011 Odbrana

www.odbrana.mod.gov.
yu
1,20 evra
cena 100 dinara
1. mart 2006.
Broj 11
Godina II
Intervju
SNE@ANA
SAMARXI]-MARKOVI]
VOJSKA
KAO BREND
General-major
Dr MIODRAG JEVTI]
DA BELI MANTIL
Tema
VOJ NA I REGRUTNA
OBAVEZA
OSTANE BEO
Prilog
VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA
Novinsko-izdava~ki centar
VOJSKA
PREPORUÛJE
KAPITALNO
IZDAWE
310116
ZEMQA
@IVIH
Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan
Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},

Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su
tekst za reprezentativno izdawe "ZEMQA
@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na
srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequ
potvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada
neobjavqivanim istorijskim dokumentima koji
poja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi
srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.
Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od
dve stotine godina i neophodno je dobro ih
izu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo
jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasna
metodologija istraìvawa i svima razumqiva
pisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja
sadrì pouke i za naredne generacije.
Blagoslov za {tampawe kwige dao je
Patrijarh srpski gospodin Pavle.
Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,
sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata
28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.
Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati
na adresu: NIC "Vojska", Bra}e Jugovi}a 19,
11000 Beograd.
Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri
u Beogradu, Vasina 22
NIC Vojska, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,

telefaks: 011/3201-808. ìro-ra~un: 840-49849-58
NARUXBENICA
Naru~ujem ..................... primeraka kwige: ZEMQA @IVIH
po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.
Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)
2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)
po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.
Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa
uve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju
administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC Vojska) overenu u
Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.
Kupac..........................................................................................................................
(ime, o~evo ime, prezime)
Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................
Ulica i broj ..............................................................................................................
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................
Datum .........................................
Potpis naru~ioca
Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................

(naziv VP ili preduze}a)
Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................
MP
Overa ovla{}enog lica
58
Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore
Prvi vojni list u Srbiji Ratnik
iza{ao je 24. januara 1879. godine
SADR@AJ
Izdava~
Novinsko-izdava~ki centar VOJSKA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Na~elnik NIC VOJSKA
Zvonimir Pe{i}, pukovnik
Glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog i odgovornog urednika
Radenko Mutavxi}
Pomo}nik glavnog i odgovornog urednika
Dragana Markovi}
REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}
(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),
Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),
Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},
potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Nada Milo{evi},
Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),
Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi},
mr Slavi{a Vla~i}, Milosav \or|evi},
Aleksandar Lijakovi}, Radojka Marinkovi},
dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},
Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi},
Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, Budimir M. Popadi},
dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar), Nada Stankovski
TELEFONI
Na~elnik 3241-104; 23-079
Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547
Sekretar redakcije 3241-363; 23-078
Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481
Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
po{t.pr. 06-1015
e-m
mail
odbrana@beotel.yu
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NIC Vojska
Pretplata
Za pripadnike MO i VSCG preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodne biblioteke Srbije
ODBRANA
ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu
Snimio Darimir BANDA
Ukazom predsednika Srbije i Crne Gore

NIC Vojska" je povodom
125 godina vojne {tampe,
24. januara 2004. godine,
odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a,
drugog stepena
12
INTERVJU
Pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane

Sneàna Samarxi}-Markovi}
VOJSKA KAO BREND
Per aspera
KULTURA STANOVAWA
11
TEMA
Vojna i regrutna obaveza u Srbiji i Crnoj Gori
NA TRAGU NOVIH RE[EWA
12
ODBRANA
General-major prof. dr Miodrag Jevti}, na~elnik VMA
DA BELI MANTIL OSTANE BEO

20. motorizovana brigada iz Vaqeva
MI[I]EVI NASLEDNICI
Vojna gimnazija {kola vrline i znawa
KAD IZAZOV ZAGOLICA
18
22
28
PRILOG
Vojnomedicinska akademija:
putevi zdravqa, nauke i partnerstva
TRI SLOVA S MNOGO SIMBOLA
31
DRU[TVO
Profesor dr Lucija Spirovi}
CEO @IVOT UZ VOJSKU

Posle ustupawa poslova obezbe|ewa granice
prema Rumuniji MUP-u
NA GRANICI NE[TO NOVO
55
58
1. mart 2006.
RE^ UREDNIKA
PARTNERSTVO
64
K
Reagovawa
DUBOKA RANA
60
ISTINA, JAVNA ILI TAJNA,

NAJVI[E BOLI
61
SVET
Reforma Vojske, Nato i mediji SCG
SLIKA ZAMRZNUTA U VREMENU

Savremene snage za specijalne operacije
RATNICI U ZONI SUMRAKA
62
64
TEHNIKA
Rusko oru`je za borbu protiv kriminala
GJURZA I UDAR
68
KULTURA
Prvi zapisi o ratu u Srbiji 19141915. godine
ME\U QUDIMA
70
FEQTON
Doktor Rodolf Ar~ibald Rajs i srpski narod

1914-1929 (4)
PA, ÛJTE SRBI
Razmi{qawa o stvarima obi~nim
NEPRAVDA
72
77
SPORT
Vojska i sport streqa{tvo
VREME ZA NOVA RE[EWA
79
qu~ za ulazak na{e zemqe u evropske integracije, naravno

ako se izuzme Ratko Mladi} kao uslov svih uslova, jeste Vojska. I ne samo to. Vojska je i zna~ajan nau~ni i ekonomski potencijal koji moè pokrenuti razvoj celog dru{tva. Ona je
istovremeno i spoqnopoliti~ka snaga zemqe, nagla{ava Sneàna Samarxi}-Markovi}, pomo}nik ministra za politiku
odbrane u intervjuu za na{ magazin.
To, naàlost, mnogi niti vide, niti znaju, niti razumeju. Vojska
je za wih jedino veliki tro{ak i teret na grba~i poreskih obveznika. Prema wihovoj logici, klasi~nih ratova vi{e nema i ne}e ih ni
biti na na{im prostorima. Mo`da su i u pravu, ali izazove, rizike i pretwe modernog doba, koji ugroàvaju bezbednost, sigurno nisu uzimali u obzir. Otuda sa lako}om izri~u ~ak i tako radikalne
sudove da Vojska nije ni potrebna, da bi nam bilo boqe bez we,
prenebregavaju}i ~iwenicu da se u svetu niko ko drì do sebe te
dràvne institucije nije odrekao. Qubomorno je ~uvaju, pa makar
sluìla samo za protokolarne svrhe.
Mnogi iz tog modernog sveta, izgleda, boqe vide, boqe znaju
i boqe razumeju zna~aj vojske. [tavi{e, mnogo ulaù u razvoj tog
reformskog potencijala i zamajca dru{tvenog napretka, uvaàvaju}i pri tom i VSCG kao presti`nog partnera.
Ulaè se, pre svega, u qude, u wihovo obrazovawe i stru~no
osposobqavawe. Do kraja 2005. godine na {kolovawu i usavr{avawu u inostranstvu bilo je 1.276 pripadnika MO i VSCG. Oni su
osnova za razumevawe i produbqivawe partnerskih odnosa. Potencijal za budu}nost. Podr{ka javnosti na tom putu vrlo je zna~ajna, a svest o tome da je Ministarstvo odbrane vizit karta za ulazak u Partnerstvo za mir polako sazreva.
Ali na{a zemqa sve vi{e postaje destinacija u koju stru~waci iz sveta dolaze da razmene iskustva i da {to-{ta nau~e. Mesto
wihovog okupqawa, s razlogom, jeste Vojnomedicinska akademija,
institucija koja ovih dana obeleàva 160. godi{wicu rada. U na{im lekarima oni su prepoznali pouzdane partnere, qude sa kojima mogu da sara|uju. VMA na taj na~in polako, ali sigurno gradi lidersku poziciju na poqu medicine u regionu. Doprinosi ugledu zemqe i wenim nastojawima da uhvati korak sa svetom.
A ne tako davno {u{kalo se da je ugroèn opstanak te ustanove koja, prema re~ima wenog ~elnog ~oveka general-majora prof.
dr Miodraga Jevti}a, predstavqa nacionalno blago. Upravo toj
ustanovi posvetili smo i specijalni prilog u ovom broju.
Iako nema tako dugu tradiciju, visokim ugledom u dru{tvu moè da se pohvali jo{ jedna institucija koja u svom nazivu ima odrednicu vojni. Re~ je o Vojnoj gimnaziji. [koli koja je do sada iznedrila vi{e od trideset generacija oficira, od kojih se mnogi sada
nalaze na istaknutim poloàjima u sistemu odbrane.
Najmla|i kandidati za budu}e oficire pozvani su ovih dana u
wene redove. Da li je izazov pred kojim su se na{li ti mladi qudi
dovoqno jak da donesu sudbonosnu odluku? Zrelosti da sebe sada
vide kao polugu dru{tvenog razvoja sigurno nemaju. Kako ih uveriti
da je to pravi potez? Konkurs je otvoren do sredine marta.
AKTUELNO
Na~elnik
General{taba
garn
REKLI SU
Evropski
ministar
za pro{irewe
Oli Ren
Ako Srbija i Crna Gora ne dostignu

punu saradwu sa Hagom uskoro, to }e u bliskoj budu}nosti imati negativne posledice
za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji
i asocijaciji i za evropsku budu}nost SCG.
@elim da zemqa i weno rukovodstvo to
shvate ozbiqno i da odlu~e da stvore konkretnu evropsku budu}nost zemqe. Srbija
je danas na raskrsnici. Suo~ava se sa izborom izme|u evropske budu}nosti i nacionalisti~ke pro{losti.
Savetnik
premijera
Srbije
Vladeta
Jankovi}
Pitawa statusa na Kosovu moraju

biti re{avana naporedo s pitawima standarda. Drugim re~ima, tu ne mogu biti unapred donete odluke tipa Kosovo je nezavisno, pa onda re{avati standarde, ukqu~uju}i decentralizaciju, od koje svi standardi zavise. To je ono u ~emu se razilazimo,
a mi se nadamo da }e ovde albanskoj strani biti jasno stavqeno do znawa da ne moè do kraja da istera svoje iskqu~ive i nerazumne zahteve.
Donedavni
kosovski
ombudsman
Marek Antoni
Novicki
Dopu{tawe nezavisnosti Kosova zna~i saglasnost o vrlo opasnom presedanu, koji u budu}nosti moè da bude iskori{}en kao
argument za separatiste u raznim delovima
sveta. Obja{wewe koje se ~esto ~uje da }e
to biti apsolutni izuzetak koji ne moè da
se ponovi u drugim sli~nim situacijama, ne
zvu~i nimalo uverqivo. Ako moè Kosovo,
za{to ne i Abhazija ili Ju`na Osetija.
KONTROLA VOJNI^KE SVA

Na~elnik General{taba Vojske Srbije i
Crne Gore general-potpukovnik Qubi{a Joki}, sa saradnicima, obi{ao je 17. februara garnizon Poàrevac i 565. nastavni centar Kopnene vojske. Pukovnik Vinko Markovski, komandant garnizona i Nastavnog centra, obavestio je goste o postignutim rezultatima i problemima koji su u proteklom periodu optere}ivali rad tih sastava. Pored
stare{ina Centra, skupu je prisustvovao i
general-major Vladimir Stojiqkovi}, zamenik komandanta Kopnenih snaga. Na~elnik General{taba razgovarao je sa stare{inama i
vojnicima u kasarnama Veqko Dugo{evi} i
Vojvoda Milenko a susreo se i sa predsednikom op{tine Poàrevac Du{anom Vuji~i}em.
U vreme posete generala Joki}a garnizonu Poàrevac, stru~ne ekipe General{taba kontrolisale su moral i psihosocijalno
stawe, osposobqenost vojnika za svakodnevne zadatke, borbenu obuku, sistem komandovawa i funkcionisawe logisti~ke podr{ke u
Nastavnom centru.
Kako je na analizi izvedene kontrole
istakao pukovnik Milivoje Aran|elovi}, vo|a ekipa, nepopuwenost jedinica mla|im
stare{inama, posebno komandirima vodova, znatno usloàva borbeno osposobqavawe vojnika. Zastarevawe postoje}ih tehni~kih kapaciteta i materijalne baze obuke, uz
nedostatak dovoqnih finansijskih sredstava, dodatno oteàva redovne obaveze jedi-
Istraìvawe trì{ta rada
PRISMA ZA PODOFICIRE
Predstavnici danske konsultantske kompanije New insight Fin Tidemand i Martin
Gronbek Jensen, koji su angaòvani na izradi
projekta istraìvawa trì{ta rada u Srbiji
i Crnoj Gori za potrebe programa Prisma,
susreli su se 23. februara sa predstavnicima Ministarstva za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku Republike Srbije, Republi~kog zavoda za statistiku, Ekonomskog instituta i Privredne komore Srbije.
Osnovni ciq radnog sastanka, odrànog
u Centralnom domu VSCG, bio je usagla{avawe dva kqu~na dokumenta koji }e se koristiti
prilikom izrade projekta vodi~a za istraìvawe trì{ta rada i upitnika.

Projekat istraìvawa i analize trì{ta rada u Srbiji i Crnoj Gori konsultantske
kompanije New insight, koja je angaòvana
sredstvima Nordijske inicijative, posluì}e
kao osnova za osmi{qavawe i utvr|ivawe
programa obuke za podoficire VSCG u okviru programa Prisma.
Sastanku su prisustvovali na~elnik
Uprave za kadrove general-major Slobodan
Tadi} i na~elnik Direkcije za prekvalifikaD. M. M.
ciju pukovnik Milan Mi}anovi}.
1. mart 2006.
nizonu
Poàrevac
Vazduhoplovni zavod Moma Stanojlovi}
ZA DAQU OBNOVU
POTREBNA POMO]
Ministar odbrane Zoran Stankovi} i na~elnik General{taba
Vojske Srbije i Crne Gore general-potpukovnik Qubi{a Joki} posetili su Vazduhoplovni zavod Moma Stanojlovi} u Batajnici. Tom
prilikom obi{li su remontne i proizvodne kapacitete tog zavoda, koji su za vreme bombardovawa 1999. godine pretrpeli velika razarawa.
Zaposleni u Zavodu uspe{no su obnovili deo kapaciteta, ali,
kako je istakao direktor pukovnik Jugoslav Srndovi}, o~ekuju daqu pomo} i podr{ku Ministarstva odbrane SCG.
Potpuna revitalizacija i uspe{no funkcionisawe VZ Moma
Stanojlovi} jedan je od bitnih uslova za odràvawe ispravnosti
aviona, helikoptera i drugih sredstava ratne tehnike u na{im vazduhoplovnim snagama i protivvazduhoplovnoj odbrani.
Tokom boravka na Aerodromu Batajnica ministar odbrane
odrào je sastanak sa komandantima leta~kih jedinica i pilotima i
informisao ih o merama koje }e Ministarstvo odbrane preduzeti na
poboq{awu ukupnih uslova ìvota i rada u komandama i jedinicama
RV i PVO.
AKODNEVICE
nica. Ulazni kvalitet regruta koji vojni rok sluè u
Nastavnom centru nije zadovoqavaju}i. Vi{e od 85
odsto zaposlenih stare{ina nema re{eno stambeno
pitawe, {to se lo{e odraàva na wihovu profesionalnu motivaciju.
Iako je ukupno stawe u garnizonu Poàrevac
pozitivno vrednovano, neophodno je {to pre prevazi}i uo~ene probleme i odvojenost uprava General{taba Vojske od jedinica. Nastavni centar mora
kreirati nadaqe, kako je to reformskim procesima
sistema odbrane i predvi|eno, profesionalni lik
vojnika, ali i stare{ina Vojske. Zbog nedostatka
novca niko od nas nema pravo da ne izvr{ava svoju
misiju i svakodnevne zadatke naglasio je general
Joki}.
V. P.
Saradwa sa Norve{kom
NOVI POSMATRAÎ U LIBERIJI

I OBALI SLONOVAÊ
Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stankovi} primio je 16.
februara sedmoricu oficira VSCG, koji se, u svojstvu posmatra~a, pripremaju za odlazak u mirovne misije Ujediwenih nacija UNMIL u Liberiji i UNOCI u Obali Slonova~e. êtvorica oficira odlaze u Liberiju, a trojica u
Obalu Slonova~e.
Planirano je da kapetan Rade ]ur~i} otputuje u Liberiju krajem februara, majori Slobodan [krbi}, @ivko Boì} i @ivojin Buri} u drugoj polovini
maja, a kapetan prve klase Nenad Zoni} i kapetani Aleksandar @ivkovi} i
Vladimir Kostur otputova}e u Obalu Slonova~e krajem aprila ove godine.
Na{i oficiri u~estvuju u misiji UN u Liberiji od decembra 2003. godine u svojstvu posmatra~a, a do sada je u toj misiji bilo angaòvano 14 pripadnika VSCG.
U mirovnoj misiji u Obali Slonova~e pripadnici na{e vojske su od maja 2003. godine, a do sada je u toj misiji UN bilo angaòvano {est na{ih
oficira.
INOSTRANI VOJNI PREDSTAVNICI

NA VOJNOJ AKADEMIJI
LEKARI
NA USAVR[AVAWU
U okviru saradwe Vojnomedicinske akademije i
sanitetske slu`be Norve{kih oruànih snaga, ~etiri lekara sa Vojnomedicinske akademije otputovali
su 22. februara u Norve{ku, na jednomese~no usavr{avawe. Tamo }e biti i na obuci za rad u poqskoj bolnici koja }e se koristiti u misijama i ste}i
sertifikat neophodan za u~e{}e u mirovnim misijama.
êtvoro~lani tim ~ine hirurzi major Boban
\or|evi} i kapetan prve klase Ivan Marjanovi} i
anezsteziolozi major Ivo Udovi~i} i kapetan prve
klase Aleksandar Vrawanac.
Inostrani vojni predstavnici akreditovani u Srbiji i Crnoj Gori posetili su Vojnu akademiju gde im je na~elnik te obrazovne institucije general-major mr Vidosav Kova~evi} predo~io wenu osnovnu
organizaciju i na~in rada, sa naglaskom na Sportskom centru.
Namera predstavnika Vojne akademije bila je da inostranim
kolegama pokaù sportske kapacitete te ku}e, ponudiv{i im slobodne termine za kori{}ewe teretane, bazena, streqane i drugih
sala. I dok su neki od gostiju odmah izrazili èqu da se oprobaju u
jednoj od streqana Vojne akademije, gde se svojom ve{tinom istakla
major bugarske armije Radka Bormalijska, drugi su odmerili snage
sa ekipom doma}ina u odbojci. Posle pola sata igre rezultat je bio
2:0 za Vojnu akademiju, uz napomenu da je vreme sportskog druèwa
tek po~elo.
S. S.
S. S.
INTERVJU
POMO]N IK MIN ISTRA ODBRAN E ZA POL IT I KU OD B RAN E
SN E @A NA SAMARXI]-MARKO V I]
VOJSKA
KAO BREND
Vojska je nau~ni i ekonomski potencijal
koji moè pokrenuti razvoj celog dru{tva.
Ona je istovremeno i spoqnopoliti~ka snaga
zemqe, bezbednosni partner na koji se moè
osloniti. A to je i kqu~ za ulazak
u evropske integracije.
1. mart 2006.
{aqe poruku da ste bezbedna zemqa i idete pravcem koji osigurava

da ne}e biti velikih neizvesnosti.
omo}nik ministra za politiku odbrane Sneàna Samarxi}
-Markovi} bila je, izme|u ostalog, i koordinator projekta za
stipendije u norve{koj ambasadi u na{em glavnom gradu, a od
2001. do 2005. godine savetnik u Ambasadi SCG u Oslu. Tu je
stekla uvid u promene u norve{kom sistemu odbrane i wihovu
refleksiju na celo dru{tvo. Budu}i da je po obrazovawu profesor kwièvnosti i poslediplomac na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, zanimqivo je sagledati kako onaj ko se bavi kulturom uo~ava do koje je mere Vojska zna~ajna za celo dru{tvo. U
razgovoru smo ipak najvi{e insistirali na razli~itim aspektima
me|unarodne vojne saradwe.
Tokom ~etvorogodi{weg boravka u Norve{koj uvidela sam
da vojska predstavqa zna~ajan potencijal. U na{em dru{tvu o woj
se razmi{qa kroz prizmu legata prethodnih petnaestak godina kao
o pukom potro{a~u, kao nekom ko neograni~eno i nekontrolisano
tro{i. Zahvaquju}i iskustvu u na{oj ambasadi u Norve{koj, ja je
vidim kao nau~ni i ekonomski potencijal, kao mogu}i pokreta~ dru{tva. U samoj Vojsci, sa mesta pomo}nika ministra za politiku odbrane, uo~avam i do koje je mere vojska spoqnopoliti~ka snaga zemqe. Vojska je i reformski potencijal reforme u sistemu odbrane mogu da postanu okida~ promena zna~ajnih za celu zemqu.
Re{ewe za reforme su, pak, integracije, jer nikome ne odgovara status kvo. Uvidela sam i do koje mere postoji svest unutar
sistema odbrane o neophodnosti reformi. Qudi u uniformi i civili u Ministarstvu odbrane shvataju da se ne{to mora mewati,
jer postoje}e stawe nije odrìvo. A reformisana vojska moè biti
zamajac dru{tvenog napretka. Ona }e biti prepoznata kao presti`na institucija i ovde i kod na{ih stranih partnera.
Kako se u to uklapa me|unarodna vojna saradwa? Koji je

wen zna~aj na tom putu?
Wen zna~aj je i unutra{wi i spoqnopoliti~ki. Takva vrsta
saradwe odraàva se na sistem odbrane, jer {iri svest me|u na{im oficirima o zna~aju daqih integracija i o koristi koje integracije mogu imati za vojsku. Me|uarmijska saradwa podiè svesnost o mogu}nostima kada se dve strane sretnu, onda vide gde
postoje uslovi za saradwu.
S druge strane, u spoqnopoliti~kom smislu, me|unarodna vojna saradwa tako|e ima ogroman zna~aj. Ako delegacija Ministarstva odbrane do|e u kontakt sa strancima i postavqa odli~na pitawa, daje zna~ajne komentare, tada oni vidi da imaju posla s profesionalcima koji su u stawu da prevazi|u postoje}a predube|ewa. Problemi koje sre}emo u integracijama vi{e su politi~ki, a
mawe profesionalni. Zato tvrdim da su pripadnici MO i VSCG
ogroman bezbednosni potencijal, {to je dobra osnova za daqi razvoj me|unarodnih vojnih odnosa.
Uz sve to, doma}i politi~ki vrh, potom nevladine organizacije i javnost, preko me|unarodne armijske saradwe mogu da sagledaju potencijal na{e vojske i sistema odbrane.
[ta odlikuje dobru me|unarodnu vojnu saradwu?
Mora postojati neka vrsta osnove za dijalog, ~ija je svrha
me|usobno razumevawe. Da bi nas predstavnici Natoa i izaslanici odbrane akreditovani u SCG razumeli i da bismo mi wih razumeli, da bi postojala osnova za dijalog, moraju postojati razni
kursevi, seminari, ve`be, razmene poseta, kontakti koje ovde odràvamo sa pojedinim zemqama i kontakti koje imaju na{i vojni
izaslanici u stranim zemqama, ali i druge aktivnosti koje ~ine
{irok spektar me|unarodne vojne saradwe. Sve te poslove organizuje, planira, osmi{qava Sektor za politiku odbrane, naro~ito Uprava za me|unarodnu vojnu saradwu. Kada sam postavqena na
~elo Sektora, shvatila sam kako je on dobro organizovan kao
malo ministarstvo spoqnih poslova. Dobra organizacija olak{ava posao. Ja }u insistirati na razvijawu strate{kog aspekta formirawa politike koji je neophodan u Upravi za me|unarodnu vojnu
saradwu. To zna~i da mi treba da diktiramo trendove saradwe, da
ona ne dolazi samo kao sugestija spoqa, ve} i da mi vi{e zahtevamo, predlaèmo i osmi{qavamo kako }e ona izgledati.
Mislite li da reformisana vojska moè da posluì kao

pre~ica za integracije, ili treba prvo da se celo dru{tvo
dovede do nivoa funkcionalne, dobro ure|ene dràve da bi
mu se neka vrata otvorila?
Ako pogledamo primer na{ih suseda, vidimo da je wihov
brend upravo Vojska. [ta su one imale da ponude Evropskoj uniji?
Svakako nisu bile ekonomski tigar koji bi je privukao. Bile su
bezbednosni partner na koji se moè osloniti. Proizvo|a~, ne
potro{a~ bezbednosti. To je bio wihov kqu~ za ulazak u evropske
integracije. Naravno, ne potcewujem wihova ekonomska i druga do[ta je u ovom trenutku primarni deo saradwe?
stignu}a, ali taj bezbednosni kva U ovom trenutku su se kao
litet koji su pokazali bila je witakvi nametnuli kursevi. Pohova li~na karta. Za{to i mi to
KO I [TA PLA]A
zdravqam ~iwenicu da to me|une bismo iskoristili?
narodni partneri prepoznaju i
Kurseve finansiraju strani donatori koji snose troKad sam bila u Norve{koj nedonacijama podràvaju. Znate,
{kove puta, boravka i samog {kolovawa u inostranstvu. Miprekidno sam na{im partnerima
to sve ko{ta. Bilo bi dobra da
nistarstvo
odbrane
pla}a
dnevnice.
govorila da ne treba ~ekati da
se to nastavi, ali na drugi nasprovedemo reforme pa da u|emo
~in. Ranije kriterijumi za slau Partnerstvo za mir (PzM), ve}
we qudi na kurseve nisu bili
da taj proces treba da te~e barem
USAVR[AVAWE
dovoqno artikulisani, pa se
paralelno. Kad u|emo u integrade{avalo da prvi uslov bude
Od 30. juna 2003. do 1. februara 2006. odràno je 30
cije imamo {anse da se jo{ brè
poznavawe engleskog jezika.
kurseva u {koli Natoa u Oberamergauu u Nema~koj na kojima
transformi{emo. I Norveàni
Nije postojalo dovoqno dobro
je
u~estvovalo
95
predstavnika
MO
i
VSCG.
U
istom
periodu
koji su u Alijansi, ali ne i u EU, to
pra}ewe kadrova od{kolovabila su i tri simpozijuma o planirawu PzM u {koli Natoa sa
shvataju.
nih u inostranstvu, niti su oni
u~e{}em tri predstavnika MO; {est kurseva u Hrvatskoj na
Prose~nog gra|anina,
bili dovoqno iskori{}eni.
koje je upu}eno osam pripadnika MO i VSCG; devet zajedni~kih
ipak, najvi{e zanima ekonoSada sa Sektorom za qudske
ve`bi Natoa ili PzM na kojima je u~estvovalo 20 predstavnimija, zapravo, kako }e se inresurse radimo na tome da se
ka Vojske u svojstvu posmatra~a; tri ekspertske posete Natou
tegracije odraziti na svakiutvrde jasniji kriterijumi za
povodom reforme sistema odbrane SCG; jedna poseta brododa{wicu.
slawe qudi na usavr{avawe u
va Natoa lukama Bar i Kotor; tri posete radnih grupa MO i
inostranstvo, ali i plan koji
Sigurna sam da to uti~e i
VSCG sedi{tu Natoa u Briselu.
}e utvrditi {ta ~initi s wima
na ekonomiju, budu}i da mogu}i
Na Rojal kolexu u Velikoj Britaniji {kolovano je nekolikada se vrate. Moramo imati
strani investitori ispituju gloko na{ih predstavnika po godinu dana. Do sada su u zemqama
jasnu predstavu o tome.
balnu sliku zemqe u koju bi uloì~lanicama PzM odràni i brojni kursevi u~ewa engleskog jeNaglasak stavqamo i na teli sredstva. ^lanstvo u PzM, prizika u trajawu od dve nedeqe do tri meseca.
{wu saradwu sa na{im budumera radi, ogroman je plus koji
INTERVJU
razuma sa SAD, koji, uprkos politi~koj voqi, jo{ nisu potpisani. [ta se i za{to ~eka?
Zaista je mnogo vremena pro{lo dok se ti ugovori nisu pokrenuli s mrtve ta~ke. Bilo je proceduralnog zastoja, povezanog i
sa smenom rukovodstva, a kod nas u MO postoji neka vrsta bojazni
da se to u SAD ne shvati pogre{no. Nije re~ o nedostatku politi~ke voqe s bilo ~ije strane u SCG, ve} je prosto trebalo razre{iti
neka proceduralna pitawa i zastoje. Sada smo ve} duboko zagaziêsto pomiwete Norve{ku koja je neosporno puno doprineli u re{avawe tog problema. Re~ je o sporazumu o neproliferacila reformi doma}eg sistema odbrane. Da li }e ona i daqe ji oru`ja za masovno uni{tavawe, drugi je o statusu snaga SAD,
imati ulogu kontakt ta~ke, ili }e je, kao {to se o~ekuje, preu- tre}i je bezbednosni sporazum. Na{a je èqa da ih istovremeno
potpi{emo. Sporazum o zabrani {irewa oru`ja za masovno unizeti neko drugi?
{tavawe je na putu da bude potpisan, ali je bilo potrebno da se
Potpuno razumemo interesovawe pojedinih zemaqa da nam preciznije defini{u neki wegovi ~lanovi. O~ekujemo da se u skobudu partneri te vrste i to podràvamo, ali u ovom trenutku nam rijem periodu to potpuno usaglasi. Drugi sporazum odnosi se na
je potreban kontinuitet. Upravo su se razvile brojne radne mre- status snaga SAD, koji su potpisale sve zemqe u okruèwu. U naè, uobli~ili razni zajedni~ki projekti, pa wihovo iznenadno me- {em je interesu da znamo u kom su statusu oni na na{oj teritoriji.
wawe u ovom trenutku ne sagledavamo kao svoj najve}i interes. Potpisivawe tog sporazuma otvara vrata za program dràvnog
@eleli bismo da mnogi partneri
partnerstva. To je program saostanu zainteresovani za nas,
radwe oruànih snaga SAD i
ali sada moramo dati prioritet
SCG, koji su do sada potpisale
POSMATRA^
I
NA
VOJN
IM
VE@BAMA
tome da Norveàni nastave da
23 dràve. To je konkretno proPro{le godine bili smo pozvani da u svojstvu posmabudu kontakt ta~ka, i {to smo i
gram na{e zemqe i jedne od satra~a pratimo me|unarodne vojne ve`be, i to u Ukrajini, Ruponovili na raznim mestima gde
veznih dràva SAD.
muniji i Slova~koj. U~estvovali smo zajedno sa mornaricom
se o tome odlu~uje.
Govori se o programu SCG
Italije na ve`bi Cooperative Horizon 05 i sa jednim mehaniKoliko se uvaàva tako izsa
Ohajom?
zovanim vodom na ve`bi za mirovne operacije u Bugarskoj.
raèna potreba?
Dobro se govori. Stvar Mi nemamo nikakav uticaj
no, nema nikakvog politi~kog
na odlu~ivawe, ali imamo pravo i
razloga da ne potpi{emo sporaTRENUTNO U INOSTRANSTVU
obavezu da artikuli{emo svoj
zume. Sporazum o bezbednosti
Do kraja 2005. godine na {kolovawu i usavr{avawu u
glas, a na{ glas jeste: da, èlimo
opisuje poqa vojne saradwe i poinostranstvu bilo je 1.276 pripadnika MO i VSCG. Trenutda to budu Norveàni.
tvr|uje {ta wihov kadar ~ini tono se usavr{ava 76 pripadnika MO i VSCG, i to 19 wih
kom svog poslovnog boravka na
Govorili smo uglavnom o
{koluje se u inostranstvu ({estoro u Nema~koj, jedan u Franna{oj teritoriji. Sli~an sporamultilateralnom aspektu vojcuska, po dvoje u Estoniji i Kini i po ~etvoro u Gr~koj i Itazum kada do|e vreme potpisa}ene saradwe. Kako stojimo s
liji); na kursevima je 39 (pet u Nema~koj, tri u Slova~koj, dva
mo i s Natoom. Postoji i ~etvrti
bilateralnim?
u ê{koj, pet u Norve{koj, jedan u Hrvatskoj, 10 u Ma|arskoj,
sporazum onaj o uzajamnim uslu I on je razvijen. Sa zemqapet u Holandiji, pet u Kanadi i tri u BiH); na usavr{avawu
gama i nabavkama ali on nije u
ma u regionu, na primer, odli~no
se nalaze dvojica pripadnika MO i VSCG (Kina i SAD).
nadle`nosti Sektora za polisara|ujemo, potpisali smo razne
U gotovo svim aktivnostima tro{kove snosi organizatiku odbrane, ve} Sektora za mator, {to predstavqa podr{ku koja se veoma ceni u Ministarbilateralne vojne sporazume i s
terijalne resurse. Me|utim,
stvu odbrane.
wima i s nekim partnerima u Alisara|iva}emo i na daqem usPrave ponude za {kolovawe u SAD otvaraju se tek najansi. Me|utim, nedostaju nam taagla{avawu tog ~etvrtog spokon potpisivawa bilateralnih sporazuma sa tom zemqom.
kvi sporazumi sa SAD.
razuma.
Do sada je na kursevima u Mar{al Centru {kolovano 116
U redu za potpisivawe ve}
Sneàna \OKI]
pripadnika MO i VSCG.
neko vreme ~ekaju ~etiri spoSnimio Radovan POPOVI]
}im partnerima. Iskoristila bih priliku da pomenem Grupu za reformu odbrane Natoa sa Frankom Bolandom na ~elu, koja }e redovno dolaziti. Iako je re~ o obliku saradwe rezervisanom samo
za ~lanice PzM, mi je dobijamo jer smo i mi i oni zainteresovani
za reforme i prosto o~ekujemo da se politi~ke prepreke re{e da
bismo odmah, bez ~ekawa, mogli da nastavimo daqe procese. Wihov dolazak na svakih mesec dana bila je inicijativa Norve{ke
kao na{e kontakt ta~ke za Nato.
10
1. mart 2006.
P E R
KULTURA
STANOVAWA
Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI]
Kad se imalo
ba{ se delilo,
pa i rasipalo.
Osamdesetih godina
nestalo je vi{e
stotina vojnih
stanova, samo u
beogradskom
garnizonu.
Devedesetih je
formirana komisija
koja je bauqala po
lavirintima kra|e,
i na{la samo
desetak. Sve ostalo
pokrila je magla.
No, i to nije bilo
sve. Posledwa
afera
sa Cve}arom-2
pokazuje da se
skoro ni{ta nije
promenilo.
A S P E R A
ovek gleda u nebo da proveri ne{to. Na primer, da li je sam u univerzumu, ima li wegovo
postojawe nekakav zna~aj. To je filozofija opstanka, poreklo misli o tome da li negde jo{
neko misli na nas.
A ipak, ìvo qudsko bi}e sklono je da gleda iznad sebe, namerno da uo~i neki svod. Ne mora to da
je nebo, mogao bi da bude nekakav plafon iznad ìvog misle}eg stvora koji se negde sklonio. Imati
plafon iznad sebe, to je ve} pouzdano ose}awe, prvi znak da si za{ti}en od sila prirode. A one, sa
svoje strane, ba{ kao i neki qudi, nemaju milosti.
[ator je laka prenosiva ku}a, koriste je vojnici kako bi brzo (na vreme, po zadatku) podigli
svoje naseqe, a onda ga sklonili i poneli sa sobom.
Ni{ta gore nego kad pqu{ti novembarski da`d, a
ti postavqa{ bu{no krilo. Ako si baksuz, a izgleda
da jesi, kapa}e ti za vrat dok spava{, ili misli{
da si zadremao. No, to je krov nad glavom za vojnika. Asketizam se u~i, kijamet prati trupe. Tu nema
spasa, jer su ovo ina~e samo uspomene iz jednog
blatnog logorovawa na Serti. Odatle se silazi u
Krivolak, najve}u vojni~ku pustiwu na Balkanu.
Ali, sve to, o {atorima, poqskim krevetima i
ostalom, vojnici vaqda znaju. No, ne budite sasvim
sigurni. Na Ov~em poqu, u Makedoniji, davnih sedamdesetih, oficir sa prili~nim trupnim iskustvom, nije umeo da se udene u vre}u za spavawe. Bilo mu prvi put, a dilema se odnosila na redosled
ulaèwa u istu (vre}u). Dakle, da li prvo glava ili
napred noge. Moète zamisliti, ~ovek je dobro zakqu~io da mu je misle}i deo va`niji, te je dao prednost wemu.
zatim su ga izvukli, jer je zakqu~io da wegov
originalni pristup spre~ava ulazak vazduha.
[ator ipak nije tako bu{ni pronalazak, kako se misli u nas. Na Bliskom istoku neki dràvnici ìve u pustiwskim ~adorima, okruèni pe{~anim beskrajem. Pa, {ta im fali.
Naravno da im ne fali ni{ta. Imaju i od kamile i od ptice mleka. No da se iz tu|ih pustiwa
malo vratimo u na{ kontinentalni raj. Dakle, sve
ovo bi moglo da li~i na raspevanu apologiju sirotiwskog stanovawa. Ali, uop{te nije tako.
Pred nama je konkretan problem: kako udomiti
15.000 vojnih besku}nika? To vi{e nije samo pitawe
brige, bagatelisawa ili siroma{tva, nego eti~ki
kolaps. Neka vrsta naopakog rasporeda morala i
obe}awa od slame. Kampovi, ili {atorska naseqa,
ili vre}e za spavawe i naopako ulaèwe, ili prazna obe}awa, ili kvadrati u vazduhu, ili pokazivawe isce|enih kasa, samo su povod za podse}awe na
profesiju i wenu cenu. Cena je oti{la u bescewe, i
to mogu da priznaju samo oni koji su sve tu|e poraze
doìveli kao svoja ponièwa. I sada ih pla}aju svi
koji su bar malo zakasnili da stanu u red.
Misle}i pomalo o sudbinskom vojni~kom mu~eni{tvu, a u uverewu da to ima nekakvog smisla, autor ovih redova se nije bavio promocijom proleterskog egalitarizma. A to }e re}i, jednakosti u siroma{tvu. Samo na ve`bi, svi smo pod istim {atorom, mada su i tamo razlike drasti~ne. No, ovde je
vaqda re~ o zaslugama. Kad se imalo ba{ se delilo, pa i rasipalo. Osamdesetih godina nestalo je
vi{e stotina vojnih stanova, samo u beogradskom
garnizonu.
evedesetih je formirana komisija koja je bauqala po lavirintima kra|e, i na{la samo desetak. Sve ostalo pokrila je magla. Vojskovo|e
koje su bile manekeni poraza, i budni ~uvari
vlasti porodi~ne dinastije, zajedno sa svojim nepouzdanim oboàvaocima, poludele su i pre, a posebno posle 5. oktobra 2000. za luksuznim stanovima. Svaka javna re~ o tome progla{ena je napadom na vojsku i uno{ewem razdora izme|u siroma{ne trupe i wenih izuzetnih generala.
No, i to nije bilo sve. Posledwa afera sa
Cve}arom-2 pokazuje da se skoro ni{ta nije promenilo. Oni koji veruju da su elita, ube|eni su da
imaju prava na nepristojan broj kvadrata. Eto, imaju, pa {ta, mada niko ne zna odakle. Osetqivi su na
svaku re~, tvrde da tamo, gde su sada nije preterano
dobro. Nemaju mira, ugroèn im je spokoj, i misle
kako je isterivawe pravde wihova posledwa misija.
Nismo skloni ideji da ti qudi budu u centru
nekakvog medijskog pogroma. Oni su samo uzeli ono
{to im je ponu|eno, i to je u skladu sa finim zdravim razumom. Tako da problem nije u wima, oni svakako negde moraju da budu, posebno ako pre nisu
imali gde, i gledaju u svoj plafon. Krov nad glavom,
to je to. [to va`nija glava, to ve}i krov.
[ta }e biti sa onim visokim ~inovnicima zajedni~ke dràve, koji su delili stanove kao karamele? To je to atavisti~ko, rekli bismo primitivno
ose}awe mo}i, koje se ogleda u raspar~avawu tu|eg.
Vojna sirotiwa koja se ne vidi, ostaje sama sa svojim o~ajem. Wima ministri mogu da dodele samo
obe}awa.
Autor je komentator lista Politika
11
TEMA
NA TRAGU
NOVIH RE[EWA
VOJNA I REGRUTNA OBAVEZA
U SRBIJI I CRNOJ GORI
Ve}ina problema u oblasti vojne

obaveze bi}e pro{lost kada budemo
imali profesionalizovanu vojsku, koja
podrazumeva ukidawe obaveze, odnosno
sluèwa vojnog roka, dok bi regrutna
obaveza ostala na snazi. To prakti~no
zna~i da bi se mladi}i uvodili u vojnu
evidenciju i upu}ivali u teritorijalne
centre, gde bi realizovali osnovnu
obuku u trajawu od 60 dana. Time bi
ispunili zakonom propisanu obavezu
i bili obave{teni o mogu}nostima
angaòvawa u svojstvu profesionalnih
ili dobrovoqnih vojnika. Ukoliko bi
se dobrovoqno prijavili, oni bi
pro{li i dodatnu obuku za odre|enu
vojnoevidencionu specijalnost.
12
1. mart 2006.
U VOJSKU SA 19 GODI NA
Jedno od novih re{ewa u Predlogu novog Zakona o odbrani Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore jeste da
se granica upu}ivawa vojnika na sluèwe vojnog roka smawi sa sada{wih 21 na 19 godina. Ne tako davno, granica
je upravo sa 19 pomerena na 21 godinu, uz obrazloèwe
da su devetnastogodi{waci tek iza{li iz adolescencije i
nezreli za ozbiqne obaveze. [ta se to sada promenilo?
U prethodnom periodu imali smo veliki broj
slu~ajeva kaè pukovnik Radivoj Vukobradovi} da uput u
21. godini remeti planove regruta o {kolovawu, zaposlewu ili formirawu porodice. Ovom promenom èlimo da
iza|emo u susret mladim qudima kako bi izvr{ili vojnu
obavezu i krenuli u ostvarivawe va`nih i egzistencijalnih pitawa.
Predlog je bez primedbi pro{ao raspravu u organizacijskim jedinicama MO i VSCG i javnu raspravu, kojoj su
prisustvovali predstavnici drugih dràvnih organa, ali su
se u javnosti, ipak, pojavile kritike tog re{ewa. Najja~i argument za uput regruta na sluèwe vojnog roka sa 19 godina
ìvota jeste sve ~e{}a pojava da se mladi}i tog uzrasta dobrovoqno javqaju za sluèwe vojnog roka. Po re~ima komandanta Vojnog okruga Ni{ pukovnika Qubi{e \or|evi}a,
upravo je kategorija vojnika dobrovoqaca omogu}ila da se
na teritoriji u nadle`nosti tog vojnoteritorijalnog organa,
septembra pro{le godine, ostvari odziv od 106 posto.
oslovi vojne obaveze su gotovo do ju~e bili izvan sfere odgovornijim qudima u Upravi za obaveze odbrane, Vojnim okruzanimawa javnosti i odvijali su se po automatizmu, kakav i zima i Vojnim odsecima, gde smo potraìli odgovore i na pitatreba da imaju dobro organizovani dràvni sistemi. No- wa o sluèwu vojnog roka lica iz dijaspore, statusu vrhunskih
vinarski izve{taji sa ispra}aja regruta u vojsku razliko- sportista, umetnika i nau~nika, uticaju smawewa trajawa vojnog roka sa devet na {est meseci, odzivu Albanaca sa juga Srvali su se samo po kvalitetu kulturno-umetni~kog probije i muslimana u Vojsku Srbije i Crne Gor ...
grama i govora organa vlasti, dok se podrazumevalo da je plan
uputa ispuwen sa 110 ili 120 posto. Verujemo da nema tridesetoOD EVIDENTIRAWA DO REGRUTOVAWA
godi{waka koji se ne se}a kako su vojni obveznici strpqivo stajali u redu da bi u svom vojnom odseku prijavili promenu adrese
Regrutni potencijal na{e zemqe ~ine regrutni obveznici
ili odlazak u inostranstvo, a tada se ni paso{ nije mogao dobiti koji nisu regulisali vojnu obavezu od navr{ene sedamnaeste do
ako nije pribavqena saglasnost vojnoteritorijalnog organa.
trideset i pete godine (u ovoj godini, na primer, to su mladi}i
Za kratko vreme promenilo se mnogo toga, tako da su pro- koji su ro|eni od 1971. do 1989. godine). Pro{le godine, u vojblemi iz oblasti vojne obaveze postajali sve brojniji, {to je i nu evidenciju je uvedeno 86.295 regruta, pri ~emu je pedeset hidovelo da alarmantnog polovi~nog odziva regruta u pro{logodi- qada stasalih obveznika redovnog godi{ta, dok su ostali sta{wem junskom roku. Oblikovarijih godina. Postoje pouzdana medijska slika o mogu}em
ni podaci da se ve} tu, na prukidawu sluèwa vojnog roka,
vom koraku, znatan broj momaamnestirawe vojnih obveznika
ka ne uvede u vojnu evidenciju
koji su u inostranstvu, intenzbog odlaska u inostranstvo,
zivno popularisawe civilnog
neprijavqivawa
promene
sluèwa vojnog roka i otvoreadrese i drugih razloga.
ni pozivi na neizvr{avawe
Uvo|ewe u vojnu evidenvojne obaveze, u~inili su svoje
ciju je, ina~e, gra|anska dui veoma nepovoqno uticali na
`nost predvi|ena zakonom,
realizovawe plana uputa. Vojtako da je svaki mladi} duàn
noteritorijalnim organima
da se na javni poziv (preko
Ministarstva odbrane jasno je
sredstava javnog informisada se na~in popune i regrutowa ili plakata) odazove u vojvawa mora su{tinski mewati,
noteritorijalni organ. Ako to
zbog ~ega i tragaju za re{ewine u~ini, upu}uje mu se li~ni
ma koja su potpuno nova ili zapoziv, i to na osnovu baze posnovana na merama koje su sa
dataka koju su vojnoteritoriuspehom primewene u drugim
jalni organi formirali iz
dràvama.
evidencije MUP-a, {kola, biPukovnik Radivoj Vukobradovi},
O vojnoj obavezi danas
ra~kih spiskova, crkve ili
na~elnik Uprave za obaveze odbrane
i sutra, razgovaramo sa najmati~nih kwiga ro|ewa.
13
TEMA
Osamnaestogodi{waci podleù medicinsko-psiholo{koj

obradi, koja je veoma va`na za dobro regrutovawe i odre|ivawe vojnoevidencine specijalnosti. Lekarske preglede obavqaju vojne zdravstvene ustanove, poput Vojnog medicinskog centra
Karaburma i Regrutnog centra Ni{.
Ni{ki regrutni centar obavqa lekarske preglede u samom
Ni{u, ali i po celoj Srbiji, zato {to su stru~waci iz te ustanove oformili pokretne ekipe lekara i specijalista koji putuju od garnizona do garnizona.
Razlozi za ovakav organizacijski postupak kaè na~elnik Regrutnog centra pukovnik Petar Niki} leè u cenama
pregleda koje su kod nas oko hiqadu dinara, dok su u civilnim
zdravstvenim ustanovama i pet puta ve}e.
Po ekonomskoj logici, ovakav na~in ocene zdravstvene
sposobnosti regruta treba sa~uvati i u budu}nosti, ali ve}
se ~uju razmi{qawa da }e uvo|ewe u vojnu evidenciju i lekarski pregledi iza}i iz nadle`nosti Ministarstva odbrane, odnosno da }e ti poslovi pre}i u nadle`nost drugih dràvnih
organa.
Posle lekarskih pregleda sledi regrutacija, koja podrazumeva odre|ivawe vojnoevidencione specijalnosti, za koju }e
se regrut obu~avati. Komisije vojnoteritorijalnih organa regrutuju mladi}e na osnovu raspoloìvih podataka ({kolska
sprema, lekarski pregled, hobi, èqe) i potreba Vojske Srbije
i Crne Gore. U jedinicama Vojske se ~uje da regrutovawe u osamnaestoj godini ne pruà pravu sliku o sposobnosti regruta, zato {to do upu}ivawa u Vojsku pro|e najmawe tri godine, a u tom
periodu ~esto se dogode promena zdravstvenog stawa ili stru~ne spreme regruta.
Preregrutacija je mogu}a, ali je va`no znati da se moè
izvesti samo kada regrut podnese li~ni zahtev sa navo|ewem
14
novih okolnosti, zato {to, jednostavno, nema automatskog postupka u takvim slu~ajevima. Za probleme u regrutovawu karakteristi~na je decembarska partija vojnika 2005. godine, iz koje je 6,5 posto regruta, nakon dodatnih pregleda, otpu{teno iz
jedinica VSCG kao privremeno nesposobno za sluèwe vojnog
roka. Takve pojave su uslovile da u Predlogu novog Zakona o odbrani bude i odredba po kojoj se lekarski pregled obavqa neposredno pre uputa, {to }e, svakako, smawiti procenat otpu{tawa iz jedinica Vojske. Ima i novih ideja, po kojima regrutovawe treba organizovati u teritorijalnim centrima za obuku,
to jest, posle dolaska vojnika u jedinicu. Nema sumwe da je upravo to optimalno re{ewe, zato {to }e se odluka o vojnoevidencionoj specijalnosti regruta donositi pole osnovne obuke, kada }e se ve} dobro sagledati wegove vojni~ke sklonosti.
Pukovnik Petar Jovanovi},

komandant Vojnog odseka Vrawe
1. mart 2006.
SLABA POPUNA JEDINICA

Pro{logodi{wa ~etiri uputna roka bila su kao ~etiri
godi{wa doba, s tom razlikom {to su martovski (prole}ni) i
junski (letwi) izazvali zebwu poput hladnih januarskih dana,
dok su septembarski (jesewi) i decembarski (zimski) stvorili
topliju atmosferu u oblasti vojne obaveze. Procenti odziva
vojnika na sluèwe vojnog roka u septembru (85 posto) i decembru (78,8 posto) zvu~e, svakako, mnogo povoqnije od odziva u
martu (62 posto) i, pogotovo, junu (49,1 posto). Razloga za zadovoqstvo ima, zato {to se o~ekivalo da }e promena trajawa
sluèwa vojnog roka pod oru`jem sa devet na {est meseci i
skra}ewe civilnog sluèwa vojnog roka na devet meseci, izazvati poreme}aje u odzivu. To se nije desilo, te pored dobrog
septembarskog odziva na sluèwe vojnog roka pod oru`jem, vre-
Pukovnik Qubi{a \or|evi},

komandant Vojnog okruga Ni{
di zabeleìti i da je civilno sluèwe vojnog roka ostalo na

istom nivou kao i u prethodnom periodu.
Kako sve to izgleda na godi{wem nivou? Planirano je da
se na sluèwe vojnog roka pozove 34.958 regruta, a odazvalo
se 25.650, ili oko 75 posto. Statistika nam ne}e dati odgovore na pitawe da li je to dobar odziv ili ne, ali je sasvim jasno da popuwenost operativnog e{elona nije dobra i da je
znatno smawena popuna jedinica Vojske. To je realno stawe u
kome se nalaze sistem odbrane zemqe i Vojska Srbije i Crne
Gore kao wegov najva`niji deo.
Uzroke slabe popune jedinica Vojske ne treba traìti samo u odzivu i mogu}nosti civilnog sluèwa vojnog roka ve} i u
skra}ewu vojnog roka, zbog ~ega se u jedinicama preklapaju samo dve, a ne kao ranije tri partije vojnika.
Svesni smo da je popuna jedinica Vojske vrlo slaba
kaè na~elnik Uprave za obaveze odbrane pukovnik Radivoj
Vukobradovi} i zato traìmo mogu}nosti da stawe popravimo angaòvawem vojnika po ugovoru i aktivne rezerve.
Problema u pozivawu vojnika na sluèwe vojnog roka ima
dosta. Vojnoteritorijalni organi ~ine sve {to je mogu}e da wihov
deo posla urade profesionalno i kvalitetno, ali su nemo}ni
pred pojavama odbijawa prijema poziva, neprijavqivawa promene adrese ili odlaska sve ve}eg broja mladih na privremeni rad
u inostranstvo. Pozivi upu}eni redovnom po{tom neaùrno se
uru~uju, a ima indicija da se neki i namerno ne dostavqaju.
Posebna pri~a je vezana za nepla}ene ra~une. Vojni odeqak
u Sjenici je, mo`da, prvi vojni objekat u zemqi kome je, od 18. novembra pro{le godine, iskqu~ena struja zbog nepla}enih ra~una.
Moè se samo zamisliti kako je radnicima tog odeqka bilo na minus 30 stepeni Celzijusovih. Uz to, de{ava se da, kad god do|e vre-
me za uru~ewe poziva, po{ta uvede doplatne humanitarne markice,

{to izazove nedostatak nov~anih sredstava za pla}awe po{iqki.
Realno je i korektno tvrdi pukovnik Vukobradovi} da
se vojne po{iqke oslobode pla}awa doplatnih markica, jer se
na taj na~in sredstva iz buxeta prelivaju za humanitarne svrhe.
PROFESIONALIZACIJOM DO CIQA
S po~etkom godine na jugu Srbije je osvanula platforma
kojom Albanci sa tog podru~ja traè specijalni status, a jedan
od wihovih zahteva jeste da Albanci i zvani~no ne treba da
budu pozivani na sluèwe vojnog roka. Oni prakti~no traè
da se ozvani~i stawe koje traje od raspada Jugoslavije devedesetih godina. Naime, posledwi regruti iz redova albanske nacionalne mawine upu}eni su na sluèwe vojnog roka 1993.
(trojica), 1994. (jedan) i 1995. godine (jedan), i to po li~nom
zahtevu. îwenice govore da od 1999. godine albanska nacionalna mawina izvr{ava regrutnu obavezu samo u delu uvo|ewa u vojnu evidenciju, regrutovawa po dobrovoqnoj osnovi,
ali ne i u upu}ivawu na sluèwe vojnog roka.
Moramo konstatovati kaè komandant Vojnog odseka
Vrawe pukovnik Petar Jovanovi} da regruti na teritoriji
vrawskog Vojnog odseka nisu jednaki pred zakonom u ostvarivawu svojih ustavnih prava i zakonskih obaveza.
Vojnoteritorijalni organi poku{avaju povremeno da mlade Albance pozovu na sluèwe vojnog roka, ali odziva nema.
Posledwi poku{aj je zabeleèn 2004. godine, kada je uru~eno
deset poziva za sluèwe vojnog roka Albancima u op{tini Pre{evo. Me|utim, reagovao je Oebs preko svog visokog predstavnika Mauricija Masarija i Koordinacionog tela za jug Srbije,
tako da su pozivi povu~eni. Na papiru, stav dràve je da treba
postupati po Zakonu i Uredbi o vr{ewu vojne obaveze, ali u
praksi o~igledno nije tako.
U nekoliko posledwih uputnih rokova zabeleèn je i slab
odziv na sluèwe vojnog roka muslimana iz op{tina Novi Pazar, Sjenica i Tutin. U decembru se, na primer, 78 posto muslimana nije odazvalo na poziv. Da li se to ponavqa situacija sa
juga Srbije?
Znatno mawi odziv muslimana tvrdi komandant Vojnog
odseka Kraqevo pukovnik Dragan Tucakovi} vi{e je rezultat
izraène ekonomske migracije stanovni{tva sa tog prostora u
zemqe Evropske unije, Bosnu i Tursku, nego li {to je to izbega-
OTKUP VOJNOG ROKA

Predlog Zakona o odbrani predvi|a mogu}nosti sluèwa vojnog roka pod oru`jem, bez oru`ja, civilno sluèwe vojnog roka i pla}awe naknade za osloba|awe od sluèwa vojnog roka za obveznike koji ìve u inostranstvu.
Uvo|ewe naknade za osloba|awe regruta koji su van zemqe predstavqa poku{aj da se prevazi|e problem koji je
nastao wihovim izbegavawem da se odazovu na vojnu obavezu. Ministarstvo odbrane se odlu~ilo na takvo zakonsko re{ewe zato {to dolazak na odsluèwe vojnog roka
regrutima u dijaspori stvara velike poslovne gubitke i
prisiqava ih da napuste ìvotne i egzistencijalne aktivnosti u zemqama u kojima borave.
Pretpostavka je da }e taj potez dràve spre~iti da
se na{i mladi}i u inostranstvu odri~u dràvqanstva Srbije i Crne Gore, a takvih je, prema pouzdanim podacima,
vi{e od pedeset hiqada. Otkup ne}e biti obavezan, niti
jedini na~in regulisawa vojnog roka za regrute u dijaspori. Jo{ uvek nije utvr|en iznos naknade, ali }e se Ministarstvo odbrane zalagati da cena otkupa vojnog roka bude u visini cene profesionalnog vojnika koji bi ga, uslovno re~eno, zamenio.
15
TEMA
vawe vojne obaveze. Prema podacima iz Vojnog odseka Kraqevo, jedan godi{wi regrutni kontigent nalazi se trenutno u inostranstvu.
Kako sada stvari stoje, ve}ina problema u oblasti vojne
obaveze bi}e pro{lost kada Vojska bude profesionalizovana.
Zato pukovnik Radivoj Vukobradovi} kaè: To je ciq ka kome
idemo, ali te{ko je re}i kada }emo tamo sti}i.
Profesionalizacija podrazumeva ukidawe obaveze sluèwa vojnog roka, dok bi, prema sada{wim vi|ewima, regrutna obaveza ostala na snazi. To prakti~no zna~i da bi se mladi}i uvodili u vojnu evidenciju i upu}ivali u teritorijalne centre, gde bi
realizovali osnovnu obuku u trajawu od 60 dana. Time bi izvr{ili zakonom propisanu obavezu i bili obave{teni o mogu}nostima angaòvawa u svojstvu profesionalnih ili dobrovoqnih vojnika. Ukoliko bi se dobrovoqno prijavili, oni bi pro{li i
dodatnu obuku za odre|enu vojnoevidencionu specijalnost. Prema re~ima pukovnika Vukobradovi}a, novim re{ewima se èli posti}i da u budu}nosti gra|ani oba pola budu, na dobrovoqnoj
osnovi ili pod obavezom, osposobqeni
za odbranu zemqe i za{titu od savremenih izazova koji prete svim zemqama.
Razmi{qa se i o dopunskim na~inima popune jedinica, u vidu formirawa aktivne rezerve. Aktivnu rezervu
treba da ~ine osposobqeni vojnici, koji su sa MO potpisali ugovor i prihvatili obavezu da se odazovu u jedinicu u
Potpukovnik Dragan Tucakovi},
komandant Vojnog odseka Kraqevo
VOJNICI SPORTISTI
Nema dana da u nekim novinama ne osvane naslov koji
asocira na (ne)sluèwe vojnog roka nekog od poznatih sportista, kao {to su to legenda na{e ko{arke Vlade Divac ili fudbalski reprezentativac Mateja Ke`man. Poznato je da termin
zaslu`ni sportista nije upisan u Ustav, ali postoje Uredba i
Uputstvo za sluèwe vojnog roka, po kojima se vrhunskim sportistima, umetnicima i nau~nim radnicima vojni rok moè odlagati do 27 godine. Pored toga, stvaraju im se i mogu}nosti
da tokom sluèwa vojnog roka treniraju, ve`baju i u~estvuju na
sportskim i kulturnim manifestacijama.
Odluku o tome ko je istaknut donose nadle`na ministarstva, a po tom osnovu je regulisan status, recimo, fudbaleru Milivoju ]irkovi}u, bokseru Ivanu Riba}u, kajaka{u Goranu Cvitanovi}u, glumcu Andoru Kova~u, nau~nom radniku Borisu Deliba{i}u i jo{ ~etrdesetorici sportista,
dok su 44 sportska kluba i ustanove upu}eni da svoje zahteve dostave Ministarstvu prosvete i sporta. Sluèwe vojnog
roka sa olak{icama omogu}eno je za 47 vojnika 34 sportista, 12 nau~nika i jednom umetniku. Pomenutom Uredbom i
Uputstvom nije predvi|eno da bilo koja kategorija lica bude
oslobo|ena vojne obaveze.
Ne moè se osporiti da sportski slu~ajevi ostavqaju negativan utisak u javnosti kada je re~ o radu Ministar-
16
slu~aju potrebe. Jasno je da se za sve dobrovoqne forme vojnog

angaòvawa moraju na}i motivacioni faktori, poput materijalnih naknada, olak{ica u pla}awu poreza, i sli~no. Su{tina je u
èqi da se jedinice Vojske Srbije i Crne Gore popune qudima koji su zainteresovani da budu pripadnici Vojske. Profesionalizacija Vojske }e sasvim sigurno omogu}iti veliki napredak u poslovima vojne obaveze. Uostalom, smisao profesionalizacije je,
mo`da, najboqe formulisao vojvoda @ivojin Mi{i} svojom izrekom: Jedan koji ho}e, ja~i je dvojice koji moraju.
ODZIV PO OP[TINAMA
Zanimqivo je baciti pogled na analizu odziva regruta na
sluèwe vojnog roka po mestima iz kojih se upu}uju. U decembarskom uputnom roku najboqi odziv od 84,52 posto zabeleèn je na
teritoriji Vojnog okruga Novi Sad, ne{to slabiji u Vojnom okrugu Ni{ (81,28 posto), dok je najslabiji u rejonu Vojnog okruga Beograd (74,55 posto). U Vojnom okrugu Novi Sad najboqi odziv je u
op{tinama Oxaci, Kovin i In|ija, dok
je najslabiji u Se~wu i Novoj Crwi.
Na teritoriji Vojnog okruga Ni{ pohvale idu na ra~un ni{ke op{tine
Pantelej, Ra`wa i Ni{ke Bawe, a kritike se mogu uputiti op{tinama Gaxin
Han, Vrwa~ka Bawa i Vladi~in Han.
U Vojnom okrugu Beograd boqe od ostalih su op{tine Qubovija, Golubac i
Velika Plana, dok se najslabiji odziv
beleì u beogradskim op{tinama Zemun i Novi Beograd.
Za Beograd je ve} godinama svojstven mali odziv vojnika na sluèwe
vojnog roka, {to je posledica specifi~nosti velikog grada, studentske
populacije, ~estih promena adresa,
velikog broja sportista i drugih razloga. U prethodnu analizu nisu ukqu~ene op{tine sa teritorije Crne Gore, gde su u junu i septembru zabeleèni odzivi od 9,39 i 26 posto.
Zoran MILADINOVI]
stva odbrane i Vojske Srbije i Crne Gore i vojnoj obavezi.

Sti~e se utisak da neko namerno stvara i posti~e medijsku buku kako bi naneo {tetu sistemu odbrane. Kako, ina~e,
objasniti da se krivi~na prijava protiv Vlada Divca (podneta zbog toga {to vojnoteritorijalni organi nisu imali
podatak da Divac ima dvojno dràvqanstvo) aktivira nekoliko godina po podno{ewu, ili da {tampa bruji o sluèwu
vojnog roka Mateje Ke`mana, iako vojnoteritorijalni organi nemaju nikakav udeo u tome? Naime, Mateja Ke`man se
potpuno uklapa u sve propisane normative po kojima odluku
o odlagawu sluèwa vojnog roka donosi Diplomatsko-konzularno predstavni{tvo zemqe u kojoj ìvi i radi. Sa èqom da predupredi sli~ne negativne konotacije, Uprava za
obaveze odbrane zatraìla je od Ministarstva prosvete i
sporta da dostavi spisak sa imenima istaknutih sportista
kako bi re{avala wihov status i bez podnetih zahteva samih vojnika.
Postoji i te`wa da se vrhunskim sportistima, umetnicima i nau~nim radnicima omogu}i zakonsko osloba|awe od
sluèwa vojnog roka. Takva odluka nije u nadle`nosti Ministarstva odbrane, ve} je stvar politi~ke voqe i zakonodavnog tela koje o tome raspravqa. Argumenata za i protiv ima
mnogo, ali pomenimo samo da u ve}ini zemaqa koje su zadràle sluèwe vojnog roka, ta mogu}nost ne postoji.
1. mart 2006.
Pontonirci premostili kanal Dunav-Tisa-Dunav
MOST ZA PRIGREVIÂNE
Krajem decembra pro{le godine, pod
teìnom {ezdesettonske dizalice, sru{io se armirano betonski most na kanalu DunavTisaDunav, izgra|en 1962. godine, koji je povezivao Prigrevicu sa
somborskim putem. Od tada za me{tane
tog naseqa u op{tini Apatin po~iwu muke i problemi. Naime, sa druge strane kanala je preko 600 hektara obradive zemqe koju vaqa opsluìvati. Da bi do we
stigli Prigrevi~ani su morali putovati
svojom poqoprivrednom mehanizacijom
zaobilaznim putem duìm 34 kilometra
ili pak autobusom. A kakvo je to obra|ivawe zemqe kada na wivu ide{ autobusom, kaù nam me{tani.
Kako bi privremeno re{ili problem
~elnici apatinske op{tine odlu~ili su da
se neposredno uz poru{eni most, do wegovog obnavqawa, izgradi pontonski most

i za to su se obratili Vojsci.
U skladu sa potpisanim ugovorom,
pontonirci 123. pontonirskog bataqona
iz Novosadskog korpusa, kojim komanduje
major @eqko Vu~kovi}, postavili su preko kanala pontonski most od sedam elemenata, duìne 45 metara i nosivosti 20
tona. To }e omogu}iti kretawe ponajpre
poqoprivredne mehanizacije, ali i autobusa i putni~kih vozila, pa Prigrevi~ani
ne}e ostati odse~eni od svojih poqa i
Sombora.
Op{tina Apatin za kori{}ewe pontonskog mosta, Vojsci SCG pla}a}e mese~nu nadoknadu od 1.200.000 dinara.
B. M. POPADI]
Po~etak postavqawa pontonskog mosta
UKRATKO
HUMANOST
PRIPADNIKA
VOJSKE
Na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki} primio
je 25. februara dvojicu oficira kojima
su wihove kolege pritekle u pomo} sakupiv{i nov~ane priloge za izle~ewe wihovih najmilijih.
Generalu Joki}u, kao predstavniku
svih pripadnika Vojske koji su u~estvovali u humanitarnoj akciji, li~no se zahvalila Gabrijela Kitanovi}, }erka pukovnika Miroslava Kitanovi}a. Ta devojka,
ro|ena 1980. godine, bolovala je od
progresivne kratkovidosti. Posle operacije u Institutu za mikrohirurgiju oka
u Kalugi u Rusiji, Gabrijeli je sa dioptrije sedam vid vra}en na normalu.
Tom prilikom, general Joki} je majoru Stevu Kesi}u uru~io prikupqena nov~ana sredstva namewena za operaciju
wegovog sina Nikole, ro|enog 1993. godine, koji nakon operacije tumora na mozgu ima problema sa pokretawem desne
strane tela. Sredstva prikupqena humanitarnom akcijom pomo}i }e da Nikola
bude le~en u Centru za biohronoterapiju
u Moskvi.
A. A.
HRONIKA
POGINUO VOJNIK
NA STRELI[TU
VUÂRNIK
LOGISTI^KA PODR[KA
U PROTEKLOJ GODINI
STRU^NA RASPRAVA
U CENTRU VEZE
U General{tabu Vojske i Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore analizirano je funkcionisawe sistema logistike i logisti~ke podr{ke jedinica i ustanova sistema odbrane u 2005. godini.
Iako su se zadaci logisti~kih sastava u protekloj godini realizovali u oteànim uslovima hroni~an nedostatak
novca, naru{eno snabdevawe i zdravstveno zbriwavawe, zatim, oteàno odràvawe i zanavqawe tehni~kih kapaciteta, nerazre{en status vi{ka naoruàwa
i vojne opreme, neperspektivnih objekata
Vojske, te brojne organizacione promene
i neusvojena nova zakonska re{ewa
obezbe|ena je neprekidnost sistema logisti~ke podr{ke.
U [kolskom centru veze, informatike, elektronskog izvi|awa i protivelektronskih dejstava u Beogradu, 21. februara odràna je stru~na rasprava na temu
Analiza funkcionisawa sistema veza,
informati~ke podr{ke i za{tite informacija u 2005. godini. Raspravom je rukovodio na~elnik Uprave za vezu i informatiku (G-6) pukovnik Predrag Raji}.
Zakqu~eno je da sistem veza, za{tite informacija i informati~ke podr{ke
zadovoqava osnovne potrebe u prenosu
govora, pisanih informacija i podataka.
Problemi su u neulagawu u modernizaciju opreme, restriktivnom finansirawu
odràvawa i otpu{tawu dela visokostru~nog kadra.
V. P.
A. A.
Vojnik Branko (Predraga) Ko{anin

preminuo je 21. februara u 12,15 ~asova u Medicinskom centru u Surdulici od
posledica strujnog udara, koji ga je zadesio u 9,45 ~asova na poligonu streli{ta
Vu~arnik, gde je wegova jedinica bila
na ga|awu. Do nesre}e je do{lo kada je
vojnik Ko{anin, nose}i radio-ure|aj
RUP-12, {tap-antenom duga~kom 3,11 metara slu~ajno zaka~io nadzemni elektri~ni vod.
Vojniku Ko{aninu je na licu mesta
ukazana prva pomo}, a zatim je hitno prevezen u Medicinski centar u Surdulici.
Uvi|aj je izvr{io istra`ni sudija
Okru`nog suda iz Ni{a Zoran Popovi}.
Vojnik Branko Ko{anin ro|en je 15.
maja 1984. u Kraqevu. Od 1. septembra
2005. nalazio se na odsluèwu vojnog
roka u 52. me{ovito-artiqerijskoj brigadi u Surdulici.
17
ODBRANA
GENERAL-MAJOR PROF. DR MIODRAG JEVTI], NAÊLNIK VMA
DA BELI MANTIL
OSTANE BEO
VMA je opstajala
i mora da opstane
jer je nacionalno
blago, a niko ne voli
da se odrekne blaga.
Svi poku{aji da se
minimizira wena uloga
i da se stavi u drugi plan,
definitivno su propali,
jer na{i najnoviji
rezultati kazuju da je
to ku}a zlata vredna,
da je ne{to {to bi svako
na svetu poèleo da ima.
18
ije sve u medicini crno. Beli mantil mora ostati beo, ~ist.
Mi nastojimo da on u ovoj ku}i ostane takav. @elimo da
o~uvamo eti~nost, humanost, brigu, da sa~uvamo profesiju.
Mislim da smo dobrim delom u tome uspeli. Potreba za
oprezno{}u i daqom nadgradwom uvek postoji govori nam
general-major prof. dr Miodrag Jevti}, na~elnik Vojnomedicinske akademije, tokom razgovora kojim smo povodom
godi{wice poku{ali da predstavimo ovu ku}u prepoznatqivu
na stru~noj mapi sveta. Ku}u koja je dobra referenca za veliki
broj svetskih stru~waka, ~ak i najeminentnijih, koja je rasadnik
izuzetnog kadra i koja je, pre svega, mesto u kome se qudi kvalitetno le~e.
Malo je ustanova u Vojsci i dràvi koje postoje vi{e od
160 godina. Kakvi su preduslovi i uslovi obezbedili Vojnomedicinskoj akademiji da tako dugo traje?
Tu nema tajni. U pitawu je izvanredna dugogodi{wa organizacija, sistem koji decenijama traje, koji je unapre|ivan i
preno{en sa generaciju na generaciju. VMA je nacionalno blago, mi je tako shvatamo i ~uvamo.
Ovih nam dana ~esto kaù: Lako je vama, vi ste vojska. Ma,
nije nama lako. Vojna organizacija samo potpomaè da radna
1. mart 2006.
disciplina i organizacija rada do|u do izraàja. Re~ je o pre- profesori iz 23 zemqe sveta. Tome ni{ta ne treba dodati. VMA
ciznosti, organizovanosti, zahtevu da to {to imamo i ~ime ras- je div koji definitivno oja~ava, u woj se ponovo promovi{u vepolaèmo moramo da ~uvamo. Zahvaquju}i svemu tome VMA je lika dostignu}a.
uspela da funkcioni{e i u najteìm vremenima i da sa~uva
Kako danas funkcioni{e VMA? Da li se u organizacionom
ugled koji je zaista neokaqan u narodu. A to je najva`nije. Danas
smislu ne{to mewalo?
s punim pravom moèmo da kaèmo: Da, to smo mi, ali ne traje VMA prati sve {to se de{ava u savremenoj medicini.
mo od ju~e. Mi trajemo dugo. Mi koji smo ovde danas imamo obaOna
je sistem koji pod jednim krovom sadrì sve {to medicinvezu vi{e da Akademiju sa~uvamo, unapre|ujemo i uklopimo u
ska
profesija
i nauka treba da imaju sistem le~ewa, obrazozdravstveni sistem zemqe, gde definitivno ima svoje mesto, a
vawa
kadra,
nau~noistraìva~ki
rad i, naravno, logistiku. Sve
sve radi pomo}i bolesnom ~oveku.
to
moè
da
bude
mobilisano
za
najkra}e
vreme, radi brzog, poUslovi za takav put bili su i dobri i lo{i. Dobri u vreme
uzdanog,
stru~nog
i
kvalitetnog
izvr{avawa
bilo kog zadatka.
kada se relativno lako i dobro ìvelo, ali smo u proteklu deA
{ta
je
novo?
Novo
je
da
imamo
mawe
zaposlenih
nego {to
ceniju i po i mi bili suo~eni, kao i ~itav na{ narod, sa veoma
smo
imali
ranije,
ali
smo
nastojali
da
sa~uvamo
vitalne
kapate{kim problemima u finansirawu i oteànim mogu}nostima
citete
VMA,
da
ih
ne
naru{imo
do
mere
koja
bi
ugrozila
weno
opremawa. I pored toga, ~esto nam kaù: Imate lepu zgradu. A
funkcionisawe.
Naprotiv,
nastojali
smo
da
sa~uvamo
najboqi
ja mislim: Moè biti i lep{a. Kaù: Imate dobru opremu. Da.
Na{a oprema je dobra jer je ~uvamo. Ona nije najnovije genera- kadar i resurse koji mogu obezbediti da funkcioni{emo kvalicije, ali su{tinski kvalitet VMA je da sve {to postoji u woj, i tetno, na nov na~in. Ove godine uradili smo i ne{to {to se radi jednom u 20 godina unutra{wu reorganizaciju VMA. Osmiradi.
Najve}e blago koje VMA ima jesu weni stru~waci, kadar u slili smo je zahvaquju}i na{im iskustvima, saznawima i praksi
koji se ulagalo i u koji se ulaè. To nas je odràlo i omogu}ilo koju smo videli u svetu. Uveli smo nove sadràje koji su nas denam da budemo prepoznatqivi u mnogo ~emu i da VMA traje kao finitivno izbacili u orbitu kao ustanovu koja je prepoznatqilider u mnogim oblastima medicinske nauke. I ne samo to, VMA va na stru~noj mapi sveta. Dakle, ono {to se radi u Londonu,
je desetinama godina unazad, prakti~no ~itavo stole}e, bila Parizu, Cirihu, Wujorku ili bilo gde u svetu, radi se i na VMA.
Tu je i savremeni Dijagnosti~ko-poliklini~ki centar, koji je u
rasadnik najkvalitetnijeg medicinskog kadra u zemqi.
jednom danu moè da zbrine oko 5.000 qudi. Taj centar ima zaNa VMA su u proteklom periodu dolazili poznati svetski datak da bude udarna pesnica VMA, da prihvati sve koji u wu
medicinski stru~waci. [ta ih dovodi ugled ustanove, do|u, napravi trijaù, uradi dijagnostiku, identifikuje proprijateqstvo, interes, ili ne{to ~etvrto?
blem i da, ako treba, donese odluka o prijemu bolesnika na da Mo`da je najboqe re}i sve pomalo. VMA je sigurno do- qe hospitalno le~ewe. Takvih je samo {est do sedam odsto. Sve
bra referenca za veliki broj svetostale uspevamo da zbrinemo po
skih stru~waka, ~ak i najeminentnijih.
tipu dnevne bolnice i modelu dnevMo`da zvu~i neskromno, ali je tako.
ne hirurgije, koja je trend u svetu,
Prvih osam profesora Medicinskog fakulteta
Samo u nekoliko posledwih meseci
a mi smo je me|u prvima primenili
u Beogradu bili su vojni lekari. Nismo mi qudi
ovde je boravila ~itava plejada emikod nas. Na taj na~in znatno se
koji se vra}aju u istoriju i ne}emo se vra}ati,
nentnih svetskih stru~waka iz Amerismawuju tro{kovi, rastere}uju kaali evo sada smo prinu|eni da se borimo za
ke, [vajcarske, Nema~ke, Rusije,
dar i bolni~ki kapaciteti koje mopriznavawe diploma, doktorata, za ukqu~ivawe
Izraela, Italije iz oblasti hirurèmo angaòvati na drugim poslou nastavni proces. Problem je, mo`da, i admigije, ortopedije, endoskopske hirurgivima. Tako po{tujemo i zahtev monistrativne prirode, jer je zakonima definisaje, ginekologije, oftalmologije, patoderne medicina brzo, efikasno
no da je VMA savezna institucija ni u Srbiji
fiziologije, gastroenterologije, reui jeftinije le~ewe.
ni u Crnoj Gori. Neko bi rekao, ~ardak ni na nematologije... Oni su prepoznali u naFormirali smo i Odeqewe
bu ni na zemqi. Ali nije ~ardak, ve} institucija
ma pouzdane partnere, qude sa kojiza kontrolu i prevenciju bolni~koja zasluùje i te kako da bude u tom sistemu.
ma mogu da sara|uju i koji bez surevkih infekcija, a novo je i OdeqeKo moè dopustiti da ovo bogatstvo ideja, nauwivosti i sujete mogu da prihvate nowe za zdravstvenu negu bolesnika.
ke, edukacione sposobnosti ne bude kori{}eno.
ve metode, a na{i stru~waci su ospoVMA, me|u prvima u zemqi, nema
sobqeni da te metode i standarde
vi{e glavnu sestru, nego na~elnievroatlantske medicine, kojima teìka odeqewa za zdravstvenu negu.
mo, ubrzano usvoje, i da ih primene u praksi. Pomenu}u i to da Novina je i Centar za traumu, nastao na na{im proverenim issu posledwih nekoliko meseci ovde boravili stru~waci koji su kustvima. Taj centar ima jasno definisane kapacitete Centar
radili, na primer, na projektu ugradwe ve{ta~kog kolena. Tada za hitnu pomo}, {ok-sobu, helidrom udaqen samo 500 metara i
je ura|ena totalna kondilarna endoproteza kolena. Bitno je pripravnu jasno definisanu ekipu, koja svakodnevno moè biti
re}i da je pokazna operacija koju je ovde uradio dr Zoran Po- u pokretu bukvalno za 10 minuta.
povi} ocewena kao najboqa u isto~noj Evropi u dosada{woj
Osnovali smo i Centar za klini~ko ispitivawe lekova,
praksi kompanije koja ve{ta~ka kolena proizvodi. Nema ve}eg unapredili neke kapacitete u organizaciono-stru~nom smislu,
priznawe za jednog doktora, za jednu ustanovu, pa i za jednu ze- formirali Kliniku za vaskularnu medicinu, jer smo procenili
mqu od takve ocene.
da postoji ogroman broj bolesnika koji ima oboqewa iz domena
Kod nas je u proteklom periodu odràno i mnogo stru~nih vaskularne patologije. Sem we, postoji i Klinika za abdomiskupova. Kongresu klini~ke neurofiziologije Srbije i Crne Go- nalnu i endokrinu hirurgiju. Poseban entitet u na{oj ku}i jeste
re prisustvovalo je oko 200 lekara specijalista iz na{e ze- i Klinika za grudnu hirurgiju, a objedinili smo i donedavno razmqe i sveta, a predavawa i izlagawa imali su i poznati stru~- dvojene kapacitete u oblasti maksilofacijalne hirurgije, imwaci iz sveta, {to je ranije bilo gotovo nezamislivo. To samo plantologije i oralne hirurgije.
govori o wihovoj èqi da ovde predstave svoje rezultate rada.
Kroz poliklini~ku slu`bu VMA godi{we pro|e oko pola
Treba spomenuti i to da je ovde odràn veoma uspeli evropski
miliona qudi, uradi se oko tri miliona razli~itih dijagvork-{op iz gastroenterologije, a odjek u svetu nauke imao je
nosti~ko-terapeutskih procedura. Te brojke ukazuju na veprvi kongres fiziolo{kih nauka SCG, na kome su u~estvovali
liki pritisak koji postoji na Dijagnosti~ko-poliklini~ki
19
INTERVJU
centar. Kako uspevate da svima pruìte medicinske usluge

i da budete efikasni?
Sve se to postigne, jer je razra|en sistem, i svi kapaciteti VMA stru~ni, poslovni i tehnolo{ki koriste se racionalno. Oko 120.000 od tih pola miliona qudi su civilni osiguranici, gra|ani, koji su nam poklonili poverewe, ve}inom
pla}aju}i na{e usluge. To je tako|e jasan znak opravdanog poverewa.
Uspe{an rad verovatno prati i dobar sistem zakazivawa?
Sistem zakazivawa kod nas uspe{no funkcioni{e, na radost na{ih prioritetnih pacijenata vojnih osiguranika, koji su
za nas svetiwa. Nastojimo da oni budu u svakom momentu dobro
prihva}eni i na vreme pregledani, i tu smo mnogo uradili. Nekad se ~ekalo na preglede pet-{est meseci, sada prve preglede
zavr{avamo istog dana, a kontrolu zakazujemo po stru~noj proceni. Sem toga, procenili smo da moèmo mnogo boqe i efikasnije da radimo ako dodatno angaùjemo kapacitete i kadar i
svoje usluge pruìmo gra|anima zemqe u jasno definisanom prostoru i vremenu. I mi ve} duè vreme radimo tri dana u nedeqi
ponedeqkom, utorkom i sredom, od 15.30 do 19.30 za sve gra|ane koji imaju potrebu da se pregledaju i le~e na VMA.
Koliki je interes i potreba za poslepodnevnim radom pokazuje i ~iwenica da }emo uskoro po~eti da radimo svaki dan.
VMA i na taj na~in moè da pomogne zdravstvu Srbije i dràvne zajednice. Nastojimo da i cena za
Razumemo problematiku u
te preglede bude prihvatqiva i raI te kako po{tujem pro{lost, uvaàvam i cenim
Fondu i znamo da para nema dovoqzumna, na ivici rentabilitita, a da
svoje prethodnike, u~iteqe, saradnike i sve {to
no, ali znamo i da ne moè svako da
ne bude neprijatan udar po xepu grasu uradili za ovu ku}u, a pre svega {to su je saplati svoje le~ewe, a ima potrebu
|ana. Ako kaèm da je pro{le godine
~uvali i unapredili, stvorili wen ugled i podada se le~i. U tom smislu nastojali
ura|eno vi{e od 32.000 ve}ih i marili nam {ansu da ga unapre|ujemo daqe.
smo da postignemo dogovor sa fonwih operacija, da je na bolni~ko ledovima za zdravstveno osigurawe i
~ewe primqeno oko 30.000 boleRepublike Srbije i Crne Gore. U
snika, da je prikupqeno oko 9.000
litara krvi, onda to ukazuje na ozbiqnost rada u ovoj ku}i. Ali pro{lom periodu ostvarili smo zna~ajan pomak. Potpisali
govori i o tome da se ovde, pored nauke i edukacije, bavimo i smo, prvi put posle duè vremena, ugovore koji obavezuju da ta
saradwa bude boqa. Potpisali smo sa Fondom Republike Sronim zbog ~ega primarno postojimo le~ewem qudi.
bije i obavezali se da se za odre|ena oboqewa lak{e dobije
Prokomentari{ite podatak da su civilni osiguranici u
uput, jer smo èleli i èlimo da pomognemo tamo gde zdravstvo
hospitalnom le~ewu u~estvovali u procentu od 41 odsto?
Srbije ima velike pote{ko}e, gde se mesecima, pa i godinama
Ne bih to komentarisao. To treba neko drugi da proko- ~eka na odre|ene usluge. VMA se ponudila da pomogne, jer ima
mentari{e, a ja sam samo ponosan. Samo ovog jutra, dok razgo- kadar i kapacitete, a spremna je da radi i u vanradno vreme,
varamo, popuweno je 88 odsto kapaciteta VMA, {to je prakti~- subotom i nedeqom, naravno, po dogovoru, onako kako to zdravno maksimum, ako se zna da mi kao ustanova od dràvnog zna~a- stvo Srbije moè da participira.
ja moramo da ~uvamo odre|ene kapacitete za eventualne vanU ~etiri oblasti rada ve} smo potpisali konkretan ugovor
redne situacije. Od toga je 41 odsto gra|ana, civilnih osigura- koji funkcioni{e. Kod nas se rade operacije katarakte, ugradnika, i to je postotak koji se odràva.
we ve{ta~kog kuka, kolena, invazivna kardiologija i dilatacije, interventne neuroradiolo{ke procedure, transplantacija
Oni pla}aju po cenovniku koji nije klizni?
Pla}aju po jasno definisanom cenovniku. Mi smo jedina organa. Sve su to oblasti u kojima smo prevazi{li ranija nemedicinska ustanova koja je jasno definisala cenovnik svojih slagawa i sa nadle`nim fondovima smo se dogovorili da takvi
usluga i stavila ga na raspolagawe Ministarstvu zdravqa. bolesnici dolaze po prioritetu i da dobijaju uputnice bez neOnog momenta kada se zavr{i le~ewe, pacijent dobije ra~un, kih velikih peripetija. Naravno, moè boqe i bi}e boqe
gde se ta~no vidi {ta je ura|eno i sve je lako proveriti. Mi od
Zna~i, problema ima?
toga ne beìmo i èlimo da i drugi na taj na~in posluju, jer je Te{ko je neke navike preko no}i iskoreniti. Zavisi kako
dino tako moèmo u}i u zdravstvenu trì{nu utakmicu, u kojoj je ko informisan i kako ko shvata taj dogovor, ali u svakom slu}e kvalitet do}i do izraàja.
~aju krenulo je i ide daqe. Su{tina i jeste da ne{to krene da se
Sa Fondom civilnog zdravstvenog osigurawa Republike de{ava, onda se samo unapre|uje.
Srbije postignut je dogovor da se za odre|ene bolesti paJedno od bitnih opredeqewa va{e ustanove jeste komercicijenti upu}uju na VMA. Kakva su va{a dosada{wa iskujalni program. Kolika vam sredstava donosi i u {ta ih ulastva u odobravawu tih le~ewa?
ète?
20
1. mart 2006.
VMA je dràvna institucija, dakle buxetska, ali imaju}i

u vidu vreme u kome ìvimo, i viziju daqeg opstanka, Uprava
VMA je svesna da ne moè da ra~una samo na buxetska sredstva,
jer se tako obezbe|uje samo oko 40 odsto u ukupnom finansirawu. Preostalih 60 odsto za opstanak Akademije obezbe|ujemo,
uslovno re~eno, samofinansirawem, i mi svakodnevno nastojimo da taj dohodak pove}amo. @elimo da {to vi{e smawimo buxetsko u~e{}e i da {to vi{e, uslovno re~eno, para zaradimo.
Nastojimo da oja~amo na{ marketing i {to vi{e pro{irimo
saradwu, tako da, pored popodnevnog anga`mana i potpuno otvorenih vrata za sve koji èle da koriste na{e usluge, sve vi{e
sklapamo ugovore o sistematskim pregledima za velike firme
koje èle brzo, efikasno i pouzdano da zavr{e taj posao, jer
smo spremni i radimo i subotom i nedeqom.
Drugi segment je bavqewe nau~noistraìva~kim radom, na
primer, klini~ki projekat ispitivawa lekova i aktivno parcipirawe u mnogim oblastima gde mi kao stru~waci moèmo da
pomognemo i gde imamo interes. A predmet na{eg interesa bi}e
i tzv. dopunsko osigurawe.
Uspevate li da naplatite sredstva koja na taj na~in zaradite?
Pro{le godine smo uspeli, {to je interesantno, zahvaquju}i veoma ozbiqnom pristupu i dogovoru, da naplatimo vi{e
od 94 odsto potraìvawa, ostvarenih prihoda. I to je znak koliko se veruje ovoj ku}i. Na{e pozicije su jasne: nudimo kvalitet i rok, ali nam je bitno da obezbedimo sredstva za teku}e
poslovawe, te da u narednom periodu znatnija sredstva uloìmo u tehnolo{ku obnovu, kako bismo pratili ono {to savremena medicina zahteva.
Rekli ste jednom prilikom da }ete va{e mla|e kolege upu}ivati u svet na usavr{avawe, a starije na kongrese. Da
li se toga pridràvate i odlaze li lekari u svet?
Drìm re~ i nisam to rekao bez razloga, niti sam se {alio. Naravno, rekao sam to nakon konsultacija sa izuzetno dobrim saradnicima, sa kojima delim svoje nedoumice i od kojih
traìm odre|ene sugestije, svestan da, neposredno i direktno,

odgovaram za funkcionisawe VMA. Mi smo strate{ki razmi{qaju}i o onome {ta }e biti sutra, procenili da je najva`nije
ulagawe u qude, u struku. Savremena oprema s vremenom dotraje, pa se zameni i kupi nova, ali stru~wake spremne da rade sa
tom novom opremom, ne moèmo kupiti, nego ih moramo stvarati. Sa tim konceptom ulagawa u qude krenuli smo odmah. Uloìli smo u na{e stru~wake koji mogu da prepoznaju trendove u svetu, poslali ih da se tamo obu~e i da saznawa prenesu, kako bi
ih implementirali u rad. Kada do|u ovde oni mogu da nam preporu~e {ta je to {to na{oj medicini treba. Tek onda }emo krenuti u nabavku. Mi nemamo para da ulaèmo u ne{to {to }e
stajati u magacinu.
Na studijska putovawa {irom sveta od Japana, Nema~ke,
do SAD, poslali smo 12 stru~waka. Oni su tamo bili dva-tri
meseca, i vratili su se prepuni utisaka. Do{li su oboga}eni
novim saznawima i ve} su se ukqu~ili u proces unapre|ewa na{eg rada ovde.
Uradili smo jo{ ne{to vrlo zna~ajno raspisali smo interni konkurs i ponudili da po{aqemo u svet 50 stru~waka.
Obezbedili smo sredstva za to, ne{to iz na{ih izvora, a ne{to preko dugogodi{wih partnera. Konkurs je zakqu~en, prijavilo se mnogo vi{e od 50 qudi, ali }e oti}i oni koji su ponudili dobre programe.
A onda vam zastane kost u grlu, jer Medicinski fakultet u
Beogradu ne prihvata VMA kao svoju nastavnu bazu i traì
da va{i profesori nostrifikuju diplome kako bi tamo
predavali. Objasnite nam razloge za to?
Pa, nije kost u grlu. Mi imamo izvanredne privatne odnose sa na{im kolegama sa Univerziteta, ali postoji ne{to
{to se u proteklom periodu stvaralo, neko nepotrebno rivalstvo. Mi smo svesni toga, ali je na{ stav da treba da sara|ujemo. [to je bilo, bilo je. Mi niti imamo vremena niti èlimo
da se bavimo time danas. To }e vrlo brzo morati da se re{ava
i mi o~ekujemo aktivnu podr{ku i Ministarstva odbrane, i Ministarstva zdravqa, i Ministarstva za nauku i tehnologiju, ali
i dekanata fakulteta. Verujemo da je najva`nije ne{to {to se
zove interes profesije, interes nacije, a mi nudimo ruku i pri
tom ne traìmo ni{ta.
Na{a javnost treba da zna da je VMA zlatni medicinski
rudnik. Ovde radi vi{e od 130 profesora, 168 doktora nauka,
a godi{we se po raznim osnovima usavr{ava, evo podatak za
2005. godinu, 1.040 qudi, pri tom je vi{e od polovina civila.
Jednom prilikom ste rekli da ne mislite kako su ciqevi
koje postavqate sebi sudbina, ve} ih vidite kao smer kojim
idete daqe. Bili sudbina ili ne, sudbonosne su odluke koje
u ovim prelomnim trenucima za Vojsku i va{u ustanovu, donosite. U kom smeru idete daqe?
Okrenuli smo se definitivno profesiji, onome {to medicina kao struka treba da radi le~ewu, nauci, uvo|ewu novih metoda, saradwi, komunikaciji. Kada smo moji bliski saradnici i ja preuzeli rukovo|ewe ovom ustanovom u te{kom momentu, definisali smo te strate{ke ciqeve koji, na sre}u, pokazuju opipqive rezultate. Ne zahvataju}i ni{ta izvan institucije, ne ra~unaju}i na neka enormna sredstva, angaùju}i sopstveni potencijal nastojali smo da u~inimo ne{to {to }e biti
prepoznatqivo na na{em prostoru. Veoma sam zadovoqan {to
su stru~ni rezultati doprineli da se o VMA ponovo pri~a u vrlo pozitivnom smislu na na{em {irem prostoru, ~ak i regionalnom i {to u wu èle da do|u mladi lekari.
A glavni ciq nam je da na{i zaposleni, rade}i savesno i
odgovorno ovaj izuzetno teàk posao, imaju bar elementarne
uslove za rad i budu zadovoqni i u materijalnom smislu.
Mira [VEDI]
Snimio Radovan POPOVI]
21
JEDINICE
20. MOTORIZOVANA BRIGADA IZ VAQEVA
MI[I]EVI
NASLEDNICI
Pripadnici brigade godinama su obu~avali vojnike roda pe{adije,
jer se u vaqevskoj kasarni do septembra 2003. godine nalazio Centar
za obuku vojnika u rodu koji se smatra "kraqicom ratovawa". Danas
vojnike posrednom popunom dobijaju iz sli~nih centara u Poàrevcu i
Zaje~aru, a sami obu~avaju regrute za deo svog sastava u rodu oklopnih
i mehanizovanih jedinica i artiqeriji.
22
1. mart 2006.
e~ obuka po~iwe slovom

o, koje se u gr~kom alfabetu izgovara omega i
simboli{e zavr{etak ne~ega. Me|utim, ako bismo
simbolima hteli da ocenimo va`nost obuke u jedinici kakva je 20. motorizovana brigada
iz Vaqeva, morali bismo da se
sloìmo da je obuka zapravo
kqu~na re~.
Ona nije samo na zavr{etku ve}
i na po~etku svega {to se u kasarni de{ava. Obu~enost pe{adinaca, ali i vojnika ostalih rodova i specijalnosti u toj brigadi, nije samo proizvod izvedenih
sadràja iz nastavnih planova i
programa nego i posledica ~vrstih principa koji stoje u osnovi
funkcionisawa brigade.
INTENZIVNA O BUKA
- Iako se kvantitet obu~avawa u jedinici donekle smawio, intenzitet je ostao visok.
U me|uvremenu, sloèna bezbednosna situacija u regionu,
organizacijsko-mobilizacijske
promene kao deo ukupnog procesa reformi i te{ki materijalni uslovi u kojima pripadnici
Vojske ìve i rade, nametnuli su
nam niz obaveza kojih u nekom
stabilnijem okruèwu ne bi ni
bilo. Na{e stare{ine u~estvuju
u re{avawu svih tih problema
maltene po ~itav dan - isti~e
komandant brigade pukovnik
Stojan Batini}.
êtvrtak je dan za smenu straè
Prvi dan primopredaje du`nosti komandanta brigade: pukovnici Stojan Batini} i Milan Nedeqkovi}
NESEBI^NA POMO]
Humanitarne aktivnosti pripadnika brigade prate
svaki nemili doga|aj. Tako je bilo i prilikom nedavne èlezni~ke nesre}e u Crnoj Gori.
Posledwa u nizu akcija bila je nov~ana pomo} civilnom licu voza~u Radoslavu [ofrancu, ~ije su k}erke bliznakiwe Jelena i Marija obolele od cerebralne paralize. Eminentni doktori iz Rusije ovih dana, zahvaquju}i
prikupqenom novcu, izve{}e operaciju koja bi mogla znatno da popravi wihovo zdravstveno stawe.
Kako nagla{ava pukovnik

Batini}, realno sagledavaju}i
i procewuju}i rizike u postoje}im uslovima, Komanda brigade
preduzela je niz koraka da se
spre~i nastanak vanrednih doga|aja i ostalih negativnih pojava koje su, naàlost, opteretile rad Vojske u skorije vreme
i uticale na smawewe poverewa naroda u sopstvene oruàne
snage.
- Samo po{tovawem pravila izbegavaju se propusti i omogu}ava stabilnost funkcija koje
Vojska izvr{ava. Vojnik mora da
ima puno poverewe u svog podoficira, ovaj u svog komandira,
a komandiri u komandanta. To je
jednostavna vojni~ka logika koju
mi primewujemo u svakodnevnom
radu - kaè pukovnik Batini}.
Takav sistem nastavi}e da primewuje i naslednik na mestu komandanta jedinice, sada{wi
na~elnik {taba pukovnik Milan
Nedeqkovi}.
Jedan od teì{nih zadataka
jedinice bila je racionalizacija obezbe|ewa objekata u zoni odgovornosti brigade. Problemi kao {to je isplata naknada podoficirima koji su angaòvani kao komandiri straè i
daqe nisu re{eni.
Kontrole jedinice koje su
preduzimale pretpostavqene
23
JEDINICE
komande pokazale su visok nivo osposobqenosti wenih pripadnika. Najvi{u ocenu borbene gotovosti me}u jedinicama iz sastava brigade zavredeo je oklopni bataqon kojim komanduje major Milutin Tadi}.
RAZNOVRSNI Z ADACI
Dva zadatka koja su Vaqevci izvr{avali tokom protekle
godine imala su posebnu teìnu. Prvi je u~estvovawe u obezbe|ivawu administrativne linije prema Kosovu i Metohiji, a obavqali su ga pripadnici brigade koji su pro{li najvi{i stepen
obuke i samim tim su najosposobqeniji deo jedinice.
Ne{to druga~ija, ali podjednako zna~ajna aktivnost bilo je
izvo|ewe obuke profesionalnih pripadnika brigade za u~e{}e
u mirovnim operacijama. Stare{ine iz Vaqeva su tu obuku zavr{ile sa najvi{im ocenama. Strane jezike, pre svega engleski, poznaje veliki broj stare{ina, a neki od wih su znawe sticali na kursevima u inostranstvu.
Brigada je krajem pro{le godine bila doma}in analize
obuke i osposobqenosti izvi|a~ko-diverzantskih jedinica Operativnih snaga. Analizom je rukovodio na~elnik Odeqewa za
obave{tajno-izvi|a~ke poslove i elektronska dejstva u Komandi operativnih snaga pukovnik Luka Koji}. U diskusiji tokom
analize u~estvovali su predstavnik Uprave za obave{tajno-izvi|a~ke poslove, specijalna i elektronska dejstva General{ta-
LOGISTIKA
Logistici problema ne nedostaje. Primera radi, za
potrebe brigade u prvom tromese~ju ove godine obezbe|eno je samo pet posto realnih potreba u potro{nom materijalu za odràvawe li~ne i kolektivne higijene. O rezervnim delovima neophodnim za tehni~ko odràvawe izli{no je vi{e i govoriti. Na neke se ~eka godinama, a
borbena gotovost jedinice trpi.
Pripadnicima brigade nisu ispla}ene ostvarene
dnevnice jo{ od 1. septembra 2005. godine. A zadaci su
zaista mnogobrojni, jer tako zahtevaju svakodnevne potrebe 13 organizacijskih jedinica oslowenih na logisti~ku
podr{ku brigade.
Vaqevski logisti~ari naro~ito su kivni na reformski cunami, koji im je odneo 11 vrsnih majstora - mehani~ara, ~ijim je otpu{tawem iz jedinice nepovratno umawen kapacitet tehni~ke radionice za 1.650 radnih ~asova mese~no. Posledice ukidawa tih radnih mesta i te kako
su se negativno odrazile na kvalitet i kvantitet tehni~kog
odràvawa sredstava.
U[TEDE
Jedna od najve}ih u{teda od ~etiri miliona dinara
ostvarena je na izvo|ewu zemqanih radova i transporta
sredstava sopstvenim snagama, a za potrebe polagawa koaksijalnog kabla do nove lokacije Centra veze, koji za potrebe vaqevskog garnizona gradi Vojnogra|evinski centar
Beograd, u saradwi sa preduze}em Telekom - Srbija. Kolika je u{teda najboqe govori podatak da predra~un cene
radova na izgradwi tog modernog Centra veze iznosi petnaest miliona dinara.
24
ba VSCG pukovnik Milan Jovovi}, na~elnici referata za obave{tajno-izvi|a~ke poslove iz pot~iwenih sastava i komandanti i komandiri izvi|a~ko-diverzantskih jedinica. Pokazna ve`ba, realizovana u okviru analize pod nazivom Rad izvi|a~ke
grupe u rejonu baze i postupak u slu~aju otkrivawa, pokazala je
da su weni izvo|a~i, pripadnici izvi|a~ke ~ete 20. motorizovane brigade, izuzetno dobro obu~eni za veoma specifi~ne zadatke koje obavqaju.
Vojna policija tako|e je imala dobre rezultate. U dva navrata spre~eno je uno{ewe opojnih sredstava u krug kasarne, a
broj samoudaqavawa vojnika iz jedinice mawi je za 36 posto u
odnosu na pro{lu godinu. Najve}i problem vojnoj policiji stvara kriminogena pro{lost vojnika u civilstvu. Statistika govori da 30 do 40 posto regruta ima problemati~nu pro{lost (od
kori{}ewa opijata, preko te{kih tu~a i naru{avawa javnog reda i mira, do krivi~nih dela zbog kojih se ide u zatvor).
VOJSKA N A K OLUBARI
Zona odgovornosti 20. motorizovane brigade poklapa se
sa granicama Kolubarskog okruga. Vojnici u Vaqevu i wegovoj
okolini nisu mogli a da ne u~ine sve kako bi dostojno nastavili tradiciju ratnika sa Suvobora i Kolubare. Planinski vi1. mart 2006.
SUDBINA KLUBA VOJSKE

Odlukom Ministarstva odbrane SCG, Klub Vojske u
Vaqevu, odnosno wegova nepokretna imovina, koju ~ini
plac povr{ine 39,5 ari i gra|evinski objekat u strogom
centru Vaqeva, sa procewenom vredno{}u od 39 miliona
dinara, ustupqen je Skup{tini op{tine Vaqevo za odre|en broj stanova koje }e ona izgraditi za potrebe pripadnika garnizona.
Kupovinu placa i izgradwu Oficirskog doma, u vremenu od 1927. do 1930. finansirali su svojim li~nim
sredstvima, tada{wi aktivni, penzionisani i rezervni
oficiri - pripadnici Komande Drinske divizije prvog poziva i vaqevskog Petog pe{adijskog puka Kraqa Milana
(~ije borbene tradicije sada nastavqa Vaqevska motorizovana brigada).
Zgrada Kluba Vojske stavqena je van funkcije 2000.
godine zbog dotrajalosti i o{te}ewa koje je pretrpela u
zemqotresu 1998. godine. Kasnije je zapo~eta obnova, ali
je ubrzo prekinuta zbog nedostatka novca.
Ina~e, obe}ani stanovi jo{ uvek nisu dobijeni od op{tine Vaqevo.
U stalnom kontaktu s vojskom od
po~etka mandata: predsednik
op{tine Vaqevo dr Jovan Tomi}
GARNIZONSKA AMBULANTA
Garnizonska ambulanta u Vaqevu nosilac je sanitetske podr{ke brigade i ostalih organizacijskih celina u
garnizonu Vaqevo. Po re~ima wenog ~elnog ~oveka potpukovnika dr Du{ana Jankovi}a, ambulanta je optere}ena
mnogim problemima, kao {to su odsutnost dva lekara op{te medicine zbog boravka na specijalizaciji, odnosno
porodiqskog bolovawa, nepopuweno jedno mesto lekara
stomatologa, te otpu{tawe ~etiri civilna lica zbog ukidawa radnih mesta. Dva lekara i ostalo medicinsko osobqe pruàju medicinske usluge za oko 3.500 vojnih osiguranika u garnizonu Vaqevo. A statistika govori da se u toj
ambulanti godi{we pregleda i koristi zdravstvene usluge
oko 18.000 lica.
Garnizonska ambulanta je vi{e puta u toku godine
sprovela akcije prikupqawa krvi od dobrovoqnih davalaca, u kojima je wih 488 dalo dragocenu te~nost. Me|u
vi{estrukim davaocima su kapetan prve klase Predrag
Marinkovi}, major Marko Krndija, zastavnik prve klase
Zoran Jovi~i} i potpukovnik Goran [amec.
Otvara se perspektiva saradwe:

na~elnik Kolubarskog okruga
Goran Lu~i}
sovi iznad tog grada po~etkom Prvog svetskog rata zaustavili

su ka`weni~ki pohod austrougarske soldateske, a kroz dolinu
Kolubare u to slavno doba gazili su opanci srpskih naoruànih seqaka pod komandom visprenih oficira na ~elu sa vojvodom Mi{i}em. Srbija je, bar nakratko, oslobo|ena zavojeva~ke ~izme. Pamte to prastari vrhovi Medvednika, Jablanika,
Povlena, Maqena i Suvobora, a pamti to i narod kolubarskog
kraja i zbog toga gaji posebnu naklonost i po{tovawe prema
vojsci.
Prirodno je zato da u Vaqevu vojska odli~no sara|uje sa
lokalnim vlastima. Predsednik op{tine dr Jovan Tomi} od po~etka svog mandata, zajedno sa nadle`nima u Ministarstvu odbrane, radi na re{avawu nekih otvorenih pitawa, kao {to je
ustupawe zgrade Kluba VSCG u Vaqevu u zamenu za odre|en broj
stanova. Na~elnik Kolubarskog okruga Goran Lu~i} isti~e da se
budu}im pro{irivawem nadle`nosti lokalnih samouprava tek
otvaraju perspektive za zajedni~ko delovawe Vojske i civilnih
organa u svim vanrednim situacijama. Pri tom }e wihove nadle`nosti biti jasno razgrani~ene, a intelektualni i materijalni kapaciteti Vojske iskori{}eni na pravi na~in.
Aleksandar ANTI]
Dobrivoje STANOJEVI]
Snimio Zvonko PERGE
25
DOGA\AJI
Poseta delegacije
Zamenik ministra odbrane

Vuka{in Mara{ u Egiptu
KONKRETNI SADR@AJI
VOJNOTEHNI^KE SARADWE
Zamenik ministra odbrane Srbije i Crne Gore Vuka{in
Mara{, koji je sa saradnicima sredinom februara boravio u
zvani~noj poseti Arapskoj Republici Egipat, razgovarao je sa
komandantom oruànih snaga i ministrom odbrane i vojne proizvodwe te zemqe mar{alom Mohamedom Huseinom Tantavijem.
Sagovornici su razmenili mi{qewa o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji u svetu i regionu jugoisto~ne Evrope. Mara{ je
potencirao napore SCG da, politi~kim i diplomatskim sredstvima, u saradwi sa me|unarodnom zajednicom, susednim dràvama i u skladu sa Rezolucijom 1244, odgovori na bezbednosne rizike i pretwe latentno prisutne na Kosovu i Metohiji.
Upoznaju}i goste sa razvojem egipatske armije i wenim
kqu~nim zadacima, mar{al Husein Tantavi izrazio je zadovoqstvo posetom delegacije Ministarstva odbrane SCG, uz konstataciju da je ona od presudnog zna~aja za daqi napredak u razvoju vojne saradwe dveju prijateqskih zemaqa.
[efovi delegacija ocenili su da u perspektivi postoje
realni uslovi za znatno pro{irewe i intenzivirawe saradwe Srbije i Crne Gore i Egipta na svim poqima, posebno u
oblasti vojnoekonomske i nau~notehni~ke saradwe. U skladu s
tim, usagla{en je i sadràj Plana bilateralne vojne saradwe
za 2006. godinu, koji defini{e pravce zapo~ete vojnoekonomske i nau~notehni~ke saradwe. Tako|e su razmotreni i dogovoreni konkretni sadràji vojnotehni~ke saradwe u kojima postoji obostrani interes.
Zamenik na~elnika G[ VSCG

general-major Zdravko Pono{
u Be~u
REFORME IDU
U DOBROM SMERU
Zamenik na~elnika General{taba VSCG general-major
Zdravko Pono{, sredinom februara, u~estvovao je na dvodnevnom seminaru o vojnim doktrinama u be~kom sedi{tu Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS), gde je
najavio da }e Vojska Srbije i Crne Gore usvojiti vojnu doktrinu koja prati evropske tokove, prenosi Beta.
Prema re~ima generala Pono{a, sve izraèniji izazovi sada su asimetri~ne pretwe, proliferacija i terorizam,
tako da se i vojna doktrina mora tome prilagoditi, {to iziskuje prilago|avawe organizacije, strukture, sistema obuke i
na~ina naoruàvawa. To je trend koji je generalno prisutan u
Evropi.
General Pono{ je rekao i da reforme u VSCG idu u dobrom smeru, ali da bi mogle biti i brè. Kre}emo se u smeru
u kome idu na{e kom{ije, susedne zemqe i sve one koje pripadaju evroatlantskom regionu. To zna~i da se, kao i sve zemqe u
regionu, suo~avamo sa smawewima vojnih potencijala, ukqu~uju}i i qudski i materijalni, istakao je zamenik na~elnika General{taba VSCG i dodao da je to skup proces sa nizom socijalnih izazova, zbog ~ega treba da bude pra}en odgovaraju}im socijalnim programom.
26
NAPREDA
U IZGRADWI BEZB
Na zavr{nom sastanku predstavnika Ministarstva odbrane
SCG i General{taba VSCG sa visokom delegacijom SAD, koja je sredinom februara boravila u vi{ednevnoj poseti na{oj zemqi, istaknut je zna~aj Strategijskog pregleda
odbrane, dokumenta koji }e sadràti projekciju VSCG do 2010. godine, misije i zadatke, funkciju,
organizaciju i resurse Vojske.
Na sastanku su govorili pomo}nik ministra za politiku od-
brane Sneàna Samarxi}-Markovi}, zamenik ambasadora SAD u

Beogradu Roderik Mur, zamenik
na~elnika G[ VSCG general-major
Zdravko Pono{ i profesor Univerziteta nacionalne odbrane
SAD dr Xef Sajmon.
Zamenik ambasadora SAD u
Beogradu Roderik Mur ocenio je da
poseta delegacije SAD, koju ~ine po
dvojica predstavnika Pentagona i
profesora Univerziteta nacionalne odbrane SAD, predstavqa
Saradwa sa Me|unarodnim komitetom

Crvenog krsta
PRECIZNIJA EVIDENCIJA
NESTALIH LICA
Ministar odbrane SCG Zoran Stankovi} i {ef Delegacije Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta u SCG Kristijan Bruner potpisali su, 23. februara, Protokol o saradwi na {irewu me|unarodnog
humanitarnog prava izme|u Ministarstva odbrane SCG i Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta za 2006. godinu.
Ministarstvo odbrane SCG i Me|unarodni komitet Crvenog
krsta imaju izuzetno uspe{nu saradwu i svake godine potpisuju godi{we protokole o saradwi.
Ministar Stankovi} i gospodin Bruner razgovarali su o intenzivirawu obuke pripadnika Vojske SCG u oblasti me|unarodnog humanitarnog prava i saradwi za uspostavqawe precizne evidencije
nestalih lica, posebno na Kosovu i Metohiji.
1. mart 2006.
e SAD
Delegacija Ministarstva odbrane u Gr~koj
VISOK STEPEN SAGLASNOSTI
K
BEDNOSTI
potvrdu napretka u izgradwi bliìh bezbednosnih odnosa dve zemqe i nagla{ava spremnost SAD da pomogne u procesu reforme sistema odbrane SCG.
Delegaciju SAD primio je i na~elnik
General{taba VSCG general-potpukovnik
Qubi{a Joki}. Tokom ~etvorodnevne radne
posete ~lanovi delegacije SAD razgovarali
su sa timom Ministarstva odbrane SCG za
izradu Strategijskog pregleda odbrane, koji
predvodi pukovnik Mitar Kova~, i imali vi{e sastanaka u Ministarstvu odbrane i GeS. \.
neral{tabu VSCG.
Grupa za reformu odbrane
PLANSKI PRISTUP
Odràn je prvi sastanak nedavno osnovane Grupe za reformu odbrane SCG koju ~ine predstavnici Ministarstva odbrane i
General{taba VSCG, Natoa i drugih ministarstava Srbije i Crne Gore.
Ciq osnivawa Grupe je boqa koordinacija svih u~esnika reforme sistema odbrane,
efikasnije sprovo|ewe reforme odbrane, ja~awe demokratske kontrole institucije odbrane u SCG, precizno odre|ivawe budu}ih
prioriteta reforme i priprema SCG za ~lanstvo u Nato programu Partnerstvo za mir.
Predsedavaju}i Grupe su pomo}nik ministra za politiku odbrane Sneàna Samarxi}-Markovi} i direktor Direkcije za
planirawe snaga Natoa, Frenk Boland. U
radu Grupe u~estvova}e i predstavnik ambasade koja je kontakt za ~lanstvo SCG u Partnerstvu za mir (trenutno je to Ambasada
S. \.
Kraqevine Norve{ke u Beogradu).
Ministar odbrane Zoran Stankovi}, posle razgovora sa nedavno postavqenim ministrom odbrane Vangelisom Mimarakisom, 22. februara u Atini, rekao je da je delegacija
Ministarstva odbrane SCG u Atinu do{la sa konkretnim zadacima i da je sa doma}inima
postigla visok stepen saglasnosti o tri goru}a pitawa, prenosi Tanjug.
Najpre, dve strane su se sloìle u oceni da se na predstoje}em referendumu u Crnoj
Gori mora po{tovati voqa crnogorskog naroda i da se u to Vojska SCG ni na koji na~in
ne}e me{ati. Drugo, data je puna podr{ka pregovara~kom timu Beograda u procesu re{avawa statusa Kosova i Metohije, koje mora biti re{eno uz po{tovawe me|unarodnog prava. Ministar Stankovi} je izrazio nadu da }e postignutim re{ewem biti zadovoqena
pravda, uz zakqu~ak da }e Vojska SCG svaki dogovor pregovara~kih timova i me|unarodne
zajednice po{tovati.
Tokom zvani~ne posete Ministarstvu odbrane Gr~ke razgovaralo se o brojnim pitawima vezanim za me|usobnu vojnu saradwu, naoruàwe i vojnu opremu, a potpisan je i
plan bilateralne vojne saradwe u ovoj godini.
Prakti~na pomo} ogleda se u {kolovawu jednog broja na{ih stare{ina na gr~kim
vojnim akademijama, formirawu kabineta za gr~ki jezik na na{oj Vojnoj akademiji, a dobili smo i donaciju za sanirawe broda Jadran rekao je ministar odbrane.
SARADWA
SA VELIKOM BRITANIJOM
Eksperti Ministarstva odbrane Velike Britanije dr Angus Moris i dr Dejvid Klark,
tokom ~etvorodnevne posete Beogradu, od 13. do 17. februara, imali su vi{e susreta i
razgovora u Ministarstvu odbrane i General{tabu VSCG.
Ciq posete je da se obaveste o svim segmentima reforme sistema odbrane i prona|u
modaliteti za budu}u saradwu Ministarstva odbrane Velike Britanije i Ministarstva
odbrane Srbije i Crne Gore.
BEOGRADSKA [KOLA
ZA STUDIJE BEZBEDNOSTI
U Centru za civilno-vojne odnose po~iwe sa radom Beogradska {kola za studije bezbednosti. Osnovana uz podr{ku Vlade Kraqevine Norve{ke i fondacije Balkan Trust for
Democracy, [kola treba da doprinese razvoju studija bezbednosti i akademskom usavr{avawu mladih istraìva~a.
U {koli }e se istraìvati pet poqa: bezbednost evroatlantske zajednice; bezbednosni profil jugoisto~ne Evrope i zapadnog Balkana; reforma sektora bezbednosti; bezbednost i dru{tveni razvoj i javni nadzor sektora bezbednosti.
Istraìva~i }e raditi pod vo|stvom pet mentora iz regiona, dok }e rad [kole usmeravati me|unarodni stru~ni savet koji ~ine dr Teodor Vinkler, dr Vladimir Bilanxi}, dr
Entoni Forster, dr Vladimir Goati, mr Milorad Timoti}, Stole Ulriksen, mr Ivan Vejvoda i Miqenko Dereta.
S. \.
PROMOVISAN TROMESE^NIK
EVROATLANTSKA REVIJA
Na promociji tromese~nika Evroatlantska revija u Beogradu oceweno je da taj magazin treba da doprinese boqem razumevawu i poznavawu Natoa u Srbiji i Crnoj Gori.
Evroatlantska revija je nastala kao rezultat ideje da se stvori spona koja }e SCG
doneti sveìnu mnogobrojnih informacija o sistemu kolektivne bezbednosti, wegovoj
transatlantskoj prirodi, planovima preobraàja i u~initi dostupnim dragocena iskustva
koja u procesu reformi sistema odbrane imaju na{i susedi i dràve {ireg regiona rekao je urednik magazina Danijel [unter.
Izdava~ ~asopisa je Evroatlantska inicijativa iz Beograda.
27
[KOLSTVO
Kako se biraju i koje

kriterijume treba da ispune
kandidati za prijem
u Gimnaziju? Za{to se u {koli
fizi~ka sposobnost neguje kao
svojevrsna kultura ìvqewa?
Kojim se znawima i vrlinama
u~e gimnazijalci? Po ~emu se
razlikuje vojno {kolovawe
u~enika u odnosu na ostale
sredwe {kole u gra|anstvu?
V O J N A
G I M N A Z I J A
KAD I
ZAGOL
ojna gimnazija, iz ~ijih je u~ionica do sada iza{lo vi{e od

trideset generacija |aka, u narednu {kolsku godinu upisuje
jo{ dva odeqewa sredwo{kolaca na op{tem i vazduhoplovnom smeru. Lekarski pregledi za kandidate koji su konkurisali u Gimnaziju zapo~iwu 21. marta 2006. godine. Na {kolovawe se upisuje prema rang-listi sa~iwenoj na osnovu precizne selekcije prethodnog {kolskog uspeha, rezultata
zdravstvenih i psiholo{kih testirawa, pokazanog znawa iz matematike, te op{tih i fizi~kih sposobnosti.
FIZI^KA K ULTURA
Kandidate za upis u Vojnu gimnaziju, pored prijemnog ispita
iz matematike, ocene zdravstvene, psiholo{ke i op{te mentalne
sposobnosti, o~ekuje i fizi~ka provera. Osmi{qena je kao test
motori~kih sposobnosti i snage. Na poligonu je potrebno uraditi sedam zadataka zgibove na vratilu, lete}i kolut, hodawe po
gredi visine 1,2 metra, sa okretom za 360 stepeni na sredini,
zatim, vo|ewe ko{arka{ke lopte, igrawe rukometnom loptom o
zid, odnosno dodavawe i hvatawe, te preskakawe prepone i tr~awe u sprintu. Predvi|eni fizi~ki test nije vremenski ograni~en,
ve} zahteva izvesnu preciznost u izvo|ewu zadatih elemenata.
Kandidati se rangiraju ocenama a, b ili c. Ukoliko se ne ispune
kriterijumi za pojedine ve{tine, to ne zna~i da mladi}i ne mogu
biti primqeni na {kolovawe. Poèqno je da se zadaci pre dolaska na testirawe dobro uve`baju. Najvi{e problema kandidatima predstavqaju lete}i kolut, hodawe po gredi i zgibovi. U svakom slu~aju, test fizi~ke sposobnosti nije bauk i ne treba ga mistifikovati.
Predmet fizi~ka kultura u Gimnaziji osmi{qen je druga~ije u odnosu na ostale sredwe {kole iz gra|anstva. Razlika je,
naime, u izboru sadràja i tema koje se tokom {kolovawa realizuju. Fizi~kom osposobqavawu u~enika najvi{e doprinose bazi~ni sportovi, atletika i gimnastika, za koje je planirano znatno vi{e ~asova dva puta nedeqno u trajawu ne{to duè od dva
sata. Izu~avaju se i sportske igre rukomet, odbojka, ko{arka,
borewe i mali fudbal. Na kraju svake {kolske godine proverava
se fizi~ka sposobnost gimnazijalaca. Dodatni i dopunski rad iz
fiskulture odvija se individualno na vannastavnim aktivnostima sportske subote, sekcije i samostalna uve`bavawa |aka.
Me|u brojnim sportskim sekcijama izdvajaju se karate, aikido i
28
1. mart 2006.
[ K O L A
V R L I N E
ZAZOV
LICA
Z N A W A
RE^ UÊNIKA
Oduvek sam sebe video na oficirskim du`nostima i
zato sam upisao vojnu {kolu. Nameravam da posle Vojne
gimnazije nastavim {kolovawe na Akademiji, kako bih
ostvario tu èqu. U po~etku, bili su mi te{ki rano ustajawe, kolektivni i internatski na~in ìvota, odvojenost od
porodice, ali sam se brzo navikao. Prvo polugodi{te zavr{io sam sa vrlo dobrim uspehom 4,29 i zadovoqan sam.
Profesori su vrlo strogi, ali sam zato mnogo nau~io. U
nekoliko sekcija otkrio sam svoja nova interesovawa i to
me ispuwava kaè u~enik prve godine Slobodan Stefanovi} iz Kraqeva.
Vojna gimnazija se ne razlikuje od ostalih sredwih
{kola, samo je zahtevnija i, ~ini mi se, ozbiqnija. Posebno
mi prija redovno fizi~ko ve`bawe. Nezamislivo je da se
neko {koluje za vojni poziv, a da nije dovoqno fizi~ki osposobqen. Internatski ìvot razvija kolektivni duh, jer su
u~enici svakodnevno usmereni jedni na druge. Na taj na~in
mi se upoznajemo i sti~emo nova prijateqstva. Va`no je i da
svako od nas u {koli bude dovoqno samostalan, te misli o
svojim postupcima. Tako razvijamo ose}aj odgovornosti, {to
je neophodno u svakodnevnom ìvotu tvrdi Radovan Ili}
iz Poège, u~enik 31. klase Gimnazije.
Ne umem ta~no da objasnim za{to sam se odlu~io za
vojno {kolovawe. To }e mi, verovatno, vreme odgonetnuti.
U svakom slu~aju, siguran sam da mi prijaju sasvim ure|en
ìvot i disciplina koja vlada u Gimnaziji. [kola me je, naravno, najpre nau~ila da u~im, zatim da mislim, a potom i
da pitam ili iskaèm svoje neslagawe sa ne~im. To su zaista kvaliteti zbog kojih sam zahvalan profesorima, koji su
uvek spremni da pomognu |acima. Prakti~no ovde ni{ta nije stra{no kako je ustaqena predrasuda u civilstvu. Traì
se samo redovan rad i onda uspeh ne moè izostati obja{wava svoja iskustva Bogra|anin Branislav Krsti}, u~enik
tre}eg razreda.
svebor, odbojka, ko{arka i mali fudbal, zatim, orijentiring,
atletika i gimnastika. Svi u~enici su obavezni da tokom ~etvorogodi{weg {kolovawa aktivno u~estvuju bar u jednoj od tih disciplina poja{wava Aleksandar Drageqevi}, rukovodilac aktiva fizi~ke kulture i op{tevojnih predmeta.
Brojni sportski tereni i igrali{ta, dobro opremqen
Sportski centar, ali i stru~an nastavni kadar, obezbe|uju odgovaraju}e uslove za kvalitetnu nastavu iz fiskulture. Sve to doprinosi da se gimnazijalci vaqano pripremaju za nastavak {kolovawa na Vojnoj akademiji i za vojni poziv uop{te. Bavqewe
sportom u Gimnaziji je svojevrsna kultura ìvqewa, koja se svakodnevno neguje. Uz to, na po~etku {kolovawa, u periodu prilago|avawa, za |ake se organizuje obuka u plivawu. Tokom druge {kolske godine na Kopaoniku izvode i obuku u skijawu, {to spada u
posebne oblike nastave. Za gimnazijalce su tokom tre}e godine
{kolovawa, u okviru predmeta vojna obuka, predvi|eni vojni~ko
logorovawe i bojno ga|awe. Pored toga, u~enici vazduhoplovnog
smera {kole sti~u iskustvo u preìvqavawu, padobranskoj obuci i selektivnom letewu.
Ekipe Vojne gimnazije su protekle godine ostvarile zapaène rezultate na sportskim takmi~ewima u Republici Srbiji me|u sredwim {kolama zauzeli su ukupno drugo mesto, prvu poziciju u atletici i drugu u malom fudbalu.
Zbog nedovoqne pa`we koja se fizi~koj kulturi poklawa
tokom osmogodi{weg {kolovawa, ulazni kvalitet u~enika, u smislu wihovih motori~kih sposobnosti i fizi~ke snage, nije zadovoqavaju}i. Poznato je da mnogi |aci nisu imali ni odgovaraju}e
uslove za bavqewe sportom, ali je o~ito da se sa wima nije dovoqno radilo. Zato se ve} posle nekoliko meseci boravka u Vojnoj gimnaziji redovnim ve`bawem nadoknadi propu{teno. Vrednovawe uspe{nosti |aka iz fiskulture u {koli zasnovano je na
29
nike se organizuje dodatna nastava, na kojoj se sti~u znawa iz

razli~itih nau~nih ili umetni~kih oblasti. Svake godine odre|en broj |aka uputi se u Istraìva~ku stanicu Petnica, gde
boravi u letwem nastavnom kampu. Jedna generacija u~enika
{kolovala se izvesno vreme i u
inostranstvu.
Brojni su i na~ini na koji se
stimuli{u najuspe{niji vojni
gimnazijalci. Zvawe izvanrednog u~enika mogu poneti samo
oni koji {kolsku godinu zavr{e
sa svim peticama, dok je status
primeran u~enik rezervisan za
sve odlika{e. Pri tome, uz znawe, sredwo{kolci moraju pokazati i zavidne qudske i drugarprecizno propisanim normatiske kvalitete. Posebno se nagravima, a ne na subjektivnim utiGLAS RAZUMA
|uju |aci koji postignu zapaène
scima nastavnika. De{avalo se,
rezultate na sportskim manifeVojna gimnazija je rad zapo~ela 1970. godine. Nastadodu{e, da pojedini u~enici nisu
stacijama ili takmi~ewima u
vila je tradicije nekada{we Mu{ke gimnazije iz 1935. godobijali prelazne ocene kaè
razli~itim oblastima. Izvandine i posleratne Desete beogradske gimnazije. Zgrada Gimprofesor Drageqevi}.
redni u~enici su ~lanovi Kluba
nazije na Top~iderskoj zvezdi legat je kraqa Aleksandra I
u~enika, {to im omogu}ava da
Kara|or|evi}a. Zanimqivo je da se oduvek u woj nalazila
INTELEKTUALNA
svoje ideje, zahteve ili predloge
{kola, sem za vreme okupacije, kada je objekat koristila
RADOZNALOST
direktno saop{te na~elniku Vojnema~ka komanda i general Ler. Neposredno pred po~etak
ne gimnazije.
Drugog svetskog rata jedan inostrani prosvetni inspektor
Iskustva govore da su mlazabeleìo je da tako osmi{qenu i namenski opremqenu
di}i koji posledwih godina kon [kola je poput gimnazija
{kolsku zgradu ima svega nekoliko evropskih prestonica.
kuri{u za {kolovawe u Vojnoj
iz gra|anstva op{teg usmerewa,
O Vojnoj gimnaziji ve} devet godina unazad, bez obzigimnaziji emotivno nestabilniji
ali posebno neguje matemati~ku i
ra na bogatu istoriju, ostvarene obrazovno-vaspitne doi socijalno mawe zreli nego oni
tehni~ku kulturu, kriti~ko mimete i potvr|ene rezultate, sude i odlu~uju oni koji samo
iz prethodnih generacija.
{qewe i ve{tinu u~ewa. U woj se
oslu{kuju vetar koji duva. Ili tek, u odsustvu sluha, prepo Istraìvawa koje izvode
izu~avaju i ~etiri svetska jezika.
znaju promenqive i nejasne zahteve ~esto besmislenih repsiholozi u {koli tako|e pokazuVojni sadràji predstavqaju saformskih procesa, koji nam, dodu{e, nikada nisu nedostaju da su oni ne{to vredniji u odmo nadgradwu i specifi~nu komjali. Uvaàvawe samo vojni~ke ili/i prosvetne struke, nenosu na svoje vr{wake, sa usvojeponentu koja se realizuje fakulkako je oduvek ostajalo po strani. Tako je Gimnazija, ali i
nim radnim navikama. Ipak, vatativnim predmetima i posebnim
wena zgrada, po ko zna koji put, ponovo nai{la na nepra`no je razumeti da oni imaju srce
oblicima nastave. Poput inovedne bo~ne udare i borbu u okruèwu. Generacije obrazojer su sa petnaest godina odlu~istranih liceja ili kolexa, Vojna
vanih mladi}a, visokih vojnih stare{ina, lekara, slikara,
li da jedu svoj hleb, {to danas ~egimnazija predstavqa jednu od
pesnika, ratnika i nau~nika ili samo intelektualno radosto ni stariji ne mogu sebi obezretkih sredwih {kola u Srbiji u
znalih u~enika koje je iznedrila iz svojih klupa, potvr|uju
bediti nagla{ava psiholog Vakojoj se obrazovna komponenta
da je ona mesto koje prevazilazi znawe, svojevrstan spoj
lerije Qubi~i}, rukovodilac
proìma sa vaspitnom, a sredmudrosti i vrline, kome tek danas, u eri savremenih tehnopsiholo{ko-pedago{ke slu`be
wo{kolci u~e dijalogu i tolelogija, brojnih bezbednosnih izazova i integracija treba
{kole.
ranciji istinskim vrednostima
ukazati poverewe.
Vojna gimnazija poseduje
savremenog ìvqewa tvrdi nabrojne pogodnosti u odnosu na
~elnik Vojne gimnazije pukovnik
ostale sredwe {kole iz gra|anstva
mr Veqko Lu~i}.
dobre prostorne uslove, zavidnu materijalnu bazu nastave,
Nastavni proces i ~as jesu osnovna obaveza i za |ake, i za
stru~an i iskusan kadar, ali i jedinstvenu organizaciju obrazov- nastavnike. Nema belih {trajkova, alkohola, droge i masovnih tuno-vaspitnog procesa. Razli~iti oblici nastave imaju svoje ~a, jednom re~ju ni{ta od onoga {to danas optere}uje najve}i broj
opravdawe i smisao prvenstveno zbog celodnevnog boravka u~e- na{ih sredwih {kola. Za ~etiri godine, ne ra~unaju}i plate nanika u {koli, ~ime se lak{e kanali{u wihova aktivnost i moti- stavnika, {kolovawe u~enika u Gimnaziji ko{ta oko 10.000 evra,
vacija. Od brojnih fakultativnih predmeta pomorstvo i navi- {to je znatno mawe u odnosu na sli~ne sredwe, a posebno privatgacija, topografija, socijalna psihologija, pedagogija, ra~unar- ne {kole, u kojima se ne organizuje celodnevni boravak |aka.
stvo, italijanski i gr~ki jezik, teorija letewa, gimnazijalci su
Gimnazija je zainteresovana, a kadrovski, i uz minimalna
obavezni da tokom ~etiri godine izaberu i zavr{e bar jedan, ~i- nov~ana ulagawa, materijalno spremna da iskoristi raspoloìve
ja ocena ne ulazi u op{ti uspeh {kolovawa. Omogu}eno im je da potencijale i postane elitna {kola u kojoj }e se po trì{nim uslopoha|aju i vi{emese~ne kurseve borila~kih ve{tina, za ronio- vima {kolovati najboqi mladi}i i devojke, bez obzira na to da li
ce, radiooperatere, ili kurseve prve pomo}i i padobranstva. }e daqe usavr{avawe nastaviti u nekoj od visokih vojnih {kola
Takvi obrazovni programi se priznaju i u gra|anstvu.
ili na fakultetima u gra|anstvu. Tu ideju su podràli nadle`ni u
Kako obja{wava {kolski psiholog Valerije Qubi~i}, u Voj- Ministarstvu odbrane, a inicijativa je upu}ena i Ministarstvu
noj gimnaziji postoji i veliki broj sekcija radioamaterska, li- prosvete i sporta Republike Srbije zakqu~uje pukovnik Lu~i}.
kovna, dramska, muzi~ka, recitatorska, folklorna, zatim, {kola
Vladimir POÛ^
plesa, hor i orkestar. Sem dopunske nastave, za talentovane u~eSnimio Darimir BANDA
30
1. mart 2006.
SPECIJALNI PRILOG 6
VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA:
PUTEVI ZDRAVQA, NAUKE I PARTNERSTVA
TRI SLOVA
S MNOGO SIMBOLA
Na hiqade je skra}enica koje se svakodnevno upotrebqavaju, ali
nijedna nije kod nas tako poznata i izgovarana s toliko po{tovawa
kao VMA. Ta tri slova decenijama su prepoznatqiv simbol za
dobru nadu, pouzdanog ~uvara zdravqa, neumornog nau~nika i
istraìva~a. Generacije ratnika medicine utkale su najboqi deo
sebe u tradiciju ustanove dugu vi{e od 160 godina. Mukotrpan mar{
preko mnogih frontova, u najteìm uslovima dokazano
po`rtvovawe, znawe, hrabrost i humanost donosili su ugled
ustanovi. Na takvim temeqima podignuta je dana{wa
Vojnomedicinska akademija, hram zdravqa, kako se ~esto kaè,
~iji pripadnici na upe~atqiv na~in brane ~ast vojni~ke uniforme
i belog mantila.
V O J N O M E D I C I N S K A
a{ veliki pesnik Du{ko Radovi}, ~ovek visprenog duha

i tople re~i, osmatrao je prestonicu i sa vrha Beogra|anke
slao svoje duhovite i dugo prepri~avane poruke. Ranih
osamdesetih govorio je kako prestonica dobija novi ukras u
vidu velikog belog objekta svemirske lepote, koji s puno
dobre nade sle}e na bawi~ki plato.
Iako tome ima ~etvrt veka, velelepno arhitektonsko
zdawe Vojnomedicinske akademije i daqe pleni pa`wu
svojom veli~inom i izgledom. Objekat ima oko 180.000
kvadratnih metara, vi{e od 60 razli~itih tehni~ko
-tehnolo{kih sistema, {est hiqada prostorija koje povezuje
lavirint hodnika duìne osam kilometara. Potro{wa
vode, struje i toplotne energije ravna je potro{wi Gorweg
Milanovca, na primer. îtav kompleks nalazi se na
povr{ini od 21 hektara.
To je pogled spoqa. I dok se pribliàvamo unutra{wem
prostoru, pred nama je slavna istorija: tradicija duga vi{e
od 160 godina, ~iji koreni seù do osnivawa prve Vojne
bolnice 1836. godine. Potom sledi novi period organizacije
vojnog saniteta, koji po~iwe 2. marta 1844, kada je knez
Aleksandar Kara|or|evi} potpisao Uredbu o formirawu
Centralne vojne bolnice. Tim datumom se obeleàva Dan
VMA. Devet godina posle smene vekova, dobija novo ime
Op{ta vojna bolnica. Seli se u tada najsavremenije zdawe
na Balkanu, du` i iza sada{we Pasterove ulice. Weni
lekari i drugo osobqe bi}e okosnica vojnog saniteta u zlom
vremenu balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.
Po`rtvovano su zbriwavali rawenike i narod u zbegovima,
delili sudbinu saboraca tokom iscrpquju}ih mar{eva, u
rovovima, juri{ima... Ista slika ponovila se u
antifa{isti~kom ratu od 1941. do 1945. godine.
Na temeqima Glavne vojne bolnice formirana je
Vojnomedicinska akademija 1950. godine. Postala je ne
samo najvi{a vojna zdravstvena ve} i nau~noistraìva~ka
ustanova i centar za poslediplomske studije po svim
univerzitetskim standardima.
Danas je VMA podjednako zdravstvena i nau~na
institucija u kojoj se obavqaju visokostru~na i
specijalisti~ka dijagnostika, klini~ka istraìvawa
zna~ajna za podizawe kvaliteta nastave iz oblasti
medicine, farmacije, stomatologije, psihologije, biologije,
molekularne biologije, veterine i fizi~ke hemije.
ogledajmo unutar zdawa: odgovoran rad, primetan red
i neophodna disciplina. Tu su 1.200 bolesni~kih kreveta,
raspore|enih u 27 klinika, 17 instituta, 18 nastavno
-nau~nih katedri i nastavno-nau~no ve}e, ve}e
poslediplomskih studija, ve}e za nau~noistraìva~ku
delatnost, i drugi stru~ni organi.
U proseku godi{we se hospitalizuje oko 30.000
pacijenata, obavi vi{e od pola miliona specijalisti~kih
pregleda, 20.000 hirur{kih intervencija... U svakom
trenutku na specijalizaciji se nalazi 400 stru~waka iz
svih oblasti medicine, neprekidno se rade i brane
doktorske disertacije i magistarski radovi. Na VMA radi
160 profesora, vi{e od 150 doktora nauka, 70 magistara
nauka, docenata i drugih stru~waka sa nastavno-nau~nim
ili nau~nim zvawima. U institutima radi znatan broj
drugih stru~waka hemi~ara, fizi~ara, biologa,
32
A K A D E M I J A:
P U T E
veterinara, inìwera... Postoji bolni~ko-informacioni

sistem sa stru~wacima informatike, koji svekolike
aktivnosti VMA integri{u u kompjutersku mreù.
Po svojoj odrednici ustanova je najpre vojna, a tome u
prilog ide i {kolovawe generacija rezervnih oficira
sanitetske slu`be, koji su tamo pro{irili svoja znawa i
stekli neophodno iskustvo. Da je re~ o zna~ajnom kadru
pokazalo je vreme najteìh isku{ewa pred kojim se
nalazila razu|ena odbrambena struktura na{e zemqe.
Naravno, tako velikom i raznovrsnom gradu zdravqa i
nauke neophodna je mo}na logistika. Pripremawe hrane,
lekova, odràvawe mo}nih ure|aja, snabdevawe
energentima i jo{ mnogo toga jeste uslov da sve
funkcioni{e prema planu.
Vojnomedicinska akademija je dugo i uporno gradila
ugled u zemqi, Evropi i svetu. Odli~ne veze i saradwa sa
sli~nim ustanova {irom planete svakodnevno se
uspostavqaju i neguju. Objavqeno je na hiqade stru~nih i
nau~nih radova u doma}im, stotine u stranim uglednim
~asopisima. Napisane su brojne kwige. Radovi nau~nika sa
VMA na hiqade puta su citirani u svetskoj literaturi, {to
je vrhunsko merilo dostignu}a.
vake godine nekoliko desetina lekara odlazi na
usavr{avawe u inostranstvo, od Japana do SAD, a oko 500
stru~waka razli~itih profila iz drugih ustanova sti~e
nova znawa i iskustvo na VMA. U tom periodu VMA
organizuje ~etrdesetak zna~ajnih nau~nih kongresa,
simpozijuma, seminara, stru~nih sastanaka na kojima se
okupqaju vrhunski stru~waci.
Zahvaquju}i vi{edecenijskom usavr{avawu,
visokostru~nom kadru, rezultatima nau~noistraìva~kog
rada i ste~enom ugledu, VMA je odlukom Ministarstva
zdravqa Republike Srbije odre|ena za sedi{te
Nacionalnog centra za transplantaciju organa. Na VMA je
sme{ten i Nacionalni centar za transplantaciju jetre.
To je jedina ustanova kod nas u kojoj se transplantiraju
ko{tana sr` odraslih osoba i u kojoj postoji Nacionalni
centar za kontrolu trovawa. Sredinom pro{le godine
otvoren je Centar za dnevnu hirurgiju, jedini te vrste u
Srbiji i Crnoj Gori.
Kao najve}a medicinska i akademska ustanova u zemqi,
osim {to zbriwava profesionalne pripadnike Vojske,
VMA sistematskim pregledima zaposlenih i le~ewem
menaxerskih timova pruà usluge velikim kompanijama, ali
i sportskim klubovima, na{im dràvqanima u dijaspori,
strancima, ~lanovima diplomatsko-konzularnih
predstavni{tava, predstavnicima me|unarodnih
organizacija...
Uprkos mnogim te{ko}ama, VMA nastoji i uspeva u
ambicioznim planovima, me|u kojima je nazna~ena liderska
pozicija na poqu medicine u regionu. Na taj na~in
doprinosi ugledu na{e zemqe i wenim nastojawima da se
{to brè i potpunije ukqu~i u evroatlantske integracije.
A poqe medicine, nau~nih dostignu}a i prate}ih uspeha
najboqa su preporuka svetu i prizma kroz koju se
sagledavaju partnerske mogu}nosti zemqe i wenih
potencijala.
Branko KOPUNOVI]
1. mart 2006.
E V I
Z D R A V Q A,
N A U K E
P A R T N E R S T V A
Od { pitaqa s oldatskog d o m oderne b olnice
PRO[LOST
KOJA @IVI
Godi{wice su povod za se}awe na pro{la vremena. U slu~aju
Vojnomedicinske akademije iznova se potvr|uje da je ta pro{lost
neraskidivi deo sada{wice. I ba{ zato je ìvo se}awe na sve qude koji su
zakora~ili u tada jo{ neistraèn svet medicine, stvaraju}i vojne bolnice
koje su prethodile VMA. Postavqali su ~vrste temeqe da bi dugo trajali.
ako je osnovati bolnicu kad postoji medicinski kadar i
malo para, ali je prava ve{tina sagraditi je na temequ
èqa. Srbija na po~etku 19. veka nije imala ni lekara,
niti bolni~ara. Imala je samo narodne lekare he}ime i
vidovwake, a brojni ratovi vo|eni protiv Turaka za oslobo|ewe zemqe pokazali su da oni nisu svemo}ni. Pamte se neki kao {to su Jovan Vrbica, baba Stanija, àndar Aleksa i Toma Konstantinovi}. Iako su ti narodni hirurzi ~esto, po pisawu hroni~ara, preduzimali i uspe{no izvodili sloène hirur{ke intervencije, koriste}i rakiju kao anesteziju, Srbija je
vapila za {kolovanim doktorima. Kako nije imala svojih, pla}ala je inostrane lekare austrougarske i ruske. Tako je bilo
sve do 1830. godine kada je Turska Hati{erifom priznala Sr-
biji prvo na unutra{wu samoupravu, i istim aktom dozvolila

Srbima da mogu zasnovati bolnice. Godine 1836. nikle su tri
u Kragujevcu, Poàrevcu i {pitaq u Savamali u Beogradu.
DUBOKI K ORENI
Tako je, 1836, poluvazalna Srbija osnovala za potrebe
regrutacije, a po naredbi Voeno-policajne kancelarije,
soldatski {pitaq u Savamali. Najzaslu`niji za wegovo osnivawe u Beogradu bio je dr Emerih Lindenmajer. Taj Bana}anin
je do{ao 1835. u Srbiju sa èqom da po svome znawu i lekarskom iskustvu Srbiji ~estito i iskreno sluì. On je bio
prvi na~elnik srpskog vojnog saniteta. U istoriju je u{ao i
kao ~ovek koji je sastavio projekat ustrojenija {pitaqskog,
33
a zalagao se i da se u vojnim bolnicama postavi po jedan bolni~ki
lekar koji }e le~iti iskqu~ivo bolesne vojnike. Ostalo je zapisano
da je me|u vojnim bolnicama, beogradska bila najve}a i najboqa.
O tome kako je izgledala, pisao je dr Vladimir Stanojevi} u
Istoriji srpskog vojnog saniteta.
Prva vojna bolnica u Beogradu
imala je dve prostorije jednu za
sme{taj bolesnih vojnika a drugu za
lekare i momke koji su mu pomagali. Soldatski {pitaq ubrzo je preseqen u deo zgrade kasarne na Paliluli (preko puta dana{we Botani~ke ba{te), ali ne zadugo. Kada
se 1838. u garnizonu pojavio tifus, privremeno je i na brzu ruku
preseqena u novopodignutu zgradu
okru`nog suda ispod Zelenog venca, ali je iste godine, po kneèvom
nare|ewu, vra}ena u palilulsku
kasarnu. Iseqewem vojske zagospodarila je celom zgradom.
Palilulska vojna bolnica
imala je u prizemqu dve sobe za
A K A D E M I J A:
Faksimil akta o osnivawu bolnice iz 1844. godine
P U T E
{ugave, sobu za mrtvace, kupatilo

i sedam magacinskih prostorija (za
krevete, municiju, naoruàwe), a
na spratu sobu za oficire, sobu za
poslugu, dve sobe za vnutrene bolesnike i sobu za rekonvalescente. Zabeleèno je da su u bolnici
radili jedan lekar, dva momka za
posluìvawe i dve slu{kiwe za
prawe i rad oko mrtvaca. U bolnici su postojale {iroke klupe, a u
bolesni~kim sobama, na minderlucima je bilo pore|ano onoliko
slamwa~a koliko je imalo bolesnika. Oni su umesto limunade dobijali raso, a lekove je donosio
lekar iz prve beogradske varo{ke
apoteke bra}e Ivanovi}a. [pitaq 1838. dobija i svoju apoteku.
Ukazom kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, 2. marta 1844, regulisano je ustrojstvo vojnih bolnica i potvr|en status onoj palilulskoj. Taj datum se i danas slavi
kao dan VMA.
Me|utim, ta bolnica nije bila dugog veka. Odluka o gradwi no-
Znameniti vojni lekari

VLADAN \OR\EVI]
MIHAILO MIKA MARKOVI]
Doktor Vladan \or|evi} bio je markantna li~nost na{eg saniteta. Grk poreklom, po imenu Ipokrat, u Srbiji
je bio poznat po literarnom pseudonimu Vladan, koji se uobi~ajio
kao pravo ime. U na{ sanitet do{ao je posle zavr{etka studija
medicine, 1870. godine kao tre}i
po redu doma}i vojni lekar. U sva
tri tada vo|ena rata bio je na~elnik saniteta. Svojom akcijom u raznim pravcima, rezultatima rada i
novim modernim idejama u dotle
u~maloj i nazadnoj lekarskoj sredini,
ubrizgao je sve` duh i podsticao qude da
rade. On pokre}e i starije i mla|e kolege na dru{tveni i nau~ni rad i 1872. godine osniva Srpsko lekarsko dru{tvo i Srpsko dru{tvo Crvenog krsta.
Hirurg dr Vladan \or|evi}, osta}e upam}en i kao najplodotvorniji kwièvnik, pisac velikog broja sanitetskih dela
tog vremena. Ali nije se zadrào samo u sanitetu bio je predsednik beogradske op{tine, minister prosvete, poqoprivrede, Crkvenih poslova, poslanik u Atini i Carigradu i, naposletku, od 1897. do 1900. predsednik Ministarstva. I svih tih
godina pero nije ispu{tao iz ruku. Hroni~ari ga opisuju kao
osobu koja je posedovala duh {irine, dubine, daqine, beskraja, duh enciklopediste.
34
Mihailo Mika Markovi} bio je u sva tri rata (dva srpsko-turska i srpsko-bugarskom) podjednako hrabar i energi~an lekar. Kroz wegove ruke pro{lo je 7.000 rawenika. Iako nije bio hirurg, izveo je vi{e od 100 ratnih hirur{kih
operacija i izvadio vi{e od 600 kur{uma. Diskutabilno je
da li je u to vreme za bavqewe hirurgijom bila potrebna specijalizacija, ili je bila dovoqna diploma doktora sveukupnog lekarstva i hirurgije, kakva se dobijala na ve}ini medicinskih fakulteta. Ali Mika Markovi} je kao dugogodi{wi
na~elnik Srpskog vojnog saniteta (od 1886. do 1903) u~inio
vi{e nego svi ostali na~elnici hirurzi. Za tu du`nost predloìo ga je dr
Vladan \or|evi} kao idealnog sanitetskog oficira.
Markovi} je prvi po~eo da {aqe vojne pitomce na studije medicine u svet, tako da se krajem devedesetih godina 19. veka vojni sanitet postepeno srbizovao. U Beogradu je 1897. otvorio kurs na kome su odràvana predavawa iz ratne hirurgije, ratne sanitetske slu`be i higijene, i taj kurs je pro{lo
oko stotinu vojnih i gra|anskih lekara.
Za sve te godine uspeo je da prevede i ceo
bolni~arski kadar pod svoju komandu i da u stru~nu nastavu
bolni~ara unese ne{to vi{e stru~nog hirur{kog programa. On
je operatere po{tovao iznad svega, iako to nije bio po speci-
1. mart 2006.
E V I
Z D R A V Q A,
N A U K E
ve doneta je 1844, izgradwa je zapo~ela

1846. na Cvetnom trgu. Bolnica je zavr{ena 1848. godine. Tako se palilulska bolnica preselila u zgradu i postepeno je prerasla u Dunavsku stalnu vojnu bolnicu sa
150 bolesni~kih kreveta i dva odeqewa
unutra{we i spoqwe. Prvi upravnik bio
je potpukovnik dr Josif Holec, a kasnije su
na na toj du`nosti bili dr Dimitrije Gerasimovi}, dr Svetozar Arsenijevi}, dr Roman Sondermajer i dr Sima Karanovi}.
Ipak, novopodignuta zgrada nije donela
nikakva poboq{awa jer nije imala potrebne bolni~ko-higijenske uslove. Imala je lo{u ventilaciju, drvene stepenice, nepodesne
oxake za ~i{}ewe, smrdqive lojane sve}e
kao osvetqewe, ali nije imala kupatilo i vodu (morala se na rukama donositi), a oko
bolnice nije bilo kaldrme. Videlo se da prilikom gradwe lekare niko nije konsultovao.
Palilulska vojna bolnica
Iz tog perioda je i ustrojstvo Ministarstva vojnog iz 1864. u kome se navodi
da se osobqe bolnica sastojalo od lekara, apotekara, komesa- tu bio je i dr Vladan \or|evi} koji se smatra utemeqiva~em
ra i bolni~ara, a lekarska struka delila se na tri grane na srpske hirurgije.
Niù se ratovi, prvi i drugi srpsko-turski (1876,1877. i
~isto lekarsku, hirur{ku i na apotekarsku. Sre}na je okolnost
{to u Srbiju po~iwu da pristiù na{i mladi lekari {kolova- 1878), i svaki donosi nova iskustava, nova razo~arawa, otni u inostranstvu. Me|u prvom trojicom Srba u vojnom sanite- kriva brojne propuste. A bolnicama nedostaje sve, od posteqi-
jalnosti, i favorizovao je sve {to je bilo u vezi sa hirurgijom. Prve znake te svoje qubavi ispoqio je odmah posle dolaska na poloàj na~elnika saniteta snabdeo je sve vojne lekare spremom koja je prete`no hirur{ka od posebne torbe do
instrumenata i lekova u woj.
Na wegovu inicijativu doneta je odluka o zidawu vojne
bolnice na Vra~aru stare VMA, a 1901. osnovao je Pasterov
zavod u Ni{u.
VOJISLAV SUBOTI]
Novosa|anin rodom, sin pesnika
Jovana Suboti}a, Vojislav je kao medicinar dobrovoqac u~estvovao u
srpsko-turskom ratu 1876. godine.
Posle zavr{etka studija specijalizovao je hirurgiju, a u srpskobugarskom ratu (18851886) radio je dobrovoqno kao ratni hirurg. Na predlog dr Vladana \or|evi}a, 1889. godine postavqen je
za {efa Hirur{kog odeqewa Op{te dràvne bolnice na Paliluli.
Bio je izrazit i dosledan sledbenik
konzervativnog pravca u ratnoj hirurgiji, a zna~aj wegovog rada u vaskularnoj hirurgiji tokom balkanskih ratova svrstao ga je me|u velikane svetske vojne hirurgije. Rezultati dr Suboti}a iz 1912. nisu prevazi|eni ni
u Drugom svetskom ratu, a prvi poku{aji su na~iweni tek u
Korejskom. Doktor Norman Ri~, koga moèmo smatrati osniva~em moderne ratne vaskularne hirurgije, u svakom svom ra-
du isti~e doprinos dr Suboti}a svetskoj ratnoj vaskularnoj

hirurgiji.
Doktor Suboti} je bio aktivan i izvan saniteta. Organizovao je hirur{ke sastanke za na{e i strane hirurge u na{oj zemqi, a 1916. konstruisao je {inu za frakturu butwa~e i prikazao je kasnije na Pariskoj akademiji medicine. Taj veliki hirurg
pro{ao je golgotu Prvog svetskog rata i povla~ewa preko Albanije, a kao rezervni pukovnik Srpske vojske, zajedno sa Mihailom Petrovi}em, u~estvovao je u proboju Solunskog fronta i
pobedonosnom povratku u Beograd. Na uporna ube|ivawa dr Mike Markovi}a da napusti Solunski front zbog bolesti srca, pukovnik Suboti} je odgovorio: Amice, na{i su vojnici divovi
mu~enici. Ja ostajem ovde da im se oduìm koliko mogu.
Bio je veliki ~ovek, odli~an stru~wak, dobar u~iteq, pa je
sasvim logi~no {to je jedan od osniva~a Medicinskog fakulteta u Beogradu.
ROMAN SONDERMAJER
Na poziv Mike Markovi}a iz Krakova u Srbiju dolazi
1889. dr Roman Sondermajer, |ak ~uvenog Johana fon Mikuli~a. Poslat je da utemeqi srpsku vojnu hirurgiju. Sondermajer je
bio po ocu Bavarac, a po majci Poqak, ali je srcem bio Srbin
prvi na{ vojni hirurg i jedan od osniva~a vojne hirurgije. Za
wega dr Vojislav Suboti} kaè:
On je bio taj koji je predloìo na{em vojnom sanitetu
besplatno le~ewe i operisawe kilavih obveznika, kadrovaca
i rezervista u vojnoj bolnici. On je bio taj, koji je nekoliko
godina kao jedini vojni hirurg operisao za svih pet divizija s
uspehom, tako da je u toku svog rada, do pred na{e ratove, osposobio Srbiji najmawe jednu diviziju vojnih obveznika.
35
ne do hirur{ke opreme, a posebno nema po`rtvovanih bolni~ara. Protutwao je i srpsko-bugarski rat (18851886) i nastupio period mira ~etvrt veka slobode.
HIRUR[KA L INIJA
Prohujali ratovi su, kako analiti~ari kaù, kratko trajali i nisu imali vremena ni prilike da pokaù onu drugu
stranu, epidemiolo{ku. Tako je bila dominantna samo hirur{ka strana le~ewa, i ona je gospodarila velikom ve}inom
vojnih lekara tog vremena, sve do balkanskih ratova i epidemija kolere i pegavog tifusa. Zbog toga ovaj period vojnog saniteta mnogi zovu i hirur{kim, a wegov rodona~elnik bio je
dr Mihailo Mika Markovi}, na~elnik saniteta od 1886. do
1903. Kao u~esnik u prethodna tri rata, on je osetio da je potrebna jaka ratna hirur{ka slu`ba, a kao iskusan vojni doktor i energi~an organizator, u tome je i uspeo. Najpre su mu
bili potrebni hirurzi. Na wegov poziv dolazi iz Krakova dr
Roman Sondermajer, pa dr Mihailo Petrovi}, prvi hirurg obrazovan u Srbiji, u~enik velikog dr Vojislava Suboti}a. I
upravo su doktori Vojislav Suboti}, Mihailo Markovi}, Roman Sondermajer i Mihailo Petrovi} zasnovali na{u vojnu
hirurgiju.
Mika Markovi} je osnovao hirur{ka odeqewa u svim vojnim bolnicama i hirurge opremio najmodernijim hirur{kim
instrumentima.
I ne samo to, on je smatrao da na{a vojska moè do}i do
dobrih lekara, veterinara i apotekara, ako ih ona sama o
Otac jedne idealne porodice, on ju je

zadahnuo ogromnom svojom qubavqu ka
svom narodu, koja se posvedo~ila i za
vreme na{ih ratova. I tada, kada su
mnoge visoke li~nosti, i politi~ke i
vojne i gra|anske, ~uvale svoje sinove, grade}i od wih kukavice i ni{tavce (da ne idu u boj na Kosovo),
sakrivaju}i ih po [vajcarskoj i drugim mestima, sva tri wegova sina,
iako nisu stigli za regrute, odlaze
kao dobrovoqci u rat pra}eni o~inskim blagoslovom, ~ak i wegov najmla|i
{esnaestogodi{wi sin. Otac ga je, me|utim, molio da ostane, jer je jo{ dete, ali mu
je sin u {ali prebacio Lako je tebi govoriti jer ti nisi Srbin.
I wegova èna i wegova jedina k}i, rade od prvog dana
na{ega rata, pa do posle odstupawa u ropstvu neguju}i rawenike na{e i na{e te{ko obolele vojnike. @ena wegova, iako
savladana karcinomom èluca, radi neprestano daqe, malaksava na radu, podleè bolovima, izdi{e na svojoj du`nosti,
jer nije htela da posrami ni ime svog muà ni svoje dece, i umire kao bolni~arka u Beogradu....
Posle rata doktor Sondermajer postaje na~elnik vojnog
saniteta i kaù da sanitet nikad boqe nije radio. U dva navrata bio je upravnik Vojne bolnice u Beogradu.
MIHAILO PETROVI]
Mihailo Petrovi}, zvani lepi Mika, sredi{wa je i najizrazitija pojava na{e ratne hirurgije i prvi vojni hirurg
obrazovan u Srbiji, najboqi i najtalentovaniji u~enik pro-
36
A K A D E M I J A:
P U T E
OSNIVAÎ
Doktori Roman Sondermajer i Mihailo Petrovi} postavili su temeqe na{e vojne hirurgije, dr \or|e Ne{i}
osniva~ je prvog o~nog odeqewa vojne bolnice, dr \ura
Novakovi} prvi je vojni epidemiologije, dok je, prema nekim izvorima, prvi diplomirani vojni farmaceut bio
\or|e Bogdanovi}. Brigadni |eneral dr Aleksandar S.
Markovi} osniva~ je srpske rendgenologije, a dr Milo{ S.
Mijovi} je prvi fizijatar u Glavnoj vojnoj bolnici, dok je
osniva~ prvog odeqewa za prelom vilica bio dr Atanasije Puqa. Doktor \or|e Joanovi} postavio je temeqe patologije kao nau~ne discipline kod nas i bio je u neku ruku i
{ef prosekture Glavne vojne bolnice Kraqevine Jugoslavije. Doktor Sergije Ramzin osnovao je Institut za higijenu, a prvi neuropsihijatar bio je dr Jordan Tasi}. Brigadni general @arko Ruvidi}, najpozantiji je internista izme|u dva svetska rata. Prvi anesteziolog u Glavnoj vojnoj
bolnici JA bio je dr Sever Kova~ev, dr Solomon Adawa,
razvija urolo{ku slu`bu na{e vojske. General-major prof.
dr Miroqub Ki~i} osnovao je endokrinolo{ko odeqewe
VMA, dr Stevo Su{a nefrologiju, pukovnik dr Mirko Ku{i} urgentnu medicinu, a dr Vinko Arneri je za~etnik plasti~ne hirurgije na VMA.
fesora Suboti}a. Opisuju ga kao tipi~nog ratnog hirurga, sa

izvanrednim hirur{kim instinktom, pronicqivo{}u i darom
za improvizaciju, stalnim prilago|avawem prilikama, a naro~ito karakteru rane i borbenih dejstava. On nije bio lekar u uniformi, ve} pravi vojni lekar. Bez obzira na tada{wu ratnu hirur{ku doktrinu, uvek se oslawao na svoje li~no
iskustvo, samostalno je odlu~ivao i ~esto i{ao ispred svog
vremena. U po~etku Balkanskog rata drào se na~ela: ranu ne
diraj kod svih povreda od malokalibarskog zrna, ali je kasnije bio pobornik aktivne hirur{ke obrade svih povreda lobawe i trbuha, a postigao je i vrlo dobre rezultate u le~ewu
fraktura lobawe.
Zajedno sa dr \or|em Ne{i}em, na{im
prvim oftalmologom, formirao je na
Solunskom frontu, na boji{tu, u selu
Dragomancima u Moglenici, jedinu
srpsku bolnicu, zvanu Prva poqska
hirur{ka bolnica. U woj je improvizovao gotovo sve od udlaga,
sterilizatora, aparata za destilaciju vode. Bila je to bolnica za
ugled, ~ak su dolazili Englezi i
Amerikanci kod wih da uzmu mustru. Posle Prvog svetskog rata,
objediwuju}i iskustva iz proteklih
ratova, Petrovi} je postao vode}i
ratni hirurg u svetu, a kod nas je ostao
neprevazi|en. Nakon osnivawa Hirur{kog
odeqewa Op{te vojne bolnice postavqen je za na~elnika, a
bio je i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Brigadni |eneral, nosilac francuske oficirske Legije
~asti, umro je 4. avgusta 1934. godine, u uniformi sa kojom je
1. mart 2006.
E V I
Z D R A V Q A,
N A U K E
svom tro{ku obrazuje. To je i u~inio. Desetine mladih pitomaca uputio je na {kolovawe u Evropu.
Wegovom zaslugom, 1903. doneta je odluka da se zida nova
vojna bolnice na zapadnom Vra~aru. Izgradwa je zapo~ela
1904. a zavr{ena 1909. godine. Za prvog upravnika Op{te vojne bolnice, tada najmodernije na Balkanu, postavqen je sanitetski potpukovnik dr Sondermajer. Imala je 400 bolesni~kih
kreveta i slede}a odeqewa hirur{ko, unutra{we (za zarazne
i nervne bolesnike), o~no i ko`no-veneri~no. Bolnica je imala
laboratorijum i zubnu stanicu, a od opreme rendgen aparat.
Usledio je zlatni period rada. U balkanskim ratovima
srpska ratna hirurgija izbila je u sam svetski vrh i postala
vode}a po svojim stavovima, metodama, postupcima i pogledima. Zasluge za to pripadaju dr Petrovi}u i dr Suboti}u, ali i
dr Leonu Koenu, dr Nikoli Krsti}u, dr Jordanu Staji}u. Me|utim, srpski ratni hirurzi, proslavqeni u balkanskim ratovima, tokom Prvog svetskog rata radili su u oskudnim uslovima
sa malo qudi, sanitetskog materijala, vremena i bez otaxbine. Epidemije su i wih pogodile. Od 534 lekara umrlo je 136.
Neposredno posle Prvog svetskog rata u beogradskoj bolnici je zavoji{te Dunavske divizije, a upravnik je ponovo pukovnik dr Roman Sondermajer. Potom je Op{ta vojna bolnica
1922. pretvorena u Stalnu vojnu bolnicu Prve armijske oblasti, a wen {ef postaje pukovnik dr êda \ur|evi}. To je, me|utim, vreme stagnacije vojne bolnice, ali {est wenih lekara
u~estvuje u formirawu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Situacija se popravqa tek dolaskom dr Jordana Staji}a za na1918. pobedonosno u{ao u Srbiju. Prema re~ima dr Leona
Koena, umro je ... lako, bez bola i smrtnog straha. Zatvorio je
umorne svoje o~i sa osmehom na licu, kao {to dolikuje ~oveku
koji je u ìvotu samo dobra èleo. Urna sa wegovim srcem
ugra|ena je u zid Hirur{kog odeqewa nekada{we Glavne vojne
bolnice (danas zgrade Urgentne hirurgije), ali je izgubqena
prilikom rekonstrukcije zgrade.
@ARKO RUVIDI]
Najistaknutija li~nost vojnog saniteta izme|u dva svetska rata bio je sanitetski |eneral @arko M. Ruvidi}. U~esnik u dva rata, dobitnik oficirske legije ~asti, vode}i internista.
Ruvidi} je bio dugogodi{wi {ef Unutra{weg odeqewa
Op{te vojne bolnice u Beogradu (od 1922. godine Stalne vojne
bonice Prve armijske oblasti, a od 1930. Glavne vojne bolnice) i wemu pripada zasluga {to je rad tog odeqewa podigao na
zavidnu visinu. Ostao je na tom poloàju do 1934. godine, kada je imenovan za na~elnika saniteta. Bio je ~ovek od autoriteta i organizatorskog duha, borac protiv zaraznih bolesti
tog vremena, posebno protiv tuberkuloze.
IZIDOR PAPO
Poratnu istoriju VMA obeleìo je general-pukovnik
akademik dr Izidor Papo. Bio je vi{e od 30 godina na~elnik Hirur{ke klinike. Posle rata usavr{avao se u SSSR-u,
gde je poloìo i specijalisti~ki ispit iz hirurgije 1947, a
1948. vra}a se u zemqu i postaje na~elnik Drugog hirur{kog
odeqewa Glavne vojne bolnice Jugoslovenske armije, kasnije
~elnika saniteta. Tada vojna bolnica jo{ jednom mewa naziv i

1. aprila 1930. postaje Glavna vojna bolnica Kraqevine Jugoslavije. Tako|e, tada mewa i funkciju pored le~ewa kao
osnovne delatnosti, dobija i akademski zna~aj.
Glavna vojna bolnica je 1930. godine imala 780 bolesni~kih kreveta, a pove}an je i broj odeqewa imala je prijemno i
hirur{ko odeqewe, o~no, otorinolaringolo{ko, stomatolo{ko, potom interno odeqewe, pa neuropsihijatrijsko, infektivno, dermatovenerolo{ko, ftiziolo{ko i rekonvalescentno
odeqewe. U wenom sastavu bio je i Vojnohigijenski zavod sa pojedinim odeqewima. Od 1933. godine upravnik bolnice je sanitetski brigadni |eneral dr \or|e Proti}. Bolnica je ve}
1938. imala 1.200 do 1.500 bolesni~kih kreveta. Hirur{ko
odeqewe se 1933. godine podelilo na hirur{ko-urolo{ko i
hirur{ko-ortopedsko, a nikla su i druga, pre svega internisti~ka odeqewa. Hirur{ki period zamenio je internisti~ki.
Ubrzo je po~eo i Drugi svetski rat, a posle wega bolnica
mewa naziv postaje Glavna vojna bolnica Jugoslovenske armije da bi 1950. bila preimenovana u VMA Vojnomedicinsku
akademiju. Postaje najve}a vojnozdravstvena, nau~noistraìva~ka i nastavna ustanova Vojske.
Posle rata formirana su mnogobrojna odeqewa koja danas znamo, a ona su, u ve}ini slu~ajeva, 1983. godine postala
klinike. Danas je wihov broj respektivan, a preseqewem VMA
u velelepnu zgradu na Bawici dobila su jo{ ve}e mogu}nosti
da se razvijaju u stru~nom i nau~nom smislu.
Mira [VEDI]
VMA. Kako je kod slavnog doktora Judina nau~io tehniku rekonstrukcije jedwaka, po~eo je da je primewuje kod nas i usavr{ava, pa se ta operacija u hirur{kim tehnikama naziva
operacija po Judinu i Papu. Vrlo brzo je operisao vi{e
od 350 pacijenata sa takvim oboqewem i stekao me|unarodno priznawe. Ubrzo je postao {ef Katedre hirurgije i glavni hirurg JNA.
Kardiohirurgiju je usavr{avao u
SAD i ve} 12. novembra 1965. kod
nas radi operacije na srcu i ugra|uje prvu ve{ta~ku valvulu. Pri~a se da je po~iwao da operi{e
od {est sati ujutro i da je do 14
sati znao da uradi po nekoliko
operacija na otvorenom srcu.
Takav tempo je izdràvao zahvaquju}i dobrom zdravqu i urednom ìvotu. Nije bio sportista,
ali je voleo da {eta i uvek je odlazio na spavawe u 22 ~asa. U dane kada nije bilo sr~anih bolesnika
za operaciju, operisao je kile, ù~ne
kese, ~ir... Govorio je da hirurg mora stalno
da operi{e kako bi o~uvao spretnost i hirur{ku tehniku.
Voleo je rad, red i disciplinu. Poznat je kao strog, ali
pravedan stare{ina, prijatan sagovornik i ubedqiv u~iteq.
Mrzeo je nerad, neznawe i java{luk i trudio se da uvek bude
najboqi. Bio je neumoran kad se borio za qudski ìvot bolesnika. Govorio je da mu je najve}a zahvalnost bila kada bi
mu na odlasku bolesnik rekao: \enerale, Bog ti dao zdravqe!
Dr Mile IGWATOVI]
37
Preventiva
BOQE
SPREÎTI...
Nisam dovoqno bogat da ne ulaèm u
preventivnu medicinsku za{titu, mogao bi da
glasi slogan stru~waka koji se wom bave,
jer oni najboqe znaju da se vi{estruko
vra}a svaki dinar uloèn za tu namenu
ojska preventivu smatra izuzetno va`nom granom medicine i decenijama je razvija. U Vojnomedicinskoj akademiji
tom obla{}u rada bavi se ~itav jedan sektor Sektor za
preventivnu medicinu, koji je najvi{a medicinska stru~na,
nastavna i nau~na ustanova Vojske iz oblasti preventivne medicine. Wegova sloèna struktura (ima u sastavu institute za
epidemiologiju, za higijenu, za medicinu rada, za vazduhoplovnu medicinu i Odeqewe za zdravstvenu statistiku) otkriva koliko je {irok delokrug rada.
Osnovna funkcija tog sektora jeste planirawe, organizovawe i sprovo|ewe aktivnosti kojima se spre~ava o{te}ewe
zdravqa, pospe{uje wegovo o~uvawe i unapre|uje psihofizi~ka
kondicija pripadnika Vojske i VMA.
PROCENA R IZIKA
Svaki institut ima svoje specifi~nosti i zaduèwa. Na
primer, zaposleni u Institutu za epidemiologiju prate i
procewuju epidemiolo{ku situaciju u Vojsci, gra|anstvu i
svetu, nadziru stawe zaraznih i nezaraznih bolesti, u~estvuju u suzbijawu tih bolesti i odskora su aktivni u preventivnomedicinskoj obradi pripadnika VSCG koji idu u mirovne
misije u druge dràve i regione sveta. Pored toga, u wegovim
laboratorijama ispituje se efikasnost preparata za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, dijagnostikuju pojedini
uzro~nici zaraznih bolesti ({to se ne radi u civilnim
zdravstvenim ustanovama) i primewuje najsavremenije metode molekularne epidemiologije u re{avawu epidemija zaraznih bolesti. Organizuje se i sprovodi kurseve za obuku kadra sa visokom, vi{om i sredwom stru~nom spremom radi
sprovo|ewa dezinsekcije, dezinfekcije i deratizacije, sara|uju sa civilnim nau~nim i stru~nim ustanovama koje se
bave medicinskom prevencijom i suzbijawem bolesti i obavqaju preventivnomedicinsku obradu putnika u me|unarodnom saobra}aju.
Aktivnosti poslenika Instituta za higijenu u dana{we
vreme su veoma zna~ajne ne samo za Vojsku. Naime, oni se bavi
problemima u oblasti ishrane, sanitarne hemije, op{te i komunalne higijene i ergometrije, ta~nije, rade na prevenciji
o{te}ewa zdravqa nastalih pod dejstvom ~inilaca ìvotne
sredine vode, hrane, vazduha. U tom institutu ispituje se
zdravstvena ispravnost vode, namirnica, dijetetskih proizvoda i predmeta op{te upotrebe, koji su u prometu i u Vojsci
SCG, i u gra|anstvu. Obavqaju se i sistematski pregledi, ispituje ishrana, uhrawenost i fizi~ka sposobnost pripadnika
38
A K A D E M I J A:
P U T E
VSCG i ostalih. Kod wih moète saznati i mnoge savete iz dijetetike.

Pored lekara specijalista higijene, u tom institut rade i
stru~waci drugih profila: farmaceuti, hemi~ari specijalisti sanitarne hemije i fizikohemi~ari. Poseduje i opremu za
analizu i superanalizu vode, namirnica, dijetetskih proizvoda i predmeta op{te upotrebe, zatim klimatsku komoru, te
opremu za antropometriju i ergometriju.
U Institutu za medicinu rada stru~waci ispituju uslove radne sredine u jedinicama i ustanovama VSCG i na radnim mestima sa posebnim uslovima rada, merewem radarskog i drugog radio-frekvencijskog zra~ewa i za{titom od
laserskog zra~ewa, a daju i mi{qewe o merama za{tite na
radu.
Jedan od wihovih va`nijih zadataka jeste obavqawe prethodnih, periodi~nih, kontrolnih i vanrednih pregleda qudi koji su zaposleni na radnim mestima sa posebnim uslovima rada
u jedinicama i ustanovama VSCG.
VAZDUHOPLOVNA M EDICINA
Poseban segment rada Sektora za preventivnu medicinu
jeste vazduhoplovna medicina. Institut koji se tim problemima
bavi u{ao je u sastav Sektora posle agresije 1999, kada su
wegove prostorije u Batajnici poru{ene. To je jedinstvena ustanova u zemqi koja prou~ava zdravstvene aspekte letewa.
Pored brige o vojnim leta~ima i padobrancima, svakako
da je jedan od najzna~ajnijih delokruga rada selekcija, ekspertiza i edukacija leta~a u civilnom vazduhoplovstvu i edukacija
iz oblasti vazduhoplovne medicine svih onih od kojih se zahteva poznavawe te oblasti.
Taj isntitut je priznata ustanova ne samo kod nas nego i u
svetu i svojim radom predwa~i u na{em regionu, a posebno
priznawe je ovla{}ewe koje ima da se u wemu mogu dobiti i
uverewa (medicinske dozvole) za leta~e koji imaju pilotske
dozvole Ameri~kog ministarstva saobra}aja, odnosno wihove civilne vazduhoplovne
vlasti (FAA Federal Aviation
Administration).
Stru~waci te ustanove, a
i celog Sektora o~ekuju da Institut u bliskoj budu}nosti
preuzme ulogu vode}e ustanove
za vazduhoplovnu medicinu u
regionu i da se transformi{e
u jedini Vazduhoplovnomedicinski centar u zemqi, ~ije postojawe je obavezno za zemqu
koja treba da u|e pod jurisdikciju Zajedni~kih vazduhoplovnih vlasti Evrope (JAA Joint
Aviation Authorities).
U odeqewu Instituta koje
se nalazi na Aerodromu Batanica primewuje se i terapija
hiperbari~nim kiseonikom.
Zahvaquju}i primeni te terapije, kod strogo indikovanih
bolesti, postiù se odli~ni
terapeutski efekti.
Laboratorijske analize
Doc. dr Du{an PAVLICA
1. mart 2006.
E V I
Z D R A V Q A,
N A U K E
Le~ewe
SVETSKA
DOSTIGNU]A
Zdrav ~ovek ima mnogo èqa, a bolestan
samo jednu da ozdravi. Slogan je koji
pi{e na ulazu u VMA. Le~ewe je osnovna
delatnost te medicinske ustanove i u woj
moè da se uradi vi{e od 5.000 razli~itih
dijagnosti~kih i terapijskih procedura.
Vojnomedicinskoj akademiji mogu}e je uraditi vi{e od
5.000 razli~itih dijagnosti~kih i terapijskih procedura,
od najjednostavnijih, kao {to je davawe injekcije ili odre|ivawa krvne slike, do veoma komplikovanih i skupih, koje
rade timovi vrhunskih stru~waka i drugog medicinskog osobqa
svih profila, kao {to je transplantacija organa. Odluke o primeni nekih od tih sloènih procedura naj~e{}e se donose konzilijarno. Za te namene na VMA postoji 11 stalnih konzilijuma,
koji se sastaju jednom ili dva puta nedeqno, a po potrebi formira se i konzilijum eksperata za svakog konkretnog bolesnika.
Najteì bolesnici, koji zahtevaju urgentan pristup, ukqu~uju}i i mere kardiopulmonalne i cerebralne reanimacije,
le~e se u jedinicama intenzivne nege, a preoperativna priprema, vo|ewe anestezije i postoperatvini oporavak obavqaju se
u Klinici za anesteziologiju i intenzivnu terapiju. Interni-
U operacionim salama dnevno se uradi izme|u

50 i 90 razli~itih hirur{kih intervencija
sti~ka oboqewa, koja vitalno ugroàvaju bolesnike, a to su

naj~e{}e akutni infarkt srca, cerebrovaskularni akcidenti,
maligni poreme}aji sr~anog ritma i insuficijencija disawa, u
potpunosti se zbriwavaju u Klinici za urgentnu medicinu, dok
se akutna trovawa razli~itim {tetnim i toksi~nim hemijskim
materijama le~e u Klinici za urgentnu i klini~ku toksikologiju.
PRESTI@NE T RANSPLANTACIJE
Svakodnevno radi dvadesetak operacionih sala i u wima
se dnevno uradi izme|u 50 i 90 razli~itih hirur{kih intervencija. Posebno su kompleksne operacije na otvorenom srcu,
mozgu i ki~menoj mo`dini, velikim krvnim sudovima, radikalno
odstrawewe malignih tumora i ugradwa ve{ta~kih proteza
Osobitost VMA je i postojawe stalnih medicinskih ekipa
za hitnu intervenciju i vanredne situacije. Pored standardne
ekipe, u ~iji sastav ulaze anesteziolog, traumatolog, kardiolog
i anesteti~ar, postoje i mobilne ekipe koje se angaùju u slu~aju pojave masovnih trovawa (hemijski akcidenti), zra~ewa (akcidenti sa izvorima nuklearnog zra~ewa) i eventualne upotrebe biolo{kih agenasa u teroristi~kim akcijama ili za druge
svrhe.
Me|utim, transplantacije su ono po ~emu se VMA prepoznaje. Presa|ivawa takozvanih solidnih organa (jetre i bubrega) jesu procedure koje se ne izvode samo u vrhunskim svetskim
centrima, ve} i u VMA. U wihovoj realizaciji angaùje se tim
od pedesetak stru~waka raznih profila. Transplantacija ko{tane srì obavqa se u slu~aju nekih vrsta leukemije limfoma
i multiplog mijeloma, dok se transplantacijom mati~nih }elija
u akutnom infarktu miokarda smawuje veli~ina infarkta, umawuju rane komplikacije i trajne sekvele infarkta. A transplantacija mati~nih }elija u multiploj sklerozi dovodi do klini~kog poboq{awa i usporava progresiju te te{ke bolesti, za koju, za sada, nema efikasnog leka.
39
Savremene metode koje se koriste u neoperativnom le~ewu koronarne bolesti na VMA jesu perkutana transluminalna
angioplastika i postavqawe stentova, a tako|e se ugra|uje privremeni ili stalni ve{ta~ki vodi~ sr~anog ritma pejsmejker.
Primenom radiofarmaka mogu}e je neinvazivnim putem, bez
kateterizacije, odrediti snabdevawe krvqu sr~anog mi{i}a
(perfuziju) i ta metoda se koristi u proceni i pra}ewu koronarne bolesti. U Institutu za radiologiju rade se i invazivne
neuroradiolo{ke procedure na primer, postavqawe stentova u suène arterije mozga.
CENTRI, L ABORATORIJE I A NALIZE

U toku cele godine, dvadeset ~etiri sata dnevno mogu}e je
uraditi hemodijalize na VMA. Te usluge obavqaju se i van redovnog programa za sve gra|ane koji ne ìve u Beogradu, ili su
se zatekli u tom gradu, ili tu provode godi{wi odmor, a nalaze
se na programu hroni~ne dijalize.
Interventne metode u gastroenterologiji omogu}avaju da
se postavi pravovremena dijagnoza oboqewa organa za varewe, ali i da se odgovaraju}om intervencijom (skidawe polipa,
ekstrakcija kalkulusa iz ù~nih puteva) izbegne obimna hiruru{ka intervencija.
Ve} je prepoznatqiv metod kojim se nadome{}uju izgubqeni zubi implantacija. Ona se danas radi u objediwenoj Klinici za maksilofacijalnu i oralnu hirurgiju i implantologiju.
Implantacija se izvodi u lokalnoj anesteziji, a zahvaquju}i
originalnoj metodi koju su patentirali stru~waci VMA implantat je mogu}e kvalitetnije fiksirati primenom ve{ta~ki napravqene kosti.
A K A D E M I J A:
P U T E
Dijagnosti~ko
-p
p oliklini~ki c entar
EFIKASNO,
RACIONALNO
I KVALITETNO
Funkcionalnim povezivawem segmenata
pojedinih specijalisti~kih slu`bi sa
dijagnosti~kim institutima i klinikama,
le~ewe bolesnika postaje uspe{nije,
kra}e i u ve}ini slu~ajeva ambulantno,
~emu razvijeni svet ve} decenijama teì
i {to u praksi sprovodi
ijagnosti~ko-poliklini~ki centar VMA osnovan je krajem
pro{le godine kao odgovor na potrebe efikasnijeg i kvalitetnijeg le~ewa vojnih i civilnih osiguranika Srbije i Crne Gore, qudi iz dijaspore i Republike Srpske. Prostorno
i kadrovski nastao je povezivawem Specijalisti~ke poliklinike i funkcionalne dijagnostike, te danas ~ini sna`nu i najve}u
organizacijsko-formacijsku celinu na VMA.
ZBRIWAVAWE POLITRAUMA
U zbriwavawu politrauma epidemijskih razmera zadobijenih u saobra}aju i elementarnim nesre}ama angaùju se timovi koje ~ine traumatolog, neurohirurg, torakalni hirurg, kardiohirurg, urolog, oftalmolog, otorinolaringolog i specijalista plasti~ne i rekonstruktivne hirurgije. U takvim slu~ajevima presudni su pravilno vo|ewe
anestezije, monitoring vitalnih funkcija i postoperativni
oporavak.
Imunohistohemijska bojewa tkiva, tipizacija tkiva i odre|ivawe tkivnih tumorskih markera godinama se radi u Centru za patologiju i sudsku medicinu.
Merewe gustine kosti i aplikacija lekova u obolele zglobove, neke su od metoda koje se primewuju u dijagnostici i terapiji zapaqenskog i degenerativnog reumatizma, sistemskih
bolesti vezivnog tkiva i drugih oboqewa ko{tano-zglobnog sistema. Moderna fizikalna terapija i rehabilitacija koriste
sve relevantne metode u toj oblasti.
Koncentracija toksi~nih i {tetnih materija u biolo{kom
materijalu (krvi, urinu, pquva~ki) i identifikacija otrova u slu~aju sumwe na akutno trovawe, odre|uje se u Centru za kontrolu
trovawa, jedinoj specijalizovanoj ustanovi za le~ewe akutnih trovawa odraslih osoba u Srbiji i Crnoj Gori. U toksikolo{ko-hemijskoj laboratoriji tog centra odre|uju se i terapijske koncentracije lekova, a hemijska i makrobiolo{ka ispravnost hrane i
vode proverava se u Institutu za higijenu, dok se eventualni radiolo{ki kontaminanti utvr|uju u Institutu za medicinu rada.
U o~nom kabinetu
Docent dr Veqko TODOROVI]
40
1. mart 2006.
E V I
Z D R A V Q A,
N A U K E
SVE U J EDNOM D ANU

Osnivawem Centra za dnevnu hirurgiju pri Dijagnosti~ko-poliklini~kom centru VMA najve}i deo planiranih operacija treba da se zavr{i u jednom danu. Jednodnevna hirurgija kod planiranih operacija je ~esta praksa u visokorazvijenim zemqama ve} vi{e decenija i oni na taj na~in
operi{u 80 odsto svojih bolesnika. Rad se u Centru odvija
na slede}i na~in: bolesnike sa bruhom (hernija), kataraktom, povredom meniskusa kolena, diskus hernijom, sa potrebom za odstrawewe odre|enih dobro}udnih tumora ili za
hirur{kim biopsijama odre|enih malignih tumora, nakon
prethodne obrade i pregleda anesteziologa operi{u najboqi stru~waci iz pojedinih hirur{kih specijalnosti. Pacijent se zatim postoperativno prati u stacionaru Centra, a
u ve~erwim satima prevozi sanitetskim vozilima VMA na
ku}nu adresu, radi daqeg le~ewa. Naj~e{}e operacije koje
se izvode u Centru jesu one iz oblasti abdominalne, vaskularne, maksilofacijalne i plasti~ne hirurgije, ortopedije,
oftalmologije, otorinolaringologije, implantologije...
Novoosnovani centar sa~iwava 51 specijalisti~ki kabinet

i 11 funkcionalnih dijagnostika, u kojima pacijenti svakodnevno
mogu da dobiju usluge iz 25 specijalnosti i supspecijalnosti, koje
ukqu~uju internu medicinu sa svojim supspecijalnostima (kardiologija, nefrologija, reumatologija, gastroenterologija, hematologija, pulmologija, endokrinologija), hirurgiju (abdominalnu i
endokrinu, vaskularnu, ortopediju i traumatologiju, plasti~nu,
neurohirurgiju, grudnu, kardijalnu, maksilofacijalnu, urologiju,
ORL i oftalmologiju), neurologiju, psihijatriju, psihologiju, defektologiju, ko`ne i polene bolesti, de~ije bolesti
i ginekologiju.
Usluge iz pomenutih specijalisti~kih grana pruà 81 lekar specijalista, od kojih su 13
doktori medicinskih nauka sa nastavnim titulama
vanrednih profesora i
docenata VMA. Sa dobro
organizovanim timovima
lekara po kabinetima i
funkcionalnim dijagnostikama radi i iskusan i
dobro obu~en sredwi i
vi{i medicinski kadar,
ali i posluìoci bolesnika.
MODER NA
HI RURGIJA
U sastavu Dijagnosti~ko-poliklini~kog centra odskora se nalazi i
Centar za dnevnu hirurgiju, koji ima tri operacione sale i stacionar
sa {est posteqa, namewenih hirur{kim bole-
Elektroencefalografski
(EEG) pregled
snicima kod kojih se izvode planirane operacije u lokalnoj ili

op{toj anesteziji, trajawa jedan do dva ~asa, a koje ne zahtevaju postoperativnu negu i leàwe duè od 24 ~asa.
Usluge Centra u prepodnevnoj slu`bi svakodnevno koristi
oko 1.500 bolesnika i one se sastoje od specijalisti~ki pregleda, laboratorijske obrade i brojnih dijagnosti~kih metoda,
a sve zajedno omogu}ava ispuwavawe osnovne namene tog dela
VMA jednodnevna, efikasna, racionalna i kvalitetna dijagnostika, prevencija i le~ewe pacijenata.
Tako obiman i odgovoran zadatak Centar ispuwava u tesnoj
saradwi sa pojedinim klinikama i institutima (instituti za radiologiju, biohemiju, nuklearnu medicinu, medicinska istraìvawa), jer bez te funkcionalne povezanosti ne bi bilo mogu}e
sprovesti potrebne dijagnosti~ke procedure i daqe le~ewe.
Formirawem tako sna`ne organizacijsko-formacijske celine VMA, osposobqene za pruàwe svih vrsta usluga iz oblasti prevencije, dijagnostike i le~ewa, stvorene su mogu}nosti
da se unapredi zdravstvena za{tita vojnih osiguranika. Naime,
svima su nam poznati problemi organizacije i pruàwa usluga
na nivou primarne i sekundarne zdravstvene za{tite (nedovoqan broj zaposlenih, pove}an broj osiguranika, ga{ewe pojedinih garnizonih ambulanata i vojnomedicinskih centara), pa je
VMA kao ustanova tercijarnog nivoa u novonastaloj situaciji
morala da preuzme deo obaveza i odgovornosti u zbriwavawu
svojih osiguranika. Rezultat toga bila je ideja o osnivawu Dijagnosti~ko-poliklini~kog centra VMA. On danas ima jedinstvenu mogu}nost da visokospecijalizovani kadar, pod jednim kro-
41
I budu}e majke
~esti su pacijenti
vom, u jednom danu, pruì kompletnu zdravstvenu uslugu, sa jasnim smernicama za daqe le~ewe ambulantno ili u klini~kim
uslovima. Time je bolesnicima omogu}eno da u sistemu na{ih
usluga, bez ~ekawa i dugih zakazivawa, za najkra}e vreme re{e
svoje zdravstvene probleme.
Takav na~in organizacije Centra rezultira}e i zna~ajnim
u{tedama u vojnom zdravstvu, {to }e ionako mala buxetska
sredstva usmeriti ka nabavci modernije opreme (obnova aparata za dijagnostiku, poput skenera i magnetne rezonance) i
kvalitetnijih lekova.
Isto tako, Centar je {iroko otvoren za gra|anstvo. Zajedno sa grupom instituta VMA, uz podr{ku najiskusnijih stru~waka
pojedinih klinika, u wemu se civilnim osiguranicima usluge pruàju ponedeqkom, utorkom i sredom od 15.30 do 19.30. Bolesnici imaju mogu}nost zakazivawa pregleda i izbora lekara, a ako nemaju propisno
overen uput nadle`nog fonda,
tro{kove le~ewa snose sami.
Tokom 2005. na taj na~in je
pregledano 15.000 bolesnika
iz gra|anstva, a postoji potreba da se za wih radi i tokom cele radne nedeqe (ponedeqak i petak).
A K A D E M I J A:
P U T E
vore sa VMA o pruàwu usluga tipa sistematskih pregleda.

Uprava Centra i svi zaposleni preuzeli su obavezu i odgovornost da sve
projektovane ideje iz oblasti nove organizacije VMA preto~e u stvarnost,
koja neminovno podrazumeva napu{tawe ranije organizacije i shvatawa uloge poliklini~kog rada. Naime, funkcionalnim povezivawem segmenata pojedinih specijalisti~kih slu`bi sa dijagnosti~kim institutima i klinikama, le~ewe na{ih bolesnika postaje kra}e i
u najve}em broju slu~ajeva ambulantno,
~emu razvijeni svet ve} decenijama teì i {to u praksi sprovodi. Zdravstvena za{tita i u zemqama sa znatno ve}im nacionalnim dohotkom od na{e
predstavqa veliki materijalni izdatak, {to neminovno name}e potrebu wene racionalizacije i u{tede na svim
nivoima.
Da bi se odgovorilo svim zahtevima
savremene medicine mora se mnogo uloìti u stalnu edukaciju kadra. Ona se ostvaruje neprekidnom
medicinskom edukacijom lekara i tehni~ara, odnosno usavr{avawem u zemqi i inostranstvu. Uprkos svakodnevnim intenzivnim aktivnostima u radu sa bolesnicima, vode}i lekari Centra
aktivno u~estvuju ili rukovode pojedinim nau~noistraìva~kim
projektima koji se sprovode na VMA, ali i u vode}im inostranim nau~noistraìva~kim institucijama.
Uprkos hroni~nom nedostatku sredstava za tehnolo{ku obnovu, nakon detaqnog sagledavawa potreba i mogu}nosti napravqen je projekat neophodnih tehnolo{kih inovacija po pojedinim radnim ta~kama Centra, i kad to ostvarimo bi}emo u
mogu}nosti da na{im bolesnicima pruìmo najsavremeniju dijagnostiku i le~ewe.
Dr \oka MAKSI]
KAO OSTALI
SVET
Sem pojedinih specijalisti~kih pregleda, pruàmo mogu}nost i kompletnih sistematskih pregleda pojedincima,
brojnim kolektivima i radnim
organizacijama, koji se mogu
obaviti radnim danom ili subotom. Vi{e od 35 velikih
radnih kolektiva ve} ima ugo-
42
Deci treba pri}i

sa osmehom
1. mart 2006.
E V I
Z D R A V Q A,
N A U K E
Lekari p osebne v rste
ÛVENA
HIRUR[KA
[KOLA
Usavr{avawe stru~nog kadra u svetu,
tehnolo{ko zanavqawe, pa bilo i minimalno,
i upornost rukovodilaca hirur{kih timova
vode ka jasnom ciqu daqem progresu
i nastavku ranije prepoznatqive hirur{ke
{kole VMA
redstava koju svaki ~ovek sa strahopo{tovawem u sebi
nosi prema hirurzima ili operaterima je jasna oni su
lekari u plavim ili zelenim odorama koji be{umno klize
izglancanim podovima sterilisanih operacionih sala i
zajedno sa anesteziolozima, anesteti~arima i instrumentarkama, svojim ume}em, znawem, profesionalnom odgovorno{}u
i ~a{}u, u ruci drè ìvote svojih pacijenata. Oni su ti koji
magi~nom igrom skalpela ~ine posledwu odbranu u izle~ewu
bolesti. I upravo zato {to ih ~ovek posledwe vidi na operacionom stolu pre nego {to utone u ve{ta~ki izazvan anesteziolo{ki san i zato {to im svoj ìvot predaju u ruke, qudi im
pripisuju boànsku snagu i cene ih iznad svega.
Mo`da iz tih, ali i drugih razloga, hirurgija je smatrana
kraqicom medicine i za tu profesiju biran je poseban lekarski
kadar. A Vojnomedicinska akademija ponosila se svojim hirurzima kroz istoriju. U woj je kao
znak prepoznavawa i li~nog pe~ata postojala hirur{ka {kola VMA. Nekada je hirurgija
bila glavni promotor te ustanove ne samo na prostorima
biv{e Jugoslavije, ve} i u svetu.
Me|utim, u posledwoj deceniji
20. veka, sticajem raznih okolnosti, a pre svega dominantnog
bavqewa ratnom traumom, dolazi do usporenijeg razvoja nekih hirur{kih disciplina kao
{to su kardio, grudna hirurgija
i ORL. Zato su op{ti i vaskularni hirurzi, ortopedi i traumatolozi, plasti~ni hirurzi i
neurohirurzi dobro utvrdili
svoja znawa. A ugled koji su tada
stekli i sada mnogobrojne pacijente privla~i upravo VMA.
Danas u sastavu Grupe hirur{kih klinika VMA ima 13
klinika i operacioni blok od
23 sale sa centralnom steri-
Po~etnicima u hirurgiji
brigadni |eneral dr Mihailo Petrovi}
je savetovao: Stupaju}i u prostore u kojima se
neguje hirurgija i le~ewe na{ih bolesnika dao bih vam
jedan savet: pre nego {to pristupite posteqi hirur{kog
bolesnika ostavite va{e ìvce na domu, jer vam oni ne trebaju, ako su slabi. No, ni u kom slu~aju nemojte da zaboravite svoje srce, {iroko srce i toplu du{u, u kojima }e odjekivati bolovi i patwe va{ih bolesnika, u kojima
oni treba da na|u svu utehu i nadu u toplini i
sau~e{}u, ne stranca, no prijateqa lekara i du{evnog ~oveka.
lizacijom, a raspolaù sa polovinom bolesni~kih kapaciteta

te ustanove 576 bolesni~kih kreveta. Prose~na angaòvanost
posteqnog kapaciteta pro{le godine iznosila je 80 odsto.
U hirur{kom le~ewu primewuju se standardne hirur{ke
procedure, ali i brojne mini invazivne tehnike u skoro svim
hirur{kim specijalnostima laparoskopske i endoskopske
procedure. Razvoj mini invanzivne hirurgije uslovqen je pre
svega finansijskim mogu}nostima koje uti~u na zanavqawe i
obezbe|ivawe potrebne tehni~ke opreme.
Hirurzi su ponosni na ~iwenicu da mogu da le~e i najsloènija hirur{ka stawa i povrede, ukqu~uju}i i veoma te{ke
postoperativne komplikacije. Naravno, ovo bi bilo nezamislivo bez dobro organizovanog i obu~enog osobqa u Odeqewu
za hirur{ku intenzivnu negu i terapiju Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju VMA.
OPERATIVNE T EHNIKE
[ta se to radi u hirurgiji na VMA? Pored standardnih procedura, u abdominalnoj, endokrinoj i vaskularnoj hirurgiji teì{te je na daqem razvoju programa transplantacije organa,
pre svega jetre i pankreasa. Klinika za traumatologiju i ortope-
43
diju VMA ponosi se slede}im procedurama aloartroplastika
zglobova, endoskopska hirurgija zglobova i reviziona hirurgija
ko{tano-zglobnih povreda.
Neurohirur{ko, mikrohirur{ko le~ewe kranijalnih rizopatija, odnosno oboqewa dowe grupe kranijalnih nerava,
hirurgija bola i stabilizacione operacije ki~menog stuba u
sklopu traume, tumora i degenerativnih oboqewa su (pored
standardnih procedura, iz neurohiru{ke oblasti) predmet wihovog daqeg interesovawa. Na Klinici za urologiju izvode se
sve standardne hirur{ke procedure od kojih su najzna~ajnije
radikalna prostatektomija, radikalna cistoprostaktektomija
sa kontinentnom derivacijom urina i razbijawe kamena u ureteru pomo}u ureteroskopa i litoklasta.
Od ukupno 4.000 operacija u Klinici za o~ne bolesti tokom
pro{le godine, 3.200 operacija katarakte izvedene su kao dnevne hirur{ke operacije metodom fakoemulzifikacije sa ugradwom mekog intraokularnog so~iva u lokalnoj anesteziji. Operacija ablacije mre`wa~e metodom zadwe vitrektomije, kod bolesnika sa dijabeti~nom i proliferativnom retiopatijom ili povredom oka, predstavqa najsloèniju operaciju u oftalmohirurgiji. U ovoj klinici 75 odsto bolesnika su civilni osiguranici.
Klinika za kardiohirurgiju nastavqa bogatu dosada{wu
tradiciju. Po~ev od implantacije prvog ve{ta~kog zalistka u
srcu, preko hirur{kog re{avawa uro|enih sr~anih mana razli~itog stepena sloènosti, do procedura revaskularizacije
sr~anog mi{i}a. U toj klinici se usvaja i hirur{ka tehnika u
re{avawu proksimalnog segmenta aorte i luka aorte i procedura u dubokoj hipotermiji i cirkulatornog aresta.
Hirur{ke intervencije koje posebno promovi{u Kliniku za
grudnu hirurgiju su: korektivne operacije deformiteta uro|enih
anomalija zida grudnog ko{a, radikalne resekcije malignih tumora sa disekcijom medijastinalnih limfnih ~vorova, rekonstruktivna hirurgija velikih disajnih puteva, operacije ehinokokne bolesti plu}a i velikih tumora mediastinuma i drugo. Oko
70 odsto bolesnika ove klinike ~ine civilni osiguranici.
U Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju tokom pro{le godine uvedena je nova hirur{ka metoda: ekstraoralna distrakcija gorwe vilice koja se primewuje kod pacijenata sa ekstremnom hipoplazijom maksile i za sada se u na{oj zemqi jedino
radi u toj ustanovi.
Sinhrono sa klini~kim radom posebna pa`wa se obra}a i
na eksperimentalni hirur{ki rad u Institutu za medicinska
istraìvawa VMA. U toku je program transplantacije jetre na
eksperimentalnim ìvotiwa kako bi se trenirao i edukovao
mla|i hirur{ki i drugi kadar.
A K A D E M I J A:
P U T E
Laparoskopska operacija
KLINIKE
U skladu sa novom reorganizacijom VMA, Grupu hirur{kih klinika ~ine slede}e klinike: za abdominalnu i endokrinu hirurgiju, za vaskularnu hirurgiju, za ortopediju i
traumatologiju, za plasti~nu, rekonstruktivnu hirurgiju i opekotine, za neurohirurgiju, za grudnu hirurgiju, za kardiohirurgiju, za urologiju, za maksilofacijalnu i oralnu hirurgiju
i implantologiju, za o~ne bolesti, za uho, grlo i nos i za anesteziologiju i intenzivnu terapiju. U sastavu Grupe hirur{kih
klinika je i Operacioni blok sa centralnom sterilizacijom.
RAD N A D VA F RONTA
Osim na klinikama, hirurgija se odnedavno radi i u Centru za dnevnu hirurgiju koji je u sastavu Dijagnosti~kog-poliklini~kog centra VMA. Centar raspolaè sa tri operacione sale,
stacionarom sa {est do osam kreveta i anesteziolo{kom ambulantom. Tu se moè dnevno zbrinuti oko 30 pacijenata u svim
vrstama anestezije. Izvode se i operacije posle kojih pacijent
u roku do 23 ~asa moè oti}i ku}i. U operativnom programu tog
centra zastupqene su gotovo sve grane hirurgije, a naj~e{}e
operacije su: preponske kile, laparoskopske holecistektomije,
pro{irene vene, A-V fistule za hemodijalizu, estetski i rekonstruktivni zahvati na telu, operacije meniskusa, katarakte, odstrawewe tre}eg krajnika, ra{avawe septuma nosa, fimoze,
orhiektomije, uklawawe tumora lica i vrata, operacije na perifernim ìvcima, ugradwa implantata i druge.
44
Wihova prednost je u izraènom komforu za pacijenta koji se ogleda u dolasku na operaciju u ta~no odre|eno vreme,
ranom otpu{tawe na ku}no le~ewe i smawenom broju postoperativnih komplikacija (mawi broj infekcija i spre~avawe
plu}ne tromboembolije zbog ranog ustajawa). Dnevna hirurgija
iziskuje od lekara stalno usavr{avawa i usvajawe novih tehnika, tako da u Centru za dnevnu hirurgiju rade samo hirurzi
sa iskustvom i prakti~no se za svaku operaciju angaùju iskusni specijalisti odgovaraju}eg profila iz hirur{kih klinika.
U Centru su stalno zaposleni samo jedan hirurg (na~elnik), sedam medicinskih sestara ({est instrumentarki), dva bolni~ara i administrator. U sklopu Centra je i anesteziolo{ka ambulanta koja je ujedno i Centar za terapiju bola.
1. mart 2006.
E V I
Z D R A V Q A,
N A U K E
Hirur{ke intervencije izvode se u 23 operacione sale.

Ukqu~uju}i i program u Centru za dnevnu hirurgiju, dnevno se
prose~no operi{e oko 100 bolesnika u svim vrstama anestezije. Sve sale su opremeqene standardnom hirur{kom opremom koja podrazumeva i specifi~nu opremu za odre|ene hirur{ke oblasti. Naàlost, hirur{ko le~ewe na{ih bolesnika
sada se izvodi u uslovima oteànog i usporenog snabdevawa
potro{nim materijalnim sredstvima i zanavqawa zastarele
hirur{ke opreme. Problem se prevazilazi planskim, krajwe
racionalnim i po`rtvovanim radom kompletnog osobqa. Ciqevi lekara su permanentne inovacije i uvo|ewe novih tehnika
u hirur{kom le~ewu bolesnika zbog ~ega se pronalaze na~ini
da se aktuelni finansijski problem prevazi|e.
U svim klinikama u hirur{koj grupi, u skladu sa postoje}im mogu}nostima i raspoloìvim personalnim sastavom, ulaù se napori kako bi popunu posteqnih kapaciteta pratili i
boqi uslovi le~ewa, boqi rezultati le~ewa i kvalitetniji odnos prema bolesniku.
Na klinikama se sve vi{e le~e i civilni pacijenti, iako
tro{kove pla}aju sami. Taj postotak civilnih osiguranika kre}e se, zavisno od klinike, od 40 do 60 odsto. Trenutno u nekim
klinikama (Klinika za abdominalnu i endokrinu hirurgiju, Klinika za vaskularnu hirurgiju, Klinika za o~ne bolesti i Klinika za neurohirurgiju) postoji pove}an prijem bolesnika, na ra~un pre svega civilnih osiguranika iz zemqe i okruèwa. Tako|e, ve}ina klinika nema listu ~ekawa, ve} se bolesnici primaju na hirur{ko le~ewe odmah posle odgovaraju}e ambulantne
dijagnosti~ke obrade ili posle klini~kog ispitivawa u srodnim internisti~kim klinikama. Poverewe koje bolesnici imaju
u kvalitet hirur{kog le~ewa u uslovima kakvi sada postoje u
klinikama nagoni ~elne qude da neprekidno ulaù napore kako
bi kvalitet le~ewa {to vi{e podigli, a cenu usluga u~inili
najracionalnijom.
U previjali{tu Klinike
za vaskularnu hirurgiju
RATNA ISKUSTVA
U periodu od 1991. do 2000. godine na VMA zbrinuto
je preko 10.000 rawenika od kojih je, preko 80 odsto, imala
kombinovane povrede dva ili vi{e organa ili sistema organa, {to je zahtevalo veoma sloèno zbriwavawe. Hirurzi
razli~itih specijalnosti u~estvovali su kao ~lanovi kombinovanih timova i u primarnom zbriwavawu rawenika u ratnim bolnicama ili u vojnim bolnicama najbliìm prvoj liniji fronta. Ogromno iskustvo u le~ewu rawenika, predstavqeno na brojnim stru~nim sastancima u zemqi i svetu,
nai{lo je na veoma zapaèno interesovawe stru~nih krugova, a bi}e kori{}eno i u organizaciji i radu novoformiranog Trauma centra na VMA.
US AVR[AVAWE
Vrhunska hirurgija kojoj lekari sa VMA teè nezamisliva
je bez usavr{avawa hirurga i ostalih stru~waka u zemqi i inostranstvu. Posledwih meseci pro{le godine intenzivirana je
stru~na saradwa sa nekim vode}im hirur{kim ustanovama, a
u~estale su i posete vode}ih svetskih hirurga VMA radi izvo|ewa novih procedura i preno{ewa aktuelnih saznawa. U
2005. godini dvojica abdominalnih hirurga provela su po dva
meseca na stru~nom usavr{avawu iz ezofago-gastri~ne i kolorektalne hirurgije na Medicinskom fakultetu Kinki univerziteta u Osaki (Japan) i u Kinki univerzitetskoj bolnici. U oktobru 2005. godine dvojica endokrinih hirurga bila su na usavr{avawu u primeni videoasistiranog pristupa u tiroidnoj hirurgiji u Centru za endokrinu hirurgiju u Rimu kod prof. Rokoa
Belantonea. Trojica hirurga i anesteziolog upravo su se vratili sa usavr{avawa u najve}em svetskom centru za transplantaciju jetre i multiorgansku transplantaciju u Pitsburgu (SAD).
Istovremeno, hirurzi se edukuju u oblasti organizacije,
taktike i terminologije u zbriwavawu povre|enih u masovnim
katastrofama, u sanitetskim slu`bama armija Nema~ke i Norve{ke, po standardima Natoa. Jedan hirurg uskoro odlazi na
godinu i po dana u Nema~ku, a dvojica hirurga i dvojica anesteziologa na mesec dana u Norve{ku. U toku su dogovori sa glavnom ameri~kom vojnom bolnicom u Betezdi (SAD) o me|usobnoj
stru~noj razmeni. Tako|e je planirano da nekoliko hirurga razli~itih specijalnosti, izabranih internim konkursom na VMA,
otputuje na stru~no usavr{avawe tokom 2006. godine u vode}e
svetske centre za pojedine oblasti hirurgije.
U skladu sa finansijskim mogu}nostima obezbe|uje se
u~e{}e lekara na svetskim stru~nim sastancima i kongresima.
Posebno se izdvaja stru~na prezentacija rezultata i iskustava
u organizaciji i le~ewu ratnih povreda u ratu na prostorima
biv{e Jugoslavije pukovnika prof. dr Neboj{e Stankovi}a i
prof. dr Zorana Popovi}a na godi{wem sastanku Udruèwa
ameri~kih vojnih hirurga u Ne{vilu (SAD), kome su prisustvovali i glavni hirurzi vode}ih svetskih armija. Ova dvojica hirurga su i internacionalni ~lanovi tog udruèwa.
Sve te aktivnosti doprinele su da se nastavi ranije prepoznatqiva hirur{ka {kola VMA i da se daqe razvijaju novi
programi kao {to su transplantacija jetre i drugih organa, mini invanzivna hirurgija u svim hirur{kim disciplinama i drugo. Lekari sa VMA trude se da i u postoje}im uslovima obezbede najkvalitetnije hirur{ko le~ewe za svoje bolesnike.
Prof. dr Neboj{a STANKOVI]
45
A K A D E M I J A:
P U T E
Interna m edicina
DVANAEST
NEZAMEWIVIH
U okviru Sektora za le~ewe VMA nalazi se
dvanaest internisti~kih klinika. I ma koliko
ih svrstavali pod istu kapu nekad klinika za
unutra{we bolesti, a danas internih svaka
od wih je u razli~ito vreme nastajala,
samostalno se razvijala i narastala i na
svakoj se le~e odre|ene bolesti.
ema sumwe da je u internisti~kom bloku na prvom mestu
Klinika za kardiologiju. Le~iti i izle~iti srce je prava
ve{tina. Zato su u wenom sastavu tri stacionarne jedinice u okviru kojih su odseci za jednodnevnu neinvazivnu i
invazivnu dijagnostiku i odsek za elektrofiziologiju i pejsmejkere. Ako se tome dodaju i mogu}nosti funkcionalne dijagnostike i sale za hemodinamsku obradu, onda moèmo re}i da Klinika ima sve potrebno da se dijagnostikuju i le~e sva kardiolo{ka oboqewa.
Vitalno ugroèni pacijenti zbriwavaju se na VMA na jo{
jednom mestu u Klinici za urgentnu internu medicinu, ta~nije
u wenim odeqewima za urgentnu kardiologiju i intenzivnu terapiju. Zbog toga je ona opremqena neinvazivnim i invazivnim
monitoringom, aparatima za mehani~ku ventilaciju, te drugom
opremom za le~ewe pacijenata sa poreme}enim vitalnim funkcijama. Savremeni ure|aji za dijagnostiku nalaze se i pored
bolesni~ke posteqe. Pacijenti koji su hospitalizovani u najkra}em roku podvrgavaju se svim potrebnim dijagnosti~kim metodama (invazivnim i neinvazivnim metodama iz oblasti kardiovaskularne dijagnostike, te druge dijagnostike: skenerima,
magnetnoj rezonanci i dr.) kako bi se brzo uspostavila dijagnoza i otpo~elo adekvatno le~ewe.
U Klinici se prate najsavremenija dijagnosti~ka i terapijska dostignu}a. Tako su me|u prvima u zemqi uveli primarnu
perkutanu angioplastiku u le~ewu akutnog infarkta miokarda.
Sem toga, uvo|ewem transplantacije mati~nih }elija u le~ewu
bolesnika sa preleànim infarktom, svake godine se na desetine qudskih ìvota otrgne iz takozvane klini~ke smrti, a stotine vitalno ugroènih bolesnika stabilizuju se i potom dijagnostikuju i le~e.
O W IMA S E P RIÂ
Sem uobi~ajenih dijagnosti~kih i terapijskih procedura koje se rade u zemqi, u Klinici za gastroenterologiju i hepatologiju izvode se i neke jedinstvene metode. Prate}i rezultate u
Evropi i svetu, oni su u posledwih nekoliko godina uveli brojne
nove dijagnosti~ke i terapijske procedure. Sprovode se i svi
vidovi totalne i enteralne ishrane, te terapijske opcije iz ontologije. Pored primene standardnih protokola daju se intraarterijski citostatici. Jedina su klinika u zemqi u kojoj se radi transjugularni intrahepati~ni portosistemski {ant (TIPS), a
weni stru~waci deo su tima za transplantaciju jetre.
46
Gastroenterolozi sa VMA bili su pro{le godine doma}in evropskog vork-{opa, koji je organizovan pod pokroviteqstvom Evropskog udruèwa za digestivnu endoskopiju. Na
skupu je u~estvovalo vi{e od 350 stru~waka iz te oblasti, a
bili su prisutni i najeminentniji stru~waci iz Evrope. Kliniku je za uspe{an rad pohvalio i predsednik tog evropskog
udruèwa.
Klinika za endokrinologiju VMA osnovana je 1951. godine, kao prva supspecijalisti~ka institucija u Jugoslaviji, ali i
kao prva endokrinolo{ka jedinica u svim armijama sveta deset godina pre osnivawa Vojnomedicinske akademije u Lewin-
FIZIKALNA MEDICINA
I R EHABILITACIJA
Pod krovom VMA va`no mesto ima i Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Nema tog pacijenta koji je
leào na nekoj od klinika a da nije probao mnogobrojne
procedure fizikalne terapije. Na tri odeqewa, koliko ima
klinika, dnevno se zbrine izme|u 300 i 400 pacijenata. Tu
se le~e pacijenti kojima je potreban produèni rani rehabilitacioni tretman, sprovode brojne procedure fizikalne
medicine od klasi~nih preko hidrokinezi, kinezi i radne
terapije do savremenih metoda le~ewa magnetoterapije i
laseroterapije i komplementarnih metoda kao {to su akupunktura i hiropraksa, a u sastavu tre}eg odeqewa su rehabilitacioni timovi koji po potrebi sprovode ranu rehabilitaciju pacijenata na klinikama gde se oni nalaze i postavqaju indikacije za produènu rehabilitaciju. Posebno zanimqiv je hidroblok u kome se izdvaja terapijski bazen sa
podvodnom masaòm i kosim dnom, jedinim te vrste u gradu.
1. mart 2006.
E V I
Z D R A V Q A,
N A U K E
PATOLOGIJA
Razvoj patologije tesno je povezan sa istorijom vojnog
saniteta i wegovom prosekturom, a dr Vladan \or|evi} pomiwe se kao borac za osnivawe prosektorske slu`be. Me|utim, tek 1922. pod uticajem stru~waka sa Medicinskog fakulteta u Beogradu iz rada prosekture po~iwe da se izdvaja
patolo{ka slu`ba. Za rad te slu`be posebno je zna~ajno
ime dr \or|a Joanovi}a, koji je prvi uveo imunologiju u onkologiju i prakti~no postavio temeqe patologije kod nas.
Tek pred po~etak Drugog svetskog rata vojna bolnica dobija
lekara za {efa prosekture i to postaje zasebna jedinica te
ustanove.
Danas je to Centar za patologiju i sudsku medicinu u kome
se rade sloène imunohistorhemijske analize, a odnedavno
mogu da koriste prednosti telemedicine i da tako sara|uju sa
svojim kolegama u zemqu i svetu kako bi proverili ili potvrdili svoje nalaze. Pravo bogatstvo predstavqa dokumentacija
obdukcioni protokoli klasifikovani po pravilima Svetske
zdravstvene organizacije koji se ~uvaju jo{ od 1922. godine.
Takvo blago retko ko u svetu ima, a kod nas niko.
gradu, a jo{ mnogo pre od Valter-Reed-a u SAD. Danas je to savremena klini~ka institucija, organizovana i osposobqena da
na moderan na~in dijagnostikuje i le~i endokrino-metaboli~ke
poreme}aje i bolesti. îne je dve poliklini~ke ambulante i
funkcionalna dijagnostika, najfrekventniji deo klinike. Tako
organizovana, Klinika ima mogu}nost da se u woj sagledaju i
le~e naj~e{}a endokrinolo{ka oboqewa. To su pre svega bolesti {titaste `lezde, {e}erna bolest, bolesti hipofize, nadbubre`nih `lezda i poreme}aji u funkciji polnih `lezda. Za
dijagnozu tih poreme}aja ~esto se koriste odre|eni testovi i

procedure koje uglavnom obavqaju pre hospitalizacije, ambulantno na brz i efikasan na~in.
U Klinici za nefrologiju, pored rutinske internisti~ke
dijagnosti~ke obrade i le~ewa, primewuju se i specifi~ne procedure u dijagnostici i terapiji bubre`nih bolesnika: kompletna dijagnostika kod bubre`nih bolesnika, biopsija bubrega,
predtransplantaciona obrada i posttransplantacijsko vo|ewe
bolesnika. Tu se pripremaju, ukqu~uju i prate bolesnici na peritoneumskoj dijalizi i na hemodijalizi, a obavqa se i metaboli~ko ispitivawe obolelih sa kalkulozom urinarnog trakta, te
ESWL tretman bolesnika sa kalkulozom i le~ewe tih pacijenata.
Bogato iskustvo u prepoznavawu i le~ewu tumora nadbubre`nih `lezda, te procedure vezane za prepoznavawe tumora pankreasa koji lu~i insulin, ~ine ih osobenim na ovom prostoru.
PRAVOVREMENA D IJAGNOSTIKA
Ono {to je prepoznatqivo u radu Klinike za plu}ne bolesti jeste primena savremenih egzaktnih dijagnosti~kih postupaka ~ime se postiè apsolutna dijagnosti~ka sigurnost i
racionalna primena terapijskih postupaka. Najve}i broj
obolelih koji se ispituju i le~e u ovoj klinici imaju neku od
malignih bolesti bronhopulmonalnog sistema. Ta oboqewa se
dijagnostikuju savremenim klini~ko-radiolo{kim metodama,
citolo{kom i patohistolo{kom analizom uzoraka izmewenog
tkiva, primenom endoskopskih metoda u dijagnosti~ke i terapeutske svrhe. Posebno treba ista}i sve ve}u primenu bronhoskopije u terapijske svrhe u ciqu kontrole hemoptizija,
omogu}avawa prohodnosti disajnih puteva balon dilatacijom
i ugradwom stenta, te dijagnostiku i odstrawewe stranih tela u traheobronhijalnom stubu. U toj klinici se, jedinoj na
ovim prostorima, rano dijagnostikuje karcinom bronha pri-
47
menom Xyllix life sistema. U saradwi sa radiolo{kim institutom sprovodi se angiografska dijagnostika i embolizacija patolo{ke vaskularizacije u plu}ima radi
spre~avawa hemoptizija.
U le~ewu hroni~ne opstruktivne bolesti plu}a primewuju se najsavremeniji dijagnosti~ki postupci kako bi se odredila
priroda te bolesti. Za vrlo kratko vreme
mogu da se urade kompletna funkcijska,
alergolo{ka i bronhoprovokacijska testirawa, {to omogu}ava pravilno prepoznavawe bolesti i odgovaraju}e le~ewe. I
ostala oboqewa bronhopulmonalnog sistema tako|e se savremeno dijagnostikuju i le~e ovde. Dijagnostika i le~ewe tuberkuloze
plu}a izvodi se sa potpunom pouzdano{}u.
Ne postoji nijedna oblast savremene
infektologije u kojoj Klinika za infektivne i tropske bolesti, u organizacionom i
funkcionalnom smislu, nije spremna da se
angaùje (izuzev nadzor nad posebno kontagioznim bolestima). Dobri rezultate postiù na poqu virusnih hepatitisa, lajmske borelioze, HIV infekcije, zoonoza i
transmisivnih bolesti, sindroma nejasne
febrilnosti, ekstrapulmonalne tuberkuloze, le~ewa ehinokokoze, hemoragijskih groznica i u mnogim
drugim oblastima infektologije. Sa posebnom pa`wom prate
se novoregistrovane infektivne bolesti i usvajaju savremeni
dijagnosti~ko-terapijski stavovi.
U korpusu internisti~kih klinika va`no mesto ima i Klinike za ko`ne i polne bolesti. U woj se ispituju i le~e bolesnici sa buloznim dermatozama, melanom i drugi nemelanomski karcinomi koè, sistemske bolesti vezivnog tkiva, te{ki
oblici atopijskog dermatitisa i psorijaze, ulceracije venskog
i arterijskog porekla itd. U wihovom sastavu je i sala za dermatohirur{ke intervencije u kojoj se obavqaju biopsije koè i
uklawaju benigni i maligni tumori koè razli~itim hirur{kim
metodama. Laboratorija za imunodermatologiju jedina je ovakvog tipa u zemqi, a u okviru odeqewa za funkcionalnu dijagnostiku obavqaju se dermoskopski pregledi pigmentnih pramena na koì tela, ultrazvu~ni pregled koè visoke rezolucije,
pregled koè po Wood-ovom lampom. Kompjuterizovanom dermoskopijom mogu}e je lak{e i brè dijagnostikovawe malignih
oboqewa koè, a okviru kozmetske dermatologije obavqa se
tretman bora na koì lica i vrata (podmla|ivawe).
Klinika za reumatologiju i klini~ku imunologiju formirana je 1982. godine na temequ Klinike za op{tu internu medicinu. Ima kapacitet od 49 bolesni~kih posteqa i tesno sara|uje
sa Odeqewem za reumatolo{ku funkcionalnu dijagnostiku i Odsekom za osteoporozu Dijagnosti~ko-poliklini~kog centra. U
Klinici je tokom 2005. godine hospitalizovano oko 1.100 bolesnika, 60 odsto vojnih i 40 odsto civilnih osiguranika. Oko 85
odsto le~eno je zbog zapaqenske, reumati~ne ili metaboli~ke
reumati~ne bolesti, a oko 15 odsto zbog drugih internisti~kih
bolesti. Prose~na duìna ispitivawa i le~ewa iznosila je 6,2
dana. U istom periodu je u Odeqewu za reumatolo{ku funkcionalnu dijagnostiku pregledano 4.850 ambulantnih bolesnika,
ehosono grafijom 494, DXA osteodenzitometrijom 3.166, a u
Odseku za osteoporozu 1.080 terapijskih intervencija.
48
A K A D E M I J A:
P U T E
Transplantacija
mati~nih }elija
NOVE MET ODE LE^ EWA

Klinika za hematologiju VMA je vrhunska sanitetska ustanova Vojske u kojoj se dijagnostikuju i le~e razli~ite bolesti
krvi i krvotvornih organa. Ispitivawe i le~ewe hematolo{kih
bolesnika u ovoj klinici je na nivou velikih evropskih i svetskih medicinskih ustanova jer se primewuju svi vidovi savremene dijagnostike i le~ewa, {to podrazumeva saradwu sa nizom drugih specijalnosti. Po{to su hematolo{ki bolesnici vrlo mladi i boluju uglavnom od razli~itih oblika limfoma ili
leukemije, razumqivo je nastojawe lekara da im se pruì sve
{to savremena medicina nudi. U tom smislu, naro~ito je va`no
ista}i presa|ivawe, odnosno transplantaciju ko{tane srì
ili preciznije mati~nih }elija hematopoeze, koja se kontinuirano primewuje u ovoj klinici duè od dve decenije. Za ovaj izuzetno sloèn i komplikovan oblik le~ewa, kao nigde u medicini, neophodan je timski rad.
Prva uspe{na transplantacija mati~nih }elija hematopoeze ura|ena je davne 1973, sa samo nekoliko godina ka{wewa
za svetom, kod bolesnika kome je davalac bio brat, jednojajni
blizanac. Tokom 1983. obavqena je prva transplantacija prema savremenim kriterijumima odre|ivawa podudarnosti davaoca, pripreme primaoca i pra}ewa znakova prihvatawa, odnosno odbacivawa transplantata. Od 1989, od kada je oformqen Tim za transplantaciju ko{tane srì na Klinici za hematologiju VMA, transplantacije se rutinski izvode, a broj transplantiranih s vremenom raste sa 1015 godi{we na 26, koliko je ura|eno u 2005. Pove}awe broja transplantacija rezultat je ne samo kontinuiteta u radu ve} i ovladavawem novim
tehnikama i transplantacijom u kojoj se kao izvor mati~nih }elija koristi periferna krv. Klinika za hematologiju VMA je od
1995. punopravni ~lan Evropskog udruèwa za transplantaciju
ko{tane srì (EBMT), sa akreditacijom za rad do aprila 2007.
(na dve godine se obnavqaju).
Prof. dr Branko GLIGI]
1. mart 2006.
E V I
Z D R A V Q A,
N A U K E
Psihijatrija
BOLESTI
RATA I MIRA
Klinika za psihijatriju sme{tena je na
posledwem spratu glavne zgrade, a mentalni
poreme}aji i poreme}aji pona{awa ispituju se i
le~e u ~etiri organizacijske jedinice dva
bolni~ka odeqewa, Dnevnoj bolnici i Odeqewu
za mentalno zdravqe i vojnu psihologiju.
jent se detaqno informi{u o tretmanu, a obavezna je i institucija pismenog pristanka.

Pregledom uzroka hospitalizacije za posledwih desetak
godina uo~ava se da je najve}i broj prijema pod dijagnozom psihoti~nih poreme}aja i poreme}aja raspoloèwa. Za wima su
po brojnosti neurotski poreme}aji i mentalni poreme}aji zbog
zloupotrebe alkohola i narkotika, te poreme}aji li~nosti i
pona{awa. Sa po~etkom devedesetih primetan je zna~ajan rast
poreme}aja iz grupe stresnih reakcija, koji se odràva i nakon
prestanka ratnih doga|aja. Najve}i broj radova novijeg datuma,
koje su stru~waci sa Klinike objavili, u vezi su sa psihi~kim
poreme}ajima nastalim usled ratnih stresova, posebno u vezi
sa posttraumatskim stresnim poreme}ajem (PTSP).
POSTTRAUMATSKI
STRESNI P OREME]AJ
Ratovi na tlu SFRJ u periodu 19911995. godine i SRJ

1999. godine imali su obiqe`je katastrofalnog stresora.
Klinici se le~e akutni
Borbene akcije, masovna rapsihijatrijski poreme}awavawa i pogibije, zarobqeja, obavqa tretman subaDNEVNA BOLNICA ni{tvo i tortura, izbekutnih i hroni~nih psihigli{tvo i bombardovawe
Dnevna bolnica Klinike za psihijatriju VMA postoji od
jatrijskih poreme}aja, procewupredstavqali su intenzivne
1977. godine. U woj se le~e bolesnici sa razli~itim du{evju radne sposobnosti (profesistresore koji su zahvatili venim poreme}ajima kojima nije neophodna hospitalizacija, a
onalnih vojnih lica, vojnika, reliki deo populacije i uzrokopostavqena je indikacija za intenzivniju psiholo{ko-psihigruta i civilnih osiguranika),
vali nagli porast reaktivnih
jatrijsku dijagnostiku, psihoterapiju i socioterapiju, odnoobavqa sudsko-psihijatrijska
stresnih psihi~kih poreme}asno psihosocijalnu rehabilitaciju. Zastupqene su sve poznaekspertiza, produèno le~ewe i
ja. Svojom hroni~no{}u i zlote metode tretmana, sa naglaskom na grupnim tehnikama i akpsihosocijalna rehabilitacija
}udnim dejstvom po op{te sotivnostima koje se izvode u kontekstu terapijske zajednice sa
pacijenata koji ne zahtevaju urcijalno, profesionalno i pociqem u~ewa o sebi i drugima putem zajedni~kog iskustva u
gentan tretman, odnosno hospirodi~no funkcionisawe, od
ìvotnoj situaciji i realnostima svakodnevnog ìvota.
talizaciju. Na odeqewima se
svih ratnih sindroma izdvaja
Pored zna~ajnih ekonomskih prednosti, delimi~na hospitretiraju svi psihijatrijski pose posttraumatski stresni
talizacija omogu}ava intenzivno le~ewe i psihosocijalnu rereme}aji odrasle i adolescentporeme}aj (PTSP). Pa i dahabilitaciju, uz boravak u postoje}em porodi~nom i socijalne starosne dobi, a pacijenti su
nas, i pored toga {to je prenom miqeu pacijenta. Sprovode se posebne grupne psihoterai vojni i civilni osiguranici.
stalo ili je znatno umaweno
pije za pacijente sa psihoti~nim, neurotskim i stresnim poreUz klasi~ne dijagnosti~ke
dejstvo navedenih ratnih
me}ajima i za alkoholi~are. U slede}oj fazi nastavqaju se
metode, koje podrazumevaju
stresora, broj primqenih patretman i rehabilitacija u socioterapijskim klubovima: Kluklini~ki psihijatrijski intercijenata sa dijagnozom PTSP
bu le~enih alkohi~ara i Klubu le~enih psihoti~nih pacijenata.
vju i psiholo{ku procenu (uz
na ambulantno i hospitalno
primenu psihodijagnosti~kog
le~ewe nije se znatno smatestovnog instrumentarija), upotrebqavaju se i dodatne dijag- wio. Hroni~ni PTSP je ~esto udruèn sa drugim psihijatrijnosti~ke metode u okviru drugih organizacijskih jedinica VMA. skim poreme}ajima.
Naj~e{}e su to laboratorijske analize krvi, radiolo{ke preMada je u stru~nim krugovima taj problem jasno identifitrage, neurofiziolo{ke procedure i konsultativni pregledi kovan i dosta dobro obra|en u brojim stru~nim i nau~nim puspecijalista svih potrebnih profila. U tretmanu pacijenata blikacijama i na skupovima, ~ini se da u {iroj javnosti jo{ poprimewuje se kompletna lepeza psihijatrijskih preventivno-te- stoji nedovoqna informisanost o posledicama ratnih traurapijskih aktivnosti: od organoterapije, psihoterapije do ra- matskih stresova. Karakteristi~ni simptomi posttraumatskog
znih socioterapijskih metoda.
stresnog poreme}aja podeqeni su u tri grupe. U prvoj su neèqeno i uznemiravaju}e ponavqawe iskustva traumati~nog dogaELEKTROKONV ULZIVNA TERAP IJA |aja u obliku ìve slike ili no}ne more, potom izbegavawe seU toj klinici postoji duga tradicija (od 1949. godine) pri- }awa i situacija koje podse}aju na traumu pad zanimawa za
mene elektrokonvulzivne terapije (EKT). Taj vid biolo{ke tera- uobi~ajene socijalne aktivnosti i komunikacije, {to dovodi do
pije, jedno vreme neopravdano kritikovan sa takozvanih an- socijalne izolacije i emotivne otupelosti i, tre}e, povi{ena
tipsihijatrijskih pozicija, predstavqa mo}no terapeutsko razdra`qivost, koja je predstavqena preteranom reakcijom
sredstvo u slu~ajevima te{kih depresija rezistentnih na far- straha, nesanicom i oslabqeno{}u koncentracije.
Veliki broj qudi koji su bili izloèni traumatskom stremakoterapiju, katatonih {izofrenija i mani~nih stawa.
Kod nas se u samo dve-tri institucije koristi mogu}nost su nije u stawu da samostalno uo~i sopstveni problem i na vreEKT, a jedino se u Klinici za psihijatriju VMA primewuje EKT u me zatraì pomo}, {to vodi hroni~noj formi PTSP i produanesteziji. Tretman u Klinici za psihijatriju VMA traje obi~no bqivawu patwe.
Docent dr @eqko [PIRI]
oko tri nedeqe u bolni~kim uslovima. Pre primene EKT paci-
49
A K A D E M I J A:
P U T E
Nau~noistraìva~ki r ad
VELIKI
PROJEKTI
Najve}i deo nau~noistraìva~ke aktivnosti
na VMA realizova}e se u dva velika projekta,
Geneti~ki i }elijski bioinèwering
u medicini i Klini~ki, patofiziolo{ki
i molekularni aspekti, traume i inflamacije
èqi da se VMA registruje kao nau~noistraìva~ka institucija kod Ministarstvo za nauku i za{titu ìvotne sredine Republike Srbije, i samim tim ravnopravno u~estvuje na wegovim konkursima, pristupili smo sveobuhvatnoj
reorganizaciji NIR-a na VMA. Na decembarskoj sednici Nau~no-nastavnog ve}a VMA odre|eno je da akademik pukovnik dr
Miodrag ôli}, na~elnik Instituta za medicinska istraìvawa VMA, bude koordinator tog sloènog zadatka. On je predloìo da se najve}i deo nau~noistraìva~ke aktivnosti na
VMA realizuje u dva velika projekta koji bi bili finansirani
u petogodi{wem periodu iz zajedni~kih sredstava Ministarstva odbrane i VMA. To su projekti Geneti~ki i }elijski bioinèwering u medicini i Klini~ki, patofiziolo{ki i molekularni aspekti, traume i inflamacije. U okviru projekata bi}e
definisani tematski mawi zadaci NIR-a koji }e se realizovati na dvogodi{wem nivou.
Ciq reorganizacije NIR-a je podizawe wegovog kvaliteta
preko tesne saradwe svih organizacionih delova VMA sa Institutom za medicinska istraìvawa, kao najzna~ajnijom organizacionom jedinicom ove ustanove ~ija je primarna delatnost
bavqewe NIR-om. U dvadesetak istraìva~kih zadataka u okviru ova dva projekta bi}e pokriveni najva`niji aspekti istraìvawa u oblasti preventivne i terapijske delatnosti. Projekat Geneti~ki i }elijski bioinèwering u medicini bio bi nastavak dosada{weg projekta Geneti~ki inèwering i tehnologija hibridoma u medicini, koji se uprkos brojnim te{ko}ama
uspe{no i kontinuirano sprovodi ve} 15 godina. Na osnovu
rezultata koji su iz wega proistekli publikovano je vi{e od 60
nau~nih radova u brojnim me|unarodnim ~asopisima i kwigama. Rad na novom projektu bio bi nastavak prethodnog, a u okviru wega }e se definisati zadaci iz slede}ih oblasti: razvoj i
primena tehnologije geneti~kog inèwerstva u prou~avawu malignih tumora, infektivnih, autoimunih i drugih bolesti i genskih polimorfizama koje su bitne za nastanak oboqewa, dijagnostiku i pra}ewa efekta le~ewa, te razvoja postupaka za budu}u terapiju genima; razvoj }elijskog bioinèweringa i novih
postupaka za dobijawe hibridoma i monoklonskih antitela za
potrebe dijagnostike, terapije i nau~noistraìva~kog rada;
razvoj }elijskog bioinèweringa u kreirawu tumorskih i drugih vrsta vakcina, te istraìvawe mati~nih }elija hematopoeze i wihove terapijske primene.
Projekat Klini~ki, patofiziolo{ki i molekularni
aspekti, traume i inflamacije objedinio bi istraìvawa
50
koja su do sada sprovo|ena u Institutu za medicinska istraìvawa i drugim organizacionim jedinicama VMA iz oblasti patofiziolo{kih i imunolo{kih aspekata traume, inflamacije, sepse i ishemije/reperfuzije. Taj novi projekat
bio bi najzna~ajniji multidisciplinarni projekat u ~ijoj bi
realizaciji u~estvovali stru~waci razli~itih profila iz
vi{e organizacionih jedinica VMA. Pojam traume je {iroko
definisan i objediwuje razli~ite aspekte o{te}ewa }elija
tkiva i organa kao {to su mehani~ka (ukqu~uju}i i operativnu traumu), termi~ka, hemijska i jonizaciona trauma, te efekat stresa.
U okviru projekta Klini~ki, patofiziolo{ki i molekularni aspekti, traume i inflamacije bi}e definisano nekoliko
zadataka koji bi pokrili najrazli~itije aspekte: eksperimentalne i klini~ke probleme mehani~ke, termi~ke i jonizacione
traume, politraume (ukqu~uju}i blast-povrede i udruène povrede); iznalaèwe novih biohemijskih, klini~kih i funkcionalnih parametara za procenu teìne i ishoda traume, te procenu terapijskih efekata; istraìvawe specifi~nih vrsta povreda (oka, uha, neurotrauma i drugo) i specifi~nih problema
rehabilitacije povre|enih; izu~avawe razli~itih aspekata delovawa akutnog i hroni~nog stresa na organizam; eksperimentalna i klini~ka istraìvawa inflamacije u naj{irem smislu,
ukqu~uju}i i probleme ateroskleroze u razli~itim oboqewima
1. mart 2006.
E V I
Z D R A V Q A,
U Institutu za medicinska
istraìvawa
N A U K E
(infektivne, autoimune, degenerativne i ishemijske bolesti); patofiziolo{ke, imunolo{ke i klini~ke probleme sepse; klini~ke i imunolo{ke aspekte transplantacije
}elija, tkiva i organa; istraìvawe novih lekova i efekata wihove
terapijske primene, i mnogo toga
drugog.
Nau~noistraìva~ki zadaci
pisa}e se prema propozicijama
Ministarstva za nauku, a celokupan projekat trebalo bi da bude
zavr{en do kraja marta 2006. godine. Tada }e ga odobriti i verifikovati Nau~no-nastavno ve}e
VMA. Nakon toga bi}e postavqen
na sajt VMA sa koga }e se, tako|e,
videti upra`wena mesta za magistarske i doktorske studije koje bi
se iz tih zadataka radile. Za o~ekivati je da }e godi{we 1520
mladih istraìva~a iz civilnih
institucija, pre svega sa fakulteta sa kojima VMA ima ugovore o
saradwi, raditi na ovim istraìvawima. Pri tome je krajwi ciq
dobijawe {to kvalitetnijih rezultata koji }e biti publikovani u dobrim me|unarodnim ~asopisima, a
u postupku je tender za zanavqawe
i nabavku nove opreme za potrebe
Instituta za medicinska istraìvawa.
Akademik dr Miodrag ÔLI]
Nastavna d elatnost
RASADNIK
DAROVITOG
KADRA
Iako ve}ina qudi ime Vojnomedicinska
akademija povezuje sa wenom osnovnom ulogom
le~ewem, VMA je mnogo vi{e od toga.
Ona je nau~na i obrazovna ustanova.
astavqaju}i zapo~eto delo prethodnika, poku{avaju}i da
odrè mesto i podignu ugled VMA u zdravstvenom sistemu
dràve u ovim burnim tranzicionim vremenima, nau~ni
poslenici te ustanove ulaù ogroman napor da odrè zavidan nivo u nastavnoj delatnosti i da VMA uspe{no u|e u integracione procese i sa obrazovnim institucijama u zemqi, i
sa onim izvan we. Sagledavaju}i doprinos VMA na poqu poslediplomskih specijalisti~kih studija, moè se ista}i da je u woj
u posledwe tri decenije specijalizaciju poha|alo i u najve}em
broju zavr{ilo 5.000 lekara, stomatologa i farmaceuta, koji
sada sa uspehom rade {irom biv{e Jugoslavije, Evrope i celog
sveta. Sem toga, na VMA je do sada magistriralo 200, a doktoriralo vi{e od 300 lekara, stomatologa i farmaceuta.
O obimu i stepenu angaòvanosti nastavnika i svih drugih
u obavqawu specijalisti~kih, supspecijalisti~kih, magistarskih i doktorskih studija na VMA najre~itije govori podatak da
je u posledwih pet godina po tom osnovu nastavu poha|alo prose~no 520 qudi godi{we i da se za to vreme odbrani desetak
magistarskih i isto toliko doktorskih radova.
Na VMA se organizuju i razni oblici usavr{avawa iz
oblasti medicine, stomatologije i farmacije. Uz pripadnike
vojnog saniteta, tu se ukqu~uje i veliki broj wihovih kolega iz
civilnih ustanova. A podaci govore da razli~ite oblike usavr{avawa prose~no godi{we poha|a oko 230 qudi.
Velika pa`wa poklawa se i mladim kolegama koje su tek
zavr{ile studije. Wih oko 220 godi{we okon~a pripravni~ki
sta`. A tradicionalno se na VMA {koluju i polaznici {kole
rezervnih oficira sanitetske slu`be i od 2005. godine {kolskog centra veterinarske slu`be. I kada se sve to sabere, proizilazi da je, u posledwih pet godina, na Vojnomedicinskoj akademiji nastavu poha|alo prose~no vi{e od 1.000 qudi.
Celokupna nastavna aktivnost odvija se unutar Vojnomedicinske akademije, izuzev zavr{nih ve`bi, koje izvode slu{aoci [RO na poligonu Kasarne Bawica. Svi nastavni
planovi i programi potpuno su uskla|eni sa zakonskim propisima Republike Srbije, a ~lanovi komisija koje su formirane
za specijalisti~ka i supspecijalisti~ka usavr{avawa su, pored nastavnika sa VMA, i nastavnici sa drugih univerziteta u
Srbiji.
Da bi se na Vojnomedicinskoj akademiji uspe{no realizovala obimna nastava, teorijska predavawa i prakti~ne ve`be,
ukupno je angaòvano 127 predava~, od toga je 10 redovnih, 46
vanrednih profesora i 71 docent. Pored wih nastavu drè i
dva vi{a nau~na saradnika, osam nau~nih saradnika i 30 asistenta.
Za sve koji poha|aju razne oblike nastave na VMA ima dovoqno mesta. Ustanova poseduje dovoqan broj u~ionica opremqenih za izvo|ewe nastave, a slu{aocima su na raspolagawu
i savremena nastavna sredstva, ukqu~uju}i i pristup Internet
sajtovima.
Tokom pro{le godine godine aktivnost VMA bila je usmerena i ka traèwu modela aktivne i sveobuhvatne saradwe sa
drugim obrazovnim i zdravstvenim ustanovama u zemqi. Potpisani su ugovori o obostranoj saradwi sa medicinskim fakultetima u Kragujevcu i Ni{u, te sa Fakultetom politi~kih nauka
u Beogradu i Fakultetom tehni~kih nauka u Novom Sadu. Ugovori o saradwi sklopqeni su i sa vi{im medicinskim {kolama u
Zemunu i ]upriji.
Na Vojnomedicinskoj akademiji odràvaju se razni stru~ni i nau~ni sastanci kongresi, seminari, simpozijumi, doma}i i me|unarodni. Tu se drè i redovni sastanci mnogobrojnih
sekcija Srpskog lekarskog dru{tva. I lekari sa VMA odlaze u
svet, bilo na usavr{avawa ili na stru~ne skupove. A gde god da
se na|u imaju {ta da kaù, jer nauka je na VMA zaista na ceni,
a istraìva~i su wena najvrednija perjanica, otporna na sve
postoje}e probleme.
Prof. dr @ivorad MALIÊVI]
51
A K A D E M I J A:
P U T E
kim odeqcima klinika i instituta VMA, dok su svi ~asopisi u Biblioteci Instituta. Strogom selekcijom izdvajaju se i nabavqaju
samo vrhunski priznate biomedicinske publikacije. Ne{to se dobija i poklonom ili razmenom za Vojnosanitetski pregled. S obzirom na veoma te{ku materijalnu situaciju, broj ~asopisa koji
se kupuju u papirnom obliku znatno je smawen. To je donekle nadokna|eno nabavqawem baze full text ~asopisa na kompakt-diskovima ProQuest, koja sadrì vi{e od 200 naslova ~asopisa, od toga oko 100 zna~ajnih.
U proteklih nekoliko godina situacija sa nabavkom kwiga
izmenila se naboqe, pre svega saradwom i razmenom sa KonTokom godine Biblioteku Instituta za nau~ne
gresnom bibliotekom iz Va{ingtona a i daqe kwige se redovno
informacije poseti oko 12.000 korisnika, nabavqaju na sajmovima ili pojedina~nim poruxbinama.
kojima se izda vi{e od 36.000 jedinica
Pored primarnih publikacija, korisnicima usluga Inbibliote~kog fonda i uradi izme|u 150.000 stituta na raspolagawu su najzna~ajnije sekundarne publikai 200.000 kserokopija iz biomedicinske cije, enciklopedije, leksikoni, priru~nici, re~nici i sli~no.
literature Uz sekundarne publikacije u {tampanom obliku Institut koristi i baze podataka na kompakt-diskovima, prvenstveno seanas bitno kadrovski smawen, ali tehnolo{ki modernizo- kundarnu publikaciju MEDLINE (Index Medicus), a i bazu full text
van, Institut obezbe|uje sistematsko i redovno informi- ~asopisa ProQuest na kompakt-diskovima, ali i neke pojedisawe za sve visokoobrazovane osobe biomedicinske stru- na~ne ~asopise u elektronskom obliku. Omogu}en je i pristup
Internetu, koji se svakodnevno koristi za potrebe Instituta
ke zaposlene u sanitetu o novostima u razvoju doma}e i
strane medicinske nauke i prakse. On je savremeni centar za i korisnika. Izvedeni su zna~ajna modernizacija i poboq{amedicinsku nau~nu informatiku, odnosno za pronalaèwe, we tog pristupa formirawem Internet-sale sa deset radnih
prikupqawe, obradu, analizu, ~uvawe i diseminaciju nau~nih stanica, preko koje je taj ogromni izvor informacija postao
biomedicinskih i ostalih informacija zna~ajnih za medicinu redovno dostupan velikom broju korisnika, {to je znatno pouop{te, a posebno za vojnu medicinu i sanitetsku slu`bu. Tokom boq{alo protok raznovrsnih nau~nih informacija. Nabagodine Biblioteku Instituta poseti oko 12.000 korisnika, ko- vqena je i baza ~asopisa EBSCO, a redovno se upla}uje i prijima se izda vi{e od 36.000 jedinica bibliote~kog fonda i stup bazi HINARI, sa vi{e od 2.000 naslova ~asopisa. U izuradi izme|u 150.000 i 200.000 kserokopija iz biomedicin- gledu su i druga poboq{awa.
Institut izdaje i veoma
ske literature.
ugledni stru~no medicinski
Osnovu za pomenute aktivnoUSLUGE ZA S VE ~asopis Vojnosanitetski presti ~ini fond dokumenata koji sagled, koji izlazi neprekidno
drì oko 1.200 naslova biomediInstitut za nau~ne informacije pridruìo se akciji
od oktobra 1944. godine, a
cinske periodike, vi{e od 30.000
VMA Zdravqe za sve time {to }e uskoro ~itaonicu Instinaslednik je Vojnosanitetskog
monografskih publikacija, obratuta otvoriti za sve korisnike iz gra|anstva i popodne
glasnika, (od 1930. do 1941).
|enih tematskih brojeva ~asopisa,
sredom od 15.30 do 19.30. Tim biomedicinskih informatiVojnosanitetski pregled izvi{e od 2.900 magistarskih rado~ara, lekara, bibliotekara i kwiàra pomo}i }e zainterelazi
12 puta godi{we i ureva i doktorskih disertacija. Oko
sovanim korisnicima da ostvare brojne usluge.
|uje ga Ure|iva~ki odbor od
40 kwiga nalazi se u bibliote~25 ~lanova, vrhunskih stru~waka iz pojedinih oblasti
medicine, stomatologije i
farmacije iz Vojske i civilstva. O ugledu ~asopisa govori i podatak da se razmewuje sa 40 stranih ~asopisa
iz 23 zemqe i sa 36 doma}a
~asopisa. Radove objavqene
u wemu indeksiraju MEDLARS
(MEDLINE), EXCERPTA MEDICA
(EMBASE) i jo{ {est sekundarnih publikacija, a sadràje i prikaze originalnih
radova i izvoda iz sadràja, tri vojnomedicinska ~asopisa na francuskom, italijanskom i {panskom jeziku.
Elektronska baza ~asopisa
EBSCO objavquje wegove full
tekstove od 2003. godine.
Nau~ne i nformacije
ZLATNI RUDNIK
PODATAKA
Prof. dr Silva DOBRI]
52
1. mart 2006.
E V I
Z D R A V Q A,
N A U K E
Institut z a f armaciju
MALA
FABRIKA
LEKOVA
Samo u prethodnoj godini Poliklini~ka
apoteka izdala je oko pola miliona
pojedina~nih pakovawa lekova, a tek koliko
infuzija, injekcija, masti, kapi, tableta...
Skoro da se ne moè registrovati.
Vojnomedicinskoj akademiji godi{we se hospitalizuje od
25.000 do 30.000 bolesnika i obavi oko pola miliona
specijalisti~kih pregleda u ambulantnim uslovima. Za tako brojnu vojsku pacijenata potrebno je nabaviti lekove,
sanitetski materijal, napraviti infuziju ili injekciju. Zato je
VMA tokom svoje istorije uvek poklawala veliku pa`wu farmaceutskoj slu`bi, odnosno snabdevawu lekovima. Do 1990. o
tome je brinula Apoteka VMA, a od te godine Institut za farmaciju. Danas je to jedinstvena ustanova, koja ima dve apoteke
Poliklini~ku i Klini~ku. Ali ne samo to. Institut ima jo{
pet organizacionih celina
Odeqewe za farmaceutsku tehnologiju, Odeqewe za kontrolu
kvaliteta i ispitivawe lekova,
Odeqewe sanitetskog materijal, Odeqewe za razvoj sanitetske opreme i Odsek za nabavku i prijem. Institut snabdeva lekovima i ostalim potro{nim materijalom hospitalizovane i poliklini~ke pacijente.
Obezbediti lek ili odgovaraju}e sanitetsko sredstvo ne
zna~i samo primiti ili proizvesti lek u Institutu i dati ga
korisniku, jer ga je ve} na po~etku potrebno pravilno planirati i nabaviti. Posle prijema
te supstance moraju se pravilno uskladi{titi, a ako se prilikom izdavawa drìmo osnovnog pravila prvi u{ao mora i
prvi da iza|e, uvek }emo imati
lek koji je u roku upotrebe.
Osim gotovih lekova i sanitetskog materijala, zna~ajna
je i proizvodwa u Odeqewu za
farmaceutsku tehnologiju. Specijalisti farmaceutske tehnologije (koji su odgovorni za kvaPoliklini~ka apoteka
litet proizvedenih lekovitih
preparata) organizuju proizvodwu te~nih, polu~vrstih i ~vrstih

farmaceutskih oblika, kao {to su rastvor, mast, krema, gelovi,
tablete. Zna~ajan segment proizvodwe jesu sterilni parenteralni (infuzije i injekcije) i oftalmolo{ki proizvodi. Mnoge
od tih proizvoda nije mogu}e nabaviti na doma}em trì{tu.
Institut je prepoznatqiv i po izradi me{avina za parenteralnu ishranu, koja se primewuje kod pacijenata koji ne mogu
oralno da konzumiraju hranu, ve} pomo}u intravenske infuzije. Sem toga, mnogi pacijenti se upu}uju na VMA iz drugih medicinskih ustanova, jer se u Institutu za farmaciju mogu izraditi i preparate za individualne potrebe bolesnika.
Osim sterilnih preparata, u laboratoriji za izradu magistralnih i galenskih preparata proizvode se takozvani nestalni lekoviti oblici, kao {to su masti, kreme, tablete. Primarni zadatak te laboratorije jeste da zadovoqava potrebe
klinika i instituta VMA za preparatima iz bogate palete od
pribli`no 120 galenskih proizvoda (te~ni, polu~vrsti i ~vrsti
lekoviti oblici), te za izradu lekova po receptima lekara, za
poliklini~ke pacijente. U toj ustanovi se industrijski proizvode 72 vrste injekcija, 20 vrsta tableta, 23 vrste lekovitih
masti, 100 vrsta nesterilnih i 40 vrsta sterilnih medicinskih rastvora, 45 vrsta infuzionih rastvora, pet vrsta medicinskih sirupa, 50 vrsta kapi za o~i, 10 vrsta masti za o~i,
isto toliko vrsta lekovitih pra{kova, mikstura i pomo}nih lekovitih sredstava, te 32 vrste pufera, 65 vrsta reagensa... A
sve {to se proizvede mora da se podvrgne kontroli. Zato postoji i Laboratorija za kontrolu i ispitivawe lekova.
Institut farmaceutima i farmaceutskim tehni~arima neprekidno omogu}ava staìrawe. Odeqewe za farmaceutsku
tehnologiju je nastavna baza za obrazovawe brojnih specijalista na predmetu farmaceutska
tehnologija, i onih koji specijaliziraju po Nastavnom planu
i programu Vojske SCG, i kolega koje svoje specijalisti~ko
zvawe sti~u na Farmaceutskom
fakultetu u Beogradu. Institut
je nastavna baza na Katedri za
farmaciju i biohemiju VMA.
Ipak, najlep{i deo posla jeste
rad u brojnim multidisciplinarnim istraìva~kim timovima i ispitivawe novih preparata. Rezultati se objavquju u
doma}im i inostranim stru~nim ~asopisima.
Sopstvena proizvodwa i
kontrola kvaliteta ima i veliki farmakolo{ko-ekonomski
zna~aj jer se wome dopuwava
asortiman lekova nabavqenih
kupovinom, a u odnosu na doma}e i uvozne proizvode, institutski su jeftiniji i do 30 odsto. Ovu ustanovu zovu mala
fabrika lekova. A ona je specifi~na po jo{ ne~emu. U woj su
na rukovode}im mestima uglavnom ène.
Doc. dr sc. farmacije
Mirjana ANTUNOVI]
53
VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA: PUTEVI ZDRAVQA, NAUKE I PARTNERSTVA
Odràvawe x inovskog s istema
ima 6.000 prostorija, 180.000 pregradnih zidova, 100.000

metara kvadratnih kerami~kih plo~ica, 5.240 prozora, 6.350
vrata, 7.800 m hodnika, 116 kilometara vodovoda, 42 kilometra kanalizacije, 3.000 umivaonika, 4.500 tu{ baterija, 26
liftova, 2.460 javqa~a poàra, 465 protivpoàrnih hidranata. Iz we se pneumatskim transportom, po{tom i vakuumom dnevno transportuju tri i po tone ve{a i jedna i po tona sme}a.
Elektroenergetski sistem ~ini 13 trafostanica, deset
dizel-elektri~nih agregata, ~etiri inventora, 36.000 svetiqki, za klimatizaciju je zaduèno {est centralnih priprema vazduha, 248 klima-komora, 250 kanalskih razvoda,
ADRESE I T ELEFONI dok za grejawe VMA ima centralnu
termopodstanicu,
Za one koji znaju, evo podsetnika, a za budu}e korisni4.000 grejnih tela, 458 pumke usluga nekoliko veoma upotrebqivih informacija:
pi, 140 kilometara cevne
Vojnomedicinska akademija se nalazi na uzvi{enom demreè, sa mese~nom potrolu Beograda, poznatoj Bawici. U neposrednom okruèwu su
{wom toplotne energije od
Vojna akademija, istoimeni sportski centar, Kasarna Vasa
7.200 MWh. Postrojewe za
ârapi}... Ta~na adresa glasi Crnotravska 17, 11002 Beproizvodwu vode specijalnog
ograd. Iz centra grada povezana je linijama gradskog saobra}aja 41 i 42, sa Novog Beograda 78 i 94, Zvezdare 40,
kvaliteta demi i omek{ane
Ceraka 59...
vode mese~no tro{i 25 tona
Na raspolagawu vam stoje dve direktne telefonske litehni~kog natrijum-hlorida i
nije 011/2661-122 i 011/2662-755. Ne morate dolaziti u
drugih hemikalija, a proizvoDijagnosti~ko-poliklini~ki centar da biste zakazali predi se 550 kubnih metara demi
gled ve} to moète u~initi putem telefona 011/2662-717.
i 16.500 kubnih metara omekMoè vam zatrebati i broj faksa: 011/666-164.
{ane vode.
Naravno, tu su i Internet adrese: vma@mod.gov.yu
O svemu tome brine Sekwww.vma.mod.gov.yu
tor za logistiku te ustanove.
Zahvaquju}i ume{nom upravqawu raspoloìvim materijalnim resursima, uz visok nivo {tedwe, oni obezbe|uju minimum neophodnih uslova za
Prilog pripremili Branko KOPUNOVI] i Mira [VEDI],
rad. A u wihovim rukama je 60
lektorisali Mira POPADI] i Sla|ana MIRÊVSKA,
razli~itih tehni~ko-tehnololikovno-grafi~ki uredio Branko SIQEVSKI,
{kih sistema.
fotografijama opremili Radovan POPOVI] i
UME[NOST
I [TEDWA
ojnomedicinska akademija je xinovski sistem koji
treba neprekidno opsluìvati. Koliko je sloè
no odràvawe te ustanove od
14 spratova i 195.000 metara kvadratnih povr{ine, u kojoj radi 3.500 stalno zaposlenih i oko 1.000stacionarno
le~enih pacijenata, najboqe
govore slede}i podaci: na
VMA ima 35.000 razli~itih
aparata i ure|aja, godi{we
se u kuhiwi spremi vi{e od
430.000 dijetalnih obroka,
sa vi{e od 30 razli~itih dijeta, koje se sastavqaju stru~no prema konkretnom bolesniku i oko 2.500.000 bolesni~kih dopuna. Prose~no se
dnevno primi oko pet tona
hrane i oko dve i po tone potro{nog materijala i druge
opreme.
Veli~inu, obim i komplikovanost odràvawa VMA
oslikavaju i ovi podaci. Ona
54
Zvonko PERGE, a korektoru je uradila Sla|ana GRBA
Pukovnik Vule ALEKSI]

1. mart 2006.
DRU[TVO
PROFESOR DR LUCIJA SPIROVI]
CEO @IVOT
UZ VOJSKU
Vi{e od ~etiri decenije
profesor Ekonomskog
fakulteta dr Lucija
Spirovi} svoje bogato
znawe iz privrednog
prava prenosi i
studentima Vojne
akademije, budu}im
oficirima logistike
aè da ve} ~etrdeset godina ima tri doma. Podjednako dobro se ose}a u svojoj porodici, na Ekonomskom fakultetu i
na Vojnoj akademiji u @arkovu. Univerzitetski profesor
dr Lucija Spirovi}, }erka oficira, ceo svoj sedam decenija dug ìvot je s vojskom i uz vojsku. Wen otac Alkibijad
Spirovi} i ujak êdomir Stevanovi} Cupar bili su vojni
lekari. Odrastati u porodici oficira podrazumevalo je po{tovawe odre|enih pravila. Pravila na koja se nije uvek bilo
lako navi}i. Ali kad postanu deo ìvota, kad u|u u krv i mozak,
onda im se vi{e ne traì smisao. Ne traì se opravdawe za
sve muke, te{ko}e i nevoqe koje, zbog o~evog poziva, nesumwivo
trpe i deca. êsta preseqewa, prekidawa {kolovawa, raskidi
s qubavima koje su nalikovale na ve~ne samo su deo ìvota
koji nije mimoi{ao ni Luciju Spirovi}.
U porodici mog oca znao se red. Kao i u vojsci. Sestra i
ja smo ustajale u sedam sati, spremale se za {kolu, na odsustvovawe s ~asova nije se moglo ni pomi{qati; posle podne smo u~ile, slabe ocene su nam bile strogo zabrawene. Ru~ak i ve~era
su uvek bili u isto vreme, ka{wewa nisu dolazila u obzir, za
stolom je svako imao svoje mesto, na spavawe smo i{le ta~no u
minut Danas to izgleda ~udno, ali u vreme mog detiwstva, ~etrdesetih godina pro{log veka, roditeqi su se po{tovali i slu{ali. Nije se moglo desiti da ne poslu{amo oca. Wegov autori-
55
U POSETI
tet je bio neprikosnoven. Nau~io nas je da po{tujemo starije, da

cenimo dobre i zaziremo od lo{ih qudi. Danas se s decom ube|ujete, poga|ate, razgovarate, poku{avate da ih razumete. Izgleda kao da su dana{wi roditeqi boqi pedagozi. Ne znam da
li je ba{ tako. Dodu{e, i rat je mnogo uticao na na{e pona{awe, na na{e ìvote, obja{wava dr Lucija Spirovi}.
Nema~ki napad na Jugoslaviju zatekao je porodicu Spirovi}
u Zagrebu. Oficir kraqeve vojske znao je da ga ni{ta dobro ne
~eka. Od usta{kog noà u posledwem trenutku spasao ih je kom{ija, Hrvat. Pobegli su u Beograd, ro|acima. Ali ni tu nisu imali mnogo mira. Lucijinog oca su zarobili Nemci i kao jednog od
stotinu talaca izveli na streqawe. Od streqa~kog stroja spaslo
ga je bombardovawe Beograda i bekstvo straàra iz Bawi~kog
logora. Posle straàra, pobegli su i taoci, pa se Alkibijad Spirovi} vratio ku}i, veruju}i da mu je Bog poklonio daqi ìvot.
Selidbe su nastavqene i posle oslobo|ewa. Lucijin otac
se aktivirao i zaposlio u ni{koj vojnoj bolnici. @ivot je bio i
teàk i lep. Svi su bili u i{~ekivawu boqih dana, nadali se
suncu posle onih dugogodi{wih ratnih oblaka i informbirovskih strepwi. Bilo je to vreme }utawa, straha da ne{to pogre{no ne kaè{, da se ne{to pogre{no ne protuma~i, u zatvor se
i{lo i za sumwu
Staqinova smrt donela nam je olak{awe, stege su najednom popustile i, sredinom pedesetih godina, boqi dani su se zaista naslu}ivali. Iz Ni{a smo se preselili u Skopqe, gde sam
zavr{ila osnovnu {kolu i gimnaziju. Tu smo preìveli i onaj
katastrofalni zemqotres, kad smo, poput mnogih drugih, ostali
bez i~eg. Ja sam ubrzo pre{la u Beograd, kod ujaka, na studije.
I mada sam ve} bila devojka, ni tu nisam mogla da se pona{am
po svom. Iako ne{to blaì od oca, i ujak je imao svoja pravila. Tek posle udaje mogla sam da kaèm da ìvot drìm u svojim rukama. A posle zavr{etka studija na Pravnom fakultetu i
zaposlewa na Ekonomskom, 1966. godine, kad je nauka u{la u
moj ìvot, sve je krenulo tokom kojim sam i sama èlela. I tako ~etiri decenije kaè Lucija.
QUBAV I STRAH
A bilo je te{kih trenutaka. Luciju nije pokosila ni muèvqeva smrt u najteìm, hiperinflacionim godinama, ni ratna devedeset deveta, ni }erkina neobja{wiva bolest posledwe godine
dvadesetog veka Ostala je sna`na i pribrana. Uprkos strahu
koji je ose}ala u tim prilikama. Kad je pomi{qala da nema nade.
Strah je ~ovekovo najdubqe i najtrajnije ose}awe. To je
pratilac ~ovekov kroz sve wegove periode, ba{ kao i qubav.
@ivot vam od detiwstva do duboke starosti daje priliku da volite. Najpre roditeqe i porodicu u kojoj ste ro|eni, zatim izabranog partnera, pa svoju decu i porodicu koju stvarate, zatim
unu~ad Ta qubav koju nosite u srcu ~ini vas mladim i sre}nim,
hrabrim i u najteìm trenucima, uprkos strahu koji vas tako|e
prati kroz ìvot. Pla{ite se, u detiwstvu, mraka i roditeqske
kazne, zatim, u {koli, nastavnika i slabih ocena, kasnije, na
poslu, strahujete od {efa, zahteva i okolnosti na koje ne moète da uti~ete, pa od bolesti, na kraju i od smrti I ba{ kad
pomislite da razloga za strepwu nema, da ste se sa svih strana
obezbedili, ne{to vas doka~i s boka. Tada vam pomaè snaga
koju ste stekli jo{ u detiwstvu, od roditeqa napomiwe Lucija.
Tu neizrecivu snagu, mo} da izdrì i najve}e neda}e Luciji
Spirovi} daje i posao kojim se s ogromnim uìvawem i zadovoqstvom bavi ve} ~etiri decenije. Najboqi univerzitetski profesori su, kaè, pedagozi, poput u~iteqa, mada svoje znawe prenose
znatno starijim u~enicima. Iako je, tokom svoje profesionalne
56
SESTRA SE NE IZDAJE
Iako je bio strog, Lucijin otac nije gradio autoritet
na batinama. Ipak, se}a se Lucija, jednom je pao i {amar.
Kad bismo ne{to pogre{ile, razbile ne{to, ili
izgubile, ili napravile neku sli~nu nepodop{tinu, otac
bi sestru i mene postrojio ispred sebe i zapitao nas ko
je pogre{io. Jednom prilikom ja sam u magnovewu odgovorila Seka i dobila {amar. Za{to, upitala sam kroz
suze, pa rekla sam istinu? Sestra se ne izdaje, odgovorio mi je otac.
karijere, vaìla za principijelnog profesora, ~esto i beskompromisnog u tragawima za minimumom kulture, po{tovawa i znawa koji studenti moraju pokazati na ispitu, dr Lucija Spirovi} se
ne smatra strogom. Weni studenti najradije isti~u bezmernu humanost i ogromnu qubav koju je wihova profesorka naprosto isijavala na svakom svom predavawu i ispitu. Wu su mogli da pitaju
sve {to su hteli, sve {to im je ostajalo nejasno. Nisu se libili ni
da ispadnu glupi, jer im Lucija Spirovi} nije zamerala.
Svako wihovo pitawe kaè profesorka pokazuje da
su vas slu{ali. Onaj ko ne slu{a predavawa, taj ni{ta i ne pita. Zato sam ja bila zadovoqna kad god bih pobudila zanimawe
svojih studenata, kad god bi pitawa bila brojna i zanimqiva.
Nije mi bilo te{ko da nekoliko puta ponovim odre|ene stvari,
komplikovanije, teè razumqive, ili mo`da nelogi~ne. U pravu
1. mart 2006.
Snimio G. STANKOVI]
KAD SE POSAO VOLI

Doktor Lucija Spirovi} je, kaè, imala sre}e. Ceo
ìvot radila je posao koji voli. Uìvaju}i u radu sa studentima na Ekonomskom fakultetu i Vojnoj akademiji ostala je ve~no mlada. I duhom i likom. Nijednog trenutka se
nije pokajala {to ponekad nije imala vremena ni da spava, {to je sinu i }erki mo`da uskratila neki trenutak radosti i druèwa. Izme|u rada i dece, uvek je birala decu,
kaè, ali dodaje i to da su probdevene no}i, pisawe petnaestak kwiga i na stotine ~lanaka i studija u na{im i
stranim stru~nim ~asopisima krali energiju iz wenog organizma, dok su joj svakodnevna predavawa i susreti sa
studentima, s mlado{}u koja ih krasi, vra}ali snagu i obnavqali duh. Nikada joj nije bilo nezanimqivo, svako predavawe oboga}ivala je aktuelnim sadràjima, neponovqivim digresijama i novim primerima. Qubav prema poslu i
danas je ispuwava neiscrpnom energijom. Predava}u, kaè, dok me na Akademiji budu hteli i dok me sluè noge i
glava. Na zadovoqstvo, dodajemo, wenih studenata i budu}ih oficira Vojske Srbije i Crne Gore.
nije sve ba{ crno, ili belo, kao {to na prvi pogled izgleda.
Studenti se prema profesorima pona{aju onako kako im oni
dozvole. Zato ja nisam imala problema s wihovim pona{awem,
naro~ito kad je re~ o studentima Vojne akademije ili pitomcima, kako su se nekad nazivali.
I DAQE NA AKADEMIJI
îne}i svoje prve profesionalne korake na Ekonomskom fakultetu, Lucija Spirovi} je, kao asistent, zapo~ela i saradwu sa
vojskom. Predaju}i privredno pravo studentima Finansijskog i
Intendantskog smera u Odseku logistike na Vojnoj akademiji, dr
Spirovi} je nastavila ìvot uz vojsku. Posle 35 godina na Ekonomskom fakultetu je stekla penziju, ali je s predavawima na Akademiji nastavila do danas. Tako je, pre petnaestak dana, ta~nije
13. februara, na radost svih wenih kolega na Odseku logistike i
mnogobrojnih studenata, proslavila 40 godina gotovo neprekidnog rada na Vojnoj akademiji i 70 godina ìvota. Pravo vreme za
pore|ewa i sumirawe utisaka dugih, evo, ~etiri decenije.
Ono {to me je ranijih godina najvi{e fasciniralo svakako je bila izuzetna disciplina, na~in organizacije rada u
Vojnoj akademiji. U svakom trenutku se znalo ko {ta treba da
radi, ka{wewa nije bilo, nije ni moglo biti, prevoz nastavnika s civilnih fakulteta bio je organizovan. Svako moje predavawe studenti su pratili u neverovatnoj ti{ini, na po~etku i
na kraju ~asa pozdravqali su me ustaju}i, wihova pitawa su pokazivala da pa`qivo prate nastavu Ranije je to bilo znatno
uo~qivije, sad su i u vojsci odnosi ne{to liberalniji. Nema vi{e one strogosti u opho|ewu, ali se zadrào visok nivo kultu-
re, discipline, po{tovawa u odnosima izme|u nastavnika i studenata. To se meni dopada, bez te kulture, bez tradicionalnog
bontona, nema vrhunskih rezultata. I dok su odnosi u nastavnom procesu ostali uglavnom isti, ili sli~ni, mnogo toga se
promenilo u kvalitetu nastave i uslova za rad. Na svakom koraku je vidqiv pad standarda na Akademiji. Osnovna sredstva
su zastarela, ne obnavqaju se ni stolovi, ni stolice, ne renoviraju se u~ionice Zaista je za divqewe koli~ina energije i
motiva koju i daqe poseduju oficiri u @arkovu i studenti koji u
takvim uslovima sti~u znawe. Dok je ranije bilo boqe na Akademiji nego na Fakultetu, danas je obrnuto. Ekonomski fakultet
je renoviran, znatno su poboq{ani uslovi za rad, sve je vi{e
prilika za odlazak u inostranstvo, na studijska putovawa, dok
nastavnici na Vojnoj akademiji i wihovi studenti tih prilika
nemaju. U takvim okolnostima bilo mi je te{ko da istrajavam na
visokim kriterijumima koji su uvek krasili Akademiju. Bilo mi
je te{ko i 24. marta 1999, kada je Nato po~eo sa bombardovawem. Ba{ tog dana ispitivala sam nekoliko studenata Vojne akademije ovde na Ekonomskom. Jedan moj kolega je u{ao u kabinet i
rekao mi da prekinem ispit, jer su na Kosovu po~ele da padaju
bombe. Ja sam se zabezeknula i zapitala studente gde su sme{teni na Akademiji. U skloni{tu smo, profesorka, odgovorio
mi je jedan od wih, a ja sam pomislila da ih, ni po koju cenu, ma
koliko znali, ne smem oboriti. Odlu~ila sam, prvi put u ìvotu, da studentima dam pozitivnu ocenu jo{ pre wihovog odgovora. Sre}om, dobro su znali, pa nisam morala da odstupim od
principa koji ~ine ìvot pri~a dr Lucija Spirovi}
Me|u wenim kolegama, nastavnicima na Odseku logistike
danas su i weni nekada{wi studenti. Izuzetno po{tovawe koje i
daqe gaje prema svojoj profesorki najboqi je dokaz da decenije
poklowene vojsci nisu bile uzaludne. Weni nekada{wi studenti
danas su komandanti logisti~kih jedinica Vojske Srbije i Crne
Gore, odgovorni oficiri intendantske slu`be, po{tovani i autoritativni i na poslu i u porodici. Mnogi od wih kaù da su na
predavawima dr Spirovi} sticali znawa iz privrednog prava,
ali neretko i iz ìvota. U~ili su od we i o ~ojstvu i o juna{tvu, o
istinoqubqu i pravdoqubqu, o tome da se drug ne izdaje, da se
tajne ~uvaju, a poverewe dugo sti~e i o~as izgubi. To su bili dragoceni, s nestrpqewem o~ekivani i dugo prepri~avani, nezaboravni ~asovi, se}aju se nekada{wi studenti dr Spirovi}. Treba im
verovati kad kaù da su u wenim predavawima uìvali bar onoliko koliko u wima i danas uìva prof. dr Lucija Spirovi}.
Du{an GLI[I]
57
ZA[TITA
POSLE USTUPAWA POSLOVA OBEZBE\EWA GRANICE PREMA RUMUN IJI MUP-U
NA GRANICI
NE[TO NOVO
Predaja poslova
obezbe|ewa
dràvne granice
iz nadle`nosti
Vojske pripadnicima
MUP-a Srbije ne
ide predvi|enom
dinamikom.
Za{to? Zato {to
MUP Srbije jo{ nije
smogao snage
i sredstava da taj
evropski proces
zavr{i i time,
u duhu op{tih
kretawa, potpuno
demilitarizuje
na{e dràvne me|e.
58
ao {to je poznato, uvaàvaju}i opredeqewe Srbije i Crne Gore za pristupawe

Evropskoj uniji i primenu koncepta upravqawa granicom, koji }e biti saglasan sa
re{ewima koja se ve} primewuju u regionu i Uniji, General{tab VSCG pre nekoliko godina pokrenuo je pitawe ustupawa nadle`nosti obezbe|ewa dràvne granice
ministarstvima unutra{wih poslova Republike Srbije i Republike Crne Gore.
Odlukom Saveta ministara dràvne zajednice od 31. jula 2003, Vojska SCG je
krajem te godine nadle`nost poslova obezbe|ewa dràvne granice na teritoriji Republike Crne Gore, duìne od 605 km, od toga na kopnu 457, a na vodi 148 km, ustupila MUP-u te republike kaè za Odbranu na~elnik Uprave za operativne poslove G[ VSCG general-major Qubisav Todorovi} i podse}a:
MUP Crne Gore preuzeo je tada od grani~nih jedinica VSCG nepokretnosti i
pokretne stvari koje su sluìle za obavqawe poslova obezbe|ewa dràvne granice,
ali ne i profesionalne pripadnike, odnosno na{e grani~are. Me|utim, ustupawe dràvne granice u toj ~lanici dràvne zajednice izvr{eno je planski i organizovano,
uz obostrano razumevawe i uvaàvawe.
KAKO DR@AVNI VRH KA@E

Na teritoriji Republike Srbije obezbe|ewe dràvne granice obavqale su grani~ne jedinice VSCG angaòvawem 10 grani~nih bataqona i dva dunavska odreda. Od
toga su, napomiwe general Todorovi}, u nadle`nosti Novosadskog korpusa bila ~etiri grani~na bataqona i jedan dunavski odred, a u nadle`nosti Kopnenih snaga {est
grani~nih bataqona i jedan dunavski odred. Uz to, jedinice Kfora sa prostora Kosova i Metohije obezbe|uju i danas deo dràvne granice prema Makedoniji i Albaniji.
Koriste}i pozitivna iskustva iz Crne Gore, u kojoj MUP te republike obezbe|uje dràvnu granicu, G[ VSCG je inicirao prenos tih nadle`nosti i na teritoriji
Republike Srbije. Odlukom Vrhovnog saveta odbrane od 30. novembra 2004. i Saveta ministara SCG od 26. januara 2005. godine o ustupawu poslova obezbe|ewa dràvne granice u Republici Srbiji, potrebnih sredstava koja sluè za obavqawe tih
poslova i preuzimawu profesionalnih pripadnika Vojske na rad u MUP-u Republike
Srbije, odre|ene su i obaveze General{taba VSCG. Na osnovu donetih odluka u me|u1. mart 2006.
vremenu su sa MUP-om Srbije usagla{eni i verifikovani Sporazum o ustupawu poslova obezbe|ewa dràvne granice, prenosu pokretnih i nepokretnih stvari i prijem profesionalnih pripadnika
VSCG na rad u MUP Srbije, zatim Re{ewe o formirawu komisije
za realizaciju predstoje}eg zadatka i Dinami~ki plan kaè general Todorovi}.
Naime, dinami~kim planom predvi|eno je tada da ustupawe
granice otpo~ne 5. januara 2005. prema Ma|arskoj, a zatim prema
Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, i zavr{i se
do kraja 2005. godine na granici prema Hrvatskoj.
General{tab VSCG je na vreme obavio sve potrebne pripreme i po~etkom pro{le godine formiran je Privremeni operativni {tab MUP-a Srbije me{ovitog sastava. Ustupawe poslova obezbe|ewa dràvne granice prema Republici Ma|arskoj,
u duìni od 174 km, otpo~elo je 15. avgusta i zavr{eno 1. oktobra 2005. godine. MUP Srbije je tom prilikom od Vojske preuzeo sve nepokretnosti i sredstva koja sluè za obavqawe tih poslova, osim slu`benih pasa, kompleta vojnih uniformi i bojnih
minsko-eksplozivnih sredstava. Me|utim, od 198 prijavqenih
profesionalnih vojnih lica grani~ara, samo su 42 ispunila kriterijume i re{ewem ministra unutra{wih poslova tada su primqena na rad u MUP Srbije obja{wava general i dodaje da je,
uprkos tome, ustupawe tih poslova prema Ma|arskoj izvr{eno
veoma organizovano, uz izuzetnu saradwu, obostrano razumevawe i uvaàvawe obe strane.
PRIMOPREDAJA NA \ERDAPU
Ta~no u 12 ~asova 23. februara na Karauli Hidroelektrana \erdap izvr{ena je primopredaja poslova obezbe|ewa na{e dràvne granice prema Republici Rumuniji izme|u Vojske SCG i Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije.
Sve~anim ~inom na \erdapu tako je zavr{en proces
potpunog preuzimawa granice od strane MUP-a Srbije prema Rumuniji, u ukupnoj duìni od 544 kilometara.
Na sve~anosti, kojoj su prisustvovali organi lokalne
vlasti i gosti, posle popijenog {ampawca u tu ~ast, govorili
su zamenik na~elnika Uprave za operativne poslove G[
VSCG general-major Qubi{a Dikovi}, komandant Operativnog me{ovitog {taba potpukovnik policije Milan Spari},
na~elnik Odeqewa za poslove grani~ne slu`be u G[ VSCG
pukovnik Stojan Kowikovac i pomo}nik na~elnika Resora
javne bezbednosti Srbije pukovnik Milorad Zec.
Kao znak pa`we i èqe da se odli~na saradwa nastavi
i posle primopredaje du`nosti, predsednik op{tine Kladovo dr Sini{a Popovi} poklonio je pripadnicima Grani~ne
policije MUP-a Srbije na \erdapu personalni ra~unar sa
dodatnom opremom izraziv{i istovremeno zahvalnost svim
pripadnicima Vojske koji su godinama odgovorno i po`rtvovano ~uvali granicu prema susednoj Rumuniji.
VOJSKA, MUP I KFOR

Na dan 17. februara 2006. dràvnu granicu na teritoriji Republike Srbije, duìne 2.143 kilometra, obezbe|ivale su grani~ne jedinice Vosjke SCG u duìni od 1.219 km
(56,9 odsto), grani~na policija MUP-a Republike Srbije u
duìni od 640 km (29,8 odsto) i jedinice Kfora na delu dràvne granice prema Makedoniji (157 km) i Albaniji (124
km) ili 13,3 odsto. Iz ove jednostavne statistike vidi se da
je do sada predaja poslova obezbe|ewa granice pripadnicima MUP-a Srbije realizovana samo delimi~no i da }e, najverovatnije, taj proces potrajati jo{ neko vreme.
GRANIÂRI BEZ POSLA?

Primopredaja poslova obezbe|ewa dràvne granice prema
Rumuniji izme|u Vojske i MUP-a Srbije po~ela je 5. decembra i do
kraja pro{le godine MUP-u je ustupqeno 139 km kopnenog dela
granice. Od 9. januara ove godine nastavqena je realizacija tog
zadatka, tako da je 23. februara 2006. predaja dràvne granice
prema Rumuniji, u duìni od 544 km, u potpunosti zavr{ena.
Za prelazak u Grani~nu policiju MUP-a Republike Srbije
na granici prema Rumuniji konkurisala su 364 na{a pripadnika,
ali do sada nijedan nije preuzet u radni odnos. Prema obave{tewu MUP-a Srbije, do sada su 173 lica zadovoqila kriterijume, za
72 ~ekaju se rezultati provera i lekarskih pregleda, a 119 lica
nije zadovoqilo kriterijume i nisu u daqoj proceduri za preuzimawe u radni odnos. O vremenu preuzimawa profesionalnih vojnih lica Vojske, kako nam je re~eno, bi}emo naknadno obave{teni
kaè general Todorovi}.
Prema re~ima prvog ~oveka Uprave za operativne poslove
G[ VSCG generala Todorovi}a, sa zavr{etkom ustupawa dràvne
granice prema Rumuniji, na poslovima wenog obezbe|ewa na teritoriji Srbije osta}e angaòvano jo{ sedam grani~nih bataqona i
jedan dunavski odred, sa ukupno 44 karaule.
Sve u svemu, daqa dinamika ustupawa poslova obezbe|ewa
dràvne granice na teritoriji Srbije zavisi iskqu~ivo od republi~kog MUP-a, jer smo mi sve na{e poslove zavr{ili na vreme i
prema ranijim dogovorima. Zanimqivo je napomenuti da je obezbe|ewe dràvne granice SCG u 2005. godini Vojsku dnevno ko{talo
581.524 dinara. Naime, toliko su dnevno ko{tali ishrana qudi i
slu`benih pasa, pau{alne dnevnice i utro{ak pogonskog goriva u
na{im grani~nim jedinicama. Drugim re~ima, obezbe|ewe dràvne granice godi{we nas je ko{talo oko 212 miliona dinara kaè general Todorovi} i napomiwe da za ovu godinu u vojnom buxetu
nisu predvi|ena sredstva za te namene i da }e zato, na u{trb drugih potreba, Vojska morati da izdvoji oko 153 miliona dinara za
nesmetan rad svojih grani~nih jedinica. Koliko }e to opteretiti
ionako skromnu vojnu kasu, ostaje da se vidi, kao i to kada }e MUP
zavr{iti svoj deo obaveza po ovom pitawu.
D. MARINOVI]
Snimio D. BANDA
59
Reagovawa
ODBRANA
Bra}e Jugovi}a 19
11000 Beograd
e-mail: odbrana@beot
el.yu
û~ni Vlado, vidi ti se glava ...

Otvarawe dosijea pod radnim nazivom Afere Cve}ara za mene
je zna~ilo da se kre}e ka jednom novom istraìva~kom novinarstvu. Aktuelnost teme je vi{estruka. Stanogradwa je jedna vrlo skupa delatnost, to je delatnost u kojoj je zaposlen veliki broj qudi. Ova delatnost
pokre}e veliki broj privrednih podsistema i, prakti~no, pokre}e privredu. Ako uzmemo u obzir da oko 14.000 pripadnika Ministarstva odbrane nema nikakav stan, {to predstavqa jedan sredwi grad, onda tema postaje top tema za magazin Odbrana.
O~ekivao sam da }emo ~uti za{to neki stanovi stoje zapo~eti godinama, za{to se godinama ne zavr{avaju stanovi koji su gotovi i po
80 odsto, {ta je sa
stanovima koji su po~eli da se grade pre
1015 godina i ni{ta nije ura|eno? Ko
je to zaustavqao
gradwu i za{to? Ko
to drì nepodeqene
stanove? Za{to se
ne re{ava oko 800
stambenih jedinica i
ateqea koji su nezakonito zaposednuti?
Da vidimo koji su to
luksuzni stanovi i
kako su nastali? Ko
je nadleàn za te poslove (koje organizacijske jedinice i koji
qudi), da vidimo za{to je slabo radio?
Gde su svi ostali elementi sistema? [ta
je sa komandnom odgovorno{}u? Pa to je
vaqda transparentnost.
Nije su{tina 16 stanova u Ra{koj ulici.
[ta je sa 10.000 stanova? [ta je sa 4.000 stanova? [ta je sa 800
stanova? Svi znamo da se radi o projektima koji su verifikovani i pokrenuti. Da li 16 stanova (o kojima svakako treba pisati) treba da budu
dimna zavesa za razbacivawe i deqewe imovine, dok jedino Ministarstvo odbrane ima qude koji su do{li iz drugih republika i ostali bez
i~ega. Koliko ko{taju Nemawina br. 9 i nere{eni stambeni problemi?
Da li je sva imovina zakonski otu|ena, zamewena? Kad ono .... !?!
U narodu je ostala krilatica Slep kod o~iju, koja je primerena
svakom ko ne}e da vidi, ~uje, razume ono {to je svakom vidqivo, ~ujno i
razumqivo.
Vaqa rasvetliti kriterijume i na~in podele stanova. To je ono
{to interesuje svakoga od nas. Ali to je pojedina~ni problem. Nema dva
lica koja po istim merilima dobijaju isti stan. Ukoliko ima nepravilnosti, tada to treba i javno saop{titi, ta~no re}i ime i prezime. To su
slu~ajevi koje sudovi uspe{no re{avaju. A ne kao admiral GRBAVAC Jovan, koji kaè: neki..., ima i slu~ajeva falsifikata ..., i sl. Pa svako to zna, ali da bi iskorenili, odgovarali i spre~ili lopove, potreb-
60
DUBOKA RANA
(Drama oporog miris

i Kada pero dodirne ranu, Odbrana br. 10)
no je ono najteè ko, koji su to neki. Jo{ gore je kada govori o qudima,
a onda ih navodi po funkcijama. Gospodine, funkcije obavqaju i stanove dobijaju qudi, koji imaju ime i prezime.
Zahtev i potreba da se donosu nekakvi skalpovi doveo je do toga
da admiral GRBAVAC Jovan deli generale do 2000. i posle (verovatno
je on zavr{io {kole u 21. veku). Normalno, jer je to jedini argument koji ima, a na takav na~in ose}a se danas sigurnijim. Kaìte mu da se ne
boji penzionisanih generala, a pogotovo ne onih pre 2000. godine. Za
ostalo nisam siguran.
Zajedni~ko kod svih u~esnika u ovoj aferi je da se hrabro okome
na penzionisane, a da pri tom nisu skoro ni{ta poku{ali dok su ovi bili aktivni ili ~ak nisu ni{ta pro~itali, uporedili ili analizirati.
No, to je stvar kulture, morala i obrazovawa i ~esto tu nema pomo}i.
Uìvao sam da gledam kada qudi beè od svake konstruktivne diskusije, i kada u nemo}i zamewuju teze, i kada iz svog arsenala izvla~e
argumente, karakteristi~ne malim devoj~icama koje su qute, kao {to su
veliki stomaci, negativna selekcija, oni Va`ni, potvr|eno neznawe i sl., a pogotovo kada imaginaciju svojih neuspelih doktorskih
disertacija lepe drugima. Voleo sam junake kao {to je va{ i na{ novinar Vlada, koji su uvek u pravu (generalima zalepi etiketu,
pa nekoga je vaqda pogodio) i na takav na~in
uvek je zanimqiv. Ali takvim delima
nije mesto u magazinu koji stvara
novi lik i koji zbog kvaliteta
~lanaka izlazi svakih 15 dana,
a ne sedmi~no.
Nisam podnosio komplimente, jer znam da iza svakog
komplimenta, ~esto, stoji neistina. No, moram da priznam da
mi je drag kompliment novinara
Vladimira Po~u~a ...Jer nedvosmisleno dobro deli
lekcije iz novinarskog
zanata, savetuje kako se
prikupqaju informacije i pi{u analiti~ki tekstovi. Vlada, tako|e, savremenom terminologijom ... Kompliment prija i
zato {to se nikada
Ilustrovao
nisam bavio novinarNikola OTA[
stvom. Ipak, Vlado, hvala na komplimentima.
Nikako ne mogu da pre}utim da Vlada, u tom istom pasusu, govori
odnosno pi{e neistinu (... ali traqavo brani, ne nudi argumente, emituje }utawe, iznova izgovoreno ni{ta ...), jer to nije ni bila tema mog
reagovawa. U reagovawu nigde nisam i nikoga branio ni napadao (mislim na aferu Cve}ara), samo sam ukazao kako se ne sme raditi i kako
se unapred pripremqen stav te{ko brani neistinama. Nikada niko od
mene, pa ni Vlada, nije traìo stav niti argument, nije uporedio neki
podatak, nije èleo da vidi drugu stranu medaqe. Nije, normalno, jer
se radi o ugovarawu, nabavci, nadzoru i kontroli radova i na osnovu
toga te{ko se mogu etiketirati stanari. To nikada nije bilo u nadle`nosti stanara. Stanari su reagovali i, izgleda, za sada, samo zaustavili veliku kra|u. O tome sada odlu~uje sud. Radi na obezbe|ewu dokaza i po nalogu suda angaòvani su eksperti koji treba da daju odgovore
na mnoga pitawa (ne znam da li }e konsultovati Vladu). Izgleda da je
ova reakcija stanara uzbudila mnoge.
1. mart 2006.
Sada razumem Vladin stav, koji kao istinski novinar ima

osnovnu ideju da wegove ~lanke u svakom slu~aju (da ih) ~itaju. Takve
~lanke moète raditi na dva na~ina; jedan je da pravite prave profesionalne, analiti~ke i aktuelne ~lanke i drugi je da radite po
principu tabloida. I hrabri, uporni, a iznad svega profesionalni Vlada izabrao je ovaj drugi na~in. Za{to? To za sada nije
va`no i nije tema. Pa {ta?!
Sada je svakome jasno da je teza o naru~enom tekstu dobila puno opravdawe. Sigurno ovaj tekst nisu naru~ili pripadnici Vojske,
onih 23.000 pripadnika Vojske koji nemaju re{eno stambeno pitawe (jo{ jedan neta~an Vladin podatak) i da je naruxba imala jaku
osovinu u neistinama GRBAVACMILOVANOVI]POÛ^. Oni su
svoj zadatak uspe{no odradili.
I, na kraju, moram da se setim re~i urednika (Kontrola, Odbrana br. 7, 1. januar 2006): ...Kqu~na re~ nalazi se, sasvim slu~ajno, i na saobra}ajnom znaku sa upozorewem o radarskoj kontroli na fotografiji ~esto pomiwane stambene zgrade u Ra{koj ulici.
Do koje je dubine dosegao na{ radar u rasvetqavawu... Gospodine,
taj saobra}ajni znak Vas je opomenuo da ne idete suvi{e brzo. Prekr{ili ste znak, projurili i niste videli ono {to treba da vidite.
Setite se upozorewa ... Ne brè od ìvota ...
Nikada nisam pristajao da ne odgovorim onima koji ne govore
istinu. Navodim samo neke od tih neistina.
Kada je po~ela gradwa (direktor Slobodan Petrovi}) gradwa je po~ela oktobra 2000. godine.
Nisu precizno definisane stambene povr{ine koje pripadaju
SMO (puk. Vladan Veselinovi}) jesu, jer je uz svako re{ewe dobivena skica ili katalog stanova, ta~no su navedene stambene povr{ine.
Vi{ak kvadrata (veceadmiral Jovan Grbavac) na tome radi
sud, zna~i da gospodin prejudicira odluke suda.
U decembru 2004. godine pomo}nik MO za qudske resurse, a
kasnije izvr{ni direktor MO (~itaj general Slobodan Kosovac, jer
niko drugi nije imao takav redosled du`nosti) onemogu}io je da kontroli{emo poslovawe Vojnogra|evinskog centra Beograd... (pomo}nik na~elnika Inspektorata odbrane, gospodin Milo{ MILOVANOVI]) nemogu}e onemogu}avawe, jer pomenuta i neimenovana
li~nost nikada nije imala nadle`nosti nad Inspektoratom, Vojnogra|evinskim centrom i dokumentacijom, pa samim tim i nije mogla
da onemogu}i rad Inspektorata. Ako je gospodinu potrebno opravdawe neka se javi, pomo}i }u mu, i sl.
Znam da mi je to ~esto smetalo, ali zato nikome nisam ostao
duàn i sada mirno mogu da pi{em. Ovo je materijal za dosije i
analiti~ko novinarstvo. No, ovaj materijal traì ozbiqan rad i
nezavisno novinarstvo i zato je dobro {to ste dobili zadatak i
{to postoji tabloidni pristup, neka se ~ita!
Reagovawe generala u penziji Slobodana Kosovca objavqujemo

u celosti, uz najnu`nije intervencije lektora, iako je mnogo duè od
trideset redova. înimo izuzetak kako bismo vam, po{tovani ~itaoci, omogu}ili da sagledate wegov analiti~ki pristup u rasvetqavawu afere Cve}ara, koja ve} duè vreme zaokupqa pa`wu javnosti.
Na mnoge detaqe iz pisma ne}emo se osvrtati. Sud o tome prepu{tamo vama.
Slobodan KOSOVAC
general-potpukovnik u penziji
Slavoqub M. MARKOVI]
Glavni i odgovorni urednik
ISTINA,
JAVNA ILI TAJNA,
NAJVI[E BOLI
(Istina - javna i tajna, Odbrana br. 8
i Istina je jedna, Odbrana br. 10)
Narod kaè da istina najvi{e boli. Da je tako, ~ovek ima ili
nema prilike i da se uveri. Me|utim, pismo reagovawa generala u
penziji Milena Simi}a na intervju koji sam dao magazinu Odbrana, broj 8 od 15. januara, naàlost, ili na sre}u, zaista me uverilo da je ba{ tako.
Da, gospodine Simi}u, kao {to Vi najboqe znate, Vama su donosili na odobravawe planove emisije Dozvolite... i lista Vojska, a sve u okviru redovnih sastanaka. To je ~ak mnogo mawe va-
Gospodine generale
Odgovore na pitawa koja ste postavili u vezi sa stambenom problematikom, koja bez sumwe zanimaju pripadnike Ministarstva odbrane i Vojske, mogli ste i sami da date kada ste po funkciji bili za
to nadle`ni, ali o~igledno niste, zbog samo Vama poznatih razloga.
Uop{tene, maglovite pri~e o zama{nim projektima koji }e za
kratko vreme re{iti muke vojnih besku}nika, o dubini stambene krize i modalitetima za weno re{avawe, o ugovorima koji obe}avaju
hiqade stanova za godinu-dve, kakve su ranije objavqivane u vojnoj
{tampi, vi{e nikoga ne zanimaju. Oni koji nisu re{ili taj ìvotni
problem o~ekuju konkretne poteze, vidqive rezultate i precizne odgovore.
Ciq otvarawa dosijea Cve}ara u magazinu Odbrana jeste
upravo nastojawe da se do|e do konkretnih odgovora na pitawe {ta
je su{tina te afere, da li ona uop{te postoji ili je proizvod ùte
{tampe. Utvr|ivawe odgovornosti nije posao novinara. Za to su, naravno, slaèm se sa Vama u potpunosti, nadle`ni organi pravosu|a.
Sagovornici na{eg novinara Vladimira Po~u~a bili su najodgovorniji qudi iz nadle`nih institucija sistema odbrane (Uprave za
infrastrukturu, Vojnogra|evinskog centra Beograd, Odeqewe za
stambene poslove Sektora za qudske resurse MO, Hidrotehnike kao
izvo|a~a radova i Inspektorata odbrane SCG), i svi redom potpisani su punim imenom, prezimenom i uz navo|ewe funkcije. Oni su
izvor svih informacija koje smo naveli u prethodna tri nastavaka
dosijea, a ne ulica, kuloari i tabloidi.
Dakle, nismo ostali, kako kaète, slepi kod o~iju. Naprotiv!
[irom otvorenih o~iju i krajwe profesionalno poku{ali smo da se
bar za korak pribliìmo istini.
Nismo pobegli ni od diskusije i nemamo nameru da se povu~emo,
a i ne ùri nam se mnogo. Istina kad-tad izbije na videlo. U vi{e navrata kontaktirali smo sa pukovnikom u penziji Miletom Stojanovi}em, predsednikom Skup{tine stanara zgrade u Ra{koj ulici, kako bi
se ~ula i druga strana, ali on je uvek u ime stanara odlagao razgovor.
Uspostavili smo kontakt i sa generalom u penziji Jovanom Milanovi}em, koji je pre nego {to se wegova izjava na|e u Odbrani, èleo da
pro~ita nalaze Inspektorata objavqene u pro{lom broju.
Mi smo i daqe spremni da omogu}imo da se na stranicama Odbrane ~uje i glas stanara, a mislim da }e to zanimati i na{e ~itaoce. Javite se kad za to budete spremni. Pa, neka se ~ita.
`no od va{eg ~uvenog potpisa na Naredbi sa uputstvom za glasawe od 18. septembra 2000. godine, sa jasnom partijskom direktivom, po ~emu ste postali poznati i izvan okvira vojske.
Da, gospodine Simi}u, takvo je bilo vreme. A ja sam o vremenu
i govorio. Vas sam pomenuo samo kao paradigmu tog vremena.
Ne, gospodine Simi}u, mog potpisa nema ni na jednom planu
Odbrane, i to je posledica vremena koje je hronolo{ki, na moju
sre}u, a Va{u nesre}u do{lo posle Vas. U onom vremenu, zahvaquju}i i Vama, dogodile su se mnoge stvari zbog kojih smo mi u ovom
vremenu u poziciji da moèmo svoj posao da radimo jedino ovako kako ga radimo.
O kakvoj udvori~koj politici Vi govorite? Ne govorim o krivici, to prepu{tam svakom pojedina~no. Govorim o ~iwenicama. Danas su pozicije takve kakve jesu. U takvim okolnostima mi se trudimo
da za ovaj narod, ovu zemqu i ovu vojsku izborimo najvi{e i najboqe
{to se moè, bore}i se i sa posledicama koje nam je prethodno vreme ostavilo u amanet.
Vi ste svoje rekli i uradili. Pustite da sada{wost i budu}nost sude o na{im potezima. A pro{lost, kojoj pripadate, boqe je i
za Vas i za nas ostavite na miru.
Petar BO[KOVI]
61
SVET
SLIKA
ZAMRZNUTA U VREMENU
REFORMA VOJSKE, NATO I MEDIJI SCG
Nedavna istraìvawa javnosti

pokazala su da postoje mnoge
nedoumice u vezi sa reformom
sistema odbrane, koje bi
trebalo razjasniti kako bi do
gra|ana do{lo ono {to je zaista
sr` tog reformskog procesa.
Jedan od na~ina da se to uradi
jesu seminari za novinare, koje
organizuje Savez novinara SCG
uz pomo} Ambasade Norve{ke
u Beogradu.
62
iq tre}eg seminara Reforma Vojske, Nato i mediji SCG,

koji je nedavno odràn u Beogradu, bio je da se osvetle neki problemi u sistemu odbrane Srbije i Crne Gore i novinarima iz brojnih srpskih i crnogorskih redakcija omogu}i da razgovaraju sa u~esnicima u tom procesu da bi saznali kakva su iskustva dràva u tranziciji koje su ve} pre{le put na koji smo i mi zakora~ili.
Slavica Gligorovi}, organizator seminara, istakla je da
te aktivnosti u Srbiji i Crnoj Gori, pored Ambasade Norve{ke, od po~etka podràvaju i pomaù i ambasade SAD, Velike
Britanije, Nema~ke, ê{ke, Ma|arske i neke druge ~lanice
Natoa.
Bila je to prilika za novinare lokalnih medija i iz Beograda da se me|usobno upoznaju i da ostvare kontakte sa predstavnicima zemaqa koje su nam pomogle u organizaciji. Tako|e,
seminar im je otvorio put do predstavnika nevladinih organizacija, Ministarstva odbrane i inostranih poslova, Skup{tine SCG i Predsedni{tva Srbije, koji su bili predava~i na seminaru naglasila je ona.
Specijalno iz Natoa tom prilikom stigao je i gospodin
@olt Rabai iz Odeqewa za javnu diplomatiju. Novinari su
iskoristili priliku da predava~ima postave brojna pitawa,
od kojih neka nisu bila nimalo ugodna, ali su bila neizbe`na za razumevawe su{tine promena u sistemu odbrane na{e
zemqe.
1. mart 2006.
MAN IPULACIJA QUDIMA J E OPAS NA

Gospodin @olt Rabai iz Odeqewa za javnu diplomatiju Natoa predstavio je novinarima sliku s druge strane
(novinarskih) barikada:
Iako je Nato i politi~ka i vojna organizacija, javnosti je poznatija i zanimqivija s vojnog stanovi{ta. Va`nost javnog mwewa za Nato je neosporna bez javne podr{ke nije mogu}e sprovesti u delo mnoge odluke. Treba
znati da situacija nije crno-bela. Postoje mnoge situacije
koje treba re{avati i u okviru Saveza.
Uz to, zanimqivo je da je slika Natoa iz hladnog rata
preìvela organizaciju. Nato se promenio, ali je slika
ostala zamrznuta u vremenu. To, naravno, treba da se promeni, i va`no je izgraditi objektivnu sliku o nama. Ako
bilo koja vlada èli da u|e u Nato, mora imati podr{ku
javnog mwewa. Zato su potrebne verodostojne informacije. Samo re~i, me|utim, nisu dovoqne, zbog ~ega nastojimo
da budemo proaktivni i ostavimo qudima mogu}nost da donesu svoj sud.
Manipulacija qudima je opasna stvar, a lagawe je
jo{ gore. Stoga je na{ osnovni princip da, ako komuniciramo s qudima, to ~inimo na osnovu proverenih informacija. Sada traìmo nova sredstva komunikacije:
imamo veb-sajt, pripremamo video-igrice, sponzori{emo nau~no stvarala{tvo, sport i umetnost rekao je
predstavnik Natoa.
POVRATAK U EVROPU
Ivan Jestrab, ambasador ê{ke Republike, govorio je o iskustvima svoje zemqe u Natou:
Razmi{qali smo o ulasku u Nato preko Partnerstva za
mir, jer smo mi jedan od osniva~a te asocijacije. Takav ciq podrazumevao je mnogo posla, pre svega, privrednu tranziciju. Morali smo da pro|emo period privatizacije, koji je danas 95 odsto zavr{en. Bitan korak bila je i lustracija odvajawe od qudi povezanih sa starim reìmom u dràvnoj administraciji, vojsci, policiji. Morali smo promeniti i brojne zakone, po~ev{i
od Ustava, {to je tako|e bilo dugotrajno trajalo je 12 godina
i verujem, uspe{no. S lustracijom je povezan i novi sistem obave{tajnih slu`bi. Rasformirali smo sve stare obave{tajne slu`be i osnovali potpuno nove. Re{avali smo i posledice raspada êhoslova~ke od 1993. godine i mislim da je to dobro ura|eno. Mnogi nas danas, povodom najavqenog referenduma u Crnoj
Gori, pitaju da li je taj model primewiv u slu~aju SCG. Mislim da
na{e iskustvo nije sli~no, budu}i da je i u Slova~koj i u ê{koj
na vlast do{la nova politi~ka elita, zahvaquju}i kojoj je 95 odsto problema bilo re{eno pre samog razdvajawa.
Ambasador Jestrab rekao je da je proces pristupawa ê{ke
Evropskoj uniji trajao pet godina duè od ulaska u Nato.
Za nas je bila vrlo va`na podr{ka javnosti. Gra|ani ê{ke prihvatili su ideju o povratku u Evropu, pa je ~lanstvo u
Evropskoj uniji dobilo vrlo jaku podr{ku. Sa ~lanstvom u Natou
i{lo je teè. Morali smo da ube|ujemo gra|ane da je to u na{em
interesu. Danas na{e ~lanstvo u Natou podràva 6769 odsto
stanovni{tva naglasio je on.
Pored toga, on je rekao da ~lanstvo u EU i Natou nije samo
èqa da se ne{to dobije ve} i da se ne{to pruì i aktivno u~estvuje u tim integracijama.
Mi smo ~lanovi Eufora, a sada na Kosovu i Metohiji
imamo gotovo 500 vojnika, u Avganistanu smo, itd. A {ta smo
dobili? Dobili smo stabilnu dràvu, velike investicije, relativno niske tro{kove odbrane (da nismo u Natou bili bi jedan i po do dva puta ve}i) i izvesnu poziciju u me|unarodnoj
areni, koja nam omogu}ava, izme|u ostalog, pristup na strana
trì{ta. Dobili smo i mogu}nost da neposredno uti~emo na

odluke u Briselu istakao je ambasador ê{ke.
VIZ IT KARTA ZA PARTN ERSTVO

Na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane SCG kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi} rekao je da do
ju~e Vojska SCG gotovo nije imala moderan oficirski kadar za odnose sa javno{}u, niti odgovaraju}i program obuke za te du`nosti.
Uvaàvaju}i zna~aj tih poslova nastojimo da u budu}e nastavne planove i programe Vojne akademije ili General{tabnog
usavr{avawa ugradimo i sadràje iz oblasti odnosa s javno{}u, koji bi se izu~avali jedan semestar.
U protekloj godini Uprava za odnose sa javno{}u MO uspostavila je pravilo da je komunikacija neprekidna, bez obzira
na to o kom je mediju re~. Iako Uprava istovremeno radi na nekoliko koloseka, nismo zapostavili ni edukaciju kadra. Pro{le godine smo organizovali kurseve i seminare sa Centrom
za civilno-vojne odnose i u saradwi sa ambasadom SAD u Beogradu. Poslali smo i nekoliko predstavnika na obuku u nema~ki
Centar Xorx Mar{al.
Smatram da je Ministarstvo odbrane na{a vizit karta za
ulazak u Partnerstvo za mir, a {ta }e na toj karti pisati, stvar
je Uprave za odnose sa javno{}u. Ministarstvo odbrane je trenutno najtransparentnije ministarstvo u zemqi. Brojni novinari u nedavnoj anketi Centra za civilno-vojne odnose potvrdili
su da su sada profesionalni kontakti sa MO kvalitetniji, te
da je vreme koje je Upravi bilo potrebno da reaguje na novinarske zahteve sa 15 dana svedeno na prose~no sedam dana. Na{
ciq je da to bude samo pet dana.
Prema wegovim re~ima, u posledwa tri meseca pro{le godine, znato je poboq{an odnos javnosti prema sistemu odbrane, {to se vidi i po tome {to je u medijima broj priloga sa negativnim porukama smawen sa 35 odsto na 15 odsto.
RAZL IÎTI PUTEVI
Predavawe profesorke Biqane Vankovske sa Filozofskog fakulteta u Skopqu: Vojska, reforma sektora bezbednosti i mediji u regionalnoj perspektivi Javna kontrola i/ili
izgradwa me|usobnog poverewa, omogu}ilo je sagledavawe integracija sa stanovi{ta koje se ne podudara sa zvani~nim:
Dràva treba da bude normalna, zdrava i funkcionalna
da bi u{la u Nato. Mi bismo hteli da presko~imo taj red. Tvrdi
se da treba da uloìmo vi{e u sektor odbrane, u reformu bezbednosti, u na{e oruàne snage, i po{aqemo ih u Avganistan i
Irak. Moram re}i da ne mislim da je mojoj zemqi mesto u Iraku, ali moja vlada misli da je to pre~ica za ulazak u Alijansu,
jer nam treba pomo} Va{ingtona.
Meni se najvi{e svi|aju dva primera kao tema za razmi{qawe o integracijama: jedan je, ~ini mi se, primer Estonije,
koja je izmudrila veoma pametan na~in za ulazak u Nato, bez
previ{e ulagawa u vojsku, i to trenirawem pasa traga~a, ronilaca i sli~no. Drugi je primer [vajcarske, koja je aktivna u
Partnerstvu za mir i ne pomi{qa na ulazak u Nato. Moja zemqa èli da pravi specijalne trupe, za ~ije prebacivawe nam
trebaju specijalni helikopteri i oprema, {to mi sebi ekonomski ne moèmo da priu{timo. Putevi prema Natou mogu biti
razli~iti. Ja sam za to da dràva na|e onu vrstu doprinosa toj
organizaciji koji je ne}e mnogo ko{tati, a Natou }e biti od koristi. îni mi se da je to pitawe politi~ke mudrosti jednog rukovodstva.
Demokratske nacije, vode}i ra~una o svojim nacionalnim
interesima, ne pokazuju toliko entuzijazma kada je re~ o ispuwavawu svih zahteva iz Brisela. Sasvim je legitimno pitawe
koliko to ko{ta u qudima, novcu, oru`ju, itd. istakla je profesorka Vankovska.
Sneàna \OKI]
63
STRANE ARMIJE
SAVREMENE SNAGE
ZA SPECIJALNE
OPERACIJE
RATNICI U ZONI
Pod specijalnim snagama

podrazumevaju se male,
pa`qivo odabrane
vojne ili paravojne
jedinice popuwene
qudima nesvakida{wih
sposobnosti, izuzetno dobro
obu~eni i organizovani
za izvr{avawe specijalnih,
tajnih i delikatnih zadataka,
u kojima je upotreba
konvencionalnih snaga
politi~ki osetqiva
ili potpuno nemogu}a
64
delu Elitne snage sveta autor Valter N. Leng citira izvesnog komentatora: Tre}i svetski rat je po~eo!... a wega ~ine
teroristi~ki bomba{ki napadi, gra|anski ratovi, dràvni
udari, vojne operacije za nametawe mira.
Nije poznato da li su planeri Pentagona imali na umu citirani stav kada su nedavno objavili izve{taj o budu}oj organizaciji i
opremi ameri~ke vojske. Sjediwene Dràve, otkrivaju stru~waci
Pentagona, planiraju formirawe snaga za specijalne operacije
koje u vrlo kratkom roku i pod velom tajnosti mogu da budu raspore|ene bilo gde u svetu. Armija }e, stoji u izve{taju, angaòvati ve}i
broj vojnika obu~enih za psiholo{ki rat i operacije uvo|ewa stabilnosti u neko podru~je. Pored toga, bi}e formirane jedinice za
otkrivawe i neutralisawe nuklearnog oru`ja.
1. mart 2006.
Iz re~enog je o~igledno da SAD ne odustaju od takozvanog

rata u zoni sumraka, odnosno, doktrine sukoba niskog intenziteta kojim nastoje da ostvare svoje vojne, politi~ke, ekonomske i psiholo{ke ciqeve, a koji obuhvata niz aktivnosti demonstraciju sile, pruàwe vojne pomo}i prijateqskim zemqama
(reìmima), izvo|ewe specijalnih operacija i ograni~enu upotrebu konvencionalnih snaga, antiteroristi~ka dejstva itd. Iako su ovakvi sukobi po svom karakteru lokalni oni se, me|utim,
neizostavno {ire i poprimaju globalne implikacije.
BESMRTNICI
Prema sa~uvanim istorijskim izvorima pojava elitnih specijalnih vojnih snaga datira iz daleke pro{losti. Naime, 550.
godine pre nove ere u persijskom carstvu formirana je elitna
vojna jedinica nazvana besmrtnici, ja~ine 10.000 qudi. Jedinica se odlikovala izuzetnom hrabro{}u i odano{}u vladaru,
a atribut besmrtnici dobila je zato {to je svakog poginulog
vojnika odmah zamenio drugi, pa je brojno stawe uvek bilo isto.
U anti~kom Rimu u periodu od 280. do 476. godine nove ere
ulogu elitne vojne jedinice imala je pretorijanska garda. Propast rimske imperije u petom veku ozna~ila je i kraj postojawa
elitnih vojnih jedinica.
Po~etkom 14. veka, 1326. godine, u okviru turske (otomanske) vojske formirana je elitna jedinica i nama dobro poznati
jani~ari. Radilo se o malim, brzopokretnim vojnim sastavima
koji su izbegavali direktne sukobe sa glavninom neprijateqa. U
vojnoj terminologiji takvi sukobi poznati su kao mali ratovi.
Prve, u dana{wem smislu, organizovane elitne specijalne
vojne jedinice formirao je 1917. godine nema~ki general Oskar fon Hetijer. Bile su to malobrojne, posebno odabrane, dobro naoruàne i brzopokretne jedinice stormtroop, ja~ine od
14 do 18 qudi, ~iji je zadatak bio da neo~ekivano i brzo upad-
SUMRAKA
nu u poloàje protivnika, izazovu pometwu u wegovim redovima

i stvore povoqne uslove za prodor glavnih snaga. Istovremeno, Italija je formirala prve savremene mornari~ke specijalne jedinice.
U periodu izme|u dva svetska rata, vojni stru~waci posebnu pa`wu posvetili su razvoju padobranskih jedinica ~iju je
upotrebu omogu}io tehnolo{ki razvoj avijacije. Prvu masovnu
upotrebu padobranskih jedinica prikazali su Sovjeti na vojnim
manevrima 1935. godine izazvav{i veliko iznena|ewe kod
stranih vojnih posmatra~a.
Vojne jedinice za izvo|ewe specijalnih operacija u dana{wem smislu i zna~ewu nastale su 1942. godine pod rukovodstvom britanskog oficira Dejvida Stirlinga. Bio je to dobro poznati SAS (Spacial Air Service), ~iji su pripadnici (padobranci, diverzanti, komandosi) tada angaòvani {irom Evrope, severne
Afrike (pustiwski pacovi) i Dalekog Istoka (înditi). U Drugom svetskom ratu, osim kopnenih i padobranskih specijalnih
snaga, masovno su upotrebqavane i mornari~ke specijalne jedinice (marinci), koje su dejstvovale samostalno u nekonvencionalnim vojnim operacijama ili u sadejstvu sa drugim sastavima u
konvencionalnim vojnim operacijama na svim rati{tima.
Nagli razvoj specijalne snage doìvele su u vreme hladnog
rata kada je postalo jasno da je nekonvencionalno ratovawe
postalo jedina alternativa nuklearnom ratu. Danas sve armije
sveta u svom sastavu imaju specijalne snage kojima ostvaruju
svoje vojne, politi~ke, ekonomske i psiholo{ke ciqeve na strate{kom ili takti~kom nivou u situacijama kada je upotreba konvencionalnih vojnih snaga politi~ki osetqiva ili nemogu}a.
NAMENA SPECIJALNIH SNAGA

Namena specijalnih snaga je vi{ezna~na i ispoqava se u
borbenoj, obave{tajno-izvi|a~koj, politi~koj i propagandnopsiholo{koj sferi, a svodi se na slede}e: izvo|ewu nekonvencionalnih dejstava, izvr{ewu obave{tajno-izvi|a~kih, diverzantskih i specijalnih borbenih zadataka u pozadini neprijateqa, organizovawu i opremawu gerilskih snaga i rukovo|ewu
wihovim akcijama, pruàwu pomo}i prijateqskim zemqama (reìmima) u ja~awu wihove unutra{we bezbednosti, vo|ewu antiteroristi~ke borbe, spre~avawu uba~enih snaga neprijateqa u
sopstvenu pozadinu, izvo|ewu psiholo{ko-propagandnih i informati~kih operacija i organizaciji civilnih poslova.
Neposredne akcije (DA direct action) svode se na op{te
ofanzivne akcije koje su usmerene na uni{tewe (onesposobqavawe) strategijskih ciqeva protivnika.
Borba protiv terorista (CBT comabting terrorism) obuhvata defanzivne i ofanzivne mere. Prve su usmerene na smawivawe vlastite rawivosti u slu~aju teroristi~kih napada, dok se
drugim predupre|uju i odvra}aju teroristi~ki napadi. Po pravilu, snage za specijalne operacije imaju posebne dobro obu~ene i
opremqene antiteroristi~ke jedinice namewene, na primer, za
re{avawe krize sa taocima, demontirawe postavqenih bombi ili
drugih eksplozivnih naprava, itd.
BRUTAL NA OBUKA
U nekim specijalnim jedinicama SAD i Velike Britanije izu~avaju se posebno brutalni na~ini saslu{avawa
zarobqenika i predmet 124 na~ina ubijawa qudi, od
kojih 32 golim rukama.
Standardi za prijem u ameri~ki Delta Force (protivteroristi~ka jedinica) su slede}i: kandidati moraju da
puze ~etvorono{ke 36,6 m za 25 sekundi, da urade 37 ~u~weva, 33 skleka i 32 trbu{waka za po jedan minut, da pretr~e dve miqe u ~izmama za 16 minuta i da obu~eni sa ~izmama preplivaju 100 metara za jedan minut.
65
STRANE ARMIJE
Pomo} za odbranu prijateqskih zemaqa (reìma) (FID foreign international

defence) ukqu~uje civilnu i vojnu komponentu. Uloga specijalnih snaga naj~e{}e
se svodi na organizovawe, osposobqavawe i savetovawe vojnih i paravojnih
snaga zemqe doma}ina, a u specifi~nim
situacijama i na aktivno u~estvovawe u
neposrednim borbenim dejstvima (na
primer: u Avganistanu protiv talibana,
u Iraku).
Nekonvencionalno ratovawe (UW
unconventional warfare) obuhvata gerilska i protivgerilska dejstva u kojima je
tajnost kqu~na. Odvija se pre, za vreme
i nakon oruànih sukoba u kojima specijalne snage dejstvuju samostalno ili kao
podr{ka konvencionalnim snagama.
Informati~ke operacije (IO information operations) treba da neutrali{u
efikasnost komunikacione opreme protivnika, odnosno da fizi~ki uni{te wegovu informati~ku mreù a sa~uvaju sposobnost i delotvornost
vlastite informati~ke mreè.
Civilni poslovi (CA civil affairs) pretpostavqaju uspostavqawe i odràvawe veze izme|u vojnih snaga i civilnih (vladinih i
nevladinih) vlasti, izme|u stanovni{tva u prijateqskom, neutralnom ili, ~ak, neprijateqskom okruèwu.
Spre~avawe {irewa oru`ja za masovno uni{tavawe (counter
proliferation of weapons of mass destruction) pretpostavqa onemogu}avawe ilegalnog {verca ovog oru`ja.
Osim navedenog, snage za specijalne operacije mogu izvr{avati i neke druge zadatke kao, na primer: pretraìvawe i spasavawe ~lanova oborenih letelica u pozadini neprijateqa (CSAR
combat search and rescue), pruàwe humanitarne pomo}i (HA humanitarian assistance) itd.
BORBENE KARAKTERISTIKE
Glavni planeri i organizatori jedinica za specijalne operacije su posebni organi i specijalizovane slu`be dràve koji su, po
pravilu, anonimni, ali na wihovu doktrinu i ciqeve dejstva uti~u
centri mo}i (na primer, Savet za nacionalnu bezbednost SAD).
Doktrina, namena i zadaci specijalnih snaga po mnogo ~emu
su iznad standarda konvencionalnih snaga i manifestuju se u: tretmanu najvi{eg prioriteta; izboru qudi iskqu~ivo na dobrovoqnoj
osnovi, po najo{trijim medicinskim, psiholo{kim i fizi~kim kriterijumima; izvo|ewu dejstava u uslovima visokih mentalnih i fizi~kih naprezawa; ispoqavawu inventivnosti, dovitqivosti, visokom borbenom moralu i uvreènom ose}awu elitizma; sloènoj,
surovoj i dugotrajnoj obuci u osposobqavawu za borbu u najteìm
geografskim, vremenskim i takti~kim uslovima; velikoj strategijskoj i operativnoj pokretqivosti; visokoj borbenoj spremnosti i
sposobnosti za gotovo momentalnu upotrebu na bilo kojoj ta~ki
planete; sposobnosti za ubacivawe u pozadinu neprijateqa i izvla~ewe iz we kopnenim, vazdu{nim ili vodenim (morskim) putevima; primeni specifi~ne taktike i dejstvu u mawim grupama; izvo|ewu brzih i neo~ekivanih udara, postizawu iznena|ewa i kori{}ewu pogodnosti zemqi{ta, no}i i sloènih meteorolo{kih
uslova; mogu}no{}u vo|ewa duè borbe u izolovanim uslovima,
opstajawe i probijawe iz okruèwa; organizovawu gerilskih snaga od mesnog stanovni{tva; kori{}ewu svih vrsti naoruàwa, eksplozivnih, zapaqivih i otrovnih materija, specijalnih mina, elektronske opreme i tehni~kih ure|aja i svih vrsta prevoznih sredstava, ukqu~uju}i i helikoptere.
66
OBRAZOVAWE
Najve}i broj specijalnih jedinica zahteva da kandidati imaju zavr{enu sredwu {kolu, a negde se traì ~ak i zavr{en fakultet. Specijalne jedinice imaju potrebu za visokokvalifikovanim stru~wacima iz pojedinih oblasti,
kao {to su: elektroni~ari, ma{inski i elektrotehni~ki
inèweri i tehni~ari, hemi~ari, informati~ari, psiholozi, poznavaoci stranih jezika i dr.
Slabosti specijalnih snaga ogledaju

se u slede}em: oskudici materijalnih sredstava, zavisnosti od odnosa stanovni{tva
prema wima, oteànom odràvawu veze,
ograni~enoj podr{ci s fronta, slaboj vatrenoj mo}i na ve}im odstojawima, nedostatku teìh sredstava vatrene podr{ke,
protivoklopnih i protivvazdu{nih sredstava, sloènom i rizi~nom ubacivawu u
pozadinu neprijateqa, dugotrajnoj obuci,
skupom i sporom zanavqawu.
DO GRANICE
IZDR@QIVOSTI
U koncipirawu obuke specijalnih
snaga polazi se od ~iwenice da su kandidati prethodno savladali program obuke
za izvo|ewe konvencionalnih borbenih
dejstava, te da treba da dobiju samo znawa i ve{tine neophodna za specijalna
DOBROVOQNOST
Dobrovoqnost stupawa u slu`bu specijalnih jedinica i
svesno prihvatawe zahteva i pravila koja u wima vladaju
osnovno su na~elo. Starosna granica kandidata na~elno se
kre}e do 35 godina za kopnene i vazdu{nodesantne jedinice,
odnosno do 25 godina za pomorskodiverzantske jedinice. Prvi
ugovor se sklapa na tri do pet godina, kasnije se produàva.
Sposobnosti se proveravaju svakih tri do {est meseci. Baza
za popunu specijalnih snaga su pripadnici elitnih vojnih jedinica: vazdu{nodesantnih, vazdu{nojuri{nih, gardijskih i vojne
policije. Plata specijalaca je za jedan i po put ve}a u donosu
na iste ~inove, zvawa i specijalnosti u ostalim sastavima.
borbena dejstva. Bez obzira na to, obuka je dugotrajna, naporna, sloèna, ide do granice izdr`qivosti i veoma je skupa.
Sadràji obuke gotovo svih specijalnih snaga u svetu su
sli~ni i baziraju se na postulatima britanskog SAS-a iz Drugog
svetskog rata. Obuhvataju fizi~ku, vatrenu i takti~ku obuku, a
odvijaju se u tri faze: osnovnoj ili kvalifikacionoj, specijalisti~koj i zajedni~koj ili grupnoj.
Faza osnovne obuke traje dva meseca i u woj se izu~avaju
sve vrste doma}eg i stranog naoruàwa, snajperska dejstva, rukovawe hladnim oru`jem, minsko-eksplozivna sredstva sa ru{ewem i diverzantskim dejstvima, odràvawe veze, borila~ke ve{tine i telesno ve`bawe, izvo|ewe dnevnih i no}nih mar{eva,
primena brutalnih na~ina saslu{avawa zarobqenika, izvi|awe, patrolirawe, postavqawe zaseda i izvo|ewe dejstava u razli~itim geografskim i meteorolo{kim uslovima. U ovoj fazi izvodi se i veliki broj ga|awa iz razli~itih vrsta naoruàwa.
Druga faza traje oko ~etiri meseca i obuhvata obuku kandidata za pojedine specijalnosti (prikupqawe podataka o neprijatequ, planirawe i izvo|ewe akcije; za minsko-eksplozivna sredstva, minirawe i razminirawe; za izu~avawe 80 tipova
naoruàwa, od ~ega 46 stranih; za proizvodwu primitivnog
oru`ja; vezu; sanitet; itd). U ovoj fazi na poligonu se obavqaju
ga|awa iz svih vrsta naoruàwa, a u mawem obimu se u~e odre|ene takti~ke radwe (postavqawe zaseda, prepadi, izvi|awe,
topografija, gerilska i protivgerilska dejstva i dr.).
Tre}a faza (~etiri meseca) obuhvata zajedni~ku (grupnu)
obuku u kojoj se stvaraju timovi, a ve`be se izvode u ekstremnim
geografskim i vremenskim uslovima (mo~vara, pra{uma, pustiwa, xungla, Arktik i dr.).
Svi prolaze i tronedeqni padobranski kurs, a pravilo je
da svaki kandidat bude obu~en za jednu osnovnu i barem za jo{
jednu dopunsku specijalnost, radi me|usobne zamene u grupi u
slu~aju da neko u borbi ispadne iz stroja.
Obavijene velom tajnosti i dejstvuju}i u zoni sumraka,
specijalne snage }e i u 21. veku imati zapaènu ulogu. Wihova
upotreba, zahvaquju}i razvoju novih borbenih sistema i visokosofisticirane opreme, bi}e jo{ zna~ajnija a efekti i posledice po protivnika jo{ teì i razorniji. Iako mediji u javnosti
preuveli~avaju mogu}nosti specijalnih snaga, a od wihovih pripadnika stvaraju nau~nofantasti~ne heroje, ostaje ~iwenica da
specijalci, zahvaquju}i posebnom izboru, intenzivnoj, dugotrajnoj i napornoj obuci, ostaju vojna elita.
Stanislav ARSI]
67
TEHNIKA
RUSKO ORU@JE
ZA BORBU PROTIV
KRIMINALA
GJURZA I UDAR
Opremqenost kriminalaca
u Rusiji pancirima, a ~esto
i luksuznim blindiranim
vozilima nametala je
potrebu da vladine slu`be
bezbednosti poseduju
odgovaraju}e oru`je sa
projektilima visoke
probojnosti za borbu
protiv takvog protivnika
68
rvena armija nikada nije ispoqila poseban interes za

oru`ja kratke cevi. Taj stav se ogleda u izjavi jednog sovjetskog generala, svojevremeno datoj ameri~kom novinaru:
Pi{toqima se ne dobijaju ratovi.
Pri~a o pi{toqima Crvene armije je pri~a o naganu, ~uvenom TT, makarovu i ste~kinu. Dodu{e, jedinice ruskog
Specnaza (specijalnaja naznaka, tj. posebna namena), koje su
imale ve}u slobodu u izboru naoruàwa, ~esto su koristile ~e{ku zbrojovku CZ-75. Ruske policijske jedinice koristile su
iste pi{toqe kao i Crvena armija.
Sa perestrojkom su promeweni i stavovi u vezi sa razvojem oru`ja kratke cevi, te je ruska vojska raspisala konkurs za
pi{toq velikog kapaciteta sa efikasnim dometom ne mawim od
50 metara. Novi pi{toq je trebalo da koristi i novi metak
SP-10 kalibra 9 mm x 21, koji je, zahvaquju}i jedinstvenom dizajnu i optimalnim balisti~kim karakteristikama, probijao
pancire klase 1, 2 i 3 (klasifikacija prema standardu Natoa).
NAJOPASNIJA AZIJSKA ZMIJA

Metak je tokom testova na daqinama ve}im od 50 m probijao te{ke pancire koji su se sastojali iz 30 slojeva kevlara i
dve titanijumske plo~e, od kojih je svaka bila debqine 1,4 mm.
Probijao je i 30 slojeva kevlara u kojima je bila i vertikalno
postavqena ~eli~na plo~a debqine 4 mm. Na daqini od 100
metara probijao je i standardni vojni ~eli~ni {lem, oja~an
spreda plo~om titanijuma.
Novi pi{toq je nazvan gjurza, po imenu najopasnije zmije
otrovnice azijskog dela biv{eg SSSR-a. Probni modeli su pokazali da je oru`je vrlo precizno, te se moè efikasno koristiti i na daqinama do 100 metara protiv ìve sile, a tako|e
i na ve}em rastojawu ako je ciq ve}ih dimenzija, kao {to su vozila, radarske antene, helikopteri i avioni na stajanci ili
raketni projektili na lanserima. Me|utim, polovinom devedesetih godina ruska vojska je odlu~ila da se okrene razvoju municije 9 mm x 19, odnosno kalibra koji se koristi i u Natou.
Projekat gjurze nije propao jer ga je 1996. godine usvojila
Federalna slu`ba sigurnosti (deo biv{eg KGB-a), a potom i jo{
neke vladine agencije. Razlog pove}anog interesa policije za
1. mart 2006.
to oru`je bila je, pored ostalog, i opremqenost kriminalaca u

Rusiji koji koriste ne samo pancire ve} ~esto i luksuzna
blindirana vozila uvezena sa Zapada. To je nametalo potrebu da vladine slu`be poseduju odgovaraju}e oru`je za borbu
protiv takvog protivnika.
Razvoj pi{toqa je nastavqen u Centralnom institutu za
istraìvawe i razvoj precizne mehanike u Klimovsku. Zahvaquju}i radu konstruktora Pjotra Serdjukova, 2003. godine
usavr{ena je varijanta gjurze i kona~no usvojena u naoruàwe vojske i policije Rusije kao SPS (samozarjadnij pistoqet
Serdjukova). Me|utim, poznat je i kao SR-1 vektor.
Oru`je funkcioni{e na principu kratkog trzaja, a bravqewe cevi je sli~no valteru P-38, odnosno bereti 92. Ram
je od polimera, a zatvara~ od ~elika.
Odmah upada u o~i
da nema spoqnih komandi, ali zato poseduje vi{e bezbednosnih
mehanizama. Osim sigurnosne ~ivije udarne
igle, na zadwoj strani
dr{ke {tr~i razdvaja~,
sli~an Brauningovom
kod kolta 1911 A-1 ili
vojno-dràvnog brauninga 1922. Obara~ je
sli~an austrijskom gloku, {to je dodatna mera
sigurnosti jer se opaqewe vr{i samo povla~ewem do kraja pravo unazad.
Duga~ak je 195
mm, a teàk 1.180
grama (pun) sa okvirom od 18 metaka. Ovo mo}no oru`je koristi vi{e vrsta municije: standardnu protivpancirnu, ekspanzivnu (protiv ìve
sile), trena`nu koja ne riko{etira itd. Jedina zamerka je
{to je municija izuzetno skupa, jer svaki metak ko{ta nekoliko puta vi{e od bilo koje municije 9 mm para.
IRA^KI SNAJPER TABUK
ORU@JE
BAGDADSKOG
FANTOMA
eo svet je ~uo za princezu [eherezadu i pri~e iz Hiqadu
i jedne no}i i za bagdadskog lopova, a u nekoliko posledwih meseci ime ira~ke prestonice vezuje se za fantoma
koji je postao mora koalicionim snagama u Iraku. Xuba ili bagdadski fantomski snajperista je, prema nekim izvorima, preciznim hicima iz snajperske pu{ke tabuk ubio skoro stotinu ameri~kih vojnika. Wegovo postojawe nikada nije
zvani~no potvr|eno, a ime su mu dali sami vojnici, koji o wemu
govore sa respektom. Smatra se da je re~ o profesionalcu koga krase veliko strpqewe i, naravno, streqa~ka ve{tina.
Xuba dejstvuje u ju`nom delu Bagdada. Uvek se ogla{ava
samo jednim hicem. Meta su mu iskqu~ivo pripadnici koalicionih snaga, koji su dobro za{ti}eni oklopnim vozilima,
{lemovima i pancirima, tako da predstavqaju te{ke mete.
êka da se vojnici usprave u hamviju ili na oklopnom vozilu, odnosno da iza|u iz kamiona i tek tada ispaquje smrtonosni hitac, ni{ane}i u ivice pancira, rebra ili dowi deo
ki~me. Ponekad i glavu. Pogotke je postigao i sa rastojawa
REVOLVERSKI KOMPLEKS
Revolver udar je u ruskoj nomenklaturi nazvan revolverski kompleks, jer pruà {iri dijapazon ubojnih sredstava u borbi protiv kriminala. Kompleks ~ine revolver kapaciteta pet patrona kalibra 12,3 mm i vi{e vrsta patrona.
Odmah pada u o~i ~iwenica da municiju za revolver ne ~ine
meci, ve} patrone. U dostupnoj literaturi navodi se da je patrona kalibra 32, {to donekle zbuwuje, jer bi tada kalibar
oru`ja trebalo da bude 13,3 a ne 12,3 mm. Bilo kako bilo,
re~ je o zanimqivom oru`ju duìne 17,3 mm i teìne 950
grama (prazan). Ima skriveni oroz, {to upu}uje na to da se
opaqewe vr{i samo tzv. dvostrukom akcijom. Me|utim, mehanizam revolvera omogu}uje da se oroz po potrebi nategne pre
okidawa, {to doprinosi preciznosti, jer se tada okidawe
vr{i tzv. jednostrukom akcijom.
Postoji vi{e vrsta patrona, kao npr. ekspanzivna, potkalibarna (probija ~eli~nu plo~u debqine pet milimetara
na rastojawu od 25 metara), sa gumenim projektilom, {ok-patrona (sa nagla{enim zvu~nim i svetlosnim efektom), patrona sa bojom (za trening i obeleàvawe delinkvenata), sa
suzavcem i naravno patrona sa sa~mom. Sve u svemu, to je
oru`je vrlo zanimqivo, mada vi{e sa policijskog nego vojnog
aspekta.
od 200 metara, jer su pretraìvawem terena Amerikanci

nalazili ~auru i poruku na kojoj je pisalo na arapskom: [to
je krvqu uzeto, moè se samo krvqu povratiti Bagdadski
snajper. Me|u Ira~anima je popularan jer su mu mete iskqu~ivo ameri~ki vojnici, a ne i civili.
Pu{ka tabuk koju koristi dobila je ime po mestu poznate
bitke iz vremena proroka Muhameda. Re~ je o modifikovanoj
pu{ci AK-47, koja ima produènu cev, opti~ki ni{an i skeletonski kundak. Koristi metak 7,62 x 39 mm i AK-47 i isti
okvir. Prema zapadnim merilima, ovde nije re~ o snajperskom oru`ju, ve} o tzv. preciznoj pu{ci.
Danas se vojnici uve`bavaju da poga|aju mete na daqinama od 200 do 300 metara, a snajperisti ga|aju ciqeve na
rastojawima od 500 metara navi{e. Dakle, prostor od 300
do 500 metara ostaje nepokriven i to je distanca na kojoj
dejstvuje tabuk. Preciznom vatrom iz tog oru`ja strelac pruà podr{ku pe{adijskom odeqewu ili vodu u napadu.
Ira~ki izvori navode da je efikasan domet tabuka 800
metara, ali zapadni izvori smatraju da je za 200 do 300
metara mawi.
Dr Aleksandar MUTAVXI]
A. M.
69
KULTURA
PRVI ZAPISI O RATU U SRBIJI 19141915. GODINE
ME\U QUDIMA
olandska neutralnost ipak nije spre~ila {tampawe Van Tinhovenovih necenzurisanih svedo~anstava. To je kombinacija wegovih izve{taja, slatih u dve dnevne novine, i intervjua sa M. J.
Bruseom, pre toga objavqenih u Novim roterdamskim novinama
u rubrici Me|u qudima, od tamo{we i {ire evropske
javnosti vrlo zapaènih, mada nisu smeli da sadrè nikakve
politi~ke komentare bili su iskqu~ivo stru~ne prirode, a za novu
potrebu dopuweni ise~cima iz dnevnika i opremqeni fotografijama
koje je snimio upravo Van Tinhoven. U Holandiji, prvo podse}awe na
Van Tinhovena i paralele izme|u Vaqeva ratne 1914. i 1993, 15. juna te godine u NRC Handelsblad, u svom veoma zanimqivom ~lanku
daje Rejmon van den Bohard, dopisnik tog lista iz Beograda.
Odlomke iz te kwige, opet u Beogradu pod bombama, aprila
1999, u neznatno pro{irenoj i sa malo izmewenim naslovom publikovanoj, godinu ranije odbrawenoj, sveobuhvatnoj doktorskoj disertaciji Srbi i Jugoisto~na Evropa u nizozemskim izvorima do
1918 (izdava~ ReVision, Beograd), kod nas prva citira doc. dr Jelica Novakovi}-Lopu{ina, {ef Katedre za nederlandistiku
Filolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Pro{lo je, dakle,
punih devet decenija dok nisu trudom tog prevodioca, u izdawu Utopije iz Beograda, doma}em ~itaocu postala najzad dostupna izvorna
svedo~anstva ovog lekara humaniste, kao prva kwiga u novoj biblioteci Ba{tina ratnika. Ostvareno je to i uz pomo} Sektora za
bora~ko-invalidsku za{titu Ministarstvo za rad, zapo{qavawe i
socijalnu politiku Republike Srbije, u ~ijoj nadle`nosti je i oblast
za{tite spomenika kulture iz ratnih perioda i negovawe tradicija
oslobodila~kih ratova Srbije.
H
Srbija ima staru
umetnost, staru
kwièvnost, i u svojim
narodnim pesmama,
naj~e{}e na melanholi~an
na~in, opeva svoje junake.
Te pesme i melodije, koje
snevaju o oslobo|ewu,
lepe su i setne, pevane
s ve~eri, uz zvuke
jednostrunog muzi~kog
instrumenta, prodiru
duboko u du{u re~i su
kojima holandski lekar
Arijus van Tinhoven
zavr{ava uvod svoje kwige
Strahote rata u Srbiji
dnevnik ratnog hirurga
1915, koja je iste godine
i objavqena u Hagu
70
ONO O ^ EMU S E M ALO Z NA

Zahvaquju}i svemu tome, saznajemo da su ratni hirurg Arijus van
Tinhoven (Arius van Tienhoven) i medicinska sestra De Hrote (De
Groote), samo jedan dan po po~etku rata, zna~i ve} 29. jula 1914,
krenuli iz Berlina i da su preko Var{ave, Odese, Bukure{ta i
Sofije, stigli u Ni{. Tu su se javili na~elniku saniteta dr Suboti}u,
sekretaru Crvenog krsta, wegovim starim poznanicima iz balkanskih
ratova, a on ih je uputio u Vaqevo. Pridruìle su im se i sestre Van
der Maden i Vesterhof (Westerhof) i bolni~ari Das i A. F. Henken, od
kojih je prvi preìveo pegavi tifus kao i Van Tinhoven, a drugi umro
od ove bolesti odmah po povratku u domovinu. Wih je tada bri`no negovao od ranije im znani i verni Van Tinhovenov posilni Milivoje,
sa sestrom De Hrote, a uz doma}e sanitetlije bili su tu i mnogi drugi
strani dobrovoqci Crvenog krsta, poput ~uvenih {kotskih bolni~arki pod rukovodstvom gospo|e Ha~inson (Hutchinson).
Zajedno sa svojim kolegama Van Tinhoven je radio u Vaqevskoj
ratnoj bolnici, u kojoj je danas sme{ten op{tinski arhiv, kao
1. mart 2006. 1.
rukovodilac Odeqewa za hirurgiju. Beleè}i de{avawa na

Balkanskom frontu, ovaj neposredni svedok velikih borbi i pobeda na Ceru i Kolubari, prvi je, znatno pre Ar~ibalda Rajsa
(Xona Rida i drugih), svetskoj javnosti ukazao na sve strahote rata u Srbiji i na nehumano postupawe pripadnika austrougarskih
trupa i okrutnosti koje su u tom razdobqu po~iwene nad civilnim
stanovni{tvom, utvr|ene tada od me|unarodne komisije za istraìvawe ratnih zlo~ina, ~iji ~lan je bio i on, a koju je osnovao
komandant Drinske divizije.
Odnosilo se to jednako na surova ubijawa civila, bestijalna masakrirawa, silovawa i pusto{ewa, te dokazivawe upotrebe
nedozvoqene rasprskavaju}e municije sa dum-dum zrnom
streqa~kih metaka. U kwizi je to ilustrovano dodatim crteòm uzdu`nog preseka tog nesumwivo austrijskog pu{~anog metka, koji je
uradio jedan eminentni balisti~ki stru~wak, sa propratnim tekstom u kome se potcrtava nedostojnost tih ratnih zloupotreba.
Nalazi komisije i zgranutost svetske javnosti doprineli su tome
da austrijska vojska primeni kaznene mere protiv svojih pripadnika koji su se ogre{ili o pravila @enevske konvencije.
Protivio se Van Tinhoven i jednom srpskom hirurgu starog
kova, koji je lako amputirao ruke ili noge samo zbog kra}eg trajawa rehabilitacije nego kod poku{aja spasavawa pogo|enog uda.
Pri rangirawu teìne rana on suprotno o~ekivawu ne navodi na
prvom mestu rane na mozgu, gde su hirur{ki zahvati ~esto davali
izvrsne rezultate, ve} rawavawe ki~me i vilice. On tako|e
dokumentuje svoje iskustvo da le~ewe trbu{nih i plu}nih rana neoperativnim putem povla~i i mnogo mawu smrtnost pacijenata.
Sve to prate i epidemilo{ki problemi sa tuberkulozom, dizenterijom, trbu{nim i jo{ gorim pegavim tifusom, za koji se pretpostavqa da su ga preneli austrijski vojnici, koji su se prethodno borili na ruskoj granici.
Kako u pogovoru ove kwige pi{e Dejan Risti}, savetnik u
navedenom Ministarstvu, razdobqe Prvog svetskog rata uvelo je
Srbiju u sferu do tada najve}eg interesovawa javnosti u Holandiji. îwenica da se jedna mala i zaostala balkanska kraqevina
na{la u ratu zapo~etim najsramnijim ultimatumom ikada uru~enim jednoj nezavisnoj dràvi sa mo}nim Austrougarskim carstvom
nanovo je probudila izraze solidarnosti i saose}awa sa wenim
stanovni{tvom.
NAROD S A I DEALIMA
Tako Van Tinhoven beleì: Uglavnom je to miran narod koji
ume da se pona{a koji on sve u svemu i voli, isti~u}i da to nije narod divqaka i zlo~inaca, kakvim je austrijska {tampa uvek
poku{avala da ga prikaè, ve} je to narod jednostavnih zemqoradnika kojima je najve}a èqa da budu ostavqeni na miru. Tako|e, to je
narod sa idealima, sa iluzijom da }e obnoviti veliko srpsko carstvo iz 14. veka, koji se skoro petsto godina borio i rvao za svoja
ube|ewa, svoj jezik i veru. Prijateqski ga podeliv{i u tri grupe,
on sve pohvale upu}uje skromnim zemqoradnicima i uglednom sloju u

kome ima u zemqi i/ili {irom Evrope veoma obrazovanih qudi tu
su i svi srpski lekari, o kojima ima veoma visoko mi{qewe. Sredwi sloj, koji ve}inom poti~e od seqaka, on smatra iskvarenim politikom i intrigantskim, {to vaì i za mnoge niè oficire, a posebno ~inovnike, koji kiwe podre|ene.
Opisuje Van Tinhoven i jednostavnost sivosme|ih uniformi
svih redova, gardijskih husara i oficira, do generala [turma i
Putnika, prestolonaslednika Aleksandra i kraqa Petra Prvog.
Uo~ava on i veoma lagane i prakti~ne kape od ~oje, za kretawe po
blatu spasonosnu prednost {irokih opanaka, debelih i grubih
crnih ~arapa od vune i sokni ispletenih od neke vrste kanapa,
ukra{enih ru~no izvezenim cvetnim {arama jarkih boja, jednako
ukusno tkane ru~nike i tepihe koji se najvi{e prave u Pirotu, i
svu lepotu ènskih sve~anih haqina.
Nakon kra}eg boravka u Zaje~aru i razorenom Vaqevu, gde
le~i i hiqade zarobqenih austrijskih rawenika, plemeniti dr Arijus van Tinhoven vratio se ku}i u Hag u februaru 1915. godine. Ve}
krajem avgusta, posle oporavka od posledica tifusa i objavqivawa
kwige, ovaj energi~ni mladi} krenuo je za Francusku, slede}i svoj
hrabar i nesebi~an poziv ratnog hirurga, gde mu se naàlost gubi
svaki trag. Upravo poput, za nas veoma zna~ajnog, francuskog filmskog snimateqa Luja de Berija, {to bi za VFC Zastava film mogao biti povod za nastanak i filmskih zapisa o tim na{im prijateqima. Svakako da Van Tinhoven i wegovi saradnici zavre|uju i trajno spomen-obele`je u Vaqevu i drugim mestima Srbije, uz daqa istraìvawa wihovih ìvota i dela.
Istori~ar Dejan Risti} isti~e da boravak Arijusa van Tinhovena sa holandskom ekipom u Srbiji tokom 1914/15. godine jeste,
mo`da, najupe~atqiviji i najjasniji primer mogu}eg razumevawa dva
samo geografski udaqena naroda i kako kulturolo{ke, istorijske i
religijske barijere mogu ustuknuti pred humano{}u i sve{}u o
potrebi zajedni~ke borbe za mir. Tome doprinosi i pojava ove
dragocene kwige, ba{ na 90. godi{wicu wenog izlaska iz {tampe i
prvi put na jeziku naroda o kome svedo~i, poput i davnih holandskih
putopisaca ili obratno jo{ 1904. objavqene kwige italijanskog
pisca Edmonda de Ami~isa Holandska, u prevodu Miodraga
Risti}a i izdawu Srpske kwièvne zadruge.
Sve~ana sala Narodne biblioteke Srbije bila je pravo mesto
za prvo predstavqawe kwige Arijusa van Tinhovena Strahote rata
u Srbiji, 25. januara. Prisutnim zvanicama, me|u kojima su bili i
predstavnici Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore, pre dr
Jelice Novakovi}-Lopu{ina i Dejana Risti}a, obratili su se i Artur Kibelar, drugi sekretar Ambasade Kraqevine Holandije u SCG,
i Sreten Ugri~i}, direktor Narodne biblioteke, ina~e suorganizatori tog skupa. U predvorju Biblioteke, samo tog dana bio je
izloèn jedan od svetski retkih primeraka ovde sa~uvanog Atlasa
Evrope iz 1570. godine, delo ~uvenog holandskog kartografa Gerharda Kremera, uz dve karte i sa Srbijom.
Dimitrije STEFANOVI]
Centralni dom VSCG
K U L T U R O S K O P
KWI@EVNI PROGRAMI
7. marta Univerzalna
sala u 18 sati
Promocija kwige
GENERALI VOJSKE
REPUBLIKE SRPSKE
autor Jovo Blaànovi}
9. mart Univerzalna sala
u 13 sati
Promocija kwige
NESMRTONOSNO ORU@JE
autor Dane Subo{i}
14. mart
Velika sala u 19 sati
Promocija kwige
STUDIJSKA BIBLIJA
(Stari i Novi zavet,
prevod L. Bakoti}, red. M.
Imerovski)
PREDAVAWE
6. mart Horska sala
u 13 sati
FILOZOFSKO
RAZMATRAWE
HLADNOG RATA
predava~
akademik Dragutin Lekovi}
IZLO@BE
VELIKA GALERIJA
do 5. marta
samostalna izlo`ba
akademskih slikara
MILIJANA
RADOVANOVI], Vrbas
JOVANA BAJOVI] i
MIROSLAVA BRKOVI],
Beograd
16. mart u 19 sati
otvarawe samostalne
izlo`be slika
VJEKOSLAV ]ETKOVI] i
VLADIMIR ]URÎN iz
Beograda
~lanovi Ulusa
Izlo`ba traje do 2. aprila
71
FEQTON
Pi{e
Milijan R. ANDRI]
DOKTOR
RODOLF
ARÎBALD R AJS
I S RPSKI N AROD
1914 1929 ( 4)
PA, ÛJTE
SRBI
Rajs je ukazivao
na brojne i ukorewene
negativne pojave u
srpskom dru{tvu
i dràvi po~etkom
pro{log veka, kojima
podloga nije u osnovi
narodnog bi}a i
wegovog karaktera.
Naprotiv. Izvore svih
neda}a video je u
strana~kim sva|ama,
politi~arima i vo|ama
koji su dràvne i
narodne ciqeve uvek
podre|ivali vlastitim
interesima, prvenstveno
lakom boga}ewu.
72
1. mart 2006.
at kao da je bio boqi.

onoga {to sam video, jer pravi
MISLE]A NADA prijateq nije onaj koji vam laU wemu je profesor iz
Lozane video na delu mali
ska, ve} onaj koji vam kaè istiKwiìca ûjte, Srbi!, koju objavquje preduzimqivi i
hrabri narod koji je sa svonu, celu istinu.
lucidni izdava~ De~ije novine iz Gorweg Milanovca, zaslujom slabo opremqenom vojRajs napomiwe da ne èli
ùje pa`qivo ~itawe i dalekose`nije razmi{qawe. Za{to
skom doìveo golgotu, ali
da wegovo ogledalo o nama
je i ono pro{lo nama sada{we? U ~emu je srpski narod nanikada nije posumwao da pobeSrbi imaju u rukama dok je on
predovao u 20 veku? Da li je napredovao u politici, morada ne}e biti na strani Srbije.
ìv. Ostavqa na voqu Srbima
lu, gra|anskoj kulturi? Gde smo bili na po~etku 20. veka i
Naprotiv. Kao na{ prijateq i
svoja zapaàwa; da to {to je u
gde smo sada na wegovom kraju? I Ar~ibald Rajs nas poziva
saborac iz najteìh dana, mnosvojim spisima ostavio pro~iu svestranu i temeqnu kritiku i svega srpskog u ciqu stvarago pre proboja Solunskog frontaju, zamisle se nad sadràjem
wa misle}e nade mla|im pokoqewima. Od takve kritike ne
ta i povratka Srpske vojske u
i iz toga izvuku korist. Ili,
znam {ta je Srbima pre~e danas.
otaxbinu, sve je predvideo i tu
pak, da sve to prezru On na(Dobrica ]osi} povodom prvog izdawa
istu vojsku bodrio na wenom
pomiwe i da je to wegova poûjte Srbi, 6. mart 1997).
slavnom putu.
sledwa usluga koju je mogao da
Oslobo|ewe je za wega,
u~ini za narod ~ija hrabrost
me|utim, zna~ilo i susret sa ne~esto seè do juna{tva. Izvokom novom Srbijom, dodu{e, i
re takve hrabrosti i rodoqu[TA SU SRBI RAZUMELI bqa on vidi u legendama o nanovom dràvom Kraqevinom
Srba, Hrvata i Slovenaca. Pocionalnim junacima i konstatuDa li smo se oduìli Rajsu? Nismo i grdno smo se
ku{avao je, ube|en u to, da ba{
je: Kraqevi} Marko vam je poogre{ili. Nema ga u |a~kim uxbenicima, ni u uxbeniku ratu Srbiji ostvari ideju o stvarasluìo kao ogledalo. Da biste
ne istorije Vojne akademije. U Prosvetinoj enciklopediji
wu najboqeg od svih dru{tava.
o~uvali patriotizam, kultu svopodaci o Rajsu su dati u sedam redi}a i to nepotpuno. Ku}a
Ali, ubrzo se sukobio sa stvarjih nacionalnih junaka dodali
mu je prodata iako je progla{ena spomenikom kulture. Za
no{}u u kojoj su politi~ari ìste jo{ jedno, skoro isto toliko
posledwih 80 godina o wemu je napisana samo jedna kwiga
veli na visokoj nozi iskori{}adelotvorno sredstvo. Pretvo[vajcarac na Kajmak~alanu profesora dr Zdenka Laventavaju}i ba{tinu umornih ratnirili ste svoju religiju u narodla. Re~ je samo o tome {ta su Srbi, u me|uvremenu, razumeka. Ova wegova re~enica kao
nu crkvu, boqe re}i, u narodnu
li i prihvatili od svog iskrenog prijateqa. Udruèwe ratda je bila lajtmotiv za wegovu
tradiciju... Me|utim, vi niste
nika i rezervnih oficira podiglo je u Top~ideru spomenik
zavetnu kwigu, svojevrsnom tereligiozni. Niste mogli da priRajsu, prvi u Beogradu jednom strancu. Pre nekoliko godina
stamentu na{em narodu ûjte,
hvatite Boga kakav je u Bibliji...
formiran je Odbor Srbija Ar~ibaldu Rajsu. Grupa eminentSrbi! U woj umni i dosledni
Ako bih mogao da u ovoj oblasti
nih istori~ara, pravnika, Istorijski muzej Srbije, Vojni
profesor govori o vrlinama i
upotrebim trivijalan izraz,
muzej, Zavod za za{titu spomenika Beograda, Savez udruèmanama srpskog naroda, poratrado bih rekao da va{ bog nosi
wa ratnika oslobodila~kih ratova Srbije 19121920. gonoj politi~koj i dru{tvenoj zbioklop i bradu Kraqevi}a Mardine i potomaka pripremaju veliki projekat. Planiramo da
qi, ali i precizno predvi|a za
ka, {ajka~u va{eg ratnika sa
u wegovoj ku}i otvorimo muzej, potom da objavimo wegova
nas neveselu budu}nost, svakako,
Cera i Jadra, Kajmak~alana i
sabrana dela, neprevedene i nepublikovane tekstove, da u
ukoliko se ne potrudimo da u
Dobrog Poqa. Popovi vam nisu
svim ve}im gradovima Srbije po jedan trg nosi wegovo ime.
ukupnom bitisawu mnogo toga
bili niti jesu crkveni qudi, ve}
Za sada, po wegovom imenu je nazvan jedan blatwavi sokak
promenimo. Zapravo, on kriti~vatreni rodoqubi sa svim vrod nekoliko ku}a na kraju @arkova. Zatim, da wegovo ime
ki i, takore}i, nepogre{ivo
linama i manama va{eg narou|e u uxbenike istorije, a planiramo i druge akcije govooslikava ukupno stawe u na{em
da.
rio je Milorad Prelevi}, profesor istorije, 28. avgusta
dru{tvu i dràvi na po~etku veSmatraju}i da je religija i
1997. Naàlost, od tog plana do sada nije realizovano nika, svrstavaju}i se, uz Jovana
mo}no
sredstvo poretka, te da
{ta.
Cviji}a, Dragi{u Vasi}a i druge
je kod nas ponaro|ena i kao tana{e nau~nike u red vrsnih pokva prihva}ena, on misli da nas
znavalaca Srba kao naroda. U svojoj posthumno objavqenoj kwizi ta religija odràva. Srbin koji se hvali{e da ga je ba{ brikriti~ki govori o na{oj inteligenciji i politi~koj eliti ili klasi, ga i za popa i za wegova posla prekrsti (se) kad sazna ne{to {to
kako je on naziva, koja se u su{tini, evo ve} decenijama, ne mewa ga èstoko pogodi ili ode da pobode upaqenu sve}u ispred ikoniti za pedaq udaqava od sebi~nih sitnosopstveni~kih interesa, a nostasa kad izgubi drago bi}e.
narod u tom sloju, ~ini se, uzaludno gleda uzdanicu i mozak nacije.
O narodu, opet, Rajs misli da je ponosan a ne ohol i ponos
smatra vrlinom, dok je oholost, po wemu, odlika lo{ih qudi.
MANE I VRLINE KAO U OGLEDALU Istovremeno, srpski narod ceni kao jedan od najblistavijih koje
Sa neverovatnom nau~nom ta~no{}u i precizno{}u Rajs daje u ìvotu video: Shvatate brzo i pravilno. Sa svojom intelije sublimirane procese istorije srpskog naroda i wegove vi{e- gencijom i prirodnim bogatstvima tla, morali biste imati jednu
vekovne dràvnosti i, u tom kontekstu, govori o mogu}nostima od glavnih uloga u Evropi. Va{e mane, pogotovo mane onih koje vi
sre}nog ìvota na izda{noj zemqi Srba, ali pod uslovom da se nazivate svojom inteligencijom spre~avaju vas da to postignete.
{to{ta u dràvi i politici mewa. Naàlost, malo se {ta mewa- A, opet, s druge strane, isti~e da Srbima nisu ja~a svojstva ralo tokom celog pro{log veka, pa ono {to je Rajs zabeleìo pre dinost, te`wa i prihvatawe novog, savremenijeg, konstatuju}i:
Niste veliki radnici. êsto odlaète za sutra, ~ak i za prekogotovo 80 godina neodoqivo li~i na na{u sada{wost.
Zavoleo sam vas jer sam na delu video va{e qude iz naro- sutra ono {to biste mogli da uradite danas. Posledica je da se
da u bitkama i presudnim trenucima, kada se prepoznaje istinski to ~esto i ne uradi. Koliko ste samo li~nih, i jo{ gore, koliko
karakter neke nacije... Video sam vam, me|utim, i mane, mane ko- ste gubitaka po svoju zemqu podneli zbog tog olakog dangubqewa!
je su se uàsno iskazale posle rata. Neke va{e mane, ako ih ne I va{ seqak gubi, zbog nedovoqnog zalagawa u radu, dobar deo
otklonite, bi}e pogubne po va{u naciju. Ne bih vam bio prijateq onoga {to bi mogao dobiti od svoje mnogo plodne zemqe. On ne
ako ne bih, uz vrline, koje su istinske i lepe, ukazao, kao u ogle- primewuje savremene i racionalne postupke u poqoprivredi podalu, na va{e lo{e strane. Ne}u skrivati od vas ni{ta bitno od {to bi ga oni, bar dok se ne bi na wih privikao, terali da vi{e
73
FEQTON
podugu tradiciju, a ~asnost se, verovatno, moè jo{ na}i kod

qudi kojima je dalek ìvot va{ih intelektualnih gradova, zapazio je Rajs.
ZA[TO JE NA[A PRO[LOST

SADA[WOST
radi. Tradicija mu je izgovor {to ih ne primewuje. Ujedno preporu~uje racionalniju poqoprivredu uz osavremewavawe i ulaTopila se i zahvalnost ratnicima za velika dela, {to je Rajsa
gawa. I nemojte mi govoriti kako nemate novca potrebnog za iz- posebno razo~aravalo, a {to je ovako opisao: Va{e vo|e nisu
vo|ewe takvih radova od dràvnog interesa. Tro{ite ga na mili- jo{, za ovih deset godina koliko je pro{lo od zavr{etka rata, sveone za politi~ke agitacije koje
~ano obeleìle ni jedan od ovih
ne donose dobro, ve} zlo ovoj
velikih doga|aja kojima dugujete
zemqi, kaè Rajs, otkrivajuslobodu i veli~inu zemqe. Jasno
NA MESTU OÂJAWA je, takve sve~anosti bi bile neu}i, takore}i, u svakoj re~enici svoje kwige, poznate i pod
godne ve}ini va{ih sada{wih
Opisuju}i svoju poratnu posetu Kajmak~alanu, punu emonazivom ûvajte se, Srbi!sli~vo|a zato {to oni, dok vam je zecija prema srpskom narodu i wegovim ratnicima, naàlost,
nosti sa dana{wom praksom i
mqa bila u smrtnoj opasnosti i
zapostavqenim posle slavnih bitaka, Rajs je zapisao: Kodoga|awima.
kad se trebalo `rtvovati, ni{ta
na~no stigosmo na vrh. Gotovo sve je ostalo onako kako smo
A i tada i danas prisutni
nisu u~inili za wu, ve} su se sato ostavili na kraju rata. Zar|ale granate, ostaci uniforsu izostanci radnog poleta u
mo brinuli kako da sklone na simi, pu{ke bez kundaka, cokule iz kojih vire kosti nogu, lobagradovima i pra`wewe sela.
gurno svoju dragocenu li~nost,
we izbledele na suncu. Jo{ jedan mali uspon i eto nas pred
Jer, omladina je i tada odlazi~ak su neki iskoristili nesre}u
crkvicom. Vetar je izvrnuo krst na vrhu torwa. Vrata su
la u gradove u tragawu za pootaxbine da bi se obogatili.
otvorena i propu{taju sunce, vetar i ki{u. Kapela je sasvim
slom. Dolazak u grad ne vidi
Ili: A {ta je sa vojnicima i
jednostavna, s nekoliko r|avo naslikanih ikona, ali ipak
kao potrebu i, u vezi s tim, naoficirima, pita Rajs, koji nitako potresna. Posetioci su retki, iako je ova crkva jedno
vodi dva razloga: Prvo, danas
su {tedeli krv i zdravqe da biod naj~istijih narodnih svetili{ta konstatovao je sa tugom
mnogi mladi qudi smatraju poste vi bili slobodni? Jeste li
i, bez sumwe, ogor~ewem i dodao: Skupqaju se crni oblaci
niàvaju}im da budu seqaci, pa
postupili s wima kako to oni zaiz kojih sevaju muwe, a zatim se ~uje mukli zvuk jo{ daleke grèle da budu ~inovnici jer misluùju? Ne! Mnogi ~ak i najzamqavine. Gavranovi lete grak}u}i, a orlovi se spu{taju presle, i u velikoj ve}ini slu~ajeslu`niji oficiri su penzionisama {umama. To je dekor koji odgovara ovom mestu o~ajawa,
va s pravom tako misle, da }e
ni, a da im niste na{li posao u
ali istovremeno i najbezmernije slave!
im posao u svojstvu ~inovnika
civilstvu koji bi wima i wihoNije li ba{ tada Rajs kona~no odlu~io da mu srce bude
biti lak{i. Ovakvo stawe duha,
vim porodicama obezbe|ivao
sahraweno u grobnici srpskih vojnika na vrhu Kajmak~alanaravno, slabo pogoduje vaspipristojan ìvot.
na? Ko zna?
tawu vrednog osobqa u dràvRajs se, u stvari, sve do
nim slu`bama. I, zaista, li~kraja ìvota zalagao za one kono iskustvo mi je pokazalo da je
ji su u velikom ratu dali najvipolovina va{ih ~inovnika lo{e {to su mogli: delove sebe i
{a i veoma lewa.
ìvote. A vojnici i oficiri,
Rajs smatra da su takva
kao i porodice wihovih poginusvojstva (lewost, na primer)
lih drugova, dakle, mali veliki
proistekla iz vekovnog roboqudi ostajali su neprime}eni i
vawa pod turskom vla{}u, vezaboravqeni, u bedi i gladni.
rovatno i ~estih ratovawa,
Za razliku od naroda i
kada je i najè{}i rad malo
vojnika, prema kojima je gajio
koristio. Sa malo rada, dasimpatije i qubav i ~inio sve
kle, mawe se bogatio i na{
da se wihov poloàj poboq{a,
ugweta~, ali je i pohlepnost
intelektualci i politi~ari su
bila mawe izraèna u takvim
~esto bili meta Rajsove kritivremenima. U Rajsovo i na{e
ke. Izuzetak su bili intelektuvreme ùdwa za bogatstvom,
alci medicinari koji su delili
bez velikog i po{tenog rada,
sudbinu naroda i vojske u ratu,
naàlost, stalno se pove}avaa {to jasno isti~e u svojoj mulla. Uporedo s tim, izgleda, netidisciplinarnoj studiji ûjte,
stajao je i ponos srpski, a raSrbi! ili ûvajte se, Srbi!
sla qubav prema nezara|enom
Ostala inteligencija prigrlinovcu, ratnom i mirnodopskom
la je razne po{asti, odvajaju}i
profiterstvu {ire}i se sve
se od naroda zarad sebi~nih
vi{e kao po{ast dru{tva. Evo
interesa: olako boga}ewe, ko{ta je zabeleìo: Milioner,
rupcija, nepotizam, ksenofobikoji je za vreme rata me{ao
ja, pomodarstvo, povezivawe sa
pesak i bra{no i isporu~ivao
ratnim i mirnodopskim profiga vojnicima {to su se borili
terima... Zapravo, Rajs je dao
i ginuli za va{u slobodu i kosliku srpskog dru{tva koja je
ga je sud za to osudio, danas je
ostala aktuelna sve do danajo{ bogatiji i svemo}an, a vi
{wih dana. U vezi s tim, kaè:
mu laskate. Ko li je taj ne
Prezreno su nazivali druge
navodi. Ali, gubqewe plemenione koji nisu imali univerzitosti i po{tewa ima kod nas
tetsku diplomu ili neki sli~an
74
1. mart 2006.
papir seqacima. A sebi su davali onaj sme{ni zajedni~ki naziv inteligencija... Lekari, koji su tako|e intelektualci, ~esto
prvi, skoro listom su dali sve od sebe i smrt ih je znatno proredila... Naduvena inteligencija se tokom rata isticala kukavi~lukom, a {to je jo{ gore, neki intelektualci su iskoristili neda}e
svog naroda za li~no boga}ewe... Vrativ{i se u otaxbinu posle
pobede, pi{e Rajs, u kojoj nisu u~estvovali, va{i intelektualci
su teìli da upravqaju svim poslovima. Seqaci, les selijaks, wima
nisu ni{ta zna~ili iako su ~inili ogromnu ve}inu u Srbiji, a
vojnici, tvorci pobede, za wih su bili prostaci, dobri da mlate
neprijateqa i ginu, i ni za{ta drugo.
INTELIGENCIJA I POLITIÂRI
Rajs je, zapravo, tako zadivquju}e precizno zapazio slabosti
na{e inteligencije koje se prenose s kolena na koleno kao tradicija, boqe re~eno, tradicionalizam. Zavidnost, na primer, ne samo prema obrazovanijim strancima, {to je Rajs spoznao u vlastitom iskustvu, povr{nost, maloumno samoqubqe, kle~awe pred
novcem, ne~asnost koja nije svojstvo na{eg naroda. Pi{e: âst je
nepoznata vrednost na berzi inteligencije. âstan ~ovek se smatra glupavim, a ceni se samo onaj koji lukavstvom ume da okrene
doga|aje u svoju korist. Prirodno je da rodoqubqe ne ide uz takva
ose}awa.
Inteligencija je, po wemu, seja~ica razdora kada treba sjediwavati. I wen zadatak bi trebalo da bude usmeravawe zemqe
na put napretka {to bi bilo lako sa tako bistrim narodom i bogatom zemqom kakva je va{a, zakqu~uje on.
U Rajsovoj opservaciji tada{weg srpskog dru{tva, intelektualci i politi~ari su rame uz rame. Ovi drugi, ipak, imaju lo{iju
sliku u meri u kojoj bi trebalo da budu odgovorni za dràvne i
dru{tvene poslove kao izabranici naroda. Smatra da je na{a
unutra{wa politika puko stran~arewe, bez odgovornosti, i korene joj vidi u istoriji koja je stvarala ratni~ki narod. Tako se Srbi, ukoliko su izostajali sporovi i ratovawa sa spoqnim svetom,
svoju borbenost zadovoqavali me|usobnim, stalnim politi~kim
sukobqavawem. Politi~ke borbe i vezivawe za sudbinu neke li~nosti, vo|e ili grupe, zadovoqavane su, veli, sva|ama politi~kih
stranaka, a jedinstvo bi se stvaralo ~im bi se neprijateq pojavio na granici. Borba u politici nije bila zalagawe za ideje,
{to je i danas kod nas slu~aj, ve} za li~nosti: Va{ narod je, dakle, veliki qubiteq politi~kih ili, boqe re~eno, strana~kih sva|a, tvrdi Rajs i nastavqa: Sa sve nadmo}nijim stupawem na vlast
inteligencije, pojavquju se qudi koji shvataju kakva se li~na korist
moè izvu}i iz va{e sklonosti za strana~ku politiku... ma, {ta ja
govorim oni zgr}u bogatstvo, uzvikuje Rajs.
Poslanike je nazivao zabu{antima, sem nekoliko izuzetaka
koji nisu pripadali inteligenciji, a na primeru tipi~nog poslanika profitera, rezervnog oficira, nastavqa i optuùje ih za
nedostatak rodoqubqa: I ti ~udnovati poslanici zabu{anti
jedne ratni~ke i juna~ke nacije smatrali su da ostrvo Krf nije dovoqno udobno a mo`da i nedovoqno sigurno za tako zna~ajne qude poput wih. Kopali su i rukama i nogama da se skup{tina sa Krfa premesti u Kan, gde bi onako dobro pla}eni, kao {to su bili,
mogli da vode jo{ mnogo lep{i ìvot. Za razliku od poslanika,
Rajs se svojski zalagao da mesto skup{tine bude u bombardovanom
Bitoqu, tamo gde su vojnici. Ali, politi~ari stran~ari ne samo
da su sklawali sebe, ve} su koristili svoj uticaj da bi sklonili
svu svoju porodicu i prijateqe. A posle rata? Od rata do danas
(1928) video sam najmawe pedeset ministara i, s retkim izuzetkom, svi ti ministri su se obogatili... Pogledajte kakvo je pravo
kraqevsko imawe va{ ministar Nin~i} stekao. Pogledajte mu ku}u
u gradu!... A basnoslovno bogatstvo Stojadinovi}a, biv{eg ministra finansija, sina ~estitog ~oveka bez ikakvog bogatstva? A Boà Maksimovi}, pre rata samo sitni siroma{ni name{tenik, koji
je bez zavr{enih studija?
U svojim kriti~kim promi{qawima srpskog dru{tva, naravno, nije mimoi{ao ni velikog Nikolu Pa{i}a za koga je rekao da je
Rajs po~iva na Top~iderskom grobqu

sposoban i zasluàn za dràvu, ali i da je svoje dràvni~ke sposobnosti znao da uskladi sa li~nim interesima brzog i lakog boga}ewa. Konstatuje: Pa{i}, kome je bavqewe politikom ve} bilo
mnogo donelo, posle rata je postao jedan od najbogatijih qudi u
Kraqevini. A pop Jawi} i svi ostali s ove i s one strane Save i
Dunava. A Pa{i}evo okruèwe?! Qudi siroma{na duha, ali korumpirani. Profiteri i mutivode kojima je dozvoqeno da se bogate pod uslovom da sluè wegovim interesima... Pa{i} je bio realista i mislio da su svi qudi kao on. Tako, kada mu je jedan zajedni~ki prijateq zamerio {to je lo{e postupao prema meni, odgovorio mu je: Pa {ta ho}e taj ~ovek? Tri puta sam mu nudio novac, a on
je odbio! U tom odgovoru se sadrì sav mentalitet tog dràvnika
koji mi je 1917. godine rekao: Ne moète da nas napustite, potrebni ste nam. Znam da je to za vas ogromna `rtva. @rtvujte se!
I Rajs se `rtvovao: i svojim doprinosom srpskom narodu i
srpskoj zemqi za ìvota i neobi~nom i neo~ekivanom smr}u. Posle verbalnog sukoba sa tada{wim eks-ministrom Milanom Kapetanovi}em, koji je rat proveo u inostranstvu i postao ratni profiter, Rajsa su pokosile re~i koje nije moglo da izdrì wegovo
ina~e na~eto srce. Neobi~na mu je, ba{ kao i smrt, bila i posledwa èqa da mu se srce prenese na Kajmak~alan pored crkvice, gde
}e, bez zakopavawa, po~ivati sa slavnim srpskim vojnicima. No,
na{e mane, o kojima je prijateq Srba pisao 1928, uo~i svoje smrti, naàlost, nisu prevazi|ene. Wegove re~i, i posle toliko godina, isuvi{e su aktuelne. U toj svrsi je i skromni domet ovog feqtona koji bi da podseti na istoriju koja nam se ponavqa, makar da
na{a sada{wost neuporedivo vi{e li~i na Rajsovo davno kazivawe i tako ga, na na{u àlost, ~uva od zaborava.
KRAJ
75
VREMEPLOV
1. mart 1913.
U Solunu, na ~etiri gr~ka broda, ukrcan prvi e{alon srpskog primorskog kora, koji je pod komandom generala Petra Bojovi}a, upu}en
u Medovu da bi sa crnogorskom vojskom u~estvovao u opsadi Skadra.
1. mart 1944.
Odsek za veroispovesti [taba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otaxbini objavio Instrukciju o du`nostima vojnih sve{tenika
Jugoslovenske vojske u Otaxbini. Wome je odre|eno da svaka brigada i korpus treba da ima svog vojnog sve{tenika i detaqno je opisan
delokrug wihovog rada.
2. mart 1844.
Na osnovu saglasnosti Sovjeta Kneèvine Srbije, knez Aleksandar
Kara|or|evi} doneo akt o ustrojstvu bolnice Centralne vojske, ~ime
su udareni temeqi Glavne vojne bolnice. Ovaj datum je 24. avgusta
1994. odre|en za dan Vojnomedicinske akademije.
3. mart 1878.
Sklopqen mirovni ugovor u San Stefanu kojim je okon~an rat izme|u Rusije i Turske. Tre}i ~lan Ugovora priznao je dràvnu nezavisnost Kneèvine Srbije i priznao joj teritorijalno pro{irewe koje
je obuhvatalo Ni{, Leskovac i Toplicu, Lab i delove novopazarske i
mitrova~ke nahije, ali bez wihovih varo{i kako Srbija ne bi imala
zajedni~ku granicu sa Kneèvinom Crnom Gorom.
3. mart 1913.
Me|u prvim dràvama u svetu, Kraqevina Srbija je donela zakonski
dokument pod nazivom Uredba o saobra}aju spravama koje se kre}u
po vazduhu.
5. mart 1955.
Poleteo je prvi serijski proizveden helikopter na kojem je, umesto
do tada kori{}enih klipnih motora, ugra|en turbovratilni mlazni
motor. Bio je to sud aviation SE313-aleut II.
7. mart 1945.
Ameri~ke trupe prelaze Rajnu kod Remagena ~ime je slomqen nema~ki
zapadni front.
KAL E NDAR
8. mart 1910.
Francuska baronesa Rajmonda de Laro{ bila je prva èna na svetu
koja je zavr{ila pilotsku obuku francuskog aerokluba i dobila dozvolu za letewe.
10. mart 1953.
Na batajni~ki aerodrom sletela su prva ~etiri mlazna aviona iz
programa ameri~ke pomo}i Jugoslovenskom ratnom vazduhoplovstvu.
Na aerodromu je prire|ena velika sve~anost uz brojne zvanice iz
SAD i Jugoslavije uz direktan radio-prenos.
11. mart 1953.
Na~elnik G[ JNA, general Peko Dap~evi}, stigao u zvani~nu posetu
SAD. U razgovoru dveju strana razmatrana su pitawa odbrane Jugoslavije od mogu}eg napada SSSR-a, pruàwa vojne pomo}i Jugoslaviji i problemi odbrane Balkana.
12. mart 1856.
U Kumodraù kod Beograda ro|en Stepa Stepanovi}. Ministar vojni ponovo je bio od 1911. do 1912. U Cerskoj bici je komandovao
Drugom armijom i zbog toga je dobio znamewe vojvode.
12. mart 1930.
Pod vo|stvom Mahatme Gandija u Indiji po~iwe Pokret izbegavawa
gra|anske poslu{nosti protiv britanskih vlasti.
12. mart 1947.
Objavqena Trumanova doktrina o vojnoj i ekonomskoj pomo}i zemqama ugroènim komunisti~kim pokretima. Doktrina je zao{trila
odnose izme|u komunisti~kog Istoka i zemaqa zapadne demokratije
~ime je po~eo tzv. hladni rat.
13. mart 1946.
U okolini Dobruna jedinice Jugoslovenske armije i OZNE zarobile
generala Dragoquba Mihailovi}a.
Pripremio Miqan MILKI]
FOTO
AL BUM
Smotra pionira,
dece poginulih boraca,
Zemun 1946. godine
Pripremio
Radovan POPOVI]
76
1. mart 2006.
DUHOVNOST
RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM
NEPRAVDA
nepravdi govore i pi{u od drevnih vremena mo`da, od tada, od kako je

~ove~anstvo uop{te nau~ilo da govori i pi{e. [ta je ona, jo{ uvek nije
jasno. Uop{te nije lako do}i do saglasnosti u tom pitawu, tim pre jer se
u datom slu~aju spor svodi na prakti~an rezultat u perspektivi i nikada
se ne vodi sa dovoqnim odmakom nezainteresovanosti. Svako bi hteo da se prema wemu odnosimo pravedno, i àli se na nepravdu; svako poku{ava tako da protuma~i pravednost, kako bi odmah postala o~evidna otvorena nepravda prema wemu. Svako
sebi daje za pravo da moè pravedno da prosu|uje postupke drugih qudi i
uop{te ne prime}uje da se drugi ne slaù sa wegovom umi{qenom pravedno{}u. Tako se ovaj problem izopa~uje strastima i uslo`wava predrasudama;
cela pokolewa zastrawuju u tim predrasudama i, katkad, prime}uje{ kako i
sam pomen re~i pravednost izaziva otrovan osmeh.
Ali, mi se neumorno trudimo sa~uvati privrènost staroj, blagorodnoj ideji koju suprotstavqamo svakoj klasnoj borbi i svakoj nepravednoj uravnilovci; mi smo, tako|e, ~vrsto uvereni da woj pripada velika budu}nost. Samo, kako je treba shvatiti?
Francuska revolucija je uvela, i u nasle|e ~ove~anstvu predala, {tetnu predrasudu po kojoj su qudi od ro|ewa, ili po prirodi, jednaki. Posledi~no, prema wima se treba ophoditi ujedna~eno. Ni{ta tako ne smeta re{avawu na{eg problema, kao ta predrasuda. Jer, su{tina pravednosti se upravo
sastoji u nejednakom opho|ewu prema nejednakim qudima.
Kad bi qudi odista bili jednaki, ìvot bi bio daleko jednostavniji, a
pravednost bi bilo daleko lak{e prona}i i uvesti u opticaj. Trebalo bi samo
re}i: jednakim qudima jednaku sudbinu; ili svima na ravne ~asti. Tada bi
pravednost bilo mogu}e odre|ivati aritmeti~ki i postvarivati mehani~ki; i
svi bi bili zadovoqni, zato {to bi postali ni{ta drugo do jednaki atomi koji
bi se, na svoj na~in, kao neke mehani~ke loptice, jednako kretali unutar i ivicom odre|enog du{evnog ustrojstva. Kako je to naivno, prosto, sitno! Pro{lo
je sto pedeset godina; mislilo se da je taj povr{ni materijalizam odavna preìveo svoj vek. I odjednom ra{irio se po celome svetu.
U stvari, qudi su nejednaki i telom, i du{om, i duhom. Oni se ra|aju
su{tinski razli~itog pola, sa razli~itim zdravstvenim sklopom i snagama, sa
potpuno razli~itim nazna~ewima, darovima, instinktima i èqama. Oni stvaraju neistovredno, pripadaju razli~itom duhovnom nivou, i sa wima (ba{ iz
razloga pravednosti!) vaqa postupati razli~ito. U tome se sastoje temeq i
glavna te{ko}a problema pravednosti: qudi je beskona~na mnozina; svi oni
su razli~iti; kako u~initi da svako od wih dobije prema svojoj osobenosti?
Oni nisu jednaki dakle, i ophoditi se prema wima nije uputno na jednak na~in; naprotiv vaqa svaki put delati prema wihovoj ìvoj svojevrsnosti. Ina~e se javqa nepravda.
Samim tim, pravednost uop{te ne zna~i jednakost; ona je pre nejednakost; ali, nejednakost primewena na svaki predmet zasebno, takore}i konkretna nejednakost. Ne{to sli~no slede}im zahtevima: ~uvati dete, pomagati
slabome, obodriti paloga, negovati bolesnoga; ispoqiti vi{e strogosti prema bezvoqnom len~ugi, vi{e poverewa prema ~asnom ~oveku, vi{e opreznosti
prema brbqivcu, od darovitog ~oveka opravdano o~ekivati vi{e, junaku odati
po~ast. Pravednost je zato ve{tina nejednakosti i karakteristi~na je samo
za blagorodne du{e. Ona proisti~e iz dobrog srca, iz ìvog posmatrawa
stvari i pojava; ona poseduje izo{treno ose}awe realnosti; ona odbija mehani~ki metod; ona je intuitivna i sazrcavaju}a; ona èli da saose}a, individualno da pri|e svakome zasebitom slu~aju. U woj ima ne{to umetni~ko; ona se
trudi da ulovi u ~oveku wegovu su{tinu, wegovu svojevrsnost, i da se prema wemu postavi onako kako dolikuje. Ona ~oveka ~ini delikatnim, socijalnim, doteruju ga u red, upu}uje na pravu meru, nuka ga ka saàqewu. Pravednost je
srodna taktu, a bliè od svega joj je ose}awe odgovornosti. I, ako negde na
svetu mo`da na nebesima? postoji vaga sveop{te jednakosti, koja je ta~no
odmerila nejednakost, onda pravda stoji kraj te vage kao stroga i nepodmitqiva straà.
Me|utim, ono najva`nije u ìvotu nije prona|ena pravednost, nego op{te uverewe, sigurnost da wu iskreno èle i ~asno traè. Ako je u stvarnosti
tako, tada se nepravda podnosi lako, jer je primaju kao ne{to prolazno i
prelazno, i savla|uju je pripravno{}u za samopo`rtvovawe. Tada nepravda
prestaje da bude opasnost...
Ivan A. IQIN
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama Gospodwim,
Svetigora, Cetiwe, 2001.
VERSKI P RAZNICI
115. mart
Pravoslavni
2. mart Sveti velikomu~enik Teodor Tiron
9. mart Prvo i drugo obretewe glave svetog
Jovana Krstiteqa
11. mart Teodorova subota
Rimokatoli~ki
1. mart Pepelnica - îsta srijeda (strogi
post) Po~etak korizme
5. mart Prva nedjeqa korizme
Jevrejski
13. mart Com Ester Esterin post
14. mart Purim
15. mart [u{an Purim
SVETI VELIKOMUÊNIK
TEODOR TIRON
Tiron zna~i regrut.
Tek {to je sveti Teodor
stigao u vojsku, u puk
marmaritski, u gradu
Amasiji, po~eo je stra{ni progon hri{}ana
pod carevima Maksimijanom i Maksiminom. Mladi} nije hteo
da krije da je hri{}anin pa je èstoko ka`wen. U tamnici se Teodoru javi sam Hristos
i re~e mu: Ne boj se Teodore, Ja sam s tobom, ne uzimaj vi{e zemaqske hrane
i pi}a, jer }e{ biti u drugom ìvotu, ve~nom i neprolaznom, sa mnom na nebesima.
Tada se u tamnici pojavi mno{tvo an|ela koji
su svojim sjajem i belinom osvetlili tamnicu, dok su
straàri sve to u ~udu posmatrali. Malo zatim, sveti
Teodor je izveden iz tamnice i mu~en, a potom osu|en
na smrt i ba~en u ogaw 306. godine.
Wegove mo{ti nalaze se u fru{kogorskom manastiru Novo Hopovo.
HRI[]ANSKI POST
Jedan od najdugotrajnijih hri{}anskih postova je
Veliki post i Nedeqa stradawa Gospoda Isusa Hrista, u
narodu poznat kao Uskr{wi post. Ove godine po~iwe 6.
marta (21. februara) i traje do 23. (10) aprila, dakle
punih 48 dana.
Isus Hristos je sam postio, govorio o postu i rekao da }e wegovi u~enici postiti. Sveto pismo svedo~i
da su apostoli i prvi hri{}ani postili, a tako je bilo
kroz svu istoriju Crkve do danas. Ciq posta je o~i{}ewe
tela, ja~awe voqe, uzdizawe du{e iznad tela, a vi{e od
svega proslavqawe Boga i po{tovawe wegovih svetih.
Pravi post ima dve strane telesnu i duhovnu i sastoji
se kako u uzdràwu od mrsne hrane, tako i u uzdràvawu
od r|avih misli, èqa i dela, umnoàvawu molitava, dobro~instava i vr{ewu svih evan|elskih vrlina.
77
SPORT
VREME
ZA NOVA
RE[EWA
STR EQA[T VO
Da bi se {to boqe popularizovao i promovisao vojni sport kod nas,

neophodno je usagla{avawe termina boravka vrhunskih sportista
na odsluèwu vojnog roka sa datumima velikih me|unarodnih
vojnih takmi~ewa
o{ od perioda kada je dana{wi selektor na{e streqa~ke reprezentacije Goran Maksimovi} sluìo vojni rok i u to vreme
postizao zna~ajne rezultate u streqa{tvu na doma}im i me|unarodnim takmi~ewima, Vojna akademija Vojske Srbije i Crne
Gore postala je svojevrsni sabirni centar za strelce u uniformi. I to s razlogom. Kako saznajemo od potpukovnika Lazara
Rilaka, rukovodioca grupe nastavnika za pe{adijsko naoruàwe,
vojnici strelci koji se nalaze na odsluèwu vojnog roka u Vojnoj
akademiji imaju na pi{toqskom i vazdu{nom streli{tu uslove za
trenirawe gotovo identi~ne onima koje imaju u svojim klubovima.
Osim treninga, omogu}eno im je da u~estvuju na takmi~ewima, tako
da je moje mi{qewe da ni{ta ne gube kada je u pitawu wihovo bavqewe streqa{tvom dok su u vojsci, zakqu~uje na{ sagovornik.
Jo{ koji dan na odsluèwu vojnog roka na Vojnoj akademiji nalaze se ~etvorica strelaca: Uro{ Ka~avenda, Petar Podra{~i},
Dejan Ivankovi} i Boris Novicki. Razgovaramo sa najtrofejnijim
od wih, Uro{em Ka~avendom koji je u juniorskoj kategoriji bio prvak u streqa{tvu na takmi~ewima od Beograda do Evrope, dok je na
prvom ve}em seniorskom takmi~ewu na kome je u~estvovao Evropskom prvenstvu u Estoniji u martu 2005. godine zauzeo {esto mesto. Tokom odsluèwa vojnog roka u~estvovao je na prvenstvu Beograda u streqa{tvu kada je zauzeo prvo mesto i na me|unarodnom
turniru u Sloveniji gde je bio ~etvrti pojedina~no. Na seniorskom
prvenstvu Srbije u Mladenovcu, odrànom pre dvadesetak dana,
zauzeo je drugo mesto pojedina~no, dok je ekipa Crvene zvezde,
~iji je ~lan, zauzela prvo mesto. Pitamo i {ta je to {to ga privla~i streqa{tvu i vodi do uspeha.
Streqa{tvo je sport u kome morate maksimalno da budete
posve}eni tome {to radite. Naravno da je posve}enost potrebna u
svakom poslu i svakom sportu da bi se stiglo do uspeha, ali u streqa{tvu samo tren nepa`we ili pomisao na ne{to drugo tokom takmi~ewa moè u potpunosti da poremeti va{ nastup i plasman. Za
razliku od ekipnih sportova gde saigra~ moè da ispravi va{u
78
eventualnu pogre{ku, u pojedina~nim sportovima uspe}e{ onoliko

koliko ti je dobar dan, odnosno sam si kriv za svoje uspehe ili neuspehe.
Kada je re~ o bavqewu sportom dok smo u vojsci, uslovi koje
imamo su dobri. Ono {to bi ih zasigurno jo{ poboq{alo jeste
formirawe sportske ~ete o ~emu sam skoro pro~itao u va{oj novini. To bi po mom mi{qewu bilo veoma zna~ajno za razvoj sporta u
vojsci ali i za nas profesionalne sportiste dok smo na odsluèwu vojnog roka.
Dok se jo{ vodi kao vojnik Vojske Srbije i Crne Gore, Uro{
}e u~estvovati na Evropskom prvenstvu u Moskvi, a od zna~ajnijih
takmi~ewa ove godine o~ekuje ga Svetsko prvenstvo u Zagrebu, za
koje jo{ treba da izbori normu kao i za Olimpijadu 2008. godine,
{to mu je glavni dugoro~ni ciq.
Na kraju, ne moèmo a da ne pomenemo da u vreme kada su ova
~etvorica ~lanova na{e streqa~ke reprezentacije bila na odsluèwu vojnog roka nije odràno nijedno me|unarodno vojno takmi~ewe u streqa{tvu. Drugim re~ima, vojska nije iskoristila wihove
sportske ve{tine i ume}e na pravi na~in, {to je moglo da bude na
obostrano zadovoqstvo. Pripreme na{e ènske vojne ekipe u streqa{tvu po~iwu ovih dana i to za Regionalno prvenstvo krajem
aprila u ê{koj i za Svetsko prvenstvo u junu u Norve{koj. Ostaje
nam samo da se nadamo da }e u to vreme slu~ajno neki strelac da
se na|e u vojsci. Ali, slu~ajnosti nisu re{ewe. S obzirom na to
{to je, bar okvirno, kalendar sportskih takmi~ewa koja organizuje
Me|unarodni savet za vojne sportove (CISM) poznat mnogo pre wihovog odràvawa, smatramo da je neophodno uklopiti termine tako
da vrhunski sportisti sluè vojni rok u vreme kada se odràva ve}e vojno takmi~ewe u odre|enom sportu. Time bi doprineli popularizaciji i promociji vojnog sporta {to bi sigurno uticalo i na
wegov daqi razvoj i kvalitet.
S. SAVI]
Snimio Z. PERGE
1. mart 2006.
NOVE KWIGE
NESMRTONOSNO ORU@JE
P R VA M E \ U N A R O D N A
V E S L A ^ K A R E G ATA
KOTOR 2006.
ZAVESLAJI
PRIJATEQSTVA
otor je ovih dana bio doma}in mnogobrojnim kulturnim i
sportskim manifestacijama. Tradicionalno, februar je mjesec karnevala koji, pored zabavnog karaktera, ima izuzetno
vaàn turisti~ki zna~aj. Pa`wu Kotorana i velikog broja
gostiju privukla je i Prva me|unarodna vesla~ka regata Kotor 2006, koja je odràna 12. februara u organizaciji Sredwe
pomorske {kole.
Ste~ena znawa u veslawu na plasti~nim brodovima tipa
{qupka sa osam vesla~a i kormilarom odmjerilo je dvanaest ekipa: Sredwa pomorska {kola Kotor, Pomorska {kola Bakar, IPJAM Giorgio Cini Shioggia, Pomorski fakultet Rijeka, Vojna akademija VSCG Odsjek Mornarica Beograd, Fakultet za pomorstvo
i promet Portoro`, Pomorski fakultet Split, Fakultet za pomorstvo Kotor, [kola za brodarstvo, brodogradwu i hidrogradwu Beograd, Sredwa pomorska {kola Portoro`, Sveu~ili{te
Dubrovnik i ITSN Sebastiano Venier Venecija.
Tople rije~i dobrodo{lice u~esnicima i gostima na sve~anom
otvarawu uputila je gradona~elnica Kotora Marija ]atovi}, podsje}aju}i na svijetle tradicije pomorstva ovog kraja. Rije~ima da
vam svaki zaveslaj na regati i u ìvotu bude sre}an u~esnicima
takmi~ewa obratio se direktor Sredwe pomorske {kole Kotor, Renato Brkanovi}. Regatu je sve~ano otvorio ministar nauke i prosvjete Republike Crne Gore Slobodan Backovi}, sa èqom da, prije
svega, pobjedu odnesu sportski duh i fer nadmetawe.
Bokokotorski akvatorij pruìo je idealne uslove za takmi~ewe tako da su vesla~i na stazi duìne 740 metara, prema rije~ima
stru~waka, postigli odli~no vrijeme. Takmi~ewe se odvijalo po sistemu eliminacije, te je ulazak u slijede}i krug odre|ivalo postignuto vrijeme iz prethodnog kruga takmi~ewa. Ekipa doma}ina, Sredwa pomorska {kola iz Kotora, pokazala je najboqu spremnost i
uvje`banost i tako zasluèno osvojila 1. mjesto sa vremenom 5.05
minuta, dok su vesla~i ITSN Sebastiano Venier Venecija zauzeli drugu
poziciju, a Sredwoj pomorskoj {koli iz Portoroà pripalo je 3.
mjesto. Vesla~ka ekipa Vojne akademije VSCG zauzela je 8. mjesto,
ali je zato ponijela pehar za fer-plej. Pored kapetana korvete Qubinka Raki}a i zastavnika Radivoja Radoi~i}a, komandira ~amca,
ekipu su ~inili vesla~i studenti: Aleksandar Stepanovi}, Milan
Milenkovi}, Vladimir Mili}, Goran Rilak, Dalibor Petrovi},
Dragan Stojiqkovi}, Darko Vasi}, Ivan Obreza, @eqko Vujinovi}
i @eqko Krmpot.
Kotor se i ovom prilikom pokazao kao izuzetan doma}in i
dobar organizator. U ovom gradu se ve} godinama pripremaju vesla~ki klubovi iz Srbije (Partizan, Crvena Zvezda, Grafi~ar iz
Beograda, Danubius iz Novog Sada, Smederevo) i vesla~ka reprezentacija dràvne zajednice. Jo{ jednom se potvrdilo da je,
pored svih savremenih tendencija u razvoju pomorstva, tradicionalna obuka koja se zasniva na veslawu nezaobilazna.
Autor docent dr Dane Subo{i} najnovijom kwigom Nesmrtonosno oru`je dao je dragocen doprinos arsenalu protivteroristi~kih sredstava i metoda delovawa koji zadovoqavaju stroge
kriterijume etike prevencije i etike borbe protiv terorizma u
savremenim uslovima.
Kwiga sadrì ~etiri poglavqa: Osnovna znawa o nesmrtonosnom oru`ju; Upotreba nesmrtonosnih oru`ja; Optimizacija
angaòvawa protivteroristi~kih jedinica u zavisnosti od primene nesmrtonosnih oru`ja i
Takti~ko-tehni~ke odlike nesmrtonosnih oru`ja.
Zbog svoje humane i prakti~ne vrednosti kwiga }e zaokupiti pa`wu ~italaca, po~ev{i
od onih koji se profesionalno bave poslovima odbrane
od terorizma i sli~nih pretwi, studenata i nau~nika, organa i institucija, do naj{ire
populacije. Zasigurno, na}i
}e svoje mesto u vidu {ire nastavne literature u vojnim i
policijskim {kolama i akademijama i srodnim fakultetima.
Kwiga je obima 272 strane,
formata B-5, a {tampana je u tiraù od 500 primeraka. Cena
kwige je 1.242 dinara.
Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati na adresu: NIC
Vojska, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd.
Kwiga se moè nabaviti u na{oj kwiàri u Beogradu,
Vasina 22.
NIC Vojska, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

tel: 011/ 3241-026, telefaks: 011/ 3241-363,
ìro ra~un: 840-49849-58
NARUX B E N I CA
Naru~ujem ______________ primeraka kwige po ceni od 1.242 dinara.
Kupac ______________________________________________________
/ime, o~evo ime, prezime/
Ulica i broj ___________________________________________________

Mesto i broj po{te______________________telefon________________
Datum____________________
Potpis naru~ioca
________________________
Naruxbina se pla}a unapred. Uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa uve}anog za po{tarinu u iznosu 100 dinara. Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwige/a primamo u roku
od 30 dana.
Zorica CVETKOVI]
79
OGLASI
Poslediplomske magistarske studije

na Fakultetu organizacionih nauka
MINISTARSTVO ODBRANE
UPRAVA ZA ODNOSE
SA JAVNO[]U
Raspisuje
KONKURS
za popunu upra`wenog formacijskog mesta
portparol Ministarstva odbrane
Srbije i Crne Gore
Mogu da konkuri{u kandidati koji ispuwavaju slede}e uslove:
Op{ti uslovi:
- oficir ~ina kapetan prve klase-potpukovnik,
- da je radio na du`nostima majora ili vi{oj du`nosti,
- da ima zavr{enu {kolu komandno{tabnog usavr{avawa
ili adekvatan poslediplomski nivo usavr{avawa.
Posebni uslovi:
- da ima posledwu slu`benu ocenu odli~an,
- znawe engleskog jezika na nivou drugog stepena u MO SCG,
- da poznaje rad na ra~unaru (Word, Exel, Power Point, Internet),
- da poseduje organizatorske sposobnosti, sklonosti za timski rad i komunikativnost,
- da poseduje odgovaraju}e psihofizi~ke sposobnosti za rad
na du`nosti portparola,
- da ima iskustva u radu sa medijima i novinarima.
Kandidati su du`ni da dostave slede}u dokumentaciju:
popuwen upitnik za rad u Ministarstvu odbrane SCG, uverewe o znawu engleskog jezika, overenu fotokopiju diplome
o zavr{enoj {koli i drugim oblicima usavr{avawa, overenu fotokopiju posledwe slu`bene ocene.
Za konkurisawe nije potrebna saglasnost
pretpostavqenog stare{ine.
Sa kandidatima koji u|u u izbor izvr{i}e se provera
sposobnosti za rad na poslovima portparola.
Kontakt telefon za bliè informacije: Uprava za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane SCG, telefon
011/3203-015 ili vojni 32-015.
Dokumentaciju dostaviti Upravi za odnose sa javno{}u
Ministarstva odbrane SCG, Bir~aninova 5, 11000 Beograd.
Konkurs je otvoren petnaest dana od dana objavqivawa.
80
MENAXMENT
U ODBRANI
U dogovoru sa nadle`nim organima iz Sektora za qudske resurse Ministarstva odbrane, na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu formirana je grupa za Menaxment u odbrani na poslediplomskim studijama.
Predava~i iz obaveznih predmeta su najiskusniji profesori FON-a, a iz izbornih predmeta, pored profesora
FON-a, bi}e angaòvani general u penziji prof. dr Spasoje Mu~ibabi}, dipl. in`. organizacionih nauka, ali i najiskusniji nastavnici iz Ministarstva odbrane i Vojske.
Pravo upisa imaju lica sa zavr{enom visokom stru~nom spremom sa Vojne akademije, dràvnih i privatnih fakulteta i Policijske akademije.
Poslediplomske studije traju dve godine, a posle zavr{etka dobija se diploma sa zvawem magistra tehni~kih
nauka, podru~je organizacionih nauka za menaxment.
Zainteresovani pripadnici Vojske mogu jo{ samo sada
da se ukqu~e u ovaj oblik {kolovawa, jer od septembra FON
prelazi na novi sistem, u kome ne}e postojati magistarske
studije.
Rok za prijavqivawe je 25. mart 2006. godine.
Dodatna obave{tewa mogu se dobiti na telefon
011/3950828.
JUBILEJ XIX KLASE VA KOV

Jubilarnih 40 godina od zavr{etka {kolovawa, XIX klasa VA KoV obeleì}e 27. septembra ove godine. Za tu priliku
bi}e ura|ena i monografija. Klasi}i, javite se \or|u Petrovi}u (011 2161769, mob. 063 833142), Milanu Stublin~evi}u (011 8780454, mob. 063 8198493) i Miroslavu Mati}u
(011 2513671 i 3542297).
OBAVE[TEWE PRETPLATNICIMA
Pretplatnike na magazin Odbrana, pripadnike Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i Crne Gore, podse}amo
da su prilikom preme{taja u drugu jedinicu ustanovu obavezni da o promeni adrese li~no obaveste na{u slu`bu
pretplate, kako bi im Odbrana i ubudu}e aùrno stizala
svakog 1. i 15. u mesecu na adresu radnog mesta.
Penzionisanim pripadnicima Ministarstva odbrane
i VSCG pretplata preko Vojnog ra~unovodstvenog centra
prestaje prakti~no sa danom prestanka vojne slu`be. Wima
pruàmo mogu}nost da pretplatu na Odbranu nastave preko
Po{tanske {tedionice. Ukoliko to èle, Odbranu ubudu}e
mogu primati na adresu stana, uz popust od 10 odsto, tako
da primerak magazina za wih ko{ta 90 dinara. Potrebno
je samo da se jave slu`bi pretplate i daju potrebne podatke
na obrascu koji }e im biti dostavqen na ku}nu adresu.
Za sve informacije obratite se slu`bi pretplate NIC
Vojska, telefon 011/3201-995 (vojni 23-995) ili elektronskom po{tom, na adresu: odbrana@beotel.yu
1. mart 2006.
MINISTARSTVO ODBRANE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
r a s p i s u j e
KONKURS
za prijem kandidata u Vojnu gimnaziju
U {kolskoj 2006/2007. godini
prima}e se kandidati za u~enike
prvog razreda Vojne gimnazije
(Smer op{ti i vazduhoplovni)
USLOVI KONKURSA
Mogu da konkuri{u kandidati koji
ispuwavaju slede}e uslove:
OP[TI USLOVI
da su ro|eni 1990. godine ili
kasnije
da su mu{kog pola;
da su dràvqani SCG;
da su zdravstveno sposobni za
{kolovawe (utvr|uje nadle`na
vojnolekarska komisija);
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak niti postupak zbog
krivi~nog dela za koje se goni po
slu`benoj du`nosti, odnosno da
nisu osu|ivani za takva dela.
POSEBNI USLOVI
da su V, VI i VII razred i prvo polugodi{te VIII razreda, odnosno
VIII razred osnovne {kole, zavr{ili sa najmawe vrlo dobrim op{tim uspehom i da su u tim razredima iz matematike imali najmawe ocenu 4 (vrlo dobar);
da u svim razredima {kolovawa iz vladawa imaju najmawe
ocenu 4 (vrlo dobar).
Kandidati zdravstveno sposobni za u~enike Vojne gimnazije podleù proveri op{tih sposobnosti, znawa iz matematike i motori~kih sposobnosti.
[KOLOVAWE, PRAVA I OBAVEZE

UÊNIKA
[kolovawe u Vojnoj gimnaziji po~iwe 1. septembra.
U Vojnoj gimnaziji {kolovawe traje ~etiri godine. U~enici se
{koluju po jedinstvenom planu i programu radi nastavka {kolovawa u Vojnoj akademiji. Vazduhoplovni smer formira se u ~etvrtom razredu, zavisno od potreba Ministarstva odbrane.
U~enici vazduhoplovnog smera u IV razredu realizuju padobransku obuku, obuku preìvqavawa u prirodi, letewe na motornim
avionima sa duplim komandama i samostalno letewe. Obavezni
su da {kolovawe nastave u Vojnoj akademiji.
Vreme provedeno na {kolovawu

u Vojnoj gimnaziji ne ra~una se u
sluèwe vojnog roka.
Za vreme {kolovawa u~enici
stanuju u internatu, a tro{kove
{kolovawa snosi Ministarstvo
odbrane Srbije i Crne Gore.
Me|usobne obaveze lica primqenih na {kolovawe i Ministarstva odbrane Vojske SCG reguli{u se ugovorom.
NAÎN
KONKURISAWA
Kandidati podnose prijavu komandi vojnog odseka (odeqka) na
teritoriji stalnog mesta boravka, na obrascu koji se dobija kod
tog organa.
Uz prijavu prilaù:
overenu fotokopiju uverewa o
dràvqanstvu;
overenu fotokopiju izvoda iz
mati~ne kwige ro|enih;
potvrdu da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak niti postupak zbog krivi~nog dela za koje
se goni po slu`benoj du`nosti,
odnosno da nisu osu|ivani za takva dela;
overene fotokopije svedo~anstava V, VI i VII razreda i overen prepis ocena sa prvog polugodi{ta VIII razreda (u~enici VIII razreda), odnosno overenu fotokopiju svedo~anstva VIII razreda osnovne {kole (u~enici koji
su zavr{ili osnovnu {kolu).
Prilikom dolaska na proveru op{tih sposobnosti u Vojnu gimnaziju, kandidati moraju imati overenu |a~ku kwiìcu sa fotografijom.
Konkurs je otvoren do 15. marta 2006. godine. O rezultatima
Konkursa kandidati se mogu informisati u komandama vojnih
odseka (odeqaka) gde su konkurisali, po~ev{i od 20. maja 2006.
godine.
Kandidatima koji nisu izabrani za u~enike Vojne gimnazije dokumenti ne}e biti vra}eni.
Ostala obave{tewa u vezi sa konkursom mogu se dobiti u komandama vojnih odseka ili Vojnoj gimnaziji, ulica Petra
âjkovskog broj 2, Beograd (tel. 011/3005165 i 011/2350112);
www.vj.yu/gimnazija.
81
[AH
7.Lg5 Lb7 8.f3 h6 9.Lh4 d5 10.e3
Sbd7 11.cd5 Sd5 12.Ld8 Sc3 13.Lh4
Sd5 14.Lf2 f5 15.Ld3 Tae8 16.Se2
e5 17.0-0 e4 18.fe4 fe4 19.Lc4
Kh7 20.Tfc1 S7f6 21.h3 Te7 22.Sg3
Se8 23.Se2 Sd6 24.Ld5 Ld5 25.Lg3
Sc4 26.Lc7 Tc7 27.b3 Tfc8 28.bc4
Lc4 29.Sg3 Ld3 30.Tc7 Tc7 31.Ta2
JEDNA LASTA
@ao~in Peng Alisa Mari}
Geteborg, 2005.
1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4
Dc2 0-0 5.a3 Lc3 6.Dc3 b6
Na ekipnom prvenstvu Evrope u
[vedskoj na{a mu{ka reprezentacija zauzela je 11. a ènska 9. mesto. Nije to ono ~emu se ve} dugo nadamo. U ènskoj ekipi Alisa Mari}
je jo{ jednom pokazala da je trenutno najve}e {ahovsko ime Srbije i
Crne Gore. Protiv slavne Kineskiwe otvarawe je nagiwalo tzv. Kembrix Springsu.
KOMBINACIJA
Makari~ev - A. Sokolov
Moskva, 1982.
ANEGDOTA
Beli: Kg1, Ta2, Sg3, a3, d4, e3, g2, h3

Crni: Kh7, Tc7, Ld3, a7, b7, e4, g7, h6
31b5! 32.Kf2 a5 33.Se2 b4

34.ab4 ab4 35.Ke1 b3 36.Tb2 Tc2
37.Tc2 Lc2 38.Sc3 b2 39.Kf2 b1D
40.Sb1 Lb1 41.Kg3 g5 42.h4 La2
43.hg5 hg5 44.Kf2 Kg6 45.Kg3 Kh5
46.Kh3 Le6 47.Kg3 Ld7
0:1
NIKAD
NIJE KASNO
Esteban Kanal je ro|en u Peruu 1896. godine, a ìveo u Veneciji, gde je i umro 1981. godine. U {ahovsku literaturu je
u{ao zato {to mu je titula velemajstora priznata u 81. godini ìvota (1977) za rezultate
koje je postigao jo{ u mladosti.
Beli: Ke1, Dd3, Ta1, Th1, Lg2, Se5,

a2, c3, c4, d4, e2, f2, g4, h4
Crni: Kg8, Dd8, Tb8, Te8, Lc8, Sa5,
a7, b6, c7, d6, e6, f6, f7, h6
NEDOSTAJA]E MU
Jednom {ahisti koji je preterano mnogo vremena posve}ivao
igri, èna je ozbiqno pripretila:
Do{lo je vreme da se odlu~i{ {ah, ili ja!
ôvek, kao da izbora nije bilo, odgovori:
Da draga, mnogo }e{ mi nedostajati!
ZANIMQIVOSTI
Beli na potezu.
1.Sf7! Kf7 2.Dh7 Kf8 3.g5!
Na 3.Dh6? Kg8 sa jednakom
igrom.
3Dd7
Na 3De7 4.Dh8 Kf7 5.Dh6 Lb7
(5Tg8 6.Lf3!; 5Tf8 6.Dh5! Kg8
7.gf6 Dh7 8.Dg5 Kh8 9.Le4) 6.Dh5!
(6.Lb7? Th8!) Kf8 (6Kg7 7.gf6

Tg1) 7.Lb7 Sb7 8.Dh8 Kf7 9.g6!
4.Dh8 Kf7 5.Df6 Kg8 6.Lc6!!
Tf8
Na 6Sc6 7.gh6 Kh7 8.Tg1 Tg8
9.Tg8 Kg8 10.0-0-0 Kh7 11.Tg1;
6Dc6 7.d5 Dc4 8.gh6 Dg4 9.0-0-0
Tf8 10.h7 Kh7 11.Df8
7.Ld7 Tf6 8.gf6
Dobitak je i 8.Lc8
8Ld7 9. Kf8 10.Tg7
1:0
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide
T
B
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA-VODORAVNO: Tom Selek, dom omladine,

Mom~ilo Bajagi}, Onon, poneko, la, Apis, slave, Sreta, vija, asteni~ar, IATA, brkata, Tisa, erg, h, antologija, êsi, ae, op, aure, alarmantno, t, Dra, titr, akteri, Esti, raspusnik, suri, krmak, Asuan, osor, RI, satana, Maro, osamstometra{i, adekvatnost, Antonina.
UKR[TENE REÎ
Pripremio @arko \OKI]
USPRAVNO:
17. Usamqenik, osamqenik, 18. Na{ biv{i ko{arka{, 20. Proces dubokih, korenitih promena, 21. Starogr~ki vajar, 22. Najja~a karta, 23.
Na{ glumac, 24. Krupnooke, buqave, 25. Grad u Francuskoj, 26. @ensko
ime, Beatrisa, 27. Izvr{ilac atentata, 28. Dopusna re~, neka, 29.
Predgra|e Splita, 30. Kalu|er, monah, 31. @ensko ime, Otilija, 32.
Grad u Nema~koj, 33. Metalan predmet odre|enog oblika dobijenog kovawem, 34. Prkos, 35. Republika Srbija (skr.), 36. Auto-oznaka za Vaqevo,
37. Nenao{trena, 38. Loptica, 39. Vulkan na Siciliji, 40. Auto-moto
savez (skr.), 41. Sivopepeqasto, 42. Bogiwa {ahovske igre, 43. Narodno kolo, 45. Jediwewe atoma nekog elementa sa tri atoma kiseonika,
46. Ribonukleinska kiselina (skr.), 47. Roman Lajo{a Zilahija, 48.
Obrisati (pra{inu), 49. Na{a glumica, 51. Mu{ko ime, Radivoje odmila, 52. Vrsta minerala, 53. @iteq Ade, 54. Na{a glumica, 55. Arapski
mislilac.
1. Slu`bena po{iqka (skr.), 2. Kow arapske pasmine, 3. Le~ili{te blizu

Herceg Novog, 4. Protivnik, takmac, 5. Biv{i vel{ki fudbaler, a sada
trener, Xon, 6. Aralsko jezero, 7. [anac, kanal, 8. Pripovetka Ive Andri}a, 9. Ameri~ka filmska kompanija, 10. Biv{i italijanski atleti~ar,
Alberto, 11. Ogledi, eksperimenti, 12. Patnica, mu~enica, 13. Vrhunski
sportist, 14. Reka u Sloveniji, 15. Oznaka dospe}a na menicama: do danas, 16. Quti trn (biqka), 18. Koji je velike dubine, 19. Stepenast, kao
terasa, 21. Gvo`|e velike tvrdo}e, 22. No` za strugawe duga za ba~ve, makqa, 23. Pokretne stepenice, transportna traka, 24. Ime {ahistkiwe Gaprinda{vili, 26. Mesto kraj Nik{i}a, 27. Nagaraviti, 28. Koji je na samrti, u agoniji, 29. Umetni~ko delo stvaraoca, 30. Ime sineaste Istvuda,
31. Goni~, tera~, 33. Uzani, male debqine, 34. Varnica, 35. Veliki torovi, 37. Ocat, kvasina, 38. ûveno parisko pozori{te, 39. Zemqoradnici
za plugom, 41. Od tog trenutka otada, 42. Jednake, 43. Onomatopeja pse}eg
laveà, 44. Na{ kwièvnik, Jovica, 46. Nau~no-istraìva~ki rad (skr.),
47. Ime glumice Lupino, 49. Simbol barijuma, 50. Simbol natrijuma.
w
82
VODORAVNO:
1. mart 2006.
VALDANOS
VAS ÊKA
Vojna turisti~ka agencija-Beograd po~iwe prodaju

turisti~kih aran`mana za vojno odmarali{te VALDANOS kod Ulciwa,
po slede}im cenama i uslovima:
CENE PANSIONA/ POLUPANSIONA IZRA@ENE SU U EVRIMA:
PLA]AWE:
PRVA RATA akontacija u iznosu od 20% vrednosti aran`mana,
PREOSTALI DEO deli se na vi{e jednakih mese~nih rata, s tim da
posledwa rata dospeva najkasnije do 15.12. 2006. godine. Pla}awe
u vi{e mese~nih rata vr{i se ~ekovima gra|ana.
Za jednokratnu uplatu celokupnog aran`mana do 20. 06. 2006.
godine odobrava se popust od 5%.
POPUSTI ZA DECU:
Deca do tri godine, ukoliko ne koriste poseban leàj i hranu, ne
pla}aju usluge boravka, osim osigurawa. Deca od tri do deset godina
imaju slede}i popust:
30% ako koriste hranu i poseban leàj,
50% ako koriste ili leàj ili hranu i
70% ako koriste zajedni~ki leàj sa roditeqima i ne koriste hranu.
Deca od tri do deset godina mogu koristiti samo jedan popust.
VOJNA TURISTI^KA AGENCIJA - BEOGRAD
Tel. 011/ 636-535, 32-01-887, 32-03-342
Faks 011/ 36-16-155
Snimio Radovan POPOVI]

011 Odbrana

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

011 Odbrana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.odbrana.mod.gov.

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},

NIC Vojska, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................

Ulica i broj .............................................................................................................

Overa ovla{}enog lica

Snimio Darimir BANDA

Ukazom predsednika Srbije i Crne Gore

Pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane

VOJSKA KAO BREND

Vojna i regrutna obaveza u Srbiji i Crnoj Gori

NA TRAGU NOVIH RE[EWA

General-major prof. dr Miodrag Jevti}, na~elnik VMA

DA BELI MANTIL OSTANE BEO

KAD IZAZOV ZAGOLICA

TRI SLOVA S MNOGO SIMBOLA

Profesor dr Lucija Spirovi}

CEO @IVOT UZ VOJSKU

NA GRANICI NE[TO NOVO

ISTINA, JAVNA ILI TAJNA,

Reforma Vojske, Nato i mediji SCG

SLIKA ZAMRZNUTA U VREMENU

RATNICI U ZONI SUMRAKA

Rusko oru`je za borbu protiv kriminala

Prvi zapisi o ratu u Srbiji 19141915. godine

Doktor Rodolf Ar~ibald Rajs i srpski narod

PA, ^UJTE SRBI

Razmi{qawa o stvarima obi~nim

Vojska i sport streqa{tvo

VREME ZA NOVA RE[EWA

qu~ za ulazak na{e zemqe u evropske integracije, naravno

Ako Srbija i Crna Gora ne dostignu

Pitawa statusa na Kosovu moraju

KONTROLA VOJNI^KE SVA

Istra`ivawe tr`i{ta rada

prilikom izrade projekta vodi~a za istra`ivawe tr`i{ta rada i upitnika.

NOVI POSMATRA^I U LIBERIJI

INOSTRANI VOJNI PREDSTAVNICI

{aqe poruku da ste bezbedna zemqa i idete pravcem koji osigurava

Kako se u to uklapa me|unarodna vojna saradwa? Koji je

Mislite li da reformisana vojska mo`e da poslu`i kao

Autor je komentator lista Politika

Ve}ina problema u oblasti vojne

Osamnaestogodi{waci podle`u medicinsko-psiholo{koj

Pukovnik Petar Jovanovi},

SLABA POPUNA JEDINICA

Pukovnik Qubi{a \or|evi},

di zabele`iti i da je civilno slu`ewe vojnog roka ostalo na

me za uru~ewe poziva, po{ta uvede doplatne humanitarne markice,

OTKUP VOJNOG ROKA

slu~aju potrebe. Jasno je da se za sve dobrovoqne forme vojnog

stva odbrane i Vojske Srbije i Crne Gore i vojnoj obavezi.

Pontonirci premostili kanal Dunav-Tisa-Dunav

se neposredno uz poru{eni most, do wegovog obnavqawa, izgradi pontonski most

Po~etak postavqawa pontonskog mosta

Vojnik Branko (Predraga) Ko{anin

centar. Kako uspevate da svima pru`ite medicinske usluge

VMA je dr`avna institucija, dakle buxetska, ali imaju}i

tra`im odre|ene sugestije, svestan da, neposredno i direktno,

20. MOTORIZOVANA BRIGADA IZ VAQEVA

e~ obuka po~iwe slovom

^etvrtak je dan za smenu stra`e