to je ovaj u~inio. Ali, posle o-
be}awa Austriji da }e dobiti Bo-
snu, Mihailo je otpustio
Gara{anina. Time se li{io ruske
potpore, ali je uklonio i uticaj-
nog ~oveka koji se protivio wego-
voj qubavi i nameri da se o`eni
Katarinom. Potom je i preko svog
li~nog lekara dr Paceka lobirao
za `enidbu. U tom smislu je dr
Pacek sa~inio jedan memoar u ko-
me je poku{ao da doka`e kako ne-
Четвртак, 5. новембар 2009.
KRAGUJEVAC PO^ETKOM DVADESETOG
VEKA, POGLED SA PIVARSKOG BRDA
Milutinovi}a, ~ije ime „Dobri-
~in prsten“ danas nosi presti-
`na nagrada iz ove oblasti.
Posle po`ara kafana je preu-
re|ena i dovedena na nov plan.
Preobra`aj kafane i novi ambi-
jent doveli su i novu klijentelu
jer je sve vi{e pose}uje otmeniji
svet. Za razvoj dru{tvenog i kul-
turnog `ivota u posledwim dece-
nijama devetnaestog i prvim
decenijama dvadesetog veka veli-
ku ulogu je odigrala ova kafana.
Zakupci kafane „Pariz” trudi-
li su se da, pored dobre kujne i
pi}a, raspolo`ene goste uvesele
{to boqe, pa su pozivali razli-
~ite muzi~ke dru`ine i grupe ko-
je su tu ~esto svirale i pevale.
Prema sa~uvanim svedo~an-
stvima, u posetioce kafane „Pa-
riz” ubrajaju se glumci: Gini},
Rucovi}, Stoj~evi}, Stojkovi},
Lenka Haxi}, Aleksandar Milo-
jevi} i drugi. U finom ambijentu
ba{te kafane „Pariz” oni su kra-
jem devetnaestog veka u letwe da-
ne kovali planove o novim turne-
ma nikakvih smetwi za ovu kne-
`evu nameru. To je podgrejavala i
grupa koja se okupqala oko Anke
Konstantinovi}, zbog ~ega se Mi-
hailo sve ~e{}e vi|ao u tom dru-
{tvu.
I upravo u trenutku kne`eve
„re{iteqnosti“ da se `eni Kata-
rinom i `eqe da mu ona rodi zako-
nitog naslednika, uprkos pro-
tivqewa opozicije i crkve, jedan
od najprosve}enijih srpskih kne-
zova, „vladalac po milosti bo`i-
joj“, „balkanski Hamlet“, kako su ga
nazivale novine posle ubistva, na-
pisao je pesmu koja je ostala sve do
danas i spada me|u najlep{e sta-
rogradske bisere.
Pesma ovako glasi:
[to se bore misli moje,
Iskustvo mi }utat’ veli,
Be`’ te sada vi oboje
Nek mi srce govori.
Prvi pogled oka tvoga
Sjanom suncu podoban,
U~inio robom ga.
Da te qubim, o jedina,
Celom svetu kaza}u,
КРАГУЈЕВАЧКЕ 25
Na mestu dana-
{we apoteke u
Pe{a~koj
zoni, pred
kraj devet-
naestog do
tridesetih god-
ina pro{log
veka radila je
~uvena kafana
„Pariz”. Bila je
steci{te ot-
menih gra|ana,
kao i poznatih
glumaca. Imala
je dobru „kujnu i
pi}e” i u woj su
gostovale
razli~ite
muzi~ke
dru`ine i grupe
jama i provodili prijatne tre-
nutke. Kafanu je od 1904. do 1905.
godine dr`ao kafexija Ranko \u-
ri~i}.
Od 1925. godine kafana je ima-
la novu „kujnu”. Spremala su se
prvoklasna srpska, francuska i
nema~ka jela. Bila je to jedna od
retkih kafana u Kragujevcu koja
je imala „abonirce”. Kafana je,
po jednom oglasu, spremala i jela
po poruxbini za zabave i slave.
U`ivala je veliki ugled u varo-
{i, jer su se gosti zabavqali do
kasno u no}.
Legendarna kafana starog Kra-
gujevca, „Pariz” prestala je sa ra-
dom krajem dvadesetih godina
pro{log veka, jer je u jednom vo-
di~u „Kroz Kragujevac” iz 1932.
godine, ne nalazimo. Tako je sa
lica zemqe nestala jo{ jedna ka-
fana starog Kragujevca, koja je od-
igrala veliku ulogu u kulturnoj
istoriji varo{i.
Nastavi}e se
(Iz kwige u pripremi
„Kafane starog Kragujevca”)
Samo tebi, ah premila,
Tajnu ovu sakri}u.
Tebi qubav javit’ ne smem
Jer tvoj biti ne mogu,
A da bude{ s drugim sre}na
Moli}u se ja Bogu.
Katarina se posle smrti kneza
Mihaila(1868), ipak udala za Mi-
livoja Petrovi}a Blaznavca, koji
je 1873. godine iznenada umro.
26 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Разговарао Милутин Марковић
evet godina nakon
Четвртак, 5. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
СПОРТ
Iako sam in`ewer ma{instva,
INTERVJU: DRAGAN RISTANOVI] mislim da }u se neko vreme pro-
fesionalno baviti ko{arkom.

Д
posledwe prvoliga- Ceo `ivot sam u sportu, nekako bi
{ke utakmice, ko- bilo logi~no da nastavim karije-
{arka{ice kraguje-
va~kog Radni~kog
vratile su se u eli-
tu srpske ko{arke.
Opstanak pre svega ru u tom smislu.
Sve ostalo }e kasnije do}i, mo-
`da samo po sebi. U trenerskoj ka-
rijeri ne}u birati izme|u `en-
O~ekivawa su bila skromna, op- @ene su u kragujeva~kom sportu uvek bile u zape}ku, u drugom ske i mu{ke ko{arke. Jo{ sam
stanak, ali i ona su ugro`ena po- planu. Poku{a}emo da napravimo koncepciju da takav status pod utiskom Slova~ke. Tamo je do-
sle tri startna poraza. Usledio je bar stru~wak dobar stru~wak, ma-
logi~an potez uprave, smena tren- izmenimo - ka`e novi trener kragujeva~kih ko{arka{ica lo ko }e nipoda{tavaju}e govori-
era, pa je umesto ti o trenerima `enskih ekipa.
Vladimira Simi- iznena|ewe, ali da}u impuls da se mo}i da uradimo do kraja januara. Ovde tih stvari naravno ima, ali
}a na klupu seo, on pro{iri, naravno iz ve} posto- Ukoliko se moje procene ostvare, me ne interesuju. Volim ko{arku,
pravo iz Slova~- je}ih potencijala. mo`da ~ak ne}e biti neophodno. ho}u da radim kvalitetno i to }e
ke, Dragan Rista- Tu vidim prostor da se napre- Sa~eka}emo dva-tri kola, pa o se, nadam se, pokazati.
novi}. duje, kako se igra ne bi koncen- tom potom. Vreme provedeno u inostran-
Proslavu krsne trisala na odre|enom broju devo- stvu kvalifikuje vas za ocenu
Para je malo, a zahtevi su, s ob-
slave, Svete Pet- jaka. Prva liga je jaka, ne mo`e se zirom na rang, visoki. odnosa dru{tva prema sportu.
ke, i sve~ano se~e- nikako potceniti. Uz malo boqi Takav sam ~ovek da ne mogu da ne U principu, kod nas je odnos ve-
we kola~a u resto- rad na treninzima, wih treba ma- obra}am pa`wu na taj segment. Ak- oma lo{. Naro~ito klupskih ru-
ranu hale “Jeze- lo i korigovati, rezultati }e do- tivira}u se na i na tom planu, re- kovodilaca. Vrlo retko je kod nas
ro”, klub je isko- }i za mesec-dva. Nosioci igre os- cimo na pronala`ewu generalnog ko{arka{ka sredina ozbiqna.
ristio i da jav- taju isti, treba im samo pomo}i. sponzora. Ovaj klub ga nikada nije Qudi na strani shvataju sport o-
nosti predstavi Uz kombinovawe nekih stvari, po- imao, uvek su bili na buxetu gradu. zbiqnije. Ovde jo{ po malo odr-
novog prvog stra- dizawem nivoa kvaliteta igre,
tega. Svakako se Takvo re{ewe je gotovo neophod- `avamo ko{arka{ki kult, najvi-
mislim da }emo izdr`ati period no, jer bi poboq{alo izvore fi- {e zbog kvalitetnih trenera, ali
mo`e re}i da je u dok se nove prvotimke ne poka`u.
pitawu jedan od nansirawa i dalo izvesnu sigur- spona sa rukovode}im organima
najboqih ko{ar- Koje bi mesto na tabeli, po va- nost, toliko `eqenu u dana{-wem se gubi i oni kaskaju za wima.
ka{a poteklih sa {oj proceni, odgovaralo kva- sportu. @enska ko{arka ne zahteva Mo`da je to odraz problema u
litetu Radni~kog? veliki novac, ali bez rezultata ne- dru{tvu, ne znam. Kriza je na
ovda{wih pros-
tora. Iz Radni~- To jo{ ne mogu re}i. Ne pozna- ma ni para. Dakle, prvo pravimo svim nivoima, ima lova u mut-
kog, kao ekstra ta- jem u potpunosti konkurenciju, rezultat, a onda idemo daqe u fi- nom, maskirawa u neke li~nosti
lenat, oti{ao je ali gledaju}i Proleter, koji je nansijskoj konstrukciji. koje nemaju ono za {ta se izdaju,
put daleko najbo- dobio u Kragujevcu, imamo snage Radili ste godinu dana kao tr- pa je rezultat ovakav kakav vidi-
qeg srpskog kluba, da budemo iznad wih. ener mu{ke ekipe. Kakva je ra- mo, mislim na klupsku ko{arku.
beogradskog Par- Borba se mo`e voditi sa subo- zlika? Ima li budu}nost kragujeva~ka
tizana. Me|una- ti~kim Spartakom, pa i Kovinom, Razlika je velika, me|utim ko- igra pod ko{evima?
rodnu karijeru za- koji je pobe|en u pripremama. To su {arka je ista, treba znati samo Nedostaje boqa koncepcija. Ov-
po~eo je 1997. u ekipe sa kojima }emo se boriti za gde su granice zahteva koji se sta- de nema vizije, uglavnom su to qu-
Slova~koj, gde je plasman, a odlu~iva}e nijanse. vqaju pred igra~ice. Naravno, od di zastarelih shvatawa, gledawa
proveo {est godi- Sastav “crvenih” je veoma ni- wih se ne mo`e tra`iti da tr~e, na stvari. Malo je sve`e krvi i to
na. Potom se obreo ^e{koj, Bosni, kom rasporedu, re{avaju prvoli- zak. Koliko to mo`e da smeta? ska~u, zakucavaju kao mu{karci, je glavni razlog {to sve {kripi
proveo sezonu u kraqeva~koj Slo- ga{ki status Radni~kog. Kada ne- Jeste, ali to je stvar selekcije to je jasno svima. i nema pravi do`ivqaj. Jadranska
gi, pa se vratio u Radni~ki i na ko u prvih {est-sedam kola ne i tu ne mogu da uti~em. Ona je ura- S druge strane, ove devojke su o- liga je pokazala da je javnost glad-
kraju tri godine ponovo nastupao napravi ni jednu pobedu, zvoni za |ena ranije i stvar je zavr{ena. zbiqne, disciplinovane, kapira- na vrhunske ko{arke, Kragujev~a-
u Slova~koj, dve kao igra~, jednu uzbunu. To }emo re{iti pro{irivawem ju vrlo brzo, talentovane su i po- ni su odu{evqeni odbojkom, qudi
kao trener. Sre}na okolnost je i da ste up- kadra. Ubaci}u dve mla|e igra~i- ku{avaju da ispo{tuju {ta se tra- ovde vole sport.
- Nisam nikada razmi{qao da oznati sa mogu}nostima tima. ce na centarske pozicije, samim `i. Mu{karci su druga~ijeg men- Ipak, raduje me ~iwenica da je
li }u biti trener mu{ke ili `e- To je razlog zbog koga sam prih- tim }emo napredovati u igri. Uz taliteta. Vi{e lete, imaju mnogo `enski klub odvojen od mu{kog,
nske ekipe. ^ekao sam ponudu, na- vatio ponudu i napravio zaokret u wihovu rotaciju, podi}i }emo ni- samopouzdawa, srqaju, pa }e mi u pa }emo napraviti koncepciju
ravno odgovaraju}u, i ona je do{- trenerskom poslu. Gledao sam tur- vo igre pod ko{evima. tom segmentu biti mnogo lak{e. kako bi izronili iz anonimno-
la od strane @KK Radni~ki. nir i utakmice u Kragujevcu, znao Prelazni rok traje, ali pozna- sti. @ene su uvek bile u drugom
Da li }e vam trenerski posao,
U kontaktu smo bili od septem- sam kako se pona{aju na terenu. I- vaju}i finansijsku situaciju u po okon~awu igra~ke karijere, planu, na nama je da to izmeni-
bra, po mom povratku iz Slova~- gra~ki kadar ne}e mi dakle biti klubu, ne verujem da }emo ne{to biti prvi ciq? mo.
ke. Ponudio sam im, u toku let-
wih priprema, u~e{}e na turni-
ru u Levicama, {to je uspostavilo
MLADA I PERSPEKTIVNA
dobre odnose. Tamo su igrale u EKIPA “CRVENIH”
finalu. Ipak, pokazala se potre-
ba za mojim anga`ovawem i eto, tu
sam.
Va{ dolazak na klupu ko{ar-
ka{ica, rezultat je lo{eg li-
ga{kog starta ekipe.
Prva dva poraza bila su o~eki-
vana, ali pobeda Zrewaninki u
„Jezeru“ verovatno je prelomila
qude iz uprave. Takav potez je bi-
lo realno o~ekivati, jer predsto-
je}e tri utakmice, po veoma te{-

ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА

^ETVRTAK
ODBOJKA: Radni~ki Kredi
banka - Mladi radnik
(Po`arevac), hala “Jezero”
(18,00)
ODBOJKA[ICE RADNI^KOG “PROBILE LED” KOD KU]E
SUBOTA
FUDBAL: [umadija
Radni~ki 1923 - Morava
Ovako ve} mo`e
(Velika Plana), stadion RED je bio da odbojka{ice Radni~kog u teku}em pr- Kratka pauza videla se u drugoj deonici, ali do pre-
“^ika Da~a” (13,30) venstvu pobede kod ku}e. To se dogodilo u subotu, u tre- okreta nije do{lo, najvi{e zahvaquju}i koncentra-
}oj ovosezonskoj utakmici u Sali O[ „Stanislav Sr- ciji prilikom poena, ali i dobrim i lucidnim
RVAWE: Radni~ki em~evi}“. Ceh dva poraza platio je Novi Sad, a rezul- potezima igra~ica kojima to ba{ i nije atribut. Ri-
- Potisje (Kawi`a), hala tat je glasio 3:1, po setovima 25:17, 22:25, 25:15, 25:11. vake su razbijene servisom, a ostalo je sve bilo stvar
“Jezero” (14,00) Pred po~etak me~a stvari nisu izgledale ru`i~a- rutine i realizacije.
sto. Trener Milovan Turni}, zbog bolesti, na raspo- Primetan je napredak u igri za samo nedequ dana,
STONI TENIS: Faks lagawu je imao samo devet igra~ica. Uz to, jedna od ali i odsustvo sa klupe trenera Milorada Koprivi-
- Mladost (Zemun), sala Druge nosilaca igre, Emilija Milovanovi}, nije trenira- ce, koji je tim vodio u prva dva kola, pa dobio razre-
gimnazije (17,00) la nekoliko dana pre me~a. No, ve} na startu sledi {ewe sa te funkcije.
pozitivno iznena|ewe. Igra gotovo bez gre{ke, ser- Radni~ki posle ~etiri kola ima pet bodova i predvo-
KO[ARKA: Radni~ki vis perfektan, a {to najvi{e iznena|uje, prijem sa- di „dowi dom“ od {est ekipa na tabeli Prve lige. Sledi
- Zagreb, hala “Jezero” (18,00) vr{en, iako za to mesto na klupi nije bilo rezervi. odlazak u Ivawicu i me~ sa ekipom Puteva. M. M.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 5. новембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 27
СПОРТ

ODBOJKA NLB LIGA

5. KOLO: Crvena zvezda - Radni~ki
KO[ARKA
100:101, Zagreb - Olimpija 77:67, Bu-
du}nost - Cedevita 95:65, Bosna - [i-
roki 64:75, Zadar - Partizan 77:66, He-
SPARTAK-R ADNI^KIK REDIB ANKA3 :1 mofarm - Cibona 94:96, Helios - FMP
73:80.
CRVENAZ VEZDA-R ADNI^KI100: 101
Cibona 5 5 0 418:335 10
Zagreb 5 4 1 380:376 9

Brukau Q igu Budu}nost

Zadar
Olimpija
Radni~ki
[iroki
5 3 2 402:348 8
5 3 2 384:365 8
5 3 2 394:378 8
5 3 2 372:398 8
5 2 3 364:379 7 (M)u, ta, ta
QIG - Sala: O[ „Sava Kerkovi}“. Sudije: Jankovi} (Ni{), Vilimano- Cedevita 5 2 3 393:423 7
vi} (Kraqevo). Rezultat po setovima: 25:9, 18:25, 25:22, 25:22. Helios 5 2 3 359:392 7
BEOGRAD - Hala: “Pionir”. Gledalaca: 1.700. Sudije: Jov~i} (Srbija),
Hemofarm 5 1 4 416:417 6
SPARTAK: Kosti} 2, Peri} 11, Ni}iforovi} 14, Pr`i}, Milo{evi} Crvena zvezda 5 1 4 409:417 6 Joki} (Crna Gora). Rezultat po ~etvrtinama: 31:16, 21:33, 24:31, 24:21.
11, N. Ili} 6, Kova~evi} (libero), Kalaw 1, Pozni} 18, U. Ili} 1, Stevo- FMP 4 2 2 305:315 6
CRVENA ZVEZDA: Milo{evi} 2, Kikanovi} 12, Radosavqevi}, Nedo-
vi}. Partizan 4 2 2 274:288 6
Bosna 5 1 4 346:385 6 vi}, Stevi} 4, Radivojevi} 6, Dragi~evi}, Dragi}evi} 16, Bejli 22, Vide-
RADNI^KI KREDI BANKA: Ili} 2, I. Ivovi} 4, ^edi} 21, Stevano- nov 12, [timac 14, Baki} 12.
6. KOLO: Radni~ki - Zagreb, FMP -
vi} 4, ^upkovi} 13, Radovi} 10, Panteli} (libero), Petkovi}, I. Jova- Olimpija, Cedevita - Crvena zvezda, RADNI^KI: Aleksi} 15, [epa 5, Brki} 11, Milosavqevi} 24, Mija-
novi},Pr oti},J .I vovi},O pa~i}. [iroki - Budu}nost, Partizan - Bosna,
Cibona - Zadar, Helios - Hemofarm. tovi} 16, Koti{evskij 12, Urazmanov 2, ^akarevi}, Panti} 16, Veqo-
vi},K ova~evi},M i{anovi}.
NEO^EKIVANO, ali potpuno zaslu`eno pognute glave vra}aju se
{ampioni sa gostovawa novajliji, ujedno i „fewera{u“ na tabeli Su- PALA je i velika Crvena zvezda. U sred Beogra-
per lige. [to grip, {to neadekvatna priprema za utakmicu ko{tale da. Tim koji nosi ime Radni~kog iz Kragujevca i
su Radni~ki pobede, ali i gubqewa autoriteta u odbojka{kim krugovi- nadme}e se pod obru~ima, koliko do ju~e, o takvom
ma. Doma}i su utakmicu shvatili kao biti ili ne biti, i u tome uspe- scenarijum ogaoj esa mod as awa.
li. Iznenadili su Kragujev~ane i zabele`ili prvu, za wih istorijsku Sli~no je bilo i posle prve odigrane ~etvrtine,
pobedu. kada je doma}in poveo sa 15 ko{eva razlike. Veli-
- Igrali smo izuzetno slabo. Po~etak je bio poni`avaju}i, osvojili ki broj proma{enih zicera, te problemi u organi-
smo samo devet poena, kasnije se ne{to trgli, ali ni izdelaka kako bi zaciji napada Kragujev~ana, doveli su Zvezdu do
trebalo. Jedan od razloga je moje odsustvo zbog bolesti, koje je trajalo kolosalne prednosti polovinom druge deonice od
~etiri dana, pa nisam mogao da prisustvujem treninzima. Sve je izgle- 41:22. I kada je izgledalo da je na{em timu odzvo-
dalod uplolo {ije. nilo, na parket ulazi Urazmanov i odjednom se me-
U me~ se u{lo po sistemu lako }emo, posle dve ubedqive pobede. Ne- |u “crvene” vra}a sigurnost. Potom se raspucao
dostajali su nam, dodu{e, povre|eni Zoran Jovanovi} i Marko Maksi- Brki}, vezao tri trojke, i doga|a se neverovatan o-
movi}, koji se razboleo. Malo nam je zasmetala i atmosfera. Dvorana brt. Radni~ki sti`e na minus tri - 47:50.
je mala i jako neugodna, protivnik jako motivisan, ali moram re}i da Tre}i deo igre pro{ao je u znaku “trica” ko-
nisu oni pobedili, nego smo mi izgubili. Pristup je bio arogantan, {arka{a iz Kragujevca. ^ak pet ih je u{lo u Zve-
kasnije se uvukao strah, poku{ao sam, {to mi nije obi~aj, da igramo a- zdin ko{. Mijatovi} im je opu{eno smestio tri, a
gresivno,not oni jed alor ezultat-k a`etr enerS lobodanK ova~. poj ednuA leksi}i [ epa.
Slede}e kolo donosi me~ sa jo{ jednim „autsajderom“. U ~etvrtak, od Sedam razlike u na{u korist (72:65), nateralo je
18sa ti,u K ragujevacd olazipo `areva~kiM ladir adnik. “crveno-bele” da u posledwoj ~etvrtini krenu pu-
M. M. nom snagom. Stigli su do egala, igralo se ko{ za
SUPER LIGA ko{, a presudila je tehni~ka dosu|ena wihovom
4. KOLO: Spartak - Radni~ki Kredi treneru, samo 38 sekundi pre kraja. To se dogodilo
banka 3:1, Mladi radnik - Ribnica 3:2,
Partizan - Smederevo 3:0, Vojvodina -
[etwa kroz Pazar pri rezultatu 98:98, posle ~ega je Radni~ki ubacio
Crvena zvezda 0:3.
tri slobodna bacawa, {to se pokazalo dovoqnim da
UTAKMICU osmine finala Kup se izdr`i posledwi napad i trijumfalno “podne-
Partizan 4 4 0 12:5 10 takmi~ewa Radni~ki Kredi banka
Crvena zvezda 4 3 1 11:6 9 su” svega dva ubele`ena poena Zvezde.
Radni~ki K. B. 4 2 2 pro{ao je bez mnogo napora. Rival
9:6 7 Drugoplasirani tim NLB lige, Zagreb, dolazi
Vojvodina 4 2 2 8:6 7
je na gostovawu bio Novi Pazar jun- DRAGAN MILOSAVQEVI]
Mladi radnik 4 2 2 7:9 4 ove subote u halu “Jezero”. Eto prilike da od 18
ior, a Kragujev~ani su me~ dobili (8) BIO JE MVP DUELA SA
Spartak 4 1 3 6:10 4
BEOGRA\ANIMA
~asova Radni~ki usre}i svoje navija~e jo{ jednim
Smederevo 4 1 3 maksimalnim rezultatom, po seto-
5:10 4
“skalpom”f avorita.
Ribnica 4 1 3 6:11 3
vima 25:15, 25:19, 25:22.
5. KOLO: Radni~ki Kredi banka - V. U. K.
Mladi radnik, Ribnica - Partizan,
U ~etvrtfinale plasiralo se o-
sam ekipa, a za sada se ne zna kada
Smederevo - Vojvodina, Crvena zvezda
- Spartak. }e biti izvu~eni parovi ~etvrtfi-
nala. Ipak, poznato je da }e se sus- FUTSAL PRVA LIGA
6. KOLO: Koska D. - Ekonomac 3:4,
reti za plasman na fajnal for odigrati krajem decembra, a daqe ide Pirot - Lete}i Holan|anin 7:5, Marbo
- Ni{ 4:3, Kopernikus - Kolubara 4:2,
ekipa koja ostvari dve pobede. Ukoliko rezultat bude nere{en, prolaz Koska A. - Ru{~e 5:4, SAS - Slodes 6:3.
}e odlu~ivati set, pa poen koli~nik, a ako i tu ne bude bilo odluke, i- KOSKAD ELFIN-E KONOMAC3:4 Kopernikus 6 5 1 0 29:12 16
gra}e se „zlatni“ set do 15 poena. Marbo 6 5 0 1 30:21 15
M. M. Ekonomac 6 4 1 1 25:1513
Kolubara 6 4 0 2 17:10 12

FUDBAL
[aba~kitr iler L. Holan|anin
Koska Amaters
SAS
Pirot
6
6
6
6
3
3
3
2
1
0
0
1
2
3
3
3
24:19 10
30:32 9
25:27 9
26:34 7
NIKO nije mogao Ipak, osam minuta upi{u u listu strel- Ni{ 92 6 1 2 3 15:21 5
Ru{~e 6 1 1 4 21:23 4
ni da o~ekuje da }e e- pre kraja, Kragujev~a- aca. Slodes 6 1 1 4 24:36 4
kipa iz Kragujevca, ni su napravili, po Ono {to zabriwava Koska Delfin 6 0 0 6 12:28 0
SLOGA(P M)-[U MADIJAR ADNI^KI koja je tokom utakmi- svemu sude}i, pravu u igri kragujeva~kih 7. KOLO: Lete}i Holan|anin - Eko-
ce imala ~ak 80 odsto izmenu. Umesto gol- „studenata“ je non{a- nomac, Koska D. - Marbo, Ni{ - Koper-
1923 1:1 poseda lopte u svojim mana u{ao je Raji} i lantan pristup. Sli-
nikus, Kolubara - Koska A., Ru{~e -
SAS, Slodes - Pirot.
nogama, ubedqivo gu- posle samo dva minu- ~an onom na prethod-
biti do pred sam kraj ta igre, popustio je noj utakmici u Ni{u,
Kra|ai sv a|a utakmice, s obzirom
da je u 32. minutu bi-
lo 3:0 za [ap~ane. I-
bedem rivala. Raki},
Bojovi}, De Souza i
Cvetanovi} preokre-
gde su osvojili samo
bod.
Ovog vikenda Eko-
SRPSKA LIGA - ZAPAD
12. KOLO: Sloga (PM) - [umadija
Radni~ki 1923 1:1, Sloboda (^) - Rad-
PETROVAC NA MLAVI - Sta- NA[ tim je bukvalno pokra- stina, na golu doma- nuli su rezultat u sa- nomac ponovo igra na ni~ki 3:0, Sloga (P) - Budu}nost 4:1, Je-
}ina nalazio se veo- mom fini{u utakmi- strani. Protiv nim- dinstvo - Sloboda (U) 0:1, Morava - [u-
dion: Sloge. Gledalaca: 200. Sudi- den. To stoji. Ko god je prisustvo- madija 0:2, Ma~va - @elezni~ar 1:0,
je: Milan Milojevi} (Smederevo). vao utakmici u Petrovcu na ma raspolo`eni An- ce - 3:4, a imali su alo naivne ekipe Le- Metalac - Rudar 0:0, Vuji} voda - FAP
Strelci: Ne{i} u 76. minutu iz Mlavi protiv doma}e Sloge ili toni}, ali to svakako mogu}nosti da se naj- te}i Holan|anin u 2:3.
jedanaesterca za Slogu, a Mjong u gledao snimak, mogao je da uvidi nijeo pravdawe. mawe jo{ toliko puta Vr{cu. S. M. S. Sloboda (U) 12 9 2 1 21:60 29
Ma~va 12 8 3 1 18:50 27
10. iz jedanaesterca za [umadiju veliku nepravdu koju su sudije na- [um. Rad. 12 7 3 2 26:10 24
Radni~ki 1923. @uti kartoni: nele [umadiji Radni~kom 1923. Vuji} voda 12 7 2 3 20:16 23
Sloga (PM) 12 5 3 4 23:20 18
Gici}, Radojkovi} (Sloga), Jeli}, Ne samo da su dozvolile da se po- balski duel, ali krivice zbog re- sno, pru`io priliku da se sudije Rudar 12 4 4 4 12:100 16
Milo{evi}, Aleksi}, Vukomanovi} sle o~iglednog auta, nastavak ak- mija ima i do na{eg tima. Posle “poigraju”sa w ima. Jedinstvo 12 5 1 6 11:130 16
cije doma}ih pretvori u penal, vo|stva ostvarenog iz jedanae- Svoje {anse, sre}om, ni Sloga Sloboda (^) 12 4 4 4 14:20 16
([umadija Radni~ki 1923). Crve- Sloga (P) 12 5 0 7 15:19 15
ni kartoni: Radojkovi} u 89. min- pa izjedna~uju}i pogodak, ve} su sterca u 10. minutu, kada je Mjong nije realizovala, a imala ih je, te FAP 12 4 3 5 11:16 15
utu (Sloga), Jeli} u 75. i trener permanentno, naro~ito u drugom realizovao kazneni udarac dosu- se u nastavak utakmice u{lo goto- @elezni~ar 12 4 2 6 13:15 14
[umadija (A) 12 4 1 7 13:16 13
Doganxi} u 58. minutu ([umadija poluvremenu, vr{ile pritisak na |en usled igrawa rukom protiv- vo ratni~ki. Taj deo bio je arbi- Budu}nost (V) 12 4 1 7 10:18 13
Radni~ki1923) . “crvene” svim raspolo`ivim sre- ni~kog igra~a u svom {esnaeste- tra`no “kriminalan”. Iskqu~en Morava 12 3 2 7 11:16 11
dstvima, iskqu~iv{i im usput i- rcu, te izvanrednih intervencija je prakti~no svako iz redova Kra- Radni~ki St. 12 3 2 7 4:17 11
SLOGA (PM): Mo{waga 7, Peri} Metalac (K) 12 2 3 7 9:14 9
7, Ran|elovi} 7, Miladinovi} 7, gra~a, trenera, pa ~ak i lekara i ^an~arevi}a, Aleksi}ev proma- gujev~ana za koga je mogao da se
13. KOLO: [umadija Radni~ki 1923
Radojkovi} 6, Gici} 7, Karanovi} fizioterapeuta. {aj iz stoprocentne pozicije u smisli bilo kakav osnov, prili- - Morava, [umadija - Ma~va, @elezni-
6, Ni. Nikoli} 6, Ivezi} 7 (Joksi} Jeste da je ovaj susret na sve li- 25. minutu, zagor~ao je `ivot kra- kom poravnawa skora teren je ~ar - Metalac, Rudar - Vuji} voda, FAP
~io, samo ne na prvenstveni fud- - Sloga (P), Radni~ki - Sloga (PM), Sl-
-), Ne{i} 8, Lepojevi} 6, Mi{i} 6 gujeva~kim fudbalerima. Odno- “pro{iren” za potrebe doma}eg oboda (U) - Sloboda (^), Budu}nost - Je-
(Ne.N ikoli}-) . tima, i samo splet povoqnih o- dinstvo.
[UMADIJA RADNI^KI 1923: Ulo`ena`a lba kolnosti doveo je “crvene” do po-
^an~arevi} 8, Bo`ovi} 7, Vukoma- Odmah po okon~awu susreta sa Slogom, predstavnici [umadije Radni~- dele bodova. Jer, Petrov~ani su u
novi} 7, Jeli} 7, Milo{evi} 7, Mj- ki 1923 stavili su u zapisnik zvani~nu primedbu na su|ewe, o kojoj bi tre- posledwih pet minuta prokocka- subotu, u 13 sati i 30 minuta. U
ong ^a Hjon 7, Arsi} 6 (od 71. balo da se raspravqa u Fudbalskom savezu regiona zapadne Srbije. Ve} u li dva ve} “vi|ena” gola, a time i “terapiji” bi, voqno il’ nevoqno,
Lepovi} -), Varja~i} 6 (od 56. An ponedeqak, tim povodom odr`ana je i konferencija za {tampu, na kojoj je pobedu. trebalo da pomogne i rival, Mo-
Il Bom -), Aleksi} 6, Nedovi} 6, Darko Stojanovi}, sekretar “crvenih”, izme|u ostalog, naveo da }e klub u Tretman “peglawa” `ivaca [u- ravai zV elikeP lane.
Petrovi} 6 (od 78. Baro{ -). roku od nedequ dana morati da se sastane sa ~elnicima FSRZS. V. U. K. madiji Radni~kom zakazan je za V. U. K.
28 КРАГУЈЕВАЧКЕ
STREQA[TVO
Kragujeva~ki strelac Stevan
Pletikosi} zavr{io je sezonu u
ga|awu malokalibarskom pu{kom
na Svetskom kupu u kineskom gra-
du Vuksiju osvajawem posledweg,
10. mesta. U disciplini tri pu-
ta 40 metaka ostvario je rezul-
tat od 1.159 krugova, pet mawe
od osmoplasiranog, koji je u{ao u
finale. U le`e}em stavu “ubio” je
397 poena, u stoje}em ~ak 20 kru-
govam awe,aiz kl e~e}eg385.
Do kraja godine Stevu o~ekuju
me|unarodna takmi~ewa u Zagre-
bu i Beogradu. Od februara 2010., u
Norve{koj }e vazdu{nom pu{kom
poku{ati da izbori normu za Ol-
impijskei greuL ondonu.
BADMINTON
^lanovi Badminton kluba Ra-
vens KG iz Kragujevca vratili su se
sa seniorskog turnira u Novom Sa-
du sa dve medaqe. Mirjana Vasi} o-
svojila je srebrno odli~je u singlu,
dok su Filip Stojiqkovi} i An-
dreja Todorovi} bili tre}i u dublu.
Filip Stojiqkovi}, Nina St-
ar~evi} i trener Andreja Todoro-
vi} ve} sutra odlaze na Evropsko
prvenstvo za igra~e do 17 godina,
koje }e se od 6. do 15. novembra odr-
`ati u Sloveniji. Kragujev~ani
}e nastupiti u kategorijama si-
ngl, dubl i miks.
KUGLAWE
Prvo kolo Kupa Srbije bilo je
fatalno po oba kragujeva~ka klu-
ba koja su na wemu nastupila, mu-
{ki tim Vodovoda i takmi~arke
iz [umarica. Dame su u svojoj gru-
pi, igranoj u Beogradu, od tri ri-
vala bile druge, dok su kugla{i u
Pan~evu, u ~etvoro~lanoj konku-
renciji, nadmetawe zavr{ili kao
tre}i.
Ovog vikenda nastavqaju se re-
dovna kola Prve lige Srbije, grupa
Centar. Vodovod, u okviru sedmog
prvenstvenog susreta, u Gorwem
Milanovcu do~ekuje kraqeva~ki
Ibar, dok `enska ekipa [umari-
ca, u tre}em kolu, igra u Jagodini
protivi stoimenee kipe.
BICIKLIZAM
Biciklisti~ka sezona je zavr-
{ena, a Kragujev~ani su progla{e-
ni za najuspe{niju srpsku ekipu u
2009. godini. Prvaci su dr`ave u
drumskom takmi~ewu i pobedni-
ci Lige u planinskom biciklizmu
u konkurenciji juniora i seniora,
kao i ekipno, dok su kadeti i se-
niori najboqi u pojedina~noj ka-
tegoriji.
Ipak, tu nije kraj aktivnos-
tima Biciklisti~kog kluba, jer
}e od petka do nedeqe pojaviti na
kragujeva~kom Sajmu sporta. Pre-
zentova}e Balkanski {ampionat
u planinskom biciklizmu, koji se
krajem maja naredne godine odr`a-
vauK ragujevcu.
BOKS
Tri pobede i isto toliko pora-
za bilans je kragujeva~kog Radni~-
kog u osmom kolu [umadijske lige,
u kome su bili doma}ini. Uspehe su
ostvarili Ili} i Krni}, savla-
dav{i prekidom u drugoj rundi
Gruji}a iz Loznice, odnosno novo-
pazarca Gor~evi}a, te Andri},
koji je rezultatom 18:4 deklasi-
rao Stamenkovi}a iz novoosnova-
nog trsteni~kog kluba GIF. Ju-
nior Milanovi} morao je da pre-
kine me~ sa Lo{i}em iz GIF-a u
drugoj rundi, Hajnal je sa 6:7 pora-
`en od Ra~kova iz Vrwa~ke Bawe, a
Vuleti} rezultatom 3:4 od Kra-
qev~aninaAk sentijevi}a.
Naredno, pretposledwe ovogo-
di{we kolo, odr`a}e se za dve ne-
deqeuK raqevu.
STONI TENIS
Posle dvonedeqne pauze, za vi-
kend se nastavqa prvoliga{ko ta-
kmi~ewes tonotenisera.
Faks }e biti doma}in derbija
kola, u subotu, od 17 sati, kada u
Sali Druge gimnazije do~ekuje pro-
{logodi{weg ~lana Super lige, ze-
munskuMl adost.
Четвртак, 5. новембар 2009.
СПОРТ
RUKOMET
Prekinule
post
POSLE tri negativna ishoda,
~lanice Radni~kog Lepenice KG u
{estom kolu Prve lige zabele`i-
le su pobedu kod ku}e. Savladan je
kru{eva~kiN apredaksa 28:25.
^vr{}e i sigurnije doma}e su
odigrale prvo poluvreme, koje su
re{ile u svoju korist sa 13:8. I-
pak, ni u nastavku nije bilo ve}ih
problema, pa su im nova dva boda
zaslu`enopr ipala.
Pred Kragujev~ankama je susret
sae kipomCe pelinau B eogradu.
V. U. K.
Zvezda nikakod a
do|e
RUKOMETA[I Radni~kog, po-
sle deset dana pauze, odmerili su
ju~e snage sa ekipom PKB-a na sv-
om terenu. Ve} u nedequ igraju pr-
otivD inamau P an~evu.
Termin nanovo odlo`ene utak-
mice u kojoj je trebalo da do~eka-
ju Crvenu zvezdu, bi}e naknadno
utvr|en. S. M. S.
RVAWE
Malo,
premalo
SERIJU lo{ih rezultata rva~i
Radni~kog nastavili su u ~etvrtom
kolu nacionalnog {ampionata.
Pora`eni su od Proletera u Zre-
waninu, rezultatom 5:2. Jedina dva
poena kragujeva~kom sastavu done-
li su Anakijev u kategoriji do 55
i Spasi} do 120 kilograma.
U subotu }e Radni~ki ugostiti
Potisje iz Kawi`e. Me~ je zaka-
zan za 14 sati, u hali „Jezero“.
M. M.
Tri kolajne
NA dva turnira u Makedoniji,
~lanovi srpske reprezentacije iz
Radni~kog uzeli su tri srebra.
Junior Lazar Krsti}, u katego-
riji do 84 kilograma, osvojio je
dva odli~ja, dok se wegov mla|i
klupski drug, kadet Ilija Radova-
novi}, nastupaju}i u istoj katego-
riji, domogao jednog drugog mesta.
M. M.
FUDBAL (@)
Sveb eri}etnije
@ENSKI fudbal je imao uspe{an vikend. Fudbalerke Una fortune
04 bile su boqe u Kur{umliji od ekipe Kolibrija, koju su savladale sa
2:1, dok su Su{i~anke remizirale u [apcu sa istoimenom ekipom - 1:1.
Ju~e su odigrane utakmice sedmog kola Prve `enske lige, a oba kra-
gujeva~ka kluba bili su doma}ini. Una fortuna 04 ekipi Po`arevca,
Su{icak ru{eva~komN apretku.
I ovog vikenda Kragujev~anke ponovo do~ekuju rivale. Sada }e Su-
{ica ugostiti Po`arevac, a Una fortuna 04 tim LASK-a iz Lazarevca.
„Slatko“d rugo
mesto
@ENSKA kadetska reprezenta-
cija Srbije, koju su ~inile i dve
~lanice Una fortune 04, Nevena
Damjanovi} i Kristina Lazi},
plasirala se u drugi krug kvali-
fikacijaza pr venstvoE vrope.
KO[ARKA
Neprekidna niska
neuspeha
DVA poraza rez- Najpre je u uto-
ime su protekle se- rak, u „Jezeru“, od-
dmice u Radni~kom igran me~ sa No-
KG 06. Ekipa je na- vim Sadom, a skor
stavila sa lo{im je bio 66:74, po ~e-
igrama, pa su izgu- tvrtinama 14:23,
bqeni dueli u Kra- 15:16, 27:22, 10:13.
gujevcui K raqevu. Do kraja tre}e deo-
Debi
zabr igu
NOVI trener ko{arka{ica
Radni~kog Dragan Ristanovi},
nije uspeo da se u svom debitant-
skom nastupu ravnopravnije sup-
rotstavi {ampionskoj ekipi He-
mofarma iz Vr{ca, koja je bila
vi{en egou bedqiva-51:104.
Go{}e su odigrale tek onoliko
da poka`u ko su, a malo uzbu|ewa
vi|eno je u posledwoj ~etvrtini,
S. M. S.
Na{e devojke, na turniru odr-
`anom u Banatskom Dvoru i Laza-
revu, osvojile su drugo mesto,
posle pobeda nad Rusijom 2:1 i
Jermenijom 12:0 i nere{enog re-
zultata (2:2) u me~u sa [panijom.
Nevena Damjanovi} je u sva tri
me~ab ilas tarter.
Drugi krug odr`a}e se u aprilu
naredneg odine. M. M.
www.kragujevacke.rs
ATLETIKA
Darku
srebrona
Balkanijadi
ATLETI^AR Radni~kog Darko @ivanovi}, nas-
tupiv{i po prvi put u svojoj karijeri na marato-
nu, osvojio je srebrnu medaqu na prvenstvu Bal-
kana, organizovanom u sklopu 16. Podgori~kog ma-
ratona.
Stazu dugu ta~no 42 kilometra i 195 metara pre-
tr~ao je za dva sata, 22 minuta i 36 sekundi, {to ga
je, sveukupno, svrstalo na peto mesto. Ipak, u kon-
kurenciji takmi~ara sa na{eg poluostrva, samo se
Moldavac Riman Produs pokazao br`im i istraj-
nijim od wega.
- Prezadovoqan sam debijem na maratonu. Pre
trke ra~unao sam da mogu da istr~im vreme od oko
dva i po sata , ali, evo, ispostavilo se da sam spre-
man i za boqe rezultate - izjavio je posle trke @i-
vanovi}.
V. U. K.
koliko je tim neis- sokimr ezultatom.
kusan. Za samo 40 Kragujev~anima
sekundi gosti su predstoji te`ak pe-
dali sedam ko{eva
i tako prelomili
riod borbe za kon-
solidaciju redova,
utakmicu. ali i poboq{awe
U petak, sa gosto-
vawa u Kraqevu, st-
i`u jo{ nepovoq-
kvaliteta rada. E-
kipi je mladost i
neiskustvo veliki
nice doma}in je i- nije vesti. Sloga je problem, no sa tim
mao {ansu da zabe- veoma lako do{la se treba i mora iz-
le`i drugu pobedu do 87:63, po ~etvr- boriti. U {estom
u ligi. Nepun mi-
tinama 23:16, kolu sledi jo{ jed-
nut pre wenog iste- 18:14, 21:13, 25:20. no gostovawe, ovoga
ka do{lo se do iz- Doma}in je odi- puta Mega Vizuri u
jedna~ewa, 56:56, grao odli~no i za- Beogradu.
no tada se pokazalo slu`eno dobio vi- M. M.
koju su doma}e igra~ice izgubile takmice poku{a da prona|e pra-
sa 21:32. Interesantno je da je u
takvom odnosu snaga na terenu,
vu igru, jer na ruku mu ne ide ni
podatak da su wegove ko{arka{i-
najefikasnija igra~ica bila ~la-
nica na{eg tima, Aleksandra Ka-
ce u {utu za dva i tri poena, ima-
le u~inak od svega 26 odsto.
ti}, koja je postigla 17 ko{eva, Radni~ki, u okviru petog kola
ili tre}inu od ukupnog broja po- Prve A lige za `ene, igra u subo-
enasv ojee kipe. tu sa Crvenom zvezdom u Beogra-
Treneru Ristanovi}u, vi{e od du.
rezultata, ostaje da do naredne u- S. M. S.
12. kolo Zone „Mora- (MP) - Jadran 3:2, Do- 17, Hajduk 16, Stanovo
va“: Slavija - Mladost bra~a - Srbija 0:0, Ko- 12 (-1), Opornica 10,
0:1, Erdoglija [umadi- {utwak - Kolonija 1:0, Kolektiv 10, Borac
ja - Prijevor 3:0, Vodo- Budu}nost - Sloga (D) (NM) 8 (-1), [umarice
ja`a - Takovo 4:1, Pol- 3:2, Jedinstvo - [uma- 7 (-1), \uriselac 6,
et (T) - Su{ica 3:2, Jo- dinac1:1. Kragujevac4bo da.
{anica - Pobeda Belo- Tabela: Partizan 13. kolo: Azbest -
{evac (odlo`eno), Par- 29, Sloboda 28, [uma- [umarice 2008, Kolek-
tizan - Polet (Q) 2:0, dinac 28, Arsenal 25, tiv - Borac (NM), \u-
Bane - Mokra Gora 0:0, Ko{utwak 24, Koloni- riselac - Bagremar, Bo-
Orlovac - Omladinac ja 19, Mar{i} 17, Sloga tuwe - Sloga (L), Haj-
0:2. (D) 17, Seqak (MP) 17, duk - Opornica, Kreme-
Tabela: Omladinac Jedinstvo 13, Cerovac nac - Pivara, Kraguje-
26, Erdoglija [umadi- 12, Jadran 11, [umadi- vac - ]ava, Vinogradi -
ja 25, Polet (Q) 24, ja 11, Budu}nost 11, Sr- Stanovo.
Orlovac 23, Bane 20, bija 5, Dobra~a 3 boda.
Mokra Gora 20, Parti- 13. kolo: [umadi- Deveto kolo Tre}e
zan 20, Pobeda Belo{e- nac - Sloboda, Sloga (D) gradske lige: Kori}ani
vac 19 (-1), Vodoja`a - Jedinstvo, Kolonija - - Stari momci 4:0, Bo-
16, Mladost 16, Prije-
vor 13, Takovo 11, Su-
{ica 11, Polet (T) 9,
Budu}nost, Srbija - Ko-
{utwak, Jadran - Dob-
ra~a, Arsenal - Seqak
rac (D) - Kutlovo 0:7,
Mladost - Mladost Te-
feri~ 0:1, Divostin -
Slavija 6, Jo{anica 5 (MP), Mar{i} - Cero- Velika Sugubina 1:0,
bodova. vac, [umadija - Par- Zastava - Seqak (C)
13. kolo: Mokra Gora tizan. 1:4, Zvezda - Trmbas 2:1.
- Slavija (subota, Tabela: Kori}ani
13.30), Polet (Q) - Er- 12. kolo Druge grad- 23, Seqak (C) 22, Divo-
doglija [umadija (ne- ske lige: [umarice stin 19, Kutlovo 16 (-
deqa, 11.00), Prijevor - 2008 - Vinogradi 0:4, 1), Mladost 15, Trmbas
Vodoja`a, Mokra Gora - Stanovo - Kragujevac 12, Mladost Teferi~
Slavija, Pobeda Belo- 3:1, ]ava - Kremenac 10 (-1), Zvezda 9 (-1),
{evac - Bane (nedeqa, 0:1, Pivara - Hajduk Stari momci 8 (-1),
13.30), Takovo - Polet 4:1, Opornica - Botuwe Velika Sugubina 7, Za-
(T), Omladinac - Par- 1:2, Sloga (L) - \urise- stava 6, Borac (D) 0
tizan, Mladost - Or- lac 3:2, Bagremar - Ko- bodova.
lovac. lektiv 2:0, Borac (NM) 10. kolo: Stari mo-
- Azbest 0:3 (p.f.). mci - Trmbas, Seqak (C)
12. kolo Prve grad- Tabela: Vinogradi - Zvezda, Velika Sugubi-
ske lige: Sloboda - [u- 32, Pivara 26 (-1), ]a- na - Zastava, Mladost
madija 5:0, Partizan - va 26, Bagremar 25, Kr- Teferi~ - Divostin, Ku-
Mar{i} 0:0, Cerovac - emenac 24, Sloga (L) tlovo - Mladost, Kori-
Arsenal 0:1, Seqak 23, Botuwe 19, Azbest }ani - Borac (D).
www.kragujevacke.rs
Огласи
STANOVI
Centar 24 m2, II sprat, gas ..........................................27.000
Centar 36,8 m2, VI sprat, cg ........................................36.000
Aerodrom 38 m2, IV sp, cg ............................................35.000
Bubaw 18m2, V sp, gas ..................................................21.200
Aerodrom 49 m2, I sp, cg...............................................45.000
Zvezda 38 m2, V sp, cg .................................................27.000
M. vaga 56 m2, I sp, cg ...................................................47.000
Centar 38 m2, IV sp, ta ................................................35.000
Centar 55 m2, II sp, gas ................................................950/m2
C. Radionica 48,5 m2, V sp, lift, cg ........42.000 (dogovor)
Aerodrom 47 m2, VIII sp, lift, cg..................................42.000
Mala vaga, 30 m2, I sprat, gas, nov..............................30.000
C. Radionica 53 m2, III sp, lift, cg............................52.000
Aerodrom 54m2, IV sp,cg ..............................................47.500
Bubaw 48,95 m2, VI, lift, cg .....................................1030/m2
Bubaw 53m2, IV sp, cg ..................................................54.000
Erdoglija 34m2, V sp, cg ..............................................30.000
Erdoglija 40,42m2, IV sp, cg ......................................40.000
Erdoglija 43+4 m2, II sp, cg ........................................40.000
Bubaw 39m2, VI, lift, cg ...........................................1030/m2
Bagremar 39m2, III sp, gas.............................................26.500
Erdoglija 33m2, V sp, lift, cg, ..................................46.000
Erdoglija 56 m2 II sp, cg .................................................49.000
Erdoglija 38 m2, II sp, gas ............................................38.000
Aerodrom 44,60 m2 , I sp, cg,..........................................40.000
Aerodrom 78 m2 , VII sp, lift, cg .............62.000 (dogovor)
Zvezda 28,8 m2 , priz, ta, ................................................26.000
C. Radionic 26 m2 , II sp, cg...........................................27.000
Aerodrom 48 m2 , I sp, cg, ..............................................40.000
Aerodrom 56 m2, priz, cg ..............................................54.000
Aerodrum 60,26 m2, priz, cg ........................................53.000
Bubaw 27,8 m2, V sp, ta................................................26.500
Centar 32 m2, II sp, gas.................................................29.000
C. Radionica 39 m2, priz, cg.......................................38.000
C. Radionic 45 m2, priz., cg, ukwi`en ......................39.000
Четвртак, 5. новембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 29
AGENCIJA ZA PROMET NEKRETNINA "MILI]EVI]"
ul. dr Zorana \in|i}a br.21, 34000 Kragujevac
Tel: 034 301 680 tel-faks: 034 333 854
milicevic8@yahoo.com
Centar 34 m2, V sp., cg.................................................36.000 Vinogradi 30 m2 + 19 ari ...........................38.000 (do puta)
Bubaw 38 m2, IV, ta.......................................................36.000 Belo{evac 100 m2 + 20 a ...........................................30.000
Va{ari{te 115m2 III sp, gas, novogradwa................100.000 [umarice 125 m2 + 14 ari, nova ...............................74.000
Erdoglija 54 m2, priz, cg ............................................55.000 M. vaga 120 m2, z. dvori{te........................................85.000
Mala vaga 82 m2 , I sp, lift, cg .................................75.000 Pivara, 140 m2, 3,8 ari, gas . ....................................100.000
Mala vaga 48 m2, priz, gas, nov ..................................48.000 Va{ari{te 60 m2, 2,44 ara . .......................................60.000
C. Radionic 63 m2, III sp, cg.........................................55.000 Male P~elice 180 m2 + 40 m2, 4,5 a...........................45.000
[umarice 360 m2 , 13,25 a. .........................................45.000
Mala vaga 60 m2, I sp, cg .............................62.000 (dogovor)
Aerodrom 44 m2, IV, cg . ...............................................38.000 [umarice 130 m2 , 10,5 a. ...........................................55.000
Belo{evac 150 m2 , 4 ari............................................70.000
Centar 41,89 m2, IIIsprat, cg ................53.000 (u izgradwi)
Centar 35,2+20 m2, V sp, cg.........................................40.500 Petrovac 153 + 40 m2 , 9,3 a + p. prostorije.............85.000
Bubaw 44 m2, II sp., cg ..................................................45.500 PLACEVI
Centar 60 m2, III sp, cg ...............................................62.000
Va{ari{te 74,2 m2, III sp, gas .....................................65.000 Petrovac – 10,5 ari + temeq ..........dogovor
Erdoglija 35m2, IV sp, lift, cg .................................36.000 D. brdo – 4 ara .....18.000
Mala vaga 76 m2, III sp, lift, cg .................................60.000 Divostin – 8,5 ara ............1.300/a
Belo{evac - 10 ari, temeq 100 m2
.....10.000 HIT PO NUD A
KU]E
Divostin – 40 ari ..... 250/a
Sobovica 80+30 m2 + 12,5 a .......................................10.000 Poskurice – 20 ari ....10.000
Ili}evo, 90 m2 + 3,5 ara ............................................20.000 [umarice – 11,5 ari.....12.000
Centar 52 m2, 1,62 ara ...............................................60.000 M. P~elice – 4,65 ari ...1.300/a
Jovanovac 100 m2, 24 a ................................................33.000 Mar{i} – 6+7,5 ari ...8.500
Mala vaga 80 m2 + 1,5 ari ..........................................32.000 Bresnica – 1 na......250/a
Bresnica 78m2, 5,05 ari..............................................50.000 Ili}evo – 56 ari....... 45.000
Ili}evo 150 m2 + 44 m2, 17,63 ara ............................50.000 Ili}evo – 36 ari – dogovor
Ilina voda 90 m2, 3,5 ara..........................................20.000 [umarice – 5 ari
Ili}evo 55 m2, 19 ari + 110 m2, nedov{ena. ............45.000 POVOQNO!!!
Bagremar 60 m2, 2 a .....................................................26.000 LOKALI
Va{ari{te 45 m2, zaj. dvori{te...............................30.000 Stanovo – 14,5 m2, cg, izlog ....14.500 ПЕТРОВАЦ, 153+21 m2, гар.
Vinogradi 37 m2, 18 ari.............................36.000 (do puta) 2
Centar – 20+8 m , n. priz., cg..22.500 18m2, 9,21a , ..... 85.000
Stanovo, 90 m2 + 5 ari ...............................................33.000 Centar – 26.64 m2, priz., cg, izlog..27.000
Pivara 60 m2, 2 ara ....................................................48.000 Centar – 52 m2, I sp, u izgr. ...1.050/m2
Gro{nica-]ava 124 m2, 5 ari ....................................40.000 2
Centar – 22,5 m , m.~., c g, izlog ...50.000
Gro{nica-]ava 50 m2, 15,27 a ....................................35.000 Aerodrom – 37 m2, II sp, m.~., sre|en ......23.000
Ili}evo 120 m2, 56 a, (nedovr{ena) .. .........................45.000 Erdoglija – 42,35 m2, priz, cg. ...50.000 CENE SU
Centar 100 m2 + 2 ara ................................................52.000 IZRA@ENE U EVRIMA

Radno vreme
od 8:00 do 17:00
subotom
NEKA VA[A NEKRETNINA CENTAR
PE[A^KA ZONA
od 8:00 do 14:00 OBI\E SVET ul. Branka Radi~evi}a br. 7
WWW.NEKRETNINEBRKOVIC.COM LOKALI ZA IZDAVANJE
KRAGUJEVAC, ul. dr. Zorana \in|i}a 24, ILI PRODAJU
Tel/Fax 034/330-518, 034/338-456 38 kvm, 65 kvm

PRODAJA STANOVA
CENTAR
60 m2, 3. sp, cg ...............61.500
48 m2, priz., cg ................50.000
39 m2, 4. sp, cg ...............54.000
48 m2, 5. sp, cg ...............44.000
45 m2, 3. sp, cg ...............48.000
59 m2, 3. sp, cg ...............65.000
51 m2, 1. sp, cg, e.z. .......73.000
58,13 m2, priz, nov, gas ..77.000
65 m2, 2. sp, ta................65.000
72,7 m2, 2. sp, ta.............69.000
61 m2, 4. sp, ta................58.000
75 m2, 1. sp, cg ...............77.500
54 m2, v.priz., cg .............63.000
ERDOGLIJA – KOLONIJA
33,37 m2, 2. sp, cg ..........34.500
57,6 m2, 2. sp, gas .....................
53 m2, 2. sp, cg ...............56.000
44 m2, 4. sp, cg ...............41.000
54 m2, priz, cg .................55.000
55,19 m2, 1. sp, cg ..........51.000
55,6 m2, 5. sp, cg ............52.000
69 m2, 1. sp, cg ...............61.000
68 m2, 3. sp, cg ...............57.000
69 m2, 1. sp, cg ...............61.000
53 m2, 2. sp, cg ...............56.000
BAGREMAR
31 m2, 3. sp, ta................25.000
2
33 m , priz, ta..................28.000
48 m2, 3 sp, ta.................31.000
PALILULE – C. RADIONICA
47 m2, 8. sp, cg ...............45.000
50 m2, 4. sp, cg ...............48.000
64,7 m2, 5. sp, cg ............55.000
BUBANJ
30 m2, 1. sp. ta................33.000
2
29,5 m , 2. sp, cg ............32.000
58 m2, 1. sp, gas .............62.000
35,1 m2, 5. sp. ta.............34.000
37 m2, 4. sp. cg ...............38.000
26,35 m2, 5. sp. cg ..........28.000
38 m2, 3. sp, ta................40.000
45 m2, 1. sp, cg ...............46.000
50 m2, 4. sp, cg ...............50.000
35 m2, 5. sp, ta................39.000
ZVEZDA – STANOVO
38 m2, 2. sp, cg ...............32.000
33,7 m2, 3. sp, cg ............28.000
21 m2, pr, ta ....................17.000
29 m2, 3. sp, cg ...............28.000
40 m2, 3. sp, cg ...............36.000
AERODROM
44 m2, 1. sp, cg ...............40.000
2
48 m , 7. sp, cg ...............41.000
54 m2, 3. sp, cg ...............49.000
67,2 m2, 7. sp, cg ............57.000
57 m2, 2. sp, cg ...............52.000
66 m2, 1. sp, cg ...............60.000
49 m2, 1. sp, cg ...............45.000
63 m2, pr, cg....................55.000
66,7 m2, 1. sp., cg ...........62.000
48 m2, 12. sp, cg .............36.000
73,6 m2, 4. sp, cg ............71.500
VA[ARI[TE
19 m2, 5. sp, gas .............22.800
2
35 m , 3. sp, ta................40.000
35 kvm, 4 sp, ta ..............41.000
25+45 kvm, 2. sp, gas.....63.000
M. VAGA – LJ. LIVADE
72 m2, pr, cg ...................62.000
62 m2, v.prizem., cg ........56.000
54 m2, 2 sp, cg ................59.000
59,5 m2, 1 sp, cg .............60.000
70 m2, 9. sp, cg ...............63.000
120 m2, 1. sp. ta..............82.000
VELIKI PARK
96 m2, 1. sp, cg .............100.000
47,48 m2, 5. pr, gas.........48.000
54 m2, 3. sp, cg ...............71.000
62 m2, 2. sp. gas .............65.000
PRODAJA KU]A
CENTAR – VA[ARI[TE
100+30 m2, 3,15 a.........155.000
120 m2, 4,5° ..................300.000
120 m2, 2.83a................260.000
200 m2, 4,22a................150.000
ZVEZDA – STANOVO
200 kvm, 6.9a ...............102.000
400 kvm, 3.5a ...............150.000
500 kvm, 4.8a ...............150.000
ERDOGLIJA
100+25 m2, 2A ................82.000
260 m2, 2.75a................225.000
300 m2, 2.5a..................300.000
SU[ICA – AERODROM
180 m2, 2.4a....................85.000
250 m2, 7a.......................92.000
VINOGRADI – D. BRDO
130 kvm, 12a ..................41.000
163 kvm, 8a ....................86.000
SUN^ANI BREG
250 kvm, 3.5a ...............150.000
350kvm, 2.62a ..............150.000
BELO[EVAC – BRESNICA
85 m2, 3.7a......................55.000
100m2, 3a........................35.000
137+30 m2, 3a.................90.000
160 m2, 3a.......................70.000
250 m2, 4a.......................50.000
PIVARA
50+60 m2, 3a...................75.000
200 m2, 3.7a....................75.000
[UMARICE
90+120 m2, 8.02a............75.000
97+57 m2, 7.37a, EG ....100.000
LOKALI !!!
Ul. Bitoljska br.2
179 m2
ul. Luja Pastera - br. 15
63,80m
ul. Luja Pastera - br. 16
47,16m

O glasi i ~ituqe
primaju se svakog
radnog dana
od 8 do 15 sati
u kancelariji broj 15,
zgrada Radio Kragujevca,
od ulaza desno,
druga vrata

Mali oglasi

Prodaja
POJAS za vra}awe bruha. Uspe- {no i bez operacije.
Dostava na ku}nu adresu. Telefon: 065-64-44-014.
Usluge
MATEMATIKA, mehanika, fi-zika - svi uzrasti.
^asovi u toku {kolske godine i pripremna nastava za
upis u matemati~ku gimnaziju(SM). Studenti
(prprema kolokvijuma i januarski ispitni rok). Pri-
jemni (sredwe i vi{e {kole i fakulteti). Maturski.
Takmi-~ewa. Telefon 034 360-202 i 063-77-11-002,
Arsi}.
30 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 29. oktobar 2009. www.kragujevacke.rs
РАЗОНОДА
VODORAVNO: 1. Gr~ko ostrvo u Egejskom moru, 6. Maj-
~ina sestra, 11. Qubiteq avantura, 12. Turska deca, 15. I-
se~ak, izrez, 16. Ime glumice Nilsen, 17. Ime glumice
Rajder, 18. Na{ peva~ zabavne muzike, \or|e, 22. @ensko
ime, Ilka, 24. Ime glumca Aleksi}a, 25. Ime folk peva-
~a Be{li}a, 27. Palilac mina, 28. Li~na zamenica, 29.
Ptica sli~na lastavici, 31. Simbol olova, 33. Svetsko
prvenstvo (skr.), 34. Slovena~ki peva~ zabavne muzike, La- LAKO
do, 37. Lu~na ~eona kost, 43. Simbol erbijuma, 44. [iri-
ti ratne operacije, 46. Molbeni poziv, 47. Diplomatsko
telo, 48. Podni materijal od presovane plastike, 49. Sto-
lovi, 50. Peva~ica sa slike, 51. Morski greben, 52. Na-
knada skelexiji, 54. Grad u Turskoj, 56. Evropska unija
(skr.), 58. Dr`avqanin Ukrajine, 60. Glavni junak TV ser-
ije „Alo, alo”, Rene, 62. @iteq Pomeranije (Pomorje) u
Poqskoj, 63. Poglavari eparhija, 65. Iverasta plo~a, 67.
Upori{te opasano bedemima, tvr|ava, 71. Stati~ni deo e-
lektromotora, 74. Du`a dolina, uvala, 77. Ptica trka~ica,
79. Ime kajaka{ice Na|, 80. Strugara, 81. Beli za~in, 82.
Ni{tavilo u budizmu, 83. Grad u Belgiji, 84. Ime kwi`ev-
nika @upan~i~a, 85. Ilija odmila, 86. Ime ruske glumi-
ce Arepine, 87. Veliki morski sisar, 88. Ju`no vo}e (mn.).
USPRAVNO: 1. Elasti~na podloga za xudo, 2. Autodrom
kod Berlina, 3. Francuski kwi`evnik i filozof, @an- TE@E
Pol, 4. Li~na zamenica, 5. Stavka, pasus, 6. Na tom mestu,
7. Stari naziv za Irsku, 8. Tisovo drvo, 9. Kratki stihovi
duhovite ili satiri~ne sadr`ine (gr~.), 10. Aleutsko os-
trvo, 13. Varo{ica u Bosni, 14. Generator jednosmerne
struje, 19. Francuski voza~ „formule 1”, 20. Mere elek-
tri~nog otpora, 21. Korist, dobit (tur.), 23. Drvce za ~i-
{}ewe zuba i u{iju (tur.), 25. Slavni {panski tenor, 26.
Stara ameri~ka letelica za fotografisawe svemira, 30.
Slu`benik u policiji, 31. ^ovek iz Para}ina, 32. Mesto
u Bosni, 35. ^uvari kamila, 36. Taksa za vino, 37. Napad,
navala, 38. Mu{ko ime, Ristivoje, 39. Predava~ki sto, 40.
Sprava, naprava, 41. Rezultati rada, 42. Ime ameri~ke pe-
va~ice Kiz, 44. Plemi}ka titula u Engleskoj, 45. Vrsta ko-
rova, ladole`, 52. Sredwe usmereno obrazovawe (skr.), 53.
Gas za zavarivawe, 55. Deo lica, 57. Znak pitawa, 59. Neka-
da{we seoske stare{ine, 60. Godi{wa prinadle`nost NAJTE@E
~lanova vladarske porodice, 61. Ameri~ki institut za ar-
hitekturu (skr.), 64. Ime operske peva~ice Tebaldi, 66.
Ogaw, 68. Ime fudbalskog trenera Petkovi}a, 69. Na{ di-
rigent, Oskar, 70. Vrsta pastrmke, 72. Pokazna zamenica,
73. Na{a starija glumica, Ita, 74. Maj~in brat, 75. [pan-
ski slikar, Salvador, 76. Eksperiment, proba, 78. Nae-
lektrisana ~estica (mn.), 79. Ime glumice @irardo.
Re{ewe iz pro{log broja (25): gradili{te, lapovo,
arn, anemona, ag, dalin, dojl, iranac, sae, o, ne, avans, let,
trem, k, av, vl, napa, rpa, ku, r, glista, rob, paskoli, vern,
ap, podvaliti, pst, zar, privezati, ti, n, kilolitar, laik,
ob, gavijali, utka, vr, avijarijum, a, r, mlekarica, ip, b,
salo, m, jedinica, noa, kasta, arapin, ordevr, rti, stana,
stela, pi, nikotin, teniserka, karika.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 5. novembar 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 31
Огласи