036 Odbrana

www.odbrana.mod.gov.
yu
Tema
1,20 evra
Saradwa Vojske Srbije i Kfora
Godina I I I
Broj 36
15. mart 2007.
cena 100 dinara
PARTNERSKI I
PROFESIONALNI
ODNOSI
Intervju
Pukovnik prof. dr Dragutin Jovanovi}
na~elnik Uprave za {kolstvo
JEDINSTVEN
OBRAZOVNI Specijalni prilog
A RS E N AL
OKVIR
SAVREMENO NAORU@AWE 3
NOVINSKI CENTAR
PREPORUÛJE
KAPITALNO
IZDAWE
310116
ZEMQA
@IVIH
Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan
Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},

Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su
tekst za reprezentativno izdawe ZEMQA
@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na
srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequ
potvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada
neobjavqivanim istorijskim dokumentima koji
poja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi
srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.
Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od
dve stotine godina i neophodno je dobro ih
izu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo
jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasna
metodologija istraìvawa i svima razumqiva
pisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja
sadrì pouke i za naredne generacije.
Blagoslov za {tampawe kwige dao je
Patrijarh srpski gospodin Pavle.
Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,
sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata
28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.
Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati
na adresu: NC ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19,
11000 Beograd.
Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri
u Beogradu, Vasina 22
NC ODBRANA, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,

telefaks: 011/3241-363. ìro-ra~un: 840-49849-58
NARUXBENICA
Naru~ujem ..................... primeraka kwige: ZEMQA @IVIH
po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.
Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)
2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)
po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.
Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa
uve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju
administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC ODBRANA) overenu
u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.
Kupac..........................................................................................................................
(ime, o~evo ime, prezime)
Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................
Ulica i broj ..............................................................................................................
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................
Datum .........................................
Potpis naru~ioca
Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................

(naziv VP ili preduze}a)
Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................
MP
Overa ovla{}enog lica
Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-104; 3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3241-363; 23-078
Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576
Prelom 3240-019; 23-583
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-m
mail
odbrana@beotel.yu
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC Odbrana
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodne biblioteke Srbije
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu
SADR@AJ
Urednici
Du{an Marinovi} (desk)
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,
Du{an Gli{i} (internet), Sneàna \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),
Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},
Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},
dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},
Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi}
Snimio Igor SALINGER
Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
INTERVJU
Pukovnik prof. dr Dragutin Jovanovi},

na~elnik Uprave za {kolstvo
JEDINSTVEN OBRAZOVNI OKVIR
Vojna akademija
AKADEMSKI REGIONALNI CENTAR 10

Per aspera
IRANSKI SLUÂJ
13
TEMA
Saradwa Vojske Srbije i Kfora
PARTNERSKI I
PROFESIONALNI ODNOSI
14
ODBRANA
Tribina "Partnerstvo za mir i Nato: za i protiv"
BEZ KONSENZUSA
20
Novi zadaci pred zaposlenima u MO i VS
TESTOM DO VERIFIKACIJE
RADNOG MESTA
Prevencija HIV/AIDS-a u Vojsci Srbije
RIZIK BEZ IZUZETKA

PRILOG
ARSENAL - 3
23
24
31
DRU[TVO
Nacionalni centar za kontrolu trovawa
OPREZNO SA HEMIJOM
56
"Odbrana" je ~lan
Evropskog udruèwa vojnih novinara
15. mart 2007.
RE^ UREDNIKA
14
76
[KOLA
rojni telefonski pozivi gra|ana koje smo primili ovih
dana sa pitawem kada }e u Odbrani biti objavqeni
ovogodi{wi konkursi za upis u~enika i studenata u
Vojnu gimnaziju i Vojnu akademiju, mora se priznati,
ohrabruju i bez sumwe predstavqaju nagove{taj boqih
vremena za vojni poziv. Konkurse objavqujemo u ovom broju,
ali spektakularne navale na slobodna mesta u internatima
vojnih {kola ne treba o~ekivati i pored ~iwenice da se krug
potencijalnih kandidata znatno pro{irio jer su ove godine
prvi put u konkurenciji i devojke.
Glavni i nezaobilazni preduslovi za to, pre svega u vidu
boqeg ìvotnog standarda profesionalnih vojnika, jo{ nisu
ispuweni. Ali, i pored toga oni koji se odlu~e na takav korak
imaju jasnu ra~unicu za dobitnu kombinaciju. Ona se ogleda
pre svega u besplatnom {kolovawu, jednovremenom sticawu
vojne i civilne diplome, velikim mogu}nostima za daqe
stru~no usavr{avawe u zemqi i inostranstvu i dobijawu vrlo
profitabilnih znawa i ve{tina neophodnih za uspe{nu
profesionalnu karijeru u uniformi ali i bez we. Ve}ina
profesionalnih vojnih lica ubudu}e, sigurno, ne}e svoj radni
vek zapo~iwati i zavr{avati u sistemu odbrane.
Ra~unica je potpuno jasna ako se ima u vidu da }e te
devojke i mladi}i svoju profesionalnu karijeru zapo~eti
prakti~no na kraju tranzicije sistema odbrane i u potpuno
profesionalizovanoj Vojsci Srbije, u kojoj }e, kako se
o~ekuje, standard zaposlenih biti na daleko vi{em nivou, a
vojni poziv ponovo predstavqati vrhunski izazov za mlade
qude.
Reforma na{eg vojnog {kolstva odvija se ubrzanim
tempom i prakti~no u hodu. Budu}im u~enicima i studentima
nude se savremeni obrazovni programi koji su uskla|eni sa
standardima i principima po kojima se {koluje vojni kadar
zemaqa koje su ~lanice Partnerstva za mir i Natoa. U
obrazovni proces ugradi}e se i zahtevi Bolowske
deklaracije, a preduslov za sve to jeste da sistem vojnog
obrazovawa postane integralni deo obrazovnog i nau~nog
prostora Republike Srbije.
Od {kole nisu mogli da pobegnu ni oni stariji. Koncept
neprekidnog u~ewa potvr|uje se na delu. Na razli~itim
oblicima {kolovawa i usavr{avawa, brojnim seminarima i
kursevima nalaze se i sede glave koje jo{ imaju {ansu da
uhvate korak sa modernim trendovima. Diplome i sertifikati
kojim se potvr|uju potrebna znawa i ve{tine bi}e neophodan
uslov da se sa~uva radno mesto. Do wih se sigurno ne}e
dolaziti po modelu kragujeva~kog pravnog fakulteta, mada su
la`ne diplome ranijih godina otkrivene i u vojnoj sredini.
U klupama Vojne akademije na}i }e se i dràvni
zvani~nici, slu`benici Vlade i narodni poslanici ~lanovi
pojedinih odbora Narodne skup{tine, kako bi stekli
potrebna znawa o sistemu odbrane, boqe razumeli probleme
u toj oblasti i donosili kvalitetnije odluke. I to je deo
reformskog procesa.
B
SVET
Albanski teroristi protiv me|unarodne zajednice
KLOPKA
[panski legionari
MLADO@EWE SMRTI
62
64
KULTURA
Fest 2007.
I NE SAMO @IVOT DRUGIH
68
FEQTON
Topli~ki ustanak 1917. godine (2)
STVARAWE
KOMITSKE DR@AVE
72
TRADICIJE
Uz Dan vojnog {kolstva - 18. mart
KORENI U USTANI^KOJ
VOJSCI
76
DUHOVNOST
Razmi{qawa o stvarima obi~nim
OLUJA
79
KONKURSI
PRIJEM KANDIDATA
U VOJNU AKADEMIJU
80
PRIJEM KANDIDATA
U VOJNU GIMNAZIJU
81
AKTUELNO
S U S R E T
DELEGACIJA NORVE[KE U
MINISTARSTVU ODBRANE SRBIJE
Tro~lana delegacija Kraqevine Norve{ke u kojoj su bili
{ef misije te zemqe pri Natou, Kim Trovik, ambasador Norve{ke u Srbiji Hokon Blonkenborg i izaslanik odbrane potpukovnik Terje Haverstad, posetila je 2. marta Ministarstvo odbrane i
General{tab Vojske Srbije.
U Ministarstvu odbrane delegaciju su primili pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane Sneàna Samarxi}-Markovi}, a potom i dràvni sekretar Zvonko Obradovi}. Razgovori su
odràni povodom zavr{etka norve{kog mandata kontakt ambasade, koji je ocewen kao izuzetno uspe{an. Ministarstvo je zahvalno Kraqevini Norve{koj na doslednoj i aktivnoj podr{ci Srbiji
za ulazak u Program Partnerstvo za mir, te veoma visoko ocewuje rad wene ambasade u ulozi kontakt zemqe za odnose Srbije i
Natoa, istakli su srpski zvani~nici. Na sastancima su razmotreni i bilateralni odnosi sa Kraqevinom Norve{kom u oblasti
odbrane.
Norve{ku delegaciju primio je i na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{.
S. \.
VOJNI POSMATRAÎ
KOD MINISTRA ODBRANE
Ministar odbrane Zoran Stankovi} primio je kapetana prve klase Iliju Vuji~i}a i kapetana Branislava Mileti}a pred
wihov odlazak u posmatra~ku misiju Ujediwenih nacija u Liberiji. Sastanku je prisustvovao i zastupnik na~elnika Centra za mirovne operacije pukovnik Zoran Devi}.
Dvojica stare{ina su 2005. godine zavr{ila obuku u
multinacionalnom
centru za mirovne
operacije u Amersdorfu u Holandiji,
a kapetan Mileti} je
progla{en za najboqeg stare{inu medijatora u generaciji.
Neposredne pripreme za posmatra~ku misiju sprovedene su u Centru za mirovne operacije.
Ministar Stankovi} izrazio je uverewe da }e jednogodi{we
angaòvawe na{ih oficira u Liberiji prote}i bez problema i
naglasio zna~aj iskustva koje }e tamo ste}i za wihovo budu}e angaòvawe i obu~avawe pripadnika na{e vojske koji se, tako|e,
pripremaju da stanu pod zastavu Ujediwenih nacija.
A. P.
STRATEGIJA MIROVNIH OPERACIJA

U organizaciji Evropske komande SAD, u Centru za mirovne
operacije Vojske Srbije odràn je trodnevni seminar o Strategiji mirovnih operacija i upu}ivawu snaga u mirovne operacije.
Polaznici seminara pripadnici Ministarstva odbrane i
Vojske Srbije, iz prve ruke mogli su da ~uju iskustva ameri~kih kolega u procesu planirawa i organizovawa priprema za angaòvawe u misijama u oruànim snagama SAD, ali i da dobiju informacije o ulozi i funkcijama [taba, Standardnim operativnim procedurama, o standardima Natoa i kqu~nim elementima
koji uti~u na pripreme i samo obavqawe misija, o obave{tajnoj
pripremi zone operacija i odnosu Zakona o oruànom konfliktu
i pravila angaòvawa u misiji.
Re~ je o prvom seminaru koji je EUKOM SAD odrào za pripadnike srpskih oruànih snaga iz oblasti mirovnih operacija.
S. S.
M I N I S T R A
O D B R A N E
PRIZNAWE
ZA REZULTATE
REFORME
inistar odbrane Zoran Stankovi} sastao se 8. marta u Beogradu sa generalnim sekretarom Natoa Japom de Hopom
Sheferom. Razgovor je bio usmeren ka nalaèwu na~ina za unapre|ewe postoje}ih
oblika saradwe i pokretawa novih u ciqu
izgradwe naprednijih partnerskih odnosa.
Danas smo razgovarali o saradwi na
dva nivoa, vojnom i politi~kom. Osim priznawa za dosada{we rezultate reforme sistema odbrane, od posebnog je zna~aja da je saradwa Vojske Srbije i Kfora na najvi{em nivou. Jedino tako moèmo da obezbedimo efikasnu ulogu Kfora na Kosovu i Metohiji: za{titu svih gra|ana i
spre~avawe svake eventualne eskalacije nasiqa. Zato pozdravqamo izjavu generalnog sekretara da Natoa ne}e smawiti svoje vojno
prisustvo na KiM i re{enost da odlu~no reaguje na sve poku{aje
destabilizacije. U politi~kom pogledu, ozbiqan posao nam tek predstoji ukqu~ivawem u procese dono{ewa odluka u okviru Partnerstva za mir po pitawima koja se ti~u bezbednosti na{e zemqe, ali
i {ireg regiona. Sloìli smo se da Srbija geografski i vrednosno
pripada evroatlantskoj zajednici. Ministarstvo odbrane i Vojska
Srbije }e, preuzimawem odgovornog pristupa u re{avawu dva goru}a pitawa Srbije danas re{avawa budu}eg statusa KiM i ha{kog
pitawa, potvrditi sebe kao kredibilnog partnera rekao je u izjavi za medije ministar Stankovi}.
VOJNA SARADWA SA SLOVA^KOM
PODR[KA
INTEGRACIJAMA
okom dvodnevne posete Slova~koj, ministar Zoran Stankovi}, koji je predvodio delegaciju Ministarstva odbrane, sastao se 12. marta u Bratislavi sa ministrom odbrane Franti{ekom Ka{ickim.
Razgovarano je o mogu}nostima unapre|ewa bilateralne vojne saradwe, situaciji u regionu, reformi sistema odbrane i evroatlantskim integracijama.
Na konferenciji za novinare koja je odràna nakon sastanka, ministar Stankovi} je rekao da je postignuta saglasnost o svim
pitawima o kojima se razgovaralo. On je istakao da je Slova~ka
vaàn sagovornik jer je pro{la sli~an put kao i Srbija, uspe{no
je okon~ala proces evroatlantskih integracija i ~lan je Nato i
Evropske unije. Ministar Stankovi} je kao jedan od prioriteta istakao {kolovawe i usavr{avawe pripadnika sistema odbrane na
me|unarodnim vojnim {kolama.
Ministar Ka{icki je rekao da je region zapadnog Balkana, u
kojem je Srbija kqu~ni faktor, spoqnopoliti~ki prioritet Slova~ke Republike, kao i da se wegova zemqa angaùje u svim aktivnosti-
15. mart 2007.
S A
G E N E R A L N I M
S E K R E TA R O M
N AT O A
Generalni sekretar Natoa Jap de Hop Shefer izjavio je da je

sa ministrom Stankovi}em i wegovim saradnicima razgovarao o
tome {ta je ve} ura|eno na putu reforme srpskih oruànih snaga i
{ta je neophodno da se uradi.
Do sada je mnogo ura|eno. Zakqu~en je Sporazum o tranziciji, blizu smo zavr{avawa Sporazuma o bezbednosti, koji naravno ~eka da ga odobri nova Vlada. Traìo sam od ministra, a to }u
traìti i od predsednika i premijera, da Srbija {to pre da neophodne dokumente za Partnerstvo za mir i da razvijamo interoperabilnost. Mislim da smo na pravom putu i nadam se da }emo uskoro videti ambasadora Srbije za stolom Evroatlantskog partnerskog saveta kazao je generalni sekretar Natoa Jap de Hop SheS. \OKI]
fer nakon sastanka sa ministrom Stankovi}em.
PREVENCIJA ZLOUPOTREBE
PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI
U VOJSCI SRBIJE
Stru~na konferencija Suzbijawe zloupotrebe psihoaktivnih supstanci u Vojsci Srbije, u organizaciji General{taba Vojske Srbije i Vojnomedicinske akademije (VMA), odràna je 1. marta u Klubu Vojske u Top~ideru. Ciq konferencije je pronalaèwe
mera za efikasniju prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci u Vojsci.
U Vojsci Srbije sistematski se prate okolnosti nastanka i
uzroci koji dovode do zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, a
preduzimaju se i preventivne mere rekao je zamenik na~elnika
General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti}, na otvarawu konferencije. On je dodao da je prevencija izuzetno va`na jer, pored ostalog, zloupotreba psihoaktivnih supstanci pove}ava mogu}nost vanrednih doga|aja.
Na~elnik Uprave za qudske resurse u General{tabu VS general-major Petar Radoj~i} istakao je da je broj korisnika opijata
u dru{tvu u porastu i da se takvo stawe reflektuje i na vojnu sredinu. General Radoj~i} je naglasio da Vojska ima obavezu da poboq{a posebno prevenciju u svojoj sredini kako zbog svoje efikasnosti, tako i zbog odgovornosti prema svojim pripadnicima i
wihovim porodicama.
U~esnici na
Konferenciji
bili su lekari
Klinike za psihijatriju VMA, Instituta za mentalno zdravqe u
Beogradu, predstavnici oruànih snaga Velike
Britanije, Srpske pravoslavne
crkve, Ministarstva odbrane i
Vojske Srbije.
GODI[WE SAVETOVAWE
VOJNIH IZASLANIKA SRBIJE
ma koje doprinose stabilizaciji i demokratizaciji ovog regiona.

Iskazao je punu podr{ku Slova~ke daqim evroatlantskim integracijama Srbije i ponudio pomo} na tom putu. Ministar Ka{icki je
ponovio principijelni stav svoje Vlade da re{ewe budu}eg statusa
Kosova i Metohije ne moè biti doneto bez saglasnosti Beograda.
U toku posete potpisan je Plan bilateralne vojne saradwe
za 2007. godinu, koji obuhvata osam planiranih aktivnosti za teku}u godinu.
Od 26. februara do 2. marta u Beogradu je odràno godi{we savetovawe izaslanika odbrane Republike Srbije, ~iji je
ciq usmeravawe na{ih vojnodiplomatskih predstavnika za rad u
narednom periodu. Ministar odbrane Zoran Stankovi}, na~elnik
General{taba general-potpukovnik Zdravko Pono{ i pomo}nik
ministra za politiku odbrane Sneàna Samarxi}-Markovi} informisali su u~esnike skupa o toku reformi sistema odbrane,
planovima i odlukama od uticaja na aktivnosti vojnih izaslanika
u zemqama gde su delegirani. Ukazano je i na zna~aj koji vojnodiplomatski predstavnici imaju u procesu pribliàvawa evroatlantskim integracijama i podizawu ugleda na{e zemqe i oruànih snaga u svetu.
Ministar Stankovi} je izneo stavove Ministarstva u vezi
sa aktuelnim bezbednosnim problemima i na~ela kojima se ta institucija rukovodi u odnosu na relevantne unutardràvne i spoqnopoliti~ke procese. Metodologija reforme na{e vojske u domenu wene organizacione i funkcionalne modernizacije bila je tema izlagawa generala Pono{a. On je izneo podatke o dostignutom
stepenu reformi i o~ekivawima koje Vojska Srbije u tom pogledu
ima u narednih nekoliko godina. Sneàna Samarxi}-Markovi}
ukazala je na neophodnost promocije aktuelnih procesa u sistemu
odbrane i bezbednosti, istakla neophodnost aktivne uloge vojnih
izaslanika i zatraìla od wih intenzivnu komunikaciju na bilateralnom planu.
A. P.
INTERVJU
P U K O V N I K
P R O F .
D R
D R A G U T I N
J O VA N O V I ] ,
N A ^
JEDINSTVEN OBRAZO
Sistem vojnog {kolstva u
budu}nosti treba da
postane deo obrazovnog i
nau~nog prostora
Republike Srbije. U wemu
}e se obrazovati i
usavr{avati kadar u
oblastima vojnih,
bezbednosnih i ostalih
nauka koje su zna~ajne za
odbranu zemqe, Vojsku, ali
i druge institucije dràve
i dru{tva. Potrebno je
usaglasiti {kolovawe
na{ih studenata i
stare{ina sa zahtevima
bolowskog procesa, ali i
sa standardima koji se u
obrazovawu, obuci i
usavr{avawu primewuju u
Partnerstvu za mir i
Natou.
re 157 godina, ta~nije 18. marta 1850, knez Aleksandar

Kara|or|evi} odobrio je da se u Kneèvini Srbiji formira vojna obrazovna ustanova Artileriska {kola. Rad
je zapo~ela 6. septembra, a wena prva generacija imala
je 23 pitomca. Bila je sme{tena u zgradi beogradske To
polivnice. U narodu je od po~etka nazvana Vojna akademija.
Ubrzo je {kola preme{tena u novoizgra|enu zgradu na uglu
Nemawine i Milo{a Velikog. Danas taj datum, kada je zvani~no utemeqeno vojno obrazovawe u Srbiji, obeleàvamo kao
Dan vojnog {kolstva. To je povod da sa pukovnikom prof. dr
Dragutinom Jovanovi}em, na~elnikom Uprave za {kolstvo Ministarstva odbrane, porazgovaramo o perspektivi i mogu}nostima na{eg vojnoobrazovnog sistema.
[ta, zapravo, o~ekuje na{ vojno{kolski sistem u budu}nosti?

Sistem vojnog obrazovawa najpre treba da postane integralni deo obrazovnog i nau~nog prostora Republike Srbije. U wemu }e se obrazovati i usavr{avati kadar u oblasti
vojnih, bezbednosnih i ostalih nauka koje su zna~ajne za odbranu zemqe, Vojsku, ali i druge institucije dràve i dru{tva.
Zato smo, u saradwi sa Ministarstvom prosvete i sporta, pokrenuli inicijativu da se Zakon o visokom obrazovawu Republike Srbije dopuni posebnim ~lanom koji se odnosi na vojne
visoko{kolske ustanove. Taj predlog je, uz saglasnost Nacionalnog saveta za visoko obrazovawe, poslat na skup{tinsko
razmatrawe i, o~ekujemo da ga nadle`ni uskoro usvoje.
Na{ vojno{kolski sistem u budu}nosti mora biti efikasan i racionalan, ali i uskla|en sa standardima i principima po kome se obrazuje profesionalni vojni kadar zemaqa koje su ~lanice Partnerstva za mir i Natoa. U meri u kojoj to
dozvoqavaju specifi~nosti vojnog organizovawa, u obrazovni
proces treba da ugradimo i zahteve Bolowske dekleracije.
Da bismo dostigli takvu viziju potrebno je da realizujemo
brojne reformske zadatke od integrisawa sistema vojnog
obrazovawa u jedinstveni obrazovni i nau~ni prostor Republike Srbije, smawewa vojnog {kolstva shodno projektovanim potrebama sistema odbrane, zatim, da kadar osposobqavamo saglasno definisanim misijama i zadacima Vojske
i organizujemo {kolovawe pripadnika stranih oruànih
snaga, prvenstveno iz regiona, pa sve do prijema èna u vojne {kole. Uz to, treba da osmislimo edukaciju i pripreme
15. mart 2007.
E L N I K
U P R AV E
Z A
[ K O L S T V O
OVNI OKVIR
budu}ih politi~kih i vojnih rukovodilaca za poslove bezbednosti i odbrane.
Najmla|e generacije studenata Vojne akademije posle zavr{etka {kolovawa dobi}e uz vojnu i diplomu pojedinih
fakulteta u gra|anstvu. [ta to zna~i?
Zakon o visokom obrazovawu Republike Srbije predvi|a mogu}nost da vi{e visoko{kolskih ustanova, koje imaju dozvolu za rad po odgovaraju}im studijskim programima, mogu realizovati obrazovni proces i prema modelu studijskih programa za sticawe zajedni~ke diplome.
Vojna akademija je u {kolskoj 2006/2007. godini, na smerovima pe{adije, OMJ, avijacije, ARJ PVO, te vazduhoplovnotehni~ke i tehni~ke slu`be Kopnene vojske, zapo~ela takav program sa Fakultetom organizacionih nauka, Fakultetom bezbednosti, Ma{inskim fakultetom, Elektrotehni~kim fakultetom i Saobra}ajnim fakultetom.
Na taj na~in, Akademija se prakti~no ve} ukqu~ila u sistem
visokog obrazovawa Republike Srbije. To }e joj znatno olak{ati zapo~etu akreditaciju ustanove i studijskih programa.
Da li }e takav model dve diplome doprineti da iz sistema odbrane odlazi stru~an kadar?
Ako se razmi{qa da }e druga diploma doprineti odlasku
kadra iz Vojske Srbije, odnosno biti jedan od razloga za{to neko
napu{ta profesionalnu vojnu slu`bu, vaqa naglasiti da su i do
sada stare{ine bez druge diplome napu{tale sistem odbrane. Zna
se da je ve}ina na nova radna mesta odlazila zbog lo{ih materijalnih prilika u Vojsci. Bez dugoro~nog re{avawa statusnih pitawa pripadnika Ministarstva odbrane i srpske vojske, te{ko }e
sistem odbrane zadràti stru~an i obrazovan kadar, bez obzira
na to da li on ima samo vojnu ili i diplomu civilnih fakulteta.
Civilna diploma je zna~ajna u situacijama kada zaposlene stare{ine sistema odbrane, danas zbog reforme Vojske, a
u budu}nosti i nu`ne selekcije tokom profesionalne karijere,
budu progla{ene za vi{ak kadra. Jasno je da }e sa diplomom
fakulteta iz gra|anstva mo}i prona}i novo zaposlewe.
Ho}e li se u vojnim {kolama obrazovati i ène?
Vojna akademija je planirala da naredne godine na {kolovawe za nekoliko rodova i slu`bi Vojske primi 25 èna. Za
sada nam je poznato da je interesovawe èna za vojni poziv
ve}e nego mu{karaca u nekoliko proteklih godina. Nastavni
planovi i programi po kojima }e se ène {kolovati na Akademiji bi}e isti kao i za mu{karce.
A civili iz gra|anstva?
Na osnovu iskustava savremenih armija sveta, najpre
~lanica Natoa i Partnerstva za mir, shvatili smo da je u vojnim {kolama potrebno usavr{avati i budu}e najvi{e vojne i
dràvne zvani~nike za oblast rukovo|ewa sistemom odbrane
zemqe. Vojna akademija ima mogu}nosti da organizuje takve
studije i studijske programe za ~lanove pojedinih odbora Narodne skup{tine, zainteresovane pripadnike ministarstava
Vlade Republike Srbije ili inostrane kandidate. Na takvom
nivou stru~nog usavr{avawa predavali bi doma}i i strani
stru~waci, visoki vojni, dràvni i politi~ki rukovodioci.
Moè li se, u tom smislu, o~ekivati i zna~ajnije otvarawe Vojne akademije prema zemqama regiona, odnosno {kolovawe stranaca u woj?
U prethodnom vremenu Vojna akademija je bila prili~no

izolovana i zatvorena institucija. Reformom sistema odbrane,
a time i vojnog obrazovawa, potrebno je obezbediti da se Akademija integri{e i u obrazovni prostor Republike Srbije i nametne zemqama iz okruèwa kao regionalni obrazovni centar.
Tome }e doprineti i weno ukqu~ivawe u Konzorcijum odbrambenih akademija i instituta bezbednosti Partnerstva za mir.
U toku je uskla|ivawe nastavnih planova i programa Vojne
akademije sa standardima zemaqa evroatlantskih bezbednosnih
integracija. Brojni izaslanici odbrane u Srbiji iskazali su
interesovawe da se pripadnici wihovih vojski {koluju kod nas.
Vojna akademija ima tradiciju u {kolovawu oficira stranih oruànih snaga, mada se posledwih desetak godina, sem
stare{ina OS Republike Srpske, oni nisu {kolovali. Za
stru~no usavr{avawe u na{im vojnim {kolama, pored Crne
Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, zainteresovane su Italija, Turska, Austrija i Ukrajina.
Planira se, tako|e, razmena na{ih predava~a i studenata sa inostranim vojnoobrazovnim ustanovama, te zajedni~ko
angaòvawe u nau~noistraìva~kim projektima.
Uprava za {kolstvo priprema Katalog {kolovawa i usavr{avawa u Ministarstvu odbrane kako bi se potencijalni
inostrani partneri informisali o uslovima i vrstama {kolovawa ili usavr{avawa na Vojnoj i Vojnomedicinskoj akademiji.
Imate li podatke o broju na{ih stare{ina koji se stru~no osposobqavaju u inostranstvu?
Na razli~itim nivoima i oblicima {kolovawa i usavr{avawa, te brojnim kongresima ili seminarima, tokom pro{le godine u~estvovalo je oko 400 pripadnika Ministarstva
odbrane i Vojske Srbije. U stranim vojnim akademijama, na komandno-{tabnom, general{tabnom usavr{avawu i specijalizaciji bilo je 31 lice, u osam zemaqa sveta. Trenutno se u vojnim akademijama Italije i Gr~ke {koluje sedam na{ih studenata. Iz Vojne gimnazije }e se uputiti jedan u~enik u ameri~ku
vojnu akademiju. Na{e stare{ine nalaze se na brojnim stru~nim kursevima u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Gr~koj, Italiji, Nema~koj, Kini, Estoniji i Norve{koj.
Kakva je perspektiva Vojne gimnazije u sistemu sredweg obrazovawa Republike Srbije?
Promene u sistemu vojnog obrazovawa podrazumevaju i reformu Vojne gimnazije. To zna~i da se i ona mora ukqu~iti u sistem sredweg obrazovawa Republike Srbije.
Smawena potreba za vojnim kadrom uslovila je da obrazovni proces i {kolovawe u Gimnaziji nisu dovoqno racionalni,
odnosno finansijski isplativi. Bilo je potrebno prona}i druga~iji model kako bi Vojna gimnazija nastavila sa radom, ali i daqe bila priznata i verifikovana kao sredwo{kolska ustanova
u zemqi. Zato su nadle`ni iz Ministarstva odbrane sa~inili
plan po kome se predvi|a da Vojna gimnazija, pod odgovaraju}im
uslovima, ponudi vi{ak tehni~kih i nastavnih kapaciteta Ministarstvu prosvete i sporta Republike Srbije, a da za potrebe
Vojne akademije {koluje dva do tri odeqewa u~enika. U tom smislu, predvi|eno je da obrazovna komponenta {kolovawa vojnih
gimnazijalaca bude u nadle`nosti Ministarstva prosvete i sporta, a vaspitna Ministarstva odbrane. Takav koncept moè zadovoqiti vi{e zahteva Vojna gimnazija ostaje pouzdan izvor kvalitetnog kadra za popunu Vojne akademije i deo je sistema sredweg obrazovawa dru{tva, a racionalno koristi raspoloìve
materijalne i stru~ne potencijale.
Koliko je izdava~ka delatnost Ministarstva odbrane i
Vojske, za koju je nadle`na Uprava za {kolstvo, podr{ka
sistemu vojnog obrazovawa?
Izdava~ka delatnost Ministarstva odbrane i Vojske Srbije obezbe|uje pripadnicima sistema odbrane, tokom {kolovawa, obuke, usavr{avawa i profesionalne karijere, potrebnu vojnu literaturu, nau~ne i stru~ne ~asopise, te nastavne
INTERVJU
multimedijalne proizvode o odràvawu i upotrebi naoruàwa i vojne opreme, ali i uputstva za rad stare{ina na funkcionalnim du`nostima. Ona je komplementarna sa {kolstvom,
obukom i nau~nom delatno{}u u sistemu odbrane. Zadatak joj je
da obezbedi potreban nivo osposobqenosti kadra u Vojsci i
dru{tvu za uspe{no izvr{avawe namenskih zadataka. Sistem
je organizovan tako da, bez posrednika, racionalno i efikasno obavqa upravne i izvr{ne funkcije.
U toku pro{le godine, na primer, izdava~ka delatnost odvijala se u skladu sa Planom izrade vojne literature, nastavnih filmova i multimedijalnih proizvoda u Ministarstvu i
Vojsci i Planom prioriteta izrade vojne literature u periodu od 2005. do 2009. godine. Dinamika je bila znatno boqa u
odnosu na prethodnu godinu, ali nije na potrebnom nivou, prvenstveno zbog nepostojawa vaqane zakonske regulative,
osnovnih sistemskih i doktrinarnih dokumenata.
Pro{le godine {tampano je 28 naslova vojnostru~ne literature pravila, uputstava, priru~nika i dokumenta za evidenciju osposobqenosti svih sastava Vojske. Tako|e su objavqena 32 naslova razli~itih studija, monografija, uxbenika,
te zbirki zadataka, skripti i lekcija. Pored toga, javnosti smo
prezentovali i {est publikacija iz oblasti vojne nauke. Na{i
nau~ni i stru~ni ~asopisi pisali su o teorijskim problemima
i iskustvima stranih oruànih snaga u oblasti ratne ve{tine,
logistike, oruàne borbe i odbrane zemqe.
Uprava za {kolstvo i wena specijalizovana izdava~ka ustanova Vojnoizdava~ki zavod, u okviru Direkcije za izdava~ku,
bibliote~ko-informacionu i filmsku delatnost, prate rezultate nau~noistraìva~kog rada i dostignu}a javnog i kulturnog ìvota koji su zna~ajni za sistem odbrane i wegove pripadnike.
Sopstvenim kadrovskim i tehnolo{kim resursima Vojnofilmski centar Zastava film je u toku pro{le godine snimao
sve aktivnosti u sistemu odbrane radi informisawa javnosti
i proizveo tri nastavna, ~etiri dokumentarna i jedan informativni film.
U Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije trenutno se koristi oko 6.500 naslova vojne literature, ukupnog tiraà od
oko 3.800.000 primeraka, koji se nalaze u mreì vojnih biblioteka i jedinica.
Vladimir POÛ^
Snimio Zvonko PERGE
VOJNA AKADEMIJA
AKADE
Tek kada {kola bude akreditovana za

osnovne, master i doktorske studije u
oblasti vojnih nauka, poboq{a svoje
tehni~ke i sme{tajne kapacitete, te
obezbedi nastavne planove i
programe interoperabilne sa
zemqama evroatlantskih bezbednosnih
integracija, Akademija moè postati
regionalni centar za obrazovawe
vojnog kadra
Reforma sistema odbrane na{e zemqe, ali i opredeqewe
da se ukqu~i u evroatlantske bezbednosne integracije uslovili
su brojne organizacione i sadràjne promene u {kolovawu vojnog profesionalnog kadra. Tome su doprinele i novine u oblasti
visokog obrazovawa Republike Srbije, odnosno usvajawe Bolowske deklaracije. Shodno tome, Vojna akademija kao jedina i najvi{a obrazovna institucija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, u kojoj se osposobqavaju, obu~avaju i usavr{avaju stare{ine u
oblasti odbrane, u proteklih nekoliko godina nastojala je da odgovori zahtevima i obrazovnog sistema zemqe i jedinstvenog
evropskog vojnoobrazovnog prostora.
Akademija je, u tom smislu, ve} promenila svoju unutra{wu
organizaciju, zapo~ela akreditaciju ustanove i studijskih programa, a namerava da pristupi i Konzorcijumu vojnih akademija i
instituta bezbednosti Partnerstva za mir. Povodom 18. marta
dana vojnog {kolstva, pukovnike vanrednog profesora dr Vladimira Gruji}a, prodekana za nastavu i doc. dr Mladena Vurunu,
prodekana za poslediplomske studije i nau~noistraìva~ki rad,
pitali smo o novim projektima Vojne akademije i o dilemama sa
kojima se svakodnevno suo~ava.
Nastavni plan i program za specijalnost pomorstvo na Vojnoj akademiji usvojen je na Nastavno-nau~nom ve}u Saobra}ajnog
MSKI REGIONALNI CENTAR

fakulteta, a o~ekuje se da ga verifikuje i Senat Univerziteta u
Beogradu. On je osmi{qen poput programa fakulteta u okruèwu
i omogu}ava {kolovawe zainteresovanih studenata iz gra|anstva, za potrebe re~nih, morskih i morsko-re~nih brodova civilnih kompanija.
U Srbiji je izraèna potreba za {kolovawem brodara,
ali trenutno za to ne postoje uslovi ni na jednom beogradskom
fakultetu. Vojna akademija moè u saradwi sa Saobra}ajnim fakultetom uspe{no realizovati {kolovawe brodara i brodoma{inaca. Predstavnici Re~ne kapetanije u Beogradu, Re~ne policije, Ministarstva za kapitalne investicije Republike Srbije i
organizacija koje se bave vodnim saobra}ajem zainteresovani su
za {kolovawe brodara na Akademiji isti~e pukovnik dr Gruji}.
Svi pomorci od kadeta do zapovednika broda obavezni su da
poseduju licence za rad na brodovima. Republika Srbija je nasledila 36 licenci za
pomorce iz razli~itih
oblasti protivpoàrna za{tita, prva pomo}, ìlavost broda,
zatim, za tre}eg, drugog, prvog oficira i
zapovednika broda odgovaraju}e tonaè, od
Me|unarodne pomorske
organizacije
(IMO).
Propisi nalaù da obuku pomoraca mogu realizovati pomorske {kole i centri za obuku, a
ovla{}ewa za to izdaje
Ministarstvo za kapitalne investicije.
Katedra mornaPukovnik vanredni profesor dr
rice na Vojnoj akademiVladimir Gruji}, prodekan za nastavu
ji, zahvaquju}i tehni~kim, materijalnim i kadrovskim mogu}nostima, ali i dugogodi{wem iskustvu u {kolovawu stare{ina pomorske i brodoma{inske specijalnosti, moè uspe{no izvoditi obuku za dobijawe
ovla{}ewa o sposobnosti i posebnoj osposobqenosti pomoraca. Za to ima i potrebnu nastavnu literaturu na srpskom i engleskom jeziku. Uz to, potencijalnim kandidatima moè ponuditi i
sme{tajne kapacitete obja{wava prodekan za nastavu pukovnik
dr Vladimir Gruji}.
Kako Vojna akademija ispuwava propisane uslove za edukaciju u toj oblasti, shodno vaè}im pravilnicima i me|unarodnim
konvencijama, Ministarstvo za kapitalne investicije ovlastilo
je Sektor za qudske resurse Ministarstva odbrane, u ~ijem je sastavu Akademija, da moè izvoditi obuku za sticawe ovla{}ewa
o osposobqenosti i posebnoj osposobqenosti pomoraca Ovla{}ewe STCW 78/95 (po programu B1 i B2), Ovla{}ewa o osposobqenosti za voditeqa jahte, Osposobqenosti za pruàwe prve medicinske pomo}i, Osposobqenost za vo|ewe medicinske
brige na brodu, Ovla{}ewa o merama sigurnosti na ro/ro putni~kom brodu, Ovla{}ewa o merama sigurnosti na putni~kom
brodu osim ro/ro i Ovla{}ewa o osposobqenosti za upravqawe ga{ewem poàra.
Prema re~ima pukovnika dr Gruji}a, projektom ECDL, ~iji se
Centar odnedavno nalazi na Vojnoj akademiji, proverava se nivo
osposobqenosti zaposlenih u sistemu odbrane za rad na ra~unarima. U prvoj fazi realizovana je fakultativna obuka i testira-
we 183 kandidata, a do sada je izdato 140 sertifikata za rad

sa zahtevanim informati~kim tehnologijama i informacionim
sistemima.
Da bi Vojna akademija postala regionalni obrazovni centar treba da ispuni tri uslova da bude akreditovana za osnovne,
master i doktorske studije u oblasti vojnih nauka, da ponudi odgovaraju}e tehni~ke uslove i sme{tajne kapacitete za budu}e studente, ali obezbedi i interoperabilne nastavne planove i programe
{kolovawa sa zemqama koje participiraju u Partnerstvu za mir i
Natou. Akademiju niko ne}e proglasiti takvim centrom, ve} se ona
mora okruèwu nametnuti svojim kvalitetom kaè pukovnik doc.
dr Mladen Vuruna, prodekan za poslediplomske studije i nau~noistraìva~ki rad.
Do pre nekoliko godina Vojna akademija se nije suo~avala sa
problemom akademskih i nastavni~kih zvawa predava~a. Weni
nastavnici bili su angaòvani na brojnim
fakultetima u gra|anstvu i u nau~nim institucijama zemqe. Te{ko}e su nastale zbog akreditacija obrazovnih
ustanova, odnosno svojevrsne trì{ne utakmice i, neadekvatnih zakonskih okvira koji nisu
pratili promenu dràvne strukture, pa je Akademija ostala izvan jedinstvenog akademskog
prostora Republike Srbije. Sli~no se dogodilo i sa vojnim naukama.
Kako tvrdi pukovnik dr
Pukovnik doc. dr Mladen Vuruna,
Vuruna, kvalitet naprodekan za poslediplomske studije
i nau~noistraìva~ki rad
stavnika nije sporan.
Neophodno je zato, {to pre, usvojiti odgovaraju}u pravnu regulativu, koja bi otklonila svaku sumwu u uspe{nost predava~a. I odnos nastavni~kog i nenastavni~kog kadra Vojne akdemije tako|e }e
se precizno definisati akreditacijom.
Treba da vodimo ra~una da je Akademija ustanova tipa kolexa, u kojoj su sme{teni studenti, te je administrativni aparat
i logistika znatno obimnija u odnosu na ostale fakultete. Inostrana iskustva govore da su mnoge vojne {kole logistiku re{ile
ugovorima sa civilnim institucijama. Akademija, za sada, zbog
nedostatka finansijskih sredstava to ne moè organizovati na
takav na~in poja{wava prodekan pukovnik doc. dr Mladen Vuruna.
Jedna visoko{kolska ustanova ne moè se zamisliti bez grba, imena i dana kada obeleàva svoje postojawe. Vojna akademija za sada nema takve simbole, ali su wihova idejna re{ewa
poznata, a usvajawe u toku.
U budu}nosti planiramo da osmislimo i sajt Akademije.
Ipak, imix na{e najvi{e vojne {kole najboqe reprezentuju weni
studenti, ali i stare{ine na svojim radnim mestima, tokom u~e{}a u me|unarodnim mirovnim misijama i inostranim usavr{avawima. Samo u susretu bogate tradicije i savremenih obrazovnih zahteva Vojna akademija }e biti prepoznatqiv brend i u zemqi i u svetu isti~e pukovnik dr Vuruna.
V. POÛ^
Snimio Z. PERGE
11
DOGA\AJI
Sajam naoruàwa i vojne opreme
Savetovawe u Vaqevu
SRBIJA I KATASTROFE
IMAMO LI ODGOVOR
Savetovawe Srbija i katastrofe imamo li odgovor, koje
su povodom Dana civilne za{tite organizovali Odeqewe za odbranu iz Vaqeva i Fakultet za bezbednost iz Beograda, okupilo
je predstavnike brojnih republi~kih i op{tinskih institucija i
organa koji u toj oblasti imaju definisane nadle`nosti.
Uvodne referate podneli su Milan Mihajlovi}, na~elnik
Odeqewa za odbranu Vaqevo (Stawe sistema za{tite i spasavawa u Republici Srbiji), i prof. dr Vladimir Jakovqevi}, prodekan Fakulteta bezbednosti u Beogradu (Pravci razvoja civilne
za{tite u Republici Srbiji).
Ukazano je da je zbog nebrige dràve u posledwih petnaestak
godina uru{en sistem civilne za{tite, prevazi|ena je normativna
regulativa, neefikasan je i zastareo sistem obave{tavawa i uzbuwivawa, slaba je opremqenost organa i jedinica, nema
zanavqawa kadrova, a od
1992. nema ni izvo|ewa organizovane obuke stanovni{tva za vanredne situacije.
Pogre{nom odlukom dràve,
nadle`nosti lokalne samouprave u vanrednim situacijama preba~ene su na republi~ki nivo, {to se negativno odrazilo na efikasnost civilne za{tite na lokalnom nivou, a drasti~no je smawen i broj formacijskih izvr{ilaca u organima i jedinicama civilne za{tite.
Re{ewa su u dono{ewu novog zakona o civilnoj za{titi i
wenom ugradwom me|u institucije pri Vladi Srbije i vra}awu lokalnoj samoupravi nadle`nosti i du`nosti neophodnih za funkcionisawe u vanrednim situacijama.
Poruka sa stru~nog skupa u Vaqevu je da civilnu za{titu treba demilitarizovati, tj. da ona bude samostalna Agencija koja }e
objediwavati sve raspoloìve qudske i materijalne resurse i
biti glavni koordinator aktivnosti u za{titi i spasavawu qudi i
wihovih dobara u prirodnim katastrofama i tehni~ko-tehnolo{kim nesre}ama, a iza svega toga dràva mora ~vrsto stajati sa
svojim zakonima i adekvatnim finansirawem.
D. STANOJEVI]
Snimio @. EMREKOVI]
AKTUELNA PITAWA
CIVILNE ZA[TITE
Povodom 1. marta svetskog dana civilne za{tite, ministar
odbrane Zoran Stankovi} primio je delegaciju Uprave za odbranu Republike Srbije. Na~elnik Uprave Milan Popadi} informisao je ministra o aktuelnim problemima civilne za{tite i predlozima za weno unapre|ewe.
Na~elnik Uprave za odbranu govorio je i o nedovoqnom angaòvawu pojedinih dràvnih organa u oblasti civilne za{tite i
izneo mogu}nosti kvalitetnijeg iskori{}ewa svih resursa, kojih,
kako kaè, ima dovoqno, ali se lo{e koordiniraju.
Ministar Stankovi} je izrazio spremnost da pomogne u re{avawu problema zaposlenih u sistemu odbrane koji su angaòvani u razminirawu i sanaciji posledica havarija i elementarnih nepogoda. On je tako|e zakqu~io da je mogu}e na boqi na~in
institucionalno re{iti pitawe civilne za{tite koje po svom zna~aju zavre|uje vi{e pa`we i boqe finansirawe.
Obeleàvawe Svetskog dana civilne za{tite ustanovqeno
je 1990. godine odlukom Generalne skup{tine Me|unarodne organizacije civilne za{tite.
12
PARTNER 2007
Politi~ka i privredna de{avawa posledwih nekoliko godina, prvenstveno ulazak Srbije u Partnerstvo za mir, potvrdila su
potrebu organizovawa specijalizovane manifestacije iz oblasti
naoruàwa u Beogradu. Zato je ve} doneta odluka, a pripreme su
u{le u zavr{nu fazu, da se Tre}i me|unarodni sajam naoruàwa i
vojne opreme Partner 2007 odrì od 26. do 29. juna na Beogradskom sajmu.
Pokroviteq sajma je Ministarstvo odbrane, a suorganizator
Jugoimport SDPR.
Promotivni sastanak potencijalnih izlaga~a, stru~waka i
novinara, sa predstavnicima Ministarstva odbrane, Jugoimporta
SDPR i Beogradskog sajma, na kome }e biti re~i o ciqevima, sadràju i tehni~kim detaqima predstoje}e manifestacije, odrà}e
se u utorak, 27. marta, u 12 ~asova, u sve~anoj sali na prvom spratu upravne zgrade Beogradskog sajma.
Dosada{we dve sajamske manifestacije privukle su najzna~ajnije proizvo|a~e naoruàwa i vojne opreme iz Srbije, wihove
inostrane partnere i stru~wake iz zemqe i inostranstva. Ti privredni i stru~ni skupovi bili su povod i za posete visokih vojnih
delegacija, koje su Me|unarodnom sajmu naoruàwa i vojne opreme
u Beogradu dale zna~aj prvorazrednog doga|aja u regionu. Ostvareni su i brojni stru~ni, privredni i poslovni kontakti.
Konceptom sajma Partner 2007 obuhva}eno je izlagawe tehnolo{kih noviteta i proizvodnih mogu}nosti na {tandovima izlaga~a, razmena stru~nih informacija u okviru prate}eg programa,
zvani~ne posete visokih vojnih delegacija po pozivu Ministarstva
odbrane Republike Srbije, neposredni poslovni kontakti izlaga~a i posetilaca i prezentacija proizvodnih i tehnolo{kih dostignu}a {irokoj publici.
Dosada{wa uspe{na realizacija tih jasno postavqenih prezentacionih, organizacionih i poslovnih ciqeva svakako }e i ove
godine privu}i izlaga~e na Partner 2007.
Veliki broj doma}ih i stranih firmi ve} je najavio svoje u~e{}e, a detaqniji podaci mogu se dobiti od projektnog tima Beogradskog sajma na telefone (011) 2655 486, 2655 229, faks 3615
298 i e-mail: partner@sajam.co.yu
ANALIZA LOGISTIKE
SISTEMA ODBRANE
Na analizi realizacije zadataka Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane i funkcionisawa logistike sistema
odbrane u 2006. godini, koja je nedavno odràna u Beogradu, zakqu~eno je da su svi postavqeni zadaci tokom pro{le godine, uprkos te{kim i sloènim uslovima, u velikoj meri realizovani i da
je obezbe|ena neprekidnost u funkcionisawu logistike sistema
odbrane i Vojske Srbije.
Kako su na analizi naglasili na~elnik Uprave za op{tu logistiku pukovnik Perica Pavlovi} i zamenik na~elnika Uprave za sistem logistike Ministarstva odbrane pukovnik Dragan \or|evi},
pro{le godine ostvarene su planirane organizacijsko-formacijske
promene u logistici, odràn je potreban stepen funkcionalne ispravnosti tehni~kih sredstava, posebno onih od zna~aja za borbenu
gotovost i dnevni ìvot i rad Vojske i Ministarstva odbrane, a
obezbe|eni su i prioriteti u sanirawu i opravci objekata za sme{taj i ishranu vojnika i odràvawa termoenergetskih postrojewa.
Ove godine u sistemu logistike najvi{e }e se raditi na obezbe|ewu kontinuiteta i podizawu efikasnosti logisti~ke podr{ke
sistema odbrane, zatim na osloba|awu od neperspektivnog ili suvi{nog naoruàwa, vojne opreme i drugih pokretnih stvari, reformi i daqoj reorganizaciji podsistema zdravstvene za{tite
vojnih osiguranika, nastavku transformacije vojnodohodovnih
ustanova i restrukturisawu preduze}a odbrambene industrije.
D. K. M.
15. mart 2007.
P E R
Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI]
IRANSKI SLUÂJ
Ma jeste, znawe je u Srbiji skupo. Svaka {kola se
pla}a. \aci |avoli profesori jo{ gori. Dabogda ti sudio pravnik iz Kragujevca. Hapsite, on i
daqe drì ~as!
Ove re~enice iz drugog pasusa uglavnom su izreke.
Neke od wih su duhovite, a neke gorke. No, {ta se tu
moè. Da nema kupaca, ne bi bilo ni trgovaca diplomama. Kome bi ~asni profesori uzeli pare da ih nije bilo
na trì{tu brzog u~ewa?
Ipak, ovo nije pri~a o prosvetnoj mafiji! Ionako
nema imena kojima se doma}e podzemqe ne bi moglo nazvati. Nego, zamislite, o nasiqu!
Pre desetak dana pisac ovih redova se zatekao u
jednom radio-programu, gde se o tome govorilo. O
nasiqu, dakle, kao fenomenu modernoga doba! Tako je
autor krstio svoju emisiju, a u woj se, pored voditeqa i
nazna~enog Q. S., zatekao i jedan vojni analiti~ar.
Tako su ga predstavili, a i on se li~no tako vabi.
U pauzi, kad su ono bili neki xinglovi i muzi~ka numera,
ne odoleh da ga upitam: Je li, kolega, aman-zaman, {ta
imate od vojnog obrazovawa?
On lepo re~e da je pre petnaestak godina uspe{no
zavr{io desetarski kurs, i da od tog dana za wega nema
tajne u vojni~kom zanatu. O nasiqu (u emisiji) kazao je
otprilike ovo: situacija je kriti~na i uop{te sve je gore
nego pre, moè se re}i surovije, i nijedan deo sveta ne
moè da bude siguran. I bezbedan, takore}i.
âk i neke dràve, kaza zahvalnim slu{aocima on,
pribegavaju wemu. Hteo je da kaè nasiqu. Terorizam je,
re~e taj analiti~ar, posebno opasan, jer teroristi ne
biraju mete. Mi nismo ugroèni, mada mo`da i jesmo.
Vi{e nismo nego {to jesmo, ama ko bi ga znao?
Od globalnog nasiqa, koje je ba{ takvo kao {to
ekspert re~e, ponovo se vratismo na obrazovawe. Sigurno je desetarski kurs najniì nivo, ispod koga se ne
moè biti vojni stru~wak. Jer, za razvodnike ipak postoje neke tajne, posebno u oblasti strategije i logistike!
To su pojmovi koje eksperti ~esto koriste.
No, evo da se ne {alimo preterano. Mada je ovde
{ale sasvim malo. Vojni analiti~ar sa kursom za
desetare je jo{ i dobar. Ima, kako bi se reklo, izgra|en kategorijalno-pojmovni aparat. Zna o ~emu je
re~, moè da u~estvuje u javnoj raspravi!
Ima jedan me|u wima (analiti~ar), koji nije u~io
ni{ta srodno. Nego je zavr{io trgova~ku {kolu i dogurao do bruco{a vi{e ekonomske. Mada odatle nije mrdnuo, po{to mu se u~inilo da je vojno poqe sasvim slobodno. Moè da se drqa~i bez rizika. I ~ovek je vrlo
uspe{an. Zovu ga stalno, posebno kad su velike krize. I
on pri~a, ne prestaje, obja{wava situaciju kao da je
@ukov!
I sad, da ne naqutimo Kragujev~ane. Ve}ina nastavnika (posebno oni koji jo{ nisu uhva}eni) ~asno vr{e
svoju prosvetiteqsku misiju. Svaka ~ast onim studentima koji su izbegli profesora Puri}a i biv{eg ve~nog
U Kragujevcu su
prodavali ispite
i diplome. Mada
je toga bila i na
drugim pijacama
nauke.
A onda smo se
svi zaprepastili:
Qudi moji, zar je
to mogu}e?
A S P E R A
dekana êjovi}a. O Emiliji Stankovi} da ne govorimo.

Ali, svako onaj koji nije imao kad da u~i, pa je diplomu
kupio, la`no se predstavqa da je ono {to nije. Mada, ko
zna {ta je? Ta stvar ionako nije nova. Svoju komediju
Dr Nu{i} posve}uje bri`nom ocu, koji je svom sinu xabalebaro{u kupio diplomu doktora ~iste filozofije.
A {ta onda biva sa vojnim analiti~arima? Koliko
je poznato, diplome desetarskih kurseva se nisu prodavale. Nego je kandidat morao da prolije kofu znoja
dok ne oka~i crvene u{ivke. Mu{trawe koje se na zaboravqa za sva vremena. Nauka za sitnu taktiku i krupna
strate{ka pitawa koja se pabir~i od desetara starije
klase. Tako bi se moglo re}i da je prvonavedeni ekspert
po{teno do{ao do svoje }age.
Drugi se, kao trgova~ki pomo}nik i pogonski ekonomista u poku{aju vi{e bavi logistikom. I to je ono
{to ga ~ini sre}nim, isto kao i publiku èqnu dobrih
analiza.
anije (pre trideset-~etrdeset godina) govorilo se
ovako: vojna {kola i bogoslovija moraju se
zavr{iti. Dakle, kad se upi{e{, ne beri brigu!
Ali, ho}e{! Iz 23. klase Vojne akademije (slu~aj
poznat autoru) zavr{ilo je ne{to vi{e od 38 posto od
upisanih. Do osipawa je do{lo zbog razli~itih razloga,
ali najvi{e je popadalo na ispitima (matematika, filozofija, balistika), pa izgubilo pravo na {kolovawe.
Desetak wih je propalo zbog fiskulture! Vaàn predmet
kod Ki}e Jefti}a i Ercegovi}a!
Legendarni Mile Kecman sam je napustio {kolovawe, i to zbog plivawa. Ki}a Jefti} ga je stalno bacao
u bazen, a ~etvorica ga vadila odozdo. Nije meni te{ko
da plivam, samo mi je te{ko disati! Tako je govorio
Mile kad vi{e nije pristajao da ga frqa~e u vodu. I
oti{ao iz takvog mu~ili{ta u neprirodnoj sredini,
razjasniv{i do kraja filozofiju plivawa.
îtava klasa (ko je preìveo) ve} je u penziji. Iz
we je nastalo petnaestak generala, otprilike toliko
doktora nauka i vi{e od trideset magistara. I svi
odreda tvrde da su im najteì ispiti bili u vojnim {kolama. Za bogosloviju ne znamo, ali raspita}emo se.
E sad, da ove paralele ne ispadnu pomalo
neumesne. [kola je {kola, kad se zapne moè da se
zavr{i. Ni u vojnim ni u civilnim visokim u~ili{tima,
autor ovog {tiva se nikada nije sreo sa korumpiranim
prosvetnim bi}ima. O kragujeva~koj aferi mogu da mislim samo hipoteti~ki, ne znaju}i {ta je teè preìveti:
biti kupac ili prodavac ispita.
Tako je nemogu}e zamisliti {ta o sebi misli profesor dok uzima pare od studenta. I {ta se tu kupuje:
ceo ~ovek ili samo wegov odraz?
Ina~e su onog vojnog eksperta (rezervnog desetara)
pitali i ovo: Ho}e li Amerika napasti Iran? A on je
odgovorio mudro, kao {to uvek ~ini: Mo`da ho}e,
mo`da ne}e. Vide}e se!
Autor je komentator lista Politika
13
TEMA
PARTNERSKI
I PROFESIONALNI
ODNOSI
S A R A D WA
VOJSKE SRBIJE
I KFORA
Aktivnosti Vojske
Srbije i Kfora u
Kopnenoj zoni
bezbednosti
predstavqaju
najizrazitiji vid
direktne saradwe
Srbije i Natoa na
terenu. Saradwa je
u stalnom usponu,
a dostignuti nivo
se odlikuje visokim
stepenom poverewa,
uvaàvawa
i me|usobnog
razumevawa. ^lanovi
Komisije za primenu
Vojno-tehni~kog
sporazuma,
Tima Kopnenih snaga
za saradwu sa Kforom,
komandanti sektora
i oficiri za vezu
ugradili su i deo sebe
u uspostavqawe dobrih
odnosa sa Kforom, kao
bitnim segmentom na{e
ukupne me|unarodne
vojne saradwe.
14
o~etkom juna 1999. godine potpisan je, u vojnoj bazi pored Kumanova, Vojnotehni~ki sporazum, kojim je predvi|eno i formirawe Zajedni~ke komisije
(Joint Implementation Commission JIC) za primenu pomenutog sporazuma, sastavqene od komisije Kfora i komisije koju ~ine predstavnici Vojske i MUPa Srbije. Na taj na~in uspostavqena je komunikacija Vojske Srbije i Kfora, ali nad tim po~etnim odnosima lebdela je senka nepoverewa. U proteklih sedam i po godina ostvaren je veliki napredak, tako da se odnosi Vojske Srbije i
Kfora danas mogu opisati kao korektni, partnerski i profesionalni. Taj preokret moè se pripisati promenama u spoqnoj politici na{e zemqe i opredeqewima za ulazak u evroatlantske integracije.
Jasno je da velike zasluge za pozitivnu promenu u odnosima Vojske Srbije i
Kfora imaju i ~lanovi Komisije za primenu Vojno-tehni~kog sporazuma i Tima
Kopnenih snaga (Tim KS) za saradwu sa Kforom, ali i komandanti sektora i ofi-
15. mart 2007.
ciri za vezu koji imaju intenzivnu saradwu sa pripadnicima

Kfora i uspevaju da realizuju
veliki broj zajedni~kih aktivnosti sa vojnicima i stare{inama
me|unarodnih snaga na Kosovu i
Metohiji.
BEZBEDNOST
U REGIONU
Komisija za primenu Vojnotehni~kog sporazuma je stru~ni
organ General{taba Vojske Srbije, koji neposredno i stalno
komunicira s Kforom od juna
1999. godine. Na ~elu Komisije
je pukovnik Miodrag Popovi}, a
u wenom sastavu su i potpukovnici Milo{ Nik{a i Vojislav
Milovanovi}, major Branko Popovi} i zastavnik Pavle Pavlovi}. Teì{ni zadaci koje Komisija za primenu Vojno-tehni~kog
sporazuma izvr{ava jesu vojnotehni~ke prirode i odnose se na
odràvawe redovnih sastanaka
i stalnih kontakta sa Zajedni~kom komisijom Kfora, te analizirawe i preduzimawe mera za
pravilno sprovo|ewe Vojno-tehni~kog i drugih sporazuma sa
Kforom. Komisija koordinira i
saradwu izme|u vojnih i dràvnih organa Srbije i Komande
Kfora ili prenosi zahteve i
stavove dràvnih institucija i
subjekata, koji imaju obaveze i
potrebe da re{avaju pitawa vezana za Kosovo i Metohiju, administrativnu liniju, Kopnenu i
vazdu{nu zonu bezbednosti. Neretko se na sastancima sa Kforom razmatraju i kontrola vazdu{nog saobra}aja, mogu}nost
instalirawa radara na Kopaoniku, upotreba protivgradnih
raketa u vazdu{noj zoni, otvarawe èlezni~ke i autobuske
linije Ni{Pri{tina, ili pak
fotogrametrijsko snimawe Kop-
VRU]A LINIJA
Vru}e linije izme|u jedinica Vojske Srbije i Kfora
namewene su za brzo, pravovremeno i pouzdano preno{ewe va`nih informacija o de{avawima u zoni administrativne linije prema Kosmetu. Krajevi vru}e linije instalirani su u operativnim centrima brigada Vojske Srbije i
Multinacionalnih snaga Kfora. Direktna veza funkcioni{e neprekidno i omogu}ava ne samo stalnu komunikaciju
ve} i angaòvawe na{ih i me|unarodnih snaga bezbednosti
u slu~aju otkrivawa kriminalnih aktivnosti ili ugroàvawa bezbednosti.
Primera efikasne saradwe izme|u vojnika Vojske Srbije i Kfora ima dosta, a ovom prilikom navodimo doga|aj
koji se odigrao u zoni odgovornosti 125. motorizovane
brigade. Krajem 2005. godine pripadnici ~e{kog kontigenta Kfora su u blizini Ugqarskog kr{a primetili grupu od
petnaestak lica, kako nemilosrdno uni{tavaju {umsko blago. Po~inioci kra|e su otvorili vatru na ~e{ke vojnike i
ranili jednog od wih. Istog trenutka, pripadnici Kfora su,
preko vru}e linije sa 125. motorizovanom brigadom, zatraìli pomo} od na{ih vojnika kako bi spre~ili bekstvo
naoruànih {umokradica na na{u teritoriju. Patrola sa
baze Mr~e kre}e u akciju i uspe{no zatvara sve pravce
nasuprot mestu sa koga se ~ula pucwava. To je omogu}ilo ~e{kim vojnicima da uhvate sedam Albanaca, kod kojih su prona|ene tri pu{ke i jedan pi{toq.
Na~elnik komisije za primenu Vojno-tehni~kog sporazuma

pukovnik Miodrag Popovi} i na~elnik Zajedni~ke komisije
norve{ki pukovnik Harald Sven
Zajedni~ke aktivnosti Vojske Srbije i Kfora od 1999. godine do danas
nene zone koje izvodi Republi~ki geodetski zavod.

Odràna su 273 sastanka zajedni~ke komisije, na kojima je prete`no razmatrano
stawe bezbednosti na Kosmetu i u zonama bezbednosti. Na
sastancima se razmewuju i
informacije zna~ajne za obe
strane, tako da je, na primer,
Komisija redovno informisana o reorganizaciji jedinica Kfora i Unmika, transformaciji Kosovskog za{titnog korpusa i Kosovske
policijske slu`be i obnovi
poru{enih objekata i kulturno-istorijskih spomenika. Redovno se raspravqa i o povredama administrativne linije i incidentima u KZB. U
pro{loj godini incidenata
nije bilo, dok je 15 povreda
administrativne linije klasifikovano me|u nenamerne
i nastale uglavnom zbog nepoznavawa terena posle smene
jedinica.
Komisija je organizovala
i 21 sastanak na visokom nivou, na kojima su se ministar
odbrane ili na~elnik General{taba sastajali sa komandantom Kfora. Ti sastanci se, po pravilu, doga|aju na
svaka tri meseca, ali je na
posledwem sastanku u Ni{u
dogovoreno da se susreti na
visokom nivou intenziviraju
zbog trenutne politi~ko-bezbednosne situacije.
Aktivnosti Vojske Srbije i Kfora u Kopnenoj zoni
bezbednosti kaè na~elnik
Komisije za primenu Vojnotehni~kog sporazuma pukovnik
Miodrag Popovi} predstavqaju najizrazitiji vid direktne saradwe Republike
Srbije i Natoa na terenu.
Saradwa je u stalnom usponu,
a dostignuti nivo odlikuje se
visokim stepenom poverewa,
uvaàvawa i me|usobnog razumevawa. Predstavnici Komande Kfora isti~u da Vojska
Srbije predstavqa pouzdanog
partnera u spre~avawu teroristi~kih i drugih kriminalnih aktivnosti, ali i u stvarawu uslova za nesmetano
kretawe pripadnika svih etni~kih zajednica i poboq{awe op{teg nivoa bezbednosti. Do sada realizovane aktivnosti iskazuju opredeqe-
15
TEMA
nost Vojske Srbije da doprinese ja~awu bezbednosnih i odbrambenih interesa i da sa snagama Kfora aktivno u~estvuje u
stvarawu bezbednosnog ambijenta na Kosmetu i u regionu Balkana.
[IROK SPEKTAR AKTIVNOSTI

Komisija za primenu Vojno-tehni~kog sporazuma obavqa
zna~ajne poslove u kontroli sprovo|ewa Sporazuma i koordinacije aktivnosti, a pukovnik Popovi} tvrdi da je uspe{an
proces neposredne realizacije sporazuma baziran, pre svega,
na stru~noj, logisti~koj i profesionalnoj podr{ci Komande
Kopnenih snaga i kvalitetnom radu Tima Kopnenih snaga za saradwu sa Kforom i oficira za vezu u brigadama. U prilog toj
oceni idu i podaci koji govore o intenzivnim i inventivnim
aktivnostima Tima Kopnenih snaga za saradwu sa Kforom, poput brojnih sastanaka na komandnom, koordinacionom i lokal-
JEDNOVREMENE PATROLE
Jednovremene patrole Vojske Srbije i Kfora po~ele su da se organizuju od 2004. godine, sa osnovnim
ciqem da se zajedni~ki kontroli{e administrativna
linija prema Kosmetu i spre~e kriminalne aktivnosti,
kao {to su trgovina qudima, {verc oru`ja, narkotika i
raznih roba i nedozvoqena se~a {ume. Ve} prva jednovremena patrola je bila plodna, po{to su pripadnici
ameri~kog kontingenta Kfora tom prilikom li{ili slobode lica pod oru`jem u blizini sela Dobrosin. Uspe{ne akcije jednovremene patrole imale su i u rejonu
baza [u{wak i Mr~e, kada su spre~ili bespravnu
se~u {uma. Patrole se izvode u dnevnim i no}nim uslovima, uz razmenu sredstava veze i podr{ku helikoptera
MNS Kfora.
nom nivou, 225 jednovremenih patrola, 15 zajedni~kih izvi|awa, dve zajedni~ke ve`be, ~etiri sportska takmi~ewa, ve}i broj
takti~ko-tehni~kih zborova i svakodnevne korespondencije sa
raznim strukturama Kfora. Tako je, na primer, Tim Kopnenih
snaga samo u pro{loj godini primio od Kfora 565 faks dokumenata, a poslao 521.
Me|usobna korespondencija nagla{ava rukovodilac
Tima Kopnenih snaga za saradwu sa Kforom pukovnik Branislav Pavi} mora da bude jasna i sadràjna, bez uno{ewa bilo kakvih nedoumica ili nedore~enosti, uz stalno prisutno saznawe da su za sticawe poverewa neophodni obostrana doslednost i uvaàvawe.
Pripadnici na{ih oruànih snaga i Kfora su se, sve do
maja 2001. godine, nalazili na suprotstavqenim stranama. Ve}e promene dogodile su se posle odobrewa komandanta Kfora
da Zdruène snage bezbednosti u|u u Kopnenu zonu, i to bez
faktora ograni~ewa qudstva i tehnike, {to nesumwivo predstavqa veliki uspeh na{e dràvne i vojne diplomatije. Zaposedawem Kopnene zone bezbednosti i potpisivawem privremenih operativnih procedura o saradwi jedinica Vojske Srbije i
Kfora du` administrativne linije, otpo~ela je realizacija
direktnih kontakata na svim nivoima. Od tada po~iwe i plodotvorni rad Tima Kopnenih snaga, u kome su pukovnik Brani-
16
Organizacija saradwe
Vojske Srbije i Kfora
ZAJEDNI^KE VE@BE
U pro{loj godini realizovane su dve zajedni~ke ve`be Vojske Srbije i Kfora. Prva je izvedena po~etkom
jula, na prostoru u blizini baze Trmka kod Lukovske
Bawe. Ciq ve`be bio je provera osposobqenosti vo|a
patrola u organizaciji i izvo|ewu jednovremenih patrola, uve`bavawe sadejstva jednovremenih patrola sa
snagama za brzo reagovawe i unapre|ivawe saradwe
izme|u patrola Vojske Srbije i Kfora. Ve`bu su uspe{no izveli pripadnici 125. motorizovane brigade iz
Kru{evca i Multinacionalnih takti~kih snaga Centar,
a na wenom zavr{etku rukovodioci ve`be pukovnik Qubinko \urkovi} i ~e{ki pukovnik Miroslav Hlava~ su
naglasili: U~esnici ve`be su sve zadatke izvr{ili
profesionalno i efikasno, dok }e nam sama ve`ba pomo}i da jedni druge boqe upoznamo i razumemo.
Zanimqiva, sadràjna i pou~na ve`ba Medicinska
evakuacija povre|enih pripadnika Kfora iz KZB, izvedena je u rejonu baze Dobrosin. Na ve`bi su pripadnici 78. motorizovane brigade i Takti~kih snaga Hjuston prikazali da imaju pravi odgovor na sve incidentne situacije koje mogu iskrsnuti. Ve`ba je mala po broju u~esnika rekao je pukovnik Milosav Simovi} ali
primewiva u realnoj situaciji. Ujedno, realizacija zajedni~ke ve`be doprinosi ve}oj bezbednosti regiona i
boqem odnosu lokalnog stanovni{tva prema pripadnicima Vojske Srbije. Zamenik komandanta MNTS Istok
ameri~ki pukovnik Vilijam Smit sloìo se sa takvom
ocenom i ve`bu ozna~io kqu~nim trenutkom jednogodi{we saradwe.
slav Pavi}, major Jovica Stankovi}, kapetan Nenad Todorovi}, stariji vodnik Dejan Smiqkovi} i desetar po ugovoru Sr|an Lepojevi}.
Ste~ena iskustva u saradwi sa Kforom nametnula su Timu
potrebu da, zbog relativno kratke misije pojedinih kontingenata Kfora, uvek iznova insistira na doslednoj primeni potpisanih protokola i procedura. Tako su predstavnici Tima odlu~no odbili poku{aje pojedinih predstavnika policije Unmika i
Kfora da pripadnici kosovske policijske slu`be u~estvuju na
sastancima svih nivoa.
Tim KS je oplemenio modalitete saradwe sa Kforom,
{to se vidi i po dostignu}ima koja nisu decidirano predvi|ena potpisanim dokumentima Vojske Srbije i Kfora. Zajedni~ke ve`be, jednovremene patrole, sportski susreti i TTZ
zborovi predstavqaju pravu ilustraciju uspostavqene saradwe, ali ne treba zaboraviti ni da je, recimo, na zahtev Tima
KS prvi put realizovano zajedni~ko izvi|awe na delu na{e
teritorije, koji kontroli{u snage Kfora (rejon Crvena zemqa). Predstavnici Tima su uspeli i da promene uspostavqeni stereotip da se sastanci sa Kforom odràvaju samo u
Kopnenoj zoni bezbednosti i ve} su u vi{e navrata odlazili
na sastanke u baze MNS Kfora na Kosmetu (baza italijanskog
kontingenta Vila|i Italija u Pe}i, baza {panskog kontigenta Tizona u Istoku, baze francuskog kontingenta Belveder i Novo Selo i baza ~e{kog kontingenta [ajkovac
kod Podujeva).
Komandant MNTS Istok uputio je poziv delegaciji Kopnenih snaga da se slede}i sastanak realizuje u bazi ameri~kog
kontingenta Bondstil kod Uro{evca.
Na relaciji Vojska Srbije i Kfor nema ni jednog jedinog
incidenta niti spornog i nere{enog pitawa nagla{ava pu-
17
TEMA
Detaq sa ve`be 125. motorizovane brigade i ~e{kog kontingenta Kfora
kovnik Branislav Pavi} a dostignuti nivo saradwe stvara

prostor za {irewe spektra aktivnosti i poboq{awe saradwe
i komunikacije sa Kforom. To se moè u~initi unapre|ewem
sadràja postoje}ih dokumenata i prilago|avawem strukture
Kopnenih snaga organizacijsko-formacijskim promenama koje
se de{avaju kod Kfora. Potpisani dokumenti sa me|unarodnom
zajednicom daju mogu}nost i da se razmene oficiri izme|u komandi brigada Kopnenih snaga i MNS Kfora, {to bi obezbedilo jo{ boqu saradwu u realizaciji svih aktivnosti. Tim za
saradwu sa Kforom moè posluìti i kao jedan svojevrstan
centar, a Kopnena zona bezbednosti kao prakti~na u~ionica za
obuku svih stare{ina u komunikaciji i zajedni~kom radu sa pripadnicima me|unarodnih snaga.
OFICIRI ZA VEZU
Kopnena zona bezbednosti podeqena je na sektore A1 (od
granice sa Crnom Gorom do baze Borance na Kopaoniku), A2
(od baze Mr~e do baze Medevce kod Medve|e) i B (od Medve|e do dràvne granice sa Makedonijom), a ovim sektorima
komanduju pukovnici Qubinko \urkovi}, Mijodrag \urovi} i
Milosav Simovi}.
Postulati i ciqevi saradwe sa Kforom govori komandant sektora A1 pukovnik Qubinko \urkovi} zasnovani
su na definisawu eventualnih problema i wihovom re{avawu. Da smo na tom poqu postigli uspeh, svedo~i i to {to smo
na administrativnoj liniji prema Kosmetu znatno smawili
broj kriminogenih radwi, poput nedozvoqenog prelaska ili
nedozvoqene se~e {uma. Sastanci komandnog nivoa organizuju se na svaka dva meseca, a posledwi sastanak pukovnik \urkovi} imao je, po~etkom ove godine, sa komandantom MNS
Sever. Sastanak je odràn u bazi francuskog kontingenta u
Novom Selu kod Vu~itrna i na wemu su razmatrana uobi~ajena pitawa. O~igledno je tvrdi pukovnik \urkovi} da su
prevazi|ene barijere distanciranog odnosa sa po~etka sa-
18
radwe i da sada na sastancima vlada mnogo boqa i prisnija

atmosfera.
O dobroj saradwi na terenu govore i oficiri za vezu u
125. motorizovanoj brigadi kapetan prve klase Goran Mari}
i kapetan Goran Ikoni}. Oni se sa pripadnicima Kfora susre}u bar jednom mese~no na sastancima lokalnog nivoa, gde
sagledavaju de{avawa na administrativnoj liniji, rad jednovremenih patrola, promene u sastavu i ja~ini snaga, ve`bovne aktivnosti i druga aktuelna pitawa. U neformalnom delu
sastanaka povede se razgovor i o sportu, ènama, istoriji,
na~inu ìvota i prirodnim lepotama u zemqama iz kojih oficiri dolaze. êsto se razmene amblemi, zna~ke, obele`ja dràva i vojni ~asopisi poput magazina Odbrana i Kfor
Kronikla.
Vojnici su u su{tini isti kaè kapetan prve klase Goran Mari} bilo da su srpski, ~e{ki ili ameri~ki. Sve to
stvara utisak da su na{e èqe za u~e{}e u evroatlantskim integracijama ne samo mogu}e ve} i lako ostvarive.
Komisija za primenu Vojno-tehni~kog sporazuma, Tim Kopnenih snaga za saradwu sa Kforom, komandanti sektora i
oficiri za vezu predstavqaju jedinstven tim Vojske Srbije,
koji u praksi realizuje zacrtane ciqeve ostvarivawa dobre
saradwe sa pripadnicima me|unarodnih snaga na Kosmetu. S
obzirom na to da }e me|unarodne bezbednosne snage sasvim
sigurno ostati na Kosmetu kao garant bezbednosti i mira u
regionu, sa wima je potrebno i daqe odràvati dobre, profesionalne i partnerske odnose. Uostalom, na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{
i komandant Kfora nema~ki general Ronald Kater saglasili
su se, na februarskom sastanku u Ni{u, da je misija izgradwe
potpunog poverewa izme|u dve vojske ve} obavqena i da je sada potrebno samo sagledavati daqe mogu}nosti unapre|ewa
saradwe.
Zoran MILADINOVI]
15. mart 2007.
UKRATKO
PROJEKAT
EVROATLANTSKIH
BEZBEDNOSNIH
INTEGRACIJA
Snimio D. BANDA
rvi sastanak istraìva~kog tima nau~noistraìva~kog projekta PristuP

pawe Republike Srbije evroatlantskim
MINISTAR STANKOVI] U KRAGUJEVCU
PROBLEMI
NAMENSKE INDUSTRIJE
inistar odbrane Zoran Stankovi}, sa
saradnicima, posetio je 6. marta FaM
briku oru`ja i Tehni~ko-remontni zavod u
Kragujevcu.
U Zastava-oru`ju ministar je sa direktorom Dragoqubom Grujovi}em i predsednikom sindikalne organizacije Jugoslavom Risti}em razgovarao o aktuelnim problemima tog preduze}a i na{e namenske industrije.
Povod posete je konverzija dugovawa
Zastava-oru`ja iz 2005. i 2006. godine
koje iznosi oko 520 miliona dinara. Tako|e je bilo re~i i o pomo}i Ministarstva
odbrane u isplati zarada zaposlenima, koje je dovedeno u pitawe zbog aktuelnih problema sa plasmanom proizvoda kragujeva~kih oruàra.
Prema re~ima ministra Stankovi}a,
Vladi Srbije u najkra}em roku bi}e upu-
}en predlog da se u skladu sa zakonom omogu}i prodaja uskladi{tenog naoruàwa.

On je na sastanku sa zaposlenima obe}ao
da }e preduzeti sve mere za re{avawe
problema u vezi sa isplatom wihovih zarada.
U Tehni~ko-remontnom zavodu \ur|e
Dimitrijevi} \ura u Kragujevcu, direktor
pukovnik dr Jugoslav Radulovi} informisao je ministra o poslovawu, ostvarenim
rezultatima, ali i te{ko}ama sa kojima se
ta ustanova suo~ava.
Razgovarano je i o budu}nosti Zavoda i pove}awu wegovih radnih kapaciteta. Prema re~ima ministra Stankovi}a,
postoji potreba sistema odbrane za postojawem tehni~ko-remontnih zavoda, ~iji }e status i organizacija tek biti re{eni.
A. P.
Prema re~ima ministra Stankovi}a,

NIS }e pomo}i u realizaciji na{ih potraìvawa od Angole, koja iznose oko 20 miliona dolara. Stankovi} je tako|e naglasio da je dug Vojske prema Naftnoj industriji sa oko 800 miliona dinara u pro{loj godini sveden na oko 170 miliona i da }e
uskoro biti u potpunosti ispla}en.
Generalni direktor NIS-a Sr|an Bo{wakovi} izjavio je da je ugovor korak u nastavku uspe{ne saradwe izme|u dve strate{ke institucije u dràvi, koja }e se nastaviti na obostranu korist.
menaxment malih i sredwih preduze}a, 2.

marta potpisali su Ugovor o poslovno-tehni~koj saradwi Vojske i Instituta za strate{ki razvoj, preduzetni{tvo i poslovne
procese FMMSP.
Ugovorom se otvara mogu}nost udruìvawa nau~nih i tehni~ko-tehnolo{kih potencijala Vojske i Ministarstva sa privatnim sektorom, zajedni~kog razvoja istraìvawa i ulagawa radi ostvarivawa obostrane koristi.
Razvoj saradwe izme|u Vojske i privatnog sektora pokazuje da je mogu}e kvalitetnije angaòvawe nau~nih i tehnolo{kih
potencijala kojima raspolaè sistem odbrane.
A. P.
A. P.
PRO[IRENA SARADWA
predsednika Upravnog odbora NIS-a @eqka Popovi}a, nedavno su potpisali ugovor
kojim se unapre|uje i pro{iruje poslovawe
izme|u ove dve institucije.
Pored kvalitetnijeg snabdevawa Vojske gorivom stavi}e se u funkciju remontni
i skladi{ni kapaciteti u sistemu odbrane
koji mogu koristiti nacionalnoj naftnoj
kompaniji. Predstavnici NIS-a zainteresovani su i za saradwu na poqu primewene
nauke.
SARADWA VOJSKE
I FAKULTETA
ZA MENAXMENT
a~elnik Uprave za odbrambene tehnoN
logije Ministarstva odbrane pukovnik
mr Danko Jovanovi} i dekan Fakulteta za
UGOVOR MINISTARSTVA ODBRANE

I NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE
inistar odbrane Zoran Stankovi} i

generalni direktor Naftne industrije
M
Srbije Sr|an Bo{wakovi}, u prisustvu
bezbednosnim integracijama, odràn je

7. marta u Institutu za strategijska istraìvawa.
Istraìva~ki tim sastavqen je od
predstavnika organizacijskih celina Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, a u
projektu }e u~estvovati i predstavnici drugih ministarstava, organizacija i institucija koje su kompetentne za tu oblast istraìvawa.
Projekat je zapo~et sa ciqem da se nau~no opi{e pravilnost i zakonitosti pristupawa Srbije evroatlantskim bezbednosnim integracijama i izgradwa wenih politi~kih i vojnih sposobnosti za aktivan doprinos kolektivnoj odbrani i novim misijama koje podrazumevaju evroatlantske integracije, ali i obezbe|ewe potrebnih
analiza i informacija dràvnim organima nadle`nim za pristupawe evroatlantskim bezbednosnim integracijama. Tokom
istraìvawa obradi}e se svi oblici saradwe koje Srbija moè uspostaviti sa Natoom kako bi se dobijeni rezultati mogli
koristiti u praksi.
U narednom periodu potrebno je adekvatno sagledati postoje}u saradwu tokom
integracionih procesa i raspoloìve sposobnosti Srbije da odgovori zahtevima
~lanstva, uz uskla|ivawe zapo~ete reforme sistema odbrane sa zahtevima evroatlantskih bezbednosnih integracija.
19
ODBRANA
PA R T N E R S T V O
Z A
M I R
N AT O :
Z A
P R O T I V
B E Z K O NS E N Z US A
Panel diskusija u Ambasadi
ê{ke Republike u Beogradu
o tome da li smo za ulazak
u Nato ili nismo potvrdila je
verovawa da argumenata
za i protiv ima na pretek.
Prenosimo najzanimqivije
delove izlagawa u~esnika
tribine, ~ime se prakti~no
otvara svojevrsna javna
rasprava o ovoj za Srbiju
i wen odbrambeni sistem
aktuelnoj temi.
20
evladine organizacije Beogradska kancelarija Evropskog biroa za prigovor savesti EBCO Balkan i Jagello 2000 ê{ki Evroatlantski savez, organizovale su po~etkom marta, u
Ambasadi ê{ke Republike u Beogradu, panel diskusiju na temu Partnerstvo za mir i Nato: za i protiv.
Posle pozdravne re~i ~e{kog ambasadora u Beogradu gospodina Ivana Jestraba, predstavnice ~e{ke nevladine organizacije
Klare Bratove i Petra Mili}evi}a iz EBCO Balkana, skupu se
obratio novinar Dejan Anastasijevi} iz nedeqnika Vreme, koji
je rekao da do sada nema ozbiqne analize {ta bi Srbija ta~no dobila, a {ta izgubila s ulaskom u Nato, koliko bi to ko{talo zemqu i kakve bismo, eventualno, beneficije dobili. Anastasijevi}
kaè:
NOVA DEFINICIJA ALIJANSE

Kada govorimo o ulasku u Nato, u Srbiji postoje dve ideolo{ki suprotstavqene grupacije, koje se, me|utim, dodiruju u stavu
da su protiv na{eg ulaska u taj savez. Na jednoj strani su nacionalisti~ke snage, koje su protiv ulaska u Nato, jer smatraju da, iako
Alijansa danas mo`da nije na{ neprijateq, ona nije ni dovoqno
pouzdan saveznik. Ta grupacija se poziva i na ne tako davni sukob i
podse}a da je Nato dejstvovao protiv srpskih snaga u Bosni, na Kosmetu, te da je, na kraju, i hrvatska akcija Oluja u Krajini imala
blagoslov Alijanse. To jesu, naravno, neprijatne ~iwenice koje se
ne smeju gurati pod tepih... S druge strane, na{em ulasku u Nato
suprotstavqaju se i oni koji su na potpuno drugom kraju politi~kog
spektra. To su antiglobalisti, za koje se moè re}i da su i antina15. mart 2007.
Osim saradwe na ekonomskom, privrednom, politi~kom i

cionalisti, ali i da su, pre svega, antimilitaristi. Ali te dve grupacije dodiruju se u stanovi{tu, koje je, po mom mi{qewu, potpuno bezbednosnom planu, Srbiju sa Zapadom povezuju i evropske civipogre{no da je Nato, zapravo, samo puko oru|e ameri~kog impe- lizacijske vrednosti, kultura, sport, stotine hiqada na{ih qudi
koji ìve u rade upravo u zemqama Natoa i EU. Me|utim, odre|enu
rijalizma.
Profesor dr Miroslav Haxi} iz Centra za civilno-vojne od- zbrku u glavama pravi i na{a povr{na informisanost o Natou,
nose smatra da je dobro da se javno postavqa pitawe odnosa i sta- koji nije nikakva nadnacionlna tvorevina, ve} vojno-politi~ki sava Srbije i wenih gra|ana prema Alijansi i da je ova tribina savez u kome se sve odluke donose konsenzusom, pa bi i to bila primo polazna ta~ka za {iru javnu raspravu o toj temi. Profesor je lika da se ~uje i na{ glas smatra Danijel [unter, koji zagovara
izrazio i sumwu u to sa kog stanovi{ta treba posmatrati tu dvou- {to hitniji prijem na{e zemqe u ~lanstvo Alijanse.
Vojnopoliti~ki analiti~ar Milovan Drecun imao je druga~ije
micu, naglasiv{i da, za sada, nema jasnog odgovora ni srpskih vlami{qewe:
daju}ih politi~kih elita o tom pitawu.
Krajem 20. veka po~ela su
Srbija nema strategiju
dva uporedna procesa u Evropi.
nacionalne bezbednosti kaè
ODLUKA NA REFERENDUMU
U prvom, Nato je poku{avao da
profesor Haxi} prema tome,
osmisli na~ine svog daqeg opnemamo ni listu na{ih za{ti}e Bezbednost zapadnog Balkana i Srbije danas je izvan
stajawa i reorganizovawa, da
nih vrednosti i interesa, i to
ozbiqne nadle`nosti wenih aktera. Tu bezbednost danas
prona|e svrhu svog daqeg postonam oteàva ozbiqno izja{wasvi|alo se to nama ili ne garantuju Nato, EU i SAD, a koji
jawa i da postavi svoje nove civawe ho}emo u Nato ili ne}emo.
se, opet, u svemu tome rukovode svojim interesima. Ako stvaqeve. U tom smislu Natou sve viZalaèm se za racionalan razri gledamo u svetlu realne politike, Srbija nema razloga
{e prioritet postaje borba
govor sa stanovi{ta dràve i
da okleva; ona treba da se pripremi za to i napravi beneprotiv veoma dobro organizovana{ih interesa nacionalne bezfit-analizu, odnosno {ta dobija, a {ta gubi s ulaskom u Nanog me|unarodnog terorizma,
bednosti. S jedne strane nosioto, ali o tom krupnom pitawu ne bi trebalo da odlu~uju samo
bez obzira na wegove korene. A
ci vlasti kod nas izja{wavaju se
politi~ke stranke i wihove elite, ve} bi o tome trebalo, podrugi proces, koji se odvija dajasno za ulazak u Evropsku uniju,
sle javne rasprave, da na referendumu odlu~i i narod smaleko od o~iju javnosti i koji ima
ali kada je re~ o Natou tu netra profesor dr Miroslav Haxi} iz Centra za civilno-vojzna~ajno mawi intenzitet, jeste
mamo wihovu jasnu poruku, kao da
ne odnose.
poku{aj Starog kontinenta da,
se ne zna da put u EU ide preko
pored politi~ke i ekonomske inNatoa. Mi jo{ nemamo ozbiqne
tegracije, stvori i vlastite bezekonomske, bezbednosne i ostabednosne strukture, koje su u nele prora~une o koristima ili
kim delovima kompatibilne sa
{tetama od na{eg ulaska u NaNatoom, a u nekim su i suprotto, mada se u Ministarstvu odstavqene, odnosno samostalne.
brane ne{to radi na tome
To se odnosi na stvarawe evropUglavnom, u javnosti se proizske vojske, koja bi raspolagala
voqno barata sa brojkama da }e
jedinicama za intervencije, i
nas ulazak u Nato ko{tati ovoevropske policije, odnosno ànliko ili onoliko, dok drugi govoDejan Anastasijevi}, prof. dr Miroslav Haxi} i Danijel [unter
darmerije. Upravo u tom periore da nas to ne}e ko{tati ni{ta.
du traèwa nove i ve~ite mlaJednostavno, ni posle oktobra
2000. mi nemamo jasan, javan i precizan odgovor prodemokratskih dosti u Natou, Srbija i srpski narod imali su izuzetno negativno
snaga i vlasti na ovo pitawe, pa se pri~e o EU i Natou instrumen- iskustvo sa tim vojno-politi~kim savezom, koji je tada od jedne detalizuju i koriste, pre svega, za unutra{wu upotrebu i za prediz- fanzivne prerastao u klasi~nu ofanzivnu organizaciju.
Ne bi trebalo da zaboravimo da je Nato prvi put iza{ao izborne svrhe, mada ne treba zaboraviti ni snaàn ideolo{ki diskurs o Natou, u kome posebno predwa~e kvazipatriotske snage koje van zone svoje odgovornosti, prekr{io vlastiti statut, bez obzira
su nas, brane}i Srbe i Srbiju posledwih 15 godina, i dovele tu na opravdawe, onoga trenutka kada je bombardovao poloàje Srpske vojske u Bosni. Zatim, Nato je na najgrubqi na~in pogazio Pogde jesmo.
vequ UN koja predstavqa temeqni princip sistema kolektivne bezSUPROTSTAVQENI POLOVI bednosti, koji se gradio od Drugog svetskog rata naovamo, onda kada se, bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, nelegitimno izvr U raspravi o na{em ulasku u Nato i EU kristali{u se sada, {io agresiju na Srbiju i Crnu Goru.
zapravo, sve protivure~nosti savremenog srpskoga dru{tva. Zato
je jasno da o tome ne postoji konsenzus, pa se ne zna kuda ho}e SrBEZ KOSMETA TE[KO U NATO
bija i weni gra|ani, ili boqe, kuda je vode wene politi~ke elite
smatra Haxi}.
Prema Drecunovom mi{qewu, Nato je na direktan ili indiDanijel [unter iz Evroatlantske inicijative nema nikakvih rektan na~in pomagao formirawe separatisti~ko-teroristi~ke
nedoumica u kom pravcu Srbija treba da se kre}e, a to je ka evro- Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK) na Kosmetu i, kona~no, vojno
atlantskim integracijama. Kako kaè, i mi treba da budemo tamo intervenisao da bi stvorio uslove za realizaciju separatisti~kih
gde su na{i susedi i zemqe ovog regiona.
ciqeva te organizacije, a to je nasilno oduzimawe dela teritori Upravo zahvaquju}i Natou i zapadnim zemqama na{e oru- je od Srbije i u toj nelegitimnoj agresiji na Srbiju Nato je po~inio
àne snage po~ele su da se reformi{u posle demokratskih prome- brojne ratne zlo~ine.
na. Ali mora da bude jasno da Srbija ne}e mo}i da u|e ni u Nato
Sve te ~iwenice optere}uju odnose Srbije i Natoa, ali nani u EU bez potpuno reformisanih OS i svojih slu`bi bezbedno- ravno, vreme ne stoji, moramo da se okrenemo budu}nosti. îwesti. Mi to sami ne moèmo da uradimo, jer nijedna zemqa biv{eg nica je da je Nato danas bezbednosni kamen temeqac ne samo u
komunisti~kog bloka, pre ulaska u Nato, to nije uradila sama. Uo- Evropi. Me|utim, pravo pitawe je kako, pored tih ~iwenica, izgrastalom, Nato za to ima najboqe alate i stru~wake, koji u tome mo- diti partnerski, obostrano koristan odnos izme|u srpskog naroda
gu mnogo da nam pomognu, mada se ve} puno toga kod nas uradilo i Srbije i Natoa? S druge strane, mi smo ve} uveliko, neposredno
kaè [unter i nagla{ava da su upravo zemqe Zapada one sa ko- i posredno, ukqu~eni u strukture Natoa; primqeni smo u Program
jima Srbija najvi{e radi i sara|uje, te bi i zato bilo logi~no da Partnerstvo za mir, koji je u okviru Natoa, potpisali smo Sporai na{a zemqa u|e u Nato.
zum o prolasku Nato snaga kroz tada{wu SCG, potpisan je Spora-
21
POGLEDI
Mi se zalaèmo za potpunu demilitarizaciju Srbije i celog

regiona, jer smatramo da je to realna alternativa procesima militarizacije dru{tva kaè Coli} Humqan i napomiwe da izme|u
evroatlantskih integracija i boqeg ìvota ne stoji znak jednakosti, po{to u Evropi ima zemaqa, poput [vajcarske, Finske, [vedske i Austrije, koje nisu ~lanice Alijanse, a i da preduslov za ulazum SOFA o statusu vojnih snaga Natoa i ameri~kih vojnika... ukrat- zak u EU nije prethodno ~lanstvo u Natou. Po wemu, kod nas se ~eko, izraèno je strate{ko opredeqewe na{e dràve i relevant- sto ~uje da za na{ ulazak u Nato nema alternative i da je to na{
nih politi~kih snaga da je na{ spoqnopoliti~ki ciq ulazak u EU i nacionalni interes.
evroatlantske integracije kaè Drecun i nastavqa:
Ta paradigma nacionalnog interesa se pojavquje kao glavna
Ali kada se gradi partnerstvo, ono mora da bude zasnovano propagandna tehnika Vlade i zagovornika na{eg ulaska u Nato,
na obostranom interesu. U suprotnom, ako se realizuju ciqevi sa- mada je potpuno nejasno ko to ima mandat da prosu|uje {ta je to namo jedne strane, onda to prelazi u strate{ko razmimoilaèwe... cionalni interes kaè Coli} Humqan i pita kakva je danas svrha
Zato je za mene kqu~no pitawe kako }e Srbija da izgradi partner- gomilawa oru`ja i najsofisticiranijih vojnih sistema u zemqama
ske odnose sa Alijansom ako KoAlijanse u borbi protiv dinasovo dobije nezavisnost? Ili: da
mitom opasanih terorista sali je bilo mogu}e da Srbija ve}
moubica, koji sve vi{e deluju
bude u Natou, ako se èlela staupravo u tim dràva u meri u kobilizacija prilika u ovom delu
joj je rat Natoa protiv teroriBalkana i Srbiji? Ha{ki i mnogi
zma intenzivniji.
drugi uslovi za ulazak u Nato i
Po wegovim re~ima, Nato
EU nisu bili, videli smo, presudzapravo danas i nema neprijano zna~ajni kada su potpisivani
teqa, ali je on sebi dao za prasporazumi o tranzitu snaga Navo da vojno interveni{e i van
toa kroz Srbiju i Sporazum SOsvojih granica, gde god oseti da
Milovan Drecun, Marko Kova~evi} i Milan Coli} Humqan
FA, ali ni kada smo primani u
su mu ugroèni interesi, i to
Partnerstvo za mir. Da li je, mobez saglasnosti SB UN. Uz to,
`da, kqu~ni razlog odugovla~ewa na{eg prijema u Nato bio upra- Alijansa ne osigurava zemqama u tranziciji po{tovawe demovo status Kosmeta? Da li Nato èli da dezintegri{e Srbiju i do- kratije i qudskih prava, ve} radi, pre svega, na sopstvenom u~vrvr{i realizaciju svojih ratnih ciqeva iz 1999, ili èli da sa {}ivawu i pro{irivawu, odnosno {irewu ameri~kih politi~kih
wom izgradi partnerstvo koje }e biti osnova za dugoro~nu i kom- i ekonomskih interesa i uticaja u tim dràvama. Posredovawem
pletnu stabilizaciju prilika na Balkanu?
Natoa, svetske korporacije i multinacionalne kompanije potom
Milovan Drecun se tako|e pita da li, na osnovu izjava nekih ostvaruju svoju ekspanziju i veliki ekonomski uticaj na mawe razzvani~nika iz Albanije, sledi daqa realizacija plana o tzv. pri- vijene zemqe. Pro{irewe Natoa vrlo je unosan biznis za wegorodnoj Albaniji, {to je samo sinonim za Veliku Albaniju i kako ve ~lanice, jer oko 80 posto svetske proizvodwe oru`ja drè najonda, na osnovu toga, pomiriti interese Srbije i Natoa? Drugim bogatije ~lanice Alijanse, pa zato usagla{avawe sa standardire~ima, kaè Drecun, sve ono {to se doga|alo, ali se i sada de- ma Alijanse ne zna~i ni{ta drugo nego kupovinu tog oru`ja i opre{ava povodom statusa Kosova, i {to Nato danas radi, ve}inu name od wih.
{ih gra|ana odvra}a od ideje o ulasku u tu alijansu.
Iako 75 posto na{eg stanovni{tva ima negativan odnos
Apsolutno sam ube|en da, ukoliko se, mimo wene voqe, Sr- prema Natou, pre svega zbog nelegalnog bombardovawa, ve}ina
biji oduzme Kosmet, eventualni referendum o na{em pristupawu na{ih qudi zapravo i ne zna {ta bi bila alternativa tome. A to
Natou zasigurno ne}e pro}i kod gra|ana. Pre}utkivawem onoga su, ma koliko nekome zvu~alo romanti~arko-utopisti~ki, pre svega
{to se desilo i nere{avawem problema, nemogu}e je graditi part- antimilitarizam, izgradwa trajnog mira, aktivna neutralnost, sonerske odnose, jer }e ti problemi, kad-tad, isplivati na povr{i- lidarnost, politika nenasiqa i za nekoliko godina postepeno ukinu. A ako do|e do nezavisnosti Kosmeta, problemi iz 1999. }e se dawe vojske kao institucije kaè Milan Coli} Humqan i dodaje
samo multiplikovati, oni ne}e nestati, niti }e time region ostati da je mir proces, a ne stawe, te da bi ubudu}e, mo`da, re~ mir trestabilan smatra Milovan Drecun.
balo da bude glagol, a ne imenica.
Marko Kova~evi} iz Atlantskog saveza Srbije kaè da je ovo
DEMILITARIZACIJA SRBIJE veoma velika tema koja ne moè da se zavr{i za jedno popodne i da
Slede}i govornik na tribini, Milan Coli} Humqan iz kam- }e, svakako, i u budu}e o tome biti re~i. On kaè da se zalaè za
pawe Ne u Nato, kaè da je wihova grupa ne samo protiv ula- na{ ulazak u evroatlantske integracije i Nato, jer stvari moramo
ska Srbije u Nato ve} i protiv te organizacije i militarizma realno da posmatramo.
Realan put uspeha koji moè da donese prosperitet svima
uop{te.
nama, bez obzira kog smo politi~kog opredeqewa, jeste put na{ih
integracija. Mi moramo da se upitamo i koja je danas na{a realna pozicija i o ~emu moèmo da pregovaramo da bi nam bilo boNATO NIJE AMERI^KI SERVIS
qe sutra. Ovim se ne zalaèm za Nato kao jedino re{ewe, ali
Borave}i u Pentagonu imao sam prilike da ~ujem, u nemislim da svaka kritika mora da ima i svoj konstruktivni predlog
formalnim razgovorima, od samih Amerikanaca da je Nato
kako daqe i {ta je to. Drugo, koji su nam ciqevi, kuda idemo? Ako
sve drugo samo ne wihova organizacija, ~ak i {ale na svoj
smo se sloìli da ho}emo u EU, onda moramo preko Partnerstva
ra~un... I neki od wih misle da je Alijansa nepouzdan partza mir i u Nato, i na Zapadu nema nikakvih nedoumica da se tim
ner, neefikasna i nepotrebna organizacija, da bi i Americi
putem mora i}i. Tre}e, to je strate{ka projekcija. Bez jasnog plabilo boqe da ide sama S druge strane, Nato danas nije vina i strategije {ta ho}emo te{ko da }emo do}i do ciqa, a nama je
{e ono {to je bio u periodu hladnog rata, tako da od wegovog
da to {to pre shvatimo, da vi{e ne gubimo vreme, i da kona~no
prestanka Alijansa poku{ava da na|e za sebe neku novu depo~nemo na tome da radimo kako bi nam svima bilo boqe smafiniciju. Dakle, nije istina da je Nato danas samo ameri~ki
tra Marko Kova~evi}.
servis, niti da su stvari u toj organizaciji crno-bele, kao
Du{an MARINOVI]
{to ~esto izgledaju napomiwe Dejan Anastasijevi}.
Snimio Darimir BANDA
22
15. mart 2007.
OBUKA
NOVI ZADACI PRED ZAPOSLENIMA U MO I VS
TESTOM DO
VERIFIKACIJE
RADNOG MESTA
Potpukovnik
@ikica Milinkovi}
Dobijawem sertifikata o
poloènom ispitu za ECDL,
odnosno svojevrsne Evropske
dozvole za kori{}ewe
ra~unara, do kraja ove godine
mnogi od 5.000 zaposlenih u
sistemu odbrane, koji sada u
poslu koriste kompjuter,
najverovatnije ne}e morati da
brinu za sigurnost svog radnog
mesta. Oni drugi, bez tog
sertifikata, mogu lako biti
progla{eni za vi{ak i kadar
neperspektivan za Vojsku i
Ministarstvo odbrane.
roces ra~unarskog opismewavawa i sveop{te digitalizacije

u Evropi je ve} odavno odmakao, pa je i u wihovim vojskama na
vreme shva}eno da je uvo|ewe ra~unara u odbrambeni sistem
ne samo neophodnost ve} i pitawe odgovornosti i efikasnosti
sistema. Taj imperativ bio je, naravno, prepoznat i u Srbiji,
ali se tek sredinom pro{le godine, na dràvnom, a odmah zatim i na
vojnom nivou, po~elo sa uvo|ewem me|unarodnog standarda, tzv.
ECDL-a (European Computer Driving Licence), {to u prevodu zna~i
Evropska dozvola za kori{}ewe ra~unara.
Prema re~ima koordinatora Ministarstva odbrane za ECDL
potpukovnika @ikice Milinkovi}a, na nedavno odrànoj Drugoj konferenciji o tom svima neophodnom osnovnom standardu poznavawa
rada na ra~unaru, Vojska Srbije i MO su i tom projektu prepoznali
jedan od tri merqiva, me|unarodno priznata i standardizovana parametra, koja se odnose na rukovawe vrhunskom tehnologijom, poznavawe stranih jezika i fizi~ku spremnost, i neophodni preduslovi da
bi pripadnici na{ih oruànih snaga uop{te mogli da odgovore izazovima me|unarodnih vojnih integracija.
EDUKACIJA, PA TESTIRAWE
Danas je najlak{e, u svim armijama sveta, obu~iti ~oveka sa
pu{kom i poslati ga u neku od mirovnih misija, ali je pravi problem
imati za to profilisan sistem, koji }e ga logisti~ki, tehni~ki i tehnolo{ki podràti u tome kaè Milinkovi} i dodaje da je poznavawe rada na savremenom ra~unaru neophodno svim pripadnicima
OS, pogotovu danas kada smo na pragu mnogih, ne samo vojno-politi~kih integracija.
Da ne bismo ostali samo puki posmatra~i va`nih me|unarodnih doga|awa, MO je u ECDL-u prepoznalo ne samo edukativni sistem ve} i pravi na~in me|unarodnog priznawa i verifikacije tog
znawa o savremenim tehnologijama. Motivacija vojnog sistema za to
nalazi se u komandovawu, ali i u ~iwenici da }e se na taj na~in najboqe iskoristiti i qudski i tehni~ki resursi, da }e se pozitivnom
selekcijom testirawem za ECDL, do}i do transformacije sistema
bezbednosti, a wome, svakako, brè i do èqenih integracija. Istovremeno, kaè potpukovnik, kod pripadnika VS i MO motivacija je,
osim nare|ewa, prepoznata i u ~iwenici da }e dobijawem ECDL sertifikata biti me|unarodno potvr|eno wihovo znawe o ra~unarima
i da }e im, izme|u ostalog, i to omogu}iti opstanak u slu`bi, pruìti {ansu brèg napredovawa u karijeri, a uz poznavawe i stranog
jezika, i eventualni odlazak u inostranstvo. Naravno, pojedinci su
odmah shvatili i da na taj na~in postaju deo me|unarodnog sistema i
da je poznavawe rada na ra~unaru danas deo op{te kulture. Uz sve
to, za oficire i zaposlene u MO i VS, obuka za ECDL je besplatna i
odvija se u radno vreme.
Projekat ECDL po~eo je u MO i VS prvo testirawem najodgovornijih, na~elnika odeqewa odseka u raznim sektorima i upravama, zatim polaznika [kole nacionalne odbrane i pripadnika visoko{kolskih i nau~nih ustanova, Vojne akademije i Tehni~kog opitnog
centra. Naime, po{to je juna pro{le godine formiran test-centar,
potom su verifikovani ispitiva~i i podeqen je materijal za pripremu ispita, narednog meseca usledile su individualne pripreme
kandidata. Pro{log avgusta organizovana je stru~na obuka kandidata, a septembra 2006. obavqena su prva testirawa visokih vojnih
rukovodilaca. Taj tromese~ni ciklus edukacije i testirawa za ECDL
ponovqen je od oktobra do decembra pro{le godine i, prema re~ima
Milinkovi}a, od ukupno 245 kandidata ECDL testove pro{lo je wih
203, ili oko 80 posto, {to je, svakako veliki uspeh.
HO]E LI BITI OBUKE?
Januara ove godine u Upravi za telekomunikacije i infrastrukturu (J-6) G[ VS i u MO shvataju da je tim projektom pokrenuta svojevrsna lan~ana reakcija. Ubrzo, vojni informati~ari formiraju jo{
pet novih kabineta i test-centara, u MO, G[, VA, TOC-u i Upravi za
obavezu odbrane (VOJEVID). Jer, kako je planirano, do aprila ove
godine, na tim mestima trebalo bi da se testira od 450 do 500 pripadnika sektora i uprava u VS i MO, a potom i sva ona lica koja
sleduje ra~unar.
Prema re~ima Milinkovi}a, centri za testirawe }e se ve}
ovih dana pro{iriti van Beograda, odnosno najpre u Ni{u. U maju
i junu testira}e se pitomci zavr{ne godine VA, a od septembra do
novembra na red }e do}i oficiri i civilna lica visoke stru~ne
spreme iz pot~iwenih uprava MO i G[ po kriterijumu sledovawa
ra~unara. Drugim re~ima, pred vojnim informati~arima je veliki
posao, jer }e, do kraja novembra, kroz pomenute test-centre pro}i
do 2.000 qudi, da bi se ve} po~etkom naredne godine ta brojka pove}ala na oko 5.000 kandidata iz MO i VS. U sve to, a po posebnom planu, obavi}e se ovakvo testirawe i na VMA, a kao trajni
zadatak Milinkovi} isti~e i pruàwe usluga testirawa po ovom
projektu i zaposlenim u dràvnim i vladinim institucija u testcentrima MO.
Ho}e li se tako ambiciozan plan ra~unarskog edukovawa i verifikacije tog znawa i ostvariti u tom kratkom roku?
Sa pove}awem broja kandidata za ovo testirawe ra{}e i
potreba za wihovom obukom, koja ne bi smela da bude kra}a od 30
dana. Me|utim, qudski i tehni~ki kapaciteti slu`be informatike
za sada mogu realizovati samo testirawe pomenutog broja kandidata, ali ne i obuku za toliki broj qudi. Dakle, da bi se taj problem re{io u toku je nabavka on line softvera za obuku na daqinu
za ECDL standard, odnosno tzv. u~ewe na daqinu (Distance Learning)
preko Interneta. Kandidat bi imao na raspolagawu po pet demotestova za svaki od ~etiri modula, koje moè vode}om metodom, a
to je postupak pravilnog re{ewa zadatka, da poloè po tri puta.
Naime, ovaj metod se u zemqama sa ECDL tradicijom pokazao kao
najefikasniji i najjeftiniji na~in masovne edukacije. Uz sve to,
predvideli smo da vreme za spremawe ispita kandidat sam planira, u zavisnosti od svog predznawa, a dostupnost Interneta omogu}ava kandidatu i spremawe ispita u slobodno vreme, na poslu i
kod ku}i. Po na{em mi{qewu, obezbe|ewem obuke na taj na~in zatvorili bismo ceo proces ECDL standardizacije pripadnika MO i
VS, a to je edukacijatestiraweverifikacija kaè potpukovnik
@ikica Milinkovi}.
Du{an MARINOVI]
23
SARADWA
RIZIK
BEZ IZUZETKA
PREVENCIJA HIV/AIDS-A U VOJSCI SRBIJE
Tokom 2006. godine

Program prevencije
HIV/AIDS-a u Vojsci Srbije
pomogle su SAD sa donacijom
od 155.000 dolara. Na osnovu
planova stru~nog tima VMA
za za{titu od te bolesti u
vojnoj sredini, inostrani
partner je u 2007. godini
odobrio i izdvojio jo{
171.000 dolara za kupovinu
neophodne laboratorijske
opreme i dijagnosti~ke testove,
te programe
edukativnih treninga i
materijala za kampawe.
Projektom su definisani
prioriteti prevencije i
primena razli~itih modela
kontrole HIV/AIDS-a u srpskoj
vojsci. Poput razvijenih armija
sveta, Vojska }e u budu}nosti
izraditi i strate{ki plan
za{tite pripadnika na{eg
sistema odbrane.
24
olest koja je osamdesetih godina pro{log veka zahvatila

planetu, pretvorena u epidemiju nesagledivih razmera, sa
tragi~nim posledicama i zavr{etkom sida, ne jewava. Uprkos mogu}nostima i dostignu}ima savremene nauke i medicine, odnosno daleko jasnijem sagledavawu aspekata i uzro~nika bolesti, ona se i daqe {iri. Blagovremena dijagnostika i
kvalitetna terapija jo{ ne daju o~ekivane rezultate. Jedina mogu}a i prava za{tita od side jeste prevencija, mada i ona ~esto
ostaje nemo}na pred kugom moderne civilizacije. Smawiti rizik za {irewe HIV-a ili druga~ije re~eno izbe}i rizi~no pona{awe, nesigurne seksualne odnose i intravensko kori{}ewe
droga, model je po kome u budu}nosti moraju ìveti stanovnici
globalnog sela.
GLOBALNA STRATEGIJA
Vojni kontingent u svetu danas broji oko 25 miliona èna i
mu{karaca u aktivnoj slu`bi, {to je posledica razvoja savremenog dru{tva i brojnih bezbednosnih izazova sa kojima se suo~avaju sve zemqe planete. U tu cifru se ne ubrajaju pripadnici rezervnog sastava, paravojne grupe i militantna gerila. Bilo koje
zarazne bolesti, posebno one koje se prenose seksualnim putem
poput side, nepovoqno deluju na vojnu populaciju. Epidemija
HIV-a znatno smawuje sposobnost odbrambenog sistema neke dràve i vodi globalnoj nesigurnosti.
Prema re~ima doc. dr Vesne [uqagi}, na~elnika Odeqewa
za prevenciju i kontrolu bolni~kih infekcija VMA, smatra se da
je u periodu mira dva do pet puta vi{a stopa infekcija koje se
prenose seksualnim kontaktom u vojnoj nego u civilnoj sredini.
Ona je 50 puta izraènija u vreme ratnih doga|aja, {to se moè
tuma~iti kao posledica stresa.
Razli~ite studije i istraìvawa o seksualnim navikama
stru~waka iz Velike Britanije, Francuske i SAD pokazale su da
u odnosu na civile pripadnici vojske imaju znatno ve}i rizik za
infekciju HIV-om. Sli~ni su rezultati dobijeni i u ostalim delovima sveta gde su stope infekcije u vojnoj sredini izraènije u
odnosu na civilnu tri do ~etiri puta. Takav trend je o~ito posledica vojni~kog na~ina ìvota, koji sa sobom nosi neizvesnost,
usamqenost, visoki rizik, ali i ve}i broj seksualnih partnera.
Rizik od dobijawa HIV/AIDS-a se pove}ava i zbog ~estih
promena seksualnih partnera, veza za jednu no}, nekori{}ewa
kondoma tokom seksualnog ~ina, te upra`wavawa komercijalnog
seksa. Takvo pona{awe je karakteristi~no za pripadnike vojne
populacije koji su raspore|eni na razli~ite borbene du`nosti,
posebno u toku mirovnih misija u kojima se angaùju. Ilustrativan primer je istraìvawe koje je sprovedeno me|u pripadnicima mirovnih snaga iz Holandije tokom boravka u Kamboxi. Seksualne odnose sa lokalnim stanovni{tvom imalo je 45 odsto wihovih vojnika. Da se zaista radi o globalnom problemu inficira15. mart 2007.
[TA SU HIV I AIDS?

HIV je skra}enica za virus humane imunodeficijencije. On izaziva bolest sidu AIDS. Kada se osoba zarazi
virusom, on dospeva u weno telo, gde ostaje u mirnom stawu. Posle duè godina virus se razmnoàva u odbrambenim }elijama organizma, uni{tava ih i ~ini organizam nesposobnim da se sam bori protiv ostalih infekcija.
Sida je sindrom ste~enog gubitka imuniteta, posledwi, najteì i smrtonosni stadijum infekcije HIV-om. Kod
ve}ine zaraènih osoba simptomi bolesti javqaju se 10
do 12 godina posle infekcije. One su potencijalni izvor
zaraze, iako se zdravstveno dobro ose}aju.
Najve}i broj HIV infekcija nastaje tokom seksualnog
odnosa bez za{tite kondoma. Alkohol i brojne psihoaktivne supstance doprinose rizi~nom pona{awu. Intravenski korisnici droge su, tako|e, potencijalno vrlo rizi~na
grupa za {irewe side. Sperma, vaginalna te~nost, krv i
maj~ino mleko zaraènih osoba osnovni su izvori zaraze.
Doc. dr Vesna [uqagi}, na~elnik Odeqewa za prevenciju

i kontrolu bolni~kih infekcija VMA
wa HIV-om ili {irewu epidemije usled rizi~nog pona{awa govori i podatak da je do kraja maja 2005. godine u 18 mirovnih ili
humanitarnih operacija u svetu u~estvovalo oko 66.000 profesionalnih vojnika iz 105 oruànih snaga sveta. êsto su zemqe u
kojima su organizovane misije siroma{ne, a mirovwaci imaju
znatna nov~ana primawa, pa su ~ak i deca sklona da im samo za
dolar ponude seksualne usluge isti~e dr [uqagi}.
PUKOVNIK RON HIL, [EF KANCELARIJE

ZA BILATERALNE ODNOSE AMBASADE
SAD U BEOGRADU
POGLED
SA AMERI^KE
STRANE
deja o prevenciji HIV/AIDS-a u vojni~koj sredini u SAD nastala je s eksplozivnim razvojem te bolesti u Africi, devedesetih godina pro{log veka. Danas taj program obuhvata
mnoge zemqe u svetu, kako bi se pomoglo oruànim snagama da se
spremnije suo~e sa tim problemom.
O detaqima tog programa razgovarali smo sa pukovnikom
Ronom Hilom, {efom Kancelarije za bilateralne odnose ambasade SAD u Beogradu.
Koji je smisao programa prevencije HIV/AIDS-a u vojsci, u

odnosu na bezbednosne izazove na globalnom i nacionalnom planu?
Zbog pomenutih problema, brzine kojom se bolest {iri i

broja inficiranih osoba u svetu, Savet bezbednosti Ujediwenih
nacija usvojio je, pre nekoliko godina, posle debate o uticaju epidemije na internacionalnu bezbednost, posebno u regionima ratnih sukoba, Rezoluciju 1308, u kojoj se nagla{ava da ne postavqawem prepreka pandemijsko {irewe HIV/AIDS-a predstavqa rizik
za stabilnost i sigurnost. Osnovana je Kancelariju za AIDS, sigurnost i humanitarni odgovor. Ta organizacija je imala zadatak
da razvije globalnu strategiju borbe protiv side u vojnoj populaciji. Usledile su potom aktivnosti i na internacionalnom i na
nacionalnom nivou.
INOSTRANA ISKUSTVA
Odeqewe za mirovne operacije UN i UNAIDS u proteklih
pet godina organizovali su obuku za u~esnike mirovnih misija
o zna~aju i prevenciji side, o za{titi od bolesti i pravilnom
pona{awu na terenu. Za vojnike su {tampane bro{ure sa informacijama o HIV/AIDS-u, uz koje su se delili kondomi. U toku je
SARADWA
i izrada normativne regulative o na~inu testirawa na HIV pripadnika misija.

Amerikanci su na nacionalnom nivou razvili specifi~an model prevencije HIV/AIDS-a, pomo}u koga postiù znatno
niù stopu inficiranosti pripadnika oruànih snaga u odnosu
na civilnu populaciju. Wihov program za{tite jedan je od najefikasnijih u svetu. Jo{ od pojave bolesti, kada su 1981. godine
registrovani prvi slu~ajevi oboqewa, Amerika je ve} 1985.
godine uvela obavezno testirawe na HIV svih zaposlenih u vojsci. Svako ko èli da u|e u wihov sastav mora najpre obaviti
dva testa na virus. Profesionalni pripadnici mogu postati
samo oni koji su HIV negativni. Nadaqe su du`ni da se svake
dve godine ponovo testiraju dok su u vojnoj slu`bi. Takav model,
me|utim, ne govori o diskriminaciji prema onima koji su HIV
pozitivni, ve} o za{titi interesa wihovog sistema odbrane od
mogu}ih ekonomskih gubitaka, jer se infekcija usled rizi~nog
pona{awa moè preneti na bra~nog druga, decu ili uù zajed-
VOJ NA POPULACIJ A
Svako moè da se inficira HIV-om bez obzira na pol,
uzrast ili rasu. Za nastanak infekcije presudno je pona{awe. Za{to su vojnici u pove}anom riziku?
Vojna profesija i zadaci ~esto podrazumevaju odsustvovawe iz porodice, pa samim tim i izraèniju potrebu
da se savlada stres, usamqenost ili dosada. Profesionalni pripadnici vojske i vojnici su uglavnom mla|e osobe, u dobi najve}e seksualne aktivnosti. Oni su izuzetno
privla~ni za komercijalne prodava~e seksualnih usluga,
posebno tokom u~e{}a u razli~itim mirovnim ili humanitarnim misijama. Rat ili izbegli{tvo, tako|e, doprinose
porastu broja osoba koje seks koriste kao na~in preìvqavawa.
Na osnovu izgleda neke osobe nemogu}e je zakqu~iti
da li ona boluje od side. Ne postoji lek za izle~ewe od te
bolesti, niti vakcina koja {titi od we.
nicu. U program za{tite ukqu~uju se i

oni pripadnici koji
su tokom vojne karijere oboleli. Profesionalne du`nosti
mogu obavqati samo
dok im to dozvoqava
zdravstveno stawe nagla{ava dr Vesna [uqagi}.
Sida se odavno ne
vezuje za odre|ene rizi~ne kategorije ili grupe,
ve} prvenstveno za rizi~no
pona{awe. Danas je seksualni put infekcije najdominantniji. Vi{e od 90 odsto
inficiranih osoba u svetu
obolelo je upravo na takav
na~in. Znatno je smawen broj
inficiranih intravenskih
narkomana, {to je bilo karakteristi~no za isto~noevropske zemqe.
Ipak je u mnogim dràvama sveta broj obolelih od side procentualno ve}i u vojnoj nego
u civilnoj populaciji. Pojedine zemqe, iz
politi~kih, ekonomskih ili bezbednosnih
razloga, ne èle da objave podatke o rasprostrawenosti side u svojim oruànim
snagama.
Kako kaè dr [uqagi}, na osnovu
podataka sa Interneta, u Rusiji je, na
primer, tokom mobilizacije u protekle
dve godine zbog HIV infekcije odbijeno
oko 5.000 regruta. Stopa infekcije je sa
0,1 na 100.000 vojnika 1995. godine u
2003. godini pove}ana skoro na 40. Naàlost, javnosti jo{ nisu poznati podaci o broju obolelih u armijama Kine i
Na globalnom bezbednosnom planu to zna~i da nastojimo

da ne dozvolimo da HIV/AIDS uti~e na strategijsku upotrebu oruànih snaga. Na primer, ako èlite da se ukqu~ite u neku mirovnu operaciju, tada je to problem, jer moè ugroziti misiju. Oruàne snage se kre}u {irom sveta, pokretqivije su od ostalog dela stanovni{tva, pa ukoliko se vojnik zarazi virusom, zbog te
mobilnosti moè da ga pro{iri na brojne qude i na razli~ita
podru~ja. Zato svi pripadnici vojske treba da se upoznaju sa na~inima kako da se za{tite od te bolesti.
àwe pomo}i, daju}i sredstva, vozila, medicinsku i drugu opremu

koja moè biti upotrebqena u programu prevencije.
Da li ste primetili strah od zaraze kod pripadnika vojske?

Nisam. Mislim da se ne boje. Uprkos tome, potrebno je da
{to vi{e saznaju o tome. Postoje brojni programi posve}eni prevenciji, koji govore {ta je taj virus, kako moè da se dobije, kako da se ~ovek od wega za{titi. [to vi{e znate o tom problemu,
to boqe.
A za uloèni novac dobijate?

Na taj na~in doprinosimo globalnoj borbi protiv terorizma. Ukoliko nemate vojsku koja je u stawu da funkcioni{e, ona
ne moè da podrì tu globalnu borbu. Pored toga, ako u woj postoje qudi koji su zaraèni, vojska moè biti oslabqena. Qudstvo ne moè da se angaùje u mirovnim operacijama.
[ta vas je motivisalo da ovaj program podrìte u Srbiji?

Ovo je jedna od onih stvari koje bi mogle da ugroze u~e{}e
u mirovnim operacijama srpske vojske. Stoga èlimo da upotrebimo sva sredstva kako se to ne bi dogodilo. Smatrao sam da je
prevencija najboqa za{tita.
Da li je Ministarstvo odbrane SAD doniralo projekte
prevencije HIV/AIDS-a i u drugim armijama?
Ti programi se sprovode u brojnim zemqama, a obuhva}eno je vi{e miliona vojnika. Vi{e od 22 zemqe ukqu~ene su u pru-
26
Imate li podatak koliko to ko{ta SAD?

Svake godine Kongres SAD odobri odre|enu sumu novca za
taj program. Suma je zasnovana na potraìvawima zemaqa u kojima se program sprovodi. Srbija je pro{le godine, na primer,
traìla 155.000 dolara za program koji je èlela da sprovede
ovde. Kongres naravno, prou~i sve te programe i poku{ava da
obezbedi sredstva.
NOVAC
Pro{le godine uloèno je 155.000 dolara za program prevencije AIDS-a u Vojsci Srbije, dok je za 2007.
traèno 171.000 dolara. Novac }e se potro{iti na kombinaciju obuke i nabavku potrebnog materijala.
15. mart 2007.
SLIKA BOLESTI U SRBIJI

Prema zvani~nim podacima Instituta za za{titu
zdravqa Srbije, u periodu od 1984. do kraja 2005. godine
registrovano je 2.017 osoba sa HIV infekcijom. Broj evidentiranih je, me|utim, nekoliko puta mawi od stvarno inficiranih. Tokom 2005. godine zaraèno je jo{ 102 osobe.
Najve}i broj obolelih je uzrasta od 20 do 29 godina.
Podaci iz novembra pro{le godine pokazuju da je u
Srbiji zvani~no obolelo 2.088 osoba. Oko 80 odsto ih je
iz Beograda. Seksualni put prenosa infekcije je i daqe najizraèniji 63 odsto, od ~ega je 24 odsto hetero, a 39 odsto bi i homoseksualaca. Oko 11 odsto zaraènih su intravenski korisnici droge.
Trenutno ne postoje zvani~ni podaci o broju pripadnika Vojske Srbije inficiranih HIV-om ili obolelih od side.
Indije, iako se radi o velikim vojnim silama. Svesno problema
sa kojim se suo~ava, rusko ministarstvo odbrane zapo~elo je
saradwu sa Ministarstvom odbrane SAD u borbi protiv
bolesti u vojnoj sredini. U Moskvi su do sada organizovali i
dva treninga za spre~avawe {irewa HIV/AIDS- a u vojnoj populaciji
PROGRAM PREVENCIJE
Na predlog ameri~kog ministarstva odbrane, u septembru
2004. godine, na jednom od pomenutih skupova u Moskvi, u~estvovali su i lekari iz VMA epidemiolog i infektolog. Tamo
su napravqeni prvi koraci u saradwa sa SAD, ali i ostalim
u~esnicima treninga, u oblasti za{tite od side u vojnoj sredini, jer do tada nismo imali organizovane modele prevencije.
Materijalnu i stru~nu pomo} Vojsci Srbije, u kojoj je problem
side bio godinama zanemarivan i tabuiziran, ponudili su lideri u za{titi od te bolesti Sektor za prevenciju HIV/AIDS-a
Ministarstva odbrane SAD. Srbija je, na taj na~in, kao jedna
od zemaqa iz regiona, uz Rusiju, Estoniju, Gruziju, Ukrajinu i Albaniju, pristupila Me|unarodnom programu prevencije HIV-a u
vojnoj sredini. Finansijska sredstva iz Programa SAD trenut-
Pro{le godine donirano je 155.000 dolara, dok je za

ovu traèno 171.000 za program prevencije HIV/AIDS u
Vojsci Srbije. Koji put treba da se pro|e da bi se do{lo
do donacije?
Osoba za kontakt daje predlog koji odlazi u ameri~ko ministarstvo odbrane. Moja je uloga da pomognem da se predlozi
uobli~e i po{aqu, a kada se odobre, odobravaju se i odre|ena
sredstva za datu godinu. U toj fazi, pomaèmo osobi za kontakt u
Srbiji u implemenatciji programa, u nabavqawu opreme, organizovawu obuke van zemqe ili u samoj Srbiji ako je potrebno. Uz
to, ja sam u vezi sa kancelarijom za ugovore u Napuqu. Kada se
naprave ugovori, {aqu se finansijska sredstva neophodna za
nabavqawe opreme. Novac }e se potro{iti na kombinaciju obuke i nabavku potrebnog materijala, kako bi se program prevencije ostvario.
Da li u regionu postoje sli~ni programi?
Postoje u Gruziji, Albaniji, Rusiji, Ukrajini, Estoniji. Oni
se ostvaruju na sli~an na~in kao i program u Srbiji.
Koliko je pripadnika oruànih snaga SAD obolelih od
side?
Nemam ta~ne podatke o broju obolelih vojnika SAD, ali
istina je da postoji osobqe koje je zaraèno. Zaraènima poku{avamo da obezbedimo medicinski tretman i pomo}, koja
ukqu~uje i savetovawe kako da se s time nose. Oboleti od side
zna~i ne samo biti telesno bolestan, ve} i imati veliki men-
U PRAVI ÂS
Ovaj program se odvija u pravo vreme, kaè pukovnik
Ron Hil, {ef Kancelarije za bilateralne odnose Ambasade SAD u Beogradu. Sida jo{ uvek nije aktuelni problem u
Vojsci Srbiji. Program treba da pomogne da tako i ostane.
Stoga je, po wegovim re~ima, ovaj program prava stvar ne
samo za srpsku vojsku, ve} i za celu zemqu.
talni problem, imaju}u u vidu teìnu bolesti i wene posledice
na li~nom i socijalnom planu. Vojska ulaè velike napore da
te qude odrì u funkciji u nekoj vrsti posla u vojsci, ako je to
mogu}e. Uz to, svake dve godine testiramo svoje qude kako bi
znali ta~no stawe.
Kako se ova bolest odraàva na vojnu populaciju i uop{te sistem bezbednosti?

Postoje ~etiri glavna na~ina na koji HIV/AIDS-a poga|a
vojnu populaciju. Kao prvo, smawuje vojnu spremnost za misiju.
Drugo, organi~ava mogu}nost upotrebe: ako je vojnik zaraèn virusom side, ne moè se upotrebiti van granica zemqe. Tre}e, bolest uti~e i na porodicu zaraène osobe. Vojnik ima ènu, decu,
roditeqe. Oni ne mogu ostati nedodirnuti problemom. êtvrto,
vaàn je i uticaj na zajednicu u kojoj ìvi vojnik.
Sneàna \OKI]
Snimio D. BANDA
27
SARADWA
SUROVA STATISTIKA
no angaùje u vojskama 71 dràve. U projekat je ukqu~eno
6.815.200 vojnika {irom sveta. Vojsci Srbije dodeqen je i nacionalni koordinator, koji prati sve aktivnosti doma}eg stru~nog tima za prevenciju HIV-a.
Najpre smo u januaru 2005. godine u Ministarstvu odbrane SAD konkurisali sa projektom Prevencija i kontrola
HIV/AIDS-a u Vojsci SCG za fiskalnu 2006. godinu. Tek kada je
projekat prihva}en i odobren, SAD su nam dodelile sredstva
za realizaciju planiranih sadràja iz programa za{tite, u visini od 155.000 dolara. Sve aktivnosti i finansijske transakcije nadaqe su se odvijale u saradwi sa ameri~kom ambasadom u Beogradu, odnosno wenom kancelarijom za bilateralne
odnose i vojnom bazom Natoa u Napuqu, gde je novac deponovan
obja{wava dr Vesna [uqagi}, koordinator Projekta prevencije.
Zatim su stru~no usavr{avawe iz oblasti prevencije Military International HIV Training Program zavr{ila tri lekara
VMA u San Dijegu. Trening je trajao mesec dana. Deo novca utro{en je i za kupovinu ra~unarske i laboratorijske opreme, te
2.500 testova za dijagnostiku HIV-a.
U Vojsci smo potom organizovali edukaciju trupnih lekara i psihologa, jer se ~itav program zasniva na edukaciji edukatora. Krajem septembra 2006. godine u jedinicama srpske vojske sproveli smo kampawu Smawi rizik, prevencija je primarna. Tom prilikom vojnici su informisani o modelima za{tite
od bolesti i na~inu wenog preno{ewa. Tako|e su dobili i propagandni materijal flajere o HIV-u i kondome sa uputstvima
za upotrebu. Lekari sa VMA napisali su i priru~nik o prevenciji HIV/AIDS-a , koji stare{ine koriste tokom nastave sa vojnicima, ali i za daqe obrazovawe edukatora. Profesionalnom sastavu Vojske Srbije o bolesti su govorili trupni lekari
i psiholozi navodi dr [uqagi}.
Vojnici i stare{ine Vojske Srbije, koji posumwaju da su u
proteklom periodu imali bilo kakve rizi~ne seksualne kontakte, mogu se na virus HIV-a dobrovoqno testirati na VMA. U sa-
U decembru 2005. godine Ujediwene nacije objavile

su da u svetu od side boluje 40,3 miliona osoba. Od tog
broja je 2,3 miliona dece mla|e od 15 godina. Tokom 2005.
godine HIV-om je zaraèno oko pet miliona qudi. Uprkos
napretku koji je postignut u le~ewu obolelih, umro je 3,1
milion inficiranih. Posledwih nekoliko godina beleì
se porast broja zaraènih osoba u svim regionima sveta.
Protekle godine dnevno se inficiralo vi{e od 11.000
qudi, od ~ega je oko 40 odsto starosti od 15 do 24 godine.
Svakih 15 sekundi od side umre jedna osoba u svetu, dok se
svakih pet sekundi HIV-om zarazi jedna osoba. Od pojave
bolesti, osamdesetih godina pro{log veka, do danas umrlo je oko 25 miliona qudi {irom planete.
Vi{e od 95 odsto infekcija nastaje u nerazvijenim
zemqama sveta ili zemqama u razvoju. Podsaharska Afrika se i daqe smatra naugroènijim regionom, u kome je dve
tre}ine osoba od ukupnog broja zaraènih HIV-om. Porast
broja inficirani virusom je posebno izraèn u zemqama
isto~ne Evrope, Centralne i Isto~ne Azije. U tom delu sveta broj inficiranih porastao je skoro za petinu.
U Rusiji su 1987. godine homoseksualci bili dominantna grupa zaraènih. Prema procenama Ujediwenih nacija, 2005. godine u toj zemqi bilo je 800.000 obolelih
od side, dok direktor ruskog Anti AIDS centra Vadim Prokrovski tvrdi da je broj inficiranih oko 1,5 miliona.
O~ekuje se da u Rusiji tokom 2007. godine bude pet miliona zaraènih osoba, a da od side 2015. godine umre od
pet do deset miliona inficiranih.
radwi sa mikrobiolozima i transfuziolozima obavqaju se i

sva stru~na savetovawa o bolesti. Za pripadnike na{e vojske
koji odlaze u mirovne misije organizuju se predavawa o sidi.
Stru~ne lekarske ekipe VMA testirawa izvode i na terenima
prilikom dobrovoqnog davawa krvi.
U Srbiji je broj inficiranih HIV-om pribli`no
jednak u vojnoj i civilnoj populaciji. Ideja da se na slu~ajnom uzorku testiraju stare{ine i vojnici na sluèwu
vojnog roka obezbedi}e nam po~etne podatke o broju obolelih u sistemu odbrane. Ulazak na{e zemqe u Partnerstvo za mir podrazumeva da usvojimo, ali i sa ostalim
~lanicama te bezbednosne integracije uskladimo zakonsku regulativu o prevenciji HIV-a. Ona trenutno u Vojsci
ne postoji. Jo{ se suo~avamo i sa problemom neradog testirawa na{ih pripadnika. Tome doprinose brojne administrativne te{ko}e i nedovoqna za{tita wihove
privatnosti. Program za{tite od HIV/AIDS-a ne obuhvata le~ewe obolelih, ve} samo prevenciju i dijagnostiku.
On je u svakom slu~aju zna~ajan za na{e porodi~no okruèwe, nacionalnu bezbednost, ali i obimnije u~e{}e
Vojske u mirovnim misijama UN u budu}nosti. Ipak, edukacija svakog pojedinca i razvijawe svesti o bolesti koja se doga|a nama, a ne nekome drugom, usmerena je najpre na pri~u o prepoznavawu rizika i za{titi od rizi~nog pona{awa. [irewe bolesti se ne spre~ava izolacijom inficiranih, ve} pravilnim suìvotom sa wima
napomiwe doc. dr Vesna [uqagi}.
Stru~ni tim za za{titu od HIV/AIDS-a u srpskoj vojsci namerava da od finansijskih sredstava, koja su prema Programu prevencije odobrena u visini od 171.000
dolara za fiskalnu 2007. godinu, uz neophodne testove
na HIV i laboratorijski materijal, tro{kove koje izdvoji za kampawe i edukaciju personala, kupi i dodatnu
opremu za rad u oblasti eksperimentalne medicine.
Vladimir POÛ^
28
15. mart 2007.
UKRATKO
U VAQEVSKOJ KASARNI VOJVODA @IVOJIN MI[I]
UMESTO BRIGADE
NASTAVNI CENTAR
U skladu sa organizacijskim promenama u Vojsci Srbije, 28. februara i formalno je prestala da postoji 20. motorizovana brigada iz sastava Operativnih snaga Vojske Srbije, popularna Vaqevska brigada. Umesto we, u vaqevskoj kasarni Vojvoda @ivojin Mi{i} funkcionisa}e êtvrti nastavni centar za obuku vojnika pe{adije, pot~iwen novoformiranoj Komandi za obuku i doktrinu.
U êtvrtom nastavnom centru za obuku
vojni rok prete`no }e sluìti regruti sa
teritorije Zapadne Srbije, a u mawem broju i iz ostalih mesta Srbije. Dosada{wi
komandant Vaqevske brigade pukovnik Milan Nedeqkovi} postavqen je za komandanta novoformiranog nastavnog centra.
Vaqevska motorizovana brigada formirana je 1992. godine u procesu transformacije tada{we 2. mehanizovane brigade iz sastava Mehanizovanog korpusa Vojske Jugoslavije. Do po~etka 2001. bila je u
sastavu Drinske divizije Prve armije, nakon wenog ga{ewa ulazi u sastav Beogradskog korpusa, a kasnije u Operativne snage
Vojske Srbije.
USKORO
PREKVALIFIKACIJA
PODOFICIRA
Pukovnik Milan Nedeqkovi}, komandant

êtvrtog nastavnog centra za obuku vojnika
Novoformiranom nastavnom centru i
wegovim pripadnicima ostaje obaveza da
~uvaju borbene tradicije Petog pe{adijskog
puka Kraqa Milana, kao {to je to ~inila
Vaqevska brigada.
D. STANOJEVI]
Snimio M. [IQKOVI]
ODBRANA NA NOVOSADSKOM SALONU KWIGA

Na novosadskom sajmu od 8. do 13.
marta odràne su tri sajamske manifestacije 6. sajam medija, 13. me|unarodni salon kwiga i 12. izlo`ba umetnosti
Art ekspo. Ve} tradicionalne sajamske
manifestacije otvorile su pisac Qiqana Habjanovi}-\urovi} i Dina Vrane{evi}-Kurbatvinski, direktor Radio-televizije Vojvodine.
Uz veliki broj stranih i doma}ih izlaga~a, u okviru Salona kwiga, svoja izdawa predstavili su i vojni izdava~i,
Novinski centar Odbrana i Vojnoizdava~ki zavod.
A. P.
ZAPOSLEWE
POLAZNIKA PRISME
znatqivog objekta sa tri zvezdice, savremenim razvojem i znawem zasnovanim na

novoj informacionoj revoluciji i ukqu~ivawem u velike tehnolo{ke promene.
Sve~anosti su prisustvovali zastupnik direktora Direkcije za turizam i proizvodwu potpukovnik mr Safet Muratovi},
~lanovi borda direktora vojnih ustanova,
zamenik predsednika SO Vrwa~ka Bawa dr
Ra{a Erdogli}, i brojni predstavnici javnog i politi~kog ìvota.
U okviru realizacije programa Prisma, nedavno je u fabrici delova od aluminijuma za potrebe automobilske industrije Le Belier u Kikindi, izme|u predstavnika IOM (Me|unarodne organizacije
za migracije, koja je izvr{ni menaxer za
realizaciju finansijske podr{ke poverila~kog fonda Nato/PzM) i fabrike, potpisan ugovor o zaposlewu korisnika usluga Regionalnog centra za prekvalifikaciju
u Novom Sadu.
Potpisivawu ugovora prisustvovali
su i Nenad Perkovi} u ime IOM Novi Sad,
Zoran Jovi}, rukovodilac qudskih resursa
u Le Belier, Sandra Moro, {ef projekta
Poverali~kog fonda Natoa, i pukovnik
@ivota Nikoli}, na~elnik Drugog regionalnog centra za prekvalifikaciju Direkcije za prekvalifikaciju Ministarstva odbrane.
Z. M.
B. M. P.
B. M. P.
TRIDESET GODINA HOTELA BREZA U VRWA^KOJ BAWI

U hotelu Breza u Vrwa~koj Bawi
odràna je sve~anost povodom tri decenije
od kada je hotel pu{ten u rad, marta 1973.
godine. O rezultatima rada hotela Breza dovoqno govori podatak da je do danas
u wemu boravilo 565.837 gostiju, koji su
ostvarili 2.446.342 no}ewa i da je hotel
u proteklih trideset godina dobio brojne
nagrade i priznawa.
Vreme iza nas - naglasio je pukovnik Vladimir Jevti}, direktor Vojne ustanove Vrwa~ka Bawa - ispuweno je velikim pregal{tvom, sticawem ugleda prepo-
U prostorijama Centra za prekvalifikaciju u Beogradu 9. marta odràn je motivacioni kurs namewen delu profesionalnih pripadnika Vojske Srbije koji bi
svoje podoficirske du`nosti uskoro zamenili poslovima u civilstvu.
Ugovorom izme|u Ministarstva odbrane i organizacije Nordijska inicijativa, ~ije se potpisivawe o~ekuje krajem
marta, ste}i }e se uslovi za po~etak prekvalifikacije vi{ka podoficirskog kadra
u okviru programa Prisma.
Uprava za kadrove Ministarstva odbrane u saradwi sa Privrednom komorom
Beograda organizovala je prezentaciju
sredwe ma{inske {kole Radoje Daki} i
tehni~ke {kole Novi Beograd. Dve beogradske sredwo{kolske ustanove predstavile su program obuke za tehni~ka zanimawa koja bi podoficirima Vojske Srbije mogla biti zanimqiva. Nastava }e, prema re~ima predava~a, u najve}oj meri biti prakti~na, kako bi budu}e zanatlije {to efikasnije savladale potrebne ve{tine.
Kursu su prisustvovali pukovnik Milan Mi}anovi}, na~elnik Direkcije za prekvalifikaciju Uprave za kadrove, i \anluka Roso, zamenik {efa misije IOM poverila~kog fonda Natoa, namewenog za pomo} vi{ku vojnog kadra. Ta organizacija nudi program nov~ane pomo}i i beskamatnog
kredita zainteresovanim podoficirima
koji, nakon prekvalifikacije, ispune uslove odre|ene konkursom.
29
DOGA\AJI
UKRATKO
DEVET DECENIJA OD TOPLI^KOG USTANKA
SKUPO PLA]ENA SLOBODA
TRANSPLANTACIJA
BUBREGA U KLINI^KOM
CENTRU NI[
Hirur{ka ekipa Vojnomedicinske akademije obavila je u Klini~kom centru u Ni{u transplantaciju bubrega. Operacija je
izvedena u okviru usvojenog dugoro~nog
programa stru~ne saradwe.
Ciq je kaè pukovnik prof. dr Sidor Mi{ovi}, na~elnik Klinike za vaskularnu hirurgiju da omogu}imo ni{kom
Klini~kom centru da postane ~etvrti centar u zemqi za transplantaciju solidnih
organa.
GUSLE UZ DAN
VOJNOG [KOLSTVA
Otkrivawe Spomen-plo~e u Razbojni kraj Brusa

Prokupqu, Grguru, Kur{umliji i Razbojni, narod i Udruèwe ratnih dobrovoqaca 19121918. brojnim manifestacijama obeleìli su devedesetogodi{wicu Topli~ko-jablani~kog ustanka,
koji je podignut krajem februara 1917.
godine. Sve~anost je organizovalo Udruèwe ratnih dobrovoqaca 19121918,
wihovih potomaka i po{tovalaca iz Beograda, pod pokroviteqstvom Ministarstva
za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku, sektor za bora~ku za{titu. U odavawu
po~asti topli~kim junacima u~estvovali su
i Dru{tvo za negovawe tradicija oslobodili~kih ratova do 1918. i Savez udruèwa boraca oslobodila~kih ratova i potomako do 1920. godine.
KWIGA O USTANKU
U Kur{umliji, u prepunoj sali
Skup{tine op{tine, odràna je
promocija monografije Ustanak u
Toplici i Jablanici 1917, autora
Novice Pe{i}a, Dobrosava Turovi}a i Predraga Pavlovi}a, u izdawu Udruèwa ratnih dobrovoqaca 19121918. iz Beograda. Promoter tog u slici i re~i najkompletnijeg dela o zbivawima u jugoisto~noj Srbiji tokom Prvog svetskog rata bio je istori~ar prof. dr @ivan
Stojkovi}. Promociji su prisustvovali i u~enici iz Kur{umlije i beogradskih gimnazija, koji su, pod pokroviteqstvom Ministarstva za
rad i zapo{qavawe, prisustvovali
svim manifestacijama posve}enim
Topli~kom ustanku.
30
Manifestacija je zapo~ela u Prokupqu

u centralnom parku, gde su, uz vojne po~asti,
delegacije poloìle vence na spomenik toli~kim junacima, a nastavqena je u Grguru,
selu pored Blaca. Pred spomenik vojvodi
Kosti Vojinovi}u Kosovcu poloèni su venci
i odata je po{ta, priznatom vo|i ustanka,
koji je nedaleko od tog mesta, u napu{tenoj
vodenici, posle propasti ustanka, 23. decembra 1917. oduzeo sebi ìvot i tako ispunio zavet dat sebi i neprijatequ da se ìv
ne}e predati.
U selu Razbojna u op{tini Brus, uz
prisustvo mno{tva naroda, pu{tena je u
upotrebu ~esma, a na woj je postavqena
Spomen-plo~a posve}ena svim junacima
toga kraja koji su pali u ratovima za oslobo|ewe od 1912. do danas, rad akademskog vajara Qubi{e Man~i}a iz Beograda. Spomen-~esmu su otkrili predsednik
op{tine Brus Milutin Jeli~i} i odbornik Radisav Predolac. Spomenik i ìvu
izvorsku vodu osve{tali su jeromonah Vasilije Veqkovi} i |akon Aleksandar Mili~i}.
U {koli Branko Radi~evi}, gde su
u~enici do~ekali goste sa tradicionalnim
poga~om i soqu, organizovana je tribina o
Topli~kom ustanku, na kojoj su govorili Milorad Mani}, predsednik Udruèwa ratnih dobrovoqaca, profesori Milen Kneèvi} i Aran|el Jeli~i} i pukovnik u penziji Milisav \or|evi}.
U~enici osnovnih {kola iz bru{ke op{tine tom prilikom obavestili su se o borbama svojih predaka za slobodu wihovog
kraja i na kraju izveli su bogat kulturnoumetni~ki program.
Novica PE[I]
Narodni guslar Vladimir Beqka{ iz

Beograda poklonio je gusle na~elniku Vojne
akademije general-majoru Vidosavu Kova~evi}u, povodom Dana vojnog {kolstva i
uspe{nog zavr{etka {kolovawa svog sina
Slobodana Beqka{a, koji je posle Vojne
gimnazije zavr{io i Vojnu akademiju, Odsek mornarice i postao oficir Vojske Srbije 2006. godine.
General Kova~evi} je zahvalio na poklonu i poèleo gospodinu Beqka{u da jo{

dugo ~uva tradiciju guslarskog pevawa u
srpskom narodu.
JUBILEJ U ZNAKU
USPOMENA
Vredan jubilej, pedeset godina uspe{nog rada, nedavno je obeleìo Organ za
narodnu odbranu Titel. Bila je to prilika
za okupqawe oko 30 radnika koji su, mawi
ili ve}i deo svog radnog veka, proveli na
poslovima odbrane i civilne za{tite u toj
op{tini.
Iz sa~uvane arhive vidi se po~etak
rada 1957. godine i docnije organizacione i druge promene na poslovima koji su bili deo onda{we koncepcije Op{tenarodne
odbrane i dru{tvene samoza{tite. Najrazvijeniji rad bio je po~etkom osamdesetih
godina pro{log veka, kada su u Organu za
narodnu odbranu bila 23 zaposlena. Danas je to Referat za odbranu Titel i ima
samo jednog zaposlenog.
15. mart 2007.
ARSENAL 3
S p e c i j a l n i
p r i l o g
AUTOMATSKA PU[KA M 21
KALIBRA 5,56 mm
HVAQENA I
OSPORAVANA
ISKUSTVA SA IRA^KOG RATI[TA
HELIKOPTERI
NA UDARU
AM E RI^KA NUKL EARNA

PODMORN ICA KLAS E
VIRGIN IA
BE[UMNI
MORSKI
LOVAC
31
AUTOMATSKA PU[KA M21 KALIBRA
HVAQENA I OSP
SADR@AJ
AUTOMATSKA PU[KA
M 21 KALIBRA 5,56 mm
HVAQENA I OSPORAVANA 32
INTELIGENTNA ARTIQERIJSKA
MUNICIJA
TRASIRAN PUT DAQEG

RAZVOJA
38
OPREMA ZA NO]NA DEJSTVA
RAT U INFRACRVENOM
SPEKTRU
42
ISKUSTVA SA IRA^KOG RATI[TA
HELIKOPTERI
NA UDARU
46
AMERI^KA NUKLEARNA
PODMORNICA KLASE VIRGINIA
BE[UMNI MORSKI
LOVAC
Urednik priloga
Mira [VEDI]
Pre nekoliko godina

kragujeva~ka Zastava je
na zahtev Vojske izradila
novu automatsku pu{ku u
kalibru 5,56 mm. O woj
su se lomila kopqa i na
javnoj i politi~koj sceni
vi{e su pri~ali oni koji
su je videli na slikama
novina ili magazina od
stru~waka i qudi iz vojne
profesije. A {ta tu pu{ku
~ini posebnom?
50
ode}e zemqe sveta uveliko razvijaju

i usavr{avaju borbene komplete pe{adinca 21. veka kako bi zadovoqile najva`niji element na savremenom
rati{tu preìvqavawe. Da bi to
postigle ulaù u svog vojnika velike sume
preko nekoliko podsistema: oru`je, programska podr{ka, optoelektronika, za{titna oprema, li~na oprema i drugo. Kada je re~ o podsistemu oru`ja, zahteva se
ve}a vatrena mo}, preciznost, jednostavnost rukovawa, mawi gabariti i teìna,
kori{}ewe {to ve}eg broja pomo}nih
sredstava i ure|aja (optoelektronski

dnevno-no}ni ni{ani, laserskih obeleìva~a ciqeva, takti~ke lampe, predwi juri{ni rukohvat itd.) i mogu}nost da vojnik
nosi {to ve}u koli~inu municije. Ni mi nismo izuzetak.
ORU@JA SMAWENOG
KALIBRA
Ve}ina dràva je za oru`je svog pe{adinca za 21. vek odabrala kalibar koji je standardan u Natou 5,56 mm SS
109. Englezi imaju program integrisane
tehnologije vojnika budu}nosti (FIST Future Integrated Soldier Tehnology), Francuzi
komplet SC (Sustem Combattant) pod kojim
je i AIF (Arme Individuale Future) koji podrazumeva uvo|ewe nove modernizovane automatske (juri{ne) pu{ke FAMAS 2 u kalibru 5,56 mm. Nema~ki sistem SIZ (Sistem
Infanterist der Zukuft) predvideo je u po~etku
novu radikalnu pu{ku G 11 u kalibru 4,75
mm, ali su od we odustali i prihvatili
novu pu{ku G 36 u kalibru 5,56 mm SS
109. Razvijaju}i program vojnika za 21.
vek, Rusi su predvideli ~ak nekoliko pu{aka, ali u proverenom kalibru 5,45 mm.
Kod nas se po~etna ideja o oru`ju sa
smawenim kalibrom javila davne 1979. kada je na Glavnom vojnotehni~kom savetu odlu~eno da po~nu istraìvawa i razvoj streqa~kog oru`ja malog kalibra a velike po~etne brzine. Tada su u svetu postojala dva
15. mart 2007.
A 5,56 mm
ORAVANA
takva metka 5,56 mm SS 109 koji
se koristio na Zapadu i isto~ni
5,45 mm M 74. Godine 1985. odustaje se od kalibra 5,45 mm zbog
nemogu}nosti razvoja tog metka i
teì{te se baca na 5,56 mm SS
109. Zastava izra|uje tri prototipske partije oru`ja u tom kalibru automat, automatsku pu{ku i pu{komitraqez.
U periodu od aprila do jula 1991.
godine trupno je ispitivana druga prototipska partija pu{ke u Sredwoj vojnoj
{koli KoV Sarajevo. Tom prilikom konstatovan je ve}i broj nedostataka. Potom
je Zastava namenska izvr{ila korekcije
i izradila tre}u prototipski partiju. Bili su to modeli M 85 automat, M 90 AP i
M 90A PM. Ipak, na zavr{nim opitovawima 1993, kada je ispitivana funkcija
pouzdanosti, prime}eno je da automatska
pu{ka pravi vi{e od dva odsto zastoja, a
da pu{komitraqez posle ispaqenih
3.800 metaka na 300 metara dobija neprihvatqivo veliko rasturawe pogodaka.
Zato je projekat prekinut, ali uz konstataciju da su dosada{wi rezultati dobra
osnova za daqi razvoj i da ih treba doraditi. Prvi partizan je te probleme
premostio 1996. kada je uspe{no zavr{eno ispitivawe nulte serije municije za
izvoz u kalibru 5,56 mm SS 109.
U drugoj polovini 1999. godine i na{a zemqa kre}e u razvojni projekat Modela opremawa vojnika pe{adinca 21.
veka.
GODINE RAZVOJA I
TESTIRAWA
Prilikom koncipirawa idejnog re{ewa nove automatske pu{ke (AP), zakqu~eno je da postoje}i automat M-85 predstavqa dobru osnovu za razvoj, ali ga
treba modifikovati i poboq{ati. Uprava pe{adije postavila je polazne takti~ko-tehni~ke zahteve za tu novu pu{ku. A to
su: kalibar 5,56 mm, doma}a municija koja odgovara standardima Natoa, masa pu{ke sa praznim okvirom ne sme pre}i 3,5
kg, mogu}nost montirawa potcevnog baca~a granata (PBG) kalibra 40 mm, teìna
sa PBG ne sme biti ve}a od pet kilograma, cev tvrdo hromirana (klasi~ne i poligonalne cevi), korak uvijawa `lebova
NAMENA
Pu{ka M 21 predvi|ena je za uni{tavawe neza{ti}enih i balisti~kim
prslukom za{ti}enih ciqeva na daqinama do 500 metara. Kori{}ewem potcevnog baca~a granate obezbe|uje se
efikasna vatrena podr{ka na pojedina~ne i grupne ciqeve na daqinama do
400 m, a na lako oklopqena borbena i
neborbena vozila na daqinama do 350
metara. Koriste}i dimne granate uspe{no pravi dimnu zavesu na daqinama
do 400 metara.
178 mm, po~etna brzina projektila 900920 m/s, rasturawe na 300 m jedina~nom
paqbom u granicama do 9 cm po Vv i Vp,
jedina~na i rafalna paqba, teoretska
brzina ga|awa 600+ 50 met./min., odvo|ewe barutnih gasova tipa kala{wikov,
primena kompozitnih materijala i kod
okvira, kundak horizontalno preklapaju}i u desnu stranu, bez klimawa, osnovni
ni{an opti~ki jednostavne konstrukcije
i uve}awa dva puta, pomo}ni ni{an mehani~ki sa dva podele 300 i 500 m, mogu}nost montirawa pasivnih no}nih ni{ana,
laserskog obeleìva~a ciqa, takti~kog
svetla itd.
Program realizacije i razvoj nove
pu{ke razmatran je i prihva}en polovinom 2001. godine. Zastava-oru`je je uspela da, iako u oteànim uslovima u rekordnom vremenu, sa svojim kooperantom
(preduze}em 21. oktobar, Kragujevac) izradi do kraja septembra 2002. novu automatsku pu{ku M 21.
Na zavr{nim ispitivawima, koje je
organizovao TOC, pu{ka je sa svim predvi|enim konfiguracijama ni{anskih
sprava zadovoqila funkcionalnost i
preciznost, ali je u TOC-u registrovano
i nekoliko nedostataka. Najzna~ajniji je
odstupawe od teìne umesto dozvoqena
3,5 kg ima 4,1 kg. U poku{aju da se otkloni taj nedostatak prilikom ponovne dorade masa pu{ke je smawena na 3,84 kg. Me|utim, to prekora~ewe u teìni pokazala
se kao prednost na me|unarodnim tenderima. Naime, zbog te karakteristike na{a pu{ka je boqa od
drugih poznatih modela
na svetu jer je izdràla
test gaèwa te{kim teretnim vozilima.

Proizvo|a~ je bez ikakvih ustru~avawa
dozvolio i test hla|ewa cevi koji mnogi
svetski poznatiji proizvo|a~i izbegavaju,
a na{a pu{ka ga je poloìla.
Ispitiva~i u TOC-u, pored zamerke na
teìnu, nisu mogli da se odlu~e ni za vrstu
cevi klasi~nu ili poligonalnu. Poligonalna se pokazala kao preciznija, ali je
kod ove vrste prilikom eksploatacije izraèniji pad preciznosti, te je zbog toga re{eno da se odluka o izboru cevi donese tek
kada se izradi nulta serija pu{ke. I pored
toga, TOC je predloìo da se M 21 usvoji u
naoruàwe, {to je i ura|eno. Predvi|eno
je da se ubudu}e pe{adijske jedinice opreme pu{kom sa doma}im opti~kim ni{anima
i laserskim obeleìva~ima ciqeva, a specijalne jedinice }e dobiti sloènije i skupqe ni{anske sprave koje }e se nabavqati
od Izraelaca firme ITL.
OPTOELEKTRONSKI URE\AJI
Pu{ka raspolaè sa mehani~kim ni{anom, iako je predvi|eno da osnovni ni{an bude optoelektronski dnevno-no}ni
ni{an. Mehani~ki ni{an ima konstrukcijske novine. Na primer, kod zadweg ni{ana izbegnuta je prevelika preklapa~a na
kojoj se zauzimala daqina od 0 pa sve do
10. Novost je i to da sada ima samo dva
tela koja se preklapaju po potrebi jer su
obeleèna sa brojevima 3 i 5. Za kori{}ewe no}u i u uslovima ograni~ene vidqivosti mehani~ki ni{ani opremqeni su
tricijumskim cev~icama. Dve se nalaze u
telu sa leve i desne strane zareza i jedna
se nalazi u samoj mu{ici. Me|utim, pokazalo se kao problem kori{}ewe mehani~kog ni{ana u tamnoj no}i. Naime, cev~ice
na zadwem ni{anu tako jako svetle pa se
kroz U zazor ne vidi tricijumska cev~ica
na mu{ici jer se u oku strelca stvara slika da su spojene dve tricijumske cev~ice
na zadwem ni{anu.
Osnovni ni{ani su optoelektronski
ure|aji koji se koriste za ni{awewe dawu, u uslovima ograni~ene vidqivosti i
no}u. Ni{an dnevni integrisan sa laserskim vidqivim obeleìva~em ciqa (NID
M 21), koji je izradio Teleoptik, jeste optoelektromehani~ki instrument sa laserskim integrisanim obeleìva~em ciqa
Refleksni
kolimatorski
ni{an MARS
33
MINI N/SEALS ure|aj za no}no

osmatrawe
(OCLI) namewenim za neposredno ni{awewe pri ga|awu pokretnih i nepokretnih
ciqeva u dnevnim uslovima, sumraku i vidqivoj no}i. A opti~ki ni{an ON M 21
koji proizvodi Zrak namewen je za ni{awewe u dnevnim i no}nim uslovima sa AP
5,56 mm M 21.
Refleksni kolimatorski ni{an
MARS dnevno-no}ni koji proizvodi ITL International Technologies Lasers iz Izraela je
specifi~an, jer se uspe{no moè kombinovati i koristiti i u dnevnim i u no}nim
uslovima. Ima mogu}nost laserovawa ciqa sa vidqivim i nevidqivim laserskim
zrakom. Prilikom upotrebe refleksnog
ni{ana strelcu se pokazuje crvena ta~ka,
koja se vidi i na ciqu, a pri tome moè da
koristi oba oka. Kod nas je ovaj sistem poznat kao brzi ni{an.
Prilikom ga|awa no}u, u sumraku, te
u uslovima ograni~ene vidqivosti, koriste se laserski obeleìva~i ciqa LOC.
Izraelski LOC AIM 2000 namewen je za
brzo obeleàvawe ciqeva laserskim
snopom laserskog zraka u no}nim uslovima. I Institut za fiziku iz Zemuna razvio je za potrebe AP 5,56 mm M 21 laserski obeleìva~ ciqa LOC INFIZ koji isto ima vidqivi i nevidqivi na~in rada, poput AIM 2000.
Pasivni ni{an 3 h 50 (EI Sova) jeste
optoelektronski ure|aj koji se iskqu~ivo
koristi za ni{awewe, a moè posluìti i
za osmatrawe. To je ure|aj tre}e generacije pasivnih ni{ana i doma}e je proizvodwe. A ure|aj za no}no osmatrawe MINI
N/SEALS koristi se kao monokular pri~vr-
34
{}en na {lem strelca ili na duga~ku {inu

pozadi i tako stvara kombinaciju ni{ana.
DVE VARIJANTE CEVI

Automatska pu{ka 5,56 mm M 21 ima
iste delove kao i wen prethodnik 7,62 mm
M 70, samo su oni prilago|eni veli~ini i
teìni novog kalibra. Kod nekih delova
primewena su nova, boqa re{ewa, ili su
izra|eni od drugih materijala. Cev se izra|uje u dve varijante i to klasi~na i poligonalna. Kod klasi~ne cevi postoji {est
`lebova i {est poqa, dok su kod poligonalne samo ~etiri `leba i ~etiri poqa.
Cev kod AP M 21 je tvrdo hromirana.
Re{ewe poligonalne cevi je prvi u istoriji ponudio engleski inèwer Xozef Vitvort 1854. godine kada je na zahtev Vr-
hovne komande britanskih snaga ponudio

da usavr{i serijsku proizvodwu i poboq{a balisti~ke performanse, tada ina~e
izvrsne pu{ke Enfild. On je cilindri~no vodi{te sa pet `lebova zamenio sa poligonalnim ili heksagonalnim profilom sa
zaobqenim prelazima. Pri tome je smawio kalibar, korak uvijawa `lebova, a
pove}ao duìnu zrna. Na testirawu je nova pu{ka postigla mnogo boqe rezultate.
I konstruktor M 21 pukovnik Marinko Petrovi} posluìo se Vitvortovom idejom.
Po{ao je od ~iwenice da dana{wa tehnologija kovawa vodi{ta projektila omogu}ava izradu optimalne geometrije. Opredelio se upravo za poligonalni oblik vodi{ta i profile bez konveksnih promena
izme|u `lebova i poqa. Takvom konstrukcijom dobijeno je znatno boqe zaptivawe,
ve}a preciznost, smaweno habawe i bakarisawe, a produèn je vek trajawa cevi za
oko 60 odsto. Postignuto je odràvawa
skoro iste grupe pogodaka za vreme trajawa cevi i olak{ano ~i{}ewe i odràvawe. Hladno kovawe poligonalnih cevi do
sada je primenilo samo nekoliko firme u
svetu a to su Glock, Stayer i IMI.
Cev je spojena sa sandukom presovawem i osigurana je od uzdu`nog pomerawa
utvr|iva~em cevi. Na cev je navu~ena i
~vrsto spojena gasna komora sa predwim
ni{anom. Na dowoj strani nalazi se zub
pomo}u koga se utvr|uje baca~ granata na
pu{ci, zatim zub za utvr|ivawe noà i
grivna polimarske obloge. Na delu gde je
navu~ena gasna komora nalazi se kosi
otvor za prolaz barutnih gasova u gasnu
komoru i na klip. Do sada se M 21 proizvodi sa dve vrste duìne cevi.
OSNOVNI
TAKTI^KO-TEHNI^KI
PODACI
Duìna pu{ke sa rasklopqenim
kundakom iznosi 1.020 mm, a sa sklopqenim 750 mm. Kod klasi~ne cevi
ima {est `lebova, a kod poligonalne
~etiri. Korak uvijawa cevi je 177,8
mm, smer uvijawa nadesno. Duìna
cevi je 460 mm, a po~etna brzina zrna 914 m/s. Teorijska brzina ga|awa
je ve}a od 550 met/min., borbena 120
metaka u minuti, ili ~etiri do pet granata. Masa pu{ke bez okvira i remnika je 3.795, a sa punim okvirom 4.539
grama. Puni se okvirom od 30 metaka.
Pouzdanost pu{ke je 8.000 metaka, a
izdr`qivost 16.000.
15. mart 2007.
PROBOJNOST
Strelac ne moè biti siguran da }e
preìveti tri metka ispaqena iz M 21
ako se sakrije iza 40 cm i 60 cm nabijenog peska, zida od cigala pore|anih u jedan ili dva reda, {est pore|anih pe~enih crepova, sirovih i suvih paweva od
~amovine debqine 30 i 40 cm, pa ~ak i
iza ~eli~ne plo~e debqine 0,5, 0,7 ili
1 cm. Niko nije siguran ni iza sanduka
od municije nabijenog peskom, jer su na
ispitivawu od tri ulazna metka sa druge
strane iza{la dva, dok je jedan ostao u
drvetu od sanduka.
Skriva~ plamena ili razbija~ gasova navijen je na predwi deo cevi i on kombinuje ulogu skriva~a plamena i kompenzatora trzaja. Glavna namena je da razbije barutne gasove i tako umawi trzaj oru`ja i svetlosni efekat. To je re{eno sa pet
uzdu`nih proreza koji se nalaze sa gorwe
i obe bo~ne stane, dok sa dowe strane toga nema, jer bi oni prilikom dejstva iz leè}eg stava bili demaskiraju}i faktor.
Gasna komora je jo{ jedan deo koji se
razlikuje od starijeg modela. Razlike su u
nekim dodatnim delovima, ali je funkcionalnost gasne komore ostala ista da
preuzme i usmeri deo barutnih gasova
klipa i tako obezbedi automatski rad delova kod M 21. Novina je u tome da je sa
gorwe strane gasne komore montiran nosa~ predweg ni{ana. Sa dowe strane ima
jo{ jedan ispust za utvr|ivawe noà, a
kod ove pu{ke taj utvr|iva~ je predvi|en
da utvrdi potcevni baca~ granate.
Niko nije siguran iza ~eli~ne plo~e

0,7 cm i cigala pore|anih u dva reda
Gasni cilindar sluì za sme{taj i vo|ewe klipa. Predwim delom naleè na ispust na gasnoj komori a zadwim na spoj cevi sa sandukom, gde se utvr|uje pomo}u ~ivije. Na predwem delu, du` cilindra, postoje ~etiri uzdu`na udubqewa koja su namewena za ~vr{}u vezu klipa sa cilindrom
i protoka vi{ka barutnih gasova. Jedna od
mana je {to je sa gorwe strane gasni cilindar otvoren (neza{ti}en) i problem je
prihvatawe oru`ja neposredno posle dejstva jer je gasni cilindar vru}.
Dowa obloga obuhvata cev i predwim delom oslawa se na grivnu koja je navu~ena na cev, a zadwim na sanduk. U dowem delu obloge, najbliè cevi, nalazi se
lu~ni segment od ~eli~nog lima koji umawuje preno{ewe toplote sa cevi na oblogu. Obloga je izra|ena od crnog kompozit-
nog materijala i sa spoqne strane je nareckana radi sigurnijeg dràwa oru`ja u

ruci. Sa dowe strane je dovoqno {iroka
tako da ne predstavqa problem ni za
strelce koji imaju mawe {ake. Visoka je
toliko da {titi strelca da ne uhvati gasni cilindar, ali je sa gorwe strane gasni cilindar otvoren, {to obezbe|uje wegovo brè hla|ewe, ali predstavqa i problem pri dràwu oru`ja.
PROMENE
NA KUNDAKU
Proces ubacivawa metka u cev, bravqewe, opaqewe i izbacivawe ~aure ostao je isti, sa malim doradama. Jednostavno, zadràn je sistem kala{wikova
koji savr{enu funkcioni{e u svim vremenskim, meteorolo{kim i zemqanim (pesak, pra{ina, blato itd.) uslovima.
Zatvara~ je po funkciji i izgledu
identi~an kao na AP M 70, samo je smawen
i prilago|en novom kalibru. Nosa~ zatvara~a sa klipom sluì za vo|ewe zatvara~a i pomo}u wega se zabravquju, odnosno
odbravquju cev i zatvara~, odnosno obezbe|uje automatski rad delova prilikom
kretawa kroz sanduk. Nosa~ je identi~an
kao i kod AP M 70 7,62 mm, s tim {to je
smawen i prilago|en veli~ini sanduka M
21. Razlika je jedino u klipu, po{to je i kod
ovog nosa~a zatvara~a sa predwe strane
klip otvoren udubqen, s ciqem da rastereti glavu klipa. Tako se ostvaruje raspodela barutnih gasova i oticawe kroz dva
bo~na otvora koja obezbe|uju boqe iskori{}avawe barutnih gasova.
Poklopac sanduka ima istu namenu,
ali je kod nove pu{ke fizi~ki spojen sa
komorom gasnog povratnika. Prilikom
zatvarawa sanduka sa gorwe strana, poklopac sanduka svojim ~elom potiskuje
utvr|iva~ gasnog cilindra u predwi poloàj. Na poklopcu sanduka nalazi se i
35
Poluga sa tri
podele
nosa~ sa zadwim mehani~kim ni{anom.
Sanduk sa rukohvatom namewen je za
sme{taj zatvara~a, povratnog mehanizma,
mehanizma za okidawe i objediwuje sve ove
delove u jednu celinu. Cev je sa sandukom
sa predwe strane fabri~ki upresovana, a
na zadwoj strani je zakivcima pri~vr{}en
nosa~ utvr|iva~a kundaka. Sa dowe strane
nalazi se pri~vr{}en rukohvat (anatomski
prilago|en {akama strelca, izra|en od
polimera i {upaq sa unutra{we strane
radi smawewa teìne oru`ja) sa mehanizmom za okidawe, a ispred za{titnika
obara~e nalaze se utvr|iva~ okvira i
otvor za sme{tawe okvira. Gorwi izgled
sanduka identi~an je kao kod pu{ke M70
7,62 mm. Sa spoqa{we strane sanduka,
sa leve strane, nalazi se nosa~ viverove
{ine za optoelektronske ure|aje za ni{awewe. Ispod tog nosa~a je regulator paqbe (dvostruka komanda), dok je desna strana identi~an kao kod AP M 70 7,62 mm, a
sa leve strane, na samom spoju pi{toqskog
rukohvata sa sandukom, nalazi se poluga
koja ima tri poloàja: U - uko~eno, R- rafalna i J - jedina~na paqba.
Polugom se uspe{no rukuje palcem
desne ruke, ali je rukovawe oteàno u
slu~aju da je vojnik levoruk. Za wih postoji klasi~an regulator sa desne strane sanduka. U tom slu~aju treba pu{ku
spustiti desnom rukom i promeniti reìm vatre. Redosled komandi je identi-
Kundak
~an kao i kod M 70 i nije se mewao, iako se o~ekivalo da }e se uzeti zapadni
logi~ni redosled prvi poloàj uko~eno, drugi jedina~na paqba i tre}i rafalna paqba.
Kao i kod svakog automatskog oru`ja okvir je namewen za sme{taj municije.
U ovom slu~aju puni se sa 30 metaka i postoje dve vrste okvira. Metalni, kao kod
automata M 85 5,56 mm, i od kompozitnog materijala istog kapaciteta koji treba da se uvede u naoruàwe sa ovom pu{kom. Imaju identi~ne delove kao i kod
starije varijante AP M 70 7,62 mm.
Namena kundaka je da omogu}i lak{e rukovawe prilikom ga|awa iz oru`ja. To je deo koji je pretrpeo najvi{e promena u odnosu na pu{ku M 70. Da bi se
izbegao stari problem sa klimawem zatvara~a kao kod modela M 70, primewe-
Potcevni baca~ granata

no je re{ewe profilisanog kundaka koji
se preklapa na desnu stranu.
POTCEVNI BACA^ GRANATA

Potcevni baca~ granata 40 mm GP
25 iskqu~ivo je namewen za uni{tavawe
i neutralisawe neprijateqske ìve sile,
te neoklopqenih i lako oklopqenih borbenih i neborbena vozila. Uspe{no dejstvo ostvaruje od 50 do 350 m neposrednim ga|awem i od 200 do 400 m posrednim ga|awem. Za ga|awe PBG koristi granate sa projektilima par~adnog dejstva,
kumulativnog dejstva, zapaqivog dejstva,
dimne projektile i ve`bovne projektile.
Na zapadu trenutno postoji nekoliko
savr{enih baca~a granata ali i oni imaju
po neku manu vi{ak potrebnih radwi pri
wihovom puwewu. Tako na primer, da bi se
napunio ameri~ki M 203 potrebno je cev
Granate VOG 25
36
15. mart 2007.
povu}i napred i tek tada ubaciti granatu.

Da bi se Heklerov model napunio potrebno je cev izvrnuti na levu stranu i sa zadwe strane napuniti PBG. Na istoku je to
jednostavnije re{eno tako da je cev fiksirana, a puwewe se vr{i sa vrha cevi {to
smawuje broj radwi pre opaqewa. Granata je o`lebqena na vode}em prstenu, pa se
vo|ewe granate kroz cev vr{i preko o`lebqewa na granati i cevi. Na{ PBG konstruisan je na osnovu isto~nih baca~a granata, uz dodatna poboq{awa i osigurawa,
naro~ito od prevremenog opaqewa ili
prilikom puwewa PBG granate ako je udarna igla ostala u predwem poloàju.
Prilikom ga|awa sa potcevnim baca~em granata, na kundak se postavqa gumeni za{titnik (kompenzator) koji treba
da ublaì trzaj na strelca, mada za tim
ne postoji potreba. Dva su razloga. Najpre, prilikom ga|awa sa PBG trzaj nije
mnogo velik i gotovo je identi~an trzaju
lova~ke pu{ke kalibra 12, tako da se mo-
TEST HLA\EWA
Proizvo|a~, Zastava-oru`je, bez
ikakvog ustru~ewa dozvolio je test hla|ewa cevi koji se sastoji od intenzivnog ispaqewa 150 metaka, a onda potapawa u hladnu vodu. Mnogi svetski
poznatiji modeli ovaj test izbegavaju
jer je cev kod tih pu{aka toliko tanka
da bi se deformisala prilikom testirawa. A M 21 se odli~no pokazala.
gu sa wim nositi i
strelci sa skromnim fizi~kim predispozicija, a drugo, kada strelac
èli da ga|a iz
potcevnog baca~a
granata na ve}im
daqinama, ni{awewe ga uslovqava
da kundak postavi i
zarobi pod pazuh, a
ne da ga osloni na
rame. U slu~aju da
strelac insistira
na oslawawu kundaka na rame, on ne
moè da vidi ni{ane baca~a i ciq koji ga|a. Iako neki
smatraju da po obliku nije najprilagodqiviji jer predstavqa problem
kod ni{awewa, to
je samo znak da je
strelac prenisko
oslonio k u n d a k .
Kada je strelac
opremqen sa balisti~kim prslukom, a preko wega nosi i borbeni prsluk, u leè}em
stavu nema gde da osloni kundak osim u prorezu izme|u {titnika za rame i za grudi, a
tamo se ta~no nalazi zgib ramena.
Remnik je po mnogima jedna od bitnijih elemenata za duge i iscrpquju}e mar{eve. Poznato je da se uski remnici posle odre|enog broja pre|enih kilometara
usecaju u rame, oko vrata i predstavqaju
problem za izdràvawe mar{a. Kod na{e pu{ke poku{ano je ne{to novo {iroki i mekani remnik. Problem me|utim
nastupa kada takav remnik èlite da drìte u {aci jer je predvi|en za ka~ewe na
rame. Mnogi su protiv tog re{ewa pa se
opredequju za takti~ke remnike kao {to
je na automatima MP 5 Heckler & Koch.
Smatram da }e to na kraju biti najmawi
problem jer }e fabrika iza}i u susret
svakom kupcu koji èli druga~iji remnik.
Municija koju koristi AP 5,56 mm M
21 izra|ena je tako|e u doma}oj fabrici
Prvi partizan iz Uìca. Pojava na svetskom trì{tu naoruàwa metka iz Prvog
partizana nije ostala neopaèna, tako da
se velika koli~ina municije ovoga kalibra
izvozi u zapadne zemqe. Metak iz Uìca je
toliko dobar da se ponekad postavqa pitawe da li su Uì~ani prema{ili i same
Belgijance u kvalitetu SS 109 metka.
âura metka je duìne 45 mm i fla{astog je oblika. Na samom dnu nalazi se
leì{te u koje se sme{ta inicijalna kapisla i koja se zaptiva bojom. Barutno puwe-
we je zrnastog oblika identi~ne veli~ine

koja samo olak{ava brzo i jednoobrazno
sagorevawe baruta. Zrno spoqa izgleda
kao i svako drugo. Presvu~eno je legurom
tombaka, a unutra se nalaze dva jezgra. Sa
dowe strane je olovno koje se prilikom
udara i pritiska ko{uqice lako deformi{e. Ispod samog vrha nalazi se prvo jezgro, izra|eno od visoko kvalitetnog ~elika, dovoqne tvrdo}e i probojnosti.
MEDIJSKA KAMPAWA
Pu{ka M 21 se pojavila u javnosti
mo`da u najnezgodnijim politi~kim trenucima. Naàlost, prvu medijsku prezentaciju doìvela je u kritikama nekompetentnih qudi, koji su tvrdili da je lo{a, neprecizna, da svaki jedanaesti metak zakiva itd. Narod je to slu{ao, a stru~waci su }utali i nisu demantovali ocene i zakqu~ke, sve do momenta kada je M
21 po~ela da se pojavquje na raznim sajmovima, skupovima i izlo`bama kod nas i
u svetu. Na svim tim mestima gde je izlagana izazivala je interesovawe. Na sajmu
naoruàwa i vojne opreme Partner
2005, promoteri pu{ke su bili studenti
VA Smera pe{adije i wihove stare{ine
koji su bili i u sastavu jedinice za trupno opitovawe pu{ke. Taj deo Jugoimportovog {tanda uvek je bio pose}en. Posetioci raznih uzrasta traìli su informacije o M 21, mnogi su se slikali sa wim, a
bilo je i slu~ajeva da su hteli da im se
spakuje za poneti. Oni koji su dolazili
sa predrasudama odlazili su sa uverqivim podacima koji su demantovali tvrdwe
neupu}enih qudi. Posle ove izlo`be
usledila je druga u Abu Dabiju gde su neke
renomirane svetske firme pohvalile
kvalitet M 21 pu{ke. Nakon toga, u na{oj
javnosti polako je po~ela da se mewa klima i vojnopoliti~ki komentatori po~eli
su da hvale na{u pu{ku.
Za to vreme u Zastava-oru`ju stiù
zainteresovani kupci i ve} je iz fabrike
iza{la pozama{na koli~ina pu{aka kako
za neke vojske u blièm i {irem okruèwu, tako i za razne privatne firme koje
{irom sveta, danas naro~ito u Iraku,
obezbe|uju naftovode i gasovode. A istovremeno, nijedna jedinica tada{we Vojske SCG, a ni sada{we Vojske Srbije, jo{
nije naoruàna sa automatskim pu{kama
5,56 mm M 21.
Nema na svetu ni~ega za {ta se moè
re}i da je savr{eno. Nije ni M 21, ali je
i sa navedenim sitnijim primedbama odli~na pu{ka u svojoj kategoriji. Tu ocenu
stekla je jednostavno{}u u rukovawu, pouzdano{}u rada u svim vremenskim, meteorolo{kim i zemqanim uslovima i, na kraju, svojom precizno{}u.
I{tvan POQANAC
37
I N T E L I G E N T N A
A R T I Q E R I J S K A
M U N I C I J A
TRASIRAN PUT
DAQEG RAZVOJA
Narednih nekoliko
godina o~ekuje se
sve vi{e vo|enih
artiqerijskih
projektila u
naoruàwu vode}ih
svetskih armija koji }e
omogu}iti pouzdano
ga|awe {irokog
spektra ciqeva u
dubini neprijateqske
teritorije. Velika
preciznost }e se
postizati zahvaquju}i
robusnim sistemima
vo|ewa koji
kombinuju
inercijalnu
navigaciju sa
prijemnicima
globalnog
satelitskog
pozicionirawa.
azmatrawa o masovnijem kori{}ewu

vo|enih artiqerijskih projektila datiraju s kraja sedamdesetih godina
pro{log veka, kao jednom od mogu}ih
odgovora na strategijska predvi|awa
oklopnih borbi velikih razmera izme|u
dva suprotstavqena vojna bloka na evropskom voji{tu gde bi ih koristili za efikasno uni{tavawe oklopne tehnike, prvenstveno tenkova i borbenih vozila pe{adije. Imaju}i u vidu tada{wu tehnologiju, ali i trendove razvoja sredstava
NVO, ameri~ka kompanija Martin Marijeta (danas deo globalnog giganta Lokid
Martina) u to vreme zapo~ela je razvoj laserski vo|enog artiqerijskog projektila u
kalibru 155 mm, pod oznakom M712 CLGP
(Cannon Launched Guided Projectile), poznatog pod nazivom koperhed. Ugovor o razvoju potpisan je sa ameri~kim Ministarstvom odbrane 1975. godine, a 1980. godine projektil je uveden u naoruàwe ameri~ke vojske i jedinica marinskog korpusa. Pretpostavqa se da je do 1990, kada
je zavr{ena proizvodwa, korisnicima isporu~eno oko 28.000 projektila.
Prema raspoloìvim podacima, u
sklopu ovog projekta razvijena je i varijanta pod nazivom Deadeye, namewena za
upotrebu iz brodskih topova, kalibra 127
DVE KATEGORIJE
Projektil
ekskalibur koji u
ameri~koj vojsci
nosi oznaku
HM982
38
U pore|ewu sa klasi~nom artiqerijskom municijom, vo|eni projektili

svrstavani su u dve kategorije: laserski vo|eni u posledwoj fazi leta i projektili koji imaju korekciju putawe nakon dostizawa apogeje, odnosno zahvaquju}i pove}anoj preciznosti, smawuju
koli~inu utro{ene municije neophodne
za èqeni efekat na ciqu i umawuju mogu}nosti kolateralne {tete, {to je od
velikog zna~aja u savremenim operacijama u urbanim sredinama.
mm, koju, me|utim, ameri~ka mornarica

nije prihvatila. Projektil koperhed, klasi~ne aerodinami~ke konfiguracije sa
krilima u sredini i krmilima u zadwem
delu, ima masu do 62,6 kilograma, od ~ega
22,5 kg zauzima kumulativna bojna glava.
Procedura lansirawa pruà izvesnu
fleksibilnost planirawa napada jer
omogu}ava izbor reìma leta (balisti~ki
ili planiraju}i, odnosno jedre}i), u
skladu sa situacijom na boji{tu i meteorolo{kim ograni~ewima. Naime, planiraju}a putawa, pored pove}anog maksimalnog dometa, predstavqa boqe re{ewe
i u situacijama niske obla~nosti koja moè ugroziti efikasan zahvat ciqa detektorom laserskog ozra~ewa.
U pore|ewu sa klasi~nim artiqerijskim projektilima, uo~avaju se dva zna~ajna nedostatka projektila koperhed mawi
maksimalni domet prouzrokovan mawim
po~etnim brzinama usled ograni~ewa dozvoqenih ubrzawa tokom lansirawa (jer
bi mogli da o{tete elektroniku) i usloàvawe procedure lansirawa uz neophodno
postojawa stalne komunikacije izme|u baterije i osmatra~a koji ima zadatak da laserom osvetli izabrani ciq. Ukoliko se
koristi puwewe M4A2 sa po~etnom brzinom od 468 m/s, u balisti~kom reìmu leta postiè se maksimalni domet od 9.900
m, a u planiraju}em reìmu leta iznosi 13.400 metara. Sa ja~im puwewem

(M119A1) odgovaraju}i maksimalni dometi su 11.600, odnosno 16.000 metara.
Koordinacija predstavqa jedan od
osnovnih preduslova za uspe{an napad
projektilima koperhed na sredstva oklopne
tehnike, jer se radi o pokretnim ciqevima
koji mogu napustiti svoj poloàj. Smawuje
se i efikasnost osmatra~a, usled ograni~ewa mogu}nosti osvetqavawa ciqeva, odnosno, akvizicionog poqa detektora laserskog ozra~ewa u glavi za samonavo|ewe
projektila koperhed. Iako je prvenstveno
razvijen za napad na oklopna sredstva,
prema dostupnim podacima koperhed je pokazao zavidnu efikasnost i u napadima na
ira~ke bunkere i druge utvr|ewa u operaciji Pustiwska oluja 1991. godine.
KRASNOPOQ
I KOPERHED
Sovjetski odgovor na projektil koperhed nosi oznaku 3OF39, a mnogo je po-
PROJEKAT U RAZVOJU
Ameri~ka mornarica razvija za
potrebe topa AGS, koji }e se ugra|ivati na novim ameri~kim razara~ima
klase DD(X), projektil u kalibru 155
mm za napade na ciqeve u dubini neprijateqske teritorije. Tako re{ewe je
projektil LRLAP (Long Range Land Attack
Projectile) koga razvija kompanija Lokid
Martin. Po{to se ovaj projektil nalazi u fazi razvoja, na osnovu raspoloìvih podataka moè se zakqu~iti da je
re~ o aktivno-reaktivnom projektilu
mase 118 kilograma, koji }e kori{}ewem INS/GPS vo|ewa i modularnom
konceptu bojne glave mo}i da ga|a {irok spektar ciqeva na dometima do
185 kilometara.
Koperhedov let ka ciqu
znatiji pod nazivom krasnopoq. Konceptualno, ova dva projektila dosta su sli~na
kod oba se koristi sli~na filozofija
borbene upotrebe. Projektil krasnopoq,
razvijen u tulskom KBP-u, jednom od vode}ih ruskih centara razvoja vo|enih projektila razli~ite namene, uveden je u naoruàwe sovjetske armije krajem osamdesetih godina 20. veka. Danas se u ponudi nalaze standardni projektil krasnopoq i
novije re{ewe krasnopoq-M.
Osobenost ovog re{ewa ogleda se u
tome {to se projektili izra|uju u dva kalibra 152 i 155 mm. To dovoqno govori
o trì{noj orijentaciji ruske vojne industrije, odnosno, op{teprihva}enosti kalibra 155 mm kao osnovnog velikog artiqerijskog kalibra. Krasnopoq u kalibru 155 mm nosi oznaku KM-1 i predstavqa aktivno-reaktivni projektil, mase
51.5 kg od ~ega 20.5 kg zauzima razorna
bojna glava. Maksimalni domet je 22 km.
Vo|ewe je inercijalno na sredwem delu
trajektorije, a u zavr{noj fazi poluaktivno, lasersko. Izbor razorne bojne glave
ukazuje na ve}u takti~ku fleksibilnost
projektila u pogledu efikasnog uni{tavawa {ireg spektra ciqeva na bojnom poqu,
ukqu~uju}i zone koncentracije ìve sile,
oklopqenu i neoklopqenu borbenu tehniku, bunkere i druga poqska utvr|ewa.
Odgovaraju}i na zahteve trì{ta,
biro KBP razvio je novu varijantu pod
oznakom KM-2, tako|e u kalibrima 152
mm i 155 mm, koja se razlikuje od prethodne u pove}anom broja krilaca na zadwem delu (sa ~etiri na {est), ali ne i krmila, i po tome {to je zbog sme{taja u automatske puwa~e uvedeno jednodelno re{ewe umesto raketnog motora koji se ranije punio kao poseban deo, uveden je gasogenerator kao sastavni deo projektila.
Na taj na~in je, pored smawewa duìne sa
1.305 mm na 955 mm, umawena i masa na
44,6 kg, bez `rtvovawa efikasnosti na
ciqu (bojna glava ima masu 20 kg od ~ega
je 6,2 kg eksploziva). Maksimalni domet
projektila KM-2 iznosi 17. 000 m. Kao i
kod ameri~kog koperheda, procedura lansirawa omogu}ava fleksibilnost u pogledu izbora vremena otkrivawa detektora
laserskog ozra~ewa, balisti~kog ili
planiraju}eg profila leta, te reìm
rada upaqa~a.
Sastavni deo sistema predstavqa
osmatra~ka stanica namewena laserskom
obeleàvawu ciqeva, ~ija je osobenost
daqinsko automatsko aktivirawe laserskog obeleìva~a sa baterijskog komandnog mesta, na osnovu prora~unatog poloàja projektila na trajektoriji. Nedavno
je predstavqena nova osmatra~ka stanica
pod nazivom Malahit, koja se od prethodne 1D22 razlikuje po tome {to omogu}ava
dnevno-no}na dejstva zahvaquju}i ugra|e-
noj termovizijskoj kameri koja funkcioni{e u sprezi sa dnevnim ni{anom, laserskim obeleìva~em ciqa i komunikacionom opremom za vezu sa komandnim mestom. Radi boqeg pozicionirawa, sastavni deo stanice Malahit je prijemnik globalnog satelitskog pozicionirawa (GPS).
Prema podacima proizvo|a~a, maksimalni domet stanice u odnosu na ciq tipa tenka je pet kilometara dawu, odnosno ~etiri no}u.
Projektil kvitwuk, koncepcijski veoma sli~an krasnopoqu, nudi ukrajinska industrijska grupacija To~nost. Ima masu 48
kg, sa bojnom glavom mase 8 kg. Prema podacima proizvo|a~a napravqen je u kalibrima 152 i 155 mm, namewen uni{tavawu pokretnih i nepokretnih neprijateqskih oklopnih sredstava, i ostalih ciqeva
kao {to su vi{ecevni baca~i raketa, vu~na i samohodna artiqerijska oru|a, elementi komandno-komunikacione infrastrukture, mostovi, vijadukti i dr.
POVE]AWE DOMETA
Kao rezultat modernih razmatrawa,
danas se pod terminom projektili pove}ane preciznosti gotovo automatski podrazumevaju projektili pove}anog dometa. Te`wa ka pove}awu dometa, odvajkada prisutna me|u artiqercima ne jewava ni dan
danas, s tom razlikom {to su zahvaquju}i
dinami~nom napretku nauke i tehnologije
sada na raspolagawu razli~ite metode koje vode ka ostvarewu ovog ciqa. Pored
ugradwe gasogeneratorskih jedinica, koje
su u{le u modu sredinom osamdesetih godina pro{log veka, a ~ijoj je popularizaciji znatno doprinela i vojna industrija
biv{e SFRJ, kao metod pove}awa dometa
danas se koriste raketni motori i hibridna re{ewa kao {to je ugradwa pogonske jedinice u ku}i{te na zadwem delu
projektila (pri ~emu se nakon prestanka
rada raketnog motora aktivira gasogeneratorska jedinica koja dodatno smawuje
bazni otpor, odnosno pove}ava domet).
Ovakav koncept, prema raspoloìvim podacima, prvi su primenili Ju`noafrikanci. Oni su stekli svetsku slavu postigav{i maksimalni domet od 75 km na
lokalnom poligonu Overberg koji se nalazi na 1.000 metara nadmorske visine,
sa projektilom koji nosi oznaku V-LAP, pucaju}i iz samohodnog oru|a G-6 sa cevi
duìne 52 kalibra. Ju`noafrikanci su
svetsku javnost iznenadili i projektom
pro-ram, u kome se radi postizawa dometa ve}eg od 80 km koristi kao pogonska
grupa nabojno-mlazni raketni motor.
Ipak, izgleda da su radovi na tom projektu prekinuti.
Politi~ke i vojne promene na globalnoj mapi trasirale su daqi put razvoja
39
Ruski laserski vo|eni

projektil krasnopoq KM-2
artiqerijske municije velike preciznosti. Raspadom isto~nog vojnog bloka nestala je pretwa masivnih sovjetskih oklopnih
snaga a ratovi su izvrsno medijski pokriveni pa svaki incident povezan sa kolateralnom {tetom nanosi zna~ajan medijski i politi~ki poraz. Sveprisutna je i
taktika asimteri~nog ratovawa u kome se
koristi {irok spektar dozvoqenih i nedozvoqenih mera u borbi sa boqe naoruànim neprijateqem. Kao {to se i o~ekivalo, odgovor na nove izazove prva je pruìla jedina globalna supersila lansiraju}i nekoliko razvojnih projekata za tri
vida svojih oruànih snaga, koji u sebi pored novih takti~ko-tehni~kih zahteva objediwuju i nova tehnolo{ka re{ewa. Naime, i pored izuzetne preciznosti poluaktivno laserski vo|enih projektila (koja se
meri verovatnim kru`nim odstupawem od
tri do pet metara), neophodno je da osmatra~ ni{anxija pouzdano identifikuje i
osvetli laserskim snopom ciq na koji
se navodi projektil. Zbog ograni~ewa optoelektronske opreme, ovi osmatra~i su
sme{teni u neposrednoj blizini ciqa, ~ime je nivo wihove bezbednosti zna~ajno
kompromitovan.
U savremenim borbenim operacijama, koje vojni analiti~ari ~esto nazivaju
fluidnim, bez jasne linije razgrani~ewa izme|u sukobqenih strana, slawe
osmatra~a u dubinu neprijateqske teritorije predstavqa vi{e nego riskantan potez. S druge strane, ga|awe ciqeva na velikim dometima i do 150200 km, oteàva kori{}ewe laserski vo|enih projektila. Pored komplikovanog zadatka slawa
osmatra~a na tako veliko rastojawe koje
podrazumeva sloènu logisti~ku operaciju, ograni~ewe predstavqa i neophodnost
40
odràvawa stalne, pouzdane veze izme|u

osmatra~a i komandnog mesta, te koordinacija u smislu trenutka osvetqavawa
ciqa, imaju}i u vidu wegov poloàj na trajektoriji, odnosno wegovu blizinu ciqu.
Odgovor je pruìla savremena tehnologija u vidu kompaktnih, pouzdanih
inercijalnih platformi koje su pored klasi~nih senzora opremqene i GPS prijemnicima. Na taj na~in, poznaju}i koordinate lansirnog mesta i ciqa, {to je danas
lako izvodqivo, uz izbor èqene trajektorije, dobijaju se precizni projektili tipa ispali i zaboravi sa verovatnim
kru`nim odstupawem od prihvatqivih
1030 m.
Jedan od pionira na poqu uvo|ewa u
naoruàwe projektila ovog tipa je ame-
RUSKI PROJEKTIL
KORISTE FRANCUZI
Municiju krasnopoq koriste pored Rusije i Ukrajina, Belorusija, Kina
i Indija. U Indiji se projektili krasnopoq koriste sa {vedskim haubicama FH77B, a pitawe wihove nabavke aktuelizovano je tokom sukoba sa pakistanskom
armijom tokom 1999. godine. Tulski oruàri postigli su jo{ jedan zna~ajan izvozni uspeh skorim potpisivawem ugovora o prodaji 500 projektila krasnopoq-M francuskoj armiji. Specifi~nost tog posla ogleda se ne samo u ~iwenici da je re~ o izvozu ruskog naoruàwa u jednu va`nu ~lanicu Natoa, ve}
i tome {to }e se projektili krasnopoq
KM-2 navoditi na odbijeno zra~ewe koje emituje laserski obeleìva~ renomiranog francuskog proizvo|a~a Cilas.
ri~ka mornarica, koja municiju tog tipa

vidi kao centralni element vatrene podr{ke jedinicama marinskog korpusa (USMC)
u wihovim ekspedicionim misijama duboko
u kopnenoj teritoriji. Na tim osnovama
pokrenut je projekat EX-171 (ERGM Extended Range Guided Munition) ili vo|eni projektil velikog dometa. Re~ je o projektilu
kalibra 127 mm, namewenog za upotrebu
iz brodskih topova nove generacije, sa cevi duìne 62 kalibra. Projektil mase 50
kg ima pogonsku grupu na bazi raketnog motora, koji obezbe|uje maksimalni domet od
76 km u balisti~kom profilu leta, odnosno 115 km u reìmu planirawa.
Inercijalnoj platformi pridodat je
pouzdani GPS prijemnik tako da se ostvaruje verovatno kru`no rasturawe mawe od
20 metara. Bojnu glavu mase 20 kg aktivira blizinski upaqa~. Proizvo|a~ tog projektila, ameri~ka kompanija Rejtion, ina~e najve}i svetski proizvo|a~ vo|enih raketnih projektila, planira pravce daqih
modernizacija. Ina~e, projektil ERGM je
u fazi uvo|ewa u naoruàwe.
EKSKALIBUR
U red novih projekata ide i ekskalibur ameri~ko-{vedski projekat municije
155 mm za artiqeriju nove generacije.
Wegov razvoj zapo~et je 1998. godine u
Americi, da bi mu se 2002. godine, na
osnovu odobrewa ameri~kog Kongresa,
pridruìli i [ve|ani koji su do tada radili na sli~nom programu TCM (Trajectory
Correctable Munition). Stvoren je zajedni~ki projektni tim koga sa~iwavaju ameri~ki
Rejtion (sistemski integator) i {vedski
Bofors.
Ekskalibur je zami{qen kao familija moderne artiqerijske municije, sa zajedni~kim osnovnim podsistemima u domenu pogona i sistema vo|ewa, a sa razli~itim bojnim glavama i to: ekskalibur-U sa
razornom bojnom glavom; ekskalibur-S sa
senzorski aktiviranim projektilima namewenim za borbu sa oklopnim vozilima
i ekskalibur-D sa bojnom glavom nove generacije i detektorom laserskog ozra~ewa. Nakon ispaqivawa projektil leti po
balisti~koj putawi sa pasivnim metodom
pove}awa dometa kori{}ewem gasogeneratorske jedinice, da bi se nakon postizawa apogeje aktivirala krilca na predwem delu kojima se, na osnovu informacija od sistema vo|ewa (koristi inercijalnu
platformu spregnutu sa GPS prijemnikom)
upravqa letom. Posebna pa`wa posve}ena je izboru pouzdanog prijemnika GPS
signala.
Zanimqivo je da je jedan od {vedskih
zahteva preto~enih u operativne karakteristike projektila bio mogu}nost aùrirawa koordinata ciqa tokom leta projektila kori{}ewem datalink veze, ~ime se
15. mart 2007.
USPE[NE TEST PROBE

Novembra 2004. godine sve~ano je
objavqena vest o uspe{nom premijernom ga|awu prvim satelitski vo|enim
projektilom u kalibru 155 mm u svetskim razmerama na dometu od 20 km.
Prema re~ima predstavnika Rejtiona,
ovo testirawe ekskalibura ima dodatnu teìnu jer je opaqewe izvr{eno u
uslovima vetra brzine do 120 km/~. Zavidna preciznost (mawa od 4.5 m) u prvih dvanaest test opaqewa, iako je
ostvarena bez bilo kakvog ometawa
GPS signala, dovoqno govori o potencijalu tog projektila da se uspe{no
suo~i sa misijama ga|awa ciqeva od velike va`nosti skrivenih duboko u neprijateqskoj teritoriji, uz mali utro{ak municije.
Impakt Mk1 se
razvija za
potrebe
francuskog
ministarstva
odbrane
ekskalibur dodatno prilago|ava okolnostima bojnog poqu u smislu mogu}nosti

napada na prioritetan ciq koji je postao
dozvoqen za napad ili skretawa sa putawe zbog mogu}e kolateralne {tete,
ta~nije udara po sopstvenim snagama. Radi efikasnog dejstva po {irokom spektru
ciqeva, projektil je opremqen vi{ereìmskim upaqa~em koji omogu}ava udarno
dejstvo, dejstvo sa ka{wewem ili blizinsko dejstvo, u zavisnosti od profila ciqa. Programirawe ekskalibura pre opaqewa vr{i se kori{}ewem ure|aja EPIAFS, kojim se u projektil unose koordinate
lansirnog mesta i ciqa, trajektorija i reìm rada upaqa~a.
Pored ameri~kih i {vedskih oruànih snaga, u red korisnika ovog inteligentnog projektila ide i Kanada koja planira da ga upotrebi u okviru mirovne misije u Avganistanu sa novom lakom haubicom LW 155 mm. Sem ove haubice, koja se
pored kanadske armije nalazi i u inventaru ameri~kog marinskog korpusa, i samohodnog oru|a paladin, u red potencijalnih
platformi iz kojih }e se ispaqivati projektil ekskalibur ide i artiqerijski sistem nove generacije ameri~ke vojske koji
nosi razvojnu oznaku NLOS-C (duìna cevi 38 kalibara koji bi sa ekskaliburom
trebalo da postigne maksimalni domet od
40 km), ali i novi {vedski samohodni sistem Archer sa oru|em duìne 52 kalibra
koje }e mo}i da ga|a ciqeve na dometima
do 60 km. Iako je rano govoriti, preliminarna trì{na predvi|awa govore o
mogu}oj proizvodwi do 62.000 projektila
ekskalibur u ukupnoj vrednosti blizu tri
milijarde dolara. Uvo|ewe u naoruàwe,
planirano za kraj prethodne i po~etak ove
godine, ubrzano je usled hitnih operativnih zahteva ameri~kih jedinica u Iraku.
EVROPSKI
PROJEKTI
O atraktivnosti inteligentne artiqerijske municije, kako sa takti~kog tako
i sa trì{nog stanovi{ta, govori i angaòvawe gotovo svih va`nijih evropskih
proizvo|a~a municije na nekoliko razvojnih projekata. Konzorcijum Impakt, formiran 2004. godine, okupqa krem evropske vojne industrije sa kompanijama koje
imaju zavidne reference na poqu vo|ene
municije. Tu su pored Boforsa i panevropski raketni koncern MBDA, renomirani
francuski proizvo|a~ municije @IAT i
poznata britanska kompanija Kinetik,
ina~e veoma aktivna na poqu vo|enih projektila prvenstveno vazduh-zemqa. Za sada je konzorcijum Impakt angaòvan na dva
razvojna projekta, Mk1 i Mk2 koja sponzori{u francusko odnosno britansko ministarstvo odbrane.
Projektil Mk1 projektovan je sa maksimalnim dometom od 60 km i modularnim

konceptom bojne glave, koja prihvata razorni korisni teret i dva senzorski aktivirana potprojektila bonus zajedni~ki
nema~ko-{vedski razvojni poduhvat. Britanci forsiraju projektil ve}eg dometa,
do 100 km koji }e biti u stawu da ponese
korisni teret od tri senzorski aktivirana potprojektila bonus. Vo|ewe na oba
projektila je zajedni~ko, realizovano kori{}ewem INS/GPS platforme, koja osigurava verovatno kru`no rasturawe ne
ve}e od 10 metara na bilo kom dometu. Zanimqivo da se i pored ovako velikih dometa ne koristi raketni pogon, ve} se kao
osnovni metod pove}awa dometa navode
optimizovana aerodinami~ka konfiguracija kao i kori{}ewe lakih materijala,
dok se raketni pogon navodi kao eventualno daqe unapre|ewe projektila Mk2 zajedno sa glavom za samonavo|ewe i datalinkom za prenos podataka.
Zna~ajno angaòvawe na poqu vo|ene municije, kako za brodsku tako i za
poqsku artiqeriju, pokazuje i poznata
italijanska kompanija Oto Melara koja je
u posledwih nekoliko godina zapo~ela
razvoj vo|ene municije za brodske topove
127 mm sa Holandijom, odnosno artiqerijske municije 155 mm sa [panijom.
Ina~e, pa`qivi posmatra~i pamte i ranije italijanske radove na ovom poqu koji
su ukqu~ivali brodsku municiju 76 mm u
okviru projekta Davide. U segmentu artiqerijske municije kalibra 155 mm Oto
Melara danas radi na dva projekta i to:
vulkano PD (pove}anog dometa) i vulkano
VD (velikog dometa). Za razliku od verzije
pove}anog dometa (do 50 km, ukoliko se
ispaquje iz cevi duìne 39 kalibara, odnosno 70 km, ukoliko se ispaquje iz cevi
duìne 52 kalibra), vulkano VD je vo|eni
projektil velikog dometa sa aerodinami~kom konfiguracijom patka odnosno dva
para krmila na predwem delu koja mu
obezbe|uju potrebna manevarska svojstva.
Projektovani maksimalni dometi su 80,
odnosno 100 km pri kori{}ewu iz oru|a
sa cevi duìne 39, odnosno 52 kalibra.
Sistem vo|ewa se, kao i kod ostalih
savremenika, zasniva na inercijalnoj
platfromi spregnutoj sa GPS prijemnikom
od koje se o~ekuje postizawe verovatnog
kru`nog rasturawa od 20 metara, ~ak i u
uslovima ometawa signala GPS prijemnika. Bojnu glavu aktivira upaqa~ koji, u zavisnosti od okolnosti na bojnom poqu,
pruà nekoliko reìma rada: udarni, sa
ili bez ka{wewa, i blizinski. Razvojne
aktivnosti na programu vulkano su u toku,
sa o~ekivanim po~etkom serijske proizvodwe 2011. godine.
Predrag MILI]EVI]
41
O P R E M A
Z A
N O ] N A
D E J S T V A
RAT U
INFRACRVENOM
SPEKTRU
Savremeno boji{te zahteva
efikasno dejstvo u svim
vremenskim uslovima, dawu i
no}u. Oprema za ratovawe no}u
jeste sastavni deo kompleta
vojnika za 21. vek.
Osim osmatrawa, ni{awewa
i ga|awa, va`na je i precizna
identifikacija ciqeva.
Primenom ure|aja za dejstvo no}u
umnogome se mewa taktika borbe.
at u Iraku i Avganistanu vojni stru~waci opisuju kao otvoreno dvadeset~etvoro~asovno boji{te, dok reporteri radije koriste sintagmu rat u
infracrvenom spektru. U oba slu~aja
tvrdwe se zasnivaju na saznawima da su
ameri~ke i savezni~ke snage u Iraku, bez
obzira na vremenske uslove, dawu i no}u,
tokom razmewivawa vatre sa pobuwenim
talibanima, teroristima Al kaide i me|usobno zava|enim {iitima, koristili savremene ure|aje za no}no osmatrawe, ni{awewe i ga|awe. Wima su bili opremqeni svi borci. Takvi ure|aji su sastavni deo
borbenog kompleta vojnika kopnene vojske
za 21. vek.
Da bi se efikasno upotrebilo oru`je u borbenim dejstvima no}u, vojnici treba da su opremqeni sredstvima za osmatrawe, ni{awewe i ga|awe u uslovima kada na boji{tu vlada mrak i kada se ne primewuju ve{ta~ki izvori svetlosti. Slike
koje nam preko malih ekrana svakodnevno
stiù sa popri{ta borbi u Iraku i Avganistanu jasno pokazuju da su ameri~ki voj-
42
nici i wihovi saveznici dobro opremqeni sredstvima koja boji{te ~ine otvorenim dvadeset ~etiri ~asa. Takva sredstva, osim osmatrawa, ni{awewa i otvarawa vatre na uo~ene ciqeve, omogu}avaju i
sigurno prepoznavawe svojih i neprijateqevih jedinica. Na taj na~in elimini{e
se pojava otvarawa prijateqske vatre i
spre~avaju nepotrebni i neèqeni gubici
u sopstvenim redovima.
PRIJATEQSKA VATRA
Pojava otvarawa prijateqske vatre
(Friendly Fire) u savremenim ratnim dejstvima
u ukupnim gubicima na bojnom poqu (povratnim i nepovratnim) u~estvuje sa vi{e od dva
odsto. Na primer, u operaciji Ira~ka sloboda (Iraqi Freedom), u prvih mesec dana, od
prijateqske vatre poginulo je 138 ameri~ko-britanskih vojnika (107 ameri~kih i 31
britanski). U operaciji Trajna sloboda
(Enduring Freedom) u Avganistanu, od ukupnih
gubitaka ~ak 10,8 odsto pripisano je otvarawu prijateqske vatre.
Fenomen prijateqske vatre naj~e{}e se de{ava tokom avionske i artiqerijske vatrene podr{ke (Close Air and Artillery
Support) jedinicama kopnene vojske. Problem se usloìo zbog razvoja novih borbenih sistema koji imaju ve}i domet i ubojitiji u~inak. Pri tome se vizuelna borbena
identifikacija primewuje samo kod bliskih
sukoba zara}enih strana.
Prvenstvo otvarawa vatre po uo~enim
ciqevima protivnika posle wihove precizne i ta~ne identifikacije jeste osnovno
na~elo savremenog ratovawa. Karakteristike borbenih sukoba novijeg datuma brza promena situacije na boji{tu, pove}ana
manevarska pokretqivost jedinica, sporost
prenosa nare|ewa sredstvima veze, primena zastarelih podataka o rasporedu sopstvenih i snaga protivnika, te nedovoqna
obu~enost vojnika i stare{ina u usmeravawu vatrene podr{ke, po pravilu dovode do
gubitaka od prijateqske vatre.
Pou~eni iskustvima Zalivskog rata
1991. godine, ali i brojnim primerima tokom operacija u Iraku i Avganistanu, Ame15. mart 2007.
rikanci i wihovi saveznici posvetili su

posebnu pa`wu preciznoj identifikaciji,
odnosno prepoznavawu svojih i protivni~kih vojnika na bojnom poqu, u no}nim borbenim dejstvima.
PREPOZNAVAWE VOJNIKA
Savremeni rat, koji se izvodi u izuzetno stresnim i brzo promenqivim uslovima, u kojima se odluke o dejstvu po uo~enim ciqevima donose za nekoliko sekundi,
zahteva primenu savremenih integrisanih
sistema borbene identifikacije BCIS
(Battlefield Combat Identification System). Pomo}u takvih tehni~kih kapaciteta uspe{no
se povezuju vojnici razli~itih nivoa i jedinica, rodovi i vidovi oruànih snaga.
Elektronski sklopovi i energetski izvori
malih gabarita omogu}avaju vojnicima kopnene vojske lak{e i efikasnije prepoznavawe svojih, savezni~kih ili neprijateqskih vojnika na boji{tu, {to ujedno smawuje
i u~inak fenomena prijateqske vatre.
Najjednostavnija oprema za identifikaciju vojnika pe{adije jeste infracrvena
reflektuju}a traka. Postavqa se na potiqa~nu stranu {lema. Golim okom se vidi samo kao crna traka. U situacijama kada pripadnici savezni~kih snaga koriste infracrvene laserske ni{anske ure|aje, za preciznu identifikaciju upotrebqavaju se izolacione lepqive trake, koje ne reflektuju
zrake pod vidnom svetlo{}u. Ukoliko su
osvetqene sa infracrvenim zracima mogu
se uo~iti sa velike udaqenosti. Tako|e, uobi~ajeno je da se oznake koje su pri{ivene
na vojni~ku uniformu proizvode od infracrvenih reflektuju}ih materijala.
OPREMAWE
Programi opremawa vojnika kopnene vojske za 21. vek obuhvataju razvoj i uvo|ewe u operativnu upotrebu
ure|aja za dejstvo no}u ru~ni laserski daqinomeri sa digitalnim kompasom, GPS, sistemi za identifikaciju
svojtu|, termalni informati~ki sistemi, vi{enamenski laseri za osvetqavawe i ozna~avawe ciqeva. Takve
tehni~ke kapacitete posebno razvijaju
Britanci FIST (Future Integrated Soldier Technology), Nemci SIZ (System Infanterist der Zukunft) i Francuzi FELIN.
Nemci su izra~unali da }e cena jednog
inegrativnog sistema za vojnika iznositi oko 40.000 evra.
Arhitektura integrisanog sistema

borbene identifikacije
ameri~ke armije BCIS
Ostalu identifikacionu opremu u

bliskom infracrvenom spektru, u kojem i
rade ure|aji za osmatrawe no}u, ~ine infracrveni reflektuju}i (svetle}i) {tapi}i, infracrvena identifikaciona sredstva koja emituju slabu infracrvenu svetlost i infracrvene trep}u}e signalne (baterijske) svetiqke, ~ija se svetlost moè
uo~iti i sa desetak kilometara. Sem pomenutih sredstava, pripadnici ameri~kih, engleskih i australijskih specijalnih snaga na
oru`je postavqaju ure|aje za borbu u dnevnoj svetlosti, koji su najefikasniji za borbu na bliskim odstojawima u urbanim sredinama, posebno u zgradama kada se ne upotrebqavaju ure|aji za no}na dejstva.
Elektronski sistemi identifikacije
svojtu| (IFF-Identification Friend or Foe), savremene informati~ke tehnologije za satelitski prenos razli~itih podataka, sistemi GPS, AN/PSN11 FLGR i FBCB2, te ra~unarski sistemi za pra}ewe sopstvenih snaga (Force Tracking System) i automatski identifikacioni sistemi (Holy Grail), obezbedili su precizniju borbenu identifikaciju i
smawewe gubitaka usled prijateqske vatre. Tome su doprineli i ure|aji poput baterijske lampe budd Jphoenix light i panel
table za borbenu identifikaciju vozila.
NO]NO OSMATRAWE
Ameri~ki vojnici opremqeni su sa
nekoliko tipova ure|aja za osmatrawe i
ni{awewe no}u AN/PVS-7 i AN/PVS-14.
Oba ure|aja imaju poja~iva~ slike, a razlikuju se po tome {to je prvi binokularnog, a drugi monokularnog tipa. Posledwih nekoliko godina sve vi{e se upotre-
bqava monokularni ure|aj AN/PVS-7B sa

poja~iva~em slike tre}e generacije. Pomo}u wega moè se prepoznati ciq veli~ine ~oveka pri svetlosti zvezda na daqini do 100 metara, a po mese~ini na udaqenosti do 300 metara. Britanski vojnici upotrebqavaju ameri~ki ure|aj
AN/PVS-14, dok su australijski opremqeni izraelskim standardnim mini monokularnim ure|ajem N/SEAS.
Sredstva za osmatrawe no}u mogu biti u obliku no}nog ni{anskog osmatra~kog
ure|aja montirani na oru`je AN/PVS-4,
AN/PVS-5 i najnoviji AN/PVS-17. Takvim
visokoefikasnim ni{anskim ure|ajem
opremqeni su pripadnici ameri~kih specijalnih mornari~kih snaga. Snajperisti
upotrebqavaju dnevno-no}ni ni{anski
ure|aj AN/PVS-1O.
Podaci sa boji{ta u Iraku ukazuju na
to da se sve vi{e upotrebqavaju termalni
(termovizijski) osmatra~ko-ni{anski ure|aji AN/PAS-13. Oni se proizvode u dve
verzije te{koj i sredwoj, a mogu se montirati na razli~ite vrste naoruàwa
mitraqeze, pu{komitraqeze ili automatske baca~e granata. Zbog prevelike mase
nepodesni su za juri{ne (automatske) pu{ke. Naj~e{}e se koriste u uslovima kada
je boji{te prekriveno dimom, pra{inom
ili maglom.
Da bi pove}ali efikasnost i preciznost oru`ja u dejstvima no}u, Amerikanci
i wihovi saveznici upotrebqavaju i laserske ni{ane koji rade u infracrvenom
spektru AN/PAQ-4 i AN/PAQ-2. Ni{ani
emituju tanak titraju}i ili kontinuirani
laserski zrak koji se moè videti samo uz
upotrebu odgovaraju}ih ure|aja za osmatrawe no}u. Prvi tip ni{ana je laserski,

a drugi objediwava funkcije laserskog ni{ana i infracrvene svetiqke. Pomo}u infracrvenih laserskih ni{ana olak{ava
se upotreba ru~nih protivoklopnih sredstava u no}nim dejstvima SMAW, MAAWS
ili AT-4. Ni{anxije mogu da vide ta~ku na
ciqu koju }e pogoditi projektil bez upotrebe projektila ozna~iva~a za proveru ni{anske ta~ke. Na taj na~in pove}ava se verovatno}a iznena|ewa neprijateqa, a
smawuje opasnost od dejstva wegove vatre.
OTKRIVAWE POLO@AJA
Efikasna upotreba ure|aja za dejstvo no}u podrazumeva dobro poznavawe tih
sredstava, odnosno pravilno rukovawe sa
wima, ali i odgovaraju}ih takti~kih postupaka koji se primewuju u borbi dawu pokret na boji{tu, otklawawe zastoja, ~itawe karata, upotreba razli~itih vrsta naoruàwa, napad na bunkere ili utvr|ene
zgrade, te evakuacija rawenika ili sadejstvo sa helikopterima.
Uobi~ajeno je da u no}nim dejstvima
svaki peti metak bude obeleàvaju}i kako
bi ni{anxija mogao da prati ni{ansku liniju. Tokom no}nih borbi u infracrvenom
[lemovi sa monokularnim dvogledom
za no} AN/PSV 14 i laserski
ni{anski ure|aj na oru`ju AN/PAQ-4
Identifikaciona svetiqka phoenix ligt

spektru ne koriste se obeleàvaju}i meci
da ne bi odali poloàje vojnika i jedinica. Oni se zamewuju mecima sa infracrvenom obeleàvaju}om smesom ili obi~nim mecima, jer se vatra upravqa pomo}u
infracrvenih laserskih ni{anskih ure|aja ili ru~nih ozna~iva~a ciqa. Prime-
IZO[TRAVAWE
Sredinom devedesetih godina pro{log veka ameri~ka armija proveravala je osposobqenost vojnika za borbu u
no}nim uslovima. Tom prilikom uo~eno
je da ve}ina pripadnika vojske ne koristi pravilno ure|aje za dejstvo no}u i
ne ume da izo{tri sliku u okularu.
na laserskih ni{anskih ure|aja zahteva

dodatnu disciplinu. Vojnici laserske ure|aje treba da upotrebe samo kada ta~no
uo~e ciq, po{to u masi ni{anskih ta~aka
vi{e nisu u stawu da prepoznaju svoje. Kori{}ewe infracrvenih laserskih ni{anskih ure|aja i ozna~iva~a treba {to vi{e
ograni~iti kako neprijateqske jedinice,
ukoliko imaju sredstva za dejstvo no}u, ne
bi otkrili borbene poloàje. Svako osvetqavawe bojnog poqa infracrvenim svetle}im raketama, minama ili granatama
moè koristiti i protivniku.
Poseban problem jeste logisti~ka
podr{ka jedinica koje koriste ure|aje za
dejstvo no}u. Uobi~ajeno je da elektronski
ure|aji za borbu no}u i ni{anske sprave
imaju po dve baterije od 1,5 volti. Na
osnovu toga, potrebe bataqona dostiù
oko 4.000 baterija. Par baterija dovoqan je za oko 40 sati rada. Osim dopremawa baterija vojnicima na borbene poloàje, problem predstavqa i wihovo ~uvawe i odlagawe iskori{}enih, jer baterije spadaju u ekolo{ki opasan otpad.
Moè se zakqu~iti da novi sistemi
za dejstva u no}nim uslovima smawuju gubitke od otvarawa prijateqske vatre.
Pote{ko}e nastaju zbog lo{e koordinacije dejstava i tehni~ke nekompatibilnosti
borbenih snaga u zajedni~kim vojnim operacijama.
Stanislav ARSI]
I Z V I \ A ^ K I
R O B O T
T A L O N
Primena robota u vojne svrhe poseban zna~aj dobila je u operacijama u Avganistanu i Iraku
gde su kori{}eni u vi{e od
20.000 razli~itih misija, naj~e{}e za otkrivawe i uklawawe mina i drugih eksplozivnih sredstava. Na osnovu ve} poznate serije
malih, pokretnih robota Talon,
razli~ite namene i mogu}nostima
delovawa u svim vremenskim
uslovima, dawu i no}u ili kao amfibije, ameri~ka kompanija Foster-Miller, Inc. uradila je jo{ jedan
tip ovih robota namewenih za
osmatrawe, izvi|awe, patrolirawe na odre|enoj teritoriji i
formirawe kontrolnog ili punkta za prislu{kivawe. Shodno nameni ovaj tip Talona ima mogu}nost ugradwe mitraqeza M 249 kalibra 5,56 mm, ili M 240 kalibra 7,62 mm ili
prilago|enu snajpersku pu{ku. Za ove funkciju opremqen je sistemom za ni{awewe i
upravqawe vatrom i moè ga|ati jedina~nom paqbom ili rafalima od {est do devet
metaka. Na sebi nosi standardni dobo{ sa 200 metaka za mitraqez M 249 ili 300
metaka za mitraqez M 240. Za osmatrawe i izvi|awe robot je snabdeven kamerama
za snimawe u boji, crno-beloj tehnici, sa IC i toplotnim zracima. Pokre}e ga litijumov akumulator, brzinom od 7 km/~as za vreme od {est sati, sa jednim puwewem.
Robot ima sistem za upravqawe i kretawe no}u, po svim vrstama terena do udaqenosti od jedan kilometar.
B. N.
NOVO OKLOPNO VOZILO DOZOR-B

Ukrajinska firma Morozov iz Harkova predstavila je novu varijantu lakog
oklopnog vozila dozor-B, pogonske konfiguracije 4h4. Re~ je o oklopnom transporteru koga je firma razvila na sopstvenu inicijativu i nudi ga, doma}em i me|unarodnom trì{tu, kao zanimqivu alternativu. Vozilo ima tri ~lana posade: komandira,
voza~a i mehani~ara, a moè prevesti jo{ osam vojnika. Konstruktori su nastojali
da postignu vi{i nivo oklopne za{tite pa tako oklopno telo {titi posadu od dejstva streqa~kog oru`ja i
od {rapnela. Velika pa`wa posve}ena je za{titi od mina. Naoruàn je
mitraqezom 12,7 mm. Dozor-B ima
poseban oblik, dvostruki pod, poboq{ana sedi{ta, pojaseve za vojnike u putni~kom delu, klimu i ure|aje
za centralno pumpawe guma, a predwi to~kovi su postavqeni daleko napred da bi se smawila opasnost po
putni~ki deo u slu~aju eksplozije, a
izme|u motornog i putni~kog prostora postavqena je ~eli~na plo~a.
Opremqen je i sistemom za ABH za{titu i ga{ewe poàra. Pokre}e ga
novi mercedesov motor tipa Deutz BF
4M 1013FC snage 190 kW (258 KS) koji zadovoqava EURO III normu o ~isto}i gasova. Mewa~ je automatski sa
pet brzina Allison 1000LCT.
SLOVENIJA
KUPUJE SISTEM
NEMO
Slovena~ko ministarstvo odbrane potpisalo je ugovor s finskom Patriom i doma}im Rotisom o kupovini
135 oklopnih vozila to~ka{a u ~etiri
varijante, me|u kojima je i varijanta samohodnog minobaca~kog sistema NEMO.
Slovenija je prvi kupac sistema NEMO
koji bi se najjednostavnije mogao opisati kao jednocevni kupolni besposadni
sistem kalibra 120 mm i teìne od samo 1.500 kg pa se moè lako montirati
na razli~ita vozila, bilo to~ka{e ili
guseni~are ali i na laka brza plovila.
Sistem je spreman za paqbu u roku od
30 sekundi, a promena vatrenog poloàja je mogu}a odmah nakon ispaqewa
prve granate. Ciqeve moè ga|ati i neposrednom vatrom. Puni se poluautomatski dok je zauzimawe elemenata ciqeva u potpunosti automatizovano. Minobaca~ki sistem NEMO ima mogu}nost
poga|awa istog ciqa sa {est granata
ispaqenih po razli~itim putawama.
Ukupna vrednost ugovora za nabavku ovih vozila je oko 278 miliona evra.
Radi se o ofset ugovoru kojim je definisano da slovena~ka industrija neposredno u~estvuje s 30 odsto wegove
vrednosti, dok }e ostalih 70 odsto biti
pokriveno izvozom raznih slovena~kih
roba i usluga. Proizvodwa vozila trebalo bi da se u celini preseli u Sloveniju tokom 2007. i 2008, u ~emu bi
osim kompanije Rotis trebalo da u~estvuje i Gorewe.
B. N.
B. N.
45
I S K U S T V A
S A
I R A ^ K O G
R A T I [ T A
HELIKOPTERI
NA UDARU
Helikopter, kao dokazano ratno sredstvo, od wegovog

nastanka neprekidno se tehni~ki usavr{ava i unapre|uje
kako bi preìveo sve opasnosti koje vrebaju na boji{tu.
I pored svega, te letelice su ostale osetqive na sve
vrste vatre sa zemqe. O tome svedo~e i posledwa
iskustva sa ira~kog rati{ta.
avremene armije, posebno ameri~ka,

u svojim vojnim angaòvawima uveliko se oslawaju na helikoptere. Helikopterske jedinice integrisane su u
velike sastave kopnene vojske kako bi
se {to brè i uspe{nije iskoristile sve
prednosti koje savremeni helikopteri
pruàju.
Evidentno je, da se helikopterska
flota u Iraku ni najmawe ne {tedi.
Prema re~ima ameri~kih generala vazdu{ni transport je danas najbezbedniji
vid transporta u Iraku. Tako se bar mislilo donedavno. A onda je, za samo
mesec dana oboreno osam ameri~kih helikoptera, a 28 qudi izgubilo ìvot.
Broj izgubqenih savezni~kih helikoptera se time popeo na 94.

Za ameri~ku komandu, ali i javnost, to
je bio svojevrstan poziv na uzbunu. Wihova
prva sumwa da su u pitawu tehni~ki otkazi
na letelicama, brzo je demantovana videosnimcima postavqenim na veb-sajtovima
koje kontroli{u pobuwenici. To je bio dovoqan razlog za ozbiqnu polemiku.
DOKTRINA PREVENCIJE
Zaboravqaju}i na vlastite gubitke u
Vijetnamu, koji su se merili hiqadama helikoptera, Amerikanci danas kao primer
navode sovjetsko angaòvawe u Avganistanu, odnosno gubitke koje je sovjetska heli-
kopterska flota tamo pretrpela. Naime,

kada je CIA muxahedinima doturila savremene prenosne raketne sisteme tipa
stinger, sovjetski gubici porasli su nekoliko puta. Zapadni izvori procewuju da je
samo stingerima u periodu od 1985. do
1988. godine oboreno vi{e od 270 sovjetskih letelica, ~ime je znatno umawen sovjetski faktor prevlasti u vazdu{nom prostoru. Premda ne odlu~uju}i, i ovo je, kako
Amerikanci navode, bio jedan od razloga
za{to su Sovjeti odlu~ili da se povuku iz
Avganistana.
Premda Amerikanci u Iraku jo{ nisu u
takvoj situaciji, ~iwenica je da kabinet predsednika Xorxa Bu{a svakodnevno gubi podr{ku za vojno angaòvawe ne samo javnosti
ve} i predstavnika Kongresa i Senata, za koje je svaki porast gubitaka nedopustiv.
Ameri~ki zdruèni general{tab prvi je reagovao kada je, 7. februara, izdao doktrinarni dokument Joint Publication
3-01 o suprotstavqawu pretwama iz vazdu{nog prostora i pretwama od raketnih projektila. Tim dokumentom se, izme|u
ostalog, uop{tavaju mere i postupci radi
smawewa gubitaka od raketnih projektila
(dokument je javno dostupan na sajtu
h t t p : / / w w w. d t i c . m i l / d o c t r i ne/jel/new_pubs/jp3_01.pdf). Me|utim, u
tom dokumentu ima malo stvari koje helikopterske posade u Iraku (i ne samo tamo) ve} ne znaju.
Naj~e{}e op{teprihva}ene mere za{tite na terenu jesu let no}u (kad god je to
mogu}e), izbor razli~itih mar{ruta i
razli~itih profila leta, let maksimalnim brzinama iznad zona visokog rizika,
upotreba naoruàwa iz progresivnog leta, sa {to ve}om brzinom, i sli~no. Na
bo~nim vratima transportnih helikoptera, u skladu sa okolnostima, postavqaju
se osmatra~i, odnosno mitraqesci koji
upozoravaju posadu na pretwu sa zemqe, a
po potrebi i protivdejstvuju. Kada za to
Oko pet odsto poginulih vojnika u Iraku (172)

nastradalo je u sru{enim helikopterima
MERE ZA[TITE
Naj~e{}e op{teprihva}ene mere
za{tite na terenu jesu let no}u (kad
god je to mogu}e), izbor razli~itih
mar{ruta i razli~itih profila leta,
let najve}om brzinama iznad zona visokog rizika, upotreba naoruàwa iz
progresivnog leta, sa {to ve}om brzinom, i sli~no. Na bo~nim vratima
transportnih helikoptera se, u skladu
sa okolnostima, postavqaju osmatra~i, odnosno mitraqesci koji upozoravaju posadu na pretwu sa zemqe, a po
potrebi i protivdejstvuju. Kada za to
postoje uslovi, transportni helikopteri imaju pratwu borbenih helikoptera. A na svaki od helikoptera, bez
obzira na namenu, integrisana je odre|ena oprema za aktivnu i pasivnu
za{titu.
postoje uslovi, transportni helikopteri

imaju pratwu borbenih helikoptera.
Na svaki od helikoptera, bez obzira
na namenu, integrisana je odre|ena oprema za aktivnu i pasivnu za{titu. Nezavisno od wenog tehnolo{kog nivoa, ti ure|aji se maksimalno upotrebqavaju. Helikopteri koji lete u Iraku su naknadno
opremqeni novim oklopqenim sedi{tima,
a dodatno su za{ti}eni i vitalni delovi
motora. Me|utim, ta mera ima niz ograni~ewa, pre svega u pove}awu mase helikoptera. Trenutno se na helikoptere intenzivno ugra|uju i ure|aji za za{titu od IC
vo|enih raketa, koji pripadaju novim tehnolo{kim generacijama, a i razne vrste
signalizatora pretwi. Ranija za{tita od
IC raketa temeqila se prete`no na ispaqivawu toplotnih bakqi, koje su zbuwivale samonavode}e IC glave lansiranih
projektila. Iako je ta metoda s vremenom
usavr{avana, ona, sama po sebi, vi{e nije dovoqna kada su u pitawu samonavode}e
IC glave modernijih raketa. Stoga se sve
vi{e upotrebqavaju laserski ure|aji, ~iji
GUBICI
Prema re~ima predstavnika ameri~ke armije, broj o{te}enih helikoptera u proseku do sada dostiè 17 mese~no. Najve}a o{te}ewa helikopteri
trpe od vatre pe{adijskog naoruàwa,
protiv koje ne postoje vaqane protivmere. Statistika tako|e navodi da je
tokom januara intenzitet napada na helikoptere pove}an za pribli`no 20
odsto. Naj~e{}a meta su najsavremeniji i najopremqeniji apa~i AH-64.
Amerikanci su priznali da su do sada
u Iraku, zbog raznih razloga, izgubili
24 helikoptera tog tipa.
snop dezorijenti{e sistem vo|ewa savremenih raketa. Ti posledwi sistemi ugra|uju se naknadno, tako da svi helikopteri
jo{ nisu opremqeni wima. Broj helikoptera koji je opremqen tim ure|ajima, a i
tempo wihovog opremawa je, zbog razumqivih razloga, nepoznat.
DODATNO OPREMAWE
Dodatno modifikovawe helikoptera
zahteva i dodatna finansijska sredstva.
Da bi se ona obezbedila Amerikanci su
morali da se odreknu nekih veoma skupih
projekata, koji su se pokazali kao neperspektivni s obzirom na savremene zahteve i okolnosti. Tako je prekinut program
razvoja helikoptera RAH-66 koman~, na
koji je utro{eno oko sedam milijardi ameri~kih dolara!
Apa~i u Iraku trpe najve}e gubitke,
jer su tokom vatrene podr{ke
najizloèniji vatri sa zemqe
Dobri poznavaoci situacije tvrde da

ni to dodatno opremawe ne}e imati velikog efekta, ukoliko su se pobuwenici domogli ve}ih koli~ina savremenijih prenosnih raketnih projektila, kao {to su to
SA-16 (9K39) i SA-18 (9K310). Sistem
navo|ewa tih raketa je mnogo savremeniji, precizniji i otporniji na ometawe nego {to je to slu~aj sa {iroko rasprostrawenom strelom SA-7, koja se pojavila pre
vi{e od 30 godina.
Uvi|aju}i opasnost od takvih sistema, SAD su u mnogim dràvama finansirale uni{tavawe prenosnih raketnih
projektila kako bi se izbeglo wihovo nekontrolisano {irewe i preprodaja. U pojedinim slu~ajevima kori{}eni su i politi~ki pritisci da bi se to postiglo. Upravo to je nedavno zabeleèno u Nikaragvi,
Amerikanci ubrzano rade na dodatnoj za{titnoj opremi

helikoptera, koja se ugra|uje i na klasi~ne transportere,
kao {to su marinski CH-46
DNEVNO NAPREZAWE
U Iraku danas leti oko 600 ameri~kih helikoptera. Wihovo dnevno naprezawe iznosi, u proseku, ne{to mawe
od dva leta. Izraèno u satima naleta,
ta brojka je za 2005. godinu iznosila
oko 250.000 sati naleta, dok se u 2007.
godini o~ekuje oko 400.000 sati.
gde je tamo{wi predsednik Danijel Ortega odbio da uni{ti takve projektile. Ipak,
u slu~aju Sirije, a naro~ito Irana (za koje se smatra da su glavni snabdeva~i pobuwenika oru`jem), takav potez nema preterano veliki zna~aj.
UBITA^NI RPG-7
Opasnost za savezni~ke helikoptere u
Iraku nisu samo protivavionske rakete ve}
i obi~ni ru~ni baca~i, od kojih je najpoznatiji RPG-7. Neki od tih baca~a pokazali su
se kao veoma efikasni, bez obzira na starost na osnovu koje bi, sasvim sigurno, mogli da budu delovi muzejskih postavki.
Pretpostavqa se da su u odre|enim
slu~ajevima granate tih baca~a u ku}noj
radinosti opremane blizinskim upaqa~ima. Ira~ki gerilci to oru`je koriste na
ta~kama na kojima uo~e ~est prelet helikoptera na ekstremno malim visinama (koje se primewuje radi izbegavawa IC vo|enih projektila). Za razliku od standardnog projektila legendarnog baca~a RPG-7,
improvizovana granata ne zahteva direktan pogodak, ve} se rasprskava na nekih
15 metara ispod trupa helikoptera. Pojedine stru~ne revije tvrde da je upravo tim
sredstvom oboreno vi{e apa~a, najmodernijih ameri~kih borbenih helikoptera.
Iako najsavremeniji i najopremqeniji,

upravo su apa~i AH-64 naj~e{}a meta.
Amerikanci su priznali da su do sada u
Iraku, zbog raznih razloga, izgubili 24
helikoptera tog tipa. Kompletna lista helikoptera izgubqenih u Iraku i Avganistanu moè da se prona|e na veb-adresi
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Coalition_aircraft_crashes_in_Iraq#Helicopters .
Broj o{te}enih helikoptera, prema
re~ima predstavnika ameri~ke armije,
znatno je ve}i i on je u proseku do sada iznosio 17 helikoptera mese~no. Najve}a
o{te}ewa helikopteri trpe od vatre pe{adijskog naoruàwa, protiv koje ne postoje vaqane protivmere. Me|utim, ono
{to ameri~ke pilote najvi{e zabriwava
jeste ~iwenica da postoje dokazi da se napadi na helikoptere sve ~e{}e izvode
planski i organizovano. U velikom broju
slu~ajeva napravqene su zasede, a zabeleèno je i pet napada na spasioce koji su
pritekli u pomo} posadama oborenih helikoptera.
Statistika tako|e navodi da je tokom
januara intenzitet napada na helikoptere
pove}an za pribli`no 20 odsto. Imaju}i u
vidu sve navedeno i ~iwenicu da }e s dolaskom poja~awa od 21.500 vojnika intenzitet naleta helikoptera u Iraku biti pove}an, gubici helikoptera }e i daqe biti
surova svakodnevica.
Mr Slavi{a VLAÎ]
48
15. mart 2007.
LIBIJA (NE)KUPUJE RAFAL

Francuski list Le journal du dimanche objavio je nedavno da Libija i
Francuska pregovaraju o isporuci izme|u 13 i 18 vi{enamenskih borbenih aviona rafal (Rafale) vrednosti od oko dve i po milijarde evra. Ukoliko bi se isporuka realizovala, Libija bi time postala
prvi inostrani kupac rafala. Daso (Dassault), proizvo|a~ rafala, negirao je pisawe lista ogradiv{i se
da bi "svaka ponuda aviona morala i}i preko vlade
Francuske". Kao indikaciju zainteresovanosti
Francuza da prodaju rafal Libiji, naveden je i podatak da su dva aviona ovoga
tipa u~estvovala na nedavnoj vazduhoplovnoj izlo`bi u Tripoliju. Ministarka odbrane Marija Aliot tako|e je negirala da su u toku pregovori sa Libijom. Libija je pro{le godine ugovorila sa
francuskom vazduhoplovnom
industrijom modernizaciju
svojih 12 lovaca mira` F1
(Mirage) za oko 100 miliona evra koji }e obaviti
Daso, proizvo|a~ motora Snekma (Snecma) i avionike Tales (Thales).
[PANIJA
NABAVQA 45 NH90
[panska vlada je u januaru
potpisala ugovor o nabavci 45 evrokopter NH90 (Eurocopter) helikoptera.
Nova Evrokopterova fabrika u [paniji isporu~i}e od 2010. godine prve primerke naru~ene varijante TTH (takti~ki
transportni helikopter). Istovremeno,
ta zemqa je naru~ila i ~etiri mawa
EC135 za novoformiranu jedinicu za
spasavawe i re{avawe kriznih situacija UME (Unidad Militar de Emergencias)
koja deluje u okviru Ministarstva odbrane. Sa {panskim helikopterima,
broj naru~enih NH90TTH i NH90NFH
dostigao je 445 vazduhoplova.
I. S.
Posle vi{e od 18 meseci ka{wewa
NH90 kona~no ulazi u upotrebu
I. S.
Jo{ uvek u o~ekivawu

inostranog kupca: rafal
BRITANSKI TORNADO
U NOVOJ ULOZI
Kraqevsko RV Velike Britanije angaòvalo
je juri{ni avion Panavia Tornado GR 4 za potrebe
izvi|a~kih misija kako bi prikupilo podatke o
operacijama pobuwenika i islamskih ekstremista
u Iraku. Na taj na~in delimi~no je promewena uobi~ajena uloga tj. osnovna namena tog aviona locirawe i dejstvo po odre|enim ciqevima. Trenutno je Tornado GR 4 sredstvo koje se najvi{e koristi za potrebe netradicionalnih taktika u prikupqawu obave{tajnih podataka, osmatrawa i izvi|awa (non-traditional intelligence, surveillance and reconnaissance, NTISR), tokom misija podr{ke koalicionih trupa. Od nove elektroopti~ke opreme, namewene za izvr{ewe navedenih misija, koja je
ugra|ena na podvesni kontejner, o~ekuje se da pruì boqu situacionu obave{tenost i svesnost vojnika na terenu i preventivno detektuje postoje}e
pretwe na zemqi.
G. K.
49
AMERI^KA NUKLEARNA PODMORNICA KLASE VIRGINIA
BE[UMNI
MORSKI LOVAC
Izmewena situacija
u svetu i izazovi sa
kojima se ameri~ke
oruàne snage suo~avaju
nametnule su im obavezu
da standardnim ulogama
koje imaju podmornice
pridodaju i mogu}nost
protivminske borbe i
podr{ku pomorskim
diverzantskim
timovima. Rezultat
svih tih napora je
klasa Virginia, ozna~ena
i kao NSSN.
rka u naoruàwu izme|u SAD i SSSRa tokom hladnog rata posebno se reflektovala na podmorni~ke snage ~iji
je zna~aj porastao pojavom nuklearnih
podmornica, naoruànih interkontinentalnim balisti~kim raketama. Shodno
tome, obe supersile su shvatile da je najdelotvornije oru`je protiv nuklearne podmornice sa balisti~kim raketama druga nuklearna podmornica lovac, tako da je i na
ovom planu ispoqeno èstoko rivalstvo.
Svaka strana je nastojala da izgradi {to je
mogu}e vi{e nuklearnih podmornica lovaca, sa {to sna`nijim naoruàwem i performansama, koje su, pored ve}e brzine i
dubine rowewa, imale i, {to je posebno
va`no, smaweni nivo buke.
Koncepcija razvoja znatno
se razlikovala. Amerikanci su
teìli gradwi velikih serija
kod kojih su tokom dugih godina
gradwe nastojali da isprave
eventualne slabosti i, povremenim modernizacijama, dovodili ve}i broj podmornica na
isti ili vi{i tehnolo{ki nivo, dok su Sovjeti gradili ve}i broj klasa podmornica sa
postupnim poboq{awem karakteristika,
ali u mawim serijama. Bilo kako bilo, Amerikanci su kraj hladnog rata do~ekali sa
svega dve klase nuklearnih podmornica lovaca Sturgeon i Los Angeles, s tim {to su
podmornice klase Los Angeles dva puta modifikovane i izra|eno ih je ukupno 85! Te podmornice nameravali su da zamene novom,
znatno ve}om klasom Seawolf koja je imala
bitna poboq{awa na svim poqima, ali i
znatno vi{u cenu. Verovatno su zbog toga izgra|ene svega tri podmornice te klase {to
je izuzetno malo za ameri~ku praksu.
Kraj hladnog rata i drasti~no smawewe ruske podmorni~ke flote, a i finansijski problemi i u~estalo angaòvawe
ameri~kih snaga u lokalnim oruànim sukobima, naterali su Amerikance da promene zahteve koji se postavqaju pred budu}e flote nuklearnih podmornica lovaca
nove generacije. Ulozi borbe protiv drugih nuklearnih podmornica, pridodata je i
mogu}nost protivminske borbe i podr{ke
15. mart 2007.
pomorskim diverzantskim timovima. Rezultat svih tih napora je klasa Virginia,

ozna~ena i kao NSSN.
Nuklearne podmornice klase Virginia
proizvode se u dva ameri~ka brodogradili{ta koja su za to osposobqena GD
Electric Boat i Northrop Grumman Newport
News. Postoje indicije da je proizvodwa
podeqena iz prostog razloga kako bi se
spre~ilo da jedno od tih brodogradili{ta
finansijski propadne ili se na bilo koji
na~in onesposobi (eventualnim nuklearnim udarom ili teroristi~kim napadom).
A strate{ki je nedopustivo da SAD ostane
samo na jednom brodogradili{tu za nuklearne podmornice.
Krstare}a raketa
UGM-109 Tomahavk
Naoruàwe podmornicama te
klase nije kao na drugim tipovima. Iz
~etiri torpedne cevi, standardnog
pre~nika 533 mm, moè se lansirati
ukupno 26 najsavremenijih torpeda
Mk48 ADCAP (dometa 3950 km, brzine 4055 ~vorova i sa bojnom glavom
mase 267 kg), odgovaraju}i broj protivbrodskih raketa UGM-84F Sub-Harpoon (dometa 146 km, brzine 0,85 maha i sa bojnom glavom mase 220 kg) ili
inteligentnih mina Mk60 CAPTOR,
opremqenih pogonskim sistemom dometa 8 km, senzorima i protivpodmorni~kim torpedom Mk46. Po uzoru na
kasnije serije podmornica Los Angeles,
Virginia ima 12 vertikalnih lansera za
krstare}e rakete UGM-109 Tomahawk,
koje se, ukoliko postoji potreba, mogu
lansirati i iz torpednih cevi. Tako|e,
iz torpednih cevi mo}i }e da se lansiraju i robotizovane protivminske ronilice tipa LRMS (Long-term Mine Reconnaissance System).
SMAWEWE BUKE
Pri projektovawu klase Virginia obilato su kori{}eni ra~unari, a posebno
programi za kompjuterizovano projektovawe CAD/CAE (Computer Aided Design/Computer Aided Engineering). Podmornica je konstruisana spajawem prstenastih segmenata, a sva unutra{wa oprema je pre~nika
483 i 610 mm (19 i 24 in~a), tako da je
maksimalno pojednostavqena zamena elemenata tokom popravki ili modernizacije.
Prema deplasmanu, koji iznosi 7.800
tona u zarowenom stawu, podmornice klase Virginia su izme|u klasa Los Angeles i Seawolf (6.927 i 9.137 tona). Me|utim, zadràn je klasi~an, izrazito cilindri~an oblik trupa sa zaobqenim pramcem i vretenastom krmom, karakteristi~an za sve
ameri~ke podmornice. Ta~nije, trup im je
produèna varijanta trupa klase Los Angeles (115 u odnosu na 110,3 m), ali sa
mnogim tehnolo{kim re{ewima sa klase
Seawolf. Spoqa gledano, jedina novost je
dodatni segment u korenu komandnog mosta,
{to je preuzeto sa klase Seawolf, ~ime se u
odre|enoj meri poboq{ava hidrodinami~nost i smawuju {umovi.
Imperativ pri konstruisawu savremenih nuklearnih podmornica jeste maksimalno smawewe buke. Tome je kod klase Virginia posve}ena velika pa`wa i procewuje
se da ove podmornice proizvode akusti~ni odraz sli~an onom kod klase Seawolf,
koji je niì nego kod ina~e vrlo cewenih i
u tom pogledu najboqih ruskih podmornica
lovaca klase akula i akula 2. To se postiglo primenom razli~itih mera: svi elementi koji proizvode vibracije postavqeni su u izolovane komore, koje su sa osnovnom konstrukcijom povezane preko elasti~nih amortizera, kori{}ewem spoqa{wih hidroizolacionih obloga nove generacije i kona~no, primenom vodomlaznog
propulzora umesto propelera. Pogonski
sistem je baziran na nuklearnom reaktoru General Electric S9G snage 29.840 kW
(40.000 KS), projektovan da traje koliko i
NAORU@AWE
podmornica, koji pokre}e dve turbine, povezane na jedan vodomlazni propulzor.

Prema objavqenim podacima, maksimalna brzina podmornice u podvodnoj vo`wi iznosi vi{e od 25 ~vorova, dok je
najve}a dubina rowewa preko 240 metara. Navedene vrednosti maksimalne brzine i dubine rowewa treba uslovno prihvatiti jer je to bri`qivo ~uvana vojna
tajna. Poznati su podaci za stariju klasu
Los Angeles 35 ~vorova i 450 m tako da
je malo verovatno da je klasa Virginia slabija u tom pogledu, tim pre {to se za izradu trupa koristi ja~i ~elik (umesto HY80,
HY100), snaga motora je pribli`no pro-
porcionalna pove}awu deplasmana (kod

Los Angeles 6.927 t i 26.600 KW), a kori{}ewem vodomlaznog propulzora boqe se
iskori{}ava snaga turbina. Primera radi, klasa Seawolf ima maksimalnu brzinu
od 35 ~vorova i dubinu rowewa 610 metara. Posada se sastoji od 134 qudi, od
~ega 14 oficira.
KOMPLEKSNI SENZORI
Vrlo zanimqiva osobina klase Virginia je re{ewe periskopa. On vi{e nije
klasi~an opti~ki, ve} se koriste dva periskopa Kolmorgen AN/BVS-1, opremqena
Pozicija bo~nih sonara
51
Dejstvo torpeda Mk48 ADCAP na razara~u.

Bojna glava eksplodira ispod broda,
~ime se brod doslovce prepolovi.
kamerama sa niskim nivoom osvetqaja

(LLLTV-Low Light Level TV), termalnom kamerom i laserskim daqinomerom. Slika sa
ovih senzora se opti~kim kablovima prenosi u komandnu sobu. A ta soba vi{e li~i na kabinu borbenog aviona: podmornicom se upravqawa putem dva tzv. xojstika, dok se informacije prikazuju na
kompjuterskim ta~-skrin (touch-screen)
ekranima. Oni dobijaju podatke od integrisanog brodskog sistema, koji objediwava senzore, protivmere, naoruàwe i
navigaciju. Taj sistem ima tzv. otvorenu
arhitekturu, ili modularnu konstrukciju,
tako da je maksimalno pojednostavqena
52
zamena i dodavawe pojedinih novih i savremenijih komponenti. Senzorski sistem se sastoji od vi{e aktivnih i pasivnih sonara: u pramcu se nalaze aktivni i
pasivni sonar, na svakom boku su po tri
{irokougaona pasivna sonara (izra|enih na bazi opti~kih vlakana po najnovijoj tehnologiji), a u zadwem delu su aktivni sonari visoke frekvencije i dva tegqena sonara.
Kada je re~ o naoruàwu, ni ono na
podmornicama Virginia nije kao na drugim
tipovima. Iz ~etiri torpedne cevi standardnog pre~nika 533 mm, moè se lansirati ukupno 26 najsavremenijih torpe-
PERISKOP
Podmornicu Virginia ~ini posebnom i re{ewe periskopa. On vi{e nije klasi~an opti~ki, ve} se koriste dva
periskopa Kolmorgen AN/BVS-1, opremqena kamerama sa niskim nivoom
osvetqaja (LLLTV-Low Light Level TV), termalnom kamerom i laserskim daqinomerom. Slika sa tih senzora se opti~kim kablovima prenosi u komandnu sobu. A ta komandna soba nalikuje kabini borbenog aviona.
15. mart 2007.
Uporedni prikaz buke pojedinih

ameri~kih i ruskih podmornica.
Pod oznakom 688 je klasa Los Angeles,
688I je poboq{ana klasa Los Angeles sa
vertikalnim lanserima za rakete Tomahawk,
SSN23 je klasa Sea Wolf, a NSSN Virginia.
TEMPO OPREMAWA
Gradwa prve podmornice klase
Virginia, istoimenog naziva (SSN-774)
po~ela je 1999. a zavr{ena oktobra
2004. O~ekuje se da ove godine bude
uvedena u operativnu upotrebu. Druga, nazvana SSN-775 Texas, uvedena je
u upotrebu septembra 2006, a tre}a
SSN-776 Hawaii, trebalo bi da bude
uvedena ove godine. Slede}e godine u
upotrebu ulazi posledwa podmornica
prve serije SSN-777 North Carolina.
Podmornice od SSN-778 New Hampshire, preko SSN-779 New Mexico i sve do
SSN-783 trebalo bi da u|u u operativnu upotrebu do 2015, a tre}a serija }e imati oznake po~ev od SSN-784
pa do SSN-79.
da Mk48 ADCAP (dometa 3950 km, brzine 4055 ~vorova i sa bojnom glavom mase 267 kg), odgovaraju}i broj protivbrodskih raketa UGM-84F Sub-Harpoon
(dometa 146 km, brzine 0,85 maha i sa
bojnom glavom mase 220 kg) ili inteligentnih mina Mk60 CAPTOR, opremqenih
pogonskim sistemom dometa osam kilometara, senzorima i protivpodmorni~kim
torpedom Mk46. Tako|e }e se, iz torpednih cevi mo}i lansirati i robotizovane
protivminske ronilice tipa LRMS (Longterm Mine Reconnaissance System). Nakon
obavqenog zadatka, ronilice }e se vra}ati u torpedne cevi posredstvom izvla-
~e}ih robotizovanih hvataqki. Po uzoru

na kasnije serije podmornica Los Angeles,
Virginia ima 12 vertikalnih lansera za
krstare}e rakete UGM-109 Tomahawk,
koje se, ukoliko je potrebno, mogu lansirati i iz torpednih cevi.
Unutar trupa nalazi se i komora pod
pritiskom, u kojoj je mogu}e smestiti posebnu mini-podmornicu, pod oznakom ASDS (Advanced SEAL Delivery System), namewenu za prevoz specijalnih SEAL timova
mornari~kih diverzanata (najvi{e 14
~lanova). Ovo re{ewe je daleko boqe od
dosada{we prakse prikqu~ivawa minipodmornica na trup, jer su one pove}avale otpor, odnosno smawivale performanse podmornice nosa~a.
Prva podmornica klase Virginia,
istoimenog naziva (SSN-774) po~ela je da
se gradi 1999, porinuta je avgusta 2003,
a zavr{ena oktobra 2004. Nakon toga
usledio je trogodi{wi period podrobnih
testirawa, a ove godine o~ekuje se da bude uvedena u operativnu upotrebu. Druga,
nazvana SSN-775 Texas, porinuta je aprila 2005, zavr{ena je juna 2006. i uvedena u upotrebu septembra 2006. Tre}a,
SSN-776 Hawaii, po~ela je da se gradi avgusta 2004, a o~ekuje se weno prihvatawe u slu`bu tako|e ove godine. Slede}e
godine u upotrebu ulazi SSN-777 North
Carolina, koja }e biti ujedno i posledwa
podmornica prve serije.
Podmornice od SSN-778 New Hampshire, preko SSN-779 New Mexico pa sve
do SSN-783 trebalo bi da u|u u upotrebu
do 2015, a tre}a serija }e imati oznake
po~ev od SSN-784 pa do SSN-791. Ukupno
je planirana gradwa 30 jedinica, {to }e
omogu}iti zamenu starijih serija podmornica Los Angeles (bez vertikalnih lansera za rakete Tomahawk), i zadràvawe u
upotrebi kasnijih podmornica Los Angeles i Seawolf.
Na po~etku se predvi|alo da se godi{we uvede u upotrebu po jedna podmornice ovog tipa, ali }e se taj broj od
2012. pove}ati na dve. To }e u odre|enoj
meri smawiti nabavnu cenu, ali ne treba o~ekivati da }e dosti}i onu predvi|enu na po~etku projekta. Naime, podmornica klase Virginia zami{qena je kao
jeftinija od klase Seawolf, ali se na samom po~etku pokazalo da je ta razlika
daleko mawa od o~ekivane. Podmornice
Seawolf su ko{tale oko dve milijarde
ameri~kih dolara, a cena klase Virginia
se mewala fiskalne 1995. iznosila je
1,65 milijardu dolara, a 2005, zbog inflacije i pove}awa tro{kova cena je porasla ~ak na 2,3 milijarde dolara. Bez
obzira na to, Amerikanci nastavqaju sa
programom gradwe, zadovoqni {to kona~no imaju izuzetno fleksibilno vi{enamensko plovilo, gra|eno ne samo za
dejstva na otvorenom moru, ve} i u priobalnom pojasu.
Sebastian BALO[
53
ODUSTAJAWE OD PROJEKTA SEAWOLF

Po~etkom devedesetih godina pro{log veka
ameri~ki admiralitet usvojio je buxet za gradwu
nove klase podmornica Seawolf kao programsku
zamenu za klasu Los Angeles. Projekat je trebalo
da se realizuje tempom gradwe i opremawa tri
podmornice godi{we i da bude gotov u periodu
20002010, a bilo bi izgra|eno 30 objekata.
Od ove klase napadnih podmornica o~ekivalo se da otkloni nedostatke klase Los Angeles, prvenstveno misle}i na preveliku buku koju emituje
u prostor oko sebe i nedovoqnu brzinu, te da bude najboqe naoruàna napadna podmornica u
svetu. Me|utim, na ispitivawima prva dva objekta 21- Seawolf i 22- Connecticut uo~eni si izvesni
problemi koji nisu mogli biti tako brzo i jeftino eliminisani pa su po~etni optimizam i planovi ubrzo pali.
Rezultat je vidqiv u dve ~iwenice: da je sa
tre}om podmornicom iz ove klase 23-Jimmy Carter verovatno zavr{eno sa daqom gradwom ove
serije i da je teì{te projektovawa i gradwe
preba~eno na noviju klasu Virginia koja je uglavnom opravdala odluku o stopirawu daqe gradwe
klase Seawolf.
Projektovana cena gradwe i odràvawa
klase Seawolf je naknadno ocewena neprihvatqivo visokom pa se smatra da je to bio odlu~uju}i
momenat da se isforsira novi tip Virginia.
M. K.
STIRLING POGON
NA PODMORNICAMA
Od svih pet tehni~kih re{ewa u svetu za AIP (Air Independent Propulsion) podmorni~ku propulziju (propulzija nezavisna od vazduha), {vedski sistem Stirling je prvi ugra|en na
jednu podmornicu, proveren u 10.000 ~asova rada, i tek potom dobio zeleno svetlo za serijsku ugradwu na podmornice
klase Gotland.
Ovaj sistem poti~e iz Drugog svetskog rata, ali je prvi
put primewen tek po~etkom devedesetih godina pro{log veka,
do kada je trebalo re{iti dosta tehnolo{kih problema i
uraditi mnogo opasnih eksperimenata, {to tehnolo{ka
osnova prethodnih decenija nije omogu}avala. Naravno, trebalo je utro{iti i mnogo novca.
Osnovno pitawe u po~ecima tragawa za AIP propulzijom bilo je koju energiju upotrebiti u zarowenoj podmornici, a da se ne tro{e zalihe elektri~ne energije iz napuwenih olovnih akumulatora, namewene za osnovna dejstva podmornice napade i izbegavawe protivni~kih brodova. [ve|ani su patentirali i razvili pogon na
stirligov motor, ponegde nazvan energetski
konvertor, a ponegde i kao motor sa spoqnim
sagorevawem. Sve je to pribli`no ta~no jer
sme{e kiseonika i goriva sagorevaju u posebnoj komori i pri tom dobijena energija pomo}u
54
inertnih gasova pokre}e motorni mehanizam, a ovaj pogoni

generator koji proizvodi elektri~nu energiju za pogon propelerske osovine. Na taj na~in ostvaren je paralelni energetski izvor u zarowenoj podmornici. Kapacitet punih akumulatora se ~uva, a sve energetske potrebe pod vodom podmiruju dva stirling motora. Instalisana snaga na klasi podmornica Gotland je 2 h 75 kW, a isti motori su ugra|eni i na
modifikovanu klasu Sodermanland.
Kiseonik u te~nom stawu je sme{ten u ogromnom rezervoaru, a gorivo tipa D2 nalazi se u standardnim tankovima.
Sami motori izgledaju kao kompaktni blokovi nejasne namene i relativno malih dimenzija.
Dobre strane ovog sistema su slede}e: znatno je ti{i
od konvencionalnog pogona, radi bez vibracija, niì je nivo
IC odraza i tro{kova odràvawa sistema, postoji mogu}nost modularne ugradwe kod ve} izgra|ene podmornice i infrastruktura zemqe je u funkciji sistema.
M. K.
15. mart 2007.
DOGA\AJI
VOJNOMEDICINSKI
CENTAR NOVI BEOGRAD
TRI USPE[NE
DECENIJE
ojnomedicinski centar Novi Beograd 7.
marta je obeleìo trideset godina raV
da. Zami{qen i formiran kao ustanova
OBELE@EN DAN VOJNOMEDICINSKE AKADEMIJE
TRADICIJA VOJNOG SANITETA

Sve~anost povodom Dana Vojnomedicinske akademije, koja je odràna
2. marta u Domu Vojske u Top~ideru, prisustvovali su i predsednik Srbije
Boris Tadi}, ministar odbrane dr Zoran Stankovi}, na~elnik General{taba
general-potpukovnik Zdravko Pono{, dràvne delegacije Crne Gore i
Republike Srpske, ministri, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije, politi~kog, privrednog i kulturnog ìvota i zaposleni u toj uglednoj
zdravstvenoj ustanovi koja slavi 163 godine postojawa i rada.
osle himne Boè pravde prikazan je
film o razvoju i savremenim dostignu}ima Vojnomedicinske akademije, a zatim je goste pozdravio na~elnik general-major prof. dr Miodrag Jevti}.
URUÊNE DIPLOME
MAGISTRIMA
I DOKTORIMA NAUKA
Na sve~anoj sednici Nau~no-nastavnog ve}a Vojnomedicinske akademije, povodom Dana ustanove, uru~ene su
diplome doktorima i magistrima nauka
koji su ta zvawa stekli u toku pro{le godine. Na~elnik VMA general major
prof. dr Miodrag Jevti} rekao je da 19
novih magistara i 11 doktora medicinskih, stomatolo{kih i farmaceutskih
nauka potvr|uju visok stru~ni i nau~ni
potencijal te renomirane medicinske
ustanove. On je istakao da su na VMA od
1960. odbrawene 603 disertacije.
Pukovnik dr Jovan Maksi}, zastupnik na~elnika Uprave za zdravstvo Ministarstva odbrane, uru~io je priznawe
najboqem autoru stru~nog ~asopisa Vojnosanitetski pregled za 2006. godinu,
doc. dr Goranu Braju{kovi}u iz Instituta za patologiju Centra za patologiju i
sudsku medicinu VMA.
Sve~anoj sednici Nau~no-nastavnog ve}a prisustvovala je i delegacija
Vojne bolnice Skopqe, koju je predvodio
pukovnik prim. dr Sande Stojanovski.
A. P.
Ponosni i uspravni mogu biti samo

oni ~ija je pro{lost uvek bila u skladu sa
sada{wo{}u rekao je na po~etku general
Jevti}, podse}aju}i na dugu i bogatu tradiciju na{e najuglednije medicinske ustanove.
Danas, VMA ima 148 doktora nauka, 93
magistra, 131 profesora i docenta, 29
asistenata. Duboko smo ube|eni da oni i te
kako imaju {ta da kaù studentima u Srbiji
i pomognu unapre|ewu nau~ne misli u na{oj
zemqi. I mi ne gubimo vreme, poslali smo
na studijska usavr{avawa u svet, od Hjustona do Tokija, 50 najboqih lekara, definisali smo i uveliko radimo na dva velika
nau~na projekta sa 43 istraìva~ka zadatka. Sa predlozima za saradwu posetila nas
je 21 delegacija iz inostranstva. Intenzivno se pripremamo da uspe{no izvr{imo
sve zadatke dràvnih organa oko eventualnog u~e{}a u humanitarnim mirovnim misijama naglasio je general Jevti}.
General Jevti} je govorio i o uspesima tokom 2006. godine, a na kraju pozdravne re~i istakao je da se VMA zalaè za integraciju u zdravstveni sistem Srbije, uz
opstanak u sistemu odbrane, obe}avaju}i da
}e Hipokratovi principi lebdeti nad glavama svih pripadnika VMA i da }e oni ~uvati svetlu tradiciju srpskog vojnog saniteta, ostaju}i uzor svima u o~uvawu visokih
eti~kih normi lekarske profesije.
Na sve~anosti povodom Dana Vojnomedicinske akademije izveden je bogat kulturno-umetni~ki program, u kome su nastupili
Jadranka Jovanovi}, Radivoje Simi}, dr
Sowa Peri{i}, Bora Dugi} i Umetni~ki ansambl Stanislav Bini~ki.
R. M.
primarne zdravstvene za{tite, sa prate}im dijagnosti~kim i terapijskim organizacionim delovima, i sekundarne zdravstvene za{tite u specijalisti~kim kabinetima, do danas je ta ustanova primila vi{e od deset miliona i trista hiqada pacijenata. Trenutno Centar je kadrovski i
materijalno osposobqen da dnevno, u dve
smene, primi, le~i i savetuje oko 1.200 pacijenata.
Kako isti~e upravnik Centra pukovnik dr Milan Veselinovi}, u toku je reforma Sanitetske slu`be u Vojsci Srbije, {to
}e neminovno dovesti do promena u orga-
Upravnik Centra pukovnik dr Milan

Veselinovi}
nizacionim strukturama Centra vojnomedicinskih ustanova Beograd.
U tom kontekstu, mesto i ulogu Vojnomedicinskog centra Novi Beograd treba posmatrati kao kariku u lancu zbriwavawa vojnih osiguranika, jer je on, sa
jedne strane, ustanova koja definitivno
zbriwava vi{e od devedeset posto prijavqenih na lekarske preglede, a sa druge
strane, garant da }e Vojnomedicinska
akademija kao visokospecijalisti~ka
ustanova tercijarne zdravstvene za{tite
dobiti vi{e prostora i vremena za zbriwavawe onih kojima je taj nivo zdravstvene za{tite neophodan kaè pukovnik Veselinovi}. Ipak, on dodaje i da je u posledwe vreme u specijalisti~kim kabinetima Vojnomedicinskog centra Novi Beograd izraèn nedostatak lekara specijalista, zbog ~ega su u definitivnom zbriwavawu vojnih osiguranika primorani da
se oslawaju na druge organizacione jedinice Centra vojnomedicinskih ustanova
Beograd i Poliklini~ku slu`bu Vojnomedicinske akademije vi{e nego {to je to
potrebno i racionalno.
S. S.
55
NACIONALNI CENTAR ZA KONTROLU TROVAWA
OPREZNO SA
HEMIJOM
Predvi|awa govore da }e
smrtnost od trovawa izbiti
na prvo mesto i tako
prevazi}i do sada najopasnija
kardiovaskularna i maligna
oboqewa. Rizik od hemijskih
akcidenata je i daqe prisutan
i nepredvidiv. Nacionalni
centar za kontrolu trovawa
ne moè sve sam, ali je
potpuno jasno da wemu
pripada centralno mesto u
borbi protiv opasnog
protivnika. Rezultati iz
proteklih godina, vrhunska
stru~nost i po`rtvovan rad
zaposlenih, definisali su
Centar ne samo kao
instituciju Vojnomedicinske
akademije ili Ministarstva
odbrane, ve} i kao potrebu
zemqe Srbije.
56
odaci Svetske zdravstvene organizacije govore da je smrtnost od akutnih trovawa u svetu tre}u poziciju zamenila drugom i da opasnosti od
trovawa postaju sve ve}e. Dobri poznavaoci ove problematike tvrde da
je 21. vek vek jo{ agresivnije hemije, {to potkrepquju postojawem devet miliona razli~itih hemijskih materija i ~iwenicom da ~ove~anstvo dnevno dolazi u kontakt sa 400.000 toksi~nih hemijskih materija.
Primena hemijskih materija izuzetno je ra{irena i donosi nesumwivu
korist za qude, ali one u sebi kriju i potencijalnu opasnost. U visokorazvijenim zemqama su jo{ sredinom pro{log veka shvatili opasnost od hemijskih materija koje u nekom trenutku mogu postati otrov i nasu{nu potrebu
otvarawa centara za kontrolu i zbriwavawe trovawa.
U na{oj zemqi Nacionalni centar za kontrolu trovawa osnovan je
1996. godine, u sastavu Vojnomedicinske akademije i od vojnog kadra sa klinike za toksikologiju, odeqewa za eksperimentalnu toksikologiju i farmakologiju i laboratorije. Centar je proteklih godina u potpunosti opravdao
svoje postojawe, {to ne zna~i da u svom radu nema i velikih problema.
O Centru za kontrolu trovawa, pojavama trovawa u na{oj zemqi i
opasnostima od hemijskih materija, razgovaramo sa na~elnikom pukovnikom
prof. dr Du{anom Jovanovi}em i wegovim saradnicima i vrsnim stru~wakom u ovoj oblasti pukovnikom u penziji prof. dr Draganom Joksovi}em.
PROGRAM ZDRAVSTVENOG ZBRIWAVAWA

Centar za kontrolu trovawa deo je Vojnomedicinske akademije. Odakle onda predznak nacionalni ispred naziva Centra?
Zakon o prometu i proizvodwi otrovnih materija iz 1995. definisao je postojawe institucije koja se bavi kontrolom trovawa kaè pukovnik prof. dr Du{an Jovanovi} dok je godinu dana kasnije Savezno ministarstvo zdravqa svojim re{ewem ovlastilo VMA da obavqa poslove Nacionalnog centra za kontrolu trovawa.
U to vreme, na VMA odràn je sastanak sa predsednikom vlade SRJ Radojem Konti}em i saveznim i republi~kim ministrima, na kome je dogovore15. mart 2007 .
no da Centar za kontrolu trovawa bude institucija u koju }e sva- tivnog rada, stru~waci Centra ~esto organizuju popularna preke godine savezna dràva i obe republike finansijski partici- davawa i edukaciju zdravstvenog kadra u zbriwavawu pacijenata
pirati sa oko tri miliona maraka. Obaveze savezne dràve i sa akutnim trovawem.
republika delimi~no su ispuwene samo te 1996. i nikad vi{e.
Od tada Nacionalni centar za kontrolu trovawa finansira se
BAZA PODATAKA
iskqu~ivo iz vojnog buxeta, a posledwih nekoliko godina samo iz
Dve glavne organizacione celine Nacionalnog centra za
prihoda VMA.
kontrolu
trovawa su Klinika za urgentnu i klini~ku toksikologiSigurno je da na{oj zemqi ne treba vi{e od jednog centra
ju
i
Institut
za toksikologiju i farmakologiju. U okviru Klinike
za kontrolu trovawa, po{to
postoje odeqewe za intenzivnu
ekonomski pokazateqi ukazuju
negu i le~ewe, toksikolo{kona da je on isplativ samo ako
INFORMACIONI
CENTAR
informaciono odeqewe, pripokriva osam do dvanaest milijemno trija`na ambulanta i
ona stanovnika. Dràva je preNacionalni centar za kontrolu trovawa jedina je
sopstvena jedinica intenzivne
poznala Nacionalni centar kao
ustanova u na{oj zemqi koja 24 sata dnevno i 365 dana u
nege sa 28 posteqa. Na odeqereferentnu instituciju i izjagodini le~i od svih vrsta akutnog trovawa i neposredno
wu za intenzivnu negu i le~ewe
snila se da nema interes da po
ili telefonski pruà informacije o trovawu. Posredzbriwavaju se svi pacijenti kopitawima toksikologije razvija
stvom centra daju se informacije o lekovima, hemijskim
ji zahtevaju 24-~asovnu pa`wu i
neku drugu slu`bu. To je, naravmaterijama, neèqenim dejstvima, toksi~nosti razli~itih
sloène medicinske procedure,
no, dobro, ali je lo{e {to drsupstanci, dijagnostici i le~ewu od trovawa pre svega ledok se na nivou prijemno-trijaàva ni na koji na~in ne pomakarima, ali i drugim zainteresovanim licima. Ima li ta`ne ambulante re{avaju lak{i
è rad Nacionalnog centra. I
kvih poziva?
slu~ajevi trovawa usled pijanne samo to. Celokupna toksiko Ima, ali ne koliko bismo mi èleli odgovara pustva ili prekomerne doze narlo{ka slu`ba u Srbiji nije orkovnik prof. dr Du{an Jovanovi}. U svetu ovakvi centri
kotika.
ganizovana na pravi na~in, a
imaju na stotine hiqada poziva godi{we, a mi hiqadu do
Institut za toksikologiju i
nije uspostavqena ni kvalitetdve hiqade. Zapravo, imamo vi{e intervencija, nego pozifarmakologiju ima odeqewe za
na saradwa izme|u zdravstveva, {to nije u redu. Desi se da hitna pomo} doveze pacijentoksikolo{ku hemiju koje prati
nih ustanova koje zbriwavaju
ta koji je popio pet pilula za spavawe, iako ga je samo trerad klinike i VMA u celini (u
otrovane. Centar je pripremio
balo staviti pod kontrolu nekoliko sati. Zato je boqe prdelu analitike hemijskih mateprogram zdravstvenog zbriwavo pozvati telefonom.
rija, detekcije, identifikacije i
vawa pacijenata sa akutnim
Zna~i, ako posumwate da je neko u va{oj okolini otropotvrde prisustva otrova u ortrovawem u Srbiji, zasnovan na
van, moète u bilo koje doba dana i no}i pozvati telefon
ganizmu) i odeqewe za eksperinajsavremenijim svetskim isku011 3608 440 i deùrni toksikolog Nacionalnog centra
mentalnu toksikologiju i farmastvima. To zaìvelo nije, tvrza kontrolu trovawa da}e vam potrebna uputstva i inforkologiju koje se bavi nau~nim i
di prof. dr Dragan Joksovi}.
macije.
primewenim istraìvawima.
Vrhunsko znawe iz toksikoU toksikolo{ko-informacilogije koncentrisano je u Nacionom
odeqewu sme{tena je baonalnom centru za kontrolu
MOBILNA TOKSIKOLO[KA EKIPA
za
podataka
o hemijskim matetrovawa, gde radi 12 od 20 klirijama,
koja
sa vi{e desetina
Kada
do|e
do
masovnog
trovawa
ili
hemijskog
akcidenni~kih toksikologa Srbije. Kada
hiqada
informati~kih
jedinica
ta, na teren istog trenutka izlazi mobilna toksikolo{ka
se wima pridoda na desetine
predstavqa
najkompletniji
i
ekipa koju ~ine stru~waci iz Nacionalnog centra za konveoma stru~nih medicinskih tehnajpouzdaniji
izvor
podataka
o
trolu
trovawa.
Ekipa
ima
1520
qudi
i
sastoji
se
iz
izvini~ara, medicinskih sestara,
otrovnim hemijskim materijama
|a~ko-analiti~kog i medicinskog dela. Specijalisti i tehlaboranata i specijalista anau na{oj zemqi. Softverski pani~ari iz laboratorije izlaze prvi na lice mesta, utvr|uju
liti~ara, dobija se tim iskusnih
ket se stalno dogra|uje, tako da
stepen
opasnosti
i
proveravaju
da
li
medicinski
deo
ekipe
profesionalaca koji sa velisistem danas omogu}ava saglei spasioci mogu da interveni{u.
kim uspehom le~i i najsloènija
davawe svih osnovnih karakteakutna trovawa. Velika prednost Nacionalnog centra je {to
ìvi i radi u okruèwu VMA,
tako da u le~ewe pacijenata
svakog trenutka mogu da se ukqu~e vrhunski nefrolozi, gastroenterolozi ili hirurzi. Centar
je i jedino mesto u Srbiji gde se
moè obaviti specijalisti~ko
usavr{avawe u domenu klini~ke toksikologije. Drugim re~ima, svi visokospecijalizovani
toksikolozi u na{oj zemqi zanat su ispekli i usavr{ili na
klinikama i u laboratorijama
Nacionalnog centra za kontrolu trovawa. U okviru preven-
DRU[TVO
ristika odre|ene hemijske
materije (kako se hemikalija
zove u narodu, hemijski znaci
i simboli, stepen toksi~nosti, simptomi trovawa, potrebne laboratorijske analize za postavqawe dijagnoze trovawa, rizik u le~ewu
...). Bazu podataka koriste
toksikolozi centra, ali na
indirektan na~in wu koriste
zdravstveni radnici i pacijenti iz cele zemqe.
U Nacionalnom centru
za kontrolu trovawa prevashodno se le~e akutna trovawa koja ugroàvaju ìvot.
Kroz ovu ku}u godi{we pro|e
3.5005.000 pacijenata ili
deset do petnaest qudi dnevno, a ~etvrtina wih je teè
otrovano, {to zahteva duè
klini~ko le~ewe. Kako se le~e otrovani pacijenti?
Nekada je vaìlo, kada neko popije otrov, treba
mu dati protivotrov govori pukovnik Jovanovi}.
Ali, danas imamo mnogo
vi{e hemikalija i otrova,
negoli karakteristi~nih lekova koji mogu da antagonizuju neko trovawe. Toksikolozi
imaju princip da trovawe
nije ne{to izolovano, ve} da
je to skup poreme}aja razli~itih organa, tako da, zapravo, le~imo pacijenta i wegove simptome, uz kori{}ewe
Prof. dr Dragan Joksovi}
vi{e grana medicine.
Vi{e od 95 odsto pacijenata Nacionalnog centra za su civilni osiguranici. Razlog ove
pojave treba traìti i u ~iwenici da za prijem na le~ewe nije
potreban overen uput, zato {to se po pravilu pacijenti nalaze u
akutnom stawu koje ugroàva ìvot. Ovako veliki broj pacijenata oslowenih na civilno zdravstvo, predstavqa i zna~ajan izvor
prihoda koje ostvaruje Nacionalni centar. O ekonomskoj isplativosti centra govore i obavqena ispitivawa i analize za potrebe raznih preduze}a, u vrednosti od 200.000 evra. Nema sumwe da postoji i veliki interes hemijske industrije da {to te{we
sara|uje sa Nacionalnim centrom, od koga moè dobiti validne
pokazateqe kvaliteta svojih proizvoda.
BOJNI OTROVI
Najtoksi~nije materije su, naravno, bojni otrovi. Wihova upotreba je zabrawena me|unarodnim konvencijama,
ali postoji jedan broj zemaqa koje i daqe imaju stokove i
{arè pune bojnih otrova. Nedvosmisleno je dokazano da
su kori{}eni u ira~ko-iranskom ratu. U savremeno doba
raste mogu}nost upotrebe bojnih otrova u teroristi~ke svrhe, pogotovo, {to dobar hemi~ar relativno lako moè napraviti ne{to vrlo toksi~no i opasno. Poznat je slu~aj iz
Japana, kada je verska sekta u teroristi~kom napadu koristila bojni otrov sarin
58
HEMIJSKI
AKCIDENTI
Odgovorni za to {to se
raznorazni otrovi prevoze
~ak i centralnim gradskim
ulicama, imaju spremnu izjavu kada do|e do neke havarije: Nema opasnosti po gra|ane. Da li je ba{ tako? Profesor dr Dragan Joksovi}
smatra da se opasnost od hemijskih incidenata ne sme
minimizirati, zato {to posledice mogu biti katastrofalne. Najozbiqniji hemijski akcident kod nas dogodio
Prof. dr Du{an Jovanovi}
se 1998. godine kada se cisterna amonijaka prevrnula
kod Bor~e. Tada se na delu potvrdila neophodnost postojawa Centra za kontrolu trovawa, u kome su profesionalno zbrinuta 154
slu~aja akutnog trovawa. Trideset qudi je zadràno na dvonedeqnom le~ewu, kod nekih su ostale te{ke posledice, a dva ~oveka su umrla.
Svakog dana pro~itate u novinama naslove kao {to su
Otrov se izlio na ulice, Hemikalije nepoznatog porekla, U
Leskovcu preti pucawe rezervoara sa kiselinom, Nitrati na
granici dozvoqenog ili Opasni otpad u Boru. Ipak, podaci
govore da od 1998. do danas u na{oj zemqi nije bilo hemijskog
akcidenta sa masovnim i tragi~nim posledicama.
Do sada nam je sre}a bila saveznik ali ona nije dugotrajan saveznik tvrdi prof. dr Dragan Joksovi}. Svi pamte izlivawe vinil-hlorida na beogradskoj èlezni~koj stanici. Da je
tada do{lo do eksplozije, Beograd bi dobio izlaz na more.
Stru~waci iz Vojnotehni~kog instituta izra~unali su da bi vatrena lopta od eksplozije samo jedne cisterne (bilo ih je ~etiri)
bila visoka 900 metara. Ne smem ni da pomislim koliko bi bilo
izgorelih i otrovanih qudi. Uostalom, mi u samom srcu Beograda
imamo fabriku boja i lakova. Poàr u toj fabrici izazvao bi
najmawe 25.000 akutnih trovawa.
Da ove tvrdwe nisu preterane potvr|uje, na primer, nesre}a u indijskom gradu Bopalu, kada je usled osloba|awa toksi~nog
gasa umrlo pet hiqada qudi, pedeset hiqada ih je bilo povre|eno, dok je pola miliona qudi zatrovano i evakuisano.
15. mart 2007.
Hemijski akcidenti su posebno opasni zato {to u kratkom

intervalu strada veliki broj qudi. Svojevremeno je na insistirawe qudi iz Nacionalnog centra formiran Komitet za hemijske
akcidente koji je trebalo da objedini sve snage (vi{e ministarstava, vojska, policija, vatrogasna slu`ba, zdravstvo, radne organizacije, lokalne samouprave) u preventivnom radu, zbriwavawu i sanirawu posledica od hemijskih akcidenata.
Su{tina postojawa takvog tela je da se defini{e ko, {ta
i kako radi kaè pukovnik Jovanovi}. Najgore je kada u takvim
situacijama nastane op{ti haos i panika.
Naàlost, ve} formirani komitet nije opstao zbog sukoba pojedina~nih interesa. Nije donet ni Zakon o hemijskim materijama, koji bi trebalo da reguli{e mnoge probleme iz ove
oblasti.
AKUTNA I HRONI^NA TROVAWA

Pilot studija Nacionalnog centra za kontrolu trovawa pokazala je da kod nas, na 100.000 stanovnika, godi{we ima 247
akutnih trovawa. Istraìvawa nisu obuhvatila de~ju populaciju i neke krajeve, tako da se sa velikom verovatno}om moè tvrditi da je ukupan broj ve}i i da se u Srbiji svake godine otruje
oko 45.000 qudi. Akutna trovawa se uslovno mogu podeliti na
namerna, zadesna, kriminalna i trovawa kada qudi i ne znaju
da su izloèni opasnom dejstvu hemijskih materija. Naj~e{}a
akutna trovawa su namerna i ona se po pravilu izazivaju prevelikim dozama lekova (sedativi, anksiolitici i neuroleptici).
Re~ je, zapravo, o poku{ajima samoubistva. Kriminalnih trovawa je malo, ali zato zadesna trovawa nisu retka. Kompletna
ku}na hemija zasnovana je na kiselinama i bazama, koje zbog
neobazrivosti ili nepa`we ~esto izazovu te{ke posledice.
Opasna su i poqoprivredna sredstva koja se prave na bazi fosfornih jediwewa. Regulativa prometa ovih hemijskih materija
ne postoji, tako da se, recimo, samo kod nas prodaje visokorizi~na koncentrovana esencija.
Vratimo se na po~etak ove pri~e. Otrovi su svuda oko nas,
a profesor Joksovi} tvrdi:
U su{tini svi mi pijemo, jedemo i udi{emo otrove, ali ne
u koncentraciji koja moè da nas otruje. âk, kada bi ~ovek po-
ZOZOVAÂ
Najtragi~niji slu~aj trovawa u na{oj zemqi zabeleèn je 1998. godine, kada je Miroslav @ivadinovi} iz Ni{a proizveo i pustio u promet rakiju koja je sadràla visok procenat metil-alkohola. Od te rakije otrovalo se 56
qudi, a 43 je umrlo. Brzim otkrivawem izbegnuta je jo{ ve}a tragedija, jer je @ivadinovi} proizveo 7.000 litara
rakije. Su|ewe za ovaj zlo~in jo{ nije zavr{eno. Miroslav @ivadinovi} je 2004. godine osu|en na 15 godina zatvora zbog te{kog krivi~nog dela protiv zdravqa qudi, ali
je Vrhovni sud Srbije re{ewem o ponovqenom su|ewu ukinuo prvostepenu presudu. Ta~ka na slu~aj Zozova~a nije
stavqena ni posle osam godina, a ne zna se ni kad }e. Tokom su|ewa, rodbina umrlih svedo~ila je da su otrovani
umirali u mukama. Zanimqivo je da im je spas bio nadohvat
ruke. Naime, najboqi protivotrov za metil-alkohol je etilalkohol. Zna~i, qudi bi ostali ìvi da su nastavili da piju alkohol.
pio tridesetak litara vode u kratkom roku, i ona bi bila otrov.

Samo je doza ta koja opredequje kakav }e trova~ biti.
To je ta~no, ali samo kada govorimo o akutnom trovawu,
koje podrazumeva jednokratnu ekspoziciju otrovnoj materiji.
Me|utim, postoji i hroni~no trovawe koje nije tako primetno i
de{ava se u duèm periodu. Benzol na ulici koji udi{emo, meso od tovqenika koji su dobijali hormonalnu terapiju, sokovi u
~ijoj izradi se koriste hemijske materije i mnogi drugi produkti podjednako su opasni kao i otrovne pe~urke. Mo`da i opasniji.
Evropska unija donela je pravilnik o bojama koje se koriste pri proizvodwi sokova, zato {to u wima ima opasnih materija. Naravno, ne u toj meri da odemo kod lekara zbog trovawa,
ali }emo za nekoliko godina u organizmu nagomilati hemiju koja
je kancerogena kaè profesor Joksovi}.
U Srbiji ne postoji kompletan uvid u kretawa kada se govori o akutnom i hroni~nom trovawu. Jasno je da u ovoj oblasti dosta toga mora da se promeni i uredi, po~ev od dono{ewa potrebnih zakona, pa
do kompletne organizacije svih koji u
prevenciji, kontroli, zbriwavawu i sanaciji trovawa mogu da daju svoj doprinos. Potrebno je poboq{ati i saradwu
izme|u zdravstvenih ustanova u zbriwavawu otrovanih. Ne}e biti dobro ako se
odgovorni pona{aju u stilu narodne izreke: Brigo moja, pre|i na drugoga.
Mnogo je podataka i ~iwenica koje opomiwu. Sva predvi|awa govore da }e
smrtnost od trovawa izbiti na prvo mesto i tako prevazi}i do sada najopasnija kardiovaskularna i maligna oboqewa. Rizik od hemijskih akcidenata je i
daqe prisutan i nepredvidiv. Nacionalni centar za kontrolu trovawa ne moè
sve sam, ali je potpuno jasno da wemu
pripada centralno mesto u borbi protiv opasnog i podmuklog protivnika. Nema sumwe da su rezultati iz proteklih
godina, vrhunska stru~nost i po`rtvovan
rad zaposlenih, definisali Centar ne
samo kao instituciju VMA ili Ministarstva odbrane, ve} i kao potrebu zemqe
Srbije.
Zoran MILADINOVI]
Snimio Radovan POPOVI]
59
Reagovawa
ODBRANA
Bra}e Jugovi}a 19
11000 Beograd
e-mail: odbrana@beot
el.yu
ODGOVORNOST
(Stanovi, moral i vojna tajna, Odbrana, broj
22, 15. avgust 2006)
Povremeno mi se pruà prilika da pro~itam
neki broj ~asopisa Odbrana i da uvek sa zadovoqstvom zakqu~im da
sam bio u pravu kada sam
pre dve godine pruìo punu podr{ku ure|iva~kom
kolegijumu u nastojawima
da napravi jednu modernu, atraktivnu i sadràjnu publikaciju, koja bi na
stru~an na~in obra|ivala pitawa zna~ajna za
Ministarstvo odbrane,
na{e oruàne snage i sistem bezbednosti u celini. Mislim da ste postigli veoma dobre rezultate na putu dostizawa tog ciqa, {to se moè videti ne samo na
osnovu grafi~ke i tehni~ke prezentacije ~asopisa ve} i bogatog i raznovrsnog materijala koji se u wemu moè na}i.
Naàlost, u jednom pogledu ure|iva~ka politika jo{ nije
napravila odlu~uju}i zaokret. Re~ je o promeni svesti ili
na~inu razmi{qawa. U duhu starog na~ina razmi{qawa
spremno ustupate stranice va{eg ~asopisa pojedincima za najgrubqe napade i obra~un sa biv{im li~nostima, pod izgovorom da je re~ o slobodi {tampe i stavovima pojedinaca. Osvrnu}u se ovom prilikom samo na pisawe biv{eg na~elnika Odeqewa vojne policije pukovnika Dragoquba Jev|ovi}a, sada u
penziji. U nastojawu da ublaì svoju li~nu odgovornost za podno{ewe neosnovane krivi~ne prijave protiv mene u vezi sa dodelom u zakup jednog stana civilnom licu u slu`bi u Ministarstvu odbrane i vi{e slu`benih stanova za potrebe pripadnika
specijalnih jedinica Kobri, u broju 22 od 15. avgusta 2006.
izneo je niz neistina, kojima je poku{ao da ubedi javnost da je
wegov postupak, ipak, bio opravdan, ako ne sa stanovi{ta povrede propisa, a ono zbog povrede moralnih na~ela. On pita:
za{to pripadnici Kobri, kad ima na hiqade drugih koji, tako|e, nemaju re{eno stambeno pitawe? Odgovor na to pitawe
moè najpre da dobije od nadle`nih qudi iz Ministarstva odbrane. Ja sam bio na putu da ovo pitawe za veliki broj besku}nika relativno brzo re{im. Maja 2005. godine potpisan je
60
ugovor sa Gra|evinskom direkcijom Srbije o izgradwi 3.800

stanova u roku od ~etiri godine u zamenu za vojno gra|evinsko
zemqi{te {to zna~i blizu hiqadu stanova godi{we. Jula iste
godine, nakon obilaska Vrawa i dogovora sa Komandom Kopnenih snaga u Ni{u, dao sam nalog da se pristupi parcelizaciji
raspoloìvog vojnog gra|evinskog zemqi{ta u Vrawu i da se
ono stavi na raspolagawe svim zainteresovanim za re{avawe
wihovih stambenih problema. Ciq mi je bio da se adekvatno
zbrinu svi pripadnici na{ih oruànih snaga u ovom izuzetno
osetqivom podru~ju. Interesovawe je bilo veliko. I mene zanima za{to se od oba projekta odustalo, kada su oni bili najekonomi~niji za Ministarstvo odbrane i nisu optere}ivali redovni buxet.
[to se ti~e neistina koje je izneo pukovnik Jev|ovi}, kao
prvo, odluka o dodeli slu`benih stanova pripadnicima Kobri zaduènih za obezbe|ewe najvi{ih dràvnih funkcionera bila je zasnovana na prethodnoj saglasnosti Vrhovnog saveta odbrane, kao i Saveta ministara dràvne zajednice, a
ne rezultat moje samovoqe, kako on to èli da sugerira.
Drugo, stanove nisu dobili samo pripadnici mog obezbe|ewa
ve} i drugih funkcionera na koje se propis odnosi. Tre}e, on
na nespretan na~in poku{ava da mistifikuje okolnost zbog koje on kao na~elnik slu`be kojoj pripadaju i Kobre, navodno,
nije znao za postojawe propisa na osnovu kojih su re{ewa doneta. On to obja{wava time da su ovi propisi bili ozna~eni
visokim stepenom tajnosti, zbog ~ega mu nisu bili dostavqeni.
Pri tome, indirektno sugerira da je to ura|eno smi{qeno.
Nijedna tvrdwa ne stoji. U uvodnom delu svojih odluka, ~ije je
kopije priloìo uz krivi~nu prijavu, navedeni su propisi na
osnovu kojih se one donose, ukqu~uju}i i tajni, wemu nepoznat dokument. Zna~i, niko nije sakrivao ovaj propis ve} i
zbog toga {to je on predstavqao pravni osnov za dono{ewe
odluke o dodeli stanova. Da je postupao profesionalno, pukovnik Jev|ovi} bi pre podno{ewa krivi~ne prijave zatraìo
da se obavesti o tajnom dokumentu, {to je lako mogao da uradi. Pored toga, u skladu sa ovla{}ewima ministra u ovoj materiji, ja sam doneo samo na~elne propise, dok je odgovaraju}e
podatke, na osnovu kojih je dodela stanova izvr{ena, donela
stru~na slu`ba Ministarstva. To nije posao vojne policije i
wenog na~elnika. Kona~no, nijedan od tih akata nije ozna~en
posebnim stepenom tajnosti, kako to pukovnik Jev|ovi} tvrdi,
ve} uobi~ajenim oznakama koje se primewuju i na druge akte,
kako od ve}e tako i mawe va`nosti. Zanimqivo je da je Vojno
odeqewe Okru`nog suda, postupaju}i po tom slu~aju, donelo
odluku da se iz procesa iskqu~i javnost, jer je re~ o pripadnicima specijalnih jedinica, te da wihovo mesto stanovawa mora biti za{ti}eno. Pukovnik Jev|ovi}, kao iskusan stare{ina, morao je da ima dovoqno sluha za taj momenat i kada je re~
o tom propisu.
Kada se sve navedeno uzme u obzir, postavqa se pitawe
motivacije pukovnika Jev|ovi}a da pozove na odgovornost
vlast dok je ona jo{ na vlasti, ~iwenicu koju on isti~e sa neskrivenim ponosom. îni mi se da je prava motivacija znatno
jednostavnija, pa po mnogo ~emu i qudska. Ukidawem Vojnog sudstva decembra 2004. godine i preno{ewem nadle`nosti na civilne sudske organe, javila se potreba da se preispitaju mesto
i uloga vojne policije u tako nastaloj situaciji. Zbog drugih
zna~ajnih organizacionih promena u Vojsci, tome se nije odmah
pristupilo. Naàlost, nedostatak propisa o novim nadle`nostima policije imao je za posledicu weno nesnalaèwe u pojedinim situacijama, {to se naro~ito manifestovalo u tretirawu odre|enih kategorija regruta, koji su u nekim situacijama,
protivno vaè}im propisima, bili privo|eni. Deo odgovornosti za takve propuste pao je i na pukovnika Jev|ovi}a, pa je bilo predloga da se u okviru smawivawa broja civilnih i profesionalnih lica na slu`bi u Vojsci SCG, koje se zbog mawe odo15. mart 2007.
brenih buxetskih sredstava moralo sprovesti (martjuni

2005), i on uputi u prevremenu penziju. Smatrao sam da novog
na~elnika Odeqewa vojne policije treba postaviti tek kada
se utvrde wene nove nadle`nosti, {to bi odredilo i wegov
stru~ni profil, tako da taj predlog nisam prihvatio. Ne bi me
iznenadilo da se u ovoj situaciji kada je wegov status neizvestan na|u i pravi motivi za wegovu profesionalnu hrabrost. ôvek o~igledno nije imao blagovremenu informaciju
da ne}e biti penzionisan. To su u~inili oni koji su do{li posle mene.
Svako je odgovoran za svoje postupke. Mene je sud oslobodio svake odgovornosti po krivi~noj prijavi pukovnika Jev|ovi}a. Vide}emo kako }e on pro}i.
Prvoslav DAVINI]
IDEOLOGIJA I
ISTORIJA
(Posledwi srpski |eneral ve{tina ratovawa,
Odbrana, broj 35, 1. mart 2007)
U magazinu Odbrana, u broju od 1. marta
2007, objavqen je, na celoj stranici, tekst Du{ana Marinovi}a o promociji kwige Novice Stevanovi}a Posledwi srpski
|eneral ve{tina ratovawa, gde se u nastavku
kaè da je re~ o Dragoqubu Draì Mihailovi}u.
Sam naslov kwige je neta~an, jer je Draà Mihailovi} bio oficir jugoslovenske vojske i ~in
|enerala je dobio od
Kraqeve vlade Jugoslavije 7. decembra 1941.
(brigadni |eneral), a potom divizijski, januara, i armijski,
juna 1942. godine.
U tekstu se kaè da je kwiga nastala na osnovu gra|e
Vojnoistorijskog instituta i pisanih izvora iz prve ruke.
Pitamo se da li gra|a iz Vojnoistorijskog instituta nije pisana i iz prve ruke i {ta to zna~i? Potom se isti~e da je
D. Mihailovi} izdat i ostavqen od saveznika, {to je nenau~no, pojednostavqeno, povr{no sagledavawe, koje ukazuje na
nepoznavawe op{teg konteksta doga|aja u Drugom svetskom
ratu. U tekstu se D. Mihailovi} predstavqa kao visokomoralan, {to ni{ta ne zna~i u kontekstu odre|ewa tog pojma u
Drugom svetskom ratu, gde je glavna moralno-politi~ka vertikala bio sukob sa fa{izmom (fa{izamantifa{izam). Isti~e se wegovo komandantsko manevrisawe i traèwe nemogu}eg izlaza, a mi se pitamo kakva je to ve{tina kada se traì nemogu}i izlaz?
Autoru N. Stevanovi}u pisac teksta pripisuje da je na

argumentovan na~in oslikao funkciju komandanta (D. Mihailovi}a), na koga ne moè uticati nijedna ideologija, iako o
tvrdim ideolo{kim stavovima generala Mihailovi}a postoji obimna istoriografska literatura koju ovom prilikom ne
bismo navodili. I tako se Titova oruàna sila 1941. dovodi u vezu sa paravojskama u ratovima 1991. godine. Iako se
autoru Stevanovi}u odaju tolika priznawa, u tekstu se kaè
da mu je ostalo nelogi~no za{to je Tito kao vo|a paravojske do{ao u prvi plan. Ako i sam nije zakqu~io, {ta }e nam
takva kwiga koja ne daje odgovor na to, po nama, su{tinsko
pitawe u Drugom svetskom ratu. Sve se zavr{ava ideolo{ki sa oficirskim lukom od @. Mi{i}a, D. Mihailovi}a i
do M. Tepi}a, ~ime se autor istori~ar, proteè do dana{wih dana.
Kwigu je objavio Dexin, a weno objavqivawe je pomoglo
Ministarstvo kulture Republike Srbije. Tako nam se, kako je
naslovqen ovaj tekst Kwiga za izu~avawe nudi ovo delo
koje je, kako se kaè, zna~ajno delo na{e istoriografije. Pitamo se kako neko, ko nakon ovakvog pisawa, ima zamagqene
predstave {ta je istoriografija, uzima sebi za pravo da o
tome sudi.
Pitamo za{to se u vezi istoriografije ne konsultuju
nadle`ne institucije u Ministarstvu odbrane koje se bave
tom naukom (Odeqewe za vojnu istoriju Instituta za strategijsko istraìvawe).
Dr Milan TERZI], nau~ni saradnik
Odeqewa za vojnu istoriju
Instituta za strategijska istraìvawa
POHVALA ZA VOJNU
HITNU POMO]
U vreme nagomilanih problema oko zdravstvenog zbriwavawa vojnih osiguranika (veliki ih je broj, a nasuprot wima desetkovan vojni sanitetski kadar po ambulantama i centrima),
izne}u jedan vrlo pozitivan primer.
Od 37 godina aktivne vojne slu`be u biv{oj JNA, 27 proveo
sam u beogradskom garnizonu. Za to vreme, ~lanovi porodice i ja
nismo nijednom koristili usluge Vojne hitne pomo}i. Me|utim, sticajem okolnosti, nedavno, pola sata iza pono}i, morao sam jednom ipak da okrenem spasonosni broj 976, tj. Vojnu hitnu pomo}.
Objasnio sam o kakvim rizi~nim problemima se radi kod moje
supruge stare 64 godine. Dok sam si{ao ispred zgrade da do~ekam
ekipu, u roku od 15 minuta pojavili su se dr Aleksandar Bojovi} i
medicinski tehni~ar Dijana Andreji}. Nakon izuzetno savesnog i
detaqnog pregleda, sa snimawem EKG aparatom, i uz hitno
sniàvawe visokog krvnog pritiska, supruga je zbrinuta u Urgentni
centar VMA.
Dok i daqe ima, verujem brojnih ovakvih primera, moèmo
biti spokojni za na{u starost i naru{eno zdravstveno stawe nas
vojnih penzionera.
Zoran MIHAJLOVI]
Beograd,
Bulevar oslobo|ewa 114
61
ALBANSKI TERORISTI PROTIV ME\UNARODNE ZAJEDNICE
K L O P K A
Ukoliko najavqeni mirni protesti
Samoopredeqewa budu imali za
posledicu nove `rtve i novu osvetu
OVK, oni bi mogli da dovedu do nove
faze terorizma albanskih
ekstremista, ovoga puta protiv
srpskih civila i me|unarodnih vojnika
i policajaca na Kosmetu.
dekvatna reakcija me|unarodne i kosovske policije 10. februara ove godine u Pri{tini protiv pripadnika radikalnog pokreta albanskih ekstremista na Kosovu Samoopredeqewe,
koji su protestovali zato {to Ahtisarijev plan ne sadrì
odluku o trenutnom progla{ewu nezavisnog Kosova, rezultirala je rawavawem vi{e od 80 nasilnika, od kojih su dvojica kasnije preminula. Ubrzo potom od aktiviranih eksplozivnih naprava u Pri{tini uni{tena su tri automobila Unmika, a 26. februara tako|e od podmetnute eksplozivne naprave u Pe}i uni{teno je
sedam vozila Oebsa. Odgovornost za teroristi~ki napad u Pri{tini preuzela je raspu{tena OVK, koja je u septembru 1999.
godine transformisana u Kosovski za{titni korpus, obrazlaù}i
svoj napad na me|unarodnu zajednicu kao osvetu za ubistvo i rawavawe Albanaca na demonstracijama pripadnika Samoopredeqewa u Pri{tini.
BRUTALNO NASIQE
Ocene i komentari u vezi sa pomenutim sinhronizovanim uli~nim nasiqem albanskih ekstremista i podmuklim nasiqem vojnika
terorista su brojni, raznovrsni i simptomati~ni. Me|u wima je naj~udnovatiji stav o tome da su pripadnici OVK ponovo posegli za
terorizmom. ûdnovat je zato {to oni nisu prestali da provode brutalno nasiqe protiv neza{ti}enih srpskih civila na Kosmetu (u
prisustvu Misije OUN izveli su preko 7.000 akata nasiqa, u kojima
su ubili 1.250, oteli 1.150 i ranili 2.225 osoba, ve}inom Srba i
drugih nealbanaca). Novi detaq u wihovom delovawu je {to nagove{tavaju primenu terorizma protiv Misije OUN na Kosmetu.
Ukoliko najavqeni novi mirni protesti Samoopredeqewa
protiv odgovornih za smrt dvojice wegovih ~lanova budu imali za
posledicu nove `rtve i novu osvetu OVK, (nad pripadnicima modernog okupatora, termin koji od pre dve godine upotrebqavaju albanski verski ekstremisti za Unmik i Kfor), to moè da dovede do
62
15. mart 2007.
pqa, Agim Krasni}i je u drugoj polovini

nove faze terorizma albanskih ekstre2005. i prvoj polovini 2006. godine simista, ovoga puta protiv srpskih civistematski pretio da }e bombardovati
la i me|unarodnih vojnika i policajaca
Skopqe, ukoliko makedonska policija
na Kosmetu.
poku{a da uspostavi pravni poredak u
Budu}i da }e se u eventualnoj ovatom selu), lakim minobaca~ima i neukvoj varijanti sukoba albanski teroristi
tvr|enom koli~inom eksploziva.
suo~iti sa me|unarodnim specijalcima
(Unmik i Kfor uglavnom ~ine pripadnici
Wihova povezanost sa operativciosposobqeni za protivteroristi~ku borma teroristi~ke Al kaide, ~ije prisubu), iskrsava krucijalno pitawe: Da li
stvo je registrovano na Kosmetu, uz izgrupe i bande albanskih ekstremista, odda{nu finansijsku podr{ku bogatih ponosno teroristi~ke Albanske nacionaljedinaca vehabija sa Bliskog istoka,
ne armije (ANA) raspolaù dovoqnom
omogu}ava da se sklopi mozaik o mogukoli~inom kvalitetnog i raznovrsnog na}em nasiqu albanskih ekstremista na
oruàwa? Precizan odgovor na pitawe
Kosmetu u dogledno vreme.
nije neophodan, jer se u eventualnom takvom scenariju sukoba ne o~ekuje fronUPOZOREWE
talni sudar izme|u albanskih terorista
Naime,
bombasti~ni
ali nesmrtoi sastava Unmika i Kfora. Ipak, uputno
nosni
teroristi~ki
napadi
na vozila
je ukazati na snabdevenost ANA sredstviUnmika i Oebsa u Pri{tini i Pe}i, koma za primenu nasiqa, s jedne strane, i
ji mogu da budu ponovqeni i transforogromno iskustvo wenih pripadnika u ~imisani u smrtonosne radi osvete svojih
wewu zlo~ina nad neposrednim `rtvama
povre|enih ili ubijenih ~lanova u uli~napada, sa druge strane.
nim demokratskim aktivnostima, mogu
Albanski separatisti su jo{
ZALIHE
se pro{iriti na ~itavom Kosmetom. Al1997. godine iz Albanije prebacili
banski teroristi }e nesumwivo pokubrojno naoruàwe na Kosmet i naoruàAlbanski ekstremisti sa Kosova su jo{
{ati da zastra{e pripadnike Unmika i
li sve svoje ~lanove i sledbenike. Ta za1997. godine, prilikom raspada Vojske Albanije,
Kfora tako {to }e izvoditi teroristra{uju}a ~iwenica je prvi put ustanonabavili oko 120.000 komada pi{toqa, pu{aka,
sti~ke snajperske napade nad pa`qivo
vqena u avgustu 1998. godine, kada su mepu{komitraqeza, ru~nih raketnih baca~a, lakih
odabranim neposrednim `rtvama (po{tani Albanci iz desetak sela u pe}koj i
minobaca~a, protivavionskih mitraqeza, prolicajcima i vojnicima zemaqa koje nisu
|akovi~koj op{tini predali na{oj vojsci
tivtenkovskih mina, nekoliko miliona metaka rau stawu da pokrenu snaàn odgovor na
i policiji oko 4.500 komada oru`ja dugih
znog kalibra, vi{e stotina kilograma eksplozitakve napade). Mogu}nosti za planiracevi. U periodu tzv. demilitarizacije teva i druge vojne opreme.
we i izvo|ewe takvih napada su realne,
roristi~ke OVK (julseptembar 1999)
budu}i da }e svoje ~lanove koji su zapopredate su neznatne koli~ine od navedesleni kao pomo}no osobqe u Misiji
nog broja naoruàwa, {to zna~i da se
LEKAR OTKRIVA STRATEGIJU
OUN (prevodioci, voza~i, ~uvari) umenajmawe polovina tog oru`ja nalazi kod
{no i uspe{no koristiti za prikupqaalbanskog stanovni{tva.
Stavom da jedan ubijen vojnik Kfora svawe obave{tajnih podataka o potenciTerorsko-genocidni pohod protiv
kog dana bi}e dovoqan da proteramo strane trujalnim neposrednim `rtvama napada.
svega {to je srpsko na Kosmetu, od 17.
pe iz zemqe, lekar Sali Biti}i razotkrio je
îwenica da albanski teroristi
do 19. marta 2004, izvelo je oko 60.000
mogu}u strategiju albanskih terorista protiv
raspolaù
sa dovoqnom koli~inom proalbanskih ekstremista organizovanih u
Misije OUN, ~iji nagove{taji su nedavno ispotivavionskih sredstava za dejstvo po lesvojevrsne razbojni~ko-pqa~ka{ke i
qeni u Pri{tini i Pe}i.
telicima na maloj visini, realno je
ubistveno-ru{ila~ke e{elone. Mnogi
o~ekivati da }e sukcesivno napadati heod wih bili su naoruàni, {to predstalikoptere kako bi spre~ili manevarsku
vqa pouzdan pokazateq o koli~ini naNEOTKRIVENI OTMIÂRI
mo} sastava Misije OUN. Upotrebom
oruàwa koje se nalazi u posedu alminobaca~a i raketa zemqa-zemqa ~iji
banskih ekstremista. U lecima koji su
Misija OUN za svog skoro osmogodi{weg
je domet od 5 do 15 kilometara, bi}e u
albanski ekstremisti tih dana ka~ili na
boravka na Kosmetu nije uspela da identifikuje
stawu da izvode oruàne napade na obbrisa~e automobila na Kosmetu, pisalo
nijednog po~inioca otmice vi{e od 1.000 srpjekte i sredstva Unmika i Kfora sa bezje: Istorija }e se ponoviti. Svoju sloskih civila, {to zna~i da nema nikakav uvid u
bedne udaqenosti. Podrazumeva se,
bodu dobi}emo bez obzira na cenu.
teroristi~ko-kriminalne delatnosti na terenu.
ovakve svoje napade kombinova}e sa akVo|a jedne albanske politi~ke
tivirawem eksplozivnih naprava u blistranke (Nacionalni pokret za oslobo|ewe Kosova) Fatmir Humoli poru~io je da }e, zarad ujediwe- zini ili unutar objekata i sredstava modernog okupatora. Radi
wa Kosova sa Albanijom, 10.000 pripadnika te partije krenuti u zastra{ivawa modernog okupatora mogu da posegnu za otmi~arnovi rat protiv neprijateqa Misije OUN na Kosmetu, a Kfor i sko-kidnaperskom strategijom i taktikom, za koju im nije potrebna
Unmik nazvao je okupacionom silom i naglasio da po tom pita- neka posebna vrsta oru`ja.
wu mora ne{to da se preduzme.
Umesto zakqu~ka treba ista}i da je malo verovatno da }e vo|e ANA mobilisati sve svoje divizije i krenuti u op{ti rat proNAORU@AVAWE tiv Misije OUN na Kosmetu. Malo je verovatno da }e se odlu~iti i
na selektivni terorizam, ukoliko im wihovi inostrani lobisti ne
U me|uvremenu, teroristi~ka ANA nabavila je nove koli~ine daju zeleno svetlo za obnovu nasiqa. Ukoliko se ipak ANA odlui vrste naoruàwa, kojima }e uspe{no voditi rat protiv moder- ~i da vi{egodi{wi terorizam protiv srpskih civila pro{iri na
nog okupatora. Arsenal za pripadnike svojih projektovanih divi- pripadnike okupacione sile, treba imati u vidu da je snabdevezija (Adem Ja{ari, Skenderbeg, Malesija i âmerija) vo|e na potrebnim vrstama naoruàwa. Me|utim, malo je verovatno da
ANA obogatile su sa nekoliko stotina snajperskih pu{aka ~iji je }e bilo kakvim teroristi~kim napadima uspeti da prinudi me|udomet oko 1.500 metara, vi{e desetina komada lakog protivavi- narodnu zajednicu na kapitulaciju, koja bi ozna~ila trajno destaonskog oru`ja, raketama zemqa-zemqa (vo|a teroristi~ke bande bilizovawe stawa u regionu.
albanskih verskih ekstremista u selu Kondovu nedaleko od SkoDr Milan MIJALKOVSKI
63
STRANE ARMIJE
[ PA N S K I L E G I O N A R I
MLADO@EWE SMRTI
Elitna jedinica oruànih snaga
[panije nastala je okupqawem
idealista, romantika i avanturista
iz razli~itih krajeva sveta,
u predve~erje gra|anskog rata.
Pro{la je brojna ratni~ka isku{ewa
i danas predstavqa jedan od najboqih
borbenih sastava Natoa na
Iberijskom poluostrvu.
panska Legija stranaca, osnovana po ugledu na francusku

vojnu formaciju, postala je sinonim za profesionalizam i
beskompromisno ratovawe u najteìm okolnostima. Dekretom kraqa Alfonsa XIII, 28. januara 1920, ozvani~eno je postojawe najelitnije jedinice {panske armije.
Stvori}emo najboqu vojnu formaciju, koju svet jo{ nije video. Ratnici iz inostranih zemaqa idealno }e se uklopiti u na{
model rada i shvatawa borbe. âst i hrabrost su dve osobine
koje imaju svi na{i vojnici. Tamo gde niko ne èli, tamo gde niko
ne moè, tamo gde je smrt, bi}e [panska legija ponosno je izjavio tada{wi {panski ministar odbrane Hoze Viqalba prilikom
formirawa jedinice.
FORMIRAWE JEDINICE
Ideja o stvarawu Legije stranaca u [paniji nastala je skoro vek ranije, kada je kraqica Izabela zatraìla pomo} od
francuske vlade tokom Prvog karlist rata. Kom{ije su reagovale muwevito i na Iberijsko poluostrvo poslale vi{e od ~etiri
hiqade pripadnika svoje najosposobqenije jedinice.
Francuski borci su se iskrcali u Targonu 17. avgusta 1835.
godine. Dobro opremqeni, spremni da se u svakom trenutku `rtvuju za saborce i jedinicu, legionari su ubrzo stekli simpatije
doma}eg stanovi{tva. Zbog toga i ne ~udi podatak da su u taj sastav, tokom trogodi{weg ratovawa, stupili brojni {panski dobrovoqci. Na kraju rata, francuska legija se, metafori~ki i
prakti~no, transformisala u {pansku.
Od ~etiri hiqade boraca koji su kro~ili na tlo Iberisjkog
poluostrva, samo pet stotina je do~ekalo mir. Ostatak jedinice
~inili su [panci. Iskustvo koje su stekli u borbi svakodnevni
susret sa krvqu i smr}u, doprinelo je da se ideja legionarstva,
64
15. mart 2007.
su protivnicima ledili krv u

bezrezervnog `rtvovawa za otaxBOEM PATRIOTIZMA
ìlama. Pripadnici Legije su
binu, uspe{no razvije i u {pandobili nadimak Novios de la
skoj vojsci. Nekoliko istaknutih
General Hoze Miqan Astraj, 86 godina posle osnimuerte Mladoèwe smrti.
oficira predloìlo je da se odvawa jedinice, i daqe predstavqa simbol Legije. On je
Posle gu{ewa nekoliko mamah osnuje elitna specijalna jedpostavio temeq te vojne formacije, definisao wene
wih pobuna na severu Afrike,
nica. Wihova èqa preto~ena je u
principe i vojnu doktrinu. Kao boem patriotizma. Astraj je
pravo borbeno kr{tewe Legija
realnost tek po~etkom tre}e deceostao upam}en po herojstvu. Ro|en je u Madridu 1879. goje imala u Maroku, u ~uvenom
nije dvadesetog veka.
dine. Umesto studija psihologije, kako je to èlela wegova
Rifskom ratu. Zajedno sa koloLegija stranaca [panije
majka, upisao je vojnu {kolu. Brzo je postao zapaèn na vonijalnim trupama, ~iji su garosnovana je u vreme kada je kraq
jnoj akademiji. Imao je najboqe ocene iz osam predmeta u
nizoni bili stacionirani u
Alfonso XIII zapo~eo kona~ni obistoriji te obrazovne ustanove,pa je poneo epitet najperMaroku, Legija je formirala
ra~un sa pobuwenicima u protekspektivnijeg {panskog oficira.
[pansku afri~ku armiju. Taj
toratu [panski Maroko. PredvoPosle kratkog boravka u Francuskoj, gde je izu~avao
sastav imao je vode}u ulogu u
|eni lukavim i surovim vo|om Abd
organizaciju i modele rada Legije stranaca, Astraj se vragra|anskom ratu. Predvo|ene
el Krimom, Marokanci su se ètio u [paniju i preuzeo komandu nad pe{adijskim batageneralom Huanom Hagueom, u
stoko borili za oslobo|ewe. Taqonom u Valensiji. Eti~ke i vrednosne sudove formirao je
borbi protiv republikanaca,
kva situacija nalagala je brzo dena Bu{idu, spiritualnom kodu samuraja, koji je napisao
jedinice u Africi su zna~ajnu
lovawe.
profesor Inazo Nitobe. Legionare je svakodnevno u~io
prednost dale Frankovim naRazmatraju}i ko od generala
ispravnom pona{awu prema neprijatequ i na~inu na koji
cionalistima.
poseduje dovoqnu fanati~nost,
treba da izvr{avaju zadatke. Zato {panska Legija stranaca
Iako omiqen kod vojnika
hrabrost, borbenost i veru za
nikad nije optuèna za zlodela tokom ratnih operacija. Aszbog herojskog pona{awa i ~vrborbu protiv neprijateqa, {pantraj, u ~ijem su se karakteru susretali idealisti~ki i rostih principa, general Miqan
ski suveren nije imao dilemu. Za
manti~arski modeli vojevawa, ostao je omiqeni komandant
Astraj je 13. novembra 1922.
prvog stare{inu izabrao je pe{alegionara.
napustio vode}e mesto Legije.
dijskog generala Hoze Miqana
Bio je i ostao legenda {panske
Astraja. On nije bio samo vojnik,
vojske. U bitkama je izgubio {ave} ro|eni lider, ~ovek koji je sna`nom harizmom privla~io qude. Osim {to je imao besprekornu ku i oko, a zbog {est rana te{ko je pokretao i desnu nogu. O pobiografiju, bio je i ekscentrik, pa su ga takve osobine kandido- vredama na bojnom poqu nije voleo da pri~a, ali su wegovi saborci tvrdili da na telu ima 31 ranu. Nasledio ga je general
vale za istorijsko mesto prvog komadanta {panske Legije.
General je prihvatio ponu|eno mesto, zahvalio se kraqu i Rafael de Valencuela. On je poginuo tokom akcije probijawa
odmah zapo~eo sa formirawem elitne jedinice. Brzo i efika- obru~a Tizi Azi u Maroku. Potom je komandu nad {panskom Legisno, onako kako je to obi~no ~inio tokom vojni~ke karijere, Mi- jom stranaca preuzeo general Franko. Hrabar kao i wegovi
qan Astraj je 18 dana kasnije, ta~nije 20. septembra 1920. oku- prethodnici, on je me|u borcima specijalne jedinice razvio jo{
pio prvu grupu vojnika-legionara. Taj datum je i zvani~ni ro|en- jedan kvalitet disciplinu.
dan Legije stranaca [panije.
Sukob u pokrajini Rif, u Maroku, bio je glavni spoqnopoliti~ki problem [panije, u tre}oj dekadi dvadesetog veka. SedBEZREZERVNO @RTVOVAWE mogodi{wi rat, koji je zapo~eo 1919. godine, prekinut je zdruèPrva formacija Legije sastojala se od glavnog {taba i tri nom akcijom {panske i francuske legije stranaca, koje su nemibataqona, koji su bili stacionirani na periferiji gradi}a Se- losrdno potukle pobuwenike.
uta, u kvartu Kuartel del Rej. Tokom {panskog gra|anskog rata LeLegija je, zatim, mirovala do 1934. godine. Wene jedinice
gija je brojala 18 bataqona, tenkovsku jedinicu i Specijalnu ope- bile su sme{tene na severu Afrike, te mawim garnizonima u Alracionu grupu, koja je bila zaduèna da kao prethodnica osmatra meriji i Seuti. U predve~erje {panskog gra|anskog rata, legioi napada upori{ta republikanaca. Generalisimus Francisko nari su u~estvovali u gu{ewu pobune radnika rudarskog basena u
Franko, vo|a falangista, bio je jedan od osniva~a Legije i wen Asturiji. Zemqa je bila na ivici sukoba, a general Franko vedrugi ~ovek u komandnom lancu. Ubrzo po osnivawu, borci te {to je koristio Legiju u borbama sa komunistima i anarhistima.
elitne jedinice postali su slavni zbog hrabrosti koju su pokaza- Kad je propala pobuna ujediwenih levi~ara u Barseloni i uhapli u borbi. Ugled su sticali i na bojnom poqu i u ritualima koji {en istaknuti revolucionar i kwièvnik Manuel Asawa, bilo je
Legija na poloàju 1921. godine
65
STRANE ARMIJE
jasno na ~iju stranu }e se opredeliti ve}ina legionara.

Tokom sukoba, na ~itavoj teritoriji [panije, ministar vojske ovlastio je generala Franka
da rukovodi operacijama za suzbijawe nemira. Deo snaga Legije
napustio je sever Afrike, a pripadnici jedinice iskrcali su se u
Barseloni i Ovijedu. Ve}ina legionara ostala je lojalna Franku i pokretu Za [paniju. Posle
pobede ujediwenih levi~ara i
sindikata na izborima 1936. godine, {panski gra|anski rat bio
je neminovan.
Zakleti republikanac i
nacionalista, general Mol, iskoristio je ubistvo desni~arskog
lidera Kalva Sotela i organizovao defile svojih pristalica,
koje su mahom pripadale razli~itim fa{isti~kim frakcijama.
Iako je bio proteran na Kanarska Ostrva, general Franko je
pratio de{avawa na Iberijskom
poluostrvu. Politi~ari su ve{to
manipulisali ose}awima legionara, ube|uju}i ih da sudbina
[panije zavisi od wih. U julu
1936. godine do{lo je do pobune
pripadnika Legije u Maroku.
U {panskom gra|anskom ratu Legija je u~estvovala u svim
ve}im bitkama. Najpoznatiji obra~un republikanaca i falangista dogodio se 1936. kod Badahosa. Legija je pretrpela zna~ajne gubitke peti i deveti bataqoni su desetkovani, dok je iz
stroja izba~eno oko 1.500 boraca. Ni zavr{ne ratne operacije,
posebno bitka za Madrid, nisu
pro{le bez legionara. Uz pomo}
italijanskih jedinica, koje je generalu Franku uputio savezni~ki lider Benito Musolini, Legija i falange su slomile otpor
republikanaca, na ~ijoj strani
se borila i internacionalna
brigada.
Po zavr{etku rata, Legija
stranaca [panije nije imala
ve}a i teà borbena isku{ewa.
Tokom pedesetih i {ezdesetih
godina pro{log veka legionari
su angaòvani kao snage za za{titu u severnoj Africi. Kad su
1957. godine Marokanci napali Infi i [pansku Saharu, Le-
66
DOKAZ JUNA[TVA
Relativizacija smrti, a ~esto i weno glorifikovawe,
stvorila je od legionara qude kojima je gubitak ìvota
predstavqao opravdanu `rtvu za otaxbinu i, neretko, dokaz
juna{tva. Generali Legije su borce predvodili u juri{ima,
nikada ne ostaju}i u pozadini. Sam Astraj je u bitke kretao
sa visoko podignutim ma~em, glasno uzvikuju}i viva la muerte
ìvela smrt.
gija je nastojala da borbeno za{titi i o~uva interese Republike. Ostalo je upam}eno da su

pripadnici specijalnih jedinica pokazali herojstvo u okr{aju
kod Edhere, januara 1958. godine, kada su desetostruko ja~e neprijateqske snage primorali da
se povuku i predaju oru`je.
Posle smrti generala Franka, 1975, i intenzivnih pregovora {panskih i marokanskih
politi~ara, Legija je 1976. godine napustila upori{ta u Sahari. Mawi broj legionara ostao je u utvr|ewima u Seuti i
Meliqi. Kada je [panija 1976.
godine postala ~lanica Natoa,
wena Legija stranaca je u~estvovala u brojnim operacijama
o~uvawa mira u Bosni i Hrvatskoj, Angoli, Haitiju i El Salvadoru, te Nikaragvi i Gvatemali.
[panska Legija stranaca se
transformisala u [pansku legiju 1987. godine i od tada u
svoje redove ne prima inostrane dràvqane.
Danas je Legija elitna
formacija {panske armije, koja ima oko 8.000 pripadnika.
Organizovani su u nekoliko
bataqona. Ponos Legije jeste
jedinica Bandera de Operaciones Especiales de la Legion. Ona
broji oko 500 specijalaca,
raspore|enih u mornari~ki,
arkti~ko-planinski, padobranski, diverzantski, streqa~ki i
antiteroristi~ki vod. Osim
centara u severnoj Africi, Legija ima garnizone u Andaluziji, Rondi i Almeriji.
Boris JAKI]
15. mart 2007.
MERIDIJANI
Priprema Blagoje NIÎ]
DVE GODINE EUFOR-a U BOSNI I HERCEGOVINI

Prema odluci Natoa o zavr{etku misije SFOR, 2. decembra 2004, Evropska
unija (EU) je u Bosni i Hercegovini pokrenula operaciju pod nazivom EUFOR - Operacija ALTEA. Re~ je o vojnom doprinosu stabilizaciji i integraciji Bosne i Hercegovine u
evropsku porodicu demokratskih dràva.
U sastavu misije angaòvane su jedinice iz 33 zemqe, od kojih su 24 ~lanice
Evropske unije i 9 takozvanih tre}ih zemaqa: Albanije, Argentine, îlea, Kanade,
Maroka, Novog Zelanda, Norve{ke, [vajcarske i Turske, a koje zajedno osiguravaju

neophodne kapacitete za ispuwewe EUFORovih zadataka.
Kqu~ni ciqevi misije su preventivno
delovawe i osiguravawe uslova za kontinuirano sprovo|ewe Dejtonskog/Pariskog
sporazuma (Op{ti okvirni mirovni sporazum u BiH), doprinos sigurnom i stabilnom
okruèwu u BiH i ispuwavawe zadataka iz
Plana misije Visokog predstavnika za BiH i
Procesa stabilizacije i pridruìvawa.
Snage EU ujedno pruàju podr{ku Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju
(MKSJ) i lokalnim vlastima, ukqu~uju}i
hap{ewe osumwi~enih za ratne zlo~ine i
stvarawe uslova policiji u aktivnostima na
razbijawu mreè organizovanog kriminala. Kroz razli~ite operacije (Harvest, Spring
Clean, Anti-Smuggling Operation, Anti-Dayton
Operation, Operacije podr{ke Dràvnoj
grani~noj slu`bi), EUFOR je pruìo pomo}
u otkrivawu i spre~avawu aktivnosti organizovanog kriminala i korupcije.
Posebnu va`nost u EUFOR-ovom mandatu ima prikupqawe nelegalnog naoruàwa, municije i eksploziva od stanovni{tva.
Ove operacije su sprovo|ene na principu
zasnovanom na anonimnosti, prijateqskoj i
dobrovoqnoj saradwi gra|ana. Kqu~ uspeha
ovih operacija bio je u dobro sprovedenim
informativnim kampawama lokalnih vlasti i Agencije za sprovo|ewe zakona, a koje
su prethodile svakoj operaciji. U toku tih
operacija prikupqeno je pribli`no 60 to-
na municije i preko 400.000 {arèra,

1.500 komada razli~itog oru`ja, oko 6.000
ru~nih bombi, 3.200 mina i oko 200 kilograma eksploziva. Kontrola aktivnosti lokalnih timova za deminirawe i organizovawe predavawa pod nazivom Edukacija o
opasnostima od mina u {kolama BiH je jo{
jedan vid doprinosa EUFOR-ovih trupa sigurnijoj i stabilnijoj situaciji u BiH.
U tre}oj godini svog mandata EUFOR
}e nastaviti sa podr{kom vlastima BiH i
me|unarodnoj zajednici u wihovim naporima da se ubrzaju
reforme i pribliàvawe Bosne i Hercegovine Evropskoj
uniji. EUFOR trenutno broji
oko 6.500 pripadnika, a odobren je po~etak wihovog povla~ewa u ~etiri etape. U prvoj,
do sredine avgusta, bilo bi
povu~eno oko 3.500 vojnika
(dva bataqona i podr{ka), a
realizacija ostalih }e zavisiti od razvoja doga|aja i uticaja na stabilnost regiona.
SASTANAK MINISTARA
ODBRANE EU U VISBADENU
Po~etkom marta u nema~kom gradu Visbadenu odràn je sastanak ministara odbrane Evropske unije (EU) na kome su dominirale teme o sprovo|ewu operacija i civilnih misija, vojna saradwa EU-UN, poboq{awe vojnih sposobnosti i vojno-tehni~ka saradwa ~lanica EU u okviru Evropske obrambene agencije (EDA).
U sprovo|ewu operacija i civilnih
misija teì{te je bilo na daqoj stabilizaciji Zapadnog Balkana, planiranom smawewu vojnih snaga EU u Bosni i Hercegovini, a
razgovaralo se o planirawu nove misije na
Kosovu (policija i vladavina prava), koja
bi imala ograni~ena izvr{na i korektivna
ovla{}ewa, izme|u ostalog, po pitawu me|ueti~kih i ratnih zlo~ina, korupcije i organizovanog kriminala.
Vezano za vojnu suradwu EU-UN u~esnici sastanka primarno su raspravqali o iskustvima EU tokom nedavno zavr{ene operacije u DR Kongu. U razgovorima o vojnim
sposobnostima glavna pa`wa bila je usmerena na Evropsku bazu vojne tehnologije i
proizvodwe (European Defence Technological
and Industrial Base EDTIB) koja bi omogu}ila oruànim snagama zemaqa ~lanica EU
da dobiju potrebnu opremu po prihvatqivim cenama.
OBUKA ZA EVROPSKU BEZBEDNOST

U Skopqu je od 26. februara do 2.
marta ove godine, u organizaciji Ministarstva odbrane Republike Makedonije, odràn tzv. Modul 2, Programa obuke za evropsku bezbednosnu i odbrambenu politiku zemaqa u procesu stabilizacije i asocijacije. Na ovom svojevrsnom okruglom stolu raspravqano je o pitawima iz okvira Evropske bezbednosne i odbrambene politike,
wenih civilnih i vojnih kapaciteta za operacije u domenu kriznog menaxmenta, kao i
perspektive budu}e civilno-vojne saradwe
u borbi protiv terorizma i reformama u
vojnom sektoru.
Programom obuke, iniciranom i pokrenutom od strane Austrije, Nema~ke, Ma-
|arske i Slovenije, obuhva}eni su kadrovi

iz vi{e institucija koje su, sadràjima rada, povezane sa Evropskom bezbednosnom i
odbrambenom politikom (ministarstva odbrane, spoqnih i unutra{wih poslova, odre|enih agencija i specijalnih slu`bi).
Program, zami{qen kao ~etiri jednonedeqna modula u toku godine, traja}e tri godine i kao krajwi rezultat imao bi uvo|ewe institucionalnih kadrova iz Makedonije, Albanije, Srbije, Crne Gore, Hrvatske i
Bosne i Hercegovine u principe Evropske
bezbednosti i odbrambene polike kao podr{ka ovim zemqama u procesu wihovog integrisawa.
67
KULT URA
Fest 2007.
I NE
SAMO
@IVOT
DRUGIH
Fest je uvek, pa i ovaj 35. put,
tako potrebno suo~avawe
sa mnogim i razli~itim idejama,
koje sugestivno{}u filma ra|aju
burne dijaloge i preispitivawa,
posle ~ega se, skoro po pravilu,
svako od nas pomeri bar za korak
ka spoqa ili unutra... U svakom
slu~aju, ka nekoj novoj ideji, stavu
ili samo doìvqaju.
isati postfestum film o Festu, kada je Festival ve}

zavr{en, a dnevni i specijalizovani mediji su ve}
obavestili javnost o wegovom toku, gostima, organizaciji,
otvarawu i zatvarawu ostavqa kao jedinu smislenu
varijantu pri~u o samim filmovima. Ve}ina wih vas ~eka,
ili }e vas ~ekati u bioskopima, neki ne}e, a zasluùju da budu
pomenuti, ali je svakako bar kratka kritika ponekog od wih jedna
od mogu}ih sugestija za va{ izbor. Dakle, vi birate, a ovo {to
sledi su na{i predlozi.
AUTENTI^NOST M LADOSTI
Na programu Festa ove godine na{lo se i sedam doma}ih
filmova. Jedan od wih, Klopka Srdana Golubovi}a, otvorio je
Festival. Mora se priznati da je ve}ina nas, posle katalo{kog
uvida u filmsku pri~u pomislila da je postavka u ~ijem je
sredi{tu bolesno dete kome je potrebna pomo}, {lagvort za
kupovinu emocija na prvu loptu. Takva ìvotna situacija }e u
qudima uvek izazvati jaka ose}awa, bez obzira na kvalitet pri~e.
Me|utim, to i jeste bila jedna od mnogih klopki koje film
postavqa. Golubovi} je na~inio mnogo dubqi rez u tkivo
tranzicijom, korupcijom, kriminalom i padom jasnog sistema
vrednosti vidqivo ugroènog dru{tva. Mi koji ìvimo to isto
vreme, verovatno vi{eslo`nije ~itamo pri~u, mada }e ona
komunicirati i sa publikom koja ne deli na{e iskustvo. Nakon
odgledanog filma ostaje li~ni doìvqaj koji je teàk, mu~an, a ta
osnovna boja kao da ne posustaje niti u jednom kadru. Film se
nekako gleda èlucem, ili ga bar mi tako gledamo. I svojim drugim
igranim filmom, prvi je bio Apsolutnih sto iz 2001. godine,
Srdan Golubovi} ne beì u dopadqivu zabavu, ve} se hvata u
ko{tac sa istinskim problemima na{e svakodnevice od kojih
gradi filmsku pri~u. Na toj angaòvanosti svakako mu treba
odati priznawe.
Iako je Mala mis san{ajn debitantski film Xonatana
Dejtona i Valeri Faris, ina~e je prvenaca na Festivalu bilo
prili~no i ve}ina je sa sobom nosila onu finu i sadràjnu
sveìnu, to se, osim po pomenutoj sveìni, ni po ~emu drugom nije
prime}ivalo. Bez trunke razmi{qawa i nedoumice da li bismo
preporukom ovog ili onog filma na{e ~itaoce uveli i te{ku
problematiku, kojoj se mo`da ne bi rado izloìli, ovaj film
preporu~ujemo svima. On i jeste tako napravqen da ga zajedno
mogu gledati razli~ite generacije, a da svaka u wemu prona|e
pravi nivo de{avawa za sebe. Filmove kakav je Mala mis
san{ajn je ina~e najteè napraviti. Taj duhovit, ali pametan film
o obi~nim qudima u prili~no uobi~ajnim situacijama znatno je
teè postaviti nego neku tragediju, na primer, koja se kre}e u
o~ekivanoj skali i samo joj se na osnovnu boju dodaju nijanse.
Film je i takozvana kritika iznutra ameri~kog na~ina ìvota, i
to iz wegove osnovne }elije porodice. Posle duè vremena ovaj
film je povod da zajedno sa svojom decom odete u bioskop.
Uìvajte.
TRE]E ^ ITAWE I STORIJE
Apokalipto
Gojine utvare
68
Film Milo{a Formana Gojine utvare prati ìvot poznatog

{panskog slikara. U wegovoj pozadini su inkvizicija, rat,
Napoleonova osvajawa, i sve se to vi{ezna~no prelama na ìvot
slikara, ali i wegovih modela.
Marija Antoaneta Sofije Kopole je mlada na francuskom
dvoru pomalo izgubqena devojka. Film izgleda kao da je snimqen
iznutra, kao da se odvija u wenom dahu. Prate ga odli~an kostim i
neobi~na muzika koja kao da daje ritam disawu mlade kraqice.
Kraqica Stivena Frirsa i odli~na Helen Miren tretiraju
noviju istoriju Britanije. Odnos dvora na vest o smrti princeze
Dajane je okosnica pri~e. Film je ura|en ~isto, skoro
dokumentaristi~ki, rediteqski precizno. Helen Miren, za koju
smo tokom Festivala saznali da je ruskog porekla, a nedavno je
dobila Oskara za tu ulogu, iznosi pri~u o engleskoj etikeciji
samouvereno i briqantno. Kada se krug pri~e koja je zanimqiva i
gledqiva zatvori, ostaje wena jasna apologetska potka. Jer sve se
15. mart 2007.
na kraju saìma, i tradicija engleske monarhije i savremenost

koju je Dajana nosila, a premijer Toni Bler poku{ava da je iznese
u stabilan i opravdan poredak. Dakle, ìvela Engleska, takva
kakva jeste.
Noviju istoriju tretira jo{ jedan film, ~iji je glavni
protagonista tako|e poneo Oskara. Posledwi kraq [kotske
Kevina Mekdonalda je snaàn, angaòvani film, koji na svetlo
dana iznosi svoje vi|ewe o jednom od najsurovijih vladara na{eg
vremena Idi Aminu.
Te{ko je poverovati da jedan glumac koji je postao
prepoznatqiv po svojoj ne`nosti moè da igra ovakvog monstruma.
Me|utim, transformacija je skoro nevidqiva ~ulo se na Bi-BiSiju o glumi Foresta Vitakera. Me|utim, osim gluma~ke bravure,
gde svakako treba ubrojiti i glumu mladog Xejmsa Mekejvoja,
{kotskog lekara koji se u trenutku dolaska Amina na vlast nalazi
u mirovnoj misiji u Ugandi, film treba pogledati i zbog
zanimqivog razmi{qawa o tome kako u trenutku dolaska na vlast
mnogi budu}i diktatori svojom harizmom, ukoliko je imaju, uspevaju
da zavaraju mase, ali i pojedince koji kada se jednom na|u u toj
orbiti, i posle otre`wewa ne mogu lako iz we da iza|u.
Apokalipto Mela Gibsona tretira mogu}u istoriju Maja uz
neopravdanu koli~inu eksplicitnog nasiqa koja ometa gledawe
filma. I u wegovom prethodnom filmu Stradawe Isusovo ostao
je utisak o prevelikoj koli~ini prikazanog nasiqa koja je mogla
biti pravdana `rtvovawem, ali je u oba slu~aja utisak da film
kao umetnost nudi mnogo suptilnije na~ine da se ispri~a pri~a.
Svi pomenuti filmovi obra|uju teme iz bliè i daqe
istorije. Ta ~iwenica i pomenuta sugestivnost filma kao medija
jednostavno traè dodatno razmatrawe, koje vodi zakqu~ku da je
umetnost, u stvari, tre}e ~itawe istorije. Prvo, hteli mi to ili
ne, pi{u pobednici. Drugo redefini{u vreme i nauka, onoliko
koliko je to mogu}e, zavisno od o~uvanosti izvora. Tre}e
o~igledno nudi umetnost koja se istorijom bavi. I to tre}e
~itawe, veoma dostupno, ra{ireno, lako svarqivo generacijama
koje, ipak, lak{e konzumiraju instant-varijantu, ostaje naj~e{}e u
svesti mnogih kao jedini uvid u pro{lost. Da li je Goja bio ~ovek
osetqiv za probleme drugih, wegova biografija ne nudi lak
zakqu~ak o toj temi, da li je Marija Antoaneta rekla da wen
narod jede kola~e, ako ve} nema hleba, ili ne pitawa su koja
mogu da mu~e istoriju, ali ne i umetnost. Umetnost podrazumeva
prili~nu slobodu da se tema koja se tretira prikaè subjektivno,
onako kako je pisci i rediteqi vide. Opet, ta sloboda je ona
posebna, za koju je nemogu}e traìti i reciprocitet u
odgovornosti. Se}amo se razgovora sa Nikitom Mihalkovim koji
je rekao da, ukoliko o Drugom svetskom ratu wegova
trinaestogodi{wa }erka bude sudila na osnovu filma
Spasavawe redova Rajana, to nikako ne}e vaqati. I tu se pri~a
ponovo vra}a na pojedinca, na wegov doìvqaj ali i izbore.
Marija Antoaneta
Posledwi kraq [kotske
NEMA^KO P UTOVAWE
Kako su odluke ìrija festivala uvek posebna sugestija za
izbor filmova koje }ete pogledati, ovogodi{wa generalna
preporuka je nema~ki film.
@iri filmskih kriti~ara, ~lanova Yu-Fipresci, u sastavu
Milan Vlaj~i} (predsednik), Zoran \or|evi} i Vladimir Xudovi},
pregledao je filmove u svim raspoloìvim programima Festa
2007. i doneo odluku da Nagradu Yu-Fiprescija dodeli nema~kom
filmu @ivot drugih (The Lives of Others, Das Leben den Anderen)
autora Florijana Henkela fon Donersmarka, u kojem se na
izvanredno ubedqiv i potresan na~in osvetqava kako u
totalitarnim vremenima, koja naàlost jo{ nisu za nama, nadzor
nad qudskim ìvotima dobija superorvelovske u~inke.
Nagla{eno je i izvanredno prisustvo niza novih nema~kih
autora na Festu, ali i ~iwenica da se u najuèm izboru za
nagradu na{ao jo{ jedan nema~ki film Slobodna voqa (The Free
Will, Der Freie Wille) autora Matijasa Glasnera.
@iri programa Evropa van Evrope, u sastavu: Dubravka
Laki}, filmski kriti~ar dnevnog lista Politika, Pavel
Kraqica
Pavlikovski, filmski rediteq iz Velike Britanije, i Majnolf
Curhorst, urednik filmskog programa ZDF-a i Artea, odlu~io je
da nagradi film Da bi dospeo u raj, prvo umri!, Xam{eda
Usmonova, za originalnost u izgradwi likova i zavodqiv nastup,
kao i za pri~u koja nas vodi na nepredvidivo, ali sasvim
ubedqivo putovawe.
@iri Udruèwa filmskih novinara i kriti~ara Beograda
odlu~io je da nagrada Neboj{a \ukeli} za 2007. bude
dodeqena programu Nema~ko putovawe. Uzimaju}i u obzir sve
ostale programe i filmove prikazane na Festu, ìri je
zakqu~io da se program nema~kih filmova odlikuje ujedna~enim
kvalitetom. Originalan i {irok izbor tema, od dobrog
scenarija i reìje, preko kastinga koji potvr|uju nagrade na
festivalima, objediwuje odli~na produkcija {to ovu
kinematografiju vra}a u sam evropski vrh.
Dragana MARKOVI]
69
KULTURA
RUSKI FILM OSTRVO
GREH I
POKAJAWE
Nedavno je u Centru za nauku i kulturu
Ruske federacije Ruskom domu u Beogradu,
prikazan novi film Pavla Lungina Ostrvo
(110 minuta), u produkciji Telekanala
Rusija, Studija Pavla Lungina i
distribuciji Voks-videa iz Moskve
vo je, svakako, jedan od najboqih filmova ruske

kinematografije iz 2006. godine. Zvani~no je zatvorio
presti`ni Venecijanski festival (tradicionalno uspe{an za
ruski film), pobednik je festivala Moskovska premijera
2006. i dobitnik {est nagrada Zlatni Orel po~etkom 2007.
godine, a wegov uspeh u svetu tek se o~ekuje. Dobro ga je prihvatila
i ocenila Ruska pravoslavna crkva, a ekipu filma je primio i
delo blagoslovio Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksije Drugi.
Sala Ruskog doma u Beogradu bila je dupke puna zaqubqenika
u film, studenata, slovenofila, sve{tenika, intelektualaca
mladih i starijih... Ostrvo je najavio mladi sve{tenik
Moskovske patrijar{ije, govore}i i tome kako su ga primili ruska
publika i kritika. Rusi, ina~e, imaju dobar obi~aj da filmove i
druga umetni~ka ostvarewa najave i saop{te najva`nije podatke o
autorima i produkcionom kontekstu. To su veoma korisne
informacije za poimawe i sagledavawe dela i razumevawe
kulture i sredine iz koje ono poti~e. A ovo delo film Ostrvo
poti~e iz jedne od najzna~ajnijih kultura i kinematografija ruske.
POVRATAK
Posrnula u vreme perestrojke i tranzicije sa mno{tvom
komercijalnih, trivijalnih i lo{ih zapadnih kopija, nekada mo}na
sovjetska kinematografija, sada se uzdiè nude}i novi ruski film.
Kao {to su u sovjetsko vreme, usred dominacije ideologije,
rusku umetnost, tradiciju i duhovnost na filmu sa~uvali velikani
poput Ejzen{tajna, Kalatozova, Tarkovskog, Paraxanova, Klimova,
Panfilova, tako su smutna vremena perestrojke i tranzicije
osvetlili Mihalkov, Sokurov, Bodrov
Po~etak ovog veka i milenijuma obeleìlo je nekoliko
izuzetnih ruskih sineasta. Me|u wima je, svakako, mladi Andrej
Zvjagincev sa filmom Povratak dobitnik Zlatnog lava na
festivalu u Veneciji 2003. godine. Film Povratak je sna`na
metafora duboke refleksivnosti, zapitanosti i misterije. Misao
i filozofija na filmu, ma koliko to izgledalo neobi~no.
Drugo veliko filmsko delo je Ruski kov~eg Aleksandra
Sokurova iz 2002. To je sna`no umetni~ko ostvarewe inspirisano
ruskom kulturom i tradicijom, a neobi~no i posebno i po tome {to
je snimqeno u muzeju Ermita` i u jednom jedinom kadru...
Posebno mesto i zasluge pripadaju velikom sineasti glumcu
i reditequ Nikiti Mihalkovu i wegovim filmovima poput
Sibirskog berberina.
Wima se pridruùje Pavle Lungin sa pomenutim Ostrvom
iz 2006. pri~om o grehu i pokajawu. I stvarno i metafori~no,
~ovek je u tom filmu ostrvo greha, pokajawa i nade. Mali, obi~an
~ovek, koji sticajem okolnosti razre{ava svoju unutra{wu dramu
70
i svoj li~ni greh, postaje op{ti i univerzalni primer i

metafora. U dramatur{kom smislu pri~a je zaokruèna.
Vreme Velikog otaxbinskog rata 1942. godina. Obale
severnog mora. Nemci zarobqavaju dvojicu Rusa. Primoravaju
mla|eg da puca u svog druga u zamenu za sopstveni ìvot. Iz o~aja
i slabosti on }e to i u~initi ... Puca}e... Nemci miniraju objekte
i odlaze.
Mladi}a koji je pucao pronalaze monasi iz obli`weg
manastira. Od tada, on }e postati usamqeni, gre{ni, i pomalo
jurodivi pustiwak, asketa i isposnik otac Anatolij.
MOLITVA
Pri~a se prenosi i nastavqa godine 1974. Sve vreme otac
Anatolij provodi u radu, molitvi i pokajawu. Svakodnevno odlazi
na malo pusto ostrvo i neprestano se moli za spas svoje du{e. To
wega najvi{e mu~i. Kako }e sa tolikim grehom pred lice Tvorca. U
mona{ku zajednicu, ni posle toliko godina, ne moè i ne èli da
se uklopi. Na razne na~ine je ignori{e, a ispoveda se i moli na
svoj osoben na~in. Wegov na~in i oblik religioznosti je
pustiwa~ki, asketski, kelijski li~an i osoben. Ali duboko je
istinski, qudski i iskren. Iskreni su i wegov ìvot, pokajawe,
vera, nada i èqa da pomogne drugima. Na taj na~in on se
pribliàva i postaje deo ruske tradicije koju su oli~avali
neobi~ni sveti qudi poznati
kao stareci. Sveti starci
bili su neobi~ni duhovnici,
podvi`nici i pustiwaci,
ponekad sasvim jednostavni,
a ponekad i jurodivi qudi.
Otac Anatolij postaje
starec, a da toga i nije
svestan. Pomaè i le~i
bolesne i nevoqne na sve
mogu}e na~ine, a naj~e{}e i
najvi{e molitvama. Na tome
mu zavide ostali monasi, pa
i sam iguman.
To je film stawa svesti
i duha, pre svega, a mawe
doga|aja, akcije, zbivawa...
Grade}i lik oca Anatolija
(Petar Mamonov), rediteq
Pavle Lungin je dotakao su{tinu du{e, duha i tradicije ruskog
naroda. To je ~ovek i narod bogoiskateqni. Onaj koji traì i
poku{ava da na|e Boga u sebi. O bogoiskateqima su pisali
veliki ruski umovi pisci i filozofi, a posebno Dostojevski,
Solovjov i Ber|ajev. Oli~ewe tog bogo~oveka je otac Anatolij
bedni i gre{ni starec koji pomaè svima, samo sebi ne moè. Ali
Bog je milostiv...
Jednoga dana, pojavi}e se na ostrvu, koje je na kraju sveta,
ruski admiral sa svojom mentalno obolelom }erkom. Otac
Anatolij pomo}i }e bolesnoj èni svojom dugom, upornom i
iskrenom molitvom na svom ostrvu.
Dramatur{ki, sudbinski i qudski krug se zatvara, a i sam
ìvot se zavr{ava.
Otac Anatolij u liku admirala prepoznaje svog ratnog druga,
u koga je pucao daleke 1942. godine. Ali sve je ve} davno
opro{teno...
Greh, beskrajno duga i iskrena molitva, pokajawe i
pra{tawe.
Idealan okvir za qudsku dramu, za mesto ~oveka u woj i Boga
iznad svega.
Pomiren sa svim i svakim, otac Anatolij najavquje svoju
smrt. Monasi mu donose prost drveni sanduk, i kada sklopi o~i,
prebacuju ga ~amcem na ostrvo.
To malo usamqeno ostrvo oca Anatolija je samo wegovo. Ali
i svaki ~ovek je ostrvo, i pri~a samo za sebe i o sebi.
Milun VUÎNI]
15. mart 2007.
NOVE KWIGE
FOTOMONOGRAFIJA SRETEWA U ORA[CU
SRPSKE NARODNE POSLOVICE I IZREKE
SVEGOVORE]E SLIKE
ISKUSTVO I NASLE\E
Povodom Dana dràvnosti Srbije Fond

Prvi srpski ustanak sve~ano je promovisao
fotomonografiju Sretewa u Ora{cu, autora
Gorana Kova~evi}a
Nedavno objavqena kwiga nudi ~itaocu oko

sedam hiqada poslovica i izreka Vuka
Stefanovi}a Karaxi}a i vi{e od devet hiqada
narodnih umotvorina, do sada nezabeleènih,
koje je uspeo da prikupi dr Radul D. Markovi},
ali nije do~ekao weno objavqivawe
Ta luksuzno opremqena
kwiga je od neprocewive
istorijske, dokumentarne
i kulturne vrednosti ~ulo se
na promociji. Autor je punih
17 godina predano radio i
svojim objektivom beleìo sve
aktivnosti koje su pratile
pripremu i realizaciju
obeleàvawa dva veka od
podizawa Prvog srpskog
ustanka u Ora{cu.
Decenijama pre toga u
Ora{cu se na Sretewe
Gospodwe okupqao samo narod tog dela [umadije, da bi odao
po{tu Kara|or|u i wegovim hrabrim ustanicima. Autor je u
monografiji, koja ima 236 stranica, objavio 200 ekskluzivnih
fotografija. Uz odabrane tekstove i sliku znala~ki je sklopio
mozaik najva`nijih zbivawa i li~nosti koje su prisustvovale
obeleàvawu tog za srpsku istoriju zna~ajnog datuma. Kwiga
predstavqa izvandrednu dokumentarnu gra|u o razviju svesti i
iskazivawu potrebe da se obeleàva verovatno najzna~ajniji
datum u istoriji moderne srpske dràve.
Goran Kova~evi} je u fotomonografiji ovekove~io i trenutke
prvog prisustva obeleàvawu Sretewa mnogih zna~ajnijih
li~nosti Srbije: patrijarha Pavla, princa Tomislava,
prestolonaslednika Aleksandra, pokojnog premijera Zorana
\in|i}a, predsednika Vlade Srbije dr Vojislava Ko{tunice i na
desetine drugih dràvnika, politi~ara i poslenika kulturnog i
javnog ìvota, ali i predstavnika vojnog i diplomatskog kora.
Zna~ajno mesto u monografiji pripalo je i pripadnicima
Vojske Srbije: inìwercima koji su mesecima radili na ure|ewu
Spomen-kompleksa Prvi srpski ustanak u Ora{cu, vojnicima
gardistima, ali i posetama najvi{ih vojnih rukovodilaca,
admirala i generala, te poseti ministra odbrane Zorana
Stankovi}a.
arqivi poslenik i priznati

istraìva~ srpskog narodnog
stvarala{tva, neumorni
tragalac za lepotom usmene re~i,
dr Radul Markovi} sakupio je i
teoretski rastuma~io, za vi{e
decenija terenskog rada, oko deset
hiqada novih narodnih poslovica
kaè u recenziji kwige Srpske
narodne poslovice i izreke dr
Milivoj Rodi}. To je ogroman korpus
usmenih narodnih umotvorina, ve~itog
narodnog mudroslovqa, koje nam je
otrgao od zaborava. Posebno je
zna~ajno {to je marqivi sakupqa~ uo~io da u srpskom narodu jo{
ìve narodne poslovice koje prethodni zapisiva~i nisu zapisali,
pa ih je on godinama beleìo i prou~avao sa svih mogu}ih
aspekata: sociolo{kog, dru{tveno-istorijskog, antropolo{kog,
filozofskog i folkloristi~kog.
U Napomenama prire|iva~a u vezi sa sakupqawem narodnih
poslovica, autor Radul Markovi} kaè da su supruga i on 47
godina beleìli i sakupqali poslovice i izreke:
Za to vreme uspeli smo da sakupimo vi{e od osam hiqada
novih i nezabeleènih poslovica koje su u ~estoj upotrebi na
terenima biv{e Jugoslavije, tako da rukopis obuhvata oko 17.000
zabeleènih poslovica i izreka. Svoj rad zapo~eli smo daleke
1952, beleìli smo ih sve do 1999 (i daqe }emo ih zapisivati).
Izvorno su zabeleène, onako kako se koriste i izgovaraju u svim
oblicima qudskog komunicirawa. Neke smo uzeli iz literature,
{tampe, kwièvnih dela i sli~no. U svim oblastima narodne
poslovice zapisane su u izvornom obliku, na ekavskom, ikavskom
i ijekavskom govoru.
Doktor Radul Markovi} preminuo je u Beogradu 2004.
godine.
Bora WEGOVAN
Nenad S. MILENKOVI]
KULTUROSKOP
PROGRAM CENTRALNOG DOMA VS
KWI@EVNI PROGRAMI
15. mart Univerzalna sala u 12 sati
Promocija kwige
MEMOARI PUKOVNIKA PAVLA
BLA@ARI]A
u~esnika balkanskih i Prvog svetskog rata
20. mart Velika sala u 18 sati
Promocija kwige
SJAJ GUSALA
autor Mirko Dobri~anin
29. mart Univerzalna sala u 18 sati

Promocija kwige
PQEVAQSKI KRAJ
geografska prou~avawa
autor prof. dr Slobodan Mi{ovi}
IZLO@BE
VELIKA GALERIJA
29. mart u 19 sati
otvarawe samostalne izlo`be slika
akademskog slikara
MIROSLAVA @IVKOVI]A, Ni{

Izlo`ba traje do 15. aprila
MALA GALERIJA
27. mart u 18 sati
otvarawe samostalne izlo`be slika
~lana Likovne grupe Centralnog doma
BRANKA OPAÎ]A, Beograd
Izlo`ba traje do 8. aprila
71
FEQTON
TO P LI^ KI U S T ANAK 1 917. G O DINE ( 2)
Pi{e:
Dr Predrag
PEJÎ]
STVARAWE
KOMITSKE DR@AVE
Ustani~ka dràva, koju je

predvodio vojvoda Kosta
Vojinovi}, zauzimala je
teritoriju od oko 10.000
kvadratnih kilometara i
imala je granicu dugu
oko 240 kilometara.
Wu su branile ustani~ke
snage od 12.782 pe{aka
i 364 kowanika, odnosno
pet ~etni~kih odreda.
Nasuprot wima nalazile
su se jake neprijateqske
snage dve bugarske
divizije, sa 28 topova
i 22 mitraqeza, i grupa
avijacije od pet aviona,
sa ve}im brojem komitskih
~eta, po jedna nema~ka
i austrougarska divizija,
sa zna~ajnim arnautskim
trupama.
72
rva inicijativa za otpo~iwawe borbenih dejstava vezana je za 21. i 22. februar 1917, na sastanku oko 300 naoruànih ~etnika u Obili}u, u malom pustore~kom selu. Me|utim, s obzirom na instrukcije dobijene od pukovnika Kalafatovi}a, {efa Obave{tajnog odseka Vrhovne komande u Solunu, Kosta Pe}anac nije bio za dizawe ustanka. Dan kasnije, pristalice ustanka, sa Kostom
Vojinovi}em na ~elu, zahtevale su od vojvode Pe}anca da objavi po~etak borbe
protiv Bugara i napad radi osloba|awa mesta u tom delu ju`ne Srbije. Odluka o
napadu na pojedina mesta doneta je nekoliko dana kasnije, u selu Pasja~i u Toplici,
25. februara, ali Pe}anac nije bio ni za te napade.
U to vreme bugarska vojska sprovodila je neuspelu mobilizaciju u Srbiji, a
kako su Bugari zapretili i internacijom, Vojinovi} je smatrao, po{to je dobijao vesti da se i u drugim krajevima formiraju ~ete, da je to zgodan moment da otpo~ne
oruànu borbu.
BORBE Z A P ROKUPQE
Prva borba ustanika vo|ena je za Bojnik, 24. februara 1917, a 30 ~etnika iz
Jablani~kog komitskog odreda predvodili su vojvoda Milenko Vlahovi} i sve{tenik
Dimitrije Dimitrijevi}, me|u seqacima znan kao Pop Mita Komita. U toj borbi poginulo je 20 bugarskih vojnika, dvojica su zarobqena, dok su ostali pobegli.
Borbe za @itni Potok vo|ene su, od 27. februara, tri dana. Bugarski vojnici su bili iznena|eni i trpe}i gubitke pobegli su ka Leskovcu. Lebane je oslobo|eno 28. februara, posle ~etiri dana jake borbe koju su vodile tri ~ete Jablani~kog komitskog odreda. U borbama za oslobo|ewe Kur{umlije protiv jakog bugarskog àndarmerijskog odreda, u kome su bili i pla}enici Arnauti, u pomo}
Odredu je do{la jedna mawa ustani~ka ~eta i naoruàni me{tani. Napadom je
komandovao Rade Vlahovi} sa ~etiri ~ete, ja~ine 80 ~etnika. Ali Arnauti su odbili da se predaju, pa je Kosta Vojinovi}, ~im je stigao na popri{te boja sa svojim odredom, preuzeo komandovawe. Posle te{ke borbe Vojinovi} je uspeo da u|e
u Kur{umliju i da obavesti Kostu Pe}anca da je savladan otpor neprijateqa u
kome je poginulo 120 bugarskih vojnika i oficira i 30 Arnauta, dok su 92 zaro15. mart 2007.
bqena. Posle sjajnih uspeha Vojinovi} je pozvao narod na op{ti svojih operacija. Oruàne akcije u Topli~kom ustanku su, uz neke
ustanak i 2. marta poslao glasnike u narod.
ograde, dakle, trajale od 23. februara do 25. marta, ali se nakon
Ustani~ke ~ete su, pod komandom kapetana Milinka Vlahovi}a, jewavawa, Ustanak lagano gasi tek po~etkom novembra 1917. godine.
jo{ 27. februara vodile èstoku borbu sa ve}im patrolnim jediniU Topli~kom ustanku delovali su slede}i ~etni~ki odredi:
cama bugarske vojske, koje je iz Ni{a ka @itnom Potoku uputio gene- Ibarsko-kopaoni~ki komitski odred vojvode Koste Vojinovi}a, Jaral-major Kutin~ev. U toku èstoke borbe, kod sela Tovrqana, u pomo} blani~ki komitski odred, pod komandom kapetana prve klase MilinVlahovi}u stigla je i jedna ~eta iz Centralnog komitskog odreda vojvo- ka Vlahovi}a, Pirotski komitski odred, pod komandom profesora
de Pe}anca. Ali najè{}e borbe vo|ene su za oslobo|ewe Prokupqa, Jovana Radovi}a, i Krajinski komitski odred, sa komandantom, ina~e filozofom To{kom Vlahovi}em. U to vreme postojao je i Cenkojima su prethodile o{tre sva|e izme|u Vojinovi}a i Pe}anca.
Naime, u Prokupqu je postajao jak bugarski garnizon, a odluka tralni komitski odred vojvode Koste Pe}anca, ali i vi{e samostalo napadu doneta je no}u 27/28. februara, na sastanku prokupa~kih nih ~eta, me|u kojima i ona banatskih ~etnika Milana De~anskog,
~etovo|a sa nekoliko oficira. Prethodili su i zborovi po okolnim zatim ~etovo|a Mike Moravca, Milo{a \urovi}a, Todora Miti}a
Sli{an~eta, Jerotija \enadi}a, Rastovni~ka ~eta Bo{ka ûpi}a,
selima i narod se jasno opredelio da èli da se bori.
Napad je po~eo 2. marta u pet ~asova ujutro. Osnovicu snaga kao i ~etovo|e Rada Vlahovi}a, ~ete sela Vlasova, Arbana{ke, [i~inio je ve} narasli Jastrebarski komitski odred sa sedam ~eta. roke Wive i mnoga ~etni~ka odeqewa.
Kosta Vojinovi} je svoj ~etni~ki odred osnovao sredinom avguPosle dvo~asovne borbe Bugari su ve} imali 12 poginulih i oko 70
rawenih vojnika. Prema Prokupqu uputili su se i Vojinovi} i Pe}a- sta 1916. godine u selu Leposavi}u na Ibru. Odred je imao zastavu
nac, koji je Jastrebarskoj ~eti naredio da osigura pravac prema na kojoj je pisalo Sloboda ili smrt, zatim {tambiq, sa dodatkom uz
Ni{u, odakle }e Bugari poslati vojne snage u pomo} svojima. Ve} 3. naziv odreda. Prvu borbu Vojinovi}evi ~etnici vodili su ve} 23.
septembra 1916. u blizini sela Babice, kada ih je u zoru opkolila
marta Pe}anac je sa glavninom snaga krenuo ka Ni{u.
Posle èstoke borbe, Vojinovi} je uspeo da savlada i posled- jaka austrijska àndarmerijska potera iz Brusa. Po{to su naseli
wi otpor okupatora u Prokupqu, zarobiv{i 800 vojnika i zaple- lukavstvu, Vojinovi}ev odred uspeo je da ubije 30 Austrijanaca, dok
niv{i velike koli~ine oru`ja i hrane, {to je doprinelo da se vest o su se ostali spasli bekstvom.
uspehu brzo pro{iri u narodu.
Borbe za Blace otpo~ele su 4. marta protiv jakog austrijskog
RAZLIÎTI K ONCEPTI
garnizona, ja~ine puka, eskadrona kowice i artiqerijske baterije.
U prvi mesec dana od svog formirawa Odred je vodio nekoliBlace su napale ~ete iz podjastreba~kog kraja, ~ijih je 1.500 ustani- ko borbi sa Austrijancima, a u jednoj od wih uspeo je da uni{ti komka bilo naoruàno zaplewenim pu{kama, i jo{ 800 seqaka sa mo- pletnu austrijsku poteru od 42 àndarma. Odred je operisao na Kotikama i budacima. Uprkos protivqewu Pe}anca, ustanici su napa- paoniku i u Toplici, a bio je vrlo aktivan i u prokupa~kom srezu.
li taj jak austrijski garnizon, prema kome je, kao pomo} ustanicima, Vojinovi} je drào zborove narodu i predstavqao je oli~ewe nakrenuo Kosta Vojinovi}. Posle te{kih borbi komandant austrijskog rodnih ideala. Tokom decembra on je vodio okr{aje i sa Bugarima,
garnizona izvr{io je prodor iz Blaca i, sa delom preostalog qudali tih meseci, pa i kasnije, westva, uputio se ka Kru{evcu.
mu je veoma smetalo izdajni~ko i
U vreme Topli~kog ustanka
kukavi~ko pona{awe nekih seqaoslobo|en je svrqi{ki kraj, ~ijim
ka, za koje u svom dnevniku 28. deje op{tim napadom komandovao
cembra 1916. Vojinovi} navodi:
Milan De~anski sa SokobawskoIzvr{io sam organizaciju
svrqi{kim odredom. Posle oslou ovome kraju sa kojom ide vrlo
ba|awa Sokobawe, uz velike
te{ko jer se narod veoma napaborbe, u Svrqig su ustanici u{li
tio, a i zaboravio na Srpstvo i
bez okr{aja, po{to su znatne buna Boga. Neki, naàlost, Srbi,
garske opsadne snage ve} 28. femasa wih, postali su austriski
bruara pobegle u Ni{.
{pijuni i optuùju po{tene domaUstani~ke borbe u leskova~}ine za oru`je. âk podme}u dekom kraju vo|ene su jo{ krajem delove pu{aka pod ambare, pa pocembra 1916. godine. Ra~una se
sle dovode àndarme...
da je u jablani~kom kraju bila doIna~e, u Dnevniku je Vojinobro naoruàna vojska od oko
vi} vodio bele{ke o borbama sa
2.500 ustanika, koje su predvodiaustrijskim i bugarskim poteraOslobo|eno Lebane
li iskusni srpski oficiri i podma, Odredu, situaciji na tereoficiri. Osnovicu snaga ~inili su Jablani~ki komitski odred, pod nu Ve} u to vreme Vojinovi}ev odred narastao je na podru~ju Tokomandom Milinka Vlahovi}a, Gajtanski komitski odred Nikole Ba- plicaBrus na oko 150 ~etnika, razbijenih u grupe od po 1020 quli}a Miwe i Krajinski komitski odred To{ka Vlahovi}a. Ustani~ke di, dok se on uvek kretao sa tridesetak ~etnika. Sredinom januara
borbe u tom kraju vo|ene su od 24. februara do 14. marta 1917. go- 1917. neprijateq je sproveo akciju i wegov obru~ se sve vi{e stedine. Osim toga, bilo je jo{ desetak seoskih ~eta koje su ratovale u zao oko Brusa. Kako je Vojinovi} izbegao zarobqavawe, bes nepriPustoj Reci, Dowoj i Gorwoj Jablanici.
jateqa iskalio sa na 30 seqaka, koji su streqani.
Po~etak ustanka u kru{eva~kom kraju, koji je predvodio Vu~ko
Za razliku od wega, pre podizawa ustanka, vojvoda Pe}anac je
Panti}, najvi{e se osetio severno od Jastrepca i na Kopaoniku, a obilazio sela i govori narodu da bude miran, da slu{a bugarske vlazatim se pro{irio na kraj izme|u Ju`ne Morave i Ribarske reke. sti, da ~eka dok srpska vojska bude blizu, kao i da ~etni~ka organizaUglavnom, odjek Topli~kog ustanka osetio se i u Ibarskoj dolini, u cija mora da ostane apsolutno tajna. Vojinovi} je, me|utim, neke akmoravi~kom, draga~evskom i ariqskom kraju.
tivnosti zajedno organizovao sa Kostom Pe}ancem, kao 15. januara
1917, kada je na Kosovo poslao odeqewe ~etnika da omete grupu neÊTNI^KI O DREDI ma~kih vojnika. Tog dana Vojinovi} je poslao i pismo bugarskom okupaIstori~ari }e se, sigurno, i ubudu}e uzaludno truditi da utvrde cionom komandantu u Ni{u, u kome navodi da Bugari, pqa~ka{i kao i
kad je ta~no i ko po~eo ustanak. Za sada je jedino sigurno da su prve Arnauti, ubijaju po{tene Srbe, a najvi{e u~iteqe i popove i vr{e zaborbe izbile posle 20. februara, a 28. februara 1917. godine (a jedno teror, da odvode qude u internaciju, a zatim mu skre}e pa`wu:
Mi smo stare i iskusne vojvode i da samo ho}emo, sutra bi
ne 26. februara, kao {to se ustalilo u na{oj literaturi), kada je
Kosta Vojinovi} u Kur{umliji proglasio ustanak, on se ve} bio ras- bili u Ni{u. Svoje iskustvo stekli smo jo{ u ma}edonskom ratovaplamsao. S druge strane, austrougarska komanda je smatrala da su wu... Stoga vam predlaèm da uklonite pqa~ka{e i da ih zameniustanici savladani 24. marta, te je narednog dana proglasila kraj te sa redovnom vojskom, i tre}e, da [iptari, pod va{im okriqem,
73
FEQTON
lo je da se jo{ cele 1917. zadrì u predelima okupiranim od Austrijanaca. Najvi{e se borio napadaju}i. Zahvaquju}i svojoj odva`nosti uvek se probijao, pa i onda kada je poja~ani lova~ki puk pod
rukovodstvom pukovnika Klema, u julu 1917, temeqito pro~e{qao
pobuweni~ke krajeve u vidu hajke i tom prilikom opkolio i uni{tio
prestanu sa pqa~kom i ubijawem. Ako ovako ne uradite vi{e se ne}u ~ete kapetana Pe}anca. Tek decembra 1917. pao je Vojinovi} i time
uzdràvati ve} }u ubijati gde kog koga va{eg àndarma uhvatim, voj- je ~etni~ki rat gotovo potpuno zamro.
Za ugu{ewe ustanka neprijateq je sastavio obiman plan, koji je,
nika i slu`benika, pa i vas u Ni{u ne}u ostaviti na miru.
u osnovi, imao dve okosnice: dovla~ewe novih trupa sa solunskog,
SUKOB V OJVODA italijanskog i rumunskog fronta, {to je podrazumevalo kowi~ke, arFormirawe Jablani~kog komitskog odreda vezano je i za dola- tiqerijske i avijacijske snage i, drugo, pridobijawe Arnauta du` cele
zak grupe qudi iz Crne Gore sredinom oktobra 1916, u kojoj je bilo stare srpsko-turske granice iz predbalkanskih ratova, a koje }e naintelektualaca i ranijih oficira crnogorske vojske. Sredinom ja- padati srpsku stranu, uz dozvoqenu pqa~ku, silovawa i ubijawa. Uonuara 1917, kao komandant Odreda, kapetan prve klase biv{e cr- stalom, okupator je mnogo ra~unao na pomo} Arnauta, po{to su ~etninogorske vojske Milinko Vlahovi} nalazio se u Gorwoj Jablanici, ci i wihov najborbeniji deo bili u planinskim predelima i blizu te
stare granice.
odakle {aqe izve{taj:
Operativni plan neprijaStvari idu tako da se
teqa bio je usmeren na najvaboqe poèleti ne moè. Orga`nije ta~ke, pravce i centre
nizacija potpuno izvr{ena,
Komitske dràve, ali se i tu jasvak je na svom mestu. Oru`ja i
vila netrpeqivost izme|u dva
municije dosta... êtnika imam
komandovawa: austrijskog i busuvi{e i prosto ne znam {ta }u
garskog. Iako su se dve okupasa wima. Svaki dan ih rastutorske oblasti dodirivale na
ram u patrole, a oni se mnoè
Komitskoj dràvi i Austrijanci
sve vi{e Vlahovi}, tako|e,
planirali da 11. marta 1917.
javqa da je poku{ao da uspozapo~nu napad od Blaca ka
stavi vezu i sa [iptarima, no,
Prokupqu, te da svim nema~kim
oni su vi{e bili nakloweni
i austrijskim snagama komanduokupatoru, pod ~ijom su za{tije nema~ki general Fon Krane,
tom pqa~kali i ubijali Srbe.
Bugari su se tome o{tro oduprKosta Pe}anac je pokuli. Zato su oni i otpo~eli da
{ao da formirawem Censprovode svoj plan, koji je
tralnog komiteta stvori jedno
predvi|ao napad ustanika iz
telo, koje }e ~initi najmawe
pravca Ni{a, Leskovca i Pripet glavnih ustani~kih vo|a,
Retkocerska ustani~ka ~eta Boice Ivovi}a
{tine, snagama jedne divizije
ali tokom Topli~kog ustanka
komitet nije funkcionisao. U dokumentima se nigde ne spomiwe ko- dovedene sa Solunskog fronta i sa delom snaga jo{ jedne divizije
liko je odista ~etnika imao Pe}an~ev Centralni komitet. Neki isto- stacioniranim u tim mestima. Ali i Austrijanci su angaòvali jednu
ri~ari smatraju da je on imao samo {tab i grupu ~etnika, koja je vo- diviziju, koja je bila raspore|ena u Brusu, Kru{evcu i â~ku.
dila brigu o wegovoj bezbednosti i koje je koristio kao glasnike.
SLOM T OPLI^KOG U STANKA
Izme|u Koste Vojnovi}a i Koste Pe}anca postojao je od samog
êtni~ke snage su u brdsko-planinskim podru~jima bile sna`ne
po~etka veoma sloèn odnos, proistekao iz opasnog suparni{tva,
i neuhvatqive za neprijateqa. Me|utim, silaze}i u doline Toplice,
mada Vojinovi}, uglavnom, nije priznavao Pe}an~evo stare{instvo.
Vojinovi} je bio vo|a koji je prirodno izrastao iz pokreta, Pe- Ju`ne Morave i Jablanice, one su izgubile o{tricu napada, s obzi}anac je postao vo|a po ovla{}ewima i autoritetu koje je dobio od rom na to da je to, nasuprot regularnoj, bile gerilska vojska.
Nastupaju}i iz svih pravaca, okupator je ponovo ulazio u osloVrhovne komande... Vojinovi} je bio mlad ~ovek, i u doga|ajima koje
opisujemo, iskazao se kao strastan, ~ak plahovit; gotovo dvadeset go- bo|ena mesta. U Prokupqe je bugarska vojska u{la 1. marta, a ~etdina stariji Pe}anac je bio ~ovek u zreloj snazi, a u doga|ajima se po- ni~ke snage su se, sa vojvodom Vojinovi}em, povukle na Kopaonik i
kazao predostroàn i smi{qen. Prvi je postao vojnik u ratovima, i Jastrebac, dok je Pe}anac, koji je raspustio ustanike, kako je sam iznije bio naviknut na disciplinu; drugi je bio ratnik po profesiji. Pr- vestio Vrhovnu komandu, bio u Albaniji.
Bugarske snage uspele su da razbiju ustani~ke snage na frontu
vi je borbu traìo i nije pitao za cenu, a kad se na{ao u borbi tukao
se koliko ve{to i odlu~no, toliko hrabro i ne{tidimice; drugi je gle- na Moravi i u ostalim krajevima, a oko Sokobawe i Svrqiga doladao da u borbu ne ulazi bez potrebe ili bez naro~itog ciqa, a kad se zi do rasula. Sva sela izme|u Aleksinca i Jastrepca bila su spaqeodlu~io da napadne, to je ~inio ve{to i odlu~no. Vojinovi} nije imao na, a front na ulazu u Jankovu klisuru jo{ 9. marta razbile su aunare|ewe koje ga obavezuje i jasnu odgovornost pred dràvnim autori- strijske i nema~ke snage. Najteè borbe vodile su se u Jablanici,
tetima, dok je Pe}anac upravo imao takvo nare|ewe i takvu obavezu. ali je i neprijateq, uprkos tome {to su se ~ete rasturale pred brojPe}anac je vremenom po~eo da poziva Vojinovi}a na odgovornost; ose- no ja~om snagom, trpeo gubitke.
Iako su oruàna dejstva, prema zvani~nim austrougarskim oce}aju}i se kao stvarni vo|a pokreta, Vojinovi} se nije mnogo obazirao
na Pe}anca i radio je po svome. Prednosti su bile na strani Vojino- nama, prestala 25. marta, borbene akcije, istina veoma malog invi}a. On je bio kao ~ovek privla~niji, inteligentniji i odlu~niji, bio tenziteta, nastavqene su i daqe. Tek u periodu juloktobar 1917.
je u skladu sa raspoloèwima koja su preovladavala na samom tlu, a ustanak se lagano gasi. Neprijateq tada preduzima konkretne mere
pred o~ima je imao ideal i ni{ta drugo. Suo~en sa takvim suparnikom, da se ~itav teren pro~e{qa, proveri stanovni{tvo, prona|u ustaPe}anac nije mogao biti stvarni vo|a, pa nije mogao ni da shodno do- nici i otkriju jataci. Vojvode i ~etovo|e ginu u borbama sa ja~im neprijateqem, a na skupu odrànom 8. novembra 1917. Pe}anac je i
bijenom nare|ewu drì pokret u uskim granicama.
Bilo kako bilo, ustani~ke borbe su po~ele pre nego {to su voj- zvani~no raspustio pokret i sa jednim ~etnikom prebacio se u selo
vode i ~etovo|e donele odluku o wegovom dizawu. Posle prvih i ve- Lomnicu u Rasinskom srezu. Milinko Vlahovi}, dva brata Radovi}a
oma va`nih uspeha, do{lo je do osipawa ustanka i do neprijateqeve i jo{ nekolicina vratili su se u Crnu Goru.
Fotografije iz monografije
odlu~ne kontraofanzive.
Ustanak u Toplici i Jablanici 1917
Najboqu ocenu o Vojinovi}u i o tom periodu ustanka dao je Ar(Nastavak u slede}em broju)
tur Erhard: Kapetanu Vojinovi}u, sa jo{ nekoliko mawih ~eta, uspe-
74
15. mart 2007.
DOGODILO SE...
16. mart 1953.
Po~ela petodnevna poseta Josipa Broza Velikoj Britaniji koja je ocewena
kao jugoslovenski spoqnopoliti~ki trijumf. Prvi put od zavr{etka Drugog
svetskog rata u Veliku Britaniju je stigao lider jedne komunisti~ke dràve
kome su ukazane najvi{e dràvne i politi~ke po~asti. Tito je tada
dobio ~vrste garancije Zapada da }e Jugoslaviji, u slu~aju napada
Sovjetskog Saveza na wu, biti pruèna puna vojna podr{ka.
17. mart 1948.
U Briselu potpisan ugovor (Briselski pakt) izme|u Francuske, Velike Britanije i zemaqa Beneluksa o pedesetogodi{wem savezu protiv
oruànih napada u Evropi, o ekonomskoj, socijalnoj i vojnoj saradwi.
18. mart 1850.
Knez Aleksandar Kara|or|evi} odobrio Projekt ustrojewa artiqerijske {kole. Danas je 18. mart Dan vojnog {kolstva. Reorganizacijom Artiqerijske {kole 1880. stvorena je Vojna akademija sa Niòm i Vi{om {kolom.
18. mart 1945.
U Beogradu sastavqena vlada Federativne Demokratske Republike
Jugoslavije.
18. mart 1965.
Iz kosmi~kog broda vashod-2 ~ovek je prvi
put iza{ao u otvoren kosmi~ki prostor. Bio je
to kosmonaut Aleksej Leonov, obu~en u specijalni skafander koji je bio vezan kablom za
brod. Leonid je van broda proveo 12 minuta i
9 sekundi.
19. mart 1920.
Ameri~ki kongres odbio da ratifikuje odluke
Versajskog mirovnog ugovora, potpisanog 5.
marta 1919, iako je ameri~ki predsednik Vudro Vilson bio jedan od tvoraca tog ugovora.
20. mart 1913.
Kod Skadra je poginuo narednik i pilot Mihajlo Petrovi}, koji je postao prva `rtva u srpskom vojnom vazduhoplovstvu i jedan od prvih
pilota na svetu koji je poginuo u borbenim dejstvima.
20. mart 1944.
@enidba jugoslovenskog kraqa Petra
Drugog gr~kom princezom Aleksandrom.
21. mart 1919.
Udruène Socijalisti~ka i Komunisti~ka stranka Ma|arske progla{avaju
sovjetsku republiku i formiraju vladu pod predsedni{tvom Bele Huna. Sovjetska ma|arska vlada morala je da odstupi 1. avgusta iste
godine, a novu vladu je formirao admiral Horti.
22. mart 1919.
Otvorena je prva me|unarodna linija vazdu{nog saobra}aja, koja je
povezivala Pariz i Brisel. Letelo se u prepravqenim bombarderima golijat koji su imali 12 sedi{ta.
24. mart 1999.
Bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, u 20.00 ~asova snage Natoa
po~ele su vazdu{ne udare na SRJ. Istog dana Vlada je proglasila ratno stawe. Tokom 78 dana akcije pod nazivom milosrdni an|eo, u kojoj je u~estvovalo 19 zemaqa, u SRJ je poginulo oko 2.000 qudi, a vi{e
hiqada je raweno. Te{ko je o{te}ena infrastruktura, vojni i civilni
objekti, a ukupna direktna i indirektna {teta procewena je od 50 do
100 milijardi dolara.
26. mart 1937.
Rim i Beograd potpisali su sporazum o me|usobnoj miroqubivoj politici. Ovim Uskr{wim paktom Italija je garantovala teritori-
VREMEPLOV
jalni integritet Jugoslavije i obavezala se da uskrati podr{ku hrvatskim fa{istima (usta{ama).

25. mart 1941.
Kraqevina Jugoslavija je pristupila
Trojnom paktu Nema~ke, Italije i Japana. Protokol o pristupawu paktu u Be~u su potpisali predsednik vlade Dragi{a Cvetkovi} i ministar inostranih
poslova Aleksandar Cincar Markovi}.
25. mart 1993.
Vi{emese~ni pregovori o Bosni i Hercegovini zavr{eni su u Wujorku neuspehom. Mirovni plan Sajrusa Vensa i lorda Dejvida Ovena potpisali su bosanski Hrvati i muslimani, a lider bosanskih
Srba Radovan Karaxi} odbio je da ga potpi{e, smatraju}i da su
predloène mape neprihvatqive za Srbe.
25. mart 1999.
Vlada SRJ prekinula je diplomatske odnose sa SAD, Velikom Britanijom, Francuskom i Nema~kom zbog agresije Natoa na Jugoslaviju.
26. mart 1893.
Ro|en je italijanski politi~ar Palmiro Toqati, jedan od osniva~a Komunisti~ke partije
Italije 1921. i wen generalni sekretar od
1927. do 1964. Toqati je razradio koncepciju
italijanskog puta u socijalizam.
26. mart 1999.
U vazdu{nom duelu dva jugoslovenska MiG-a 29
protiv 24 aviona Atlantskog pakta, poginuo je
pilot major Zoran Radosavqevi}, prva `rtva
me|u na{im pilotima od po~etka Nato agresije na SRJ. Wegov kolega major Neboj{a Nikoli} je, po{to je lansirao projektile na neprijateqske avione, morao da isko~i iz kabine
kad je wegov avion pogo|en.
26. mart 1913.
Padom Jedrena okon~ane borbe koje su vo|ene
za taj grad u Prvom balkanskom ratu.
27. mart 1942.
Ameri~ka {tampa proglasila Draù Mihailovi}a vojskovo|om godine, zajedno sa ameri~kim
generalom Mak Arturom i sovjetskim mar{alom Timo{enkom.
27. mart 1945.
Odràna Ravnogorska sportska olimpijada.
27. mart 1941.
Posle pristupawa Jugoslavije Trojnom paktu, u
Beogradu je vojnim udarom svrgnut regent princ Pavle Kara|or|evi}
i na presto doveden maloletni kraq Petar Drugi Kara|or|evi}.
Zba~ena je vlada Dragi{e Cvetkovi}a i Vlatka Ma~eka i obrazovana nova, sa generalom Du{anom Simovi}em na ~elu.
27. mart 1999.
Tre}eg dana agresije, jugoslovenska
PVO oborila je ameri~ki bombarder
F-1
117 A. Avion no}ni jastreb pao je u
atar sela Bu|anovci u Vojvodini.
28. mart 1910.
Francuz Anri Fabr, mladi inèwer
iz Marseja, konstruisao je prvi hidroavion i wime uspe{no poleteo. Letelica je bila vrlo originalne
konstrukcije i obilovala je ma{tovitim pronalascima.
30. mart 1969.
Avionom tupoqev tu-134 izveden je prvi komercijalni let doma}e
~arter kompanije Aviogeneks, koja je svoju aktivnost usmerila na
prevoz inostranih turista.
Pripremio Miqan MILKI]
75
T RA D I I C I J E
UZ DAN
VOJNOG [KOLSTVA
18. MART
KORENI U
USTANI^KOJ
VOJSCI
Visoko {kolstvo u Srbiji,
vojno i civilno, svoje korene
crpi iz oruànog dela
srpske revolucije u vreme
Prvog srpskog ustanka.
Napori srpskog naroda
da se oslobodi turske
okupacije i bezakowa mogli
su uspeti samo uz stvarawe
vojne, odnosno narodne
samoorganizovane
ustani~ke oruàne snage.
ruàna, politi~ka i diplomatska borba za obnovu srpske dràvnosti nametala je potrebu da se, pored izgradwe bitnih
dràvnih institucija, obezbede i osnovni preduslovi za stvarawe stalne operativne vojske i {kolovanog oficirskog kadra. Te`we vi|enih qudi s po~etka 19. veka da se stvore uslovi za {kolovawe vojnog i dràvnog kadra moèmo prepoznati u
stvarawu Velike {kole u Beogradu (1808), kao tvorevine koja je
obnovila duhovni ìvot Srbije. Uvo|ewe u nastavu Velike {kole
predmeta vojno ve`bawe (fehtovawe sabqom i egzercir sa pu{kom) predstavqa klicu vojnog {kolstva u Srbiji.
U kompleksnom okruèwu, upu}ena samo na sopstveni kadar, dràva je ~inila sve {to je u wenoj mo}i da se obrazuju ne
samo vojni stru~waci ve} i civilni, tako da je veza vojnog i civilnog {kolstva bila neminovnost. Velika {kola u toku Prvog
ustanka (18081813), iako je kratko postojala, ukazala je na
zna~ajnu ulogu te ustanove. Ona je pripremala poslenike za
brojne funkcije u mladoj, novostvorenoj srpskoj dràvi na putu
do sticawa potpune nezavisnosti.
Nepismeni saradnici uveravali su kneza Milo{a da u~eni
qudi diù bune i da zato {kola i nauka nisu potrebne. Tek sredinom tre}e decenije 19. veka prime}uje se ne{to brì razvoj prosvete i {kolstva, te se uz kori{}ewe nastavnika iz redova Srba u
Vojvodini, bez dovoqno sredstava za brè osloba|awe od nasle|a
sredwovekovnih oblika rada, krupnim koracima gazi ka boqitku.
[KOLOVAWE NARODNIH OFICIRA
Knez Aleksandar Kara|or|evi} odobrio je

Ustroenia Artileriske [kole 18. marta
1850. godine (6. marta po starom kalendaru)
76
Uporedo sa civilnim {kolstvom razvijalo se i vojno, kao

odraz snage nove srpske dràve i èqa srpskog naroda da ima
svoje narodne oficire. Iako je Milo{ jo{ 1825. godine zapo~eo formirawe narodne vojske, prve korake u pravcu formirawa vojnih {kola u~inio je tek 1830. godine. Hati{erifom iz
1830. Srbiji je priznata autonomija, a knezu Milo{u odobreno
da u slu`bi moè dràti potreban broj vojnika. Shvativ{i postoje}u situaciju, pored formirawa regularnih jedinica, knez
Milo{ se odlu~uje i za {kolovawe mladi}a iz svih nahija, te u
Poàrevcu formira Gvardijsku {kolu (25. aprila 1830) za
{kolovawe i obuku vojnika gardijskog bataqona, gde }e nau~iti
da ~itaju i pi{u, i da se osposobe za oficire, ~inovnike i narodne stare{ine. U Gvardijskoj {koli, mladi}i iz Srbije kadeti sticali su neophodna vojni~ka znawa i po~etnu pismenost
potrebnu za {tabne i kancelarijske poslove. [kola je radila
sve do jeseni 1833. godine, i kroz wu su pro{la 149 mladi}a.
15. mart 2007.
tawe pove}awa i obnove tog kadra ostalo je otvoreno. Postojale su dve mogu}nosti: slati na {kolovawe u inostranstvo nove generacije budu}ih oficira ili otvoriti vojnu {kolu i {kolovati ih u zemqi. Druga varijanta je, po mi{qewu kneza Milo{a bila prihvatqivija, jer je otvarawe vojne {kole u Srbiji pruàlo boqe perspektive i umawivalo opasnost od stranog
uticaja na budu}e oficire kao osnovu vladavine.
Na Spasovskoj skup{tini u Kragujevcu, na kojoj je knez Milo{ govorio o regularnom voinstvu, izme|u ostalog je izjavio i
da je ...po~eo, po primeru Evropejskih blagoustroeni sre}ni zemaqa uvoditi voena zavedenia izobraàvau}i i prosve{}avau}i
mlade` na{u... nastoavau}i da se dobro u~e iskustvu voenom, za
koe nameravam i formalnu {kolu zavesti. Iz kneève izjave vidi se da je pitawe osnivawa vojne akademije bilo kod wega ve} sazrelo, te da, nakon dono{ewa skup{tinske odluke, vi{e nema prepreka u realizaciji osnivawa ove vojne {kole.
OSNIVAWE VOJNE AKADEMIJE

Koordinator svih poslova oko ustrojewa vojne akademije i
vojni {ef bio je potpukovnik Ilija Haxi-Milutinovi} (Gara{anin). Za direktora je postavqen Stefan Herkalovi}, Srbin iz Like i austrijski oficir, koji je, po{to u Kragujevcu nije bilo podesne zgrade za akademiju, otputovao za Poàrevac radi preure|ewa kneèvog konaka za sme{taj budu}ih pitomaca. Trideset dvojicu
OBELE@ILI EPOHU
U tridesetogodi{woj praksi Artiqerijske {kole radila su 92 profesora,
me|u kojima 34 nisu bili oficiri. Jedan od wih je stekao zvawe akademika Matija Ban, dok su ~etvorica akademika istovremeno radili kao redovni profesori
na Velikoj [koli, i to Emilijan Josimovi}, Mihailo Ra{kovi}, Qubomir Kova~evi} i Milan J. Andonovi}. Od formirawa Artiqerijske {kole marta 1850. godine, pa do wene transformacije u Vojnu akademiju sa Niòm i Vi{om {kolom 1880,
odnosno za trideset godina wenoga rada, od 276 primqenih, {kolovawe je zavr{ilo 189 pitomaca.
Od oficira koji su zavr{ili Artiqerijsku {kolu, u ~inove generala proizvedeno je wih 47, a ~in vojvode za izuzetni uspeh pri komandovawu jedinicama u
balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu dobili su generali Radomir Putnik
(nakon Kumanovske bitke), Stepa Stepanovi} (nakon Cerske bitke), @ivojin Mi{i} (nakon Kolubarske bitke) i Petar Bojovi}. Mnogi oficiri Artileriske {kole
bili su upraviteqi ili profesori: upraviteqi Milojko Le{janin i Qubomir
Ivanovi}, dok su dva oficira, Jovan Draga{evi}, pitomac 3. klase, i Jovan Mi{kovi}, pitomac 6. klase za doprinos razvoju vojne organizacije srpske vojske i
nauke uop{te u Srbiji izabrani za ~lanove Srpske akademije nauka i ostavili duboki trag u nauci i vojsci.
Tim imenima koja su obeleìla epohu treba dodati imena onih koji su stasali u
Artileriskoj {koli i kasnije obavqali zna~ajne du`nosti u dràvi. Tako je du`nost
ministra vojnog obavqalo trinaest oficira, ministra gra|evine devet, ministra
spoqnih poslova jedan i jedan oficir bio je predsednik ministarskog saveta...
Potreba za {kolovanim oficirima se poja~avala, tako da

Milo{ 1833. godine odlu~uje da u Rusiju uputi izvestan broj (trideset, za svaki rod oru`ja po deset: kowica, pe{adija i artilerija) odabranih mladih Srba da tamo izu~e za oficire. Prvi
srpski oficiri, nakon trogodi{weg {kolovawa, posle povratka
iz Rusije odmah su raspore|eni u jedinice. Sa vi{om kulturom,
znawima iz vojnih ve{tina, takti~kim i prakti~nim iskustvima
ste~enim u ruskoj vojsci, znatno su doprineli da se poboq{a
kvalitet srpskog oficirskog kora, me|utim, wihov poseban doprinos predstavqa unapre|ewe organizacije regularne vojske.
Knez Mihailo je svojevremeno za wih rekao da su to bili najboqi srpski oficiri. Oficiri {kolovani u Rusiji, predstavqaju
prve srpske oficire koji su namenski vojno obrazovawe stekli u
inostranstvu o tro{ku dràve.
I pored oficira iz ruskih vojnih {kola, u jedinicama se
ose}ao hroni~ni nedostatak {kolovanog oficirskog kadra. Pi-
pitomaca trebalo je prihvatiti i smestiti u uslovima koji nisu

odgovarali ustanovi internatskog tipa.
Tek krajem 1837. godine (15. decembra) otpo~ela je nastava i
otvorena je visoka vojna {kola pod imenom Kwaèvsko-serbska voenna akademija, ~ije je prvo sedi{te bilo u Poàrevcu, ali i u
originalnim dokumentima ta se {kola nazivala ponekad Vojenna
{kola, Institut, Vojenno u~ili{te, a ponekad Vojenna akademija, pa ~ak i u jednom pismu Ilije Milutinovi}a (Gara{anina) i
Matemati~eska {kola. Ipak, naziv Vojenna akademija, odgovarao joj je s obzirom na predvi|ene predmete i kvalitet nastavnika.
Uslovi u kojima je Vojna akademija u Poàrevcu otpo~ela svoj
rad nisu bili odgovaraju}i za ustanovu takvog tipa. Pored skromnih prostornih mogu}nosti i raznolikog odevawa (u zavisnosti od
materijalnih mogu}nosti kadeta), akademiju je dodatno optere}ivao i nedostatak pisa}eg i crta}eg pribora, ali i ishrana, koja je
zavisila od jednog slabog kuvara bez higijenskih navika. Discipli-
77
TRADICIJE
na, koja u jednoj vojnoj ustanovi treba da ima kqu~nu ulogu, u Vojnoj
akademiji nije bila na o~ekivanom nivou, {to je potaklo kneza Milo{a da 3. februara 1838. godine propi{e Nastavlenie direktoru i profesorima Na{e Voenne {kole kao osnovno pravilo na
kome je baziran nastavno-vaspitni rad {kole.
Zbog takvih uslova Vojna akademija nije dugo ostala u Poàrevcu, i ve} sredinom aprila 1838. godine se, preko Smedereva,
Grocke i Bole~a, preselila na Top~ider u Beogradu. Nakon sme{taja u kasarnu, u kojoj su uslovi za ìvot i rad bili daleko boqi nego u Poàrevcu, i dok su trajale pripreme za izvo|ewe nastave i hvatawe veza po Beogradu, knez Milo{ je 21. maja naredio Tomi Vu~i}u-Peri{i}u da {kolu sa |acima i wihovim bagaòm iz Beograda u Kraguevac preseli. Tako je Akademija u Beogradu boravila samo 40 dana, da bi se 25. maja preselila u Kragujevac. Kao {to je preseqewe iz Poàrevca za Beograd bilo
organizovano pe{ke, tako su direktor, profesori, name{tenici
i kadeti za Kragujevac krenuli pe{ice.
Ni sa dolaskom u prestonicu uslovi za rad te ustanove nisu
se nimalo poboqi{ali. Po{to zgrada u Kragujevcu, u koju je bila
sme{tena Vojna akademija, nije odgovarala jednoj ustanovi takvog
tipa, ministar prosvete Stefan Stefanovi} Tenka predloìo je da
se u Kragujevcu podigne nova zgrada, po planu koji je priloìo i na
~airskom prostoru iza crkve, kapaciteta oko 60 kadeta, sa dodatnim prostorijama trpezarijom, prostranim u~ionicama i odajama za telesno ve`bawe.
LICEJ UMESTO AKADEMIJE

U vrtlogu politi~kih borbi koje su ve} uveliko zahvatile ~itavu Srbiju, Vojna akademija se sredinom juna tiho ugasila, tako
da se umesto wene reorganizacije pristupilo reorganizaciji
{kolstva u Srbiji, te se umesto Vojne akademije kao najvi{e prosvetne ustanove toga doba formira Licej. Pored kragujeva~ke
gimnazije, Vojna akademija predstavqala je centar za obrazovawe kadrova ne samo vojske sa novim idejama i pogledima ve} i
korene stvarawa obrazovanih vojnog i dràvnog kadra neophodnog za ozbiqno vo|ewe dràve.
Razlozi koji su naveli kneza Milo{a da zatvori jednu takvu
ustanovu nisu nam poznati, ali moèmo pretpostaviti da je zatvarawe do{lo kao posledica mnogih negativnih okolnosti koje su optere}ivale rad Vojne akademije. Mogu}i razlozi su i Milo{ev
strah od u~enih qudi, a posebno ako ti u~eni qudi treba da komanduju oruànim formacijama koje su tada jo{ bile u povoju i povodqive za politi~kim idejama wegovih protivnika.
Veli~ina jedne ustanove procewuje se i po uslovima u kojima je
nastala i kr~ila puteve sopstvene afirmacije. Primer Vojne akademije u Poàrevcu, Beogradu i Kragujevcu predstavqa poku{aj samostalnog razvoja visokog vojnog {kolstva, a prerastawe Vojne akademije u kragujeva~ki Licej daje onu neophodnu sponu izme|u vojnog i
civilnog {kolstva. Iako su Gimnazija i Licej ~inili organsku celinu, ne moè se prenebregnuti ~iwenica da je Vojna akademija u prvu
godinu rada Liceja utkala deo kadeta, profesora i nastavnih sredstava, pomagala i uxbenika. Nakon preseqewa prestonice iz Kragujevca, nova lokacija Liceja je nova prestonica Beograd.
U~eni qudi 19. veka sa uspehom su prenosili svoja znawa na
mla|e kolege u obe institucije, i na Vojnoj akademiji i na Liceju, te
su na taj na~in dali pe~at obrazovawu ne samo oficirskog kora
ve} i nacije u celini. Ti nacionalni vaspita~i obeleìli su kraj
19. veka i pripremili narod i vojsku za isku{ewa koja su ih ~ekala.
OSNIVAWE ARTILERISKE [KOLE

S dolaskom Ustavobraniteqa na vlast u Srbiji i smenom dinastije Obrenovi}, vojska je svedena na grani~nu slu`bu i unutra{wu policiju. To je izazvalo prekid u razvoju i vojske i vojnog {kolstva kod nas. Kada je 1848. godine u Beogradu, zbog pote{ko}a u nabavci oru`ja, osnovana Topolivnica, ona je iziskivala i neophodan
obrazovan vojni~ki kadar, te je na taj na~in posredno i bila povod
za osnivawe odgovaraju}e oficirske {kole. Posle odluke da Topo-
78
livnica dobije vojno obele`je kao ustanova od dràvnog zna~aja,

predlaè se i osnivawe oficirske {kole. Dràvni savet usvaja taj
predlog, a knez Aleksandar Kara|or|evi} 6. marta po starom kalendaru (18. marta po novom kalendaru ) 1850. godine odobrava da
se formira {kola aktom Ustroenia Artileriske [kole.
Taj akt predstavqa utemeqewe vojnog {kolstva kod nas i zato
Vojska Srbije 18. mart obeleàva kao Dan vojnog {kolstva. To je
prva vojna visoko{kolska ustanova u Srbiji, ~iji je prvi upraviteq artiqerijski kapetan Frawo Zah odmah pristupio pripremama za prijem pitomaca i po~etak rada {kole. [kolska godina otpo~ela je 6. septembra 1850. i u prvu klasu primila 23 pitomca,
~ije {kolovawe je trajalo pet godina. U po~etku je {kola bila sme{tena u zgradi Topolivnice, gde su pitomci poha|ali predugotoviteqni (pripremni) kurs, koji su poloìla 22 pitomca (proizvedeni
u ~in narednika 15. decembra). U narodu od samog po~etka poznata
kao Vojna akademija (Voenna akademija), {kola je vrlo brzo (krajem decembra) preme{tena u novopodignutu zgradu, koja je sagra|ena na uglu ulica Nemawine i Milo{a Velikog.
Od 23 pitomca primqena u prvu klasu Artileriske {kole,
nakon petogodi{weg {kolovawa zavr{ilo je samo deset, i 1855.
godine proizvedeno u ~in potporu~nika. Mnogi od pitomaca Artileriske {kole, u burnim vremenima koja slede, obeleì}e epohu u
kojoj su ìveli, daju}i pe~at unutra{woj i spoqnoj politici, kao i
dràvnom i dru{tvenom razvitku Srbije. U periodu do 1880. godine, u trideset godina postojawa za potrebe Vojske Kneèvine Srbije, Artileriska {kola je i{kolovala 10 klasa, odnosno primila
na {kolovawe 12 klasa (pitomci 11 klase su proizvedeni u ~in
potporu~nika u toku Prvog srpsko-turskog rata, a pitomci 12. klase, iako su sve vreme proveli u ratu, dobili su ~inove oficira
posle zavr{etka rata i tek nakon {to su zavr{ili naknadni kurs,
koji je za tu klasu organizovan).
RAD DO PRVOG SVETSKOG RATA

Potreba za reformom vojnog {kolstva postojala je jo{ pre
srpsko-turskih ratova. Posle ratova, iz kojih je Srbija iza{la teritorijalno uve}ana, vojni~ki oja~ana i me|unarodno, kao dràva
priznata, intenziviran je rad na reformi vojnog {kolstva i na
preure|ewu Artiqerijske {kole. Iako je tridesetogodi{wim radom znatno doprinela edukaciji kadra za potrebe vojske i dràve,
savremene potrebe za obrazovanim vojnim stru~wacima sa ve}im
stepenom znawa, ali i ratna praksa iz srpsko-turskih ratova
18761878, nametali su potrebu za reorganizacijom Artileriske
{kole. Najve}e zasluge za tu reorganizaciju pripadaju ministru
vojnom |eneral{tabnom potpukovniku Jovanu Mi{kovi}u. Komisija
(profesorski savet), sa upraviteqem Artileriske {kole |eneral{tabnim potpukovnikom Jovanom An|elkovi}em na ~elu, izradila
je Projekt Zakona za ustrojstvo Vojne akademije.
Narodna skup{tina je 18. januara (30. januara po novom kalendaru) 1880. godine usvojila Zakon o ustrojstvu Vojne akademije,
gde su potvr|ene sve ideje i zalagawa, odnosno razlozi za reorganizaciju i modernizaciju vojnog {kolstva. Vojna akademija je definisana kao Nau~ni i vaspitni zavod, u kome se opremaju mladi}i
za oficirska mesta, i u kome mla|i oficiri dobijaju vi{e stru~no
obrazovawe za specijalne rodove vojske i struke.
U organizacijskom i nastavno-obrazovnom smislu Vojna akademija je podeqena na Vi{u i Niù {kolu. Vi{a {kola, u trajawu
od dve godine, namewena je za sticawe vi{eg stru~nog obrazovawa
oficira (sa tri specijalisti~ka kursa za {kolovawe |eneral{tabnih, inìweriskih i artileriskih oficira), a u Niòj {koli su se
tokom tri godine {kolovali trupni oficiri za artileriju, inìweriju, pe{adiju i kowicu.
U Vi{u {kolu primani su oficiri do ~ina kapetana druge klase svih rodova i sa slu`bom u stroju bar dve godine, nakon polagawa prijemnog ispita. U Niù {kolu primani su kandidati sa zavr{enom gimnazijom ili realkom.
U takvim organizacijskim prilikama Vojna akademija je radila
neposredno do balkanskih ratova 1912. i 1913. godine.
Mr Ivan MIJATOVI]
15. mart 2007.
DUHOVNOST
RAZMI[QAWA O STVARIMA
OBI^NIM
OLUJA
Ta ~udesna raspevanost nebeskih sila! To je prosvetqeno

i raspevano ute{ewe! Ovo nam donosi tako mnogo: a tako malo od wega uzimamo. Za{to?
Gord je prosve}eni ~ovek. On sve zna: on sve razume: i
stihije prirode su mu se pokorile. On se gordi svojim
razumom, vla{}u, tehnikom, svojim osvajawima. Wemu
se ve} ~ini da je gospodar vaseqene, kao da je odista proniknuo u tajne prirode, kao da sveukupnost spoqa{wih, materijalnih stvari i jeste sveukupnost sveta. ôvek je odlomio
samo ne{to malo od zakona prirode: zna jedva pone{to o zakonitostima sopstvenoga ja. U celini on je gordo zakora~ilo dete koje se, iz naivnosti i samoumi{qenosti, sve vi{e
odvaja od dragocene dobrodeteqi i smirewa, i obra}a se sa
najsudbinskijim stvarima sve samouverenije; dete kod kojeg
nema dobrodu{nosti deteta, kojem su svojestveni poroci odraslih.
Za prostodu{no smirewe takvih qudi, kao {to su Betoven, Novalis, Ajhendorf svaka pojava u prirodi bila je ìvi symbol, predivna alegorija najvi{ih stvari, kao nekakav
tajnopis Gospodwi koji treba sa uzbu|ewem ~itati i tuma~iti
u svojoj du{i. Sunce i mesec, cveti} i planina, more i oblak,
sneg i duga ne nalaze se ovde uzalud; oni skrivaju u sebi
mudrost, oni govore, pou~avaju, progla{avaju. Duh moè od
wih za~uti ne malo divnoga; on to ~ini jo{ i danas. Svaki pesnik, svaki slikar pone{to znaju o tome; kao i svaki ~ovek
kod kojeg je jo{ ìvo i prijem~ivo oko srca.
[ta nam nave{}uje oluja?
Ne zaboravqaj, ~ove~e, da si ti zemno sazdawe, da nad
tobom, po nebu, lete laki oblaci, koji su ti spremili te{ku
sudbinu. Znaj da malo zna{ i da sva tvoja snaga nije mnogo vi{e od nemo}i. Ne zaboravqaj da te o~ekuje smrt i da moè{
biti pozvan svakog momenta, kao udarcem muwe. Promisli:
tamo, na vrhu, postoji vi{wa sila, sna`na kao grom, i ~ista
kao plamen.
Zagu{qiv je i mra~an tvoj ìvot. Ali, on moè da postane jo{ mra~niji, a tada }e se u tebe useliti sujetni nemir i
strah }e ovladati tobom. Gde }e{ tada prona}i pribeì{te,
~ove~e? Gde je mesto tvog odmora? Tada }e{ gledati uvis, tamo
gde je i{~ezlo sunce, gde je zloslutni gnev povezao crne planine i gde ~udovi{ne sile vi~u jedan na drugu stra{nim glasom. Tada je dosta: tada je ~a{a prepuwena i ti mora{ da je
ispije{ do dna. Drhti, tvrdi! Ide{ u susret oluji
Odozgo dolazi prosvetqewe i olak{awe zaslepquju}om
muwom. Sa stremiteqskom i poraàvaju}om o~igledno{}u,
otkriva ti se tama sopstvene du{e. Nad tvojom glavom zaglu{uju}e bruji, vaqa se i grmi. Pogledaj u plamen! Oslu{ni glasove! Tako zahvaquju}i muwi savesti i gromu pokajawa za
tebe se obnavqa ìvot.
Pa ne misli{ vaqda da nebo }uti kad vidi {ta se doga|a na zemqi. Jedanput }e ono progovoriti i poslati utehu
vernima i saznawe onima koji blude i ~ine zlo~ine. Oluja }e
ih nau~iti smirewu. A svakoga ~udesnoj nadi da je na nebesima sve prelepo i sna`no.
Tako se uz pomo} oluje obra}aju sujeti tvari zemne.
Ivan A. IQIN
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama Gospodwim,
Svetigora, Cetiwe, 2001.
VERSKI P RAZNICI
16-31. mart
Pravoslavni
21. mart Sveti Teofilakt Ispovednik
22. mart Svetih 40 mu~enika Sevastijskih
Mladenci
23. mart Sveti mu~enik Kodrat Korinstki
30. mart Sveti Aleksije, ~ovek Bo`ji
31. mart Lazareva subota Vrbica
Rimokatoli~ki
19. mart Sveti Josip
Islamski
31. mart ro|ewe Muhamedovo
SVETIH ÊTRDESET
MUÊNIKA U SEVASTIJI
Svetih ~etrdeset mu~enika u Sevastiji bili su vojnici
rimske vojske, ali iskreni i
~vrsti hri{}ani. U vreme Likinija zapretili su im na sudu
oduzimawem vojni~ke ~asti,
ali jedan od wih re~e sudiji:
Ne samo ~ast vojni~ku, no i
tela na{a uzmi od nas; ni{ta
nam nije ~asnije i draè od
Hrista Boga na{ega.
Posle toga vojvoda naredi
da ih kamenuju, ali se kamewe
vra}alo na one koji su ga bacali. Mu~iteqi su se zbog toga
silno naqutili i bacili ih u
jezero iako je bio veliki
mraz. Tu odmah postavili su
straù i toplo kupatilo kao izazov onome koji ne bude ~vrsto
verovao u Hrista i jedan od 40 zaista ne izdrì i u|e u kupatilo. Na nebu se uskoro pojavi ~udna svetlost i zagreja jezero, a
sa svetlo{}u spusti{e se na glave izmu~enih mladi}a 39 venaca. Tada jedan straàr sa obale u|e u vodu i ispovedi ime Gospoda Isusa i na wega si|e ~etrdeseti venac.
Sutradan, sudije u ~udu vide da su mladi}i ìvi i naredi{e da im prebiju goleni i wihova tela bace u vodu. Tre}ega dana
javili su se mu~enici na snu mesnom episkopu Petru i pozvali ga
da izvadi iz vode wihove mo{ti. Hri{}ani su no}u iza{li na jezero, na{li wihove mo{ti i svaku odvojenu kost jer su se kosti
sijale u vodi kao sve}e, i sve ih sahranili. âsno su stradali za
veru i svom Gospodu oti{li 320. godine.
SVETI JOSIP
Sveti Josip, zaru~nik Blaène device Marije i za{titnik
svete Crkve, sredi{wa je svetkovina Rimokatoli~ke crkve u martu, mesecu koji je ~itav wemu posve}en. Sveti Josip je dostojan tolike ~asti, jer u istoriji spasewa posle Isusa i Marije ima najpovla{tenije mesto. Jakov rodi Josipa, muà Marije, koja rodi
Isusa koji se zove Krist (Mt. 1,16). U toj gotovo protokolarnoj
re~enici, kojom sveti Matej zavr{ava rodoslov Isusovog qudskog
porekla, sadràno je ono najva`nije {to predawe kaè o Josipu
iz Nazareta da je i on bio sin kraqa Davida, iz ~ijeg roda poti~e i Mesija. On sam bi}e tom Mesiji poslije Marije najbliì, jer
je pred zakonom wegov pravni, iako ne i prirodni otac.
79
OGLASI
MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
raspisuje
KONKURS
za prijem kandidata iz gra|anstva u Vojnu akademiju
U {kolskoj 2007/2008. godini prima}e se kandidati iz gra|anstva

za studente Vojne akademije - smerovi:
a) za kandidate mu{kog pola:
- pe{adija;
- OMJ;
- avijacija;
- inìwerija;
- veza;
- ABHO;
- tehni~ka slu`ba KoV.
b) za kandidate ènskog pola:
- pe{adija;
- veza;
- avijacija;
- ABHO;
- tehni~ka slu`ba KoV.
nalnu vojnu slu`bu i unapre|uju u ~in potporu~nika odgovaraju}eg

roda - slu`be.
Za vreme {kolovawa studenti stanuju u internatu, a sve tro{kove
{kolovawa snosi Ministarstvo odbrane Srbije.
OP[TI USLOVI KONKURSA :
- overenu fotokopiju uverewa o dràvqanstvu;

- overenu fotokopiju izvoda iz mati~ne kwige ro|enih;
- potvrdu nadle`nog organa da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora u trajawu duèm od {est meseci ili kaznom maloletni~kog
zatvora;
- overene fotokopije svedo~anstva I, II i III razreda i overen prepis ocena sa prvog polugodi{ta IV razreda (u~enici ~etvrtog razreda), odnosno overenu fotokopiju svedo~anstva IV razreda i diplomu sredwe {kole (u~enici koji su zavr{ili sredwu {kolu).
- da su dràvqani Republike Srbije;

- da su zdravstveno sposobni za {kolovawe (utvr|uje nadle`na vojna lekarska komisija);
- da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog
krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da
nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora u trajawu duèm od
{est meseci ili kaznom maloletni~kog zatvora;
- da nisu oèweni-udate.
POSEBNI USLOVI KONKURSA:
- da su ro|eni 1986. godine ili kasnije;
- da su zavr{ili ili poha|aju ~etvorogodi{we sredwe {kole;
- da u svim razredima iz matematike imaju najmawe ocenu 4 (vrlodobar);
- da u svim razredima iz vladawa imaju ocenu 5 (odli~an);
- da su u prva tri razreda i na polugodi{tu IV razreda (u~enici IV
razreda sredwe {kole), odonosno, u sva ~etiri razreda sredwe
{kole (u~enici koji su zavr{ili sredwu {kolu), postigli najmawe
vrlo dobar op{ti uspeh.
Kandidati koji ispuwavaju op{te i posebne uslove konkursa polaù kvalifikacioni ispit iz matematike i op{te informisanosti,
podleù psiholo{kom ispitivawu i proveri fizi~ke sposobnosti.
Me|usobne obaveze lica primqenih na {kolovawe i Ministarstva odbrane Srbije reguli{u se ugovorom.
NAÎN KONKURISAWA
Kandidati iz gra|anstva podnose prijavu komandi vojnog odseka
(odeqka) na teritoriji stalnog mesta boravka, na obrascu koji se
dobija kod tog organa, a vojnici komandi vojnog odseka na ~ijoj se
teritoriji nalaze na odsluèwu vojnog roka.
UZ PRIJAVU PRILA@U:
Fotokopije dokumenata traènih po konkursu kandidat moè, uz

davawe na uvid wihovog originala, besplatno da overi u komandi
vojnog odseka (odeqka) na teritoriji stalnog mesta boravka.
Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.
Kandidati za studente Vojne akademije, mo}i }e u komandama vojnih
odseka (odeqaka) gde su konkurisali da dobiju obave{tewe o rezultatima konkursa po~ev{i od 20. juna 2007. godine.
Kandidatima koji ne ispuwavaju uslove konkursa ne}e se primati
dokumenta.
[KOLOVAWE, PRAVA I OBAVEZE STUDENATA
Kandidatima koji nisu izabrani za {kolovawe dokumenta se ne}e

vra}ati.
[kolovawe u Vojnoj akademiji po~iwe 1. oktobra 2007. godine i

traje ~etiri godine. Po zavr{etku {kolovawa, studenti sti~u visoko obrazovawe i stru~no zvawe diplomiranog oficira Vojske Srbije i diplomu odgovaraju}eg fakulteta, sa kojim Vojna akademija
ima izra|en zajedni~ki studijski program, primaju se u profesio-
Ostala obave{tewa u vezi sa konkursom, program ispita iz matematike, testom iz op{te informisanosti i provere fizi~ke sposobnosti mogu se dobiti u vojnim odsecima ili Vojnoj akademiji,
ulica Pavla Juri{i}a [turma broj 33, Beograd (telefoni 3600348 i 3600-438).
80
15. mart 2007.
MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
raspisuje
KONKURS
za prijem kandidata u Vojnu gimnaziju
U {kolskoj 2007/2008. godini prima}e se kandidati iz gra|anstva za u~enike prvog razreda Vojne gimnazije
USLOVI KONKURSA
Mogu da konkuri{u kandidati koji ispuwavaju slede}e uslove:
OP[TI USLOVI
- da su ro|eni 1991. godine ili kasnije;
- da su mu{kog pola;
- da su dràvqani Republike Srbije;
- da su zdravstveno sposobni za {kolovawe (utvr|uje nadle`na
vojnolekarska komisija);
- da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak niti postupak
zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti,
odnosno da nisu osu|ivani za takva dela ili im nije izricana
zavodska mera;
POSEBNI USLOVI
- da su V, VI i VII razred i prvo polugodi{te VIII razreda, odnosno VIII razred osnovne {kole, zavr{ili sa najmawe vrlo dobrim op{tim uspehom;
- da u svim razredima {kolovawa iz vladawa imaju najmawe
ocenu 4 (vrlo dobar).
Zdravstveno sposobni kandidati za u~enike Vojne gimnazije
podleù proveri psihofizi~kih sposobnosti.
Uz prijavu prilaù:
- overenu fotokopiju uverewa o dràvqanstvu;
- overenu fotokopiju izvoda iz mati~ne kwige ro|enih;
- potvrdu da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu|ivani za takva dela ili im nije izricana zavodska mera;
- overene fotokopije svedo~anstava V, VI, VII razreda i overen
prepis ocena sa prvog polugodi{ta VIII razreda (u~enici VIII
razreda), odnosno overenu fotokopiju svedo~anstva VIII razreda osnovne {kole (u~enici koji su zavr{ili osnovnu {kolu).
Prilikom dolaska na proveru op{tih sposobnosti u Vojnu gimnaziju, kandidati moraju imati overenu |a~ku kwiìcu sa fotografijom.
Konkurs je otvoren do 15. aprila 2007. godine.
Dokumenta kandidata koji ne ispuwavaju uslove konkursa ne}e
se primati.
Rezultati konkursa bi}e dostavqeni komandama vojnih odseka
(odeqaka) u kojima su kandidati konkurisali, najkasnije do 30.
maja 2007. godine.
Kandidatima koji nisu izabrani za u~enike Vojne gimnazije,
dokumenti se ne}e vra}ati.
Ostala obave{tewa u vezi sa Konkursom mogu se dobiti u komandama vojnih odseka ili Vojnoj gimnaziji, Ulica Petra âjkovskog broj 2, Beograd (tel. 011/3005-165 i 011/3600-112);
www.vj.yu/gimnazija.
[KOLOVAWE, PRAVA I OBAVEZE UÊNIKA

[kolovawe u Vojnoj gimnaziji po~iwe 1. septembra i traje ~etiri godine. U~enici se {koluju po planu i programu gimnazije
op{teg smera, radi nastavka {kolovawa u Vojnoj akademiji.
Vazduhoplovni smer se formira u ~etvrtom razredu, u zavisnosti od potreba Ministarstva odbrane Republike Srbije.
U~enici vazduhoplovnog smera u IV razredu realizuju padobransku obuku, obuku preìvqavawa u prirodi, letewe na motornim avionima sa duplim komandama i samostalno letewe.
Obavezni su da {kolovawe nastave u Vojnoj akademiji.
Vreme provedeno na {kolovawu u Vojnoj gimnaziji ne ra~una se
u sluèwe vojnog roka.
Za vreme {kolovawa u~enici stanuju u internatu, a tro{kove
{kolovawa snosi Ministarstvo odbrane Republike Srbije.
Me|usobne obaveze lica primqenih na {kolovawe i Ministarstva odbrane Republike Srbije reguli{u se ugovorom.
NAÎN KONKURISAWA
Kandidati podnose prijavu komandi vojnog odseka (odeqka) na
teritoriji stalnog mesta boravka, na obrascu koji se dobija
kod tog organa.
MALI OGLASI
NI[BEOGRAD, kod Tehni~kih fakulteta, trosoban, 84
kvm, I, L+T, CE, KTV, 2 mokra ~vora, 2 telefona, ju`no orijentisan, za trosoban u Beogradu. Moè prodaja 65.000 evra. Tel:
018/589-358, 064/145-40-79.
SUSRETI KLASA
32. klasa SV[ KoV slavi 20 godina od zavr{etka {kolovawa. Pozivamo sve iz zemqe i inostranstva koji èle da
proslave taj jubilej da se jave. Kontakt telefoni: maj. Goran
Milo{evi}, 011-3201-319 ili lok. 23-319, zas. Zoran \uri},
011-3201-072 ili lok. 23-072 i zas. Wego{ Petrovi}, 0113201-838 ili lok. 23-838.
81
[AH
IZABRANA PARTIJA
ZANIMQIVOSTI
SLEPE SIMULTANKE
ATAKA, ATAKA!
Lazarevi} Milunka
Voqpert Larisa
Leningrad, 1964.
1.e4 c5 2.Sc3 Sc6 3.f4 g6
4.Sf3 Lg7 5.Lb5 Sd4 6.a4 Sb5
7.ab5 d6 8.0-0 Sf6 9.d3 0-0
10.De1 Ld7 11.Dh4
Ovo je partija iz onog slavnog
razdobqa na{eg {aha i blistave
serije Milunke Lazarevi}. Kao {to
je koza~ka kowica znala samo za komandu Ataka, ataka!, tako je i na{a {ampionka znala samo za napad. Igra se zatvorena varijanta
Sicilijanske odbrane, a potezom u
tekstu ona je jasno rekla kako èli
da re{i ovu partiju. Istina, to je
uvek dvosekli ma~, ali se neustra{ivost i ovde isplatila.
11 e6 12.f5 Se8 13.Lg5 f6
14.fg6 hg6 15.Le3 Sc7
Beli: Kg1, Dh4, Ta1, Tf1, Le3, Sc3,

Sf3, b2, b5, c2, d3, e4, g2, h2
Crni: Kg8, Dd8, Ta8, Tf8, Ld7, Lg7,
Sc7, a7, b7, c5, d6, e6, f6, g6
Filidor je 1783. godine u Parizu

igrao slepu simultanku na 3 table,
Paulzen 1857. u Duboku na 7, Morfi
u Londonu-Parizu 1858. na 8, Paulzen u îkagu 1858. na 10, Cukertort u
Londonu 1876. na 16, Pilsberi u Wu
Orlinsu 1900. na 17, zatim u Filadelfiji 1900. na 20, Hanoveru 1901.
na 21 i u Moskvi 1902. na 22. table.
Wegov rekord je oborio Reti u Harlemu 1919. igraju}i na 24 table, Brajer je u Ka{au 1925. igrao na 25,
Aqehin u Wujorku 1924. na 26, zatim
i u Parizu 1925. na 28 tabli. Wegov
rekord je je ponovo oborio Reti u Sao
Juri{i ne}e prestati sve do pobede.

16.e5 Sb5 17.ef6 Lf6 18.Sg5
De7 19.Se4 Ld4 20.Ld4 cd4 21.Sf6
1-0
Paolu 1927. igraju}i protiv 29 protivnika, a Koltanovski je 1931. igrao

na 31 tabli, {to je pomerio ve} naredne godine u îkagu na 32 table.
Ponovo se javio Koltanovski 1937.
igraju}i na 33 table, dok je Najdorf u
Rozariu 1943. godine rekord podigao
na brojku 43. Najdorf je 1947. godine u Sao Paolu igrao bez gledawa na
tablu istovremeno na 45 tabli i posle 23 i po sata igre dobio 39, izgubio 2 i remizirao 4 partije. Nadma{io ga je Ma|ar Jano{ Fle{ 1960.
godine igraju}i u Budimpe{ti na 52
table, postigav{i 31 pobedu, 18 remija i tri poraza, premda je prema
nekim podacima tada protiv wega
igralo ~ak 60 igra~a.
KOMBINACIJE
Razuvajev - Me{trovi}
Kesteli, 1981.
Beli: Kg1, Ta8, Tc8, Sg5, f2, g2, h3
Crni: Kg8, Tf6, Tf8, Sd3, e5, g7, h6
Beli na potezu.
1.Sh7!
SRBI U SVETU
Prvak 19. prvenstva SAD 1918. godine bio je Srbin Bora Kosti}, a
Ivan Sokolov i Predrag Nikoli} bili su prvaci Holandije.
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide
T
B
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: stradavawe, morski je`, kresanici, Momirov, ti, raki~ine, meredov, k, v, avam, naturist, Dakota, MA, PK,
Rope, Kali~anin, aratos, niski, aterom, Inosav, stopa, Ivanov, anatomija, mati, ov, ~r, nalevo, otpasati, Erat, j, i, stadion, kapelani, on, akolast, Sekulovi}, niske kote, karatavani.
UKR[TENE REÎ
Pripremio @arko \OKI]
USPRAVNO:
w
82
1. Sledbenik baptizma, 2. Privla~nost, atrakcija, 3. Glas kreje, 4. Vrsta muzi~ke kompozicije, 5. Doba, razdobqe, 6. Vodeni ki~mewak, 7. Druga, ostala, 8. Akademija nauka (skr.), 9. Omoti, omota~i, 10. Veoma opasna zmija otrovnica iz Afrike, 11. Simbol astatina, 12. Otpadak od
sena, trina, 13. Hemijski element, astatin, 14. Vojna oblast (skr.), 15.
U~enost, {kolovanost, 16. Poklon, 17. Ime glumice Vali, 19. Povratak
(str.), 21. Slavna sovjetska gimnasti~arka, 22. Na{ koreograf, Petar,
24. Koje je od lapora, 25. Kola~ sa sirom, 26. Francuska filmska diva,
Katrin, 28. Cokla, sokl, 29. Vremenski (skr.), 30. Fudbaler Partizana, Nemawa, 32. Mali hrid, hridi}, 33. Vojni~ki izve{taji, 35. Grad u
Rusiji, 36. Krik, 37. Ne posedovati, 39. Akontacija, 40. Slovena~ki pesnik i esejist, Alfons, 41. Rebrasta tkanina, 43. Muzi~ki instrument,
44. @ensko ime, Leova imewakiwa, 45. Organ ~ula mirisa, 46. Na primer (skr.), 47. Strano ènsko ime, Tesa, 49. Dva ista vokala, 50. Autooznaka za Holandiju, 51. Teniski klub (skr.).
17. Vrsta mikroorganizma, 18. Sir}e, kvasina, 19. Ustanova, istitucija,

20. Alkaloid iz velebiqa, 21. Kalem na lozi ili vo}ki, 22. Odaja, prostorija, 23. Previ{e koban, 24. Strano mu{ko ime, 25. Uzrast, stas, 26.
Inicijali sineaste Redforda, 27. Simbol tantala, 28. Uzvik odobravawa, 29. Ime pisca Kanetija, 30. Nevesta, 31. Koja je na rednom broju
iks, 32. Na{ odbojka{, 34. Zenonova filozofska {kola, 35.[kripa,
~egrtawe, 36. Prosjak iz Odiseje, 37. Narodnooslobodila~ki rat
(skr.), 38. Uz, kraj, pored, 39. Francuska {ansowerka, @ilijet, 40. Veoma pametan ~ovek, 41. Reka koja proti~e kroz Sankt Petersburg, 42. Na{
odbojka{, 43. Dobro delo, dobro~instvo (tur.), 44. Citat, 45. Buter, puter, 46. Nered, kr{, 47. Simbol nobelijuma, 48. Auto-oznaka za Loznicu,
49. Posuda sa tu~kom, 50. Slu`ba pomo}i i informacija (skr.), 51. Onaj
koji animira kakvu situaciju, 52. Grad u Nema~koj, 53. Veza, spoj, 54. Protestvovawe, 55. Potvrda, atestat, 56. Najkrupniji kopneni sisar, 57. Takmi~ari u karateu.
VODORAVNO:
15. mart 2007.
CENOVNIK OGLASNOG PROSTORA

OGLASN I PROSTOR
Magazin Odbrana
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Tel.: 3241-026, Faks : 3241-363
E-mail: odbrana@beotel.yu
@iro-ra~un : 840-49849-58
FORMAT
CENA
1/1 ~etvrta kori~na strana
22 h 30 cm 30.000,00
1/1 druga i tre}a kori~na strana
22 h 30 cm 28.000,00
1/1 tre}a strana (unutra{wa)
19,8 h 26 cm 26.000,00
1/1 ostale unutra{we strane
19,8 h 26 cm 21.000,00
1/ 2
unutra{we strane
1/4
unutra{we strane
19,8 h13 cm ili 9,5 h 26 cm 12.000,00

9,5 h13 cm
7.000,00
1 cm /stubac unutra{we strane
1h 6,3 cm
300,00
1 cm/2 stupca unutra{we strane
1 h 13 cm
600,00
1 cm/3 stupca unutra{we strane
1 h 19,8 cm
900,00
poslovni mali oglas (do 20 re~i)
300,00
mali oglas za zamenu stana (do 20 re~i)
150,00
Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.

Pla}awe se vr{i unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.
Za vi{e objavqenih oglasa odobrava se popust 5-15 %,
{to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to :
- za 3-5 oglasa
5%
- za 6-8 oglasa
10 %
- za 9 i vi{e oglasa 15 %
- cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %
Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina
ne}e biti objavqeni.
Odbrana
Marketing
Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe

7 dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema
re{ewe reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF.
Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a moè se poslati
i na E-mail adresu odbrana@beotel.yu.
Mini poster

036 Odbrana

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

036 Odbrana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.odbrana.mod.gov.

Saradwa Vojske Srbije i Kfora

15. mart 2007.

cena 100 dinara

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},

NC ODBRANA, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................

Ulica i broj .............................................................................................................

Overa ovla{}enog lica

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snimio Igor SALINGER

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Pukovnik prof. dr Dragutin Jovanovi},

JEDINSTVEN OBRAZOVNI OKVIR

AKADEMSKI REGIONALNI CENTAR 10

Saradwa Vojske Srbije i Kfora

Tribina "Partnerstvo za mir i Nato: za i protiv"

Novi zadaci pred zaposlenima u MO i VS

RIZIK BEZ IZUZETKA

Nacionalni centar za kontrolu trovawa

15. mart 2007.

Albanski teroristi protiv me|unarodne zajednice

I NE SAMO @IVOT DRUGIH

Topli~ki ustanak 1917. godine (2)

Uz Dan vojnog {kolstva - 18. mart

Razmi{qawa o stvarima obi~nim

STRATEGIJA MIROVNIH OPERACIJA

VOJNA SARADWA SA SLOVA^KOM

15. mart 2007.

Generalni sekretar Natoa Jap de Hop Shefer izjavio je da je

ma koje doprinose stabilizaciji i demokratizaciji ovog regiona.

re 157 godina, ta~nije 18. marta 1850, knez Aleksandar

[ta, zapravo, o~ekuje na{ vojno{kolski sistem u budu}nosti?

U prethodnom vremenu Vojna akademija je bila prili~no

Tek kada {kola bude akreditovana za

MSKI REGIONALNI CENTAR

we 183 kandidata, a do sada je izdato 140 sertifikata za rad

Sajam naoru`awa i vojne opreme

dekana ^ejovi}a. O Emiliji Stankovi} da ne govorimo.

Autor je komentator lista Politika

15. mart 2007.

ciri za vezu koji imaju intenzivnu saradwu sa pripadnicima

Na~elnik komisije za primenu Vojno-tehni~kog sporazuma

Zajedni~ke aktivnosti Vojske Srbije i Kfora od 1999. godine do danas

nene zone koje izvodi Republi~ki geodetski zavod.

[IROK SPEKTAR AKTIVNOSTI

Detaq sa ve`be 125. motorizovane brigade i ~e{kog kontingenta Kfora

kovnik Branislav Pavi} a dostignuti nivo saradwe stvara

radwe i da sada na sastancima vlada mnogo boqa i prisnija

rvi sastanak istra`iva~kog tima nau~noistra`iva~kog projekta PristuP

MINISTAR STANKOVI] U KRAGUJEVCU

}en predlog da se u skladu sa zakonom omogu}i prodaja uskladi{tenog naoru`awa.

Prema re~ima ministra Stankovi}a,

menaxment malih i sredwih preduze}a, 2.

UGOVOR MINISTARSTVA ODBRANE

inistar odbrane Zoran Stankovi} i

bezbednosnim integracijama, odr`an je

NOVA DEFINICIJA ALIJANSE

Osim saradwe na ekonomskom, privrednom, politi~kom i

Mi se zala`emo za potpunu demilitarizaciju Srbije i celog

15. mart 2007.

NOVI ZADACI PRED ZAPOSLENIMA U MO I VS