032 Odbrana

www.odbrana.mod.gov.
yu
1,20 evra
cena 100 dinara
15. januar 2007.
Broj 32
Godina I I I
Intervju
Dragoqub Grujovi}
direktor Zastava-oru`je
Tema
Reorganizacija
Kopnene vojske
OSLONAC
ODBRANE
ZEMQE
OPORAVAK
ODBRAMBENE
INDUSTRIJE
Specijalni prilog
ARSENAL
SAVREMENO NAORU@AWE
NOVINSKI CENTAR
PREPORUÛJE
KAPITALNO
IZDAWE
310116
ZEMQA
@IVIH
Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan
Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},

Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su
tekst za reprezentativno izdawe ZEMQA
@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na
srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequ
potvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada
neobjavqivanim istorijskim dokumentima koji
poja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi
srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.
Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od
dve stotine godina i neophodno je dobro ih
izu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo
jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasna
metodologija istraìvawa i svima razumqiva
pisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja
sadrì pouke i za naredne generacije.
Blagoslov za {tampawe kwige dao je
Patrijarh srpski gospodin Pavle.
Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,
sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata
28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.
Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati
na adresu: NC ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19,
11000 Beograd.
Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri
u Beogradu, Vasina 22
NC ODBRANA, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,

telefaks: 011/3241-363. ìro-ra~un: 840-49849-58
NARUXBENICA
Naru~ujem ..................... primeraka kwige: ZEMQA @IVIH
po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.
Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)
2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)
po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.
Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa
uve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju
administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC ODBRANA) overenu
u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.
Kupac..........................................................................................................................
(ime, o~evo ime, prezime)
Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................
Ulica i broj ..............................................................................................................
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................
Datum .........................................
Potpis naru~ioca
Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................

(naziv VP ili preduze}a)
Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................
MP
Overa ovla{}enog lica
Magazin Ministarstva odbrane Srbije
18
Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,

~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-104; 3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3241-363; 23-078
Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576
Prelom 3240-019; 23-583
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-m
mail
odbrana@beotel.yu
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC Odbrana
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodne biblioteke Srbije
ODBRANA
ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu
SADR@AJ
Urednici
Du{an Marinovi} (desk)
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik, Du{an Gli{i} (internet),
Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),
mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),
Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},
Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},
dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},
Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi}
Snimio Darimir BANDA
Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
INTERVJU
Dragoqub Grujovi}, direktor "Zastava-oru`je" o perspektivi

fabrike
POVRATAK ]E BITI POSTEPEN
Per aspera
KLUB PORA@ENIH
13
U FOKUSU
Obnavqawe vojnog vazduhoplovstva
POTREBA UMESTO LUKSUZA
14
TEMA
Reorganizacija Kopnene vojske
OSLONAC ODBRANE ZEMQE
18
Usavr{avawe kadra obave{tajne slu`be
NA GRANICI JAVNE TAJNE
22
Me|unarodno delovawe u slu~aju poplava
MOBILNO SELO
26
Dr Robert Brenon
iz Centra Xorx K. Mar{al u Nema~koj
PROCEWIVAWE PRO[LOSTI
I SADA[WOSTI
28
PRILOG
ARSENAL
31
DRU[TVO
Povodom otvarawa Centra za me|unarodno humanitarno

pravo u Beogradu
RAT ZA NOVI VEK
55
"Odbrana" je ~lan
Evropskog udruèwa vojnih novinara
15. januar 2007.
RE^ UREDNIKA
80
ARSENAL
55
\ura îko{, neobi~no obi~an ~italac Odbrane
U SVETU SATKANOM
OD STRASTI
60
SVET
Odbrambena i {tabna akademija

G. S. Rakovski u Bugarskoj
ZAHTEVI INTEGRACIJA
Izrael nakon rata sa Hezbolahom
OBAVE[TAJNI [OK
62
64
TEHNIKA
Novosadski sajam savremenih tehnologija
INVESTICIJA
ZA BUDU]NOST
68
KULTURA
Beogradski grbovnik II fototipsko izdawe
ILIRSKI KOD
70
FEQTON
Iz vojne uniforme u mona{ku rizu (2)
SEDAM EFE[KIH
MLADI]A
Razmi{qawa o stvarima obi~nim
KWI@NI ORMAN
74
78
SPORT
U akciji na{eg lista
IZABRANI NAJUSPE[NIJI
SPORTISTI
spunili smo zahteve brojnih ~italaca da u Odbrani vi{e prostora damo savremenom naoruàwu i vojnoj opremi. Pred vama je Arsenal, prvi broj specijalnog priloga sa tim nazivom, koji }e ubudu}e redovno izlaziti jednom mese~no.
Arsenal je francuska re~ i, po Vujakliji, da vas podsetim, ozna~ava oru`nicu ili magacin za sme{taj ratne opreme. Na{ specijalni prilozi bi}e, dakle, svojevrsna oru`nica, odnosno mesto gde }ete mo}i da prona|ete informacije o
savremenim borbenim sredstvima, dostignu}ima u wihovom
razvoju, iskustvima u prakti~noj upotrebi, istorijatu i druge
zanimqivosti.
Okupili smo tim saradnika i kompetentnih stru~waka,
koji }e, zajedno sa na{im urednicima i novinarima, nastojati da ispuni va{a o~ekivawa. Naravno, potrebna nam je i va{a pomo} va{i predlozi i sugestije o tome {ta biste èleli da pro~itate na stranicama specijalnog priloga kako bismo zajedno obogatili arsenal Odbrane. Ne usteìte se ni
od kritika ako ih zasluìmo, jer }ete nam tako samo pomo}i
da do kraja ispunimo na{u misiju.
Pozivamo i nove saradnike da nam se pridruè i doprinesu ostvarewu na{eg ciqa da ~itaoce iz pouzdanih izvora
{to potpunije obavestimo o novinama i dostignu}ima u razvoju naoruàwa i vojne opreme u svetu.
Ne}emo, naravno, zapostaviti ni dostignu}a na{ih
stru~waka iz Vojnotehni~kog instituta, Tehni~kog opitnog centra i preduze}a odbrambene industrije. Protivoklopni raketni sistem bumbar, ~ijim smo ekskluzivnim prikazom otvorili prvi broj Arsenala, o~it je primer da jo{ imamo potencijala i za sloène razvojne projekte koji su konkurentni
i najnovijim stranim re{ewima, {to Srbiju svrstava u red
malobrojnih zemaqa koje imaju znawa i mogu}nosti za razvoj
sistema protivoklopnih vo|enih raketa.
Nedavno potpisivawe ugovora o konverziji potraìvawa
Ministarstva odbrane u ulog Republike Srbije u kapitalu
preduze}a odbrambene industrije bi}e zna~ajan doprinos poboq{awu rada tih privrednih subjekata. Novi impuls za wihov oporavak bi}e, svakako, i pristupawe Srbije Programu
Partnerstvo za mir, jer }e omogu}iti u~e{}e u zajedni~kim
razvojnim projektima i proizvodwu naoruàwa i vojne opreme za svetsko trì{te.
Dragoqub Grujovi}, direktor preduze}a Zastava-oru`je, to potvr|uje u intervjuu za na{ list, nagla{avaju}i da
imamo {ta da ponudimo stranim partnerima i da }e stepen
uposlenosti proizvodnih kapaciteta tog preduze}a narednih
godina biti na znatno vi{em nivou.
Velike nade polaù u plasman automatske pu{ke M21 iz
kompleta opreme vojnika pe{adije za 21. vek, koja je jo{ u toku ispitivawa na{la svoje mesto na probirqivom svetskom
trì{tu streqa~kog oru`ja. Wome su ve} neke zemqe opremile svoju regularnu vojsku, a koristi se i u mirovnoj misiji u
Iraku. Na}i }e se, narednih godina, naravno, ako se za to
obezbede potrebna finansijska sredstva, i u rukama na{ih
vojnika, a ta referenca }e Zastavi omogu}iti jo{ boqu poziciju u borbi za kupce.
80
AKTUELNO
IZ AKTIVNOSTI MINISTRA ODBRANE
RAZGOVOR SA MINISTROM
SPOQNIH POSLOVA NORVE[KE
Ministar odbrane Zoran Stankovi} razgovarao je 10. januara sa ministrom spoqnih poslova Kraqevine Norve{ke Jonasom
Garom Storeom, koji je boravio u dvodnevnoj poseti Beogradu.
Ministar Stankovi} izrazio je zahvalnost Norve{koj za doslednu i aktivnu podr{ku da Srbija u|e u Program Partnerstvo
za mir. Visoko je ocenio i rad Ambasade Norve{ke u Beogradu u
dosada{woj ulozi kontakt-ambasade za odnose Srbije i Severnoatlantskog saveza. Ambasada je inicirala formirawe Grupe SrbijaNato za reformu odbrane, pruìla podr{ku otvarawu Vojne kancelarije Alijanse u Srbiji i doprinela realizaciji vi{e
od {ezdeset zna~ajnih aktivnosti bilateralne vojne saradwe u
protekle dve godine.
Ministar Stankovi} je rekao da
o~ekuje da }e se intenzivna vojna saradwa Srbije i Norve{ke nastaviti i
ubudu}e, a na osnovu
Memoranduma o saradwi zakqu~enog u
novembru 2006. godine.
Za kvalitet i
dostignuti nivo vojne
saradwe dveju zemaqa zaslu`ni su i srpski predstavnici, smatra
ministar Store. Najavio je da Ambasada Norve{ke u Beogradu, i
pored toga {to vi{e nije diplomatsko predstavni{tvo za kontakt
Srbije sa Severnoatlantskom alijansom, ne}e smawivati broj
qudi i finansijska sredstva namewena za podr{ku bilateralnim
vojnim odnosima. Ministar Store je, tako|e, ponudio konkretnu
pomo} i angaòvawe norve{kih eksperata u ~i{}ewu teritorije
Srbije od neeksplodiranih ubojnih sredstava, zaostalih nakon
bombardovawa 1999. godine.
Razgovoru dvojice ministara prisustvovali su politi~ki
direktor u Ministarstvu spoqnih poslova Norve{ke Kai Eide i
pomo}nik ministra odbrane Srbije Sneàna Samarxi}-Markovi}.
SASTANAK SA AMBASADOROM
ITALIJE
Ministar odbrane Zoran Stankovi} sastao se 10. januara
sa ambasadorom Italije u Beogradu Aleksandrom Merolom i izaslanikom odbrane brigadnim generalom Lu}om Batom. Na sastanku se razgovaralo o budu}oj ulozi Italije kao dràve za kontakt
Severnoatlantske alijanse sa Srbijom.
Sagovornici su izrazili zadovoqstvo dosada{wom intenzivnom bilateralnom vojnom saradwom dveju zemaqa. Ministar
Stankovi} je naglasio da se nada daqem unapre|ewu vojne saradwe Srbije i Italije.
Italijanski predstavnici su istakli da }e pomo}i daqi proces reformi sistema odbrane na bilateralnom nivou i promociju interesa Srbije u Severnoatlantskoj alijansi. Tako|e, oni su
posebno naglasili da }e intenzivirati saradwu sa Vojnom kancelarijom Saveza za vezu u Beogradu.
Italijanska ambasada u Beogradu 1. januara 2007. preuzela
je od Ambasade Kraqevine Norve{ke ulogu kontakt point ambasade izme|u Srbije i Alijanse.
PREDSEDNIK TADI] U BAZI CVORE KOD PRE[EVA
VOJSKA SVIH
GRA\ANA
Samo dobro obu~eni oficiri i dobro
opremqena Vojska mogu biti sna`na
poluga spoqne politike i garant
bezbednosti na{e zemqe i ~itavog
regiona rekao je stare{inama
i vojnicima predsednik Republike
Srbije Boris Tadi}
redsednik Republike Srbije Boris Tadi}, sa na~elnikom General{taba Vojske Srbije general-potpukovnikom Zdravkom Pono{om, komandantom Kopnenih snaga general-potpukovnikom Mladenom ]irkovi}em i savetnikom za odbranu dr Bojanom Dimitrijevi}em, obi{ao je 2. januara vojnike i stare{ine u bazi Cvore (op{tina Pre{evo) u Kopnenoj zoni bezbednosti.
Do{ao sam na na{u najudaqeniju bazu rekao je predsednik
Tadi} da u ime gra|ana Srbije zahvalim vojnicima i stare{inama
zbog na~ina na koji obavqaju svoj vojni~ki posao u Kopnenoj zoni bezbednosti. Poseta bazi Cvore ima, pre svega, zna~aj posve}ivawa
pa`we Vojsci povodom novogodi{wih i boì}nih praznika, sa èqom
da se svim gra|anima Srbije ukaè na to {to Vojska radi i kako to
ona radi. îwenica je da pripadnici VS, zajedno sa @andarmerijom
i policijom, daju veliki doprinos stabilnosti, ne samo ju`nim srpskim op{tinama ve} i ~itavom regionu. Stabilnosti doprinosi i saradwa sa jedinicama Kfora koja je danas dobra, ali mi imamo obavezu da tu saradwu unapre|ujemo. Tako na{a dràva i Vojska pokazuju
da po{tuju vrednosti savremenog sveta i vode ra~una o svim gra|anima koji ìve na wenom prostoru.
Prilikom posete Kopnenoj zoni bezbednosti na~elnik G[ VS general-potpukovnik Zdravko Pono{ je rekao:
SARADWA SA STANOVNI[TVOM
Komandant 78. motorizovane brigade pukovnik Milosav Simovi} predo~io je predsedniku Republike i na~elniku General{taba kakva je bezbednosno-politi~ka situacija u op{tinama Vrawe, Bujanovac i Pre{evo i naglasio da je ona sada stabilna, ali da postoji mogu}nost povremene destabilizacije delovawem pojedinaca i ekstremnih grupa. Simovi} je sumirao vredne rezultate u spre~avawu {verca stoke, maloprodajne i velikoprodajne robe, u zaustavqawu bespravne se~e {uma i posebno istakao da pripadnici Brigade imaju veoma korektan, qudski i profesionalan odnos prema svim qudima,
bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Takvu tvrdwu ilustrovao je konkretnim doga|ajem koji se dogodio
upravo u blizini baze Cvore. Naime, de~ak Jeton Mali}i iz mahale Lezbalija povredio je nogu prilikom se~e drva motornom testerom. Otac je sina dovezao traktorom do baze i zamolio za pomo}.
Komandir baze kapetan Jovica Bosanac li~no je zaustavio krvarewe,
pruìo prvu pomo} i naredio da se de~ak transportuje vojnim sanitetskim vozilom do Doma zdravqa u Pre{evu. Nekoliko dana kasnije
na bazu je opet stigao traktor sa ~lanovima porodice Mali}i, koji
su, u znak zahvalnosti, doneli vojnicima i stare{inama lubenice,
sokove i druge darove.
15. januar 2007.
NOVOGODI[WI PRIJEM
MINISTRA ODBRANE U DOMU GARDE
Ministar odbrane Zoran Stankovi} priredio je u Domu garde na Top~ideru novogodi{wi prijem za saradnike iz Ministarstva odbrane i General{taba Vojske Srbije i organizacija i institucija sa kojima je Ministarstvo odbrane tokom 2006. godine
ostvarilo zapaènu saradwu.
Obra}aju}i se prisutnima ministar Stankovi} je na po~etku
izdvojio nekoliko ostvarenih obe}awa, odnosno uspe{no izvr{enih zadataka, me|u kojima su najva`niji napredak u procesu evroatlantskih integracija i prijem u Partnerstvo za mir, smawewe duga Vojske, potpisivawe ugovora o remontu i modernizaciji aviona
MiG-29... Ministar Stankovi} je zahvalio svima koji su u ovim te{kim vremenima ostvarili zaista vredne rezultate i poèleo da
na temeqima takvog dobrog rada 2007. bude jo{ uspe{nija.
Ministar Stankovi} je uru~io prigodne poklone saradnicima koji vi{e nisu na du`nostima u Ministarstvu i General{tabu
Vuka{inu Mara{u, general-potpukovniku u penziji Qubi{i Jo-
INTERESI SRBIJE
Tokom boravka u bazi Cvore predsednik Republike Srbije Boris Tadi} osvrnuo se i na sudbinu Kosova i Metohije i rekao:
Moram da razmi{qam, a ne da ma{tam o tome {ta bih èleo,
kao {to to ~ine neki politi~ari. Zato i narod Srbije i ja moramo
da budemo spremni na poteze i odluke me|unarodne zajednice, a da u
me|uvremenu nastojimo da ih {to vi{e prilagodimo interesima Srbije i wenih ìteqa. U vezi s tim moramo ozbiqno ra~unati i na
pona{awe albanskih politi~ara iz Pre{eva, Bujanovca i Medve|e,
jer nije iskqu~eno da oni svoj stav prilago|avaju budu}im de{avawima.
Sve stare{ine i vojnici na bazi su profesionalci i to je model Vojske kojoj teìmo. Zna~i, èlimo da svi u Vojsci budu profesionalci, dobro osposobqeni, pristojno i na vreme pla}eni.
Predsednik Tadi} se sloìo sa tom ocenom i dodao:
Svaka poseta Zoni bezbednosti uverava me sve vi{e u snagu
vojnih potencijala Srbije, a za mene je va`no da se vra}am sa saznawem da ste Vi obu~eni i na vreme pla}eni. Oficirski kadar je
tema kojoj }emo u budu}e poklawati najve}u pa`wu, jer samo dobro
obu~eni oficiri i dobro opremqena Vojska mogu biti sna`na poluga na{e spoqne politike i garant bezbednosti na{e zemqe i ~itavog regiona.
Predsednik Tadi} je posebno zadovoqstvo pokazao zbog uverqivih informacija koje govore da pripadnici Vojske vode ra~una i o
Srbima i o Albancima.
Potpuno je jasno kaè Boris Tadi} da bi me{tani ovog kraja te{ko opstali da nema Vojske u wihovoj blizini. Nisu u pitawu samo zdravstveni problemi ve} i kradqivci koji dolaze sa raznih strana i uznemiravaju me{tane. Sve se to re{ava prisustvom Vojske i
sjajnim na~inom na koji vojnici obavqaju svoj posao. U tom kontekstu
pozdravqam i odluku albanskih politi~kih predstavnika i stranaka
da u~estvuju na izborima, jer je to odluka da u~estvuju u institucijama
dràve Srbije. Na taj na~in najboqe }emo re{avati probleme.
Vi zasluùjete po{tovawe i dobre plate rekao je predsednik
Tadi} vojnicima i stare{inama u bazi Cvore. Sve {to se ti~e opreme popravqa}emo, a treba imati na umu da je va{ zadatak najteì, po{to je borbeni, i da je 78. motorizovana brigada elitna jedinica koju
vodi pukovnik Simovi}, jedan od najboqih oficira na{e Vojske.
Na kraju posete predsednik Boris Tadi} je pripadnicima baze
Cvore ~estitao novogodi{we i boì}ne praznike, uru~io im prigodne poklone i zajedno sa wima ru~ao dobro poznati vojni~ki pasuq.
Zoran MILADINOVI]
General-potpukovnik Zdravko Pono{ uru~io je oficirsku

sabqu biv{em na~elniku General{taba general-potpukovniku
u penziji Qubi{i Joki}u.
ki}u, pukovniku u penziji dr Branku \edovi}u, Veselinu Malovi}u
i pukovniku u penziji Milanu Mili}u.
Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik
Zdravko Pono{ uru~io je oficirsku sabqu biv{em na~elniku General{taba Vojske Srbije i Crne Gore general-potpukovniku u
penziji Qubi{i Joki}u.
U ime biv{ih saradnika zahvalio je Vuka{in Mara{.
DELEGACIJA VOJSKE
KOD PREDSEDNIKA SRBIJE
Predsednik Srbije Boris Tadi} primio je 9. januara na~elnika General{taba Vojske Srbije general-potpukovnika Zdravka
Pono{a, na~elnika Inspektorata odbrane Vojske Srbije viceadmirala Jovana Grbavca i na~elnika Vojnog kabineta predsednika
pukovnika Dragana Radulovi}a.
Predo~avaju}i predsedniku Srbije redovni godi{wi
izve{taj o radu Inspektorata odbrane, viceadmiral Jovan Grbavac istakao je i napore koji se ~ine da bi se pove}ali efikasnost i kvalitet kontrole jedinica i ustanova Vojske Srbije.
Predsednik Tadi} je naglasio da prioritet Inspektorata
Vojske Srbije u 2007. godini treba da budu bezbednost vojnika i
pravilno skladi{tewe ubojnih sredstava.
Tim povodom u Inspektoratu odbrane Vojske Srbije saznali
smo da je plan rada u ovoj godini ve} korigovan prema primedbama predsednika Srbije.
INTERVJU
DRAGOQUB GRUJOVI],
DIREKTOR "ZASTAVA-ORU@JE"
OPORAVAK
ODBRAMBENE
INDUSTRIJE
Da li }e pristupawe
na{e zemqe Partnerstvu
za mir olak{ati rad
Zastava-oru`ju i ostalim
fabrikama i kakvi
izazovi ih ~ekaju u
budu}nosti
eko je rekao da je izrada oru`ja nalika umetni~kom radu. Za stru~wake u

razvijenom svetu ta umetnost je iskazana u {to ume{nijim re{ewima oru`ja,
a na{i oruàri danas pokazuju i mnogo vi{e talenta od toga oni su se izve{tili i u umetnosti preìvqavawa. Direktor mr Dragoqub Grujovi} smatra da }e mudra politika i inostrani partneri pomo}i da Zastava stane na
stabilnije noge. A da li }e im rad olak{ati pristupawe na{e zemqe Partnerstvu za mir i kakve se sada perspektive pred wima otvaraju?
Okvirnim sporazumom o Partnerstvu za mir definisano je da se mogu uspostaviti zajedni~ki razvoj i proizvodwa naoruàwa i vojne opreme. To je veoma va`no za nas, ali i za brz oporavak ekonomije Srbije. Osim odbrambene industrije, koja je finalista za odre|ene proizvode, postoji i prate}a industrija
koja }e se u ve}oj meri uposliti i brè oporaviti. Sigurno je da ni cene rada
ne}e ostati na istom nivou mora}e da rastu. Mislim da }e ta saradwa na{e
zemqe sa svetom u oblasti NVO doprineti da se uvedu nove tehnologije koje }e
se postepeno primewivati i u civilnoj proizvodwi, a na taj na~in }e se i privreda podi}i na vi{i nivo. Mi smo izgubili korak sa svetom pre 15-16 godina.
Ali, iako ekonomisti kaù da za svaku godinu propadawa treba dve oporavka,
mislim da }e odbrambena industrija uspeti da se oporavi u tom procesu brè
nego godinu za godinu. Ali, iskqu~ivo u saradwi sa svetom. Sama, to ne moè.
Zastava je fabrika koja proizvodi vojno naoruàwe i ima oko 70 odsto
instalisanih kapaciteta za vojni program, a oko 30 odsto za civilni, s tim {to
je sprovedena konverzija vojnog i civilnog programa. Posledwih 15 godina imali smo mawe od 10 odsto civilnog proizvoda, a sada imamo 30. I tih 30 odsto je
15. januar 2006.
danas maksimalno uposleno zahvaquju}i saradwi sa svetom, pre

svega Remingtonom. A od onih 70 odsto maksimalno radi 15 odsto. Veliki broj ma{ina ne radi, slobodan je veliki broj kapaciteta i moèmo da ih uposlimo. Naravno i qude.
nalazimo u tom regionu, mislim da }emo imati i finalizaciju

odre|enih proizvoda strane konstrukcije.
U na{oj fabrici su se svojevremeno proizvodili protivavionski topovi do kalibra od 40 mm i kupole za borbena vozila
pe{adije i policije. I u tim kapacitetima mogu se ubudu}e proizvoditi komponente za program borbenih vozila svetske produkcije, danas posebno aktuelna laka oklopna vozila.
Sa kojim sredstvima naoruàwa "Zastava" namerava da iza|e na novo trì{te?

Ve} sada ima dosta proizvoda. Mi smo i ranije proizvoZnaju li to i va{e inostrane kolege?
dili pe{adijsko oru`je za svetsko trì{te i mislim da }e sada,
a i u narednih 50 godina, biti
Mislim da znaju. Postoji
aktuelan sistem kala{wikov.
mogu}nost da se u narednom pePUTEVI ORU@JA
Nema novih sistema koja su na
riodu razgovara sa svetskim
vidiku, a mogu da ga zamene. Mi
kompanijama o tome na koji na~in
Delatnost preduze}a Zastava-oru`je regulisana je Zave} sada imamo oru`je tog sistemoèmo da uposlimo svoje kapakonom o proizvodwi i prometu naoruàwa. To je dobar zama u isto~nim kalibrima i u kacitete. Zastava je kontaktirala
kon, prilago|en evropskim i svetskim standardima, a uvolibrima Natoa. Tako|e, moèmo
posebno evropske kompanije.
|ewem civilne kontrole marta pro{le godine, postalo je
re}i da pripadnici mirovnih miRazgovarali smo sa wihovim
vidqivo i kako se izvode transakcije. Mi smo i pre toga
sija u svetu koriste na{e naorupredstavnicima i ovde i kod wih,
kao Zastava-oru`je imali vrlo jasne puteve i jedino je biàwe. Zastavino oru`je se proa posebno na sajmovima, gde smo
lo mogu}e izvesti oru`je u zemqe za koje imamo dozvole. U
daje i koriste ga regularne snage
razmenili informacije o tome
fabrici imamo evidenciju od 1853. za svako oru`je gde je
koje odràvaju red u Iraku. A to
{ta moè da bude predmet daqe
oti{lo, ali se govori o prvom korisniku. Reeksporte ne
su pu{ka M-70, automat M-92,
saradwe. I te evropske kompadozvoqavamo, ali nas niko ne pita, pa zato i ne znamo {ta
snajperska pu{ka M-91, te minije su bile zainteresovane za
se daqe sa oru`jem doga|a.
traqez M-84 i laki pu{komitrasaradwu sa nama, s tim {to je poqez M-72, a za policiju i pistojala prepreka koja je sada
IZVOZ U JERMENIJU
Zastava je od juna 2006. do nedavno bila zbog, kako
se kaè, vi{ih dràvnih interesa uskra}ena da u Jermeniju izveze ono {to je ranije ugovoreno. Re~ je o dva ugovora,
vrednosti od oko 2,55 miliona dolara. Krajem pro{le godine, angaòvawem dràvnih organa omogu}en im je povratak na to trì{te. Dogodilo se to posle neusli{enih zahteva za kompenzacijom i ~etvorodnevnog {trajka u fabrici. Grujovi} o~ekuje da u fabriku stignu inspektori naru~ioca iz Jermenije, pod uslovim da kupac u me|uvremenu nije
odustao od nabavke. Mi ve} sada imamo u magacinima robu vrednu oko dva miiliona dolara, tako da isporuka moè
da krene dodaje direktor Zastave.
uklowena nismo bili u Partnerstvu za mir. Obnovili smo pozive za kontakte i imamo priliku da se u ovoj godini, na sajmovima i u drugim prilikama, sretnemo sa qudima iz tih kompanija,
koje ve} znamo, i da dogovaramo posao.
{toq kalibra 9 mm CZ-99. Pretpro{le godine prodali smo robe u vrednosti od oko 8,5 miliona dolara za mirovne misije,
pro{le ne{to mawe, ali uskoro o~ekujemo ve}u prodaju.
Modifikacije }e doneti i nove proizvode na bazi starih,
pa moèmo jo{ neku deceniju da radimo takve sisteme jer }e oni
imati pro|u. A ako se u me|uvremenu izmeni program, brè }e se
raditi sa stranim partnerom, nego {to bismo to mogli sami. Nadam da }emo osim postoje}eg programa imati i neki novi svetski
brend koji }emo raditi u saradwi sa nekom od svetskih kompanija. Moèmo ga proizvoditi kod nas u celini ili samo komponente
koje }e se montirati u nekoj drugoj fabrici u svetu. Me|utim, po{to se kompletna proizvodwa seli sa zapada na istok, a mi se
Na osnovu ~ega se zasniva va{e uverewe da }e do sredine

2007. godine "Zastava" potpisati prve ugovore?
Logi~no je da to uradimo u ovoj godini i da imamo dogovorene konkretne poslove, jer smo ih skoro definisali pre nekoliko godine, ali tada nismo mogli da uspostavimo saradwu. Znam
da su "municija{i" bili zapo~eli kooperaciju sa jednom evropskom fabrikom, a onda su dobili odgovor da moraju da prekinu.
Mi moèmo najpre da ugovorimo mawi posao, na primer da budemo isporu~ioci za neke delove. Kona~no i nama se nudi da dobijemo jeftine delove od drugih proizvo|a~a oru`ja u svetu. Razne
kompanije nude Zastavi da budu podisporu~ioci. Tako da sam siguran da }emo ove godine imati bar neki posao u okviru toga sporazuma i da }emo mo}i slobodno da isporu~ujemo delove ili
sklopove za neke firme sa zapada, a da koristimo pri tome vojne
kapacitete. Ipak, mnogo je zna~ajnije da na{a vojna industrija
zajedni~ki nastupi i da na|emo partnera sa kojim bismo zajedni~ki nastupali.
O~ekujem da Ministarstvo odbrane, ta~nije Uprava za odbrambene tehnologije, pokrene inicijativu i da to odradimo na
nivou odbrambene industrije Srbije, zajedno sa Ministarstvom
INTERVJU
odbrane i Ministarstvom za privredu. Mislim da je zna~ajno da

se ta akcija koordinira, mada nije nebitna ni pojedina~na inicijativa. Ali, u prvom slu~aju lak{e }emo do}i do partnera koji
moè da bude zanimqiv za vi{e na{ih preduze}a, nego da idemo
na pojedina~ne slu~ajeve.
Ako se potpi{u ti ugovori ho}ete li mo}i da ispunite traène uslove i dostignete zahtevani procenat proizvodwe i vreme isporuke, s obzirom na kapacitete i preostali kadar?
To zavisi od obima posla. Rekao sam da }emo u po~etku prihvatati mawe poslove. Prilago|ava}emo kapacitete i koristiti
priliku da modernizujemo fabriku. Bilo bi logi~no da i na{a fabrika bude savremena kao evropske koje imaju vrlo racionalno
postavqenu radnu snagu, mnogo mawe tro{kove, a ve}u produktivnost. Mi mislimo da }emo postepeno re{iti i problem velike reìje i neprofitne radne snage, a potom obnoviti radnu snagu i postepenim procesom uve}avati obim posla koji bi se radio.
A kada je re~ o kapacitetima, postoji infrastruktura, postoje ~itavi objekti, jedan od wih ima 4.500 kvm sa svim instalacijama i prazan je, a mogao bi da se koristi za uspostavqawe novih proizvodnih linija. Treba nabaviti nove ma{ine, alate i
sve ostalo, ali je najva`nije da preko saradwe sa svetom dobijamo stalno trì{te. A dobi}emo sigurno ono trì{te koje odgovara kompanijama koje sa nama u|u u posao, a onda je mnogo lak{e
da se planira sve ostalo. Mislim da }e proces konsolidacije
preduze}a odbrambene industrije mnogo brè da se zavr{i ako
u|emo u saradwu sa nekom svetskom kompanijom.
Ima li "Zastava" dovoqno kvalitetnih i kvalifikovanih majstora? Svi kaù da su im zbog smene generacija oti{li oni
stariji, najiskusniji, a mla|i jo{ nisu dobro ovladali poslom?
Imamo majstora svih specijalnosti. Jeste, pretpro{le godine dobrovoqno je oti{lo 400 radnika koji su radili u procesu proizvodwe na specifi~nim, ali razli~itim operacijama, pa
i onim kqu~nim, ali pre toga oni su obu~ili mla|u generaciju.
Tada, naàlost, nismo imali mlade radnike. Pro{le godine zaposlili smo jednu grupu mladih, wih 174 od 18 do 25 godina. To
su tehni~ari, pogonski tehni~ari i tehni~ari numeri~kih ma{ina, ali i KV radnici. Obu~avani su ~etiri meseca, a program
smo radili preko Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Posle
~etiri meseca poloìli su sve ispite i vrlo uspe{no rade odre|ene, ~ak i odgovorne operacije. Ne kaèm da su odmah spremni
za sve poslove i produktivnost koju su postizali wihovi prethodnici, ali smo uspeli da na wih prenesemo specifi~na znawa i
u~inili sve da se ne izgube.
Budu}i da nam je i plan uve}an, ove godine ponovo }emo u
proces obuke ukqu~iti bar 200 mladih radnika, svih specijalnosti, i potom ih primiti da rade. Primili smo i nekoliko inèwera i nameravamo da postepeno obnovimo i sav kreativan kadar. I ta znawa moraju se preneti na nekoga.
Va{a fabrika se modernizuje i nabavqa savremenu opremu.
Da, posle 16 godina pokrenuli smo novi investicioni ciklus. Pro{le godine prvi put smo uspeli da kupimo savremenu
opremu numeri~ke obradne centre. Kupili smo 21 ma{inu. Jedanaest je u avgustu pu{teno u proizvodwu, a za neki dan nam stiè jo{ 10. Uloìli smo oko dva miliona evra i dobili opremu
prakti~no najnovije generacije. Brè rade za 90 odsto nego ranije generacije tih ma{ina. Imamo nameru da ove godine investiramo tri miliona evra i da kupimo jo{ 30 ma{ina, da modernizujemo termi~ku obradu i stvorimo uslove za obradu ner|aju}eg ~elika. Time }emo ispuniti zahteve Remingtona da isporu~ujemo ove godine i takav proizvod. Tako|e, uloì}emo i u modernizaciju proizvodwe kundaka.
10
Ugovorom o konverziji duga dràva je pove}ala svoje

u~e{}e u vlasni{tvu preduze}a odbrambene industrije
Nameravamo da smawimo potro{wu energenata i da se

maksimalno ukqu~imo u {tedwu, ali i da smawimo tro{kove u
proizvodwi. Kotlarnica koja }e biti instalisana u Zastavi smawi}e tro{kove oko pet puta. Angaòvali smo pozivni tender za
vi{e firmi prijavile su se 24 koje su uradile projekte i trenutno je sedam u uèm izboru. Tako|e smo uveli kompresore za
komprimovani vazduh, tako da smo i tu re{ili problem velike
potro{we struje. Fabrika je znatno restrukturisana. Proizvodwu smo grupisali u dve hale jedna proizvodi vojne artikle,
a druga civilne. Smawili smo tro{kove energije i napravili
boqi radni ambijent. Imamo i radionicu za usluge gra|anima i
tu zaradimo oko milion dinara mese~no.
Kolike su plate zaposlenih?
Budu}i da ~esto imamo hitne isporuke i potrebu da se
zavr{e poslovi, imamo produèno radno vreme, nekad se radi
i subotom, tako da neki radnici mogu da zarade i do 50.000 dinara. Ali to moè samo 20 30 radnika, dok je prosek plata u
fabrici oko 21.000 dinara. To je malo niè od republi~kog
proseka, ali su plate redovne. Kada se posao bude razvijao i
kada budemo mogli da pokrijemo sve tro{kove, zara|iva}e se
vi{e. Glavni nam je problem neproduktivna radna snaga. Ovde
je dugo bio moto nema vi{ka radnika nego mawka posla. To je
trajalo do pre dve godine, i taj moto je promewen. Nismo mi
krivi {to nema posla ni u celoj zemqi. A onda su po principu
dobrovoqnosti otpu{tani radnici iz administracije 510 zaposlenih, a 400 iz proizvodwe. Ali administracija je i daqe
velika, ~ak su i neki inèweri vi{ak u fabrici potrebno je
bar 50 odsto mawe. Postoje i mnoge druge slu`be koje bi mogle
da se racionalizuju, ali i pored pritiska vlade to }emo morati da uradimo postepeno, po principu dobrovoqnosti.
Za Vojsku Srbije je veoma zna~ajno ono {to proizvodite.
Kada o~ekujete da se u Tehni~kom opitnom centru zavr{e ispitivawa pu{ke M-2?1?
Bilo je nekih zastoja od pola godine zbog istraìvawa
koja su u me|uvremenu ra|ena. Postojalo je vi{e zahteva kori15. januar 2006.
Rusi jesu napravili sistem AK101 i on se moè meriti sa

svetskim re{ewima. Ipak, oni ne nameravaju da se dominantno
bave sa kalibrom 5,56 mm jer kao i Amerikanci rade na novom
kalibru, koji bi trebalo da bude izme|u 6 i 7 mm. Sem toga, Rusija ima kalibar sli~an Natou 5,45 mm, a kalibar Natoa razvili
su na svojim pu{kama da bi mogli da ih izvoze. Do sada su izvezli
male koli~ine, po mojim podacima nekoliko hiqada komada. Mo`da nisu zadovoqni jer ceo sistem nije dovoqno ispitan.
Sistem kala{wikov jeste pode{en za mali kalibar, a poznato je da se za mali kalibar te{ko pravi automatika i tu je velike
probleme imao i ruski konstruktor Kala{wikov kad je radio pu{ku 5,45 mm. Tokom vi{e godina na{i konstruktori re{ili su sve
probleme. Mi smo imali novi model svakih pet godina. To su modeli M-85, M-90, M-95 i sada M-21. Na novoj pu{ci je primeweno
sve {to je ranije na tim modelima ispitano. Novi su i materijali
i dizajn, a sa plasti~nim oblogama i preklapaju}im kundakom pu{ka je dobila nov, savremen izgled. Najva`nija je wena funkcionalnost. êsto dobijamo i-mejlove sa ira~kog fronta u kojima se u
ve}ini slu~ajeva kaè da im je na{a pu{ka spasila ìvot jer nije otkazivala. Pohvalu kvaliteta je prijatno ~uti. Tako|e, prilikom isporuke koje smo imali pro{le godine za mirovne misije, dobili smo potvrdu od inspektora koji su primali robu kod nas da su
na{i proizvodi, posebno na{ mitraqez M-84, najboqi serijski
proizvedeni mitraqezi trenutno u svetu. Mi se trudimo da odrìmo kvalitet. Imamo dobru zavr{nicu i sve materijale primewene
kako treba. Ura|eni su propisno i svi termi~ki postupci pa na{a
oru`ja pu{ka, mitraqez i snajperska pu{ka imaju dug vek i
funkcionalnost.
Da li je ta~no da neke zemqe, koje èle da kupe M21, uslovqavaju kupovinu opremawem na{ih oruànih snaga tom pu{kom?
Nije bilo tako direktnog uslovqavawa. Me|utim, referenca je da svako oru`je koje se izvozi treba da bude u vojsci zemqe koja ga izvozi jer je logi~no pitawe koje moè da postavi
uvoznik za{to se kod vas ne koristi. Za sada nam taj uslov ne
pravi problem. Na{a pu{ka je dobila potvrdu da ju je na{a vojska prihvatila i posle toga su neke zemqe kupile M-21 za regularnu vojsku, a koristi se i mirovnoj misiji u Iraku.
Mewa li se odnos dràvnih organa prema vojnim fabrikama? Postoji li jo{ bojazan oko proizvodwe i izvoza oru`ja
ili se ekonomski razmi{qa?
Mislim da su dràvni organi, pre svega Ministarstvo za
privredu, shvatili zna~aj odbrambene industrije i onoga {to donosi zemqi preko tehnolo{kog napretka i finansijskog efekta.
Zato su nas i podràli pretpro{le godine odlukama sa sednice
od 10. marta. Tada je prihva}en program restrukturisawa {est
preduze}a odbrambene industrije. Zakqu~ci su bili vrlo korektni i ve}i deo Vlada je ispunila. Ispunila je, u ve}ini, finansijsko restrukturisawe. Vlada je prihvatila da nas podrì u narednom periodu. Proletos smo se transformisali u akcionarsko dru{tvo i 70 odsto kapitala ili akcija preduze}a pripalo je dràvi.
Nedavno je konvertovan deo Zastavinih dugova prema MO, pa je
udeo dràvnog kapitala u Zastavi porastao na 88 odsto. Ispuwene su i obaveze u vezi sa re{avawem programa vi{ka uposlenih.
Ostalo je dug prema lokalnoj samoupravi.
Vlada je pomogla da se preduze}e modernizuje. Prihva}eni
su programi koji su ura|eni zajedno sa Ministarstvom odbrane
i mi smo tada predvideli da se u modernizaciju fabrike u periodu za pet godina uloì milijardu i 123 miliona dinara. Pretpo{le godine Vlada nije mogla da nas kreditira. Pro{le smo
o~ekivali da }emo od dràve dobiti povoqne kredite za modernizaciju proizvodnih linija i krenuli smo sami da to radimo sa
prili~no skupim komercijalnim kreditima. Ve} smo pri kraju da
prvi vratimo, a drugi smo tek uzeli. O~ekujemo da }e Vlada dati
sredstva iz fonda za odbrambenu industriju koji je predvi|en
jednim zakqu~kom na sednici od 10. marta 2005. Napravili smo
pomak u modernizaciji, ali smo u{li u finansijske pote{ko}e.
Sa druge strane, na{e preduze}e nije ispunilo obavezu restrukturisawe radene snage. Sproveli smo je samo delimi~no. Pretpro{le
godine je, po raznim osnovama, iz preduze}a oti{lo oko 1.000, tako da
sada imamo 2.700 radnika. Iako nas je za tre}inu mawe, mi i daqe ne
moèmo da platimo poreze i doprinose. Dràva je krajem pro{le godine odradila jo{ jedan dug prema EPS-u i sada smo dosta rastere}eni. Mislim da je to uradila zato {to je shvatila zna~aj preduze}a.
Ruski "kala{wikovi" iz serije AK 100 ura|eni u kalibru

Natoa nisu se pokazali uspe{nim. Kakva su va{a iskustva
sa tim kalibrom na na{oj M21?
Mira [VEDI]
Snimili G. STANKOVI]
i D. BANDA
SEOBA TEHNOLOGIJA NA ISTOK

Zapadni svet je ve} video potencijale na{e fabrike i cele srpske odbrambene industrije tokom
raznih poseta i preko na{ih proizvoda koje izvozimo i prikazujemo po svetu, a mogli su da se uvere
i u to da postoji jak potencijal u znawu, kadru i kapacitetima. Posebno je va`no bogato iskustvo
stru~waka i radnika raznih profila i saznawe da
mi moèmo biti vrlo pouzdan partner za mnoge poslove koje Nato ina~e poverava isto~nim zemqama
jer tamo, osim kvaliteta, nalaze i niù cenu rada.
snika da se urade jo{ neka poboq{awa i mislim da je to bilo

opravdano. Ispitivawa bi trebalo da se zavr{e po~etkom ove
godine a sve primedbe koje posle elaborata TOC-a budu usvajane
na Vojnotehni~kom savetu ugra|iva}emo u prvoj seriji. Mislim da
Vojska nije ni{ta izgubila jer ona u tom periodu nije ni mogla da
se oprema. Va`no je da Zastava ima {ta da ponudi za vojnika 21.
veka.
11
DOGA\AJI
Srbija i Nato
Snimio D. BANDA
POÊTAK RADA
U KOMITETIMA
Potpisani ugovori o konverziji potraìvawa Ministarstva

odbrane od preduze}a odbrambene industrije Srbije
DUGOVI PRETVORENI U ULOG

inistar odbrane Zoran Stankovi} i
direktori {est preduze}a odbrambene industrije Srbije potpisali su nedavno ugovore kojima se potraìvawa Ministarstva odbrane od tih preduze}a pretvaraju u trajni ulog Republike Srbije u wima.
Dugovi preduze}a prema Ministarstvu
odbrane nastali su zbog nerazduènih
avansa po ugovorima za isporuku naoruàwa i vojne opreme, ugovora o pozajmici i
zameni naoruàwa i vojne opreme, ali i
kredita za obnovu poru{enih pogona datih
1999. i 2000. godine, preko Srpske banke.
Ukupna suma potraìvawa Ministarstva
odbrane, koja }e biti konvertovana, iznosi
2.260.844.000 dinara.
U periodu od marta 2004. godine, kada
je Vlada Republike Srbije prihvatila Informaciju o konceptu restrukturisawa
preduze}a iz grupacije Odbrambena indu-
MINISTAR ODBRANE
PRIMIO BUDU]E VOJNE
POSMATRAÊ U LIBERIJI
Ministar odbrane Zoran Stankovi}
primio je 4. januara dvojicu pripadnika
Vojske Srbije, koji putuju u Liberiju kao
me|unarodni vojni posmatra~i misije Ujediwenih nacija UNMIL. Majori Nenad
Pejin i Damir Slijep~evi} zavr{ili su
odgovaraju}e pripremne kurseve u Holandiji, Engleskoj i Finskoj. To im je prvi odlazak u neku od me|unarodnih mirovnih
misija Ujediwenih nacija.
U mirovnoj misiji UN u Liberiji, koja je zapo~ela oktobra 2003. godine, Ministarstvo odbrane Srbije u~estvuje od
decembra iste godine. Na{ vojni kontingent u Liberiji broji {est ~lanova, a do
sada su u toj zemqi boravila ukupno 23
pripadnika Vojske Srbije.
12
strija Srbije i zatraìla da ministar odbrane u Savetu ministara dràvne zajednice pokrene predlog da se donese odluka o
konverziji svih dugova {est preduze}a namenske prema Ministarstvu odbrane i Vojsci, pa sve do februara 2006. godine, Ministarstvo odbrane je u vi{e navrata poku{avalo da stavi na dnevni red sednica Saveta ministara SCG odluku o konverziji.
Ipak, tek je 1. februara 2006. godine Savet
ministara dràvne zajednice usvojio Informaciju o konverziji dugovawa preduze}a
iz grupacije Odbrambena industrija Srbije i ovlastio ministra odbrane da sa preduze}ima potpi{e pojedina~ne ugovore o konverziji dugovawa u trajni ulog u kapitalu.
Vlada Republike Srbije je, posle prestanka postojawa Saveta ministara SCG, a
na predlog Ministarstva privrede, ponovo
razmotrila probleme dugovawa namenske
industrije i na sednici od 30. novembra
2006. prihvatila informaciju o pomenutoj
konverziji.
Namenska industrija je strate{ki zna~ajna za na{u zemqu i u narednom periodu
}e, kao i do sada, imati punu podr{ku Vlade.
Nadam se da smo potpisivawem tih ugovora
u~inili veliki korak ka daqem poboq{awu
rada te industrije, rekao je ministar odbrane Zoran Stankovi}, koji je u ime Ministarstva odbrane potpisao ugovore.
Ugovore sa ministrom Stankovi}em
potpisali su direktori preduze}a: Zastava-oru`ja iz Kragujevca Dragoqub Grujovi}, Sloboda iz â~ka Radomir Quji},
Milan Blagojevi} Namenska iz Lu~ana
Rado{ Milovanovi}, Holding kompanije
Kru{ik iz Vaqeva Jovan Davidovi},
Kompanije Prva iskra Namenska iz Bari~a Stanoje Bio~anin i Prvi partizan
iz Uìca Dobrosav Andri}.
S. SAVI]
Srbija od ove nedeqe u~estvuje u komitetima Natoa, koji su joj otvoreni nakon
pristupawa Programu Partnerstvo za mir
(PzM). Weni predstavnici imaju priliku
da u~estvuje u radu nekoliko desetina komiteta u okviru Saveta za evroatlantsko
partnerstvo (EAPC), zajedni~kog tela ~lanica Alijanse i Partnerstva za mir, u kojem, nakon pristupawa Srbije, Crne Gore
i BiH pro{log meseca, u~estvuje ukupno 49
dràva 26 ~lanica Natoa i 23 ~lanice
Partnerstva za mir. U okviru tog tela Srbija }e svakog meseca u~estvovati na sastanku na ambasadorskom nivou, te na godi{wem sastanku ministara spoqnih poslova i odbrane.
Ambasador Srbije pri Natou Branislav Milinkovi} je 10. januara prvi put
u~estvovao na sastanku politi~kog komiteta EAPC na nivou ambasadora. Na tom sastanku je Srbiji, Crnoj Gori i BiH upu}ena
dobrodo{lica kao novim ~lanicama.
Ambasador Branislav Milinkovi}:

Ja~awe politi~kog dijaloga Srbije i Natoa
Zahvalili smo za prijem rekao je
ambasador Milinkovi} i istakli da na{e u~e{}e u Savetu i u Partnerstvu za mir
predstavqa priliku da produbimo dobre
odnose s Natoom, oja~amo politi~ki dijalog i konsultacije s Alijansom, ostvarimo
saradwu koja bi dovela do poboq{awa
reforme odbrane i doprinesemo stabilizaciji i saradwi u regionu.
U raspravi su ambasadori velikog
broja ~lanica EAPC naglasili da su nove
dràve u sastavu PzM deo evropske porodice naroda. Oni su ih pozvali da koriste
instrumente PzM i obe}ali pomo} u daqim integracijama.
Srpske diplomate u Briselu u~estvuju
i u raznim politi~ko-vojnim komitetima
za nau~nu saradwu, javnu diplomatiju i
planirawe civilne pomo}i, te u vojnim komitetima u okviru kojih }e vojna lica iz
Srbije mo}i da razmewuju iskustva i rade
na zajedni~kim programima sa ostalim
~lanicama Partnerstva za mir i Natoa.
15. januar 2007.
P E R
Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI]
KLUB PORA@ENIH
eliki argentinski pisac Ernesto Sabato napisao je roman "O junacima i grobovima!" Po metaforama, paralelama i parabolama, izgleda
kao da Ju`na Amerika nije preterano daleko. Gde god
su junaci, tu su i grobovi, u ~itavom "globalnom selu",
i tu izuzetka nema.
No, da li se svojim sarkasti~nim ogledom Sabato usudio da skrnavi na~elno rodoqubqe, kao svetiwu u koju se ina~e ne sme dirati, makar i po cenu
ìvota? Wegova literarna igra je lucidna i surova,
a u woj se istina najteè prihvata i najskupqe pla}a. Ali i tamo, kao i ovde, patriotizam je mitski povezan sa smr}u. Otaxbina traì sve, i to joj se mora
dati, to je weno sledovawe.
Kad je izabran za predsednika SAD, Kenedi je u
pristupnom govoru rekao i ovo: Ne pitajte {ta Amerika treba da u~ini za vas, vidite {ta vi morate da
u~inite za wu. Ova parafraza dela besede najmla|eg lidera Amerike u wenoj istoriji nije samo retori~ki obrt. Nego nagove{taj "upotrebe nacije" u velikim ratnim poduhvatima, pre svega u vijetnamskom
glibu i porazu. Otaxbina, naravno, traì i velike
re~i, pa ponekad i velika dela, mada vrlo ~esto parole zaklawaju vidike. Lak{e je odràti govor nego
re~. Lako je zapaliti mase da negde krenu, te{ko ih
je kontrolisati kad se vrate. Ako se vrate.
taxbini, ili domovini posve}eni su najlep{i
stihovi. Kako i ne bi? Rodni kraj, horizonti,
poznata mesta, reke i proplanci. Bosonogo detiwstvo, tr~karawe za krpewa~om. Qubivoje R{umovi} je napisao mo`da najpoeti~niju pesmu o tim neiskazanim treperewima: "Domovina se brani lepotom,
i pesmom o nebu, sestrinom suzom, maj~inom brigom
i onim bra{nom u hlebu..."
Tako to pesnik kaè, razbijaju}i na savr{en na~in bar dve predrasude. Prva je da nema qubavi ako
se ne ratuje. I druga, da nema rata, ako se ne pogine.
Zamislite, pesnik slavi ìvot i kazuje deci kako se
sve moè braniti zemqa. Da li ih je on, mo`da, pogre{no nau~io?
U srpskoj istoriji ginulo se ~esto, masovno i preko svake mere. Sve te `rtve, naravno, zasluùju neiskazano divqewe, a neki od wih ve~nu ~ast i slavu. Srpski junaci i grobovi obeleìli su svaku na{u pro{lost. Najmawe dva puta ginulo je pola mu{kog stanovni{tva Srbije. Najboqi, najja~i, najhrabriji, najumniji. Mo`da ne i najmudriji. Oni su na{li na~ina da preìve, ina~e ne bi imao ko da se bavi podvizima.
U idili~nom razumevawu pro{losti, svaka pogibija se ~ini opravdanom, a svako razarawe moglo
se videti i kao nacionalno ~eli~ewe. Tako je na ~estim tragedijama stvaran kult smrti. U takvoj atmosferi ni{ta lak{e nego zloupotrebiti patriotizam.
Neko je rekao da je "rodoqubqe ~esto uto~i{te huqa!" U to smo se i sami uverili, kada su posle poraza i sunovrata progla{avane pobede, a najgori sebe
videli kao wihovi simboli.
O
Da postavimo
ovde dva sasvim
jednostavna
pitawa: Ima li
Srbija snage za
bar jo{ jedan
rat? Ako te snage
i sabere, pa sebi
na|e vojskovo|e,
pa krene u okr{aj
tro{e}i sve
resurse koje ima
i koje }e imati
moè li sve to
preìveti i
uspraviti se na
noge?
A S P E R A
I danas jo{ traju jaha~i apokalipse i tvorci

Nebeske Srbije, koji su se bezobzirno obogatili na
svekolikim razarawima i nebrojenim grobovima. Za
wih je svaka besmislena smrt opravdana. Mo`da bi
oni opet na to stra{no trì{te izneli tu|e glave i
bar jo{ jednom oplodili svoj ratni kapital.
Da postavimo ovde dva sasvim jednostavna pitawa: Ima li Srbija snage za bar jo{ jedan rat? Ako te
snage i sabere, pa sebi na|e vojskovo|e, pa krene u
okr{aj tro{e}i sve resurse koje ima i koje }e imati moè li sve to preìveti i uspraviti se na noge?
zgleda da je u oba slu~aja odgovor negativan, posebno u drugom. I taj odgovor, naravno, ne moè da bude adut srpskim neprijateqima.
Sve {to smo u posledwih petnaest godina poku{ali da
branimo silom - glatko smo izgubili. Sve {to smo mogli da sa~uvamo pame}u, branili smo sirovom snagom.
Neko je probao, one burne no}i petog oktobra
2000. godine, da iz onda{weg General{taba sa~uva
Milo{evi}a upotrebom tenkova. Na sre}u, tada je
vojska bila mnogo pametnija od svojih generala, i nije poslu{ala wihove sulude naredbe.
Mnogi od tih qudi, koji su bili gotovi da krenu
oklopom na narod kako bi dokazali patriotizam, danas sede u Generalskom klubu i egleni{u o istome.
Neki su po~inili opasna krivi~na dela, nare|uju}i
vojsci za koga da glasa, i hodaju}i po predizbornim
va{arima kao me~ke, agitovali za svoga vo`da. Ni{ta im se nije desilo, oni danas najboqe znaju {ta
bi vaqalo u~initi onda. Ali, onda nisu smeli, ili
nisu mogli, danas ih niko vi{e ne slu{a.
No, za{to se ovde uop{te bavimo wima? Sve
{to su branili, osim svojih stan~uga izgubili su. I
sada sede u Domu Vojske i uporno ozna~avaju novog
na~elnika General{taba kao izdajnika. A ~ovek, za
razliku od wih, ni{ta nije izdao, niti prodao, niti
izgubio. Nije u sukobu ni sa kim, osim {to su oni "u
sukobu s wim". Nije potegao sabqu na narod. Ali, nije u tome stvar. Wemu najvi{e zameraju {to ama ba{
nimalo ne li~i na wih. Jo{ mu samo to fali!
Srbiji su danas, vi{e nego ikada, potrebni generali ìve vojske. Vaqda smo nabrali dovoqno pameti da se okanemo tmurnih mobilizacija i rastakawa jedinica, bri`nih majki koje dolaze na front i
odvode ku}ama ~itave brigade.
Sve {to èlimo da sa~uvamo, moèmo samo
upornom mudro{}u, sve {to moèmo zauvek da izgubimo moèmo posti}i samo ratom. To saznawe je na{a pobedni~ka ratna snaga.
Oko nas ima mnogo la`nih junaka i pravih grobova. Ne zna se {ta je mrtvije i mra~nije. Kao da je
Sabato pohodio Balkan i wegove tmurne katakombe.
A pesnik R{um kaè jo{: "Domovina se brani
lepotom, i ~a{}u i znawem, domovina se brani ìvotom i lepim vaspitawem!"
@ivotom, da. Ali samo dok on postoji.
Autor je komentator lista Politika
13
U FOKUSU
O B N AV Q A W E V O J N O G VA Z D U H O P L O V S T VA
P OT R E B A U M E S T O
P
Premda su u modernizaciji svog

vazduhoplovstva ê{ka,
Ma|arska, Bugarska, Rumunija
i Hrvatska imale, svaka
za sebe, specifi~an put,
za sve wih su primetna i neka
zajedni~ka obele`ja. Jedno
od najva`nijih jeste ~iwenica da
su na{i susedi shvatili da bez
modernog vazduhoplovstva
nema napretka, pa ni
evroatlantskih integracija.
Gde je u svemu tome mesto Srbije
i wenog vazduhoplovstva?
14
romocijom Nacionalnog investicionog plana na Aerodromu

Batajnica za na{e su vazduhoplovstvo najavqeni boqi dani.
Me|utim, najavqeni remont i modernizacija desetak vazduhoplova ne predstavqa kona~no re{ewe za budu}i status vazduhoplovstva. To je samo prvi korak u revitalizaciji ovog vida
Vojske. Do sli~nog zakqu~ka do{le su i dràve iz na{eg okruèwa,
koje su uloìle veliki trud i sredstva u modernizaciju vlastitog
vazduhoplovstva. Pravilno uvi|aju}i mesto i zna~aj vazduhoplovstva u fizionomiji reformisanih oruànih snaga, one su u~inile
ogroman iskorak u stvarawu savremenijih vazduhoplovnih snaga.
Sloènost nabavki za potrebe vazduhoplovstva uslovila je ve}u
pomo} i aktivnije u~e{}e dràve. Novim pristupom, tako|e, promewen je i odnos izme|u Vojske i dràve kojim je eliminisan stari
sistem trebovawa davawa.
KVALITET UMESTO KVANTITETA

Iluzije da }e sa zavr{etkom hladnog rata vojni buxeti biti
znatno smaweni nestale su ve} u prvim godinama protekle decenije.
Iako su vojske broj~ano smawene, izdvajawa za odbranu nisu bila
osetnije smawena, a u odre|enim slu~ajevima ona su i pove}ana.
Najva`niji razlozi bili su reformske prirode, {to se posebno uo~avalo u isto~noevropskim zemqama. Profesionalizacija vojske,
pra}ena ukidawem regrutne obaveze, ali i novi zadaci i izazovi,
15. januar 2007.
AS-532 kugar su veoma moderni helikopteri.

êtiri bugarska kugara namewena su borbenom
tragawu i spasavawu (foto: Eurocopter).
bene avijacije, morale da, uz odre|ene finansijske nadoknade, potraè tu uslugu od susednih zemaqa. Daqe, ulazak te grupe zemaqa
u me|unarodne integrativne procese istovremeno je, mawe ili vi{e, zna~io i u~e{}e u me|unarodnim intervencijama i mirovnim
operacijama {irom sveta. Jednostavan transport vojnika na odre|enu lokaciju i wihova logisti~ka podr{ka podrazumevali su upotrebu vojne transportne avijacije. Iako se anga`man te vrste avijacije, u odre|enim slu~ajevima, realizovao uz pomo} prijateqa,
neretko se doga|alo i to da se na trì{tu iznajmquju transportni
avioni za takve operacije.
Navedene supozicije bile su, dakle, samo neki od aspekata obja{wewa za{to se u isto~noevropskim zemqama trenutno nabavqaju
savremeni transportni i vi{enamenski borbeni avioni nameweni
za{titi vazdu{nog prostora. I ne samo oni, ve} i transportni helikopteri koji imaju veliki zna~aj u svakodnevnom ìvotu jednog dru{tva (medicinska evakuacija, tragawe i spasavawe, elementarne nepogode, gra|evinski radovi na nepristupa~nim lokacijama, i sl.).
PRVI U REFORMI
Prva zemqa koja je krenula u ozbiqnu reformu vlastitog vazduhoplovstva bila je ê{ka. Delimi~na privatizacija vazduhoplovne industrije, po~etkom devedesetih godina pro{log veka, pra}ena nastavkom doma}ih razvojnih programa (laki borbeni avion
L-159), obeleìli su po~etak reforme. Sa po~etkom tranzicije iz
upotrebe su izba~eni svi borbeni avioni sovjetskog porekla, izuzev lova~kih aviona MiG-21, koji su posluìli kao prelazno re-
LUKSUZA
koji su stajali pred takvim armijama, zna~ili su i sasvim novu fizionomiju oruànih snaga, u kojoj je teì{te preba~eno sa kvantiteta na kvalitet. Naravno, to je, bez izuzetka, iziskivalo znatnu podr{ku dràve i velika finansijska sredstva. Zbog toga je taj proces, po pravilu, bio predmet rasprava na najvi{em dràvnom nivou. Zakqu~ci koji su usledili bili su, mawe ili vi{e, sli~ni i oni
su nedvosmisleno ukazali da je reformski proces neophodan za dràvu i da novac za to, na ovaj ili onaj na~in, mora biti obezbe|en.
U strukturi tranzicionih buxeta posebno mesto zauzimala su
sredstva namewena opremawu i razvoju. Tako|e, osobeno je bilo i
stalno pove}awe procenta koji je izdvajan za te svrhe, delom zato
{to je na po~etku bilo jasno da je to neophodno, a delom i zato {to
su s vremenom postajali jasni odre|eni propusti i pogre{ne procene, zahtevaju}i ispravke. Kao jedan od primera pogre{nih procena, ~ak i zabluda, moèmo navesti shvatawe o mestu i ulozi vazduhoplovnih snaga, te pravcima opremawa i razvoja tog izuzetno
skupog vida. Teza da je u novim bezbedonosno-integrativnim procesima vazduhoplovstvo nepotrebno, nije se pokazala ta~nom.
To bi moglo da se ilustruje sa vi{e primera. Recimo, procena da dràva vi{e ne}e biti ume{ana u velike ratne sukobe nije
trebalo da zna~i da ta zemqa ne treba da ima suverenitet nad
svojim vazdu{nim prostorom. [tavi{e, to je vid me|unarodne obaveze, zbog ~ega su pojedine zemqe, koje su se odrekle vlastite bor-
SKUPQA VARIJANTA
Tokom vazduhoplovnog sajma Farnboro 2006. godine,
gospodin Ake Svenson, jedan od visokih zvani~nika kompanije SAAB, koja proizvodi gripene, izneo je procenu da }e i
balti~ke zemqe i Slovenija imati potrebu za borbenim
avionima. Balti~ke zemqe se, ina~e, ve} godinama u za{titi
svog vazdu{nog prostora oslawaju na pomo} partnera iz Natoa. Slovencima tu uslugu za sada pruà Italija. Iz svega
re~enog, moè se posredno zakqu~iti da koncept prepu{tawa
za{tite vazdu{nog prostora nekom drugom nije pravo
re{ewe i da je to, po pravilu skupqa varijanta.
{ewe do nabavke novih borbenih aviona. Taj proces nabavke trajao je relativno dugo, jer su, u po~etku, postojale mnoge nedoumice:
da li je uop{te potreban novi avion, kakav bi on trebalo da bude
i koje bi zadatke primarno trebalo da izvr{ava?
U ê{koj su tako ispitivane razne mogu}nosti: da li je boqe
kupiti polovne ili nove avione, ili ih mo`da treba iznajmiti od
[vedske, Kanade, SAD ili Velike Britanije? Tu odluku, za nekoliko godina, odloìle su katastrofalne poplave iz 2002. godine, koje su ê{koj, prirodno, nametnule odre|ena buxetska preusmeravawa. Kona~na odluka, u vidu iznajmqivawa 14 modernih aviona tipa
gripen, doneta je juna 2004. Na taj korak êsi su se odlu~ili ponajpre zbog povoqnih uslova industrijske kooperacije koju su im ponudili {vedski proizvo|a~i. Ugovorom o lizingu, tj. iznajmqivawu,
[ve|ani su se obavezali da }e deset godina, ta~nije do septembra
2015, obezbediti kompletnu logisti~ku podr{ku (obuku, simulatore, rezervne delove, zemaqsku opremu, itd.) za 21.000 sati naleta,
dok }e êsi, osim posada, obezbediti gorivo i ubojna sredstva za
avione. Vrednost tog ugovora je 645 miliona evra, koje }e zakupac
isplatiti u deset jednakih godi{wih rata (Flug Revue, 2/2005).
Me|utim, proces uvo|ewa gripena u naoruàwe ê{ke samo
je deo ukupne modernizacije wihovih vazduhoplovnih snaga. Uporedo su preduzete i mere obnavqawa helikopterske flote. Na ime
ruskog duga ~e{ko vazduhoplovstvo je, u proteklih nekoliko godina,
15
U FOKUSU
dobilo 26 helikoptera 16 transportnih (Mi-17) i 10 borbenih

(Mi-24/35). Vrednost tog ugovora je 150 miliona evra. U krupnije
nabavke spada i kupovina dva putni~ka aviona A-319, koji imaju
dvostruku ulogu: prevoz vojnih i dràvnih rukovodilaca, ali i
transport na udaqene lokacije {irom sveta na kojima su angaòvani ~e{ki vojnici. Radi izvr{ewa posledweg zadatka êsi uskoro planiraju i nabavku ~etiri do {est sredwih transportnih aviona. I ta nabavka obavi}e se sa istovremenim ciqem angaòvawa
vlastite industrije, a ne samo pukog opremawa. Naime, nabavku
tih aviona êsi uslovqavaju upo{qavawem vlastitih vazduhoplovnih kapaciteta, u ~emu }e verovatno i uspeti.
ZAMAJAC ZA DOMA]U PRIVREDU

Premda je gotovo odmah posle raspada Var{avskog ugovora Ma|arska javno obznanila i promovisala svoje evroatlantske namere,
to je nije spre~ilo da po~etkom devedesetih, na ime ruskog duga, preuzme 28 aviona tipa MiG-29. Uporedo sa tim procesom Ma|arska je
iz upotrebe po~ela da izbacuje starije borbene avione sovjetske
proizvodwe tipa Su-22, MiG-21 i MiG-23, jer je, posle iscrpnih
analiza, proceweno da oni nisu perspektivni za modernizaciju.
Opredeqewe za nabavku novog vi{enamenskog borbenog aviona Ma|arska je konkretizovala opredeqewem za JAS-39 gripen.
Ugovor o lizingu 14 aviona (12 jednoseda verzije C i dva dvoseda
verzije D) potpisan je decembra 2001, a polovina tih aviona ve}
leti u sastavu 59. avio-baze u Ke~kemetu. U istoj jedinici jo{ uvek
leti i skvadron aviona MiG-29. Ma|ari planiraju remont 14
aviona MiG-29 koji }e, zajedno uz gripene, leteti u narednoj
deceniji. Vrednost ugovora o nabavci gripena procewena je na
210 milijardi forinti (oko 800 miliona evra). Oko 130 odsto tog
ugovora bi}e pokriveno industrijskom kompenzacijom, takozvanim
ofset aran`manom.
U Ma|arskoj se dugo ve}alo o toj odluci, ali je, logi~no, prevagnuo ekonomski faktor. Naime, kako tvrdi ma|arska revija Business Hungary (4/2002), taj ofset ugovor }e doneti zna~ajan izvoz
ma|arskih proizvoda u [vedsku, zatim {vedske investicije u Ma|arskoj i u~e{}e ma|arskih proizvo|a~a u izradi samih avionskih
komponenata. Takav pristup je pravi zamajac za ma|arsku privredu, jer se za u~e{}e u tom programu kandidovalo mnogo firmi. Kako je procenila navedena revija, posledica bi mogla da bude otvarawe i 8.500 novih radnih mesta. Iz ovog se vidi da se odnosi vojske i dràve, kada je re~ o velikim vojnim nabavkama, vi{e ne svode na relaciju nama to treba, a vi nam dajte pare. Kao {to se vidi, taj odnos je znatno sloèniji i ukqu~uje mnogo vi{e faktora
nego {to se u prvi mah to naslu}uje.
Me|utim, dok je sa ekonomske strane ugovor sli~an onom
ostvarenom sa ê{kom, neki tehni~ki detaqi na samim avionima
se razlikuju. Ma|arski avioni imaju {iri asortiman precizno vo|enih ubojnih sredstava za dejstvo po ciqevima na zemqi, poseduju
prikqu~ak za dopunu gorivom u vazduhu i ne{to savremeniju elektronsku opremu. Tako|e, Ma|ari }e, za razliku od êha, posle isteka desetogodi{weg ugovora, postati vlasnici tih aviona.
Ja~awem borbene avijacije nisu zaboravqene ni druge, ne
mawe va`ne vazduhoplovne jedinice. Ma|arska u Solnoku drì jedan operativni skvadron transportnih helikoptera Mi-8/17 i
skvadron borbenih helikoptera Mi-24. Transportna avijacija sastavqena je od pet aviona AN-26, od kojih je jedan kupqen pre dve
godine. U planu je obnavqawe transportne flote.
ISKUSTVA BUGARSKE I RUMUNIJE
Bugarska je dràva koja je za izuzetno kratko vreme potpisala
vi{e velikih ugovora o modernizaciji vojnog vazduhoplovstva.
Za sada je najvredniji onaj o kupovini 12 vi{enamenskih helikoptera AS-532 superpuma/kugar i {est mornari~kih AS 565 panter. Ugovor potpisan sa Evrokopterom januara 2005. teàk je
16
360 miliona evra. Prvi helikopteri AS-532 ve} su stigli u Bugarsku. êtiri helikoptera bi}e namewena za borbeno tragawe i spasavawe, a ostatak su klasi~ne transportne verzije. Uporedo sa kupovinom novih helikoptera Bugari su, 21. februara 2006, potpisali i ugovor o modernizaciji {est transportnih helikoptera Mi17 i 12 borbenih helikoptera Mi-24 D/V. Nosilac posla je izraelska vojna industrija, a vrednost ugovora je 57 miliona evra. Samo nedequ dana ranije, ta~nije 14. februara, sklopqen je i sporazum o kupovini pet modernih transportnih aviona C-27J spartan,
koji se proizvode u Italiji. Procewena vrednost posla je 171 milion evra (Air Forces Monthly, oktobar 2006).
Ipak, sve to je prava sitnica naspram konkursa za novi vi{enamenski borbeni avion. Procewuje se da bi Bugarska mogla da
nabavi od 16 do 20 novih aviona, {to sa propratnom opremom,
obukom, rezervnim delovima i naoruàwem iznosi najmawe jednu
milijardu ameri~kih dolara. Glavni konkurenti u toj trci su {vedski gripen i ameri~ki avioni F-16 i F/A-18. Posle zahteva za davawe informacija, {to je ina~e prvi korak u takvim poslovima,
usledili su i prvi sastanci, u kojima su vlade zemaqa proizvo|a~a
ponudile varijante industrijske kooperacije i na~ine ulagawa u
Bugarsku. Kona~na odluka o tipu aviona koji }e uzeti Bugari, verovatno }e se znati za godinu do dve, {to je uobi~ajen period.
Do uvo|ewa u naoruàwe novih aviona, bugarsko nebo }e i
daqe ~uvati eskadrila lovaca tipa MiG-29. Da bi uspe{no izvr{avali te zadatke, u saradwi sa ruskom avio-industrijom Bugari
trenutno remontuju 16 takvih aviona. Za te svrhe izdvojeno je 48
miliona dolara. Ugovor je potpisan 4. marta 2006. godine (www.milavia.net )
Vredni pomena su i neki mawi programi modernizacije, u
koje spada kupovina {est {kolskih aviona PC-9 (oko 30 miliona
evra), {est helikoptera Bel-206 i modernizacija 12 {kolsko-borbenih aviona L-39.
Zajedno sa ê{kom i Rumunija je predvodila u modernizaciji
vlastitog vazduhoplovstva, iako je izabrala donekle druga~iji put.
Rumuni su se, za razliku od drugih korisnika aviona MiG-21, umesto izbacivawa iz operativne upotrebe odlu~ili za wihovu modernizaciju. Osavremewivawe tih aviona povereno je izraelskoj
15. januar 2007.
bi}e zaokruèn ove godine, a o~ekuje se da }e se sa wegovom realizacijom zapo~eti 2010. godine. Program nabavke novih vi{enamenskih aviona bi}e najskupqi u istoriji Rumunije. Ukupna planirana izdvajawa za modernizaciju vazduhoplovstva, u narednom periodu, trebalo bi da dostignu brojku od 4,8 milijardi evra.
Za rumunsko vazduhoplovstvo veoma zna~ajan program bila je
i modernizacija transportno-borbenih helikoptera IAR-330 puma.
Ukupno je, u saradwi sa izraelskom vazduhoplovnom industrijom,
modernizovano 25 helikoptera po ceni programa od 191 milion
dolara (prema podacima koje je iznela Agentia Spatiala Romana).
Izraelci su bili partneri i u modernizaciji {kolsko-borbenog
aviona IAR-99. Za podr{ku jedinica koje u~estvuju u mirovnim misijama u SAD nabavqena su ~etiri polovna aviona tipa herkules.
Polovinom decembra odlu~eno je i da se kupi sedam sredwih transportnih aviona tipa C-27J. Kako prenosi Aviation Week & Space
Technology, ukupna vrednost posla iznosi 220 miliona evra.
Prvi ~e{ki gripen isporu~en je samo 11 meseci

nakon potpisivawa ugovora
Snimio Slavi{a VLAÎ]
Iako generacijski stariji MiG-29 je po nekim elementima

moderniji od gripena, kao {to je to slu~aj sa ni{anom
na kacigi pilota
vazduhoplovnoj industriji. Po ceni od 358 miliona dolara, od
1995. do 2002. Rumuni su modernizovali 110 aviona MiG-21. Borbene mogu}nosti tih aviona podignute su na znatno vi{i nivo. Nalet je pove}an tri puta, organizovano je vi{e zajedni~kih ve`bi sa
~lanicama Natoa, a ceo leta~ki i tehni~ki sastav osposobqen je,
iako na staroj platformi, za eksploataciju najsavremenijih vazduhoplovnih tehnologija. I pored dobrih strana tog programa, ne
sme se izgubiti iz vida ~iwenica da je u udesima u Rumuniji dosada
izgubqeno jedanaest modernizovanih aviona.
Delom zbog toga, a delom i zbog isticawa ìvotnog veka tih
aviona, Rumunija priprema tender za nabavku novog vi{enamenskog aviona. Iako jo{ uvek nisu precizno definisane potrebe, ve}ina stru~nih izvora pomiwe 48 letelica. U izjavi datoj 8. novembra 2006, rumunski ministar odbrane Sorin Frunzaverde potvrdio je plan nabavke novih vi{enamenskih aviona. Kona~an zahtev
NOVI HELIKOPTERI
Svoje vojno vazduhoplovstvo Hrvatska je mahom stvorila kupovinom polovnih vazduhoplova iz vi{kova nekada{weg Isto~nog bloka. Danas je situacija sasvim druga~ija; u dokumentu kojim se planira strate{ki razvoj Hrvatske vojske, a koji prenosi Janes Defence
Weekly, jasno je izraèno opredeqewe za kupovinom novih vazduhoplova. Prvi konkretan korak ve} je napravqen. Na ime ruskog duga
uskoro u Hrvatsku stiù prvi od deset transportnih helikoptera tipa Mi-171 [, koji su, po svojoj opremi, kompatibilni sa standardima Natoa. Vrednost tog ugovora, potpisanog po~etkom juna 2006,
prema ruskom Komersantu, iznosi oko 65 miliona dolara.
Tokom pro{le godine Hrvatska je pokazala zanimawe i za vi{enamenske borbene avione gripen. Prema zvani~nim podacima
wihovog ministarstva odbrane, Hrvatskoj je potrebno 12 novih vi{enamenskih aviona, koji }e 2011. zameniti avione MiG-21. Pored gripena u razmatrawu su i avioni F-16, bilo da je re~ o novim
ili polovnim aparatima.
Zanimqiv detaq je i opredeqewe Hrvatske da sama nastavi
da {koluje pilote. Za tu svrhu je, krajem devedesetih godina pro{log veka, nabavqeno 20 turboelisnih pilatusa PC-9 (okvirna
vrednost oko 100 miliona dolara), a u planu razvoja predvi|a se
i nabavka ~etiri savremena mlazna {kolska aviona, koji bi sluìli kao prelazna stepenica za vi{enamenski borbeni avion.
Premda je u modernizaciji svog vazduhoplovstva svaka od pomenutih dràva imala specifi~an put, koji ne treba nekriti~ki
kopirati, primetna su neka zajedni~ka obele`ja. Naime, velike
nabavke za potrebe vazduhoplovstva su, po pravilu, bile pra}ene
dugotrajnim javnim debatama. Ipak, svuda je, na kraju, preovladalo
shvatawe da je modernizacija vazduhoplovstva neophodna, pogotovo sa aspekta evroatlantskih integracija. To, me|utim, nije automatski zna~ilo da su te dràve, mahom ~lanice Natoa, bile prisiqene da vazduhoplove kupuju iskqu~ivo od vode}ih zemaqa Alijanse. Zato je opredequju}i faktor za tu modernizaciju bio pre ekonomske nego politi~ke prirode, o ~emu svedo~i niz aran`mana napravqenih na bazi industrijske kompenzacije i naplate starih dugovawa. Zato je logi~no da u ugovarawu takvih poslova najve}i teret preuzimaju predstavnici vlada, privrednih komora i ekonomskih subjekata, a ne pripadnici vojske. Takav pristup utoliko je
zna~ajniji pogotovu ako se ima u vidu ukupna visina investicija za
modernizaciju vazduhoplovstva, koja ni u jednom pomenutom slu~aju
ne}e biti ispod jedne milijarde ameri~kih dolara!
U tom kontekstu, izdvajawe 30 miliona evra iz Nacionalnog
investicionog plana, namewenih remontu desetak vazduhoplova srpskog vazduhoplovstva, izgleda zaista skromno. Premda je to veoma
pozitivan korak, pogotovu ako se zna da se u na{e vazduhoplovstvo
decenijama nije ulagalo ni{ta period pred nama }e, hteli to da
priznamo ili ne, ipak traìti ve}a ulagawa. A najve}a ulagawa bi}e, kako su to i na{e kom{ije primetile, ukoliko se svaka vazduhoplovna usluga bude kupovala bilo da je re~ o kontroli vazdu{nog
prostora, tragawu i spasavawu ili transportu vojnika...
Mr Slavi{a VLAÎ]
17
REORGANIZACIJA KOPNENE VOJ SKE
OSLONAC
ODBRANE
ZEMQE
U doktrinarnim dokumentima
i strategijskim opredeqewima
Kopnena vojska zadràla je
najzna~ajnije mesto u Vojsci Srbije,
a samim tim i u odbrambenom
sistemu na{e zemqe. Pomenuta
~iwenica ne predstavqa novinu,
ali proces reorganizacije
u kome se Kopnena vojska
trenutno nalazi mewa mnogo toga
i to iz korena. Ve} izvedene,
nastupaju}e i predvi|ene promene,
u organizaciji Kopnene vojske,
strukturi komandi i jedinica,
mestu i ulozi pojedinih rodova i
drugim elementima funkcionisawa
ovog vida oruànih snaga,
govore da skoro ni{ta vi{e
ne}e biti isto.
18
ako }e Kopnena vojska izgledati za nekoliko meseci?

Odgovor na to pitawe potraìli smo u Komandi Kopnenih snaga, ~iji
sastav predstavqa jezgro iz koga }e se formirati nova Komanda Kopnene
vojske, sa sedi{tem u Ni{u. O sastavu, veli~ini, naoruàwu i opremi,
organizaciji, qudskim resursima, ukqu~ivawu u integracione procese,
transformaciji Kopnene vojske i drugim pitawima, razgovarali smo sa komandantom Kopnenih snaga general-potpukovnikom Mladenom ]irkovi}em, zamenikom komandanta general-majorom Vladimirom Stojiqkovi}em, na~elnikom Odeqewa za qudske resurse pukovnikom Vojinom Jondi}em i na~elnikom
Odeqewa za vezu i informatiku pukovnikom Radojkom Nikoli}em.
KOMANDA U NI[U
Zna~ajne izmene u organizaciji Kopnene vojske po~ele su pre dve godine,
kada su rasformirani sektor KoV u General{tabu i vi{e korpusa. Jedinice
Kopnene vojske tada su u{le u sastav novoformiranih Kopnenih i Operativnih snaga i ve} postoje}eg Novosadskog korpusa. Konstituisawe komandi Kopnenih i Operativnih snaga predstavqalo je samo me|ukorak u formirawu vidovske komande Kopnene vojske.
Planirano je da komanda Kopnene vojske bude formirana do kraja februara 2007. godine i preuzme komandovawe i nadle`nosti u osposobqavawu, razvoju, opremawu, usavr{avawu svih rodova i slu`bi Kopnene vojske
i druge zadatke tog vida na{ih oruànih snaga. Za{to je Ni{ izabran za sedi{te Komande Kopnene vojske? Jedan od razloga odgovara general-potpukovnik Mladen ]irkovi} leì u svetskom trendu da se svi nivoi komandovawa ne koncentri{u na jednom mestu. S druge strane, Ni{ ima jedinstven geostrategijski poloàj u dràvi i na Balkanu i mogu}nost da se iz tog
grada dobro prati aktuelna situacija na jugu Srbije, u Kopnenoj zoni bezbednosti i na administrativnoj liniji prema Kosmetu. Nije bez zna~aja ni
15. januar 2007.
to {to Ni{ ima dobre komunikacijske veze, aerodrom i kvalitetnu infrastrukturu.

Definitivni formacijski izgled nove komande bi}e poznat
uskoro, mada ve} postoje jasne naznake kako }e ona izgledati.
Komanda Kopnene vojske ustroji}e se po funkcionalnim elementima i tako slediti primer General{taba Vojske Srbije. Ona
}e imati devet odeqewa (L1 qudski resursi, L2 izvi|awe i
obave{tajni rad, L3 operativni poslovi, L4 logistika, L5
razvoj, L6 veza i informatika, L7 obuka, L8 civilnovojni odnosi i L9 finansije), zaduèna za odre|ene resore u
komandovawu i izvr{avawu zadataka, Odsek za vojnopolicijske
poslove i Tim za saradwu sa Kforom.
Tim za saradwu sa Kforom je privremenog trajawa i postoja}e sve dok bude aktuelan zadatak odràvawa odnosa sa me|unarodnim snagama na Kosmetu.
U ovom trenutku postoje nedoumice vezane za odeqewe koje
se bavi obukom. Naime, novoformirana Komanda za obuku i
doktrinu preuze}e Nastavne centre, osposobqavawe pojedinaca i osnovnu obuku vojnika na odsluèwu vojnog roka, vojnika po
ugovoru i podoficira. Samim tim postavqa se pitawe koliko
treba da bude razvijeno odeqewe za obuku u Komandi Kopnene
vojske.
[ta je to su{tinski novo u strukturi Komande Kopnene vojske? U podeli najodgovornijih du`nosti, pored komandanta i zamenika komandanta, uvodi se i nova funkcija na~elnika {taba,
koji }e biti nosilac organizacije poslova u Komandi i objediwavati rad svih odeqewa. Odeqewe za finansirawe izdvojeno
je iz logistike, ~ime dobija na zna~aju pra}ewe realizacije,
planska i zakonita upotreba odobrenih finansijskih sredstava.
U odnosu na postoje}ih {est odeqewa u Komandi Kopnenih snaga,
formira}e se i dva potpuno nova za razvoj i civilno-vojne odnose. Jasno je da }e odeqewe za razvoj voditi ra~una o osavremewivawu naoruàwa i opreme, kompatibilnosti sa partnerima u svetu i novinama u kopnenim vojskama svetskih armija, dok
GRANICE BEZ VOJNIKA

Kopnena vojska ne}e vi{e obezbe|ivati granice na{e
zemqe. Kraj 2006. godine ozna~i}e i zavr{etak primopredaje
izme|u grani~nih jedinica Vojske Srbije i MUP-a na dràvnoj
granici prema Bosni i Hercegovini, dok }e se u prvim mesecima 2007. obaviti primopredaja na granici prema Makedoniji. Na taj na~in ispuni}e se evropski standard da granice
obezbe|uje policija.
Administrativna linija prema Kosmetu definisana je posebnim ugovorima i razlozima, tako da }e Vojska Srbije, zajedno sa drugim snagama bezbednosti Republike Srbije, nastaviti da izvr{ava taj zadatak.
}e odeqewe za civilno-vojne odnose imati zna~ajnu

ulogu u saradwi Kopnene
vojske sa civilnim strukturama.
MODULARNOST
I SAMOSTALNOST
Kopnenu vojsku ~ini}e
Komanda (Ni{), specijalna
brigada (Pan~evo i Ni{),
~etiri brigade KoV (Prva
Novi Sad, Sremska Mitrovica, Ba~ka Topola, Pan~evo i [abac, Druga Kraqevo, Ra{ka, Novi Pazar i
Vaqevo, Tre}a Ni{, Zaje~ar i Prokupqe i êtvrta
Vrawe i Leskovac), artiqerijska brigada (AleksiGeneral-potpukovnik
nac i Ni{), nekoliko samoMladen ]irkovi}
stalnih bataqona i re~na
flotila.
Zna~i, komandant Kopnene vojske ima}e na direktnoj vezi
ne vi{e od deset brigada i bataqona. O kakvoj je zna~ajnoj promeni re~, govori podatak da je samo general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, u trenutku formirawa Kopnenih snaga (25. februar 2005), komandovao sa 15 brigada, 16 samostalnih bataqona i 28 razli~itih sastava. Kada se ovom broju dodaju i jedinice Operativnih snaga i Novosadskog korpusa, dobija se zama{an zbir od stotiwak brigada, samostalnih, dopunskih i grani~nih bataqona i drugih vojnih kolektiva. U me|uvremenu, Kopnene snage su, na primer, izvele 164 organizacijsko-mobilizacijske promene, u kojima su mnoge jedinice rasformirane, preformirane ili prepot~iwene, tako da je i znatno smawen wihov broj.
Nova struktura Kopnene vojske treba da zaìvi do sredine
idu}e godine, a neke od brigada, poput Specijalne i Prve brigade KoV, ve} su konstituisane. Zanimqivo je da }e komande brigada, tako|e, biti organizovane po funkcionalnom principu, te
da }e i komande bataqona imati sli~nu strukturu.
Va`na odlika brigada u odnosu na Komandu Kopnene vojske
i bataqona u odnosu na komandu brigade jeste ve}a samostalnost. S tim ciqem promewen je i sistem logistike, tako da }e
svaki garnizon imati logisti~ki sastav, koji }e obezbe|ivati
sve jedinice na odre|enoj teritoriji. Bataqoni i jedinice ima}e sposobnost modularnosti, {to zna~i da se ti sastavi mogu
19
TEMA
Regionalni centar ABHO, koji }e se baviti za{titom i osposobqavawem stanovni{tva i ~lanova razli~itih struktura za odbranu od havarija i drugih nevojnih opasnosti.
OBUKA PREMA NOVIM ZAHTEVIMA

modelovati i kombinovati u formirawu najpodesnijeg takti~kog
sastava za izvr{avawe konkretnog zadatka.
Koja je uloga rodova i slu`bi u budu}oj Kopnenoj vojsci?
Jedno je sigurno, Kopnena vojska }e biti nosilac razvoja rodova
pe{adije, oklopno-mehanizovanih jedinica, artiqerije, inìwerije i atomsko-biolo{ko-hemijske odbrane. Pe{adija, kao
kraqica rata, ostaje osnovni rod Kopnene vojske, zato {to ona
u izvr{avawu namenskih zadataka eksploati{e podr{ku i sadejstvo ostalih vidova, rodova i slu`bi. Novost je da }e svaka brigada KoV u svom sastavu imati po dva pe{adijska bataqona, razli~itog stepena razvijenosti.
Pa`wu privla~i ~iwenica da u Kopnenoj vojsci postoji zasebna artiqerijska, ali ne i zasebna oklopno-mehanizovana
brigada. Sada u svakoj od brigada govori general ]irkovi}
imamo po jedan tenkovski bataqon i u wih smo rasporedili
sve perspektivne tenkove koje imamo. Brigade,
tako|e, imaju artiqerijske divizione, ali,
ipak smo se opredelili i za artiqerijsku brigadu, u kojoj su grupisani artiqerijski sistemi ve}eg kalibra i dometa. Jednostavno, nismo èleli da ostavimo Kopnenu vojsku bez dobre vatrene podr{ke, u situaciji kada vazduhoplovstvo ne moè da pruì svoj puni doprinos na tom planu.
Inìwerija i ABHO imaju posebno zna~ajnu ulogu s obzirom na angaòvawe Kopnene vojske prilikom pruàwa pomo}i organima vlasti u prevenciji i uklawawu posledica
prirodnih katastrofa i akcidenata. U ovom
trenutku aktuelna je i ideja o prerastawu kru{eva~kog Centra za usavr{avawe kadrova u
U sastavima Kopnene vojske izvodi}e se obuka odeqewa, voda, ~ete i vi{ih nivoa organizovawa, dok }e osposobqavawe pojedinaca preuzeti Komanda za obuku i doktrinu i weni nastavni
centri. Planira se da i u procesu osposobqavawa zaìve odre|ene izmene, usmerene prema ve}em kvalitetu i racionalizaciji
obuke. Sve {to je bilo pozitivno u dosada{wem sistemu obuke
INFORMATI^KI AMBIJENT
U okviru reorganizacije Kopnene vojske ukazala se potreba i za novim i funkcionalnijim re{ewima u oblasti telekomunikacija i informati~ke podr{ke. Novi pristup ogleda se u ~iwenici da je prvi put formiran jedinstven organ za
telekomunikacije i informatiku (od operativnog do takti~kog
nivoa), {to govori o sve ve}em zna~aju informati~ke podr{ke, bez koje je nezamislivo planirawe i vo|ewe operacija.
U strukturisawu jedinica veze kaè
na~elnik Odeqewa za vezu i informatiku pukovnik Radojko Nikoli} po{tovan je princip visoke fleksibilnosti, mada je re{ewe
da jedinica veze brigade KoV bude ranga voda, isuvi{e skromno. Pred nama stoji potreba opremawa savremenom telekomunikacionom i informati~kom opremom, kako bi stvorili informati~ki ambijent u kome bi korisnicima, pored za{tite i prenosa informacija, ponudili i {irok spektar telekomunikacionih usluga. U predstoje}em periodu rod
veze i slu`ba informatike ima}e dodatne
izazove, ali s osloncem na raspoloìve
skromne materijalne i visokokvalitetne qudske resurse sigurno }e odgovoriti o{trim
zahtevima komandovawa.
General-major
Vladimir Stojiqkovi}
tvrdi general-major Vladimir Stojiqkovi} zadrà}emo i dograditi, pogotovo u

delu objediwavawa obuke vi{e generacija i integracije
obuke razli~itih specijalnosti, rodova i slu`bi. Kopnena vojska ima dobro ure|ene
poligone i streli{ta za izvo|ewe obuke kao {to su
Pasuqanske livade, Me|a i Peskovi, a nedavno je
u ni{koj kasarni Mija Stanimirovi} izgra|en kontrolni punkt, gde se vojnici i stare{ine
uve`bavaju za u~e{}e u mirovnim misijama.
Nema sumwe da }e pristupawe Programu Partnerstvo za
mir uticati i na izvo|ewe borbene obuke. U~e{}e u mirovnim
misijama nagla{ava general ]irkovi} zahteva da u procesu osposobqavawa usvojimo nova znawa, jezike i standarde koji
vaè i za pripadnike drugih oruànih snaga. Na{a je prednost
{to u Kopnenoj zoni bezbednosti imamo svojevrstan poligon i
zadatke, koji su uveliko sli~ni operacijama za o~uvawe mira u
svetu. Ohrabruje {to za izvr{avawe tog zadatka svakodnevno
dobijamo pohvale od komandanta Kfora i wegovih saradnika.
Tehni~ka opremqenost Kopnene vojske uvek je zavisila od
materijalnih mogu}nosti dru{tva. Tako je i danas, kada se weni
pripadnici opredequju za prioritete i realno mogu}e pravce
usavr{avawa i poboq{awa u vidu dobre za{titne opreme i savremenih telekomunikacionih i osmatra~kih sredstava. U planu
je opremawe bespilotnim letelicama, {to }e omogu}iti dobijawe kvalitetnih informacija sa terena. Ipak, u celini gledano,
reorganizacija Kopnene vojske ne}e doneti ni{ta novo u naoruàwu i vojnoj opremi, ako se u novo ne ra~una osloba|awe od
brojnih neperspektivnih sredstava, poput zastarelih transportera OTM60 ili tenkova T55.
KADROVSKI POTENCIJAL
Pravilno upravqawe qudskim resursima predstavqa jedan od va`nih ~inilaca u
reorganizaciji Kopnene vojske. Period u kome je rukovo|ewe kadrom govori na~elnik
Odeqewa za qudske resurse pukovnik Vojin
Jondi} predstavqalo puko raspore|ivawe, nepovratno je iza nas. Nastojimo da razvijemo nov sistem upravqawa qudskim resursima, u skladu sa radnim, stru~nim i intelektualnim sposobnostima svakog pojedinca.
Problema u kadrovskoj problematici
ima i wihovo re{avawe bi}e i jedan od najva`nijih zadataka Kopnene vojske u 2007. godini. Osnovni problemi vezani su za strukturalni problem kadra, to jest ~iwenicu da
u novom izgledu Kopnene vojske ima formacijskih mesta oficira i podoficira koja ne
mogu biti popuwena i pored toga {to broj~ano gledano imamo
kadra u vi{ku. Po re~ima pukovnika Jondi}a, analize govore da }e biti potrebno pet godina kako bi se popunila mesta
oficira za koja je predvi|en neki od stepena poslediplomskog usavr{avawa. Procene ukazuju da }e biti pote{ko}a i u
pribavqawu kadra vojnika po ugovoru, s obzirom na projektovani ciq potpune profesionalizacije.
Projekat modernizacije tenka M84 odloèn je za neka boqa vremena. Taj projekat je odli~an kaè general ]irkovi}
i predvi|a zna~ajna poboq{awa, ali . Naravno, ali su
finansijska sredstva, jer bi u narednih deset
godina u modernizaciju tenkova trebalo uloìti kompletan jednogodi{wi vojni buxet.
Kako zadràti i uve}ati borbenu mo} Kopnene vojske u uslovima evidentne tehnolo{ke
stagnacije? Odgovor se traì u efikasnom
kori{}ewu perspektivnih i pouzdanih borbenih sistema i sredstava koja imamo, osavremewivawu u granicama materijalnih mogu}nosti, sve ve}oj zastupqenosti profesionalnog
kadra i vrhunskoj osposobqenosti. Na daqi
razvoj Kopnene vojske utica}e ukqu~ivawe na{e zemqe u integracione procese i opredeqenost wenih pripadnika da predanim i efikasnim izvr{avawem zadataka daju {to ve}i
doprinos na tom planu. Izvesno je da pripadnici Kopnene vojske imaju potencijal i sposobnosti da odgovore svim izazovima u odbrani zemqe i izvr{e sve predvi|ene misije. Nova organizacija Kopnene vojske
garantuje, s obzirom na fizionomiju savremenog rata i borbenih dejstava, da }e ona biti nezamewivi ~inilac borbene snage i odlu~nosti Vojske Srbije.
Zoran MILADINOVI]
Snimili D. BANDA
i Z. PERGE
21
OBUKA
USAVR[AVAWE
KADRA
OBAVE[TAJNE
SLU@BE
NA GRANICI
JAVNE TAJNE
Sve izraèniji u svakodnevnom ìvotu,
savremeni bezbednosni izazovi,
ponajpre globalni terorizam
i organizovani kriminal, uslovili su
da nekada skrivene i tajne delatnosti
na{e vojnoobave{tajne slu`be, posebno
obuka wenih pripadnika, budu prili~no
otvorene za javnost. Kako nagla{avaju
stru~waci, bez obzira na to {to su
brojni obave{tajni poslovi
u ve}ini armija sveta konspirativni,
va`no je da u odre|enim oblastima
rada ipak budu izloèni javnoj kritici.
22
entar za usavr{avawe kadrova vojnoobave{tajne slu`be nalazi se u sastavu Vojnoobave{tajne agencije Ministarstva
odbrane Republike Srbije. Ustanova nastavqa tradiciju Bezbednosnoobave{tajnog {kolskog centra iz Pan~eva, koji je do
2002. godine obu~avao pripadnike vojne obave{tajne i bezbednosne slu`be. Posle tog perioda razdvojene su obave{tajna i
bezbednosna delatnost u Vojsci, {to je dovelo do formirawa dva
samostalna centra za obuku, {kolovawe i usavr{avawe stare{ina na Bawici.
SPECIJALISTI^KI KURSEVI
Uspeh u obuci Centra, kako tvrdi na~elnik pukovnik doc. dr
Dragan @ivkovi}, uvaàvaju i na{i partneri iz evropskih bezbednosnih integracija. U toj ustanovi su tokom proteklih nekoliko godina realizovana vi{e od 23 specijalisti~ka kursa za izvi|a~ke
jedinice srpske vojske, za poslove u Vojnoobave{tajnoj agenciji ili
rad obave{tajnih organa u jedinicama. Za pojedine obave{tajne
15. januar 2007.
delatnosti osposobqavale su se
mir i Natoa. Samo je obrazovan
razli~ite kategorije zaposlenih
i osposobqen kadar preduslov
u Ministarstvu odbrane i Vojsci
uspeha u obave{tajnoj delatnosti.
podoficiri i civilna lica sa
Zato je va`no da budu}i oficiri
zavr{enom sredwom {kolom na
i podoficiri Vojnoobave{tajne
fakultativnoj nastavi, a oficiagencije prethodno zavr{e u Cenri do ~ina pukovnika na posleditru stru~no-specijalisti~ko {koplomskom nivou usavr{avawa.
lovawe isti~e pukovnik doc. dr
Od pre dve godine u Centru
Dragan @ivkovi}.
se organizuje i {kola za izaslaVeliki broj stare{ina Vojnike odbrane, koja traje deset meske, prime}uje pukovnik Dundi},
seci. Nastavu polaznicima drè
zavr{i razli~ite specijalisti~ke
oficiri sa dugogodi{wim iskukurseve, ali se potom u jedinicastvom u tom poslu. Istovremeno
ma ili mati~nim ustanovama anse za supruge budu}ih vojnih atagaùje na poslovima koji nisu iz
{ea izvode kursevi protokola i
oblasti obave{tajne delatnosti.
pripreme prijema.
Zato je va`no da na usavrObuku u smu~awu, letwem i
{avawe dolaze pripadnici koji
zimskom alpinizmu, verawu ili
}e se zaista baviti obave{tajishrani u prirodi zavr{avaju
nom strukom. Centar }e uskoro
stare{ine specijalnih jedinica
potpisivati ugovore sa polazniPukovnik doc. dr Dragan @ivkovi}, na~elnik Centra
koje se usavr{avaju. Uprava za
cima ~ije osposobqavawe traje
za usavr{avawe kadrova obave{tajne slu`be
obave{tajno-izvi|a~ke poslove
duè od {est meseci. Mnogi kurGeneral{taba Vojske Srbije i
sevi koji se organizuju u na{oj
Agencija, shodno ukazanim potreustanovi trebalo bi da budu veORGANIZACIJA CENTRA
bama, kreiraju u Centru kurseve
rifikovani kao specijalisti~ko
Organizaciona struktura Centra sli~na je ostalim
i specijalisti~ku obuku svojih sa{kolovawe stare{ina srpske
{kolskim centrima za obuku profesionalnih pripadnika
stava. Pojedine nastavne sadrvojske smatra pukovnik Dundi}.
Vojske. Uz operativno-nastavni deo, u kome se planira i konàje predaju na{i najiskusniji
Centar nije popuwen potroli{e obrazovni proces, ustanova ima nastavnika fizi~obave{tajci i penzionisani pritrebnim brojem stare{ina i prekog ve`bawa, grupu za obave{tajne kurseve, odeqewe za obupadnici Agencije. Tokom pro{le
dava~a, pa traga za kadrom koji
ku u oblasti izvi|a~ke taktike, {kolu izaslanika odbrane i
godine Centar je realizovao proima dovoqno iskustva u obavelogistiku.
jekat U~e{}e Vojnoobave{tajne
{tajnoj delatnosti, koji je spreagencije u suprotstavqawu savreman da se posveti nastavni~kom
menom terorizmu i organizovaradu. Oficiri nastavnici, uz
IZDAVA^KA DELATNOST
nom kriminalu.
osnovne studije, treba da imaju
Iako ima sopstvenu biblioteku, Centar se suo~ava sa
Na obave{tajnim kursezavr{eno komandno-{tabno usanedostatkom stru~ne literature. Pravilnici koji u Vojsci
vima obuka je prilago|ena provr{avawe u [koli nacionalne
reguli{u obave{tajnu podr{ku stari su i dvadesetak godina,
filu koji se usavr{ava. Stareodbrane, specijalizaciju ili po{to oteàva svakodnevni rad pripadnika slu`be, ali i na{inama koje se pripremaju za
slediplomske studije na nekom od
stavnika koji izvode obuku. Zato nadle`ni nameravaju da u
poslove analiti~ara u Agenciji
srodnih civilnih fakulteta ili
Centru za usavr{avawe kadrova obave{tajne slu`be razviuz teorijsku nastavu planiraju
Vojnoj akademiji.
ju izdava~ku delatnost i nau~noistraìva~ki rad. U sladu sa
se i prakti~ne ve`be. OsposoPrema re~ima pukovnika
tim opredeqewima pro{iri}e se i struktura ustanove za
bqavawe podoficira i ofici@ivkovi}a, materijalna baza ne
dva nova odseka.
ra izvi|a~kih jedinica organiodgovara potrebama obuke. Cenzuje se po nivoima za du`nosti
tar nema savremena optoelekkomandira voda ili ~ete. Budu}i operativci u namenski opre- tronska sredstva i sofisticiranu tehniku. Polaznici {kole i premqenim kabinetima realizuju prakti~nu obuku. Centar koristi dava~i tokom realizacije nastavnih sadràja koriste kapacitete
poligone u Pan~evu, Deliblatskoj pe{~ari, Bubaw potoku ili psiholo{ke laboratorije, eksponate u obave{tajnom kabinetu i
Kopaoniku. Nastavni sadràji se za svaku generaciju polaznika opremu radionice za prakti~na uve`bavawa.
osavremewavaju i dopuwuju. Kursevi su tako osmi{qeni da na
Godi{we se iz oblasti taktike specijalnih dejstava ili powima kandidati sti~u osnovna znawa koja nadaqe potvr|uju i znavawa opreme i sredstava specijalnih jedinica izvedu, u prosepro{iruju u praksi kaè pukovnik Jovan Dundi}, zamenik na- ku, ~etiri kursa. Nastava se organizuje u grupama od 15 do 20 sta~elnika Centra.
re{ina, a pojedina uve`bavawa na terenu i sa mawim brojem polaznika. Na taj na~in nastavnici i instruktori, koji realizuju
PLANOVI RAZVOJA I SARADWE prakti~ne nastavne sadràje, mogu da kontroli{u i uti~u na rad
Koliko }e se Centar u budu}nosti razvijati i opremati zavi- svakog pojedinca. Instruktori su iskusni podoficiri i oni uvek
si od potreba Vojske, ali i snage dràve. Narednih godina plani- komanduju nastavnim grupama. U Centru se osposobqava komandirra se objediwavawe Vojnoobave{tajne i Vojnobezbednosne agenci- ski kadar izvi|a~kih jedinica. Tako|e, tu se {koluju i budu}i inje, odnosno dve slu`be, a time i centara za {kolovawe wihovih struktori obuke. Podoficiri se obu~avaju za komandovawe konpripadnika. To je definisano i u jednom od potprograma Razvoja kretnim izvi|a~kim grupama ili organima u specijalnim jedinicasistema odbrane Republike Srbije od 2007. do 2015. godine. U ma kaè kapetan Dano Mavrak, nastavnik u Odeqewu za izvi|a~tom smislu, nadle`ni su posebno naglasili zahtev da se integri{u ke kurseve Centra za usavr{avawe kadra obave{tajne slu`be.
obuka i usavr{avawe stare{ina obave{tajnog i bezbednosnog sekCentar sara|uje sa Vojnom akademijom, posebno sa Katedrom
tora. Sli~na re{ewa imaju i razvijene armije sveta.
vojnoobave{tajne i bezbednosne slu`be, Centrom za mirovne mi Ukoliko èlimo da gradimo i razvijamo obave{tajnu slu`bu sije Vojske Srbije i fakultetima Beogradskog univerziteta Fakoja }e odgovoriti zahtevima vremena, va`no je da obuku wenih pri- kultetom politi~kih nauka, Fakultetom organizacionih nauka i
padnika osavremenimo i uskladimo sa standardima Partnerstva za Fakultetom bezbednosti. Na poslediplomskom stru~nom usavr{a-
23
JEDINICE
vawu [kole nacionalne odbrane

predaju nastavnici Centra. Mnogi predava~i ujedno su mentori
oficirima na poslediplomskim
studijama u oblasti obave{tajne
delatnosti. Profesori sa Akademije angaùju se sa stare{inama
Centra na zajedni~kim projektima i instruktaìma.
Sa najodgovornijim stare{inama Vojne akademije razgovaJedan od kabineta Centra
ramo o master ili specijalisti~kim studijama u Centru za oblast
obave{tajne slu`be. Razmi{qa
ili u centrima za obuku u zavrse i o ideji da se studenti Akade{nim godinama osnovnog obrazomije u zavr{nim godinama {kolovawa oficira ili periodi~no na
vawa, koji su zainteresovani za
specijalisti~kom usavr{avawu
profesionalnu karijeru u sastakoje traje od {est meseci do godivima obave{tajne slu`be Vojske,
nu dana. Pored toga, mnogi strastru~no-specijalisti~ki obu~avani oficiri osposobqavaju se u
ju u Centru. Na takav na~in kreitim centrima. Oni u svom sastavu
ra se kadar obave{tajne slu`be
obi~no imaju i odseke za izu~avai u razvijenim armijama sveta.
we stranih jezika. Napredovawe
Po{to {kolovawe oficira za
profesionalnog kadra u vojnoj
odre|ene sadràje obave{tajne
slu`bi uslovqeno je zavr{etkom
delatnosti traì znawa iz psihoobave{tajnih {kola ili dodatnih
logije, kriminalistike, prava, te
oblika obrazovawa u toj oblasti.
religije i terorizma, nastava u
Takav model primewiva}e se ubuCentru ~esto se poverava emidu}e i kod nas. Naredne godine na
nentnim predava~ima sa fakulteameri~kom obave{tajnom kolexu
ta u gra|anstvu navodi pukovnik
{kolova}e se nekoliko na{ih
Pukovnik Jovan Dundi}, zamenik na~elnika Centra
Dragan @ivkovi}.
stare{ina.
Saradwa sa civilnim visoKako na{a obave{tajna
ULAZAK U OBAVE[TAJNU SLU@BU
koobrazovnim institucijama bi}e
slu`ba ima dovoqno iskustva i
ubudu}e dvosmerana, jer }e wihosavremen pristup re{avawu
Kako se pripadnici sistema odbrane Republike Srbije
vi studenti prakti~ne oblike nabrojnih izazova bezbednosti,
upu}uju na obuku u Centar?
stave realizovati u Centru za
Centar koji osposobqava kadar
Iskustva stranih armija govore o ulasku u obave{tajnu
usavr{avawe kadra obave{tajne
za obave{tajnu delatnost moè u
slu`bu na osnovu javnog konkursa. Uslovi koje kandidati treba
slu`be. Sli~ni oblici zajedni~budu}nosti biti pouzdan izvor
da ispune su razli~iti u SAD, na primer, uz propisane psikog osposobqavawa mogu se dogoznawa, i kvalitetan saradnik ili
hofizi~ke sposobnosti moraju imati desetogodi{we dràvoriti i sa dràvnim institucikonkurent inostranim partnerivqanstvo, znawe jednog od svetskih jezika i fakultetsku diplojama koje se bave obave{tajnim
ma, prvenstveno ~lanicama
mu. Prednost prilikom prijema u slu`bu imaju pripadnici siposlovima.
Partnerstva za mir i Natoa. Za
stema bezbednosti. I u na{oj zemqi se u vojnoobave{tajnu sluCentar, tako|e, {koluje i
sada su eminentni stru~waci u
`bu prima po èqi, ali ne i na osnovu javnog poziva. Starebudu}e instruktore za obuku vojoblasti obave{tajne podr{ke iz
{ine Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na kurseve koje
nika profesionalaca u obaveSAD i Nema~ke predavali stareorganizuje Centar dolaze po potrebi slu`be, odnosno zahteva
{tajnoj oblasti. U wemu }e se
{inama koji se osposobqavaju u
svojih jedinica. Ako zadovoqe bezbednosne, zdravstvene, fiformirati i mobilni nastavni~na{oj ustanovi.
zi~ke i psiholo{ke kriterijume, kandidati se predlaù za priki timovi za pomo} jedinicama i
Bez podataka i saznawa nejem u obave{tajnu slu`bu. Posle toga, upu}uju se na obuku i odstare{inama Vojske u realizacima obave{tajnih aktivnosti. Nagovaraju}e stru~no-specijalisti~ke kurseve u Centar za usavrji obave{tajnih sadràja obuke.
{a vojska i wena obave{tajna
{avawe. Prioritet imaju pripadnici koji vojnu slu`bu obaNajodgovornije stare{ine razmislu`ba, posebno Vojnoobave{tajvqaju u izvi|a~kim jedinicama i obave{tajnim organima ob{qaju da u toj ustanovi organizuju
na agencija, mogu se ukqu~iti u gloja{wava na~elnik Centra pukovnik doc. dr Dragan @ivkovi}.
i {kolu stranih jezika koji se ne
balnu borbu protiv kriminala i
izu~avaju na Vojnoj akademiji.
terorizma tako {to }e nadle`nim
Otvarawe prema srodnim ustanovama u zemqi i inostran- slu`bama dràve prikupqati dodatne informacije o zemqama postvu, druga~ije re~eno bliska saradwa sa fakultetima, nau~nim rekla i tranzita razli~itih incidenata ili kriza. Na taj na~in ne
institutima ili obave{tajnim {kolama, obezbedi}e Centru zna- spre~avaju se ostale institucije da se bave sli~nim poslovima. Uz
~ajno mesto u regionalnom bezbednosnom okviru. U tom smislu, pu- to, Agencija najboqe poznaje kolektivne sisteme bezbednosti pa mokovnik @ivkovi} najavquje prilago|avawe unutra{we organizaci- è Srbiji olak{ati prikqu~ivawe evroatlantskim integracijama
je i metodologije rada ustanove sli~nim institucijama u svetu.
zakqu~uje pukovnik @ivkovi}.
Inostrane obave{tajne slu`be svoje pripadnike uglavnom
Vladimir POÛ^
Snimio Zvonko PERGE
{koluju, prema razli~itim modelima, na obave{tajnim kolexima
24
15. januar 2007.
Dràvni sekretar Ministarstva odbrane u Novom Pazaru
NETA^NI NAVODI
FONDA ZA
HUMANITARNO PRAVO
KORAK KA REALIZACIJI
MASTER PLANA
ràvni sekretar
Ministarstva
odbrane Zvonko
Obradovi}, sa
saradnicima, posetio
je 9. januara op{tinu
Novi Pazar, gde je sa
predstavnicima lokalne samouprave razgovarao o prodaji ili
razmeni vi{ka vojne
imovine za stanove
potrebne profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije.
Prema Master planu, koji je usvojila
Vlada, predvi|eno je otu|ewe 447 neperspektivnih vojnih objekata. Na teritoriji
op{tine Novi Pazar postoje dve takve lokacije skladi{te u Novopazarskoj Bawi,
povr{ine 57 hektara, ~ija je vrednost procewena na oko 108.000 dinara, i kompleks
Vrbovac, blizu centra grada, koji bi ko{tao oko 118.000 dinara.
Predsednik op{tine Novi Pazar Sulejman Ugqanin izrazio je zadovoqstvo odlukom
Ministarstva odbrane i Vlade da se objekti
predvi|eni za prodaju, pre raspisivawa tendera, ponude lokalnim samoupravama.
Na{a op{tina ima interes da se
zbog mawka gra|evinskog zemqi{ta aktivno
ukqu~i u kupoprodaju odre|enih lokacija koje su ponu|ene. Dobili smo uveravawa da }e
na{im predstavnicima biti otvorena sva
vrata u dràvnim institucijama da bi posao razmene i prodaje mogao {to pogodnije
da se zavr{i naglasio je Ugqanin.
Dràvi sekretar Zvonko Obradovi}
podsetio je da je Ministarstvo odbrane upu-
tilo pismo o namerama na adrese vi{e od

100 op{tina, u kojima se pod jednakim uslovima nudi saradwa kao i Novom Pazaru.
Razmena po trì{noj vrednosti podrazumeva sloènu proceduru u kojoj u~estvuje
vi{e dràvnih organa, a na{e ministarstvo
nastavi}e da podràva ovakve inicijative,
jer je saradwa sa lokalnim samoupravama
strate{ki va`na. Nadam se da }emo u nekoliko narednih meseci, {to je mogu}e pre,
razmeniti deo neperspektivnih vojnih objekata za stanove ili odre|ena nov~ana sredstva rekao je Zvonko Obradovi}.
Dràvni sekretar je obi{ao i 37. motorizovanu brigadu, gde je razgovarao sa
zastupnikom komandanta potpukovnikom
Veqkom Martinovi}em i informisao stalni sastav o toku reformi sistema odbrane
i realizaciji Master plana. Potpukovnik
Martinovi} je u ime pripadnika 37. motorizovane brigade izrazio nadu da }e se
prodaja vi{ka vojne imovine obaviti uskoro, kako bi se delu zaposlenih re{ilo
stambeno pitawe.
A. PETROVI]
ANALIZA BORBENE GOTOVOSTI

U PRVOJ BRIGADI
Najodgovornije stare{ine Prve brigade KoV iz Novog Sada su, analiziraju}i
borbenu gotovost jedinice u protekloj godini, sagledali uslove u kojima je ona izgra|ivana, izdvojili pozitivne i negativne
faktore koji su na wu uticali i definisali
odre|ene probleme i na~ine wihovog prevazilaèwa.
Tokom analize kojom je rukovodio komandant brigade pukovnik \okica Petrovi}
re~eno je kako je jedinica u protekloj godini
zadatke izvr{avala u krajwe restriktivnim
uslovima finansirawa, gotovo na ivici
podno{qivosti, i u izuzetno nepovoqnim
uslovima niskog standarda wenih pripadnika.
Saop{tewe
Istaknut je i problem spore realizacije Master plana, kojim se predvi|a

otu|ewe vi{ka vojnih nepokretnosti i
problem sporog otu|ewa rashodovanih
pokretnih sredstava preostalih nakon
rasformirawa Novosadskog korpusa.
Problem je i obezbe|ewe 43 vojna objekta, od kojih je samo 14 u funkciji, {to iziskuje angaòvawe velikog broja qudi u
~uvarskoj, straàrskoj i unutra{woj slu`bi.
I pored evidentiranih problema, svi
planirani teì{ni zadaci realizovani su
u potpunosti.
B. M. POPADI]
Ministarstvo odbrane Srbije, u saop{tewu izdatom 5. januara, demantuje pojedine stavove Fonda za humanitarno pravo u
vezi sa Naredbom o postupawu pripadnika
Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u odnosu na lica optuèna pred Me|unarodnim
tribunalom za krivi~no gowewe, isti~u}i
da ti stavovi jednostavno nisu ta~ni.
âk i potpunim pravnim laicima, kaè se u saop{tewu Ministarstva odbrane,
jasno je da disciplinska odgovornost ni u
kom slu~aju, pa ni u ovom, ne iskqu~uje krivi~nu odgovornost. Naprotiv. Izgleda da to
nije jasno jedino odgovornima u Fondu za
humanitarno pravo, zbog samo wima znanih
razloga. Naime, ministar odbrane u okviru
svojih nadle`nosti moè samo da ukaè na
disciplinsku odgovornost, a sve drugo bilo
bi protivno wegovim ovla{}ewima.
Ni drugi navodi Fonda za humanitarno pravo nisu ta~ni i ne odgovaraju ~iwenicama koje je lako proveriti, po~ev{i od toga da su sankcije za disciplinsku odgovornost mnogo stroè od onih navedenih u saop{tewu, pa do neve{te tvrdwe o skrivawu begunaca u vojnim objektima svih ovih godina.
Ministarstvo odbrane podse}a da je
dosada{wa istraga civilnih i vojnih organa pokazala da ha{ki begunci nisu koristili vojne objekte vi{e godina unazad, te da
penzionisani pripadnici Vojske nisu u nadle`nosti vojnih, ve} civilnih organa vlasti.
Izrazito tendencioznim, pravno i
logi~ki neutemeqenim konstrukcijama u vezi sa Naredbom o postupawu pripadnika
Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u odnosu na lica optuèna pred Me|unarodnim
tribunalom za krivi~no gowewe, Fond za
humanitarno pravo, po svemu sude}i, uporno poku{ava da isfabrikuje aferu tamo gde
je nema. Indikativno je i to da se Fond takvim saop{tewima ogla{ava u predve~erje
praznika, umesto da se obrati Ministarstvu odbrane, ili da boqe prou~i pravnu
regulativu, kaè se u saop{tewu Ministarstva odbrane.
KRAGUJEVA^KI ORU@ARI
DOBILI DOZVOLU
ZA IZVOZ
Ministarstvo za ekonomske odnose sa
inostranstvom Vlade Republike Srbije saop{tilo je da je kragujeva~koj Fabrici Zastava-oru`je izdalo dozvolu za izvoz oru`ja u Jermeniju, koja sa stanovi{ta nadle`nosti Ministarstva odbrane ni ranije nije bila sporna.
Nakon dobijawa dozvole za izvoz
oru`ja u vrednosti od 1,75 miliona dolara, u kragujeva~koj fabrici isti~u da o~ekuju dozvolu i za drugi ugovor koji fabrika
ima sa Jermenijom o isporuci pe{adijskog
naoruàwa, vredan 900.000 dolara, a postupak za izdavawe te dozvole je u toku.
25
ZA[TITA
ME\UNARODNO DELOVAWE
U SLUÂJU POPLAVA
MOBILNO SELO
Realizacijom zajedni~kog
projekta Srbije i Ma|arske
obezbedi}e se neophodni
tehni~ki i stru~ni
potencijali za efikasno
reagovawe u Evroregiji
DunavKri{Mori{Tisa, u
koji ulazi i cela teritorija
Autonomne Pokrajine
Vojvodine
skustva iz prakse, ste~ena za vreme suprotstavqawa vodenoj stihiji, na teritoriji Srbije, posebno u sredwem
Banatu, susednoj Ma|arskoj i Rumuniji, pokazala su kako
su u odbrani od poplava, osim podizawa odbrambenih nasipa, od izuzetnog zna~aja i informisawe javnosti, logisti~ka podr{ka, lekarska i psiholo{ka pomo} ugroènom stanovni{tvu, spasavawe na vodi i mehanizovano spasavawe ali
i da je neophodno poja~ati, unaprediti i organizovati tehni~ku opremu i obuku spasilaca.
Poznato je da prirodne katastrofe, a naro~ito poplave,
ne poznaju granice pa je, rukovode}i se time, Radna grupa za
za{titu od katastrofa na nivou Evroregije DunavKri{Mori{Tisa (DKMT) predloìla formirawe zajedni~ke akcione
grupe za za{titu regije, prvenstveno od poplava ali i drugih
katastrofa, elementarnih nepogoda i nesre}a.
AKCIONA GRUPA
Kako je nosilac dela projekta za Republiku Srbiju Izvr{no ve}e AP Vojvodine o tome smo razgovarali sa Milenkom
Vasili}em, na~elnikom Odeqewa za odbranu AP Vojvodine, i
Ronaldom Kokaijem iz sekretarijata APV za regionalnu saradwu. Prema wihovim re~ima, kod nas, ali i blièm okruèwu,
ne postoje organizovane snage koje bi u vi{e zemaqa, istovremeno i po istim normativima, bile sposobne da efikasno obave uskla|enu, sloènu preventivnu i spasila~ku aktivnost, odnosno da u blizini ku}a ugroènih ili iseqenih qudi obezbede uslove za wihov prihvat, pribli`ne onima u normalnom na~inu ìvota.
Prema zami{qenom, Projekat obezbe|uje tehni~ke i qudske preduslove kojima se doprinosi razvoju za{tite od poplava, a neophodne kako bi se ugroènom stanovni{tvu obezbedi-
26
le sve potrebne usluge. Uz to, wime se omogu}ava uspostavqawe potpune prekograni~ne saradwe, prvenstveno sa Republikom Ma|arskom, na poqu za{tite, intervencije i vra}awa
ugroène teritorije i stanovni{tva u prvobitno stawe.
Da bi ovaj projekat zaìveo, potrebno je, pre svega, nabaviti i ugraditi mobilni monitoring sistem kojim bi se prenosili podaci o vodostaju i vremenskim prilikama. Time bi se
NA UDARU POPLAVA
Evroregija DunavKri{Mori{Tisa obuhvata delove teritorija tri dràve, Srbije, Ma|arske i Rumunije, a ~ine je tri ùpanije u Ma|arskoj (Bacs-Kiskun, Csongrad i Bekes), ~etiri ùpanije u Rumuniji (Caras-Severein,
Hunedoara, Timis i Arad) i cela teritorija AP Vojvodine.
Ova regija je povr{ine od ukupno 70.000 kvadratnih kilometara i na woj ìvi oko 5,4 miliona stanovnika. Kada je re~ o ugroènosti od elementarnih nepogoda, cela
teritorija Evroregije DKMT je gotovo svake, a posebno
pro{le i ove godine, bila na udaru katastrofalnih poplava.
kontinuirano informisalo o reci Tisi koja preseca Evroregion DKMT, zatim o Dunavu ali i o ostalim vodenim tokovima u
regiji.
Naime, ovim sistemom obezbe|uje se uspostavqawe direktnih veza i uskla|ena aktivnost u re{avawu zajedni~kih
izazova i rizika u odbrani od poplava. Na Internet stranici
ura|enoj na tri jezika (srpski, ma|arski i rumunski), povezanoj sa monitoring sistemom, omogu}ilo bi se informisawe
15. januar 2007.
Milenko Vasili}, na~elnik

Odeqewa za odbranu AP Vojvodine
NEPROCEWIVE [TETE
Prema podacima Uprave za odbranu Republike Srbije
samo tokom katastrofalnih poplava, koje su u prole}e
2006. godine zadesile sredi{we delove Vojvodine ali i
ostale delove Srbije, visoki vodostaji ugrozili su 146 naseqa u kojima je poplavqeno 4.599 stambenih objekata iz
kojih je evakuisano oko hiqadu gra|ana. Poplave su tada
pri~inile i ogromnu {tetu obradivom zemqi{tu, posebno u
Vojvodini gde je bilo poplavqeno oko 132.000 hektara.
stanovni{tva o nivou ugroènosti, po{tovawu pravila pona{awa tokom poplava i sli~no.

Formirawem akcione grupe kod nas i u Ma|arskoj nastala bi spasila~ka organizacija osposobqena da na ugroènom
podru~ju, u okviru Evroregije DKMT, a u situacijama koje zahtevaju intervenciju u roku od 24 ~asa, u~estvuje prvenstveno u
spasavawu stanovni{tva i da ga sa opasnog podru~ja razmesti
na sigurnu lokaciju i obezbedi mu redovno snabdevawe.
SREDSTVA EVROPSKE UNIJE

Priprema akcione grupe za me|unarodno angaòvawe odvijala bi se po ocewiva~kom i akreditacionom sistemu, a za
u~e{}e u prekograni~noj odbrani od poplava neophodno je pribaviti akreditacije koje bi se obezbedile organizovawem kursa Ujediwenih nacija.
Osnovnu obuku na tom kursu poha|alo bi 150 polaznika,
po 75 iz Srbije i Ma|arske, dok bi wih 30, po 15 iz svake dràve, dobilo sertifikat instruktora, tako da bi u edukativnom delu Projekta u~estvovalo ukupno 180 lica. Akciona grupa
bi u svom sastavu imala tehni~ko-spasila~ku ekipu, grupu ronilaca i spasilaca na vodi, ekipu lekara, bolni~ara i psihologa i tim za logistiku. Prema sada{wem re{ewu sva materijalna i tehni~ka sredstva akcione grupe bila bi uskladi{tena
u ma|arskoj ùpaniji ôngrad, sa mogu}no{}u intervencije u
celoj regiji DKMT a po ukazanoj potrebi i u drugim regionima
~lanica.
Kako bi se simulirala sposobnost angaòvawa i obezbedila potpuna spremnost za akciju, posle edukativnih kurseva
na terenu bi se sprovodile zajedni~ke ve`be.
Formirawem mobilnog sela, prema mi{qewu autora
Projekta, ugroèno stanovni{tvo moglo bi se, za odre|eno
vreme, evakuisati i zbrinuti u pribli`no normalnim i humanim uslovima, a re{io bi se i wihov ostanak u porodi~nom krugu. Mobilno selo bi funkcionisalo u skladu sa me|unarodnim propisima, a po projektovanim procenama obezbedilo bi sme{taj za 400 porodica. Za wegovo funkcionisawe potrebno je, izme|u ostalog, obezbediti 400 porodi~nih {atora za stanovawe sa grejawem, strujom, leàjevima i
ostalom neophodnom opremom, zajedni~ke i ambulantne {atore, one za verske obrede, trpezarije, skladi{ta, {atore
za podelu humanitarne pomo}i i odràvawe higijene sa toplom vodom, zatim portirsku slu`bu, sistem za pra}ewe stawa na teritoriji i razglasni sistem za informisawe.
O va`nosti i zna~aju projekta ukupne vrednosti
580.000 evra (po 290.000 evra za na{u i ma|arsku stranu),
kojim i Srbija, odnosno AP Vojvodina, i Ma|arska konkuri{u za dodelu sredstava u INTERREG III/A CARDS fondu Evropske unije, govori i to da su u sastavu na{e akcione podgrupe
~ak ~etiri predstavnika Ministarstva odbrane me|u kojima
su i Milan Popadi}, na~elnik Uprave za odbranu Republike
Srbije, i Milenko Vasili}, na~elnik Odeqewa za odbranu
AP Vojvodine.
U i{~ekivawu odluke Evropske unije o dodeli sredstava
za oìvotvorewe Projekta za{tite od poplava, sporazum izme|u vlada Srbije i Ma|arske u slu~aju katastrofa sada je u
proceduri (ovakav sporazum izme|u Ma|arske i Rumunije
funkcioni{e od 2004), a Radna grupa MO RS uveliko radi
na detaqima oko pravnih i statusnih pitawa, opreme, sastava i na~ina edukacije na{e akcione podgrupe. U tom smislu,
prema mi{qewu na{ih sagovornika, akciona grupa trebalo
bi da bude u celini osposobqena za delovawe ve} tokom idu}e godine.
Budimir M. POPADI]
27
SARADWA
DR ROBERT BRENON IZ CENTRA XORX K. MAR[AL U NEMA^KOJ
PROC EWIVA W E
PRO[LOSTI
I SADA[WOSTI
Planirawe nacionalne
bezbednosti povezano je
sa interesima
i vrednostima, sa kojima
se nu`no prepli}u
na~in ìvota i kultura.
Zbog toga svaka strategija,
po mi{qewu dr Roberta
Brenona, mora da ukaè
na put o~uvawa
integriteta nacionalne
teritorije, opstanka
politi~kih institucija
i nacionalne kulture.
28
trategija nacionalne bezbednosti izuzetno je zna~ajan dokument, koji nastoji da na sveobuhvatan na~in da pregled izazova sa kojima se nacija suo~ava
i koji }e najverovatnije biti izraèni tokom narednih nekoliko godina.
Srbija u ovom trenutku jo{ nema taj dokument, ali se wegovo usvajawe o~ekuje uskoro, i to prvi put u wenoj istoriji. U zemqama na koje i mi èlimoda se ugledamo, me|utim, praksa utvr|ivawa strategije je uobi~ajena.
O tome smo razgovarali sa poznavaocem te oblasti prof. dr Robertom Brenonom iz Centra Xorx K. Mar{al u Nema~koj. Razgovor smo po~eli utvr|ivawem
sveobuhvatne va`nosti strategije za savremena dru{tva.
U objektivnom smislu nacionalna bezbednost se moè predstaviti kao odsustvo pretwi ste~enim vrednostima jednog dru{tva, a u subjektivnom ona ozna~ava odsustvo straha da }e takve vrednosti biti napadnute. Bez postizawa bezbednosti zemqa postoji kao krhka, stalno ugroèna politi~ka jedinica. U tom
okviru se moè sagledati strategija nacionalne bezbednosti. Ona je, izme|u
ostalog, i plan za o~uvawe ili dostizawe zadovoqavaju}e osnove za bezbednost
nacije, omogu}avaju}i joj da sledi svoje interese i slobodu delovawa. Po{to se
ona bavi budu}no{}u, mora da zadrì fleksibilnost i uzme u obzir doga|aje
promewive prirode.
Realna strategija poku{ava da razume budu}e bezbednosno okruèwe

procewivawem pro{losti i sada{wosti. îni se da je to veoma te{ko posti}i?
Postoje dva na~ina da se sagleda strategija. Za zagovornike ona je dalekose`na, vizionarska, sveobuhvatna i predstavqa master plan. Protivnici,
pak, obi~no govore da je strategija nejasna, previ{e ambiciozna, nerealna i
predodre|ena da je doga|aji prevazi|u. U svakom slu~aju, nemogu}e je napraviti
strategiju kojom }e svi biti zadovoqni. Strategija se procewuje u odnosu na
15. januar 2007.
poglede na svet odre|enog dru{tva, wegovih interesa, pretwi razgovor oko strategije. Drugi, pak, imaju uski krug pouzdanih qukoje ga ugroàvaju, ciqeva, resursa, i na~ina na koji se ostva- di s kojim razgovaraju o tome. Me|utim, i ostali gra|ani imaju
ruje, od kojih se izdvajaju diplomatski, informativni, vojni i svoj glas na koji treba ra~unati. I to je na~in na koji sistem deluje. Zna~i, predsednik govori za SAD, wegov glas ima mo} da gopolicijski, kao i ekonomski.
vori u ime Amerikanaca. Ali primena tih odluka zahteva vi{e
[ta ~ini strategijski okvir nacionalne bezbednosti?
Taj okvir moèmo predstaviti kao piramidu, koja po~iwe od same wegove voqe. Qudi imaju mogu}nost da uti~u na to posredstvima, odnosno odgovorom na pitawe s ~ime se mogu ostvari- sredstvom izbora, izraàvawa svojih ose}awa i mi{qewa. Svati postavqeni bezbednosni ciqevi. Na to se nastavqa odgovor na kog dana predsednik gleda televizijske vesti, ~ita pisma koja mu
koji na~in se to moè uraditi, onda se odre|uju ciqevi, to jest {ta {aqu gra|ani ~iji su sinovi umrli u Iraku. I duboko je dirnut.
treba ~initi, pa bezbednosni izazovi, rizici i pretwe. Piramida Da, glas gra|ana se ~uje.
se zavr{ava utvr|ivawem interesa i vizija. Dakle, strategija na Ako je suditi po vestima iz medija, amecionalne bezbednosti je nepori~ka javnost je duboko podeqena oko nasredno povezana sa idejom naciocionalne strategije bezbednosti?
Bez postizawa bezbednosti, zemqa
nalnih interesa, koji moraju pret Sada se ~uje i drugi glas Amerike. U
postoji kao krhka, stalno ugroèna
hodno da se defini{u.
na{em
sistemu mogu}e je ~uti vi{eglasje. U
politi~ka jedinica.
Posmatraju}i politi~ku
stvari, sada su SAD gotovo podeqene
scenu Srbije, nacionalni
na one koji ose}aju jedno i one koji
interesi izgledaju te{ko
ose}aju drugo. To stvara mnoge probleSa
ekonomske
strane
ne
verujemo
da
je
"uhvatqivi".
me, proteste, podele, ali mi smo nasvet sigurno mesto, zbog ~ega se tako
Kqu~ni nacionalni interesi se
cija prava i po{tova}emo odluke koju
opiremo globalnom terorizmu.
lako defini{u. Oni su: o~uvawe indonesu izabrani predstavnici. Do
tegriteta nacionalne teritorije, opslede}ih izbora. Komplikovano
stanak politi~kih institucija i opstaje, ali to je na{ sistem.
Amerikanci su, na primer, veoma
nak nacionalne kulture ili identiteta.
Moète li napraviti jasnu
nestrpqivi kod nas je sve u tome da
Stoga o~uvawe ovih interesa kratkoro~no
razliku izme|u ameri~kih vredodredimo ciq i uputimo se ka wemu.
i dugoro~no mora biti sr` svake strateginosti i interesa?
je, ~iji je ciq nacionalna bezbednost.
Nije stvar u putovawu, ve} u ciqu.
Vrednost izraàva ideale.
Sve nacionalne dràve imaju nacioVrednost je, na primer, èqa da
nalni interes. Apsolutno minimalni interes bilo koje dràve je wen opstanak. Postoji jo{ jedan mini- moja deca budu dobri qudi, ali kada kaèm da èlim da imaju domalni uslov postojawa: dràve imaju potrebu da brane svoju slo- bro obrazovawe, govorim o interesu. Naravno, na li~noj ravni.
U me|unarodnom kontekstu, ameri~ke vrednosti se, po mom mibodu delovawa.
Jedna od najuticajnijih strategija danas svakako je ame- {qewu, odnose na praktikovawe onoga {to propovedamo. Miri~ka. Pored sadràja uobi~ajenih za strategije uop{te, slim da treba da se pona{amo onako kako kaèmo da bismo voleli da se pona{aju drugi. Treba da se ~uvamo akata kojih bismo
{ta u woj uo~avate kao onu ta~ku koja je samo wena, koja je
se stideli. Ne kaèm da smo to radili, ili da }emo se tako pona~ini razli~itom i prepoznatqivom?
{ati. Ali kada govorimo o ameri~kim vrednostima, govorim za Pre svega, to je prepoznavawe onoga {ta nam je va`no. pravo o prirodi na{eg identiteta, o tome ko smo mi zapravo. Za
Mnogi qudi veruju da ameri~ke vrednosti ne samo da su dobre ve} nas je stvar u slobodi. Zaista smo fanati~ni kada je re~ o sloda su toliko dobre da treba da ih podelimo sa ostatkom sveta, bez bodi. Mi smo nacija prava i ostvaruju}i svoja prava zaustavqaobzira na to èli li to on ili ne. Ali ne treba tako da ose}amo.
mo se tamo gde moèmo povrediti tu|a prava. U me|unarodnim
Spomenuli ste vrednosti. Re~ je o pojmu ~iji sadràj se odnosima je ne{to druga~ije, budu}i da postoje nacije i dràve
razli~ito defini{e u pojedinim kulturama. Kako biste ga koje su druga~ije odredile svoje vrednosti. Mi sigurno po{tujemo
druge kulture, ali to ne zna~i da ne treba vi{e da poku{amo da
vi odredili?
Razli~iti Amerikanci }e vam na pitawe o ameri~kim vred- ih uvaàvamo. Mislim da treba vi{e da se potrudimo da ih raznostima dati razli~ite odgovore. Politikolozi, kao {to sam ja, in- umemo, i rekao bih da se to sada i de{ava.
Koliko me|unarodne korporacije u~estvuju u odre|ivawu
sistira}e na ustavnim pravima i slobodama. Ameri~ke vrednosti
ameri~kog interesa izraènog u strategiji nacionalne
su slobode. Nakon dono{ewa Ustava razvili smo sistem prava. Re~
bezbednosti?
je pre svega o slobodi govora, slobodi kretawa i izraàvawa sebe, odnosno prava da podrìmo ciq koji ne podràva ve}ina i pra Ameri~ki interes, izme|u ostalog, predstavqa i ekonomivo da se ne slaèmo. Sa predsednikom Bu{om te vrednosti su une- ja. Na{a industrija je izuzetno zainteresovana za energiju. Inkoliko pro{irene on sna`no veruje i u vrednosti kao {to su po- teresi ne moraju uvek da se poklapaju sa vrednostima. Na primer, multinacionalne korporacije svoje akcije ~esto zasnivaju
rodica, i na weno pravo da bude bliska i integrisana.
Jedno od najzna~ajnijih pitawa prilikom odre|ivawa na pohlepi. Sve je u tome da se zaradi {to vi{e novca. A da li je
strategije jeste ko ima mo} da ukaè na vrednosti kojim }e u tome i vrednost? Svakako ne. To je sramno. Mene je majka u~ila
da ne budem pohlepan. Dakle, premda su vrednosti na jednoj straona baviti?
ni, kapitalisti~ka ekonomija se zasniva na profitu. Ta izgleda
Moram da izrazim neslagawe s vama. Ovde nije re~ o to- da je suprotno vrednostima. Ali ne moète ponuditi vrednosti
me gde je mo}, ve} glas. Unutar strategije nacionalne bezbedno- ako ne moète zaposliti qude, a profit generi{e nove investisti postoji veza izme|u postavqenih zahteva i mogu}nosti koje }e cije, koje pokre}u napredak. Multinacionalne korporacije ne
ukazati na to koje vrednosti treba za{tititi. Re~ je o glasu koji oblikuju strategiju nacionalne bezbednosti. Wihovo mesto, kada
}e izraziti ideale u ostvarivim okvirima. U na{oj zemqi pred- je u pitawu strategija, jeste u sposobnostima i zahtevima. Da zasednik kao najvi{i izabrani predstavnik zemqe ima mogu}nost kqu~im, one sigurno uti~u, ali ne toliko koliko se veruje.
odre|ivawa {ta je to ameri~ki glas. I to je ono {to mu daje mo}.
Da nastavimo pri~u o interesima.
I zbog toga se va{ sistem naziva predsedni~kim.
Amerika je zainteresovana za slobodnu trgovinu. Verujemo
Tako je. Veoma veliki je uticaj predsednika. Neki predsed- da je globalna ekonomija gorivo slobodnog trì{ta, i u na{em je
nici su okruèni velikim grupama stru~waka koji su ukqu~eni u interesu da to trì{te promovi{emo. Uz to, mislimo da su naci-
29
je stabilnije kada su predstavqene izabranom vladom, nego

pojedina~nom autoritarnom figurom. Vi{e bismo voleli dijalog sa izabranom vladom. U
ameri~kom interesu je da promovi{e slobodno dru{tvo i demokratiju. Namerno nisam upotrebio re~ demokratizacija
to bi bila aktivnija forma
ve} ono {to ozna~ava sr` tog
pojma. Demokratija ozna~ava
~etiri stvari: trì{nu ekonomiju, izabranu vladu, vladavinu
prava i individualni suverenitet. To zna~i da zakon {titi pojedinca, kao {to {titi i dràvu. Demokratija ~ini ono {to je,
po mom mi{qewu, osnov ameri~kih interesa u inostranstvu.
Svi znaju za Madonu, ali pored popVerujemo u vladavinu prava koje
Demokratija ozna~ava ~etiri stvari:
kulture, imamo i Metropoliten operu. Uz
{titi ne samo nas ve} i vas. Vetrì{nu ekonomiju, izabranu vladu,
to, mnogo smo vezani za porodicu. Nezavirujemo da je na{ interes da druvladavinu prava i individualni suvesno od toga kako ìvimo svoj ìvot, postoje
ge nacije imaju pravo koje ima
renitet.
onih nekoliko godi{wih okupqawa porodismisla na internacionalnom
ce. Jedan od tih je i Dan zahvalnosti,
nivou. Suverenitet pojedinca
kada se za stolom okupi porodica, qunam je tako|e vaàn. Danas, recimo,
Razumem kulturne razlike, ali nama je
di koji se vole i razumeju. Tada se i
postoje mnogi delovi sveta u kojima se
siroma{ni dovode u svoj dom, kako bi
veoma
te{ko
zamisliti
da
bi
èna
koja
osporavaju osnovna qudska prava èse s wima podelilo to ose}awe. Boima
izbora
zaista
èlela
da
ostane
u
nama. One, tako, nemaju pravo da biì} je sli~nog zna~ewa, ali se suvi{e
mraku.
raju niti da budu izabrane na politi~komercijalizovao. Stvar je u ose}akim izborima, i sli~no. Smatramo da
wu bliskosti. @ivoti nas mogu odveje to sramotno i uvredqivo.
sti u razli~itim pravcima, ali postoje vremena kada se vratimo
Me|utim, u tim kulturama ima i èna koje su zadovoqne
onome {to nam najvi{e zna~i, a to je obi~no porodica. To na nesvojim poloàjem, bez obzira na to {to se on ne podudara ki na~in opisuje Ameriku. Amerikanci su, na primer, veoma nesa va{im vrednostima.
strpqivi kod nas je sve u tome da odredimo ciq i uputimo se ka
Znam. Nemamo pravo da mewamo wihov pogled na svet, niwemu. Nije stvar u putovawu, ve} u ciqu. Ponekad zbog toga mnoti wihov stav.
go propustimo, ali nas to i odvodi na mesta gde èlimo da stignemo. Na{i qudi su usmereni ka postizawu efikasnosti, pro U posledwe vreme, u zapadnom dru{tvu se javqaju slu~ajevi konverzije ène koje nisu zadovoqne na~inom ìvo- duktivnosti, i sli~no. To nas ~ini nestrpqivim u odnosu na druge
ta, time {to se u svom dru{tvu procewuju na osnovu izgle- kulture, jer èlimo da brzo nastavqamo.
Ali ja nisam kulturolog, pa ne mogu da boqe objasnim, zato
da i sli~no, postaju muslimanke.
}u
se
vratiti na poqe politikologije. Sa ekonomske strane ne
Znam o ~emu govorite. Mi verujemo u pravo izbora. @ena
verujemo
da je svet sigurno mesto, zbog ~ega se tako opiremo globi trebalo da ga ima. Ako je izabrala da ìvi na jedan na~in, to
balnom terorizmu. Mogu}nost da budemo izolovani nije vi{e
je u redu. Ali taj na~in ne treba da joj bude nametnut kulturom
opcija za nas. Ameri~ki interesi preko multinacionalnih korili zakonom.
poracija postali su globalni, takore}i obavijaju ceo svet. Tero Da li zaboravqate imovno stawe? Bogatije ène uvek
risti~ke pretwe koje ugroàvaju ameri~ke interese povezane su
imaju ve}u mogu}nost od siroma{nih da oblikuju ìvot po
s ekonomijom, kao i sa idealima.
svojoj voqi, izbegavaju}i kulturolo{ki model ako ih "ùqa".
Kada je re~ o radikalizmu, vi{e volimo da sara|ujemo sa
Ali na svim nivoima èna treba da ima izbor. @elimo da
vladama koje su racionalne. Postoje dràve koje se ubrzano predevoj~ice imaju pravo da idu u {kolu, i da ih tamo dobro do~ekatvaraju u radikalne, koje predstavqaju bezbednosnu pretwu.
ju i u~e. Obrazovawe ne sme biti dostupno samo jednom polu.
Postoji i opasnost od dràva koje propadaju, onih koje su
Razumem kulturne razlike, ali za nas je veoma te{ko zamisliti
izgubile mogu}nost da obezbede hranu, prevoz, zdravstvenu zada bi èna izabrala da ostane bez jednakih mogu}nosti. @ena
{titu, i ostale osnovne potrebe stanovni{tva, i to je dràva
treba da ima mogu}nost da progovori, da odlu~i kako èli da
koja je u nevoqi. A istorija nas je nau~ila: ako dràve ne uspeju
ìvi svoj ìvot.
da obezbede te potrebe, zameni}e ih neko drugi. Bi}e to ~esto
neki akter koji ugroàva na{e interese: organizovani krimi Po va{em mi{qewu, jedan od najzna~ajnijih nacionalnih
nal, teroristi~ke organizacije i druge organizacije koje funkciinteresa jeste odràvawe kulturnog identiteta. Kako ga vi
oni{u van pravnog sistema.
u SAD doìvqavate, imaju}i u vidu da ste multikulturalno
dru{tvo sa vi{e od 210 miliona qudi?
Sneàna \OKI]
Snimio Vicencio @AKNI]
30
15. januar 2007.
ARSENAL 1
S p e c i j a l n i
p r i l o g
PROTIVOKLOPNI
RAKETNI SISTEM
BUMBAR
BORBENE
BESPILOTNE
LETELICE
TRA@I I
UN I [ T I
KORVETA
KLASE VISBY
BROD
FAN TOM
31
D O M A ] I
P R O T I V O K L O P N I
R A K E T
BUMBAROV
SADR@AJ
DOMA]I PROTIVOKLOPNI
RAKETNI SISTEM
BUMBAROV LET
32
NEMA^KO BORBENO VOZILO

PE[ADIJE PUMA IFV
STARA ZVER
U NOVOM KRZNU
36
PREDNOSTI I MANE STREQA^KOG

ORU@JA U OPERACIJI
IRA^KA SLOBODA
NA [TA SE
VOJSKA @ALI
40
BACAÎ GRANATA
ARTIQERIJA PE[ADIJE 44
PUSTIWSKI ORAO
PI[TOQ JAKOG TRZAJA 47

BORBENE BESPILOTNE LETELICE
TRA@I I UNI[TI
48
[VEDSKA KORVETA KLASE VISBY
BROD FANTOM
Urednik priloga
Mira [VEDI]
32
52
Bumbar je lako, prenosivo

protivoklopno sredstvo
pe{adije za napad i
odbrambena dejstva na
daqinama do 600 metara.
Moè da se koristi u
svim borbenim uslovima,
dawu i no}u, a pogodan je
i za gradsku borbu.
Ima mali demaskiraju}i
efekat na vatrenom
poloàju i wime moè
da se ga|a iz zatvorene
prostorije. Re~ju, pravo je
odbrambeno oru`je.
doma}em protivoklopnom raketnom

sistemu bumbar odavno se pri~a.
Bio je i ostao jedan od najsloènijih
projekata koji se rade u na{oj vojsci.
Biv{a Uprava pe{adije (danas G-5)
podràvala je taj projekat i, koliko god je
imala sredstava i mogu}nosti, odvajala je
za wegovu realizaciju. Ali bumbar je
nastajao u najteèm periodu za na{u zemqu, u vreme finansijske nema{tine, uvek
nedovoqnih sredstava, a posle bombardovawa i proizvodnih kapaciteta preduze}a namenske industrije. Nedavnim otpu{tawem dela zaposlenih u Vojnotehni~kom
institutu, ustanovi koja realizuje to sredstvo, ograni~ene su i wihove mogu}nosti,

ali se uprkos svemu razvoj sistema uspe{no privodi kraju. îni se da se ceo projekat odràva na entuzijazmu i nevi|enoj
motivisanosti svih u~esnika ukqu~enih u
lanac razvoja i proizvodwe. A kao nagradu za tu koli~inu uloène energije, qubavi i pa`we bumbar leti ka ciqu.
To je zna~ajan sistem, konkurentan i
najnovijim stranim re{ewima. A Srbija
je me|u retkim zemqama, pored najrazvijenijih, koje imaju znawa i mogu}nosti za
razvoj sistema protivoklopnih vo|enih
raketa (POVR).
ODGOVOR
NA SAVREMENE ZAHTEVE
Moderni sistemi te vrste moraju da
zadovoqe savremene takti~ko-tehni~ke
zahteve, koji se prvenstveno odnose na
protivoklopnu borbu u urbanim sredinama, na mogu}nost uni{tavawa savremenih
tenkova i tenkova sa eksplozivno-reaktivinim oklopom (ERO), na za{titu ure|aja
za vo|ewe i lansirawe (UVL) od ometawa
i mogu}nost no}nog dejstva.
Za protivoklopnu borbu u urbanim
sredinama POVR trebalo bi da imaju mogu}nost lansirawa iz {to maweg zatvorenog prostora, da strelac moè da lansira raketu sa ramena ili oslonca, da ima
mali demaskiraju}i efekat na vatrenom
poloàju i u toku leta, te {to kra}i minimalni domet na kome vo|ewem raketa moè da pogodi i uni{ti ciq. Potrebne su i
dobre manevarske sposobnosti (do 3 G) u
15. januar 2007.
T N I
S I S T E M
LET
PORE\EWA
U svetu je posledwih desetak godina razvijeno (ili je u razvoju) vi{e sistema POVR, u klasi u kojoj je na{ bumbar. To su ERYX (Francuska)), BILL - 600
metara ([vedska), Predator (SAD) i SPIKE SR (Izrael).
toku leta, kako bi bili pogo|eni brzi ciqevi na kratkom dometu do 200 m.
Za uni{tavawe savremenih tenkova
direktnim pogotkom osnovna bojna glava
rakete treba da ima probojnost od minimalno 900 mm RHA, a za uni{tavawe tenkova sa ERO neophodna je tandem-kumulativna bojna glava TKBG. Mogu}nost protivoklopne borbe u no}nim uslovima
ostvaruje se primenom upro{}enih, a samim tim i jeftinijih, termovizijskih ni{ana u talasnom podru~ju od 3 do 5 mikrometra, koji su integrisani sa ni{anskim durbinom (ND).
A {ta od toga ima bumbar? Protivoklopni raketni sistem bumbar je savremeno re{ewe ru~nog baca~a raketa. Mogu}nost lansirawa iz zatvorenog prostora
daje mu atribut pravog odbrambenog oru`ja. (To mu i ime kaè, jer je bumbar miroqubiv insekt dok ga neko ne napadne, a onda je istrajan u borbi da se odbrani.) Ima
domet do 600 m i odli~no je prilago|en
zoni neposredne protivoklopne odbrane
pe{adije. Oru`jem rukuje jedan vojnik iz
dvo~lane protivoklopne grupe, a drugi nosi jednu ili dve rezervne rakete u lansirnoj cevi.
Bumbar ima poluautomatski komandni sistem vo|ewa SACLOS, koji se

po svojim kvalitetima nalazi u samom
svetskom tehnolo{kom vrhu. Ide u red sistema druge generacije, ali ima dve osobine protivoklopnih sistema tre}e generacije mek na~in lansirawa rakete
malom po~etnom brzinom, {to omogu}ava
dejstvo iz zatvorene prostorije, i mali
demaskiraju}i efekat na vatrenom poloàju kaè dr Miodrag Kobilarev, rukovodilac tog projekta.
POLUAUTOMATSKO
VO\EWE RAKETE
Maksimalni domet rakete bumbar je
dvostruko ili ~ak trostruko ve}i od dometa ru~nih baca~a raketa (600 m u odnosu
na 200300 m) i pokriva minimalni domet protivoklopnog raketnog sistema
(PORS) za velike daqine (maqutka i maqutka II).
Raketa bumbar ima tandem-kumulativnu bojnu glavu TKBG. Rastojawe od ~etiri kalibra izme|u bojnih glava postignuto je postavqawem osnovne bojne glave
TKBG iza mar{evskog raketnog motora.
Minimalna daqina ga|awa od 60 m odre|ena je zonom bezbednosti strelca. Uvo|ewe rakete u tunel vo|ewa na rastojawu
od 60 m ostvareno je sna`nim sistemom
za upravqawe vektorom potiska (UVP),
sme{tenim u blizini teì{ta rakete. Novo re{ewe za taj sistem omogu}ava raketi da o{tro manevri{e i pri malim brzinama (u odnosu na poznate rakete druge
generacije polupre~nik krivine putawe je
mawi ~etiri puta u prvih 100 m). Mar{evski motor se pali na oko tri metra od
lansera.
Raketa se na ciqeve do 300 m lansira sa ramena (u stoje}em ili kle~e}em poloàju), a preko toga sa trono{ca ili
oslonca. Kada strelac èli da ga|a ciq,
postavqa ure|aj za vo|ewe i lansirawe
UVL na raketu u lansirnoj cevi. Po{to je
oru|e pravilno usmerio postavqawem ciqa
u centar kon~anice ni{anskog durbina, treba pritisnuti okida~, drè}i ciq sve vreme
u centru kon~anice, dok ga raketa ne pogodi.
GLAVNE ODLIKE
Sistem bumbar ima komandno vo|enu raketu druge generacije, sa mikrokablom za prenos komandi, kalibra 136
mm. Maksimalni domet je 600, a minimalni 60 m. Vreme leta do ciqa na 600
m je 4,3 sekunde, a verovatno}a poga|awa nepokretnih i pokretnih ciqeva je
ve}a od 0,95. Masa oru|a na vatrenom
poloàju je 18 kg. Duìna oru|a u mar{evskom poloàju je 1.164 mm, a broj
posluìoca 1. Sistem ima mali demaskiraju}i efekat na vatrenom poloàju,
mogu}nost ga|awa iz zatvorene prostorije i mogu}nost ga|awa no}u. Masa rakete u lansirnoj cevi je 14 kg i ima tandem-kumulativnu bojnu glavu. Kalibar
osnovne bojne glave je 136 mm, a pomo}ne 55 mm. Maksimalna brzina rakete
je 250 m/s, a po~etna brzina 18 m/s.
Masa postoqa je 4 kg, a tolika je i masa
UVL. Masa lansirne cevi je 1,5 kg, a ugao
nadvi{ewa ose lansera cevi je 10 stepeni.
33
NOVINE
Zna~ajna tehnolo{ka dostignu}a u razvoju
PORS su: tandem-kumulativna bojna glava sa upaqa~em za uni{tavawe savremenih tenkova sa ERO,
optoelektronski digitalni TV koordinator rakete, za{tita koordinatora od ometawa IC mamaca
primenom robusnih algoritama za frekventnu,
amplitudsku, poloàjnu i diferencijalnu diskriminaciju smetwi, koji rade u sinhronizaciji sa IC
traserom rakete. Savremena su i re{ewa bloka
elektronike rakete primenom mikroprocesora.
Novo je re{ewe ni{anskog durbina sa CCD kamerom i LCD, i visokoefikasan je sistem za upravqawe vektorom potiska rakete. Pogonska grupa
rakete otporna je na temperaturnu varijaciju od 30 do +50 stepeni Celzijusa. Nova su re{ewa
slobodnog ìroskopa, mikrokabla i lansirne ceOriginalni traser sa ultrazvu~nim
vi, ujedno kontejnera rakete.
provodni~kim diodama
Pri udaru u ciq kontaktna kapa rakete se kratko spoji i aktivira upaqa~,
prvo pomo}ne, a zatim osnovne bojne glave. Pomo}na bojna glava treba da neutrali{e jednu od kutija sa eksplozivnim puwewem, koje ~ine ERO tenka, i time omogu}i uspe{no dejstvo kumulativnog mlaza
osnovne bojne glave rakete. Kada je zavr{eno vo|ewe rakete, strelac skida UVL
sa lansirne cevi i postavqa ga na novu
raketu.
ZNAÂJNA TEHNOLO[KA
DOSTIGNU]A
U razvoju ovako sloènih sistema zastupqene su kqu~ne oblasti nauke primewene u naoruàwu raketni pogon, raketodinamika, inercijalni senzori, elektronika, vo|ewe i upravqawe, itd. Na projektu radi tim od stotinak qudi (ukqu~uju}i i
proizvo|a~e), a jezgro tima ~ini 20 do 30
qudi iz VTI. Inìweri i tehni~ari te
ustanove ~ak su, tamo gde preduze}a namenske nisu mogla, uspeli da mnoge komponente
tog sistema urade u svojoj prototipskoj radionici. Tu su, naravno, proverena tehni~ka re{ewa, realizovan funkcionalni model, ura|eni probni komadi.
Svaki sistem nosi beleg svoga tvorca.
A stru~waci iz Vojnotehni~kog instituta potrudili su se da i bumbara oplemene obiqem novina. [ta je sve novo? Najpre, to je
nova tandem-kumulativna bojna glava sa
upaqa~em za uni{tavawe savremenih tenkova sa ERO. Potom, sistem za vo|ewe i

lansirawe.
Nenad Caki}, ~lan radnog tima, zaduèn za vo|ewe rakete bumbar i uop{te za
elektroniku te rakete, kaè da je zadatak
sistema za poluautomatsko vo|ewe protivoklopnih rotiraju}ih raketa da pouzdano
identifikuje raketu u vidnom poqu, u prisustvu prirodnih i ve{ta~kih smetwi, precizno izmeri ugaoni poloàj rakete u odnosu na ni{ansku osu, konvertuje izmerenu
ugaonu gre{ku u linearnu, izra~una koeficijente komande i da, na osnovu informacije o rotaciji rakete, generi{e impulsne
komande vo|ewa. Informacija o rotaciji
rakete dolazi sa rakete, a preko mikrokabla kojim se na raketu {aqu i impulsne komande vo|ewa.
Moram da kaèm da smo uradili
potpuno originalan traser i time se di~im.
Koliko mi je poznato, niko do sada nije
primenio traser tog tipa sa ultrasna`nim poluprovodni~kim diodama, koji ima
ogromne prednosti, jer omogu}ava izuzetnu
sinhronizaciju trasera i kamere. Sem toga, traseri koji se sada koriste veoma {iroko zra~e, u velikom dijapazonu frekvencija, a senzori obi~no uzimaju deo te energije, dok se ovde prima kompletna energija
trasera. Drugo, supersinhronizacijom trasera sa kamerama postiè se izuzetan nivo eliminacije bilo kakvih smetwi prirodnih i ve{ta~kih kaè Caki}.
Komandno vo|ena raketa kalibra 136 mm
34
Interna konstruktorska ispitivawa

u Nikincima su u zavr{noj fazi
Na raketi postoji i potpuno nov blok

elektronike i prvi put }e imati sopstveni
ra~unar. Zna~i, raketa }e imati odre|eni
nivo inteligencije, koji }e joj omogu}iti da
samostalno leti deo puta, iako izgubi signal kroz mikrokabl. A to je tehnolo{ki i
funkcionalni skok.
Perspektiva je da kompletan posao
odradi ure|aj za vo|ewe u raketi, {to bi
pojednostavilo stvar. Trenutno sa rakete
dobijamo signale ìroskopa, a {aqemo
signale vo|ewa. Kada bi posao radio sam
ure|aj u raketi, onda bismo samo signale
poloàja rakete slali ka raketi, a to je
slede}a tehnolo{ka stepenica. Sada{wa
elektronika obezbe|uje funkcionalnost,
ali i ovaj me|ukorak zadatak vo|ewa
prelazi na raketu, {to daje ogromne
prednosti, i u perspektivi mogu}nost skidawe ìce.
Treba posebno ista}i da je, sem funkcionalnosti (da se raketa vodi pouzdano i
precizno na ciq), ultimativni zahtev da dobar protivoklopni sistem mora da savlada
ometa~e. Danas mnoge zemqe, posebno Rusija, na svoje tenkove montiraju formacijske ometa~e, tipa {tora. To vi{e nije izuzetak nego standardna oprema tenka, a ako
na{a zemqa èli da ima dobar izvozni artikal, moramo imati i dobru za{titu od
ometa~a. Na bumbaru je za{tita koordinatora od ometawa IC mamaca ostvarena
primenom robusnih algoritama za frekventnu, amplitudsku, poloàjnu i diferencijalnu diskriminaciju smetwi, koji rade u
sinhronizaciji sa IC traserom rakete.
Zvonimir Vuco, nosilac razvoja komponenata rakete i lansera za bumbar, kaè da je originalno i re{ewe pirotehni~ke brave. To je pirotehni~ki i elektri~ni
sklop koji treba da da informaciju ra~unaru da je raketa odbravqena i spremna
za poletawe i da sme da se pripali startni raketni motor, koji izbacuje raketu iz
lansirne cevi. Vuco isti~e da su samo
Francuzi uradili takvu vrstu brava.
Na bumbaru je razvijeno vi{e od 20
potpuno novih samozaptivnih konektora.
Oni omogu}avaju vojniku da obavqa takti~ko-operativne radwe i da uop{te ne razmi{qa o tome da li treba da poveè lanser i raketu prilikom upotrebe. Wegov je
KOOPERANTI
U razvoj bumbara su kao kooperanti bili ukqu~eni: Kru{ik, Sloboda,
FKS Elmos, Jagodina, Teleoptik,
Petar Drap{in kovnica Mladenovac, HI Milan Blagojevi}, Lu~ani, EI
IRIN Ni{, Kru{ik Plastika iz Ose~ine, Mile Dragi}, Poliester Priboj, FIMA Mionica i Institut MTT
INFIZ.
zadatak samo da postavi cev, a sve se automatski povezuje, konektuje i zaptiva.

Nov je i mikrokabl, kevlarski oja~an,
sa prekidnom silom od 18 kg, tri puta ja~i
od onih koji su do sada razvijeni. Iako izgleda banalno, ura|en je tehnolo{ki vrhunski i postoji samo nekoliko zemaqa koje ga prave. Takva ja~ina je bila potrebna
da ne bi dolazilo do kidawa, jer bumbar,
u odnosu na standardne rakete, ima mnogo
ve}u maksimalnu brzinu.
Zvonimir Vuco isti~e da je originalna i lansirna cev. Projektovana je tako da
se vi{e puta koristi, iako je prema u takti~ko-tehni~kim zahtevima predvi|ena za
jednokratnu upotrebu. Na{i stru~waci su
uspeli da tehnolo{ki naprave lansirnu
cev koja ima krutost kao da je od 2,5 mm
materijala, a samo je 1,5 mm. Pored znatnog smawewa mase postignuto je jo{ ne{to
ovo je doma}i proizvod koji moè bez
problema da se proizvodi u Srbiji. Za jednokratnu upotrebu mo}i }e da se uradi jo{
jeftinija i tawa lansirna cev, jer je dokazano da je jedna izdràla vi{e ga|awa.
Stru~waci VTI su u izradi i drugih
komponenata oti{li korak daqe. Na primer, raketni motor ima energiju za domet i
do 1.000 metara, a sada se trenutno koristi za 600 metara (takav je bio TTZ). Na taj
na~in }e motor i ve} razvijene komponente
mo}i da se koriste i za usavr{enu raketu
bumbar pove}anog dometa, do 1.000 m.
DINAMIKA
DAQEG RAZVOJA
Do kraja projekta nije ostalo mnogo
da se zavr{e ispitivawa tandem-kumulativne bojne glave i provere wena takti~kotehni~ka svojstva. U stati~kim opitima ve}
je dostignut nivo probojnosti TKBG ve}i od
800 mm, ~ime su opravdane zahtevane performanse za tu fazu razvoja.
U Nikincima se odvija zavr{na faza
internih konstruktorskih ispitivawa. Do
sada je raketa lansirana sa eksperimentalnog boka, a sada sa trono{ca, kao {to
}e raditi i borac. Ta ispitivawa treba da
daju kona~nu verifikaciju sistema vo|ewa
i upravqawa rakete, pre ugradwe tandemkumulativne bojne glave.
Samo nekoliko raketa je dovoqno
da pogodi ciq kako bi se potvrdilo da je
sistem dobar. A to se ve} dogodilo. Za nas
je to najva`nije. Ostalo je samo pitawe
tehnolo{ke discipline zakqu~uje dr Kobilarev.
Zavr{etak razvoja sistema bumbar
diktira}e finansijska sredstava. Skloniji
matematici izra~unali su da je potrebno
uloìti samo mali deo od ukupno do sada
uloènih finansijskih sredstva.
Mira [VEDI]
Snimio Zvonko PERGE
35
NEMA^KO BORBENO VOZILO PE[ADIJE PUMA IFV
STARA ZVER
U NOVOM KRZNU
A
Bundesver je
2002. godine
sklopio ugovor sa
novoformiranom
projektantsko
-proizvodnom
asocijacijom PSM
o razvoju novog
oklopnog borbenog
vozila. Projekat je
usvojen kao
prioritetan zadatak
kako bi se
modernizovale
jedinice za brze
intervencije i
zamewivali
BVP marder 1A3.
Vozilo je nazvano
puma(PUMA) a ta
skra}enica u prevodu
zna~i oklopno
vozilo male cene.
Da li je tako?
36
ktuelni bezbednosni izazovi u svetu

znatno uti~u na scenarije oruànih
sukoba, a oni povratno odre|uju te`we u razvoju i modernizaciji NVO,
pa i oklopnih borbenih vozila (OBV).
Uo~qivo je da se brojne armije smawuju, uz
opremawe tehnolo{ki modernijim sistemima NVO, spremnim i funkcionalno
efikasnijim za suprotstavqawe mogu}im
izazovima i za brze intervencije na {irem geostrategijskom prostoru.
Kada je re~ o OBV, velika pa`wa
posve}uje se to~ka{kim vozilima u vi{e
kategorija mase, naoruànim raznovrsnim naoruàwem, ali se ne zanemaruju
ni guseni~na vozila. Pri tome je malo
novih koncepcijskih re{ewa, a izlaz se
traì u modernizaciji postoje}ih i
ugradwi tehnolo{ki novih podsistema,
~ime se dobijaju prakti~no nova OBV.
Jedno od takvih re{ewa jeste najnovije

borbeno vozilo pe{adije PUMA, prikazano na izlo`bi Euroshatoory 2006. U duhu nema~ke tradicije, vozilo je nazvano
Panzer Unter Minimalen Aufwand PUMA (u
daqem tekstu puma), to u prevodu zna~i
oklopno vozilo male cene. A da li je tako?
SRODNOST PUME IFV

SA MARDEROM
Puma IFV podse}a na mardera i na
familiju vozila puma projektovanu pre
dvadesetak godina, od ~ijeg razvoja se odustalo, a posebno nalikuje izvedenoj verziji TH-495 IFV (Thrissen Henschell). Naime, u
vreme kada je po~ela modernizacija mardera (marder A1, A1+, A1-, 1A1, 1A2,
1A3), u periodu od 1983. do 1988. zapo~eo je program razvoja novog vozila puma,
optimalne platforme za 24 planirane varijante, razli~ite mase, naoruàwa i

opreme. Tada{wa familija puma trebala
je da potisne iz naoruàwa postoje}e
oklopne transportere M-113A1G (4.000
vozila u 15 varijanata). Proizvedeno je
2.193 mardera, razvijen je prototip marder-2, a od 2000. do 2005. modernizovano je jo{ 74 mardera 1A5.
Svojevremeno su poznate firme Kraus
Maffei i Diehl zajedni~ki ponudile projekat
razvoja BVP puma kao baznog vozilo za druge verzije u tri teìnske klase: 18 do 25 tona, 26 do 32 i od 33 do 38 tona. Gde je bilo
izvodqivo, primewivane su komponente od
BVP marder ili od tenkova leopard-1/2, izvi|a~kog oklopnog automobila Lushs 8h8 i
nekih privrednih vozila. Tako|e je projektovana {asija sa po 4,5 ili 6 potpornih to~kova. Osnovna koncepcija bila je potpuno
identi~na vozilu marder, a unutra{wi prostor je tradicionalnog re{ewa.
Osamdesetih godina 20. veka razvijena je serija od nekoliko probnih, opitnih
i modela demonstratora pume. Neki modeli su u funkcionalnoj izvedbi bili ponu|eni na proveru Turskoj i Norve{koj, ali
su, i pored pohvalnih ocena, te dràve odustale od naruxbine. Turska se okrenula
sopstvenoj proizvodwi po uzoru na ameri~ki M-113A1 APC i AIFV, a Norve{ka je
nabavila iz [vedske CV9030.
Krajem osamdesetih Bundesver zapo~iwe program modernizacije OBV GTK
(Geranzerte Transport Kraftfahrzeug), odnosno

NGP (Neue Gepanzerte Platformen nova
oklopna pltforma) i ponovo su u igri marder-2, puma PT-2 i izvedenica TH-495. Kona~no, 2002. godine Bundesver sklapa ugovor sa novoformiranom projektantskoproizvodnom asocijacijom PSM (Project System and Management GbmH) o razvoju novoga OBV puma. Pored firme Krauss-Maffei
Wegmann (KMW) i Rheinmetall Landsysteme
(RLS), u programu je jo{ 18 nema~kih fabrika. Novi projekat je usvojen kao prioritetan projektni zadatak, kako bi se postupno modernizovale jedinice za brze intervencije i zamewivali BVP marder 1A3.
Konzorcijum PSM obezbedio je novac za
pet puma iz probne partije, koje su kompletirali krajem 2005, a planirana je i serija od 20 vozila predserijske proizvodwe u 2006/2007. godini. Osvajawe serijske proizvodwe predvi|eno je krajem
2007, ukupno 405 vozila, a uvo|ewe u operativnu upotrebu zapo~iwe 2009. godine.
Sa namerom da se razvije nekoliko
verzija OBV iz nove familije puma IFV, nagove{tava se i mogu}nost naoruàvawa
topom 120 mm, a eventualno i zamena tenkova leopard-2 sa takvim OBV.
U idejnim osnovama takti~kih zahteva
nove pume postavqeni su opre~ni zahtevi.
Traì se visoka strategijska pokretqivost
i takti~ka mobilnost, sa jedne strane, a sa
druge strane maksimalna za{tita i najve}a vatrena mo} za takvu vrstu vozila sposobnog da adekvatno reaguje u svim vremen-
STANDARDNA OPREMA
Standardna oprema BVP puma obuhvata ure|aje najnovije tehnolo{ke generacije: ure|aj za NHB za{titu, sistem
za detekciju nastanka, spre~avawa i automatskog ga{ewe poàra, optoelektronske ure|aje za osmatrawe i ni{awewe dawu i no}u, TV kamere za osmatrawe zadwe polusfere i vo`wu unazad,
elektronski sistem za komandovawe i
veze, za identifikaciju svojih i protivnikovih OBV i drugo. Svi ti ure|aji
olak{avaju rad i boravak posade u vozilu i, tako|e, doprinose efikasnijoj
za{titi i preìvqavawu u borbi.
skim i zemqi{nim uslovima, u bilo kakvom
intenzitetu borbenih dejstava. Oceweno
je da puma za takve uslove nudi napredna
re{ewa.
NOVA RE[EWA
Nova puma je po arhitekturi oblika
standardne konfiguracije upravno odeqewe je napred levo (desno kod stare pume), motorno-transmisiono odeqewe je napred desno (levo kod stare), borbeno odeqewe u sredini vozila, ali su stanice komandira i ni{anxije u telu vozila, iza voza~a, a ne u kupoli ili ispre we (kao u marderu), a desantno odeqewe za iskrcnu posadu je pozadi. Takav koncept pruà optimalnu za{titu posade.
Funkcionalnost posadnog prostora olak{avaju ugra|eni klimatski ure|aj,
optimalni prostor za rad svakog ~lana posade, ergonomska prilago|enost sedi{tima
i dostupnost izvr{nih komandi ure|aja, te
preglednost okoline sa mesta svakog ~lana
posade.
Oklopno telo ima vi{e inovacija.
Podesno je profilisana kompaktna konstrukcija na koju se nadogra|uje modularni
oklop i kupola bez posade. Cela posada je
sme{tena u boqe za{ti}enom oklopnom telu. Raspored sredstava za osmatrawe i ni{awewe dawu i no}u obezbe|uje posadi
stalnu preglednost okoline, a maskirni
premaz i slojevi na ravnim povr{inama
oklopa redukuju elektronski odraz vozila.
Elementi hodnog dela su montirani spoqa,
{to pri nailasku na PT minu smawuje mogu}nost povre|ivawa posade. Pu{karnice
su eliminisane, osim na zadwim vratima
rampi (dve), koje koriste dva ~lana iskrcne posade, {to predstavqa slabost.
Iskrcna posada sedi licem u lice,
a sedi{ta nisu pri~vr{}ena za patos,
ve} su ove{ena elasti~nim elementima.
Zahvaquju}i kompletu sredstava za osmatrawe, umreènim sa kamerama i ni{anskim spravama ni{anxije i komandira,
posada stalno moè da prati okruèwe
vozila. Poklopci na krovu su kliznog ti-
37
pa, pode{eni za lako rukovawe, otvarawe i zatvarawe.
OSMATRA^KI URE\AJI
Osnovno oru|e je automatski top Mauser Mk-30-2/ABM, kalibra 30 mm, sa dvostrukim hrawewem, stabilisan u dve
ravni, efikasnog dometa do 3.000 metara
za ga|awe sa mesta, i u pokretu. Top se puni sa dve vrste metaka potkalibarnim
APFSDS, probojnosti 55 mm oklopa pod
uglom 60 stepeni na 1.000 m, i novorazvijenim projektilom sa kasetnim puwewem razornog dejstva, snabdeven tempirnim upaqa~em (KETF/ABM). Dvostruko
hrawewe obezbe|uje trenutni izbor vrste metka. Projektil KETF moè da se tempira za dejstvo odozgo po slabo zaklowenim ili otkrivenim ciqevima. Za trenutnu upotrebu ima spremnih 200 metaka, a
jo{ je toliko u spremi{tu BVP.
Novi NG4 koaksijalni mitraqez, kalibra 5,56 mm, brzine ga|awa 859 metaka u minuti, efikasan je na
1.000 m. Iza kupole je
postavqen osmocevni lanser baKupola sa
daqinskim
upravqawem
ca~a dimnih kutija, koje mogu biti i razorno-par~adnog dejstva.
Ni{anske sprave komandira i ni{anxije su umreène, a slika iz vidnog poqa
moè da se prenese i posadi u zadwem delu
vozila. Komandirova ni{anska sprava je
periskopsko-panoramskog tipa, sme{tena
na krovu kupole. Sprava ima tri vidna poqa, ukqu~uju}i i {iroko vidno poqe za
osmatrawe. U spravi su integrisana tri kanala: dnevni, sa kamerom niskog nivoa osetqivosti (CCD), termovizijski, sa kamerom
i laserski daqinomer, bezbedan za o~i.
Ni{anska sprava ni{anxije ugra|ena je levo od topa. Identi~na je sa komandirovom,
s tim {to je periskopska i pokre}e se zajedno sa kupolom. Iz obe sprave mogu se
preneti slike u drugu spravu ili na displej
~lanova posade. Komandir ima prioritet u
preuzimawu izvr{nih komandi i otvarawu
vatre po opasnim ciqevima. Sistem hunterkiller preuzet je sa tenka leopard-2.
Posada ima ~itavo bogatstvo osmatra~kih ure|aja za osmatrawe dawu i no}u.
Voza~u su na raspolagawu tri dnevna periskopa i periskop sa poja~iva~em slike tre}e generacije. Sem toga, ima i TV kameru pozadi za osmatrawe pri vo`wi unazad. Iskrcni desant ima ~etiri krovne kamere i
jednu kameru za osmatrawe pozadi, dva
standardna osmatra~ka bloka, jedan panoramski periskop i dva periskopa sa poja~iva~em slike. Kada komandir na|e za shodno,
38
prenosi iz svoje sprave sliku na displej iskrcnog dela posade. Strelci po potrebi mogu da osmatraju i kroz dva otvora na krovu
ili preko ot{krinutih vrata rampe.
U sklopu interfejsa vozila zna~ajno
mesto zauzima umreèni sistem za komandovawe i upravqawe, prikupqawe i prenos
informacija u jedinicu CI. Danas je uobi~ajeni naziv BMS (Battleefield Management
System), tj. menaxment ili komandni sistem.
Pored elektronskog pra}ewa i prikazivawa podataka i terena, raspolaè i sa sistemom za globalnu navigaciju GPS i raspoznavawe svojih i tu|ih vozila IFF. Taj sistem je naro~ito zna~ajan za spre~avawe
tzv. prijateqske vatre po sopstvenim vozilima u uslovima
ograni~ene vi-
dqivosti. U kompletu opreme su i individualni komplet za vojnika budu}nosti Future

Soldier Programme.
NIVOI ZA[TITE
Visok nivo za{tite ostvaren je u nekoliko elemenata: primenom modularnih
elemenata dodatnog oklopa, vi{eslojnim
oklopom, ugradwom delova na unutra{wosti vozila, obezbe|ewem visokog nivoa
za{tite od kineti~kih projektila malog i
sredweg kalibra, ru~nih baca~a (kumulativna mina), kasetne municije, par~adi
granata. Sme{tajem naoruàwa iza oklopa i rasporedom celokupne posade u boqe
za{ti}enom telu vozila obezbe|eni su optimalni uslovi za{tite i preìvqavawa.
Najnoviji ure|aji i sistemi za osmatrawe, te mogu}nost prenosa slike do ~lanova posade, omogu}avaju pravovremeno otkrivawe opasnosti i preduzimawe mera
samoodbrane.
Pogonsko gorivo je sme{teno u rezervoare izme|u unutra{we strane zidova
oklopnog tela {to povoqno uti~e na za{titu, a najnoviji elektronski senzori ure|aja
za otkrivawe, spre~avawe i ga{ewe poàra dodatno pove}avaju bezbednost posade.
Dijagnosti~ki sistemi pra}ewa i kontrole
svih vitalnih funkcija podsistema vozila
pomaù posadi da na vreme uo~i potencijalne otkaze i preduzme mere dovoèwa vozila u zaklon.
Bitna novina jeste primena modularnih elemenata dodatnog oklopa, koji se relativno lako postavqaju ili skidaju. To od-
VISOKA CENA
Cena jedne pume trebalo bi da bude oko sedam miliona evra, {to je za
sada bez premca u toj kategoriji vozila.
Za taj novac moglo bi da se nabavi nekoliko respektivnih OBV, na primer ruski BMP-3, to~ka{i pirana III 8h8 APC
ili pandur II 8h8 APC. Pore|ewa radi,
pomenimo da Englezi planiraju modernizaciju svojih MICV Warrior po ceni od
1,65 miliona USA dolara i wihov opstanak u operativnoj upotrebi do 2035.
godine.
re|uje dve kategorije nivoa za{tite: nivo A
i nivo C. Nivo A podrazumeva za{titu od
RRB tipa RPG-7 i topova sredweg kalibra
(30-40 mm) sa ~eone strane, kru`nu za{titu od mitraqeskih projektila AP 14,5 mm,
krovnu za{tite od fragmenata artiqerijskih projektila i podmunicije koja napada
odozgo. U tom je slu~aju BVP puma ima masu
31,45 tona. Vozilo je za{ti}eno i od eksplozivnih sredstava (PT mina i sl.) mase 10 kg
TNT. Sa nivoom za{tite A moè da se prevozi èleznicom ili avionima A400M.
Nivo C ima prednost jer se dodaju moduli oklopne za{tite na bo~ne i krovne povr{ine pa je obezbe|ena kru`na za{tita
od ru~nih baca~a i sredwih kalibara topova. Poja~ana je i za{tita krova. U ovoj
varijanti puma je te{ka 40,7 tona. Sa dodatnom za{titom BVP puma moè da se prenosi transportnim avionom A400M (po tri
vozila u jednom avionu, a oklopni moduli u
~etvrtom). Najve}a borbena masa vozila sa
dodatnim oklopom, popuweno pogonskim gorivom, municijom, opremom, sa posadom u
vozilu, iznosi 43 tone. To je 1,5 tona vi{e
od tenka T-72/M-84.
Modularni koncept za{tite dozvoqava u perspektivi zamenu modula sa tehnolo{ki boqim elementima. Kao opcija nudi
Unutra{wi
izgled pume
se mogu}nost ugradwe ERO ili nekog sistema aktivne za{tite koji je razvijen u Nema~koj. Upravo je u zavr{noj fazi ispitivawa multifunkcionalni sistem aktivne za{titi MUSS
(Multifunction self-protection System) kompanije
EADE i KMW.
POGONSKI BLOK I HODNI DEO

Koncepcija pogona postavqena je tako
da obezbe|uje pokretqivost vozila adekvatnu tenku leopard-2 da doprinesi efikasnom funkcionisawu u svim uslovima, da
sistem hla|ewa umawi termalni odraz vozila i da hodni deo pruì optimalne uslove za vo`wu po neravnom zemqi{tu, smawi
buku i olak{a boravak posade.
Pogonski blok predstavqa kompaktnu
konstrukcionu i kinematsku celinu motora
i transmisije sa pripadaju}im ure|ajima.
Ugra|en je motor firme MTU, turboprehrawivani dizel, model 10V892. Razvija najve}u snagu od 800 kW pri 4250, daju}i
vozilu specifi~nu snagu od 18,6 do
25,4 kW/t, zavisno od nivoa za{tite vozila. Omogu}uje najve}u brzinu po putu od 70(40) km/~.
Hidromehani~ki prenosnik snage
HSW 284C (firme Renk)objediwuje hidrodinami~ki pretvara~ obrtnog momenta
i hidrostati~ki reduktor, planetarnu mewa~ku kutiju i hidropneumatski ure|aj za
upravqawe sa elektrohidrauli~nkim komandama za promenu stepena prenosa. Mewa~ ima ~etiri stepena prenosa napred
-nazad. Izvr{na komanda za upravqawe
vozilom je u obliku volana (poseduje i poluge komande za upravqawe po potrebi u
oteànim uslovima manevrisawa). Skretawe vozila obavqa se kontinuirano u svim
stepenima prenosa, a mogu}e je okrenuti vo-
Raspored
posade u vozilu
(gore)i dodatni
moduli oklopne
za{tite (dole)
zilo na mestu oko vertikalne ose. Ventilatori hladwaka motora i transmisije tro{e
170 kW energije.
Hodni deo sa pet pari potpornih to~kova nezavisno ve{anih (pogonski su napred) kompletiran je hidropneumatskim
ogibqewem i hidrauli~kim amortizerima.
Takav sistem doprinosi ve}em elasticitetu pri kretawu po neravnoj podlozi, dodatno pospe{uje stabilizaciju naoruàwa,
smawuje buku i vibracije, te racionalizuje
oklopqeni prostor {asije i olak{ava boravak posade u vozilu. Ovakvo re{ewe
umawuje unutra{wa o{te}ewa i limitira
povre|ivawe posade prilikom nailaska na
minu. Gusenice su metalne sa gumeno-metalnim konektorima (Silent Block), imaju gumene
papu~e koje se zimi zamawuju ~eli~nim grebenima. [irina gusenice je 500 mm. Puma ima i poseban ure|aj kompenzator
grejawa hodnog dela koji obezbe|uje konstantnu zategnutost gusenica bez intervencija voza~a.
LUKSUZ ILI POTREBA

Bez pretenzija da se spekuli{e o motivima konzorcijuma PSM da posle 20 godina ponovo aktuelizuje razvoj i proizvodwu
familije OBV puma, vozila budu}nosti, kako su ih predstavili na Euroshatory 2006,
name}u se i neka pitawa kao dileme. Ukoliko su prethodna OBV poput mardera
1A3/A5, prototipa marder-2, TH-495 i
modela puma iz osamdesetih
godina pro{log veka, po
svojim takti~ko-tehni~kim
odlikama, performansama i ukupnim borbenim
vrednostima, vrlo blizu novoj pumi, ~emu najavqivawe nove pume, kao novog vozila, kada
ono, uistinu, predstavqa modernizaciju ve} vi|enog?
Raniji modeli su imali ugra|ene lansere za POVR {to ih je ~inilo podesnijim
i za sukobe sa osnovnim tenkovima, a nova
puma ih nema, ve} su najavqeni kao opcija.
Borbena masa vozila sa nivoom za{tite u varijanti C dostigla je i prestigla masu nekih osnovnih tenkova, na primer T-72 za 1,5 tona. Ne pokazuje li takav manir tendenciju izrade hibridnih
vozila tenka - OT (ne BVP jer nema pu{karnice), {to li~i na ve} primewene konverzije tenkova starijih generacija u te{ke OT ( u Izraelu, Jordanu, Rusiji, Ukrajini)?
BVP puma nema amfibijska svojstva koja su ina~e standardna re{ewa u Rusiji, Kini, Srbiji, neophodno potrebna za geostrategijski prostor Evrope
sa brojnom mreòm kanala, hidrografskih vodotokova i jezera, osim ako se ne
ra~una na weno angaòvawe u pustiwskom
prostoru.
Dodatna oklopna za{tita u vidu modula pruà boqu za{titu od ve}ine drugih BVP, ali je i takva nedovoqna garancija za asimetri~ne operacije, gde se obilato koriste RBG ~ija probojnost dostiè
750 mm oklopa iza ERO. U to su nas uverili doga|aji u Iraku, gde su RPG-7V1
uspevali da izbace iz borbe i takve tvr|ave kakvi su tenkovi M1A2 abrams i
Challenger-2.
Gabariti BVP puma su znatni, mada
proizvo|a~ govori o maloj silueti (duìna 7,33 m, visina 3,05 m, {irina sa
oklopnim modulom 3,71 m). Neizvesno je
i prevoèwe èleznicom jer je {irina
tereta na èleznici limitirana na 3,54
m, osim u SAD 3,63 m, a pumina {irina
je 3,71 m.
I na kraju, cena od 8,47 miliona
USA dolara (oko sedam miliona evra) dovodi u pitawe kriterijum cena efikasnost. Sa tolikim novcem mogu se na trì{tu NVO nabaviti dva-tri BVP po borbenim karakteristikama adekvatnim pumi, {to nije zanemarqiv faktor. Ali cena ne brine, za sada, strane investitore,
jer je ovo vozilo nameweno armiji koja
ima sredstava da to plati Bundesveru.
Milosav C. \OR\EVI]
39
PREDNOSTI I MANE STREQA^KOG ORU@JA U OPERACIJI IRA^KA SLOBODA
NA [TA SE
VOJSKA @ALI
Od po~etka operacije Ira~ka sloboda stigle su

odre|ene primedbe na u~inak streqa~kog
naoruàwa i opreme. Zato su tokom 2003.
oformqena dva tima koja su anketirala vojnike
i oficire iz vi{e jedinica stacioniranih u Iraku,
sa èqom da utvrde ~iweni~no stawe i izna|u
na~ine za re{avawe uo~enih problema.
Donosimo neke od wihovih zamerki.
rmija SAD nesumwivo ulaè ogromna

sredstva u razvoj naoruàwa i opreme za potrebe svojih pripadnika. Pri
tome se velika pa`wa poklawa mi{qewu i utiscima krajwih korisnika, odnosno vojnika na terenu. S obzirom na ~iwenicu da su od po~etka operacije Ira~ka
sloboda stigle odre|ene primedbe na performanse streqa~kog naoruàwa i opreme, osnovana su dva tima koja su anketirala vojnike i oficire sa èqom da utvrde
~iweni~no stawe i izna|u na~ine za re{avawe ispoqenih problema. Prvi, sastavqen od civilnih i vojnih tehnologa, razgovarao je od 5. do 10. maja 2003. sa vojnicima stacioniranim u sektoru Bagdada, i to
sa pripadnicima 82. i 101. vazdu{no-desantne divizije, a i 3. pe{adijske divizije.
Drugi tim, iz Armijskog pe{adijskog centra,
Direktorata za borbeni razvoj Odeqewe streqa~kog naoruàwa, sproveo je svoje ispitivawe (od 10. juna do 7. jula 2003)
i obuhvatio je, sem navedenih jedinica, i

10. planinsku diviziju u Erbilu, 4. pe{adijsku diviziju u Tikritu, te 1. oklopnu diviziju i 501. ~etu vojne policije, stacionirane u Bagdadu.
Ispitivawem je obuhva}eno vi{e od
hiqadu vojnika, podoficira i oficira, ~ak
do ~ina brigadnog generala. Svi ispitanici su sa entuzijazmom prihvatili razgovor,
iznosili svoja iskustava i dali mi{qewe
o aspektima oru`ja i opreme koje bi trebalo poboq{ati. Dobijene informacije su
u~itane u baze podataka, da bi se potom
analizirali i doneli zakqu~ci.
PI[TOQI I PESAK
Standardni vojni pi{toq vojske SAD
je M9, u stvari bereta 92FS. Vojna policija
naj~e{}e koristi pi{toq u odnosu na drugo
streqa~ko naoruàwe i op{te je mi{qewe
me|u vojnicima da metak kalibra 9 mm para M882, sa zrnom pune metalne ko{uqiBaca~ granata Mk19
na hameru
ce, nema dovoqnu zaustavnu mo}. A od pi{toqa se traì da trenutno onesposobi

protivnika, jer se razmena vatre de{ava
na bliskom odstojawu. Smrt zbog rawavawa i gubitka krvi nije ono {to se o~ekuje i
zahteva od te vrste oru`ja. Sa druge strane, pozitivno su oceweni lako}a rasklapawa i odràvawa pi{toqa, ali i fiksni ni{ani, tako da vojnik koji uzme M9 moè biti uveren da je pi{toq ta~no upucan i da ne
zahteva dodatno angaòvawe.
Najve}i problem se iskazao u vezi sa
oprugom u okviru za M9. Naime, ako je okvir
tokom iole duèg vremena napuwen sa 15 metaka (koliki mu je maksimalni kapacitet),
opruga gubi elasti~nost i ne moè dovoqno
da potisne donosa~ metaka i obezbedi nesmetano puwewe pi{toqa. Ako se okvir izvrne nadole, meci iz wega ispadaju, {to ukazuje na slabost opruge. O tom su izvestili
svi vojnici i oficiri koji su nosili M9. Pri
tome je zapaèno da je navedeni problem najmawe ispoqen kod okvira ~iji je proizvo|a~
Bereta. Vojnici su poku{ali da istezawem
opruge pove}aju wenu elasti~nost, a to je bila gre{ka, jer je uzrok problema vrlo fini
pesak i pra{ina. Zato je savetovano da se
okviri ~iste bez podmazivawa, te da se pune
sa samo osam do deset metaka, {to je palijativno, a ne radikalno re{ewe.
Mnogi vojnici èle kratku cev kao dodatno oru`je, uz osnovno kojim su zaduèni, jer smatraju da bi im pi{toq koristio
pri pretraìvawu podruma, tavana, kanalizacije i tunela. Osim toga, u slu~aju za15. januar 2007.
TE[KI MITRAQEZ
Za te{ki mitraqez M2 12,7mm brauning vojnici imaju jedino re~i pohvale. U
vi{e slu~ajeva je bio dovoqan samo zvuk
rafalne paqbe da obeshrabri protivnika. Jedina mana je preslabo postoqe koje
previ{e osciluje pri vatrenom dejstvu, a
to negativno uti~e na preciznost.
Svesna zna~ewa ispoqenog problema,
vojska je brzo sprovela ispitivawe tokom
koga je standardna municija uba~ena i izba~ena iz cevi po 100 puta u visokoj ambijentalnoj temperaturi i u oru`je koje je bilo zaprqano peskom. Nije se dogodilo nijedno opaqewe pri bravqewu zatvara~a,
ali ni pri manipulaciji oru`jem. Me|utim,
nije predvi|eno da se meci vi{e puta ubacuju/izbacuju iz cevi, jer to moè negativno
uticati na kapislu i deformisati ~auru toliko da do|e do zastoja. Smatra se da je dovoqno da se metak dvadesetak puta ubaci/izbaci iz cevi, pa da se nakon toga o~ekuje da slaè .
PU[KOMITRAQEZ
Ameri~ki vojnici u Iraku sa karabinima M4

stoja na osnovnom oru`ju, oni èle da pri
ruci imaju kratku cev, a ne da poku{aju da
otklone zastoj na osnovnom oru`ju. Posebno je zanimqivo zapaàwe da lokalno stanovni{tvo smatra da vojnici ne}e pucati
na wih iz duge cevi, ali ako upere pi{toq,
tada vaqa odmah poslu{ati komandu. Sem
toga, oni koji su kupili i laserski ni{an
za M9 primetili su da se ratoborni civili odmah umire ~im ugledaju crvenu ta~ku
na svojim grudima.
KARABIN M4
Armija SAD je otpo~ela napad na Irak
sa tri varijante pu{ke M-16: M-16A2, M16A4 i karabinom M4. Dve posledwe su
konfigurisane kao modularni sistem. êtvrtu varijantu, M4A1, koristile su specijalne jedinice, ali timovi ispitiva~a nisu
razgovarali sa wima. U globalu, ispitanici su izrazili zadovoqstvo pouzdano{}u
svog osnovnog oru`ja, nagla{avaju}i da su
pu{ke redovno ~istili s obzirom na pustiwske uslove. Izve{taji iz Avganistana, koji
datiraju od 2002. godine, ukazuju da je tada
89 odsto vojnika izrazilo poverewe u ovo
oru`je, 20 odsto je mislilo da je M4 sloèn
za rasklapawe, a 13 odsto je navelo zastoje
koji su prouzrokovani okvirom. Sada je nekolicina dodala da bi voleli oru`je koje
moè da puca nakon {to se izvadi iz pra{ine, odnosno, kako su se izrazili, kao
{to to radi AK (automat kala{wikov), ali
to nije uzeto u razmatrawe.
Svi hvale preciznost te serije pu{aka, a kritikuju domet karabina M4. Nekoliko puta morali su da izvedu napad na objekte preko 500 m brisanog prostora, kada
M4 nije imao o~ekivanu efikasnost zbog
velikog odstojawa. Slede}i problem je bio
okvir sa 30 metaka. Ako je zatvara~ u predwem poloàju, te{ko je umetnuti u leì{te
okvir napuwen maksimalnim kapacitetom.
Ako se to uradi silom, {ire se usne okvira, {to dovodi do zastoja. Stoga su puweni
sa mawe od 30 metaka, obi~no 25.
Najve}i problem su, ipak, predstavqali otisci udarne igle na kapisli metaka M855, kalibra 5,56h45 mm. Naime,
svaki put kada se metak ubaci u cev, plutaju}a udarna igla blago udari u kapislu metka
i na woj napravi ulegnu}e. To ne mora biti
zna~ajno ako se ista stvar ne ponovi vi{e
puta, ali kako standardna procedura zahteva da svi pripadnici motorizovane pe{adije, popularni grenadiri, isprazne cevi
oru`ja pri ulasku u BOV bredli ili OMV
strajker, onda jedan isti metak vi{e puta
tokom dana biva udaren u kapislu, izba~en
iz cevi i vra}en u okvir. Prime}eno je da
je otisak vi{e izraèn na kapislama karabina M4 nego kod pu{ke M-16. To stvara negativan psiholo{ki efekat na vojnike, jer
postoji strah da bi metak mogao zatajiti.
Osim toga, moè do}i do zadesnog opaqewa, kao {to se desilo jednom pripadniku
101. divizije, kome je oru`je opalilo iako
je bilo zako~eno, a doga|aju je prisustvovalo jo{ nekoliko vojnika.
Vodno automatsko oru`je, poznato kao

SAW (Squad Automatic Weapon) jeste pu{komitraqez FN Minimi, kalibra 5,56h45 mm.
Mada su pojedine odlike ovog oru`ja hvaqene, M249 se, prema utiscima ve}ine, pokazao kao najproblemati~nije oru`je trupa
SAD u Iraku. Najpre su kritikovane noìce. Da bi mogao kontrolisati oru`je tokom
rafalne paqbe, ni{anxija mora da izvr{i
pritisak na predwi deo oru`ja, a noìce ne
mogu da izdrè taj pritisak i lako se krive.
SAW obiluje sitnim delovima koji se lako
gube. Jedan vojnik je ~ak bez uvijawa izjavio
da onaj ko je projektovao ovo oru`je nije
imao pe{adiju na umu .
Pu{komitraqez M249 zahteva posebnu alatku za uklawawe gasnog regulatora,
{to je ina~e u domenu rutinskog odràvawa oru`ja. Nasuprot wemu, standardni laki mitraqez M240B, kalibra 7,62 mm Nato, ima sli~an deo, ali za wegovo demontirawe nije potrebna nikakva alatka. M249
se ne moè zako~iti ako je zatvara~ u predwem poloàju, a leì{te metka prazno, na
~emu obi~no insistiraju oficiri, jer je to
Napukli kundak mitraqeza M240
41
najbezbedniji na~in no{ewa oru`ja. Podloàn je koroziji, ~ak i u uslovima suve

ira~ke klime, {to predstavqa posebno iznena|ewe. Torba za no{ewe rezervne cevi
izra|ena je od najlona i pregori kada se u
wu ubaci vrela cev. Poseban problem je
plasti~na kutija za redenik od 200 metaka.
Metalna ~ivija koja drì plasti~ni utvr|iva~ kutije pri~vr{}ene za oru`je lako se
lomi pri redovnim zadacima, posebno u
borbenim dejstvima, tako da kutija otpada
sa oru`ja.
Municija u kutiji glasno zve~i pri pokretima, bez obzira na to da li je kutija puna ili poluprazna. To posebno nervira vojnike prilikom pretresa i bliske borbe, te
su unutra{wost kutije oblagali kartonom.
Sama kutija je vrlo nezgodnih gabarita i
ometa manipulaciju oru`jem, i na dvono{cu, i kad je na postoqu na vozilima. Uz to
je vrlo krta i podlo`na pucawu pri udarima. Mu{ica na M249 te{ko se pode{ava i
za to je opet potrebna posebna alatka, za
razliku od M240, kod kog je pristup mu{ici
lak i pode{avawe jednostavno. Municija u
redeniku {eta naprednazad tokom pokreta i ni{anxije stalno moraju da proveravaju da li su meci u redeniku od kutije do
oru`ja ostali u leì{tu ili ne.
Svi ispitanici se slaù u oceni da
je laki mitraqez M240B odli~no oru`je,
jer je pouzdan i precizan. Uvek postoje odre|eni aspekti koji se mogu poboq{ati, i pre svega se navodi da je posada mitraqeza
preoptere}ena
komponentama koje mora nositi: dva vojnika
nose mitraqez, tronoàc, rezervnu cev i municiju. Ni{anxije smatraju da bi na oru`ju
trebalo da nose 50 do
100 metaka, a pomo}nici 200 do 250 metaka.
Potcevni baca~
granata M203
spregnut sapu{kom
M16
NEPOUZDANE VEZE
Problem veze ogleda se u ~iwenici
da vojnici kada je re~ o dometu nemaju poverewa u ICOM radio-ure|aje, pa su ~ak
kupovali duè antene ili motorole, koje
sa aspekta dometa i trajnosti smatraju
boqim ure|ajima.
Problem je u tome {to kutija za municiju
koju nosi pomo}nik nije integrisana sa
uprta~em Molle i ne moè se zaka~iti za
uprta~, pa ju je te{ko nositi. Torba za rezervnu cev progori kad se u wu ubaci vrela cev, a plasti~ni Fasteks zatvara~i brzo se lome, pa bi ih trebalo zameniti metalnim. Noìce se ne mogu podesiti po visini, a kad se oslone na beton, kliù po
wemu.
SNAJPERSKE PU[KE
Opti~ki ni{an M145 trebalo bi da
ima {ire poqe vida i ve}e uveli~awe. Sa
sada{wim, koji uveli~ava tri puta, ciqevi
na rastojawu ve}em od 500 m ne mogu biti
jasna uo~eni. No}ni ni{an AN/PVS-4 previ{e je teàk i glomazan, a da bi se postavio
na oru`je mora se prethodno skinuti M145.
Vojnici su poèleli da mitraqez ima integrisani dnevni i no}ni ni{an sa laserskim
obeleàva~em. A ima i drugih zamerki. Pri
duòj rafalnoj paqbi ~aure se gomilaju ispod oru`ja, umesto da budu
izba~ene u stranu, pa
ometaju rad, a posada pre ili kasni-
je ope~e {ake. Remnik nije dovoqno {irok,

pa je oru`je nezgodno za no{ewe i u~vr{}iva~i remnika se tako|e lako lome.
Vojska SAD u Iraku koristi snajperske pu{ke M24, kalibra 7,62 mm Nato, i
IksEm-107, kalibra 12,7 mm. U globalu,
snajperisti su zadovoqni sa oba oru`ja i
smatraju ih preciznim i pouzdanim. Sa pu{kom M24, uz municiju M118 SB, uspe{no
neutrali{u ciqeve na daqinama od 100 do
900 m, a isti~e se da je opti~ki ni{an M3A
kvalitetan. Me|utim, snajperisti bi èleli da M24 ima kra}i hod zatvara~a, koji bi
im omogu}io brè uzastopne hice. Uz to,
ko~nicu bi trebalo premestiti sa bo~ne
pozicije na centralnu. Obara~ bi trebalo
da bude boqe podesiv. Opti~ki ni{an M3A
trebalo bi da se pode{ava u ~etvrtinama
ugaonog minuta, a ne samo u polovinama.
No}ni ni{an AN/PVS-10 je glomazan, nema
odgovaraju}e uveli~awe i jasno}u, a pojedini to~ki}i za pode{avawe brzo se olabave
ili slome. Posebno se traì laki infracrveni ni{an, kojim bi se mogli identifikovati ciqevi na daqinama od 600 do 800
metara. Uz to, snajperisti bi èleli opti~ke ni{ane koji se mogu lako i brzo (de)montirati u zavisnosti od potrebe, a da se
pri tome o~uva upucana ta~ka. Na kundaku
je neophodan podesivi oslonac za obraz,
koji snajperisti za sada improvizuju presavijenim pe{kirima i lepqivom trakom.
Domet i preciznost na velikom rastojawu jesu glavne odlike te{ke dalekometne
snajperske pu{ke
IksEm-107. Wome su
uspe{no neutralisani ciqevi na odstojawu do 2.000 m.
Ali strelci bi èleli podesivi
kundak i smawewe teìne pu{ke.
Prigu{iva~ bi im omogu}io da ostanu neprime}eni, jer su seoski psi
kompromitovali snajperska gnezda
i u Avganistanu i u Iraku. Neophodne su i balisti~ke tablice za
municiju, jer se bez wih tro{i
mnogo municije za upucavawe
oru`ja. Posebno je zanimqivo da
je jedan tim izvestio kako su,
umesto snajperske municije 12,7
mm, dobili probojno-zapaqivu
municiju proizvedenu 1943. godine! Opti~ki ni{an firme
PANCIR GLAVU ÛVA
Marinci sa pu{kama12,7 mm
Liupold nije dovoqno balisti~ki uskla|en
sa pu{kom, iako je upucan za daqine od
500, 1.000 i 1.500 m, jer na me|urastojawima ne moè precizno dejstvovati. Snajperisti misle da je optika Svarovski pogodnija za snajperku 12,7 mm.
Op{te je mi{qewe da je potcevni baca~ granata M203 lako, kompaktno i jednostavno oru`je, koje je spregnuto sa pu{kom
M-16 ili karabinom M4, vrlo pogodno za
dejstva po ta~kastim, povr{inskim i zaklowenim ciqevima i objektima. Odràvawe i
ni{awewe je jednostavno i wime se dejstvovalo po ciqevima na odstojawu do 400 m.
Dve osnovne vrste municije jesu granata
M583A1 za osvetqavawe i eksplozivno
dvonamenska M433. Primedbe se odnose na
ko~nicu, jer se oru`je lako otko~i kada zapne za opremu ili izbo~ine u BOV-u, tako da
grenadiri pune baca~ neposredno pre vatrenog dejstva i ne nose ga sa granatom u cevi. Sem toga, mehanizam za okidawe je osetqiv na pesak i pra{inu koji se taloè u ku}i{tu obara~a, te se mora stalno ~istiti.
Izraèna je potreba za integrisanim, dvonamenskim dnevnim i no}nim opti~kim ni{anom, koji bi omogu}io precizno dejstvo
po protivniku i mecima 5,56 mm, i granatama 40 mm. Lepak se zbog vru}ine topio,
te su sa baca~a otpadale dr{ke. Brava cevi
se lako izmesti, pa granate ispadaju iz cevi. Prsluk za no{ewe granata ne uklapa se
dobro na pancir Interseptor. Previ{e je teàk i glomazan, a granate nisu lako dostupne. Ve}ina grenadira smatra da nisu pro{li adekvatnu obuku za M203.
Posebno se isti~e potreba za trenutnim upaqa~em granate, jer sada{wi
postaje aktivan tek kada granata nakon
ispaqewa preleti odre|enu distancu,
kako prerana eksplozija ne bi ranila
strelca. Ovim je, me|utim, onemogu}eno
dejstvo na bliskom odstojawu kada je
strelac u zaklonu. Granata ima lu~nu putawu, tako da se ne moè koristiti u
pravolinijskoj vatri, {to èle vojnici
na terenu. Neophodno je i usvajawe gumenih projektila kojima bi se suprotstavili demonstrantima. U protivnom, vojsci ostaje samo da se povu~e ili da upotrebi vatreno oru`je, {to moè izazvati negativnu reakciju i ira~ke, i ame-
ri~ke, i svetske javnosti. Granata M433

nije projektovana da sluì za razbijawe brava i kapija, a za to se koristi.
BACA^ GRANATA
Baca~ granata Mk19 je oru`je koje ispaquje granate kalibra 40 mm teoretskom
brzinom od 300 do 400 granata u minuti
(a prakti~nom od 60). Ima maksimalan domet od 2,2 km, a efikasan oko 1,6 km. Da
bi upaqa~ granate postao aktivan, ona
mora preleteti 75 m nakon ispaqewa.
Kao glavni problem isti~e se lu~na putawa granate. To je naro~ito izraèno u naseqenim mestima, gde uli~no osvetqewe,
telefonske ìce i strujna mreà mogu dovesti do prevremenog aktivirawa. Ako je
granata uba~ena u cev baca~a, a ne ukaè
se potreba za otvarawem vatre, ona se ne
moè vratiti u redenik, ve} je posle povratka u bazu uni{tava oruàr. Za urbane operacije to je oru`je od male koristi,
jer je preveliko rastojawe koje granata
treba da preleti kako bi upaqa~ iz inertnog pre{ao u aktivno stawe. Sem toga,
treba dosta vremena da se raspakuju granate koje su spakovane u dobo{ima i propisno obezbe|ene od potresa ili grubog
rukovawa pri transportu. A to je u borbi
kriti~ni nedostatak. Postoqa za Mk19
montirana na vozilima, nisu dovoqno robusna za svakodnevnu upotrebu.
SAMOINICIJATIVNE KUPOVINE
Jedinice koje su podvrgnute anketi mahom su bile opremqene tzv. prvom generacijom opti~kih ni{ana za blisku borbu,
mnogo mawe pouzdanim od druge generacije.
Kqu~na razlika je u baterijama, jer je druga
generacija opremqena trajnijim baterijama. Naime, uo~eno je da se prekida~ za aktivirawe vrlo lako nepa`wom ukqu~i, te
se baterije ni{ana prve generacije brzo
istro{e, {to moè biti od kriti~nog zna~aja u odre|enim situacijama, jer pu{ke nemaju mehani~ke ni{ane, ve} samo opti~ke.
Veli~ina crvene ta~ke je tolika da prekriva figuru protivnika na odstojawu od 300 m,
a na mawoj daqini se ne moè razaznati
centar mase od ekstremiteta. Sna`na sun~eva svetlost u Iraku ~esto nadja~a sjaj cr-
Vojnici imaju veliko poverewe u interseptor pancir. Navodi se primer ni{anxije tenka koji je iz mitraqeza 7,62
mm dejstvovao po neprijatequ, kada je
osetio snaàn udarac koji ga je odbacio
unazad. Tek posle okr{aja na|eno je zrno
kal. 7,62h39 mm zabijeno u pancir. Tenkista kaè kako su mu se do tada kolege
smejale zbog toga {to nosi pancir u tenku. Jedina primedba se odnosi na ~iwenicu da se u panciru sa umecima SAPI i
DAP ne moè zauzeti streqa~ki stav u leè}em poloàju, jer kevlar u le|nom delu
i okovratniku pancira onemogu}uje da se
usprave glava i vrat, pa je usvojen streqa~ki stav u kle~e}em poloàju za ni{awewe na ve}em odstojawu.
vene ta~ke. Mnogi vojnici sa oru`jem bez
opti~kog ni{ana samostalno su kupili opti~ke ni{ane, koje su potom montirali na
svoje M-16/M-4, kako bi uz mehani~ki, imali i opti~ki ni{an. Jedan vojnik je skinuo
opti~ki ni{an sa zaplewenog ira~kog RPG7 i montirao ga na svoju M-16. Laserski
ni{an AN/PEKu-2 kritikovan je zbog ~estih
lomova prekida~a za ukqu~ivawe, koji se
aktivira pritiskom. Vojnici zahtevaju da se
prekida~ instalira u pi{toqsku dr{ku na
oru`ju. Centralni zavrtaw za u~vr{}ivawe ni{ana lako se olabavi, ~ime se upucana ta~ka izme{ta.
Vojnici su za operativne potrebe samoinicijativno kupili, ili kolektivno prikupili novac, i za takti~ke baterijske lampe Surefire, neophodne pri pretresu stambenih objekata i vozila.
Model pustiwskih borbenih ~izama
nije se dobro pokazao. \on je premekan i
lako se o{teti. Mnogi su ga vojnici na svoju ruku zamenili |onom vibram. îzme nemaju dobru ventilaciju. Zadràvaju vlagu i
neophodno bi bilo da na wima postoje
otvori za ventilaciju sli~ni onima na modelu za borbu u xungli. Model pustiwskih
~izama koje koriste marinci smatra se vrlo dobrim. Ve}ina vojnika je dobila model
~arapa izra|en od me{avine crne vune i
poliestera, u kojima je bilo neizdr`qivo
vru}e za pustiwske uslove. Oni koji su dobili model svetlije boje tvrde da se prilikom prawa previ{e skupqaju. Zamerke su
upu}ene i na ~iwenicu da vi{e od 30 dana
nije bilo mogu}nosti da se opere uniforma. Isti~e se i potreba za vi{e xepova, i
na bluzi, i na pantalonama.
Kada se razgovaralo o odevnim predmetima i obu}i, vojnici su bili vrlo nezadovoqni, jer smatraju da su to stvari
koje bitno uti~u na wihovu borbenu gotovost. âk nagla{avaju da su spremni da
uloè i sopstveni novac kako bi sebi
obezbedili odgovaraju}u opremu. A to su
mnogi i uradili.
Dr Aleksandar MUTAVXI]
43
BACAÎ GRANATA
ARTIQERIJA
PE[ADIJE
Iako su baca~i
granata relativno
novo oru`je,
danas su dosegli
ta~ku sa koje se,
uz postoje}u
municiju, ne moè
pove}avati
efikasnost sistema.
Zato konstruktori
predvi|aju
poboq{awe wihovih
ni{anskih ure|aja
opti~kih
(ili elektroopti~kih),
laserskih daqinara,
balisti~kih ra~unara
i novu vrstu
programiranih
projektila kalibra
20 i 25 mm.
aca~i granata predstavqaju prelazno re{ewe izme|u te vrste oru`ja i

oru|a za vatrenu podr{ku (minobaca~a). Nameweni su za izvo|ewe neposredne vatrene podr{ke pe{adije, uni{tavawe ìve sile, neutralisawe
vatrenih sredstava i lakooklopqenih
borbenih vozila na daqinama do 2.000
metara. Izra|uju se u kalibru od 30 i 40
mm, a upotrebqavaju vi{e vrsta projektila razorne, kumulativno-par~adne, sa
IC dimom i CS gasom, inertne i ve`bovne. Dele se na individualne (jedina~no
ga|awe), poluautomatske i automatske.
Razvoj baca~a granata ili, popularno nazvanih artiqerije pe{adije,
po~eo je jo{ za vreme rata u Koreji
(19501953), kada se pokazalo da su
tromblonske mine znatno efikasnije od
ru~nih bombi. Ali, osnovna slabost
tromblonskih mina ogledala se u wihovoj nedovoqnoj preciznosti, posebno pri
44
Krugu zemaqa proizvo|a~a baca~a granata pridruìla se i na{a zemqa sa modelom ABG30 M93 kalibra 30 mm, mase 45 kg
(sa trono{cem), dometa 1.700 m i brzine
ga|awa 6070 granata u minuti (minimalni), odnosno 400500 (maksimalni). Po~etna brzina projektila je 180 m/s, a efikasni
domet 8001.200 metara. Vertikalno poqe
dejstva je od -5 stepeni do + 70, a horizontalno od 30 do 360 stepeni. Model ABG30
sastoji se od: automata sa cevi, postoqa, municijske kutije (dobo{a) i opti~ke ni{anske
sprave. Projektili se iz spremi{ta dovode
redenikom, ako je oru|e montirano na vozilo. Radijus ubojnog dejstva projektila iznosi
osam metara. Kumulativni projektil moè
da probije oklop debqine 60 mm. U redenik

staju 24 projektila.
Na na{u automatsku pu{ku 5,56 mm
M-21 spregnut je potcevni baca~ granata
PBG 40 mm, koji prilikom neposrednog ga|awa nezaklowenih ciqeva ima efikasni
domet do 400 m (a zaklowenih od 200 do
300 m). Zavisno od obu~enosti strelca i
borbene situacije postiè se velika borbena brzina ga|awa od 6 do 12 granata
u minuti. Baca~ se puni sa usta cevi granatama, koje su po konstrukciji tipa metakprojektil, a ~ije je barutno puwewe u
sklopu tela granate. Zahvaquju}i konstrukciji jednostavno je i rukovawe, pa se postavqawe i skidawe PBG sa automatske pu{ke izvodi za svega 510 sekundi.
ubacivawu u prozore zgrada, otvore

bunkera i sli~no. Zbog toga su ameri~ki
vojni stratezi proizvo|a~ima oru`ja
postavili zahtev da razviju i proizvedu
oru`je koje }e biti dovoqno precizno i

koje }e razorni projektil ve}i od ru~ne
bombe ispaqivati na daqine ve}e od
daqina na koje se bacaju ru~ne bombe
NA[I BACAÎ
15. januar 2007.
AMERI^KI MODELI
Rodona~elnik
svih savremenih baca~a granata je ameri~ki individualni baca~
granata M76 kalibra 40 mm, duìne 74 cm (cev 36,5 cm) i mase od 2,7 kilograma. U naoruàwe je uveden pedesetih godina pro{log veka. Re~
je o vrlo robusnom oru`ju
napravqenom po modelu
lova~ke pu{ke koja se
Mk19, model 3
preklapa. Jednostavan je
i bezbedan za rukovawe i
ta, za {ta je potrebno oko pet
omogu}ava ga|awe do daqine od 375 metara. Za vreme desetogodi- minuta. Puni se u dve faze. U prvoj
{we proizvodwe proizvedeno je vi{e od se pritiskom na dugme utvr|iva~a cevi, cev
pomera napred kako bi projektil mogao da
360.000 komada baca~a M76.
U drugoj polovini {ezdesetih godina se postavi u leì{te. U drugoj fazi cev se
dvadesetog veka proizveden je, kao zamena vra}a natrag i baca~ je spreman za dejstvo.
za stariji model M76, individualni pod- Ni{anske sprave su razli~ite i mogu se pocevni baca~ granata M203, kalibra 40 staviti na samom baca~u ili na pu{ci. Cev
mm, duìne 38 cm (cev 30,5 cm) i mase od je napravqena od aluminijuma. Najnovija
1,4 kg. Postavqa se na automatsku pu{ku cev je duìne 23 cm {to omogu}ava dejstvo
M16, a moè se ugraditi i na sve savreme- i u slu~ajevima kada je kundak u sklopqenom
ne automatske pu{ke zapadnog i isto~nog poloàju.
porekla. Sastoji se od nosa~a cevi, mehanizma za opaqewe, delova za u~vr{}ivawe na pu{ku i ni{anske sprave. Moè da
dejstvuje samostalno (kada mu se ugradi kundak) ili kao podcevni baca~ ugra|en na automatsku pu{ku.
Osnovna slabost mu je {to se na puM203
{ku stavqa (skida) pomo}u priru~nog ala-
Za vreme rata u Vijetnamu Amerikanci su proizveli vi{e modela automatskih

baca~a granata koji su prvo bili nameweni
za ugradwu na helikoptere i re~ne brodove. Osnovni model ozna~en sa O proizveden je 1966. godine. Posle modela ozna~enih sa 1 i 2, sredinom sedamdesetih godina
pro{log veka, proizveden je danas u svetu
najpoznatiji i najra{ireniji Mk19 model
3, kalibra 40 mm, duìne 109,5 cm (cev
41 cm), mase 35 kg (tronoàc 20 kg), kapaciteta magacina 32 projektila i brzine ga|awa 325385 projektila u minutu. Funkcioni{e na principu neblokiranog
zatvara~a inercionog tipa sa
vazdu{nim hla|ewem.
Osnovna karakteristika
ovog baca~a je velika brzina ga|awa i veliki elevacioni ugao ga|awa, a slabost
su mu nedovoqna preciznost i znatan broj
zastoja za vreme dejstva. Baca~ se puni projektilima koji se u leì{te dovode sa leve
strane oru`ja, a puwewe se obavqa u dve
faze. U prvoj fazi projektili se usmeravaju
nazad i nadole, da bi u
drugoj bili potisnuti napred u cev ~ime je oru`je
spremno za dejstvo. Baca~ granata Mk19, model
3 je robustan i sastavqen od velikog broja delova {to oteàva odràvawe i upotrebu.
(do 30 metara), a pribli`no jednake dometu minobaca~a kalibra 60 mm (od 300

do 2.000 metara).
Prvi individualni ru~ni baca~ granata M7O kalibra 40 mm, Amerikanci su
razvili 1957. godine. Iz wega su ispaqivani razorni projektili SR 40h46 mm,
kasnije i kumulativni. Po~etkom 1964. godine za iste projektile razvijen je individualni baca~ granata M203 kalibra 40
mm, koji se mogao ugraditi na pu{ku
AR15, kasnije M16.
Sredinom {ezdesetih godina pro{log veka, Amerikanci su po~eli razvoj
automatskog baca~a granata Mk19 kalibra 40 mm, ve}e brzine i dometa ga|awa,
sa ve}om koli~inom eksploziva u projektilu. U operativnu upotrebu uveden je sedamdesetih godina 20. veka.
Prvi sovjetski individualni baca~
granata uveden je u operativnu upotrebu
1975. godine. Za vreme rata u Avganistanu
svoje jedinice opremili su sa modelom BG15, kalibra 40 mm, koji se mogao ugraditi
na automatsku pu{ku AK-74, kalibra 5,45
mm. Automatski baca~ granata AGS-17 kalibra 30 mm uveli su u operativnu upotrebu sredinom 1975. godine.
odudara od ostalih baca~a granata. Municija se nalazi u dobo{u koji je sme{ten na

desnoj strani oru`ja {to olak{ava puwewe. Tronoàc omogu}ava direktno ga|awe
ciqa i dejstvo ubacnom putawom, koja je tipi~na za minobaca~e. Zbog toga je opremqen
ni{anskim ure|ajem artiqerijskog tipa.
Rusi su kasnije razvili poboq{anu
varijantu oznake AGS-30 koja je zadràla
karakteristika prvobitnog modela, ali je
bila osetno lak{a (sa trono{cem 16 kg).
Upotrebqava istu
vrstu projektila kalibra 30 mm ~iji domet odgovara dometu
ameri~kih projektila
40h53 mm.
Osim navedenih baca~a granata,
Rusi proizvode i modele LPO-91, GP3O i BG-3O, ~ije su
osnovne karakteristike velika brzina
ga|awa, visoka mobilnost i visokoefikasna municija.
RUSKA PLAMJA
Sovjetski automatski baca~ granata
AGS-17 plamja, kalibra 30 mm, duìne
oru`ja 84 cm (cev 29 cm), mase 31 kg (sa
trono{cem), kapaciteta magacina od 29
projektila i brzine ga|awa 350400 projektila u minutu, u naoruàwe je uveden sredinom sedamdesetih godina pro{log veka, a
javnost je za wega saznala za vreme rata u
Avganistanu. Radi na principu trzawa zatvara~a, a po konstrukcionim re{ewima ne
45
BELGIJSKI FN 2000
Belgijanci su za svoju novu automatsku pu{ku
FN F2000 proizveli podcevni baca~ granata kalibra 40 mm FN 2000, duìne 34 cm (cev 23 cm) i mase od 1,2 kilograma. Re~ je o modularnom baca~u
granata ~ija je cev obloèna sa oblogom koja sluì
za postavqawe baca~a na pu{ku i za otvarawe cevi. Cev se otvara pomo}u aktivirawa utvr|iva~a
(sme{tenom na boku obloge) koji se pomera napred.
Aktivirawem utvr|iva~a cev se malo okrene oko uzdu`ne ose pomeraju}i se napred, omogu}avaju}i izvlaka~u i izbaciva~u da iz leì{ta izbace ~auru
ispaqenog projektila i stvore prostor za ubacivawe novog projektila. Skalapaju}i mehani~ki ni{an
obezbe|uje ni{awewe na daqinama od 50 do 350
metara, a postavqen je na desnoj strani baca~a.
Iako baca~i granata spadaju u oru`je relativno skorijeg datuma proizvodwe i uvo|ewa u operativnu upotrebu, danas su dosegli ta~ku na kojoj se sa
postoje}om municijom vi{e ne moè pove}avati efikasnost sistema. Granice wihove efikasnosti limitirane su mogu}no{}u poga|awa udaqenih ciqeva i
efektom dejstva projektila po ciqu. Da bi bili jo{
efikasniji konstruktori predvi|aju uvo|ewe poboq{anih ni{anskih ure|aja opti~kih (ili elektroopti~kih), laserskih daqinara i balisti~kih ra~unara, te nove vrste programiranih projektila kalibra
20 i 25 mm.
Najve}a prepreka daqeg razvoja baca~a granata je wihova (pre)velika masa, nedovoqna efikasnost malih eksplozivnih projektila (bombica) i visoka cena elektroopti~kih sklopova i municije
opremqene sa elektronikom. Zbog velike mase, automatski baca~i granata neprikladni su za preno{ewe u borbenim dejstvima, pa se ugra|uju na razne
vrste borbenih i neborbenih vozila, i na helikoptere.
Baca~e granata pored SAD i Rusije proizvodi vi{e zemaqa Singapur, Nema~ka, Belgija, na{a zemqa. Francuska (u kooperaciji sa [vedskom i Kanadom) proizvodi automatski baca~
SC4O Striker, kalibra 40 mm, sa potpuno novom
vrstom projektila, sa upaqa~em sa satnim mehanizmom i ugra|enim laserskim daqinomerom na
oru`ju. [panija proizvodi model automatskog baca~a granata LAG SB-M1, kalibra 40 mm, koji
funkcioni{e na bazi dugog trzawa cevi. Po masi
i veli~ini gotovo je identi~an sa ameri~kim Mk19
model 3.
Ovom prilikom predstavqamo neke od poznatih modela.
SINGAPURSKE VRSTE
Singapur je razvio dve vrste baca~a granata. Automatski CIS AGL, kalibra 40 mm, duìne oru`ja 96,5 cm (cev 35 cm), mase 33 kg (sa trono{cem
52 kg) i brzine ga|awa
360500 projektila u minutu. Prema obliku i na~inu dejstva sli~an je ameri~kom modelu Mk19 model 3,
ali je jednostavniji za rukovawe i upotrebu. Ima
masivan inercioni zatvara~, a projektil se u leì{te dovodi s leve strane.
Za razliku od ameri~kog
modela, puwewe se kod baCIS GL
ca~a granata CIS AGL izvodi u jednoj fazi iz
uvodnika direktno u cev. Osim automatske, mogu}e je otvarawe i jedina~ne paqbe. Sastoji se od ku}i{ta, cevi, ni{ana i kundaka.
Drugi singapurski baca~ granata za individualno ga|awe CIS GL, kalibra
40 mm, duìne oru`ja 65 cm (cev 36,5 cm) i mase od samo 2,3 kg, jednostavan
je za rukovawe i puni se tako {to se cev okrene u desnu stranu. Prilikom okretawa cevi dolazi do zapiwawa udarne igle, a osigura~ dolazi u poloàj zako~eno. Pre opaqewa projektila strelac je duàn da oslobodi osigura~, koji se
u obliku obrtne poluge nalazi na levoj strani oru`ja. Ku}i{te oru`ja, cev i
brojni drugi delovi izra|eni su od aluminijuma. Kundak nije na rasklapawe, a
na wegovom kopitu postavqen je gumeni ublaìva~ trzawa do kojeg dolazi prilikom opaqewa. Preklapaju}i ni{an omogu}ava ga|awe ciqeva na daqini od
50 do 300 metara.
NEMA^KA RE[EWA
Nemci su proizveli dva nova modela baca~a granata HK AG36 za individualnu upotrebu i automatski HK AGL.
Podcevni baca~ granata HK AG36 kalibra 40 mm, duìne 35,6 cm (cev
28 cm) i mase od 1,5 kg namewen je za postavqawe na novu automatsku pu{ku
G36. Od drugih se razlikuje u tri kqu~na elementa: cev se prilikom puwewa
otvara u levu stranu, {to olak{ava puwewe oru`ja iz leè}eg stava; mehanizam za okidawe je tipa DAO (udara~ je uvek u napetom stawu i aktivira se jednim potezom obara~a); oru`je je najve}im delom izra|eno od aluminijuma. Na
baca~ je ugra|en jednostavan mehani~ki ni{an ~ija je najve}a slabost velika
duìna koja je posebno nepodesna za ugra|ivawe na automatske pu{ke G36,
standardne duìne, jer se negativno odraàva na uravnoteènost oru`ja prilikom otvarawa vatre.
Najnoviji nema~ki automatski baca~a granata HK AGL, kalibra 40 mm
duga~ak je 118 cm (cev 47,5 cm), mase 29 kg (sa trono{cem 60,6 kg) i brzinom
ga|awa od 350 projektila u minuti. Oblik baca~a i wegova automatika sli~ni
su onima na ameri~kom baca~u granata Mk19 model 3, ali su poboq{ani na~in puwewa (mogu}e je puwewe oru`ja i sa leve i sa desne strane) i bezbednost
pri upotrebi. Puwewe se odvija u jednoj fazi, kao kod singapurskog modela CIS
AGL. Zatvara~ je masivan, inercionog tipa. Savremenije konstrukcije je i tronoàc koji omogu}ava postavqawe baca~a na visinu od 58 do 149,5 cm od povr{ine zemqe.
HK G36
Stanislav ARSI]
46
15. januar 2007.
P U S T I W S K I
O R A O
PI[TOQ
JAKOG TRZAJA
Za jednog pustiwskog orla mogu se kupiti dva pi{toqa
marke glok 17 ili bereta 92 F. A ako se ignori{e
wegova visoka cena, glavni razlog zbog koga to oru`je
nije podesno za samoodbranu je veoma jak trzaj.
alibri .357 magnum i .44 magnum najpoznatiji su revolverski kalibri dana{wice. Dok su .357 svojevremeno
koristile mnoge policijske agencije u
SAD, .44 magnum i revolver smit i veson,
model 29 ovekove~io je Klint Istvud kao
inspektor Kalahan u serijalu filmova o
prqavom Hariju. Zaqubqenici u te kalibre oduvek su èleli da imaju pi{toq koji
bi koristio magnum municiju. Stoga su X.
Lindig, X. Skildam i H. Skildam 1979. u
Mineapolisu osnovali kompaniju Magnum
Riser~ u nameri da konstrui{u pi{toq ~ije bi osnovne namene bile streqa{tvo, pucawe u siluete i lov.
Uz pomo} B. Vajta, zaduènog za razvoj
i tehnolo{ka pitawa, prvi prototip pi{toq, nazvan dezert igl pustiwski orao,
bio je gotov 1981. godine. Me|utim, postoje}i problemi naveli su konstruktore da se
obrate za pomo} stranom partneru. To je
bila Izraelska vojna industrija IMI.
RAZLIÎTE VERZIJE
Izrada prve serije od 1.000 pi{toqa ~iji serijski broj po~iwe sa 3001 otpo~ela je nakon obimnih proba 1983. godine.
Serija je imala klasi~no o`lebqenu cev,
ali je pozitivan efekat na preciznost imala proizvodwa pi{toqa sa poligonalnim
Model Mk 19
o`lebqewem cevi koja je po~ela 1985. Verzija u kalibru .44 magnum pojavila se na trì{tu 1986. i to je bio prvi serijski pi{toq, u tom kalibru.
Proizvodwa pustiwskog orla u kalibru .41 magnum po~ela je tokom 1987, ali se
od wega kasnije odustalo jer nije postao popularan kao druga magnum municija. Godine
1989. pojavio se Mark VII (model br. 7) sa
uve}anom polugom ko~nice, brave zatvara~a
i poboq{anim dvostepenim obara~em.
Tokom 1996. proizvode se i modeli u
kalibru .50 AE, ek{n ikspres, poznatom i
kao .50 magnum. To je vrlo zanimqiv metak
kod koga je dno ~aure kalibra .44 magnum
uè od tela ~aure (u kalibru .50AE). Konstrukcija je odmah izazvala sumwu u pogledu
pouzdanog funkcionisawa oru`ja koje koristi takvu vrstu municije. U to doba stvoren je i Mark XIX, model br. 19, kod koga je
najva`nija odlika postojawe jednog rama za
sve kalibre pustiwskog orla. Naime, Mark
I i Mark VII imali su ramove razli~ite veli~ine za svaki kalibar, a Mark XIX je pi{toq koji izmenom nekoliko komponenata,
kao {to su cev, okvir i zatvara~, uz osnovni ram, koristi vi{e vrsta municije.
Godine 1998. razvijen je metak .440
Kor-Bon, koji je u su{tini .50 AE sa suènom
~aurom sli~no metku 7,62h25 mm TT . To je
Deagle7-44-2
veliko i glomazno oru`je, teìne 1.715 gr

(prazan), duìne 260 mm sa cevi od {est
in~a (152 mm), a izra|uju se i sa cevima
duìne 10 i 14 in~a, odnosno 250 i 350
mm, tako da su tada proporcionalno duì
i teì. Kapacitet okvira je devet metaka u
kalibru .357, osam u .44 i sedam metaka u
.50AE. Pi{toq funkcioni{e jednostrukom
akcijom, na principu pozajmice barutnih
gasova, a opaqewe se odvija pri zabravqenom zatvara~u. Cev je stacionarna, {to tako|e doprinosi preciznosti. Gasovi se odvode iz cevi kroz mali otvor u blizini leì{ta metka ka gasnom cilindru ispod cevi
u kom je sme{ten klip kratkog hoda. Pi{toqi novije proizvodwe imaju `lebove na
gorwoj strani cevi u koje se ume}u nosa~i
opti~kog ni{ana.
UBEDQIVI NA FILMU
Mada teìna oru`ja i princip rada
donekle uti~u na umawewe trzaja pri opaqewu, on je ipak zastra{uju}i, pogotovo u
kalibrima .50AE i .440 Kor-Bon. Trzaj magnuma .44 je vrlo jak, a Klint Istvud je jednom prilikom priznao da je pri snimawu
filmova koristio municiju sa umawenim
barutnim puwewem. U kalibru .50AE, trzaj
je 40-50 odsto ja~i od magnuma .44. To je
glavni razlog zbog koga ovo oru`je nije podesno za samoodbranu, ~ak i ako se ignori{e visoka cena. Naime, za jednog pustiwskog orla mogu se kupiti dva gloka 17 ili
berete 92 F.
U samoodbrani su od ìvotnog zna~aja
brzi uzastopni hici, a pogotovo pogoci, {to
je sa ovakvim pi{toqem nemogu}e izvesti.
Dimenzije oru`ja i teìna ~ine ga nepodesnim za no{ewe, a bqesak na ustima
cevi u mraku zaslepquje i strelca i
protivnika. Kada se sve sabere i
oduzme, pustiwskog orla najradije
koriste holivudski ratnici, a mogli smo ga videti u ameri~koj verziji
filma Nikita. Glavna glumica,
ina~e krhke telesne gra|e, sa lako}om puca iz ovog oru`ja, bez ikakve
reakcije na trzaj. Jo{ samo da na|u
nekog ko }e u to poverovati.
Dr A. MUTAVXI]
47
B O R B E N E
B E S P I L O T N E
L E T E L I C E
TRA@I I
UNI[TI
O naoruàwu borbenih aviona
ili helikoptera do sada je mnogo
re~eno, ali relativno malo
o borbenim bespilotnim
letelicama i wihovom naoruàwu.
Ova tema je aktuelizovana posle
uspele protivteroristi~ke akcije,
3. novembra 2002, kada je u Jemenu
ameri~ka bespilotna letelica
predator ispalila raketu Hellfire
i pogodila vozilo, usmrtiv{i {est
terorista Al kaide.
Evropski program pod nazivom nEUROn
ajve}a prednost koju bespilotne letelice pruàju u odnosu na letelice sa

posadom jeste ~iwenica da se ne rizikuju qudski ìvoti u najopasnijim misijama, a osim toga, wihova nabavka i
upotreba su jeftinije. Prve naoruàne
bespilotne letelice su, pored izvi|a~ke
opreme za pronalaèwe ciqa, nosile i
bojnu glavu. Posle otkrivawa ciqa, one iz
moda pretraìvawa prelaze u mod vatrenog dejstva i uni{tavaju ga direktnim obru{avawem. Ukoliko ciq nije prona|en, letelica se ili vra}a na zadato mesto (i mogu}e ju je ponovo upotrebiti), ili se aktivira mehanizam samouni{tewa. Tipi~ni
predstavnici tog tipa borbenih bespilotnih letelica jesu izraelska harpi i nema~ke tajfun i tares, ~iji je osnovni zadatak
dejstvo po protivni~koj PVO, prvenstveno
radarima, mada se tajfun, zahvaquju}i kori{}ewu kumulativno-par~adne bojne gla-
48
ve, moè upotrebiti i protiv tenkova, artiqerijskih oru|a, komandnih mesta, pa ~ak
i drugih bespilotnih letelica, ali i za izvi|awe.
Druga grupa savremenijih borbenih
bespilotnih letelica nosi podve{eno naoruàwe ili naoruàwe postavqeno unutar
trupa, poput borbenog aviona. Inicijalno
su skupqe za nabavku, ali ako se ra~unaju
utro{ena nov~ana sredstva po uni{tenom
ciqu, predstavqaju rentabilnije re{ewe,
jer se prilikom vatrenog dejstva ne uni{tava sama bespilotna letelica. Osim toga,
broj uni{tenih ciqeva jednom borbenom
bespilotnom letelicom moè biti ve}i i
jednak je broju raketa, bombi ili bombica
kojim letelica raspolaè. A u odnosu na
borbene avione (uz nepostojawe rizika za
posadu, mawe dimenzije i samim tim mawi
radarski, toplotni i akusti~ni odraz) omogu}avaju kori{}ewe naoruàwa maweg do-
meta i samim tim niè cene. Evropske zemqe i SAD danas ulaù ogromna sredstva u
wihov razvoj, jer se upravo od tih borbenih bespilotnih letelica o~ekuje da jednog
dana ne samo dopune ve} i u potpunosti zamene borbene avione i helikoptere.
POÊTNI NEUSPESI
Prva naoruàna bespilotna letelica
pojavila se tokom Vijetnamskog rata. Bila
je to ameri~ka mornari~ka protivpodmorni~ka letelica QH-50C/D, naoruàna torpedima. Me|utim, iako je koncept bio delo
dalekovidih konstruktora, od 746 proizvedenih, sru{ilo se 411 letelica, tako da je
program okon~an 1970. godine. Nakon toga
je zaustavqen rad na planu borbenih bespilotnih letelica, zahvaquju}i pilotskom
lobiju koji je forsirao borbene avione.
Ipak se nisu mogle ignorisati prednosti
bespilotnih letelica pri prodoru u dobro
15. januar 2007.
braweni sovjetski vazdu{ni prostor. A kraj

Hladnog rata i ubrzani po~etak borbe protiv terorizma, u~inili su svoje.
Iako se o tome nije govorilo u javnosti ({to za Amerikance nije svojstveno),
krajem devedesetih je ozbiqno razmatrana
mogu}nost adaptacije najnovije izvi|a~ke
bespilotne letelice velikog radijusa dejstva RQ-1 predator, koja je uvedena u operativnu upotrebu 1997. godine. Februara
2001. na testovima je od 16 lansirawa
ostvareno 12 pogodaka protivoklopnim vo|enim raketama (POVR) AGM-114C Hellfire.
Ve} novembra slede}e godine, istom raketom lansiranom iz borbenog predatora
MQ-1, koji je poleteo iz Xibutija, uni{teno je vozilo sa {est terorista Al kaide u
Jemenu. U me|uvremenu su sa uspehom pro{la ispitivawa lansirawa inteligentne
protivoklopne submunicije BAT (Brilliant Anti
Tank), i druge izvi|a~ke mini-bespilotne
letelice FINDER (avgusta 2002). Borbena
varijanta MQ-9 Reaper (predator B) ima
sna`nije naoruàwe (od najvi{e 14 raketa
AGM-114K Hellfire II, sa vidnim poqem senzora za detekciju laserske ta~ke za obeleàvawe ciqa od ~ak 90 stepeni), a novina
je kori{}ewe dve laserski navo|ene bombe GBU-12 Paveway II, GPS navo|enih GBU38 JDAM, mase 227 kg, i SDB, mase 130 kg,
kao i raketa vazduhvazduh AIM-9 Sidewinder
za samoodbranu od napada iz vazduha.
Iako je razvijen na bazi predatora
A, moè se re}i da predator B predstavqa
potpuno novu letelicu, sa maksimalnom poletnom masom od 4.765 kg, {to je ~etiri
puta vi{e od prethodnika. Zahvaquju}i
{tedqivom turboelisnom motoru Honeywell
TPE 331-10T, snage 670 kW (900 KS), razvija brzinu 405 km/~ i ima autonomiju duè od 24 ~asa. Senzorski sistem je zasnovan na radaru sa sinteti~kim otvorom Northrop Grumman TESAR, sa rezolucijom 0,3
m, ili savremenijim Lynx II i drugim optroni~kim sistemima, postavqenim unutar pokretne glave MTS-B, tako da je bespilotna
letelica opremqena za dugotrajna, potpuno autonomna dejstva po principu traì i
uni{ti. Posledwa varijanta predator
C, ima}e umesto klipnog (na predatoru A) i
turboelisnog (na predatoru B), turboventilatorski motor, a prvi let se o~ekuje
2007. godine.
PREDATOR JE PROBIO LED

Svojim naoruàwem i sposobnostima
bespilotna letelica predator je uveliko
odgovorila zahtevima, probiv{i led i za
druge projekte. Tako su inteligentna protivoklopna municija BAT, kao i wena poboq{ana varijanta Viper Strike, uspe{no testirane sa bespilotne letelice MQ-5B Hunter, razvijene za izvi|awe u saradwi ameri~ke kompanije TRW i izraelske IMI. Na
Predator B je bespilotna letelica opremqena

za dugotrajna, potpuno autonomna dejstva
ne koli~ine tih raketa koje koriste isti raketni

motor na ~vrsto gorivo,
ali imaju bojne glave razli~itog tipa. Konverzija
se izvr{ava uklawawem
bojne glave i montaòm
~eonog modula, opremqenog kontrolnim aerodinami~kim povr{inama. Ove
rakete, mase 12,5 kg, mogu
se lansirati iz sedmocevnih ili devetnaestocevnih
lansera, a rezultat su zajedni~kih napora kompanija General Dynamics, British
Auerospace, Raytheon, Aerojet, Goodrich i EFW.
Me|utim, pomenuto
naoruàwe, iako se ne
moè uvrstiti me|u najskupqe u arsenalu SAD,
previ{e je sna`no, odnosno, ima previsoku cenu u
odnosu na vrednost ciqa,
ako se koristi za pojedina~ne namene, na primer, za ga|awe neoklopqenih vozila ili dejstvo u urbanim
sredinama po individualnim snajperistima. Zbog toga je razvijena je potpuno nova
raketa, pod nazivom Spike, koja predstavqa
trenutno najmawu i najlak{u vo|enu raketu
na svetu. Ima masu od svega 2,4 kg, domet
3,2 km, a {to je najva`nije, cena joj je svega
oko 4.000 ameri~kih dolara. Samonavo|ewe je elektroopti~ko, a preciznost dovoqna da se ostvari direktan pogodak u vozilo
koje se kre}e popre~no u odnosu na lanser
brzinom do 160 km/~, odnosno, da se raketa ubaci kroz prozor zgrade. Sude}i po vrlo maloj masi rakete mo}i }e da se upotrebqava i sa mawih borbenih bespilotnih
letelica.
Predvi|eno je da se lak{e bespilotne
letelice opremaju raketama Stinger i Mistral, koje pripadaju najlak{oj kategoriji
raketa zemqavazduh. S druge strane, teè
letelice, klase predator-B, trenutno su
Protivoklopne
vo|ene rakete SpikeSR i Hellfire II
(dole)
Submunicija Bonus
testovima iz oktobra 2002. uni{teno je rusko borbeno vozilo pe{adije BMP-1 i
o{te}en tenk T-72. U odnosu na predatora,
Hunter je bespilotna letelica koja ima mawu masu (maksimalna 725 kg) i autonomiju
(1215 ~asova), ali je znatno jeftinija.
Razvoj projektila Viper Strike trenutno je
usmeren na smawewe mase, kako bi se koristio sa jo{ lak{e bespilotne letelice
RQ-7B Shadow, mase svega 168 kg. Ova bespilotna letelica lansira se sa lansirne
rampe, a prevozi se terenskim automobilom marke Hummer. Ima autonomiju od ~etiri ~asa i opremqena je optroni~kim senzorima (TV, infracrvene kamere).
Vrlo perspektivno oru`je (sa gledi{ta
odnosa mase i efikasnosti), koje se predvi|a za upotrebu na borbenim bespilotnim
letelicama, jesu raketna zrna tipa Hydra
70, opremqena glavom za lasersko navo|ewe. Taj projekat predstavqa veoma rentabilno re{ewe, jer trenutno postoje ogrom-
49
opremqene najsavremenijim raketama AIM9X Sidewinder, a planira se kori{}ewe i

raketa sredweg dometa AIM-120 AMRAAM.
Na taj na~in, prvi put jedna bespilotna letelica postaje sposobna za dejstvo van vizuelnog dometa. Pri tome sve mawe igraju
ulogu manevarske osobine letelice. Sa
druge strane, dimenzije bespilotnih letelica, kao i primewene mere za smawewe
radarskog odraza, doprinose postizawu
faktora iznena|ewa, ~ine}i borbene bespilotne letelice svojevrsnim protivavionskim minama.
POGLED U BUDU]NOST
Prethodno spomenuta oru`ja namewena su za opremawe borbenih bespilotnih
letelica koje su razvijene na bazi razli~itih tipova izvi|a~kih bespilotnih letelica. Posledwih godina su se intenzivno razvijale specijalizovane borbene bespilotne letelice, za koje se o~ekuje da u prvoj fazi dopune, a u kasnijoj fazi i potpuno zamene borbene avione, za sada u dejstvima po
ciqevima na zemqi.
I na tom poqu su najdaqe oti{li Amerikanci. Poznata kompanija Boing je, u
okviru programa razvoja borbenih bespilotnih letelica, krajem devedesetih godina
20. veka prvi put prikazala omawu letelicu koncept X-45A, maksimalne mase 5.530
kg, pogowenu turboventilatorskim motorom Honeywell F124-GA-100, potiska 28.02
kN. Iako je oblik letelice, u svakom pogledu, jasno nagla{avao izrazite stelt-osobine, mala nosivost od svega 680 kg nije obe}avala efikasnost na nivou borbenog aviona, tako da je stvoren X-45B i kona~no, X45C. Posledwu letelicu pogoni znatno sna`niji turboventilatorski motor General
Electric F404-GE-102D potiska 48,93 kN.
Maksimalna masa iznosi 15.875 kg, a nosivost 2.040 kg, tako da je omogu}eno no{ewe unutar trupa dve JDAM bombe mase
908 kg.
Drugi pravac razvoja ameri~kih borbenih bespilotnih letelica, nove generacije, predvodi kompanija Northrop Grumman, sa serijom X-47. Najmawa je X-47A, pogowena turboventilatorskim motorom
Letelica Hunter
50
Sa jasno nagla{enim
stelt osobinama
X-47B
Pratt&Whitney JT15D-5C, potiska 14,19 kN,
maksimalne mase 2.932 kg, dok je X-47B ve}a letelica i predstavqa pandan X-45C.
Sve spomenute letelice se razvijaju u okviru programa J-UCAS (Joint Unmanned Combat Air System) koji finansiraju vazduhoplovstvo i mornarica
S druge strane i Evropqani razvijaju
program ekvivalentan J-UCAS-u, pod radnim nazivom nEUROn. U taj program su ukqu~ene francuske kompanije Dassault, Thales i
EADS, {vedski SAAB, italijanska Alenia,
{panski EADS-CASA, gr~ki EAB i {vajcarski RUAG. Maksimalna masa letelice je
6.000 kg, a u ovoj fazi se koristi turbomlazni motor SNECMA Adour. Taj motor }e u
perspektivi biti zamewen savremenijim
turboventilatorskim SNECMA M88. Prvi
let prototipa se predvi|a za 2010, a prvi
serijski primerci za 2020 2025. godinu.
Kada je re~ o naoruàwu, osnovno
oru`je tih bespilotnih letelica predstavqaju bombe tipa SDB (Small Diameter Bomb)
GBU-39, posebno razvijana za upotrebu na
novoj generaciji stelt-borbenih aviona
F/B-22 i F-35. Wihova osnovna osobina je
znatno smawena masa i dimenzije, kako bi
se mogle smestiti u trupu, u unutra{wem
prostoru za bombe. Imaju masu od 130 kg,
{to ih ~ini idealnim za kori{}ewe na
bespilotnim letelicama, a usavr{ena
konstrukcija omogu}ava postizawe probojnosti na nivou daleko teìh specijalizovanih bombi BLU-109.
Posledwom fazom razvoja, pod oznakom Increment II, koja treba da rezultira bombom SDB-II,
obezbe|uje se mogu}nost
ga|awa i pokretnih ciqeva sa udaqenosti od
75 km, ako se odbaci sa
visine od 12.000 m.
Ove bombe }e imati vi{emodni traga~, kako
bi imale preciznije
dejstvo u svim vremenskim uslovima.
Za sada je poznato da }e nEUROn biti

opremqena izraelskim POVR Rafael SpikeER, dometa 8.000 m, sa mogu}no{}u IC samonavo|ewa i navo|ewa uz pomo} opti~kog
kabla. Re~ je o vrlo zanimqivoj raketi, sa
promenqivom trajektorijom, koja }e, na
primer, mo}i da pogodi tenk i u krov, gde je
oklop relativno tanak. Tako|e se predvi|a,
za ovu klasu letelica, kori{}ewe i evropske inteligentne samonavo|ene submunicije GIAT-Bofors Bonus, mase 6,5 kg iz lansera Sperwer. Ameri~ki ekvivalent bi bila
familija Textron Skeet, mase 3,4 i 4,5 kg.
Submunicija ovog tipa koristi IC samonavo|ewe i dejstvuje na krov tenka, bojnom
glavom tipa probojnog diska.
Vrlo zanimqiva je i submunicija Textron Claw, koja koristi termobari~nu bojnu
glavu najnovije generacije sa cirkonijumom.
Znatno ozbiqnija je autonomna bespilotna letelica sa bojnom glavom Lockheed Martin Locaas, mase 45 kg, koja je sposobna za
izvi|a~ko-borbene akcije, odnosno za autonomna dejstva tipa traì i uni{ti. Opremqena je turbomlaznim motorom Technical
Directions T45G, potiska 0,45 kg, {to joj
omogu}ava autonomiju od 30 minuta (160
km). Poseduje satelitsku navigaciju i lasersko samonavo|ewe (laserski radar), te mogu}nost odabira mesta pogotka i dejstva bojne glave. Bojna glava je vi{emodna i moè
dejstvovati kao fragmentaciona ili kao
probojni disk, ako je ciq oklopno vozilo.
Ova nova generacija borbenih bespilotnih letelica namewena je za neutralisawe najsna`nije protivavionske odbrane,
kao i dejstva po ciqevima na frontu ili u
pozadini. U perspektivi se o~ekuju i lova~ko-borbene bespilotne letelice, sposobne
za dejstva vazduh-vazduh, s obzirom na mali
radarski i toplotni odraz, te gotovo neograni~ene mogu}nosti izvo|ewa manevara,
jer trenutna tehnologija to svakako obezbe|uje. Jedino ograni~ewe predstavqa izdr`qivost samog qudskog organizma na visoka G-optere}ewa.
Sebastian BALO[
15. januar 2007.
BOMBE MALOG PRE^NIKA

Kako bi se pove}ala preciznost i efikasnog lansirawa sa bezbedne daqine sa aviona ili neke druge bespilotne borbene platforme Boing je razvio novi tip Small Diameter
Bomb (SDB). Efekat novog projektila, te{kog
250 funti, bi}e pove}awe nosivosti ubojitih
borbenih sredstava na
avionima i BPB sistemima (Unmanned Combat
Systems, UCAS). SDB bombe predvi|ene su
za uni{tewe razli~itih ciqeva, sa gre{kom od 1,2 m od ciqa (uz minimalnu kolateralnu {tetu), zakqu~no sa uni{tavawem i probijawem objekata izra|enih od
~elikom oja~anog betona debqine 1,2 m.
Ratno vazduhoplovstvo SAD planira upotrebu tih ubojnih projektila sa daqine od
70 km, sa platformi kao {to su F-15E, F/A22, F-35 i BPBL (UCAV). Svaka od wih mo}i
}e da nosi po ~etiri bombe SDB, na podvesnim ta~kama predvi|enim za precizno navo|ewe. Za period od 2006. do 2015. godine dogovorena je isporuka 24.000 komada ovog projektila za potrebe RV SAD.
Krajem 2006. godine 49. juri{ni
skvadron, sa avionima F-15 orao, opre-
mqen je tim bombama i upu}en u redovnu

misiju u jugoisto~nu Aziju. To je prva avio
-jedinica koja je opremqena novim Guided
Bomb Unit-39.
U toku je rad na razvoju bojne glave
po tehnologiji Focused Lethality Munition,
FLM, odnosno municije usmerenog ubojitog dejstva, za potrebe Small Diameter
Bomb. Za potrebe MO SAD na projektu
vrednom 27 miliona dolara angaòvan je
ameri~ki institut Lawrence Livermore National Laboratory, a Boing }e biti odgovoran
za objediwavawe bojne glave i SDB bombe. Isporuka prvih 50 SDB projektila sa
FLM bojnom glavom i stavqawe u operativnu upotrebu o~ekuje se u januaru 2008.
godine, a preostalih 450 komada do
2012. godine.
G. K.
SIKORSKI
PREUZIMA PZL
Ameri~ki proizvo|a~ helikoptera
Sikorski potvrdio je da je postigao principijelni sporazum o pripajawu kompanije PZL Mielec, koja se trenutno nalazi u
vlasni{tvu poqske dràve.
Odnosi izme|u ameri~ke kompanije i
PZL-a u~vr{}eni su septembra 2006. godine, kada je Mielec postao strate{ki partner i izabran za mesto gde }e se sklapati
i finalizovati proizvodi u okviru programa International Black Hawk. Vrednost tog
sporazuma i udeo Sikorskog u vlasni{tvu
PZL-a jo{ nisu ta~no utvr|eni. Predstavnici Sikorskog su ranije izjavili da }e
poku{ati da odrè proizvodwu aviona
PZL M-28 (za laki transport, patrolne zadatke), uz wegovo istovremeno unapre|ivawe novim tehnologijama, pra}eno stvarawem stabilne i efikasne mreè podr{ke za kupce {irom sveta.
S. V.
PRVI LET F-35 LIGHTNING II

Novi borbeni stelt avion F-35 Lightning II (lajtning) poleteo je prvi put 15. decembra 2006, sa aerodroma u Fort Vortu,
Teksas, a za komandama je bio pilot Xon
Bizli. To je ujedno i uvodni let u najsveobuhvatniji opitni program koji je ikada zabeleèn u istoriji vojne avijacije. Samo ispitivawa u letu prema{i}e 12.000 sati
naleta.
Borbeni avion pete generacije F-35
Lightning II kreiran je kao zamena za avione A-10, F-16, F/A-18 i harijere. Smatra
se da }e jo{ dugo biti ubedqivo najmoderniji avion na trì{tu.
Nosilac programa je
kompanija Lokid Martin, u saradwi sa osam
stranih vazduhoplovnih industrija, i to iz

Italije, Turske, Holandije, Kanade, Australije, Danske, Norve{ke i Velike Britanije.
Serijski avioni }e se proizvoditi u
tri verzije: verzija za konvencionalne namene, verzija sa kratkim poletawem/sletawem, namewena za upotrebu sa mawih
brodova i u blizini linije fronta, te verzija koja }e se koristiti sa paluba nosa~a
aviona.
O~ekuje se da }e tokom duèg perioda
biti proizvedeno oko 4.500
aviona tog tipa. Velika Britanija i SAD su dosada naru~ile 2.581 avion.
S. V.
NAJBEZBEDNIJA
LETA^KA GODINA
ZA USAF
Dve hiqade {esta bila je za ameri~ke vazduhoplovne snage (USAF) najbezbednija leta~ka godina ikada. Ukoliko se ona meri po broju velikih
avionskih nesre}a, brojke su slede}e
19 nesre}a sa osam uni{tenih letelica i jednom `rtvom. Na~elnik za
bezbednost letewa USAF general-major Sten Gorenc uporedio je 2006. godinu sa 1947, prvom godinom zvani~nog
postojawa USAF, u kojoj je zabeleèno
1.500 velikih nesre}a, 500 uni{tenih
letelica i vi{e od 500 `rtava.
S. V.
51
[ V E D S K A
K O R V E T A
K L A S E
BROD FANTOM
Zavisno od zadatka, predvi|ena
brzina broda je do 15 ~vorova,
za ve}u udaqenost, i 35 ~vorova,
za kra}a rastojawa. Duìna broda
je 43 m, {irina oko 10,5 m,
deplasman oko 600 tona i broji
43 ~lana posade.
V I S B Y
akon {to su ura|ene prve ~etiri, pri

kraju je izrada pete (planiran zavr{etak do kraja februara 2007) i posledwe korvete iz dogovorene serije,
prema ugovoru Ministarstva odbrane
[vedske i {vedske kompanije Defence materiel administration FMV. Tako }e povr{inska
flotila, sastavqena od pet korveta klase
Visby, biti u operativnoj upotrebi Kraqevske ratne mornarice [vedske, mnogo ranije nego {to je planirano. Nakon kompletirawa celog flotnog sastava, za drugu polovinu 2007. godine predvi|eni su unutra{wa rekonfiguracija i optimizacija prostora, a i opremawe brodova elektronskim
i borbenim sredstvima i sistemima.
U bazi Ratne mornarice [vedske Fredrikshavn, na tom tzv. Fantom-brodu izvedeno je sredinom novembra 2006. prvo
eksperimentalno sletawe i poletawe palubnog helikoptera tipa Super Lynx Mk 90B,
kako bi taj brod dobio sertifikat kao
operativna platforma za helikoptere.
Za tu aktivnost angaòvan je danski A109
Light Utility Helicopter System iz helikopterske zajednice Agusta Westland, jer poseduje
najbogatije iskustvo. Naredni korak u operacionalizaciji tih brodova bi}e setrifikacija vlastitog palubnog helikoptera
za potrebe korveta klase Visby, koja je planirana za drugi kvartal 2007. godine.
[vedska Defence Material Administration FMV zapo~ela je razvoj stelt-programa jo{ 1986. godine. Istraìvawe je dovelo do projekta YS 2000 korvete Visby
Class. Korveta Visby je dizajnirana tako da
umawi i minimizira bilo kakav obris ili
signal na radaru, opti~kim, IC, podvodnim, povr{inskim, vazdu{nim, elektromagnetnim i drugim protivni~kim osmatra~kim i izvi|a~kim sredstvima.
Duge ravne povr{ine objediwene pod

mawim uglovima na novom stelt-brodu izra|ene su od sendvi~a kombinovanog karbonskog fibera i oja~anog plasti~nog
CFRP materijala koji omogu}ava brodu da
pri|e i da se sa wega osmatra, ali da ne
bude vi|en.
Zavisno od zadatka, predvi|ena brzina broda je do 15 ~vorova, za ve}u udaqenost, i 35 ~vorova, na kra}im rastojawima. Duìna broda je 43 m, {irina oko
10,5 m, deplasman oko 600 tona i broji
43 ~lana posade.
Borbena podr{ka na brodu je najsavremenije generacije. Novi CETRIS sistem
objediwuje sve zahtevane standarde, odnosno C4I2, komandovawe, kontrolu, komunikaciju, kompjuterizaciju, obave{tajni rad
na prikupqawu podataka i interoperabilnost u prostoru, u realnom vremenu.
Od borbenih sredstava za dejstvo na
povr{inska plovila, korveta Visby je
opremqena sa osam projektila (Surface-toSurface Missile, SSM), tipa RBS15 MkII. PVO
sistem je potpuno integrisan na ovom brodu. Obuhvata automatizovan i sinhronizovan proces prikupqawa podataka o ciqevima i dejstvo po wima. Pokretni vi{enamneski top bofors 57 mm je integralni deo stelt-kupole, koja ne uti~e na
celokupni dinami~an izgled broda. Brod
je opremqen i PVO projektilima u raznim
varijantama, kao i ure|ajem za prootivelektronske mere.
Protivminska odbrana broda zasnovana je na brojnim senzorima i veoma velikoj otpornosti na vibracije izazvane
eksplozijama. Za otkrivawe i klasifikaciju podvodnih mina i podmornica, korveta poseduje Remotely Operated Vehicles,
ROVs, ili daqinski upravqivo podvodno
plovilo, DUPP, kojim se preko sonara
osmatra i izvi|a podvodni prostor u zoni
broda. Radi dejstava na podvodna plovila
brod je opremqen torpedima 40 cm, ìcom vo|enih, ili novim protivpodmorni~kim vi{ecevnim raketnim baca~em ROV-E
ili brand-new 5 sistemom.
G. KALAUZOVI]
N O V I
H R V A T S K I
M I N O L O V A C
KORÛLA
STARTUJE
U LORI
inolovac pod oznakom LM-51, koji su

projektovali stru~waci Brodarskog
instituta iz Zagreba, namewen je za
otkrivawe, locirawe i identifikaciju na dno postavqenih i sidrenih mina,
za wihovo ozna~avawe ili uni{tavawe pomo}u ronilaca ili daqinski upravqanog
podvodnog vozila. Kor~ula ima nizak magnetski i akusti~ni odraz, jer je trup broda
napravqen od stakloplastike, a glavni i
pomo}ni motori dvostruko su elasti~no temeqeni na brodsko korito. Opremqen je i
ure|ajem za automatsku kompenzaciju brodskog magnetizma, te ure|ajem za nadzor vlastitog {uma.
Kor~ula je brod duìne 25,7 metara, {irine 6,8 metara, sredwi gaz mu iznosi 2,64 metra, a istisnina na konstrukcijskom gazu 180 tona. Trajna brzina broda
je 10 ~vorova, brzina pri tegqewu minolovke 7 do 9 ~vorova, a akcioni radijus iznosi hiqadu miqa. LM-51 ima dva glavna
dizel-motora tipa MTU 8V 183 TE62, snage
po 365 kW, koji su sme{teni u glavnoj strojarnici, te tri dizel-generatora MTU-ULJANIK (2x100 kVA, 1x30 kVA), koji se nalaze
u pomo}noj strojarnici.
Brod ima izuzetno dobra manevarska svojstva, jer za pogon koristi dva azimutalna sedmokraka propelera, a poseduje i pram~ani propeler.
Sa svim protivminskim operacijama, kao i plovidbom, moè se upravqati
iz prostorije u nadgra|u broda, gde se nalaze i kormilarnica i borbeno-operativni centar. Tu je i pult za vo|ewe protivminske borbe i integralni pult za
upravqawe brodom, koji se sastoji od pet
spojenih konzola. Na pultovima se o~itava stawe svih sistema na LM-51, sa vi{e
od stotiwak senzora koji su postavqeni
po celom brodu od senzora prodora vode, senzora protoka te~nosti i gasova u
raznim cevovodima, protivpoàrnih senzora, pa do termometra u skladi{tima
municije i eksplozivnih sredstava.
Od specijalne opreme velikih gabarita Kor~ula raspolaè minerskim vitlom sa tri bubwa, elektrohidrauli~nom
zglobnom palubnom dizalicom, elektrohidrauli~nim agregatom za pogon minerskog
vitla i dizalice, podvodnim plovilom
Benthos Super Sea Rover, koje ima ugra|enu kameru, tegqenim sonarom Klein System
2000, pram~anim sonarom Reson Sea Bat
6012, sa mehanizmom za spu{tawe i zakretawe antene sonara, ure|ajem za podvodno pra}ewe i mehanizmom za spu{tawe
wegove antene. Tu je i protivpoàrni top
(monitor) na krovu nadgra|a, a od naoruàwa brod je opremqen topom kalibra 20
mm M-71 i ru~nim PVO raketama tipa
strela-2M i igla. Pored opreme za
osnovnu namenu lovca mina, brod Kor~ula je opremqen i svom specijalnom opremom za mehani~ki minolovac, kao {to su
dubinski i {irinski zmajevi, mehani~ke,
akusti~ne i magnetske minolovke, nose}im
plovcima {irinskog zmaja, sidrenim plovcima za obelàvawe, itd.
Pored temeqne vojne namene, brod
moè sluìti i za civilne svrhe, u nau~noistraìva~kim projektima, za podvodna
snimawa, pronalaèwe potonulih predmeta, pomo} pri izvo|ewu podvodnih radova, postavqawe cevovoda, podmorskih
kablova, i sli~no. Kor~ulu opsluùje 14
~lanova posade, a za konstruisawe i izgradwu tog broda Hrvatska i Ministarstvo odbrane Hrvatske potro{ilo je oko
deset miliona evra. Planirano je da Hrvatska ratna mornarica u svoju flotu narednih godina uvrsti jo{ tri do ~etiri
broda tipa LM-51.
N. BO[KOVI]
53
PROTIVRAKETNI PROJEKTIL
Krajem novembra 2006. godine, tokom ve`bovnih aktivnosti
PVO, jedinica oruànih snaga Indije lansirala je modifikovani balisti~ki projektil Prithvi. Testirawe je zapo~elo ispaqivawem simulacionog projektila sa zemqe lansirni kompleks
br. 3., Interim Test Range, ITR u blizini mesta ândipur (Chandipore). Neposredno nakon poga|awa ciqa, lansiran je i balisti~ki protivraketni projektil Prithvi sa mobilnog lansera.
Ministarstvo odbrane Indije je {turim izve{tajem potvrdilo da je re~ o ispaqivawu protivraketnog projektila koji je direktno navo|ewe u sredini leta i aktivno navo|ewe u
zavr{noj fazi.
G. K.
LANSIRAN NOVI
SATELIT
Sa platforme Minuteman ICBM, Nasinog istraìva~kog centra Wallops u Virxiniji, 16. decembra 2006. godine lansirana
je raketa sa sistemom Minotaur I. Tako je u
orbitu poslat prvi satelit nove generacije
za takti~ko osmatrawe i izvi|awe, namewen za obezbe|ivawe obave{tajnih informacija i podataka stare{inama SAD na komandnim du`nostima u borbenom prostoru.
Mali TacSat-2 satelit lansiran je u
niù orbitu, 11 minuta nakon poletawa rakete. Ista raketa tako|e je bila opremqena jo{ jednim minijaturnim GeneSat-1, tzv.
pikosatelitom, teìne 10 funti , za potrebe izvi|awe orbitalnog prostora na razne bakterije i viruse.
Kombinacija TacSat i programa Minotaur deo je nastojawa MO SAD da se odgovori na nove pretwe i izazove u kriznim
podru~jima. U maju 2006. godine Pentagon
je, prema datom programu, naru~io lansirawe dva satelita TacSats-2 i 3, sa platforme Dulles, dràva Va{ington, i lansirawe TacSat-1 sa platforme El Segundo, dràva Kalifornija.
TacSat-2 je opremqen opti~kim sistemom za snimawe, sa rezolucijom sredweg
nivoa, {to }e jedinicama na terenu omogu}iti pouzdanu i direktnu distribuciju podataka, slika i zapisa..
G. K.
54
INDIJA NABAVQA
BRODOVE OD RUSIJE
U drugoj polovini 2006. godine potpisan je ugovor izme|u Ministarstava
odbrane Rusije i Indije, vredan oko 1,1
milijardu dolara, o isporuci tri nova
ratna broda Indiji. Radi ja~awa svog
borbenog pomorskog potencijala, Ministarstvo odbrane Indije ugovorilo je nabavku tri ruske fregate klase Krivak u
tehnologiji stelt, ali i 28 krstare}ih
projektila za ispaqivawe sa podmornica. Prva fregata bi}e isporu~ena pet
godina nakon potpisanog ugovora, a naredne dve godinu dana kasnije.
U posledwoj deceniji 20. veka Ministarstvo odbrane Indije ve} je nabavilo
tri fregate pomenute klase, koje su preimenovane u indijsku klasu Talwar, ali sa
mnogo skromnijom opremom i starijeg diG. K.
zajna.
NEOPA@ENA KINESKA PODMORNICA

êtrnaestog novembra 2006. objavqeno je da je kineska podmornica na dizelelektri~ni pogon, klase Tip 039 Song, neotkrivena pratila ameri~ki nosa~ aviona Kitty
Hawk i wegovu pratwu u rejonu Okinave, u isto vreme kada je ameri~ki izaslanik admiral Geri Rughed (Gary Roughead) bio u poseti Kini. Prema navodima {tampe, podmornica je otkrivena nakon rutinskog izvi|a~kog leta, tek po{to je izronila na povr{inu, na
udaqenosti od oko devet kilometara od nosa~a aviona, {to je u dometu torpeda YU-4 od 15 km. Taj podatak moèmo dvojako tuma~iti da su dizel-elektri~ne podmornice ti{e od nuklearnih kada se
kre}u na elektri~ni pogon, a time i opasnije,
ili da su se ameri~ke protivpodmorni~ke snage pomalo opustile
posle hladnog rata.
S. B.
NEUSPEH PETOG LANSIRAWA BULAVE

Ruska novinska agencija Itar-Tass
saop{tila je da peto lansirawe ruske
interkontinentalne podmorni~ke balisti~ke rakete bulava (po Nato SS-NX30) nije uspelo. Raketa, lansirana sa
zarowene podmornice Dmitri Donski,
klase Tajfun u Severnom moru, nekontrolisano je promenila trajektoriju i
pala u more. To je veliki udarac za ruske strategijske snage, jer postoji mogu}nost da nova podmornica Juri Dolgoruki, klase Borei, kada bude u{la u
operativnu upotrebu, ne}e imati balisti~ke rakete. Prethodna ~etiri testa bila su
uspe{na. Raketa bulava predstavqa mornari~ku varijantu najnovije kopnene interkontinentalne balisti~ke rakete topoq-M.
S. B.
15. januar 2007.
DRU[TVO
CENTAR ZA
ME\UNARODNO
HUMANITARNO
PRAVO
U BEOGRADU
RAT
ZA NOVI VEK
Kao prva akademska
institucija ove vrste
u regionu, otvoren
nedavno na Fakultetu
politi~kih nauka
Univerziteta u
Beogradu, Centar }e
nastojati da preko
istraìva~ke,
obrazovne i izdava~ke
delatnosti postane
evropska referentna
ta~ka za pitawa
me|unarodnog prava.
ivopisno mesta{ce Solferino uzaludno je traìti na geografskoj karti Italije. Podaqe od velikih, uùrbanih gradova ugnezdilo se u {umovite predele Lombardije gde uìva u darovima prirode, lepoti i miru.
Iako mala po prostoru i broju stanovnika ta ta~ka na mapi je u jednom
trenutku postala centar sveta. Naàlost, beleì se i pamti po ratnoj
tragediji kakvih je u istoriji bilo i tamo gde se niko ne bi nadao i gde je svaka pomisao te vrste neverovatna. Nikada do kraja nije obja{weno za{to su
se ba{ u Solferinu krvavo sukobile francuska vojska, koja je {titila Italiju tokom wenog drugog rata za nezavisnost, i osvaja~ke trupe austrijske carevine. Bilo je to 24. juna 1859, kada je posle svega {esnaest sati qute bitke poginulo oko 40.000 vojnika, a na desetine hiqada rawenika ostalo je da
traì pomo}...
Mo`da bi i ta drama, kao i na stotine pre we, bila brzo zaboravqena da ne be{e velikog humaniste Anrija Dinana. [vajcarac se zatekao poslom u tom kraju kada je spazio velike pokrete trupa i slutio zlo koje se
sprema. Dok je stigao na liniju fronta sve je bilo gotovo. Video je tu`nu sliku: razbacana tela poginulih, nemo}ne rawenika, razru{ene ku}e, ~a|ave
zidove sredwovekovnih zdawa... Brzo je angaòvao celokupno stanovni{tvo
regije zahtevaju}i da se svima pruì pomo} bez obzira na to kojoj vojsci
pripadaju. Harizmati~nog stranca narod je slu{ao bez pogovora i tako su
spaseni mnogi ìvoti.
Posle povratka u [vajcarsku objavio je ~uvenu kwigu Se}awe na Solferino gde u smislu zaveta stoje dve trajne poruke:
Da se u vreme mira osnuju dru{tva za pomo}, sa bolni~arima koji bi u
vreme rata bili spremni da brinu o rawenicima i
Da oni dobrovoqci koji bi bili pozvani da pomognu vojnim sanitetlijama budu priznati i za{ti}eni nekim ma|unarodnim sporazumom.
Godine 1863. @enevsko dru{tvo za socijalno starawe, dobrotvorno
udruèwe sa sedi{tem u istoimenom gradu, osnovalo je komisiju koja je tre-
55
Karlo Bosoli:
Se}awe na Solferino
DRU[TVO
balo da razmotri mogu}nost primene Dinanovih ideja. Tada je osnovan Me|unarodni komitet za pomo} rawenicima koji je kasnije prerastao u Me|unarodni komitet Crvenog krsta.
Inspirisan tragi~nim doga|ajem i ogromnim Dinanovim zaslugama, jedan veliki umetnik, italijanski majstor Karlo Bosoli
naslikao je platno, svojevrsno svedo~anstvo vojni~kog stradawa i
besmisla rata.
Na sve~anoj akademiji u Oslu 1901. godine Anri Dinan dobio
je tek ustanovqenu Nobelovu nagradu za mir. Novac je potro{io u
humanitarne svrhe.
ORU@JE NE MIRUJE
Od tada je proteklo puno vremena. Naàlost, dogodila su se
dva svetska rata, drugi je okon~an eksplozijama atomskih bombi,
stradalo je na milione qudi, posledice je i danas te{ko sagledati. Ni tu se rat kao najgora dru{tvena pojava nije zaustavio. Bezbroj lokalnih sukoba, intervencija, bombardovawa, obeleìli su
drugu polovinu pro{log veka. U novi smo u{li sa dobrim nadama i
zaostav{tinom nasle|enih problema. Na~in da se re{avaju oru`jem ostao je tu`no pravilo. Svakodnevno nas zapquskuju vesti o
broju poginulih u Iraku.
Surova statistika kaè (opomiwe) da je od 1946. do 2004.
vo|eno 226 oruànih sukoba na 148 lokacija. Od toga ~ak 118 u
{esnaest godina dugom periodu od 1989. i to na 80 popri{ta. Najve}i broj odigrao se 1992. godine, ~ak 55 puta.
Na me|unarodnoj sceni ne smawuje se primena sile, a rastu
stradawa, patwe i razarawa. U periodu od 1989. do 2004. godi{we je ginulo hiqadu qudi. Statistika daqe kaè da je posle Drugog svetskog rata od 226 sukoba ~ak 165 vo|eno unutar teritorije
jedne dràve. Nere{ena nacionalna, verska i politi~ka pitawa
naj~e{}e su bila razlog da se potegne oru`je. U svemu tome u~estvovalo je ~ak 80 dràva, dok je broj nedràvnih aktera ve}i od
200 (ne ra~unaju}i angaòvane naoruàne grupe). Pojavquju se i
brojni drugi u~esnici koji rasta~u pravni karakter rata: pobuweni~ke grupe, kriminalne bande, etni~ke partije, me|unarodne organizacije koje im pruàju pomo}, pla}enici...
Tokom devedesetih, oruàni otpor legitimnoj vlasti dràva
pruàlo je ~ak 115 grupacija. Dominantna ve}ina wih kao ciq imala je izdvajawe iz postoje}e dràvne strukture i formirawe sopstvene dràve. Pravo na samoopredeqewe za koje se smatralo da
je svoju upotrebnu vrednost iscrplo sa zavr{etkom procesa deko-
CENTAR ZA RAZVOJ NAUKE

Novootvoreni Centar za me|unarodno humanitarno pravo
i me|unarodne organizacije Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu predstavqa akademsko i organizaciono sredi{te kontinuiranog istraìvawa i unapre|ivawa znawa, te sticawa potrebnih ve{tina za wihovu primenu. Kao prva akademska institucija ove vrste u regionu, Centar }e nastojati da putem istraìva~ke, obrazovne, izdava~ke i dokumentacione delatnosti
postane referentna ta~ka za pitawe me|unarodnog humanitarnog prava u ovom delu sveta.
Me|unarodni komitet Crvenog krsta i Crveni krst Srbije
podràvali su sve akademske inicijative kao deo svog mandata
~iji je ciq {irewe znawa o toj oblasti. Prema re~ima gospodina Kristijana Brunera, {efa regionalne delegacije Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta u Beogradu, na Fakultetu politi~kih nauka, Crveni krst je u svojim nastojawima da me|unarodno humanitarno pravo u~ini poznatim i po{tovanim {irom
sveta, prona{ao vrednog institucionalnog partnera.
56
lonizacije, doìvqava svojevrsno vaskrsnu}e, postaje za{titni znak, pravna krilatica, instrument legitimizacije i legalizacije takvih te`wi.
U sukobima vi{e ne u~estvuju
samo obu~eni vojnici, dobro
naoruàne i disciplinovane
legitimne jedinice sa odgovornim komandama na ~elu. Naprotiv, sve se ~e{}e sre}emo sa na
brzinu formiranim grupacijama, neobu~enim qudima bez
znawa vojnih ve{tina, a kamoli prava u ratu. Budu}i da po
Profesor Fakulteta politi~kih pravilu imaju druge ciqeve osnauka dr Vesna Kneèvi}-Predi} im vojnih, wihovi napadi nisu
usmereni samo na pripadnike
suprotstavqene armije ve} na civilne objekte, obrazovne, verske,
trgovinske... Otuda su wihove akcije pra}ene velikim brojem `rtava i neprimerenim razarawem.
Kako se pomerala ravnoteà neka posluè naredni podaci.
Po~etkom dvadesetog veka, 8590 odsto `rtava u ratnim sukobima
bili su vojnici. Tokom Drugog svetskog rata taj odnos je bio pedeset prema pedeset, a kasnih devedesetih, dakle krajem 20. veka,
proporcija je postala upravo obrnuta. Pribli`no 80 do ~ak 90
odsto svih `rtava bili su civili!
Suo~eno sa ozbiqnim problemom, ~ove~anstvo grozni~avo
traga za re{ewem, a sve o~i su uprte u zgradu Ujediwenih nacija.
O tome je na otvarawu Centra govorila profesor Fakulteta politi~kih nauka dr Vesna Kneèvi}-Predi}:
Tendencija otpo~eta mewawem mandata mirovnih operacija
a nastavqena izgradwom i eksploatacijom modela nametawa mira
dobija svoj logi~an, ali mo`da ne i jedini proizvod: povratak pravednog rata. Rat koji se vodi zarad pravednog ciqa dopu{ten je,
{ta god o tome govorilo pozitivno pravo. Pitawe je li takav rat,
15. januar 2007.
ZLOÎN I KAZNA
kako bi bio pravedan, zahteva i po{tovawe prava ratovawa? Prava koje je stvoreno za potrebe dràva? Ako zahteva, o kojim je pravilima re~? Da li je re~ o pravilima pozitivnog prava me|unarodnog humanitarnog prava? Prava koje po~iva na principima ravnopravnih strana u sukobu i na principu nepristrasnosti koji ne
dopu{ta podelu na dobre i zle, prin~eve svetlosti i prin~eve tame, ve} se jednako primewuje na sve strane u oruànom sukobu?
Prava koje priznaje samo jedan legitiman ciq strana u sukobu
nadvladati oruànu silu neprijateqa, ali ne i wegov politi~ki
reìm? Prava koje priznaje i dopu{ta napad na vojne, nikako na
civilne ciqeve, ma kako bili va`ni za opstanak tog reìma?
Me|unarodnom humanitarnom pravu zamera se da nije u stawu da pojmi nove sukobe. Pitawe je, me|utim, da li su oni zaista
novi i, ako jesu, {ta je to zbiqa u wima novo? Istovremeno, vaqa
se zapitati {ta je to {to me|unarodno humanitarno pravo prepoznaje kao oruàni sukob da bi se potvrdila ili opovrgla teza o
neprepoznavawu.
ZA[TITA @RTAVA
Kada po~ne rat najpre strada istina a onda civili. Cini~na
krilatica sa kojom se niko nije do kraja sloìo, niti joj vaqanim
argumentima na{ao previ{e mana, odoma}ila se ~ak i me|u analiti~arima koji ozbiqno razmi{qaju na tu temu. Postoji jo{ ~itav
niz novokomponovanih kovanica od kojih smo najboqe upamtili
kolateralnu {tetu. Zarad ostvarivawa vojnog ciqa (pobede) niko se previ{e ne potresa zbog nepodno{qivog broja `rtava, te{kog razarawa, patwe civilnog stanovni{tva. Uprkos visokosofisticiranoj tehnologiji, pametnom oru`ju, savremenom planirawu borbenih operacija i vrhunskoj obu~enosti vojnika, broj `rtava rata ne svodi se na podno{qivu meru.
Hteli to da priznamo ili ne, jedina iskrena nada da se pomogne `rtvama u ratu (ukqu~uju}i istinu) jeste dosledna primena me|unarodnog humanitarnog prava. Utopija ili realnost, put u budu}nost ili vra}awe u mrak inkvizicije, izbor je pred kojem stoji savremeni svet. To nije ve{ta~ki stvorena dilema ve} raskrsnica sa
vrlo jasnim putokazom u civilizovane prostore ili varvarstvo.
Rat kao op{te mesto za

zlo ~esto sadrì zlo~in u vidu posledica najniìh qudskih poriva, da se protivnik
ne samo li{i ìvota ve} izloì svirepom mu~ewu i ponièwu. Od pojedina~nih slu~ajeva do masovnih likvidacija. Najsveìji primer su
nagomilani predmeti u Sudu
za ratne zlo~ine u Hagu. Budu}i da na{a dràva èli jednom za svagda da stvari izvede na ~istac, usvajawem Zakona o organizaciji i nadle`nosti dràvnih organa, 1. Bruno Vekari}, portparol
jula 2003. osnovano je Tuì- Tuìla{tva za ratne zlo~ine
la{tvo za ratne zlo~ine sa
sedi{tem u Beogradu.
Osnovni zadatak je otkrivawe i krivi~no gowewe po~inilaca dela protiv ~ove~nosti i te{kog kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava izvr{enih na teritoriji biv{e Jugoslavije od
1. januara 1991, koja su navedena u Statutu Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u SFRJ.
Tuìla{tvo za ratne zlo~ine ~ine tuìlac, zamenik tuìoca, portparol, sekretar i tuìla~ko osobqe. Tuìoca za ratne
zlo~ine bira Narodna skup{tina Republike Srbije. Zamenike
tuìoca postavqa i razre{ava tuìlac za ratne zlo~ine, na period od ~etiri godine.
Tuìla{tvo je nadle`no da postupa protiv po~inilaca krivi~nih dela koja su izvr{ena na teritoriji biv{e SFRJ, bez obzira na dràvqanstvo, versku, nacionalnu ili rasnu pripadnost
po~inioca ili `rtve. To je jedina institucija koja pruà sistematsku za{titu `rtvama i porodicama `rtvama ratnih zlo~ina.
Prema re~ima Bruna Vekari}a, portparola Tuìla{tva,
ostvarena je izuzetno dobra i svrsishodna me|unarodna i regionalna saradwa, pre svih sa Tribunalom u Hagu, Organizacijom
za evropsku bezbednost i saradwu (Oebs), Vladom SAD preko
ambasade u Beogradu, Republikom Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom...
Me|u brojnim teku}im predmetima su i Ov~ara1, Ov~ara 2, Zvornik 1 i 2, [korpioni, Slu~aj Osijek, Povlen,
Pusto Selo, ]u{ka, Suva Reka, Orahovac, Meja, Bra}a Biti}i, Oluja, Lora, napad na kolonu JNA u Tuzli maja
1992, ubijawe vojnika rezervista iz Vaqeva, Vukovar... Potom
728 krivi~nih prijava zbog doga|aja na Kosovu i Metohiju od 17.
marta 2004. godine.
Mo`da je me|unarodno humanitarno pravo bilo lak{e napisati

nego sprovoditi, ali i to je pitawe svesti i izbora. Jer danas je to
sistem koji se sastoji iz relativno velikog broja pravila, sadrànih u me|unarodnim ugovorima i obi~ajnom pravu koja propisuju
za{titu `rtava rata, zabrawena sredstva i metode ratovawa i
za{titu objekata u oruànom sukobu.
Prva grupa lica na kopnu za{ti}enih me|unarodnim konvencijama (1864) bili su rawenici i bolesnici. Kasnije su im pridruèni raweni, bolesni i brodolomnici u sukobima na moru. Danas su oni za{ti}eni slovom dveju konvencija donetih u @enevi
1949. i Dopunskim protokolom od 1977. godine. Pravila o wihovoj za{titi veoma su obimna, ali u su{tini mogu se sumirati u nekoliko na~ela. Rawenici, bolesnici i brodolomnici su ona lica
koja zbog svog stawa, bolesti ili rawavawa, odnosno nevoqe na
moru, vi{e ne mogu da u~estvuju u neprijateqstvima.
Svaka strana u sukobu du`na je da prikupqa i evakui{e na
bezbedno mesto rawenike i bolesnike, bez obzira na to kojoj
strani u sukobu pripadaju. Tako|e, wima se mora obezbediti ne-
57
DRU[TVO
pristrasna pomo} i nega naspram teìne povreda, odnosno zdravstvenog stawa. Prioritet u pruàwu pomo}i diktira stawe povre|enog.
Punu za{titu uìva sanitetska slu`ba oruànih snaga, odnosno sanitetsko osobqe, sanitetski transport na kopnu, moru i vazduhu.
Jednaku za{titu uìva i versko osobqe, pa je ono, u me|unarodnom smislu izjedna~eno sa sanitetskim osobqem. Ako sanitetsko osobqe padne u ruke neprijateqa, ne predstavqa ratne zarobqenike, ve} nastavqa da radi svoje poslove nege bolesnika. Da
bi se obezbedilo razlikovawe sanitetskog osobqa i omogu}ila
boqa za{tita rawenika i bolesnika, sanitetske ustanove, transport, materijal i oprema obeleàvaju se posebnim oznakama crvenog krsta, crvenog polumeseca i znakom iz Tre}eg dopunskog protokola @enevske konvencije iz 2005. godine (crveni kristal).
êsto smo u prilici da ~ujemo vesti pa i vidimo kri{om snimqen materijal o tajnim zatvorima, brutalnim torturama zarobqenika, oduzimawu svakog oblika prava i gaèwa wihovog qudskog dostojanstva. Naravno da su to grubi oblici kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava koje precizno propisuje odnos prema ratnom zarobqeniku. To je tako|e precizno propisano pomenutom konvencijom,
odnosno Protokolom gde ve} u uvodu stoju da od trenutka zarobqavawa ta osoba postaje za{ti}eno lice i za wega punu odgovornost snosi strana koja ga je zarobila. Prvo, u najkra}em mogu}em roku treba
da bude preba~en u zonu van borbenih dejstava. Moè biti ispitan i
obavezan je da saop{ti li~no ime i prezime, ~in i broj vojne matrikule (identifikacione plo~ice). Ako to odbije, ne moè biti ka`wen,
ali rizikuje da ne bude evidentiran i da mu se ne obezbede prava
koja bi mu ina~e pripadala. Na primer, po ~inu, ako ga ima.
Daqe, ratni zarobqenici se sme{taju u logore gde strana koja ih drì mora da za{titi wihov ìvot, obezbedi uslove sme{taja, ishrane, medicinske pomo}i i punu za{titu wihovog dostojanstva. Ratni zarobqenici imaju pravo da odmah po zarobqavawu
napi{u poruku svojoj porodici i obaveste je o svom statusu. Sve
vreme ima pravo da odràva komunikaciju sa najbliìma. To pravo
se moè ograni~iti, ali ne na mawe od dva pisma mese~no.
Ratni zarobqenici se mogu koristiti za rad, ali ne za onaj koji predstavqa doprinos borbenim naporima strane koja ih drì u
zarobqeni{tvu. Radove koji su {tetni po wihovo zdravqe mogu da
obavqaju samo po wihovom izri~itom pristanku. Pri tome, vojnici
su du`ni da rade sve poslove, podoficiri mogu obavqati samo nadzorni~ke, a oficiri ne moraju da rade ako ne èle. Ukoliko oni to
ho}e, mogu se baviti poslovima u skladu sa svojim ~inovima.
ÛVAWE KULTURNOG BLAGA

Me|unarodno pravo propisuje posebnu za{titu za odre|ene objekte, sanitetske i ustanove civilne odbrane, te one u kojima se ~uvaju opasne materije. To mogu biti instituti gde se primewuju hemijska i nuklearna sredstva. Osim wih, slovo tog prava {titi hidrocentrale, ve{ta~ke brane i akumulacije, elektropostrojewa i postrojewa hemijske industrije... S tim da moraju biti posebno ozna~ena.
Posebno poglavqe odnosi se na neprikosnovenu za{titu
kulturnih objekata. Defini{u se kao pokretna i nepokretna dobra koja svedo~e o razvoju kulture i civilizacije naroda. Naravno, to se odnosi i na zdawa u kojima se ~uvaju. Obeleàvaju
se znakom obrnutog {tita sa dva bela i dva plava poqa. Kulturna dobra od naro~itog zna~aja, koja su uvedena na posebnu listu
Uneska, uìvaju posebnu pa`wu i obeleàvaju se sa tri znaka
za{tite kulturnih dobara.
58
Za vreme trajawa zarobqeni{tva ratni zarobqenici imaju

pravo na platu prema svom ~inu, odnosno primawima koja odgovaraju takvim poslovima u zemqi gde su zarobqeni.
Ratni zarobqenici ne duguju lojalnost sili koja ih drì. Imaju pravo na bekstvo i za to mogu samo disciplinski da odgovaraju.
Dodu{e, moraju po{tovati pravila discipline koja su u logoru propisana i istaknuta na vidnom mestu. Ako izvr{e krivi~no delo, odgovaraju po zakonima koji vaè za pripadnike oruànih
snaga sile koja ih je zarobila.
Sve navedeno zvu~i humano i logi~no, ali uvek se postavqa pitawe koji su instrumenti kontrole slova me|unarodnog humanitarnog prava?
Kontrola primene je vi{estruka. Prvo, ratni zarobqenici imaju svog poverenika, koga sami biraju i koji ih
zastupa pred logorskim vlastima. Zatim, ratne zarobqenike mogu da pose}uju
predstavnici sile za{titniProfesor dr Miodrag Star~evi}
ce (tre}e, neutralne dràve,
koju je uz wen pristanak odredila strana u sukobu, da {titi wene interese kod protivni~ke
strane). Me|utim, danas te poslove u ve}ini oruànih sukoba obavqa posebna slu`ba Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta, obja{wava profesor dr Miodrag Star~evi}, savetnik za me|unarodno humanitarno pravo Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta.
OBAVEZA RAZLIKOVAWA
Zabriwavaju}i broj civilnih `rtava ratnih sukoba primorao je svetsko javno mwewe da reaguje. Na wihovu za{titu odnose
se êtvrta ènevska konvencija i Dopunski protokol iz 1977. godine. U wima pi{e da je civil svako lice koje nije borac, odnosno
pripadnik oruànih snaga. Uslov za status civila je wihovo odsustvo u neprijateqstvima, ne nosi i ne upotrebqava oru`je. Po re~ima profesora Star~evi}a, op{te pravilo i kamen temeqac ~itavog me|unarodnog humanitarnog prava jeste obaveza razlikovawa, u svako doba, civila od boraca, odnosno civilnih od vojnih
15. januar 2007.
objekata. Svaka strana koja kre}e u napad, mora da preduzme sve

mere kako bi jasno utvrdila o kakvoj vrsti objekata se radi. Ukoliko nije sigurna, tretira ga kao civilni.
Osim toga, zabrawena je svaka zloupotreba civila za postizawe vojne prednosti. Isto se odnosi na sve oblike torture, presecawa snabdevawa hranom, uzimawe talaca... Strana u sukobu koja
je odgovorna za podru~je na kome ìvi stanovni{tvo toga kraja odgovorna je i za ~uvawe wihovog ìvota i dostojanstva. U slu~aju opasnosti po ìvot ili ako oni predstavqaju bezbednosnu pretwu po
vojnu silu, civili se mogu internirati ili im se moè obezbediti
prinudno mesto boravka, ali samo dok ta pretwa traje. U slu~aju
internirawa, za{tita civila je obavezna po pravima koje vaè za
za{titu ratnih zarobqenika, samo {to je jo{ preciznije ure|ena.
U slu~aju zaposedawa odre|enog dela teritorije, okupator je
duàn da obezbedi uslove za ìvot stanovni{tva. Zabraweno je
oduzimawe privatne imovine, osim uz naknadu i u meri koja je neophodna. Javni slu`benici mogu odbiti da rade i zbog toga ne smeju
biti ka`wavani.
Za obave{tavawe o opasnosti koja predstoji, evakuaciju i za{titu ustanovqena je posebna institucija civilna za{tita (Prvim dopunskim protokolom od 1977. godine). Osobqe, oprema i
materijal jedinica civilne za{tite uìvaju imunitet od napada,
uni{tavawa i zaplene.
Prema re~ima profesora Star~evi}a, sva navedena pravila
su deo me|unarodnog humanitarnog prava koje se primewuje u oruànim sukobima izme|u dràva.
Kada je re~ o principima koja vaè za neme|unarodne sukobe,
odnosno sukobe koji se vode unutar granica jedne dràve, pravila
su znatno oskudnija. Opisan je u zajedni~kom ~lanu tri koji je istovetan u sve ~etiri ènevske konvencije i u Drugom dopunskom protokolu od 1977. godine i sadrì osnovne standarde ~ove~nosti.
Ova pravila su znatno mawe potpuna i precizna u odnosu na ona
koja se primewuju u me|unarodnim humanitarnim oruànim sukobima, ali su{tina im je ista: da se smawe patwe i razarawa. Postoje odre|ene razlike koje nisu nebitne, na primer, u pogledu pojedinih za{ti}enih lica jer u neme|udràvnom ratu ne postoje ratni
zarobqenici. Tako|e, lice koje je u~estvovalo u sukobu ne moè biti krivi~no goweno samo zato {to je pripadalo drugoj strani, ve}
iskqu~ivo ukoliko je po~inilo povrede me|unarodnog humanitarnog
prava. U ratu na prostorima biv{e Jugoslavije bilo je mnogo primera gde su zarobqenici bili izloèni torturama i neprimerenim oblicima ka`wavawa samo zbog toga {to su pripadali suprotstavqenoj strani. I to je jedan od razloga {to su pokrenuti brojni
procesi pred Ha{kim sudom i sudovima za ratne zlo~ine sada{wih
nezavisnih dràva, biv{im jugoslovenskim republikama.
ZABRAWENI POSTUPCI
Treba li posebno isticati da ~ove~nost iskqu~uje upotrebu
oru`ja i sredstava koja po svojoj prirodi izazivaju suvi{ne `rtve,
nepotrebne patwe i deluju neselektivno, bez razlikovawa ciqeva.
Dakle, izri~ito se zabrawuje upotreba nuklearnog, hemijskog i
bakteriolo{kog oru`ja i municije. To se odnosi i na oru`ja koja
izazivaju zapaqiva dejstva, lasersko oru`je za oslepqivawe, nehumane mine...
Pored oru`ja, zabrawuje se i primena perfidnih postupaka u
oruànom sukobu. To su sve one podmukle radwe koje navode suprotnu stranu da ukaè poverewe a onda se otvara vatra i po pravilu nanose te{ki gubici. Na primer, simulirawe rawavawa. Ili
isticawe bele zastave kojom se ukazuje na predaju ili pregovore.
Kao podmuklo ratovawe smatra se zloupotreba me|unarodnih
oznaka (Crvenog krsta, Crvenog polumeseca, Crvenog kristala),
vojnih oznaka suprotne strane ili ovla{}enih organizacija (na
primer, Ujediwenih nacija). Naàlost, takvih slu~ajeva bilo je i u
sukobima novije istorije. Kao po pravilu, izazivali su gnev, revan{izam, bezobzirnost druge strane. I umesto mirovnih inicijativa i pregovara~kog stola, akteri sukoba tonuli su sve dubqe u
ratni glib.
Odlazak pukovnika Stevana Korde,

doajena vojnog novinarstva
@IVOT JE KAO REKA

Uo~i smene dve godine,
na beogradskom Novom grobqu oprostili smo se od pukovnika u penziji Stevana
Korde, ~oveka koji je u~inio
mnogo za ugled posleratnog
vojnog novinarstva. Steva,
kako su ga jednostavno zvali,
bio je jedinstvena i nezaboravna li~nost, koja je u sebi
spojila dve velike qubavi:
novinarstvo i reku. Novinarstvo je za wega bilo sve:
profesija, radost, strast,
kosmi~ki izazov... A za reku je govorio da je kao ìvot koji
se pamti, ali prolazi. Obale ostaju ve~ne.
Tok wegovog burnog ìvota odveo ga je iz rodnog Valpova, gde je ro|en 1926. godine, pravo u Beograd. Porodicu
bistrog gimnazijalca oteralo je usta{ko nasiqe, pod ~ijim
je terorom zgaslo jo{ jedno ku}no ogwi{te. Filmskom brzinom Steva je postao borac, ratni reporter i kolporter.
Dok su oko wega gruvale eksplozije i fijukali kur{umi, probijao se od poloàja do rovova i borcima na Sremskom
frontu raznosio prve brojeve potoweg popularnog ilustrovanog ~asopisa Front. U tim silnim juri{ima, list koji
mu je toliko zna~io spasi}e ìvot mladog novinara. Metak
bi mu prekratio ìvot da nije nosio ranac pun tek od{tampanog lista, me|u ~ijim stranicama se zaustavilo tane.
Talenat kakav se retko sre}e i biserni um, nevi|ena
radna energija i èqa za u~ewem vinu}e ga u sazve`|e vojnog novinarstva, prema ~ijim dometima se vrednovala onda{wa jugoslovenska ùrnalistika uop{te.
Majstor pera opredelio se za vojnu nauku i tehniku, pa
}e ta rubrika postati biser Fronta, rado ~itane stranice preko kojih su tutwali tenkovi, plovili nosa~i aviona, mlazwaci probijali zvu~ni zid... îtaoci su uìvali,
vojne diplomate se hvatale za glavu: odakle Kordi tako precizni podaci? Hvalili su ga, ali i strahovali {ta li }e
slede}e iskopati?
A on je samo imao briqantno obrazovawe, vispren
um, neopisivu intuiciju, govorio ~etiri jezika... Iz strane
{tampe, ~asopisa i kwiga, a potom razgovora sa stru~wacima i pronalaza~ima, umeo je da pro~ita izme|u redova,
nasluti, prora~una, proceni... Tako detaqno da su wegovi
prilozi izazivali divqewe.
Stevu su svi voleli: wegovi pretpostavqeni, za koje je
bio oli~ewe budu}e misli, i mladi, koji su stasavali pod
wegovom rukom. ôvek koji nije drào do forme, jednostavan u komunikaciji, jasan u izrazu. Bio je uzor generacijama
vojnih novinara, kojima je nesebi~no tuma~io tajne zagonetne profesije, u ~ijoj su osnovi talenat i ogroman trud podjednako raspore|eni na tasu profesije.
Pukovnik po ~inu, novinar i pesnik u du{i, dobitnik
brojnih doma}ih i me|unarodnih priznawa, ~ovek {iroke
du{e i plemenite misli, voleo je da pi{e i plovi. Beào je
od gradske vreve i na krmi svog ~amca ispisivao stranice
budu}ih reportaà, feqtona, pri~a...
I dok je ko{ava na Savi nosila posledwe stranice decembarskog kalendara, Steva je otplovio. Zauvek...
B. KOPUNOVI]
Branko KOPUNOVI]
59
U POSETI
\URA
ÎKO[,
NEOBI^NO
OBIÂN
ÎTALAC
ODBRANE
U SVETU SATKANOM
OD STRASTI
îja sabqa wegova i vera.
Jo{ je vojvoda Mi{i} tvrdio
da bez sna`ne vojske nema ni
jake dràve. U vremenu
poquqanih vrednosti, o~uvao
sam poverewe u srpsku vojsku,
mada nemam profesionalnih
dodira sa wom tako govori
zaqubqenik u vojnu
literaturu, boqe re}i
zato~enik sopstvene strasti,
~ovek koji u svome domu ima
vi{e od {est stotina kwiga o
istoriji ratovawa,
naoruàwu i armijama sveta.
60
ovek bez strasti, pisao je psihoanaliti~ar Du{an Kosovi}, podse}a na

prazan list hartije. Za Getea su strasti prave àr-ptice koje se stalno
obnavqaju, dok ih Kant poredi sa rak-ranama razuma. U Talmudu je zabeleèno: {to je ~ovek ve}i, ja~e su i wegove strasti. I dok neki u strastima vide mane, za nekoga su one istinske vrline.
Jedno je sigurno nezadovoqene strasti mogu se pretvoriti u ~ovekovu
veliku nevoqu i patwu. Umiriti ili umeriti strasti zna~i uni{titi ih. Kona~no, ~ovek se ne nalazi u prirodnoj ravnoteì ako se li{i svojih strasti. Bez
wih ìvot gubi puno}u i smisao. \ura îko{, ~etrdesetosmogodi{wak iz Ba~ke Palanke, podelio je sa nama pri~u o svojim strastima.
Kada sam imao jedanaest godina po~eo sam da skupqam sli~ice aviona
iz kesica `vaka}ih guma za album koji je izdala Kolinska iz Qubqane. Iako
nisam znao da ~itam strane nazive razli~itih vazduhoplova, ve} onako po Vuku,
zbog ~ega su mi se stariji drugovi smejali, redovno sam kupovao i razmewivao
sli~ice. U to vreme sam za igru sa vr{wacima napravio i svoje prve pra}ke sa
ra{qama od vrbinog drveta i jorgovana, i uvek sam ih nosio po xepovima pantalona. Jo{ pamtim i batine koje sam od pokojnog oca dobio, jer sam poku{ao
da napravim sopstvenu drvenu pu{ku. Uzeo sam dasku sa kreveta iz sobe, iscrtao na woj vin~esterku, a onda je testerom izrezao u jednom komadu. I danas se
bratova deca igraju sa wom. îni mi se da sam tada prepoznao svoja interesovawa za oru`je i vazduhoplovstvo kazuje \ura.
Naredne godine dodatno su oblikovale i usmerile \urinu strast prema
naoruàwu, ali i vojnoj literaturi. Najpre je podsticaje budila radoznalost,
a potom potreba da o samom sebi sazna {to vi{e. Jednu od prvih kwiga
[pijuni i agenti, poqskog autora Jano{a Petelkijevi~a, koji je ìveo i radio
15. januar 2007.
u Zapadnoj Nema~koj, dobio je

{tina i oru`je nedeqiva celiSAMURAJ
na poklon od tetke iz Beograda
na. Svaka kwiga je kockica u mo18. septembra 1975. godine.
zaiku vojne misli. Mene zanima
Kwiga kojoj se uvek iznova
ne samo pri~a jednog autora o
Se}am se da sam za tu
vra}a jeste Samuraj japanskog
nekom doga|aju ve} i razli~iti
kwigu mesecima skupqao novac.
pilota iz Drugog svetskog rata
pogledi na wega. Nau~io sam da
Otac mi nije dozvolio da je kuSaburoa Sakaija. Do sada ju
o genezi pojedinih sukoba vaqa
pim zbog lo{eg uspeha u {koli.
je pro~itao {est puta.
saznavati iz vi{e izvora. Uvek
Na sre}u, tetka je imala mnogo
Potomak je stare samupoku{avam da problem rasvevi{e razumevawa za mene. Porajske porodice. U svojevrsnoj
tlim iz razli~itih uglova i o wesle sam se preplatio i na omlaautobiografiji Sakai pri~a
mu prona|em dovoqno podataka
dinski vojni list Front. Roditeo svom te{kom detiwstvu, {kokako bih ga vaqano tuma~io obqi su, me|utim, uvek ispoqavali
lovawu u mornari~koj vojnoj
ja{wava \ura, dok nam pokazuje
otpor {to se zanosim pri~ama o
{koli i ratnim godinama. Tokwige Ratna mornarica Austrooru`ju, ratovima i vojsci. I dakom borbenih dejstava 1942.
ugarske monarhije, O japanskim
nas me majka Radojka, sa kojom
godine rawen je kroz dvogled
mornari~kim asovima, Bitka na
ìvim u ku}i, ~esto pita {ta }e
u oko. Posle dve godine opoJadru, koja je iz 1924. godine,
mi tolike kwiùrine. To me niravka vratio se u jedinicu na
Specijalno i prigu{eno oru`je
kada nije spre~ilo da istrajem u
boji{te. Pred kraj rata, 1944. godine, kod Ivu Xime, presreo
Milo{a Vasi}a, Svi pi{toqi i
onome {to èlim, jer sam vrlo
je u vazduhu petnaestak ameri~kih aviona i bio izloèn wihovoj
revolveri sveta, ali i sedamnatvrdoglav iskren je \ura.
vatri. Kada je aterirao avio-mehani~ari na wegovoj kabini niest tomova [usbergera o DruMoglo se i o~ekivati da }e
su prona{li nijednu rupu od metka pri~a \ura.
gom svetskom ratu.
sluèwe vojnog roka, petnaest
[ta me|u stru~nom vojnom limeseci u Bawaluci 1978. godiSA SALA[A
teraturom \uri jo{ nedostaje?
ne, \uri doneti o~ekivano zadovoqstvo. Ali nije bilo tako.
Mnogo toga, boqe da o tome
Najstarija kwiga u \urinoj porodi~noj biblioteci jeste PoKako kaè, sem straè, nije ga
i ne mislim. Da imam sto hiqavijest Bosne do propasti Kraqevstva, iz 1882. godine. [tampapotka~ila nijedna uzbuna.
da funti, sve bih potro{io na
na je latinicom u Zagrebu, ali je na{ sagovornik nabavio i }ikwige. Bilo bi mi lak{e kada
Dobili smo svesku na
rili~no izdawe. Kwiga je, kako kaè \ura, bila vlasni{tvo Mibih imao kompjuter, mada sam
kvadrati}e, drvenu olovku, a vojje Gokla, iz Osijeka. Prona{ao ju je na jednom sala{u dok je posvestan da mi on ne moè zameni~ki dani sveli su nam se na Timagao kom{iji tokom selidbe. Odatle je doneo i vojni leksikon
niti kwigu. Voleo bih da pro~ito Partija. Nedostajao mi je
o istoriji ratova od starog veka, na nema~kom jeziku, autora
tam pomorsku enciklopediju i
pravi izazov. Zato sam se posle
Fridriha Kelera, koja je {tampana u avgustu 1916. godine.
re~nik. Ve} godinama tragam za
vojske jedno vreme bavio alpikwigom Kana, nema~kog pisca
nizmom. Osvojio sam Triglav,
najvi{i vrh tada{we zemqe. Tih godina sam se zaposlio kao fizi~ki [lifena. Fale mi i Rat kome nema kraja o sukobu u Vijetnamu Miradnik u Sintelonu, pa nisam ni zavr{io sredwu {kolu. Sve me to ~ela Klera, sa posebnim separatom skica, zatim, Memoari od Gudenije dovoqno ispuwavalo. Odlu~io sam da se ukrcam na neki prekoo- rijana, Specijalni rat u Indokini, kwiga koju je napisao pukovnik u
keanski brod i budem mornar. Tri godine sam sluìo na italijanskom penziji Petar Kneèvi}. Planiram da u budu}nosti kupim kwige o
teretnom brodu. Plovio sam do Kine, Indije, Malezije, Burme, Sin- ruskim bespilotnim letilicama, italijanskim, ameri~kim i nema~gapura, Japana, Somalije i Kenije. Po{to sam tada pre{ao ekvator kim bombarderima, tajnim sovjetskim projektima bombardera, te supostao sam pravi pomorac. U avgustu 1984. godine otputovao sam u hoju 24 ~ita \ura sa zabeleènog spiska.
O~ito da \ura îko{ nije ~ovek jedne kwige, niti je ravnodu{an
Francusku i prijavio se za Legiju stranaca. Nisam ostvario ìvotnu
èqu da budem legionar, jer nisam ispunio propisane zdravstvene kada se pomene novo vojno delo. O brojnim istorijskim doga|ajima, o
uslove. Sli~no mi se dogodilo i 1992. godine, kada sam konkurisao ratnim sukobima i bitkama, proizvodwi i izvozu naoruàwa, uverikao vojnik po ugovoru u 72. juri{nu brigadu na{e vojske kaè po- li smo se, govori kao da je u wima u~estvovao. Na pomen nekoga aviona, helikoptera, projektila, borbenog vozila ili oru`ja, reaguje tako
mirqivo \ura îko{, ~ovek koji je svoju strast, ipak, sa~uvao.
Uz neostvarene profesionalne ambicije, \urin svakodnevni da nam se ~ini da je \ura jedan od wegovih konstruktora. Jednako doìvot upotpuwuje i obeleàva stru~na vojna literatura. Police u bro poznaje takti~ke i tehni~ke karakteristike doma}e i strane ratne
wegovoj ku}i ispuwene su doma}im i stranim kwigama o ratu, o sta- opreme. Kako nam obja{wava, ~esto pojedine kwige kupuje samo da
rom ili savremenom naoruàwu i borbenim sredstvima, te o speci- proveri ili uporedi podatke do kojih je ranije u literaturi do{ao.
Na pole|ini kwiga koje pro~itam uvek ukratko zabeleìm ono
jalnim jedinicama oruànih snaga sveta. Bogatu biblioteku, koju bi
poèleo svaki oficir u svetu, zaokruùju dela najpoznatijih teore- najva`nije. O pojedinim vojnim oblastima, ratnom vazduhoplovstvu
ti~ara vojne misli Klauzevica, Mi{i}a, francuskog autora Anri- Kraqevine Jugoslavije, na primer, malo se u pro{losti pisalo. To
de Deùminija, Kutuzova, Suvorova, Fojhtera, [lifena i Xejmsa. mi pri~iwava velike te{ko}e da doga|aje u potpunosti razumem i
Sve kwige su razvrstane po oblastima, a ise~ci iz {tampe i pri- analiziram. Nekada poku{am i da kontaktiram stru~wake za odremerci brojnih stru~nih vojnih ~asopisa svojevrsni su amaterski pri- |ene teme, kako bih stekao celoviti sliku. To se posebno de{ava na
sajmovima kwiga i naoruàwa ili za vreme opitnih ga|awa na polog istoriji ratovawa.
Rado kupujem i ~itam kwige o bojevima, borbama, operacija- ligonu u Nikincima, kojima sam vi{e puta prisustvovao. Svestan
ma i istorijskim bitkama. Istorija ratne ve{tine od Rotmistrova, sam, ipak, da ne mogu o svemu sve pro~itati i da jo{ mnogo toga ne
Vojna istorija Petra Tomca ili Strategija vojvode Mi{i}a jesu de- znam obja{wava \ura.
Tragawe za nekim kwigama i po nekoliko godina ne govori sala bez kojih se ne moè zamisliti putovawe kroz vojnu misao. Imam,
tako|e, ve}inu izdawa nekada{weg Vojnoizdava~kog i novinskog cen- mo o upornosti i strpqivosti na{eg sagovornika. Pre je to pri~a o
tra, Vojnoizdava~kog zavoda i Novinsko-informativnog centra Voj- neobi~nom ìvqewu u svetu sopstvene strasti. Da je na pravom putu
ska. Komplet vojnih enciklopedija i leksikon kupio sam jo{ 1980. potvr|uju i mudre re~i \urinog imewaka, sociologa i filozofa [ugodine, a u jednoj beogradskoj antikvarnici prona{ao sam pet to- {wi}a Ako u svakom od nas ne sija bilo kakva vrednost, onda umire ~ovek. Jer, nisu nam krivi drugi za ono {to nismo uradili. U ìmova kwiga iz Vojne biblioteke Kraqevine Jugoslavije.
Obi~no nikome ne pokazujem svoje kwige. U Palanci i nemam votu ni{ta nije nemogu}e. ôvek sve moè. On postavqa ciqeve koji
sagovornika o wima. Ono {to prona|em u literaturi mahom zadrìm ga pokre}u, osmi{qavaju i oplemewuju.
za sebe. Najpre sam se zanimao samo za vazduhoplovstvo i streqa~ko
Vladimir POÛ^
naoruàwe. Posle sam shvatio da su istorija ratovawa, ratna veSnimio Zvonko PERGE
61
STRANE ARMIJE
ODBRAMBENA I
[TABNA AKADEMIJA
G. S. RAKOVSKI
U BUGARSKOJ
ZAHTEVI I N T E G R A C
U sistemu vojnog
obrazovawa bugarske
armije ova akademija
akreditovana je
za vi{e nivoe {kolovawa,
poslediplomske studije i
poslediplomska stru~na
usavr{avawa. Vojno
obrazovawe Bugarske
kademija Rakovski sme{tena je u Sofiji, nedaleko od centra, u prijatnom

okruèwu prostranog parka i omaweg jezera. Osnovana je pod nazivom Odbrambeni i {tabni kolex jo{ 1912. godine, ali je zbog Prvog svetskog rata
i uloge koju je Bugarska imala u wemu, pravi razvoj doìvela tek tridesetih
godina pro{log veka.
Danas je akademija Rakovski moderna obrazovna institucija, akreditovana
od dràvne komisije, ovla{}ena, opremqena i osposobqena za realizaciju nekoliko poslediplomskih studijskih programa, poslediplomska stru~na usavr{avawa i nau~noistraìva~ki rad u oblasti bezbednosti i vojne nauke.
U ~etvorodnevnoj radnoj poseti bugarskoj akademiji nedavno je boravila
delegacija Vojne akademije Vojske Srbije u kojoj su bili na~elnik general-major
mr Vidosav Kova~evi}, pukovnik dr Mladen Vuruna, prodekan za PDS i NIR i
major Vladimir Risti}, referent za civilno-vojne odnose. ^lanovi delegacije
detaqno su upoznali organizaciju i na~in rada bugarske akademije.
Na Odbrambenoj i {tabnoj akademiji G. S. Rakovski {koluju se oficiri
bugarske armije, oficiri stranih armija i civili. Ciq {kolovawa je priprema oficira i civila za poslove u oblasti bezbednosti i odbrane, osposobqavawe za rukovode}e pozicije u komandnim i {tabnim strukturama oruà-
potpuno je uskla|eno sa
Bolowskom deklaracijom,
evropskim akademskim
prostorom i novim
potrebama i zahtevima
koji proisti~u
iz evropskih
i evroatlantskih
integracija.
62
15. januar 2007.
Delegacija Vojne akademije

Vojske Srbije u Sofiji
OFICIRSKA KARIJERA
Akademija Rakovski je obrazovna institucija koja priprema bugarske oficire za sve du`nosti po~ev od komandanta bataqona. Weno mesto i uloga i te kako su zna~ajni za bugarske
oficire jer su oni nakon zavr{etka osnovnih studija i sticawe
zvawa bachelor na Vojnom u~ili{tu u Velikom Trnovu (KoV i avijacija), osposobqeni za du`nosti zakqu~no sa zamenikom komandanta bataqona.
Akademija Rakovski osposobqava bugarske oficire i civile za sve ostale du`nosti, ukqu~uju}i poslove u me|unarodnim strukturama i institucijama Natoa, te pripremu kontingenata mirovnih snaga.
Odeqewe interoperabilnosti
je posebna celina u okviru akademije, a ~ine je Katedra za engleski i
francuski jezik, Odsek za strategiju,
doktrinu i analizu i Odsek za informati~ku podr{ku, simulacije i organizaciju obuke.
Institut za napredna istraìvawa u oblasti odbrane sa~iwen je
od ~etiri odseka: Sistemi, Oru`je/oprema/municija, Sistemske analize i prognoze, Vojne karakteristike, materijali i oprema.
Odeqewa za podr{ku obuhvataju administraciju, qudske resurse i
protokol, planirawe nastave i nau~ne delatnosti, logistiku, nacionalni
tim za engleski jezik, biblioteku i
finansije.
STUDIJSKI PROGRAMI
IJA
nih snaga i svim nivoima strategijskog upravqawa u Ministarstvu odbrane, General{tabu i dràvnoj administraciji, te za
u~e{}e u strukturama i {tabovima Natoa, te internacionalnim
misijama.
Akademija Rakovski akreditovana je za master i doktorske
studije u oblasti nacionalne bezbednosti, odbrane i vojne nauke,
za kurseve nivoa poslediplomskog stru~nog usavr{avawa, za nau~na i primewena istraìvawa u oblasti bezbednosti, odbrane i
vojne nauke, za civilno-vojne konferencije i stru~ne skupove na
temu bezbednosti, odbrane i srodnih dru{tvenih i politi~kih procesa, za saradwu sa ostalim akademskim obrazovnim institucijama u zemqi i svetu, te za predstavqawe Bugarske u Konzorcijumu
odbrambenih akademija i instituta bezbednosti.
ORGANIZACIJA
Akademiju ~ine Uprava, Fakultet nacionalne bezbednosti i
odbrane, Komandno-{tabni fakultet, Odeqewe interoperabilnosti, Institut za napredna istraìvawa u oblasti odbrane i nekoliko odeqewa za podr{ku.
Na ~elu akademije je komandant koji ima dva zamenika i jednog
pomo}nika. Jedan od zamenika je ujedno i dekan Fakulteta nacionalne bezbednosti i odbrane i odgovoran je za nastavu i nau~nu
delatnost. Pomo}nik komandanta je ujedno i na~elnik Odeqewa
interoperabilnosti.
Fakultet nacionalne bezbednosti i odbrane ima ~etiri katedre: Vojna strategija, Nacionalna i globalna bezbednost, Menaxment odbrane i oruànih snaga, Strategijski menaxment i rukovo|ewe. Pored tih katedri, u sastavu fakulteta nalaze se Odsek
za vojnu istoriju i Odsek za organizaciju nastavnog procesa i u~ewe na daqinu.
Komando-{tabni fakultet sa~iwen je od devet katedri: Kopnene snage, Vazdu{ne snage, Protivvazdu{na odbrana, Mornarica, Logistika, Veza i informacioni sistemi, Podr{ka borbi, Izvi|awe i sistemi vatre i Katedra stranih jezika. Tako|e, u okviru
fakulteta nalazi se i Odsek za organizaciju nastavnog procesa i
u~ewe na daqinu.
Akademija Rakovski sprovela je

postupak akreditacije institucije i
studijskih programa jo{ 2001. godine, a ove godine je to ponovila. Institucionalna i programska akreditacija pruà mogu}nost za realizaciju nastave i dodelu diploma za studijske programe nivoa master i doktor nauka. To omogu}ava akademiji
potpun pristup jedinstvenom, evropskom akademskom prostoru, koji se temeqi na Bolowskoj deklaraciji.
Na akademiji se realizuje osam master studijskih programa
iz oblasti operatike, vojne strategije, nacionalne bezbednosti i
politike odbrane.
Minimalan broj sati nastave iz obaveznih predmeta je 840,
a izbornih predmeta 340. Tako|e, pove}an je broj sati predvi|enih za pripremu za ispite i izradu master rada.
U akademiji je mogu}e ste}i i zvawe doktora u deset akreditovanih specijalnosti. Doktorske disertacije su tesno povezane
sa istraìva~kim aktivnostima akademije i prioritetima politike odbrane.
Pored master i doktorskih studija akademija je ovla{}ena
da sprovodi kurseve poslediplomske stru~ne kvalifikacije za razne nivoe stru~nog usavr{avawa unutar sistema odbrane i izvan
wega. Naro~ito su zna~ajni kra}i kursevi nameweni za sticawe
profesionalnih ve{tina neophodnih za odre|ene du`nosti. Akademija je razvila veliki broj takvih kurseva na kojima se obu~avaju, pored oficira bugarske armije i osobqa Ministarstva odbrane, zaposleni u drugim ministarstvima i dràvnoj administraciji, lica zaposlena u lokalnim organima vlasti i pripadnici stranih armija. Kursevi traju od dve nedeqe do ~etiri meseca.
U protekloj {kolskoj godini u akademiji se {kolovalo 1.607
studenata, a od toga je 30 studenata iz inostranstva (Azerbejxan,
Nema~ka, Makedonija, Rumunija, Turska i Francuska). Realizovano
je preko 100 kurseva na kojima je obu~avano oko 1.200 polaznika.
Treba naglasiti da je vojno obrazovawe Bugarske potpuno
uskla|eno sa Bolowskom deklaracijom, evropskim akademskim
prostorom i novim potrebama i zahtevima koji proisti~u iz
evropskih i evroatlantskih integracija. Iskustva iz Bugarske ukazuju na dva veoma va`na zadatka koje vrlo brzo treba re{iti i
kod nas. Prvi je uvo|ewe Zakona o visokom obrazovawu Republike
Srbije u sistem vojnog obrazovawa, a drugi je razvoj novih kurseva koji treba da osposobe civilne i vojne strukture za predstoje}e integracije i izazove 21. veka.
Dr Mladen VURUNA
63
ISKUSTVA
I Z R A E L
N A K O N
R A T A
S A
H E Z B O L A H O M
O BAV E [TAJ N I [ O K
Poznato je da su odluke
izraelske vojne komande
u pro{lim ratovima bile
zasnovane na ta~nim
obave{tajnim podacima
o vojnim mogu}nostima i
strategiji neprijateqa.
U skladu s tim, izraelski
vojni sastavi su bez
posebnih te{ko}a
iznena|ivali, razbijali i
uni{tavali armije
neprijateqa i zaposedali
wihovu teritoriju.
Mnoge ~iwenice ukazuju
na to da je u ratu sa
Hezbolahom prili~no
zakazala izraelska
obave{tajna komponenta,
kako na strategijskom
tako i na takti~kom
nivou.
64
ezolucijom broj 1701 Saveta bezbednosti UN, 14. avgusta 2006, okon~an je
jednomese~ni rat izme|u dràve Izrael i nedràvnog gerilskog pokreta
Hezbolah, koji je po~eo 12. jula posle teroristi~kog napada Hezbolaha na
Izrael u kojem je ubijeno sedam izraelskih vojnika, a dva su oteta. Uprkos
velikom broju `rtava (oko 1.200 ubijenih i vi{e od 4.000 rawenih osoba)
i velikih razarawa i uni{tewa objekata infrastrukture (uni{teno je ~ak 15.000
stambenih objekata), u sukobu izme|u oko 30.000 vojnika kopnenih snaga, skoro
celokupne avijacije i mornarice Izraela i gerilske milicije od oko 5.000 pripadnika Hezbolaha, vojni u~inak sukobqenih strana nije bio naro~it.
Me|utim, on nije omeo obe strane da slave pobedu. S tim u vezi, donekle
je prihvatqiva izjava lidera pokreta Hezbolaha [eika Hasana Nasralaha da su
wegovi borci postigli strate{ku i istorijsku pobedu nad Izraelom, jer izraelska armija nije ostvarila ciq ofanzivnom odbrambenom operacijom u Libanu koji je glasio: uni{titi vojni potencijal Hezbolaha. Sa druge strane, sa rezervom se moè prihvatiti izjava ameri~kog predsednika Xorxa Bu{a da su gerilci Hezbolaha pretrpeli poraz od Izraela.
DOKTRINA MUWEVITOG NAPADA

Imaju}i u vidu da je Izrael u svim ratovima sa susedima od 1948. godine
do ovog (2006) doktrinom muwevitog napada uspevao da u vrlo kratkom roku postigne spektakularne pobede, name}u se va`na pitawa: {ta je doprinosilo wegovoj pobedi u pro{lim ratovima, a {ta je osujetilo wegovu, nesumwivo projektovanu ali neostvarenu pobedu u ovom ratu?
Pouzdan odgovor je zaista te{ko dati, jer bi zahtevao studioznu analizu
brojnih i raznovrsnih ~inilaca, ~iwenica i okolnosti. Zato ovom prilikom
razmatramo samo jedan, veoma vaàn aspekt. Naime, poznato je da su odluke
izraelske vojne komande u pro{lim ratovima bile zasnovane na ta~nim obave{tajnim podacima o vojnim mogu}nostima i strategiji neprijateqa. U skladu s
tim, izraelski vojni sastavi su bez posebnih te{ko}a iznena|ivali, razbijali
15. januar 2007.
i uni{tavali armije neprijateqa i zaposedali wihovu teritoriju. Mnoge ~iwenice ukazuju na to da je u ovom ratu prili~no zakazala izraelska obave{tajna komponenta, kako na strategijskom
tako i na takti~kom nivou. Po~etno iznena|ewe (ubistvo i otmica
izraelskih vojnika) koje je Hezbolah ostvario 12. jula na teritoriji Izraela s vremenom je pro{irivano i ispoqavano na nove
na~ine u Libanu. Bilo je izraèno u tolikoj meri da je prinu|ivalo izraelsku komandu da bitno koriguje svoju odluku o uni{tewu
Hezbolaha. âk su se i izraelski komandosi, umesto da iznenade
neprijateqa, suo~ili sa neprijatnim situacijama, jer su u vi{e
navrata bezuspe{no poku{ali da uni{te rukovode}i kadar Hezbolaha.
Tako ne{to retko im se de{avalo u pro{losti i u aktuelnom
ratu prilikom wihovog angaòvawa protiv vo|a i militantnih sastava radikalnih palestinskih organizacija u pojasu Gaze. Na primer, lokalni lider Hamasa Nabil Abu Selmej i wegova deveto~lana porodica ubijeni su 12. jula dejstvom izraelskih snaga, a izraelska vojska je 28. jula izvela uspe{nu operaciju na severni deo
pojasa Gaze, uni{tiv{i tunel koji su prokopali Palestinci kako
bi se tajno snabdevali oru`jem.
Imenovawe generala Mo{u Kaplinskog u jeku èstokih sukoba
(9. avgusta) za glavnog koordinatora izraelskih snaga u Libanu,
~ime je smewen sa du`nosti dotada{wi komandant izraelske operacije protiv Hezbolaha, general Udi Adam, dovoqno je ukazivalo
na ozbiqne te{ko}e izraelskog komandovawa na otklawawu posledica postignutih iznena|ewem koje im je priredio Hezbolah.
Prvenstveno se radilo o nemo}i izraelskih obave{tajaca i wihovih sofisticiranih osmatra~ko-izvi|a~kih sredstava da otkriju
lokaciju i prate preme{tawe raketnih sistema Hezbolaha. Dakle,
nisu bili u stawu da pribave vaqane obave{tajne podatke o raketnoj opasnosti koje bi predo~ili izraelskoj komandi i omogu}ili
da ona bude uni{tena upotrebom pametnih oru`ja. Wihovu nemo} su dnevno ose}ali gra|ani na severu Izraela, koji su strepeli od raketnih dejstava Hezbolaha. Naravno, registrovani su i
mnogi drugi proma{aji izraelskih obave{tajaca, a bi}e pomenuti
samo neki.
NEPOZNAVAWE
VOJNE MO]I NEPRIJATEQA
Doga|awa na terenu (u ju`nom Libanu gde se odvijala operacija uni{tewa vojnih potencijala Hezbolaha) sistematski su ukazivala da izraelsko komandovawe ne raspolaè vaqanim obave{tajnim podacima o miliciji Hezbolaha.Ta ~iwenica najpre je potvr|ena odlukom izraelske vojne komande da iskqu~ivo sna`nim
dejstvima avijacije protera Hezbolah sa izraelsko-libanske granice. Kasnim uo~avawem pogre{ne odluke, obezbe|eno je dovoqno
vreme naoruànim sastavima Hezbolaha da izvedu pun strategijski
razvoj i organizuju ~vrstu odbranu, koju su potom veoma te{ko savla|ivali kopneni sastavi izraelske vojske.
Uvidelo se da izraelska avijacija nije u stawu da uni{ti
fortifikacijske objekte (bunkeri, tuneli i sl.) Hezbolaha, a taj zadatak nisu mogle uspe{no da realizuju ni oklopno-mehanizovani
sastavi. Pomenimo da su izraelski avioni 19. jula bacili 23 tone
bombi na komandni bunker Hezbolaha u ju`nom Bejrutu, gde se nalazio i vo|a tog pokreta Hasan Nasralah, ali nisu uspeli da ga uni{te. Time je propao poku{aj da se obezglavi neprijateq. Izraelska avijacija je na istom ciqu izvela sli~an (neuspe{an) napad.
Naime, 14. jula wena glavna meta napada bio je vo|a Hezbolaha
{eik Hasan Nasralah. Preciznim dejstvima iz vazduha uni{tila je
wegov stan i sedi{te Hezbolaha u Bejrutu. Me|utim, iako je napad
izveden na osnovu pouzdanih podataka izraelskih obave{tajaca
(locirali su Nasralaha u strogo ~uvanoj zoni u ju`nom delu Bejruta), pokazalo se da {eik Nasralah nije bio na mestu gde je trebalo da bude ubijen.
Nepoznavawe neprijateqa uticalo je na sporo okon~awe vojne operacije (uni{tewe vojne strukture Hezbolaha, kako je tvr-
65
ISKUSTVA
dio izraelski premijer Ehud

Olmert). Poku{aj ostvarivawa
ciqa ispoqavao se poja~anim
dejstvima avijacije po civilnoj
infrastrukturi Libana i time,
neminovnim kolateralnim `rtvama. Tu ~iwenicu su me|unarodni faktori vrednovali kao
snaàn argument za osudu, ina~e, opravdanog ofanzivnog odgovora Izraela na teroristi~ku
agresiju Hezbolaha.
Mnoge ~iwenice su tokom
tog oruànog sukoba ukazivale
na nedovoqnu obave{tenost
izraelskih obave{tajaca o vrstama i koli~inama naoruàwa
sa kojima raspolaè Hezbolah.
Tokom odvijawa ratnih dejstava
ustanovqeno je da Hezbolah poseduje oko 10.000 raznih vrsta
raketa zemqa-zemqa razme{tenih na prostoru ju`nog Libana. Re~ je o ka}u{ama, ~iji
je domet 30 km i eksplozivno puwewe 15 kg, fajr/road-2, ~iji je
domet 45 km i eksplozivno puwewe 45 kg i, fajr-5/road 3, ~iji je
domet 75 km a eksplozivno puwewe 90 kg.
Takva neobave{tenost omogu}ila je protivnicima da tokom
oruànog sukoba iz ju`nog Libana ispale vi{e od 3.500 raketa
na gradove i sela u severnom
Izraelu. Istovremeno su dejstvom po izraelskim kopnenim
snagama usporavali wihovo brzo napredovawe, nanose}i im osetne gubitke. Posebnu efikasnost pokazali su navodno ruski ru~ni
baca~i, poznati kao vampiri, ~ijom upotrebom je Hezbolah
uni{tio oko 30 izraelskih, veoma kvalitetnih tenkova tipa merkava i ubio 118 vojnika.
NEPRIJATNO IZNENA\EWE
Napad koji su snage Hezbolaha izvele 15. jula bespilotnom
letelicom natovarenom eksplozivom na izraelski ratni brod dok
je patrolirao du` libanske obale, predstavqao je jo{ jedno neprijatno iznena|ewe za izraelske obave{tajce i svakako, ozbiqno upozorewe na mogu}nost da neprijateq poseduje i druga oru`ja
iznena|ewa.
Specijalna operacija izraelskih komandosa protiv rukovodstva Hezbolaha u no}i izme|u 1. i 2. avgusta u gradu Balbek u
Libanu, predstavqala je vaqan dokaz o nedovoqnoj obave{tenosti (ili lo{oj proceni) izraelskih obave{tajaca o kretawu ~lanova pokreta. U toj no}noj akciji na oko 100 km u dubini libanske teritorije, dva helikoptera desantirala su izraelske komandose na krov bolnice Dar el Hikma u Balbeku. Posle peto~asovnog okr{aja sa pripadnicima Hezbolaha (ovakve akcije se ina~e
izvode iznenadno i traju {to je mogu}e kra}e) komandosi su se
povukli, odvode}i sa sobom pet osoba. Jedna od wih bila je Husein Nasralah dakle preziva se kao lider Hezbolaha. Budu}i da
je prema saop{tewu Tel Aviva doti~na operacija bila planirana
66
i izvedena s ciqem da se slomi

komandna ki~ma Hezbolaha
(smatralo se da se u bolnici
skrivao {eik Mohamed Jazbek,
jedan od vo|a pokreta), a pomenuti vo|a nije uhva}en, po svemu
sude}i, izraelski obave{tajci
naseli su na dezinformaciju
Hezbolaha. âk ni naknadne informacije objavqene u medijima da je specijalna akcija izvedena da bi se oslobodili
oteti izraelski vojnici navodno sme{teni u toj bolnici, odnosno da je izvedena da se ~lanovima Hezbolaha pokaè da se
nigde ne mogu ose}ati sigurnim
nisu bitnije umawile nesumwivi proma{aj izraelskih obave{tajaca.
NEPOUZDANI
PODACI
Smatra se da su, postupaju}i prema tako|e nepouzdanim
obave{tajnim podacima, izraelski komandosi izveli jo{ jednu sli~nu i neuspe{nu specijalnu operaciju. Oni su 19. avgusta
u planinskoj oblasti Afka, oko
30 km zapadno od Balbeka, neprime}eni iz helikoptera desantirali dva vozila hamvi,
kojima su se potom uputili ka bazi Hezbolaha u selu Bodaj. Me|utim, bio je neuspe{an wihov poku{aj da obmanu ~lanove pokreta (predstavili su se kao pripadnici libanske armije). Usledio je èstok okr{aj i povla~ewe izraelskih komandosa.
Izraelski zvani~nici su
posredno priznali nelagodno
ratno iznena|ewe koje je Izraelu priredio Hezbolah, odnosno nemo} svojih obave{tajaca. Kako druga~ije shvatiti naredbu izraelskog ministra odbrane Amira Pereca od 16. avgusta da se povede
istraga u vezi sa vo|ewem jednomese~nog rata protiv gerilaca Hezbolaha u Libanu, rata u kojem je poginulo 160 Izraelaca, od toga
41 civil. Ili, kako tuma~iti javno priznawe (24. avgusta) na~elnika General{taba Izraela, general-potpukovnika Dana Haluca da je
vojska gre{ila u jednomese~nom ratu protiv Hezbolaha u Izraelu.
I ocena zamenika lidera Hezbolaha Naima Kasema koju je
preneo list An Nahar (26. avgusta) ukazuje na izvesnu kontraobave{tajnu superiornost Hezbolaha, odnosno obave{tajnu inferiornost Izraela. Naime, Kasem je izjavio da Izrael nije
bio spreman za rat i da je nameravao da se priprema jo{ dvatri meseca, ali da je pod ameri~kim pritiskom krenuo u neizvesnu bitku.
Izrael je adekvatno organizovana dràva i nesumwivo }e
sprovesti ozbiqnu analizu svog angaòvawa u pomenutom ratu
protiv Hezbolaha u Libanu. Veruje se da }e u dogledno vreme
otkloniti uo~ene propuste u obave{tajnoj sferi i nastojati da
povrati svoju obave{tajnu perfektnost i efektivnost koju je
konstantno pokazivao tokom prethodnih nekoliko decenija prilikom oruànog i specijalnog sukobqavawa sa svojim susedima.
Obave{tajni {ok iz jednomese~nog sukoba svakako }e biti brzo otklowen.
Dr Milan MIJALKOVSKI
15. januar 2007.
Priprema Blagoje NIÎ]
ANTITERORISTI^KE VE@BE
KINE I PAKISTANA
AMERI^KE RAKETE
U POQSKOJ
Poqska vlada je, uprkos protivqewu
velikog broja gra|ana, dala pristanak da se
na wenoj teritoriji instalira deset protivraketnih lansirnih rampi i na aerodromima bazira 48 aviona F-16, ~ime ona ulazi u
tzv. tre}i e{elon globalne protivraketne
odbrane SAD. Na takav gest SAD i Poqske
stigao je adekvatan odgovor Rusije i wenog
strate{kog partnera Belorusije. One su vrlo brzo aktivirale odredbe iz ranije usagla{enog sporazuma zemaqa Zajednice nezavisnih dràva (ZNG), o formirawu zajedni~kog sistema protivvazdu{ne i protivra-
ketne odbrane, sa komandom u Moskvi, ~ije

je funkcionisawe proveravano na zajedni~kim ve`bama na prostoru zemaqa ZNG.
Na teritoriji Belorusije, kao delu zajedni~kog sistema, pored postoje}ih, bi}e
instalirano osam novih protivraketnih sistema, koji }e pokrivati najva`nije koridore koji iz Poqske izvode ka Minsku, odnosno ka Rusiji.
MERIDIJANI
PROJEKAT LEPEZA
U MAKEDONSKOJ ARMIJI
Ministarstvo odbrane Makedonije je,
u okviru transformacije svojih oruànih
snaga, po~elo implementaciju Programa
pripreme za vra}awe vojnih lica na slu`bi
u ARM u civilni ìvot, nazvanog Lepeza.
Ciq pomenutog programa, usvojenog u
novembru 2005. godine, na osnovu iskustava
zemaqa kandidata za ~lanstvo u Natou, jeste
zbriwavawe vi{ka pripadnika oruànih
snaga, nastalog transformacijom prema
standardima Natoa. Program ukqu~uje vojna
lica koja zbog strukturnih promena ne mogu
biti raspore|ana na formacijska mesta u
Ministarstvu odbrane, Vojnoj bolnici, Vojnoj akademiji i ona koja odlaze u penziju sa
minimumom radnog staà od 25 godina.
Program prekvalifikacije nudi oficirima mogu}nost postdiplomskog usavr{avawa sa pla}enim tro{kovima i mese~nim
primawima u visini posledwe plate. U celini se pokrivaju i tro{kovi tromese~nih
ili {estomese~nih kurseva za stru~no usavr{avawe u razli~itim kategorijama civilnih zanimawa. Za implementaciju Programa Lepeza odgovorno je odeqewe u
Sektoru za kadrovski menaxment Ministarstva odbrane, u okviru specijalnih tranzicijskih centara u Skopqu, [tipu i Ki~evu.
U ovom momentu u makedonskoj armiji vi{ak
je 113 oficira, i oni }e biti upu}eni na
prekvalifikaciju u jedan od Centara, ali
istovremeno nedostaje podoficira i oko
1.500 profesionalnih vojnika.
SLOVENA^KI VOJNICI U LIBANU

Krajem pro{le godine iz Qubqane je otputovala prva grupa slovena~kih vojnika u sastav misije
UNIFIL (United Nations Interim Force) u
Libanu. Slovena~ki specijalci su
raspore|eni u gradu Tibnin u sastavu italijanskog kontingenta.
Osnovni zadatak te grupe u narednih {est meseci, koliko traje
wihov mandat, bi}e pruàwe logisti~ke podr{ke jedinicama u sastavu misije.
Pakistan i Kina su polovinom decembra, na teritoriji Pakistana, izveli zajedni~ku antiteroristi~ku ve`bu u planinskim
uslovima, pod naslovom Dru`ba 2006.
Bila je to druga po redu ve`ba sa istim sadràjima. Na ovogodi{woj ve`bi u~estvovalo je oko 200 pripadnika specijalnih jedinica kineske armije i pribli`no toliki
broj pakistanskih specijalaca.
Ve`ba je izvedena u dve etape. U prvoj
je organizovan tehni~ki zbor, na kome su
prikazana oru`ja i oprema specijalnih jedinica dve armije i izvr{ena razmena iskustva u takti~kim pripremama za izvo|ewe
sli~nih ve`bi, a u drugoj su izvedeni kompleks ve`bi iz delokruga specijalnih jedi-
nica i bojna ga|awa. Osnovni ciq ve`be,

prema navodima organizatora, jeste daqe
ja~awe saradwe i me|usobnog poverewa u
vojnoj oblasti i razmena iskustava u planirawu i izvo|ewu antiteroristi~kih operacija u planinskim uslovima. Izvo|ewem
ovakvih ve`bi nastavqa se dobra saradwa
dveju zemaqa u oblasti odbrane. Kina je jedan od najve}ih snabdeva~a Pakistana u naoruàwu i vojnoj opremi, a sporazumom koji su potpisali predsednici tih zemaqa
predvi|eni su stvarawe jedinstvenog sistema obave{tavawa i javqawa, proizvodwa
elektronske opreme i ubrzavawe priprema
za zajedni~ku proizvodwu aviona JF-17.
BUGARSKI VOD ABHO U SNAGAMA NATOA

Vlada Bugarske je odobrila
u~e{}e voda ABHO u sastavu bataqona za hemijsku, biolo{ku, radioaktivnu i nuklearnu za{titu Snaga
za brzi odgovor Natoa (NATO Response Forces). U sastavu tog bataqona su i jedinice ABHO iz ê{ke, Ma|arske, Poqske, Rumunije, Slovenije, [panije i SAD. Zemqe, ~ije su jedinice u sastavu bataqona, odgovorne su za wihovu finansijsku, logisti~ku i medicinsku podr{ku.
67
SAJMOVI
I N V E S T I C IJ A
ZA BUDU]NOST
N O V O S A D S K I S A J A M S AV R E M E N I H T E H N O L O G I J A
Na specijalizovanim
sajmovima odrànim u
Novom Sadu krajem
pro{le godine, pod
motom Investirajte u
budu}nost, dominirale
su promocije novih
informati~kih
tehnologija,
elektronske opreme,
sredstava za
telekomunikacije,
kori{}ewe i
unapre|ewe energetike
i logisti~ku podr{ku.
Obeleèna je i 150.
godi{wica ro|ewa
Nikole Tesle.
68
ada je re~ o komercijalnoj upotrebi savremene tehni~ke, informati~ke i elektronske opreme, nesumwivo je da je svet do{ao i na na{ prag. To se moè prosuditi i na osnovu sistema i tehni~kih ure|aja izloènih na jesewim sajamskim
priredbama u novosadskom Master centru. Sajam pokazuje da su na{im privrednicima nadohvat ruke ne samo najnovije informati~ke tehnologije, elektronska i tehni~ka sredstva ve} i proizvodi koji su svoju prvu primenu imali u vojnoj
sredini. Tom prilikom je istaknuta i komercijalna uloga profesionalne informati~ke, elektronske i druge savremene tehnologije u odnosu na wenu upotrebu u svetu
zabave. Primena takvih novina u savremenom poslovnom i proizvodnom svetu je investicija u budu}nost, re~eno je na otvarawu te sajamske manifestacije.
VOJNI STANDARDI U LOGISTICI

Kada se posetilac na|e pred proizvodima koji su toliko tehni~ki savr{eni,
vodootporni, za{ti}eni od udaraca i padova sa velike visine, prvo mu se name}e
pitawe da slu~ajno nije re~ o profesionalnoj opremi koja je najpre testirana i proverena u sistemima gde su standardi proizvodwe najvi{i u vojsci. Ru~ni terminal
Verdix (Data terminal), namewen za evidentirawe i kontrolisawe protoka robe u
velikim skladi{tima, marketima i sli~nim objektima, tipi~an je primer za pomenutu tvrdwu. Posetiocima je prakti~no pokazana wegova otpornost ure|aj je bacan
na pod i lupan o tvrde podloge. I ne samo to, taj terminal je otporan na vlagu i
{tetna isparewa pa se moè koristiti u antieksplozivnim uslovima, dakle, veoma
je pogodan za primenu u vojnim magacinima gde se uskladi{te municija, eksploziv, gorivo i dr.
Re~ je o ru~nom terminalu za popis artikala pomo}u bar-koda, veoma uspe{no
ergonomski pode{enog za upotrebu u razli~itim uslovima. Pored odgovaraju}e memorije, kolor-displeja za vizuelan pregled podataka, rezolucije 320 h 320 dpi, ure|aj
15. januar 2007.
ima laserski bar-kod ~ita~. Poseduje mikrofon i visokokvalitetne

slu{alice za audio-komunikaciju. Na tastaturi je 28, 38 ili 48 tipki, zavisno od okolnosti u kojima se primewuje. Povezuje se na ra~unar, bez kabla, preko vajrles (wireless ili bluetooth) na~ina komunikacije. Ono {to jo{ vi{e potvr|uje ~iwenicu da je proizvod potekao iz vojne sredine je operativni sistem Windows CE 5, koji je u
prethodnim varijantama najpre kori{}en u vojni~kom kompjuteru CECOM, odnosno, sastavni je deo projekta Vojnik budu}nosti 21. veka.
GPS TEHNOLOGIJA
najtrajniji na~in arhivirawa, sve vi{e se kombinuje sa digitalizovawem. Sajam je ovom prilikom predstavio nekoliko takvih sistema.
U toj oblasti i doma}a pamet ima svoje predstavnike. Firma
DOCUS iz â~ka prikazala je vlastiti softver za dokument-menaxment (upravqawe protokom dokumenata i wihovo arhivirawe),
a firma Spider.Net, koja je zastupnik za prodaju savremenih programa za rekognitaciju (FineReader i IRIS), promovisala je Spider.Net Document Management System (razvijen u MFC Mikrokomerc a namewen
za digitalizaciju, obradu i ~uvawe dokumentacije). Oni su na na{em trì{tu obezbedili i najnoviji program za rekognitaciju FineReader 8 sa softverom za pretvarawe na{ih }irili~nih i latini~nih slova u digitalnu formu.
Budu}i da je GPS (Global Position Systems) tehnologija uveliko

prevazi{la vojnu upotrebu, ona je sve jeftinija i dostupnija za
komercijalnu upotrebu u brojnim sistemima u kojima je neophodna ta~na evidencija poloàja objekata na zemqi{tu. Primer su
BEZBEDNOSNA OPREMA
digitalne kartografske publikacije ili sistemi za GPSR nadzor
saobra}aja preko ure|aja na vozilu. Od predstavqenih ure|aja
Za razliku od prethodnih godina, ponuda bezbednosne opreme
izdvajaju se programibilni GSM modemi za brz prenos podataka, bila je ne{to mawa, me|utim, kvalitet i savremenost predstavqenog
glasa, SMS i faksa, sa integrisanim 12-kanalnim GPS prijemni- ukazuju da jo{ idemo u korak sa svetom. Predstavqeno je nekoliko sikom. Jedan od takvih ure|aja
stema za nadzor i evidenciju radnog
tipa HCP 65G sme{ten je u
vremena, nekoliko novih tipova bezTASTATURA NA NADLANICI
robusno ku}i{te i primeren
bednosnih kamera, daqinski sistemi
za rad u temperaturnom opsenadzora i automati za novac sa novim
Kompjuteri sa tastaturom na nadlanici, displejem u vigu od -25 do +65 stepeni C.
vidovima za{tite.
sini oka ili na viziru, prvi put su vi|eni 1990. na snimciRadni opseg takvog ure|aja je
Tradicionalni sajamski u~esnik
ma iz operacije Pustiwska oluja. Re~ je o ure|ajima koje su
od 850 do 1.900 MHz. Ima
je firma KardWare sa svojim sistemom
koristili mehani~ari za popravku sloènih sistema na aviugra|en sistem za GSM komuza evidenciju i kontrolu radnog vreonima, brodovima, tenkovima i samohodnim borbenim vozinikaciju tipa 99 i GPSR klamena. Wihov sistem svake godine ima
lima. Takvi kompjuteri sluìli su za dijagnostiku ili pruàse 12. Izlazna snaga je 2 W.
nekoliko novih svojstava i komponenli neophodne informacije o na~inu popravke sistema. SlePored ovakvih ure|aja predti. Ovoga puta usavr{en je kapacitade}a informacija o wima bila je vezana za projekat Vojnik
stavqene su i komponente
tivnom tastaturom sa mnogo vi{e
21. veka 1994. godine. Tada je ure|aj modifikovan za primesli~ne namene, kao {to je mofunkcija i jednostavnijim radom. Vanu u sistemima za komandovawe i vezu, tzv. C4ISR2 sistemi.
dem HSP 35/39 dual band
qa napomenuti da ova firma ima urePokazalo se da su veoma pogodni i u sistemima za upravqaGSM, koji se moè ugraditi u
|aje koji funkcioni{u na principu
we boji{tem (Battle Management Systems). Kod nas su prvi put
ra~unare, poslovne terminaevidencije pomo}u tzv, ta~ (touch) ili
prikazani na pro{lom sajmu.
le i skenere, prodajne autoDalas memorije. Ova firma je, takomate, bezbednosne sisteme i
|e, zastupnik sistema za pograni~nu
dr. Ima integrisani ~ita~ kartica i RS232 interfejs za povezi- kontrolu koji se koristi u susednoj Ma|arskoj, te sistema za konvawe sa drugim ure|ajima. Izlazna snaga ovakvog modema je oko trolu obezbe|ewa magacina i izdvojenih objekata.
4W a kompatibilan je sa brojnim savremenim GSM sistemima.
Najve}u novinu na sajmu predstavqaju nove vrste bezbednoIznena|ewe za brojne poznavaoce savremenih informati~- snih kamera. Firma Vucomm iz Beograda predstavila je najnoviju
kih beì~nih sistema bio je i kanadski portabl komunikator Air- nema~ku seriju kamera Mobotix sa dva so~iva. Sistem sa dve kameCard 850 za vajrles data vezu pomo}u PCMCIA kartice sa UMTS/HS- re ima vi{e mogu}nosti od kojih jedna moè da radi, na primer, u
DPA/EDGE/GPRS/GSM primopredajnicima. I to potvr|uje ~iweni- dnevnom a druga u no}nom reìmu rada. S obzirom na to {to je
cu da je vojna tehnologija iz oblasti beì~ne komunikacije dobila ugao osmatrawa takve kamere 180 stepeni, ukoliko je name{tena
odgovaraju}u komercijalnu primenu.
na pogodnom mestu, objektu se ne moè neopaèno pri}i, pa je poIako kod nas zakonski nije definisana primena telefona za godna za vojne objekte, benzinske pumpe, aerodrome, èlezni~ke i
razgovor preko Interneta (tzv. VoIP Phone), oni su sve vi{e zas- autobuske stanice
tupqeni na na{em trì{tu. Ure|aji VoIP znatno smawuju tro{kove
telefonirawa, naro~ito sa inostranstvom, jer omogu}avaju jeftiDIGITALNA MAPA
niju komunikaciju sa ure|ajima na fiksnoj i mobilnoj mreì preko
Temperaturni opseg u kome ta kamera uspe{no obavqa svoju
postoje}e Internet mreè.
Na sajmu su predstavqeni savremeni ure|aji tipa Net2phone, ulogu je -30 do +60 stepeni C. Ima odgovaraju}e modifikacije za
nameweni individualnim korisnicima. Za one koji imaju ra~unar neutralisawe iznenadnog sna`nog osvetqewa ili za rad u mra~i stalnu Internet komunikaciju (ADSL ili kablovsku liniju) pred- nom okruèwu, tako da i kad rade u no}nom reìmu ne moè da ih
stavqeni su USB telefoni, zamena za klasi~ne. Funkcioni{u pre- zaslepi svetlo, laser, upaqa~ (tzv, back-light opcija). Konstruktori
ko ra~unara kori{}ewem Interneta, a upotrebqavaju se poput su ugradili mogu}nost opti~kog zumirawa ~etiri puta, a slika se
pripejd mobilnog telefona. Za wegovo kori{}ewe neophodan je snima po 30 frejmova u minuti u MXPEG formatu. Arhivirawe na
kredit. Smawuje cenu razgovora do jedne ~etvrtine. Iznena|ewe DVD mediju je automatsko.
Sajamsku ponudu obogatila je i Aktivna digitalna mapa na{e
za posetioce bio je prvi Wi-Fi Max VoiP telefon ru~ni ure|aj kojim se preko Wi-Fi mreè moè komunicirati u romingu, a veza sa dràve u izdawu GPS Group Srbija, specijalizirane kompanije za
GPS i GIS razvoj, implementaciju i savetovawe.
drugim VoIP ure|ajima je besplatna.
Nesumwivo je da je novosadski sajam informatike, elektroniUz ovakve ure|aje neophodni su i odgovaraju}i ruteri i svi~eri (delovi za povezivawe digitalnih ure|aja u mreù). Predsta- ke i logistike predstavio savremenu i veoma primewivu tehniku za
vqena su jedinstvena re{ewa za ISDN i VoIP, ADSL govornu komuni- razne oblasti i delatnosti. Ako bi se mogla na}i zajedni~ka crta
kaciju, i-meil server i za{titni fajervol (Firewall), kao {to su Al- svega {to je ponu|eno na{oj privredi, administraciji i biznismenima, to je automatizacija poslovnih procesa i proizvodwe ali i
catel Omni PCX Office, Servis Integral 55...
Jedan od najve}ih problema dana{wice je elektronsko arhi- kompletna kontrola.
Nikola OSTOJI]
virawe dokumenata. Iako je mikrofilmovawe dokumenata i daqe
69
KULTURA
BEOGRADSKI GRBOVNIK II FOTOTIPSKO IZDAWE
ILIRSKI KOD
Pojam ilirske heraldike
vezuje se za grbovnike
koji su se pojavili krajem
16. veka. Beogradski grbovnik
II spada me|u najstarije,
a sigurno i me|u najlep{e
ilirske zbirke grbova.
Kako je nastao, u koje svrhe,
ko ga je prepisivao i
dopisivao tokom vekova,
pri~a je sli~na istorijskom
trileru iza kog je,
a to je najva`nije, ostalo
izuzetno vredno delo.
70
ototipsko izdawe Beogradskog grbovnika II kapitalni je izdava~ki

poduhvat Muzeja primewene umetnosti. Ovo jedinstveno i
reprezentativno izdawe doslovno ponavqa original rukopisni
Beogradski grbovnik II s po~etka 17. veka. Wegovi prire|iva~i su
dr Aleksandar Palavestra, profesor na Filozofskom fakultetu,
nau~ni saradnik Balkanolo{kog instituta SANU i Du{an Mr|enovi},
glavni urednik AIZ Dosije.
Faksimil je od{tampan u tiraù od 299 numerisanih primeraka i deo
je kompleta, u za{titnoj kutiji, s prate}om publikacijom Beogradski
grbovnik II i ilirska heraldika, i sa poveqom o vlasni{tvu. Izdawe je
objavqeno uz finansijsku podr{ku Ministarstva kulture Republike Srbije.
Rukopis je 1936. godine kupio, preko be~kog antikvarijata Giehofer
und Rauchburg, tada{wi jugoslovenski konzul u Gracu. Muzej primewene
umetnosti u Beogradu ga je otkupio 1963. godine. Grbovnik je formata
35x24 cm i sadrì 158 paginiranih strana sa grbovima naslikanim
bojom i zlatom uz latini~ne legende. Grbovi su slikani na papiru, koji
je, sude}i prema vodenom ìgu, proizvo|en izme|u 1574. i 1603. godine,
pa nije sasvim jasno za{to se smatralo da je grbovnik nastao tek 1620.
U svakom slu~aju, ovaj zbornik moè se povezati sa opse`nim
heraldi~kim projektom Petra Ohmu}evi}a i slovinskim pokretom
s kraja 16. veka.
Posledwe decenije 16. veka bile su vreme kada su se u hri{}anskoj
Evropi, prerano i neopravdano, probudile nade u potpuni slom
15. januar 2007.
Osmanskog carstva i obnavqawe hri{}anske Evrope. Godine

kiparskog rata, u kome je kod Lepanta (1571) skr{ena mo}
turskih pomorskih snaga, nemirne decenije priprema i
ko{kawa i dugi rat izme|u Austrije i Turske (15931606),
bile su ispuwene grozni~avim nastojawem rimske kurije i
katoli~kih sila, ponajvi{e Austrije i [panije, da okupe
veliki hri{}anski savez protiv nevernika. U ovim novim
krsta{kim planovima, porobqeni narodi Balkana imali
su va`nu ulogu, po{to se ra~unalo s wihovom sposobno{}u
da iznutra, ustancima, razore Tursku. Pozornica dugih i
krvavih sukoba Austrije i Turske bila je upravo jugoisto~na
Evropa, a balkanski narodi, u prvom redu Srbi koje nije
bilo te{ko podbuniti protiv Turaka bili su nosioci
nezahvalne, te{ke i tragi~ne uloge onih koji treba da se
bore i ginu.
NERE[ENI PROBLEM DON PEDRA

U takvom duhovnom i politi~kom okruèwu nastala je
ilirska heraldika, iako bi termin slovinska bio
prikladniji. Po~eci ilirske heraldike vezuju se za Petra
Ohmu}evi}a Grguri}a, sitnog plemi}a iz okoline Slanog kod
Dubrovnika. Petar, ili Don Pedro, sin pomorca i trgovca
ìtom, proslavio se u {panskoj mornarici, naro~ito posle
bitke kod Lepanta i dogurao do ranga admirala. Napuq, gde
je sluìo u {panskoj floti, bio je centar podsticawa
oslobodila~kih pokreta na Balkanu i mesto sticawa mnogih
slovinskih ideja.
Don Pedro je, me|utim, imao jedan nere{en problem.
Wegovo sumwivo plemstvo nisu priznavali ni u
Dubrovniku, a nekmoli oholi {panski plemi}i i vicekraq
u Napuqu. Kao {panskom admiralu, Don Pedru je bilo
veoma stalo da pokaè svoje staro i razgranato otmeno
plemenito poreklo. Osam quartieri (~etiri pradede i ~etiri
prababe) plemstva, i to ~isto katoli~kog, bilo je,
uostalom, uslov za ulazak u neki od velikih {panskih
vite{kih redova, {to je bila Don Pedrova èqa. Po{to
nije mogao da pribavi autenti~ne dokaze, Ohmu}evi} je
[pance po~eo da snabdeva prvo usmenim svedo~anstvima
o svom plemenitom poreklu, a zatim fiktivnim
rodoslovima i dokumentima.
U devetoj deceniji 16. veka Don Pedro je prikupio ve}i
broj poveqa, rodoslova, grbova i 1594. od Kraqevskog
saveta u Napuqu kona~no dobio dekret o svom plemstvu i
potvrdu la`nih poveqa. Godine 1595, ako ne i ranije,
pojavio se kao kruna Ohmu}evi}evih dokaza grbovnik sa
preko 150 grbova koji dokazuju slavu i mo} nekada{weg
Du{anovog carstva, ali i staro i plemenito poreklo Don
Pedra, wegovih ro|aka i predaka.
ORIGINAL F ALSIFIKATA
Original ovog grbovnika danas je izgubqen, a smatra
se da je mogao nastati jo{ 1590, u svakom slu~aju pre
1595. kada se pojavquje za sada najstariji datiran prepis,
poznat kao grbovnik Koreni}aNeori}a. Sadràj
grbovnika je neobi~an, ali savr{eno odraàva svu
isprepletenost individualnih i porodi~nih motiva
Ohmu}evi}a sa politi~kim i duhovnim tendencijama
slovinskog pokreta. Sastavqa~u Ohmu}evi}og grbovnika
kao obrazac su posluìli tada{wi evropski zbornici
grbova. Grbovi su, barem sude}i po prepisima, bili
stilizovani, ne po modi 16. veka, ve} u stilu grbovnika XIV
veka, {to svedo~i o bri`qivo izvedenom falsifikatu. Na
to ukazuje i sama naslovna strana grbovnika. Tekst na woj
dat je i na latinskom, a po strukturi tako|e podse}a na
onaj sa naslovne strane Solisovog zbornika. Prema wemu,
autor grbovnika je toboè Stanislav Rub~i}, ban cimerja
(titula izmi{qena po ugledu na glavne herolde: rex
insigniarum, king of arms itd.) cara Du{ana, a kwiga je

prevedena sa ilirskog originala koji je na|en na Svetoj
Gori u manastiru (misterioznog) reda Svetog Vasilija.
Ostalo je sa~uvano desetak kopija i prepisa
Ohmu}evi}evog originala, a Beogradski grbovnik II
izdvaja se me|u wima, osim lepotom, time {to su tekstovi
dati iskqu~ivo na latinskom. Izme|u korica Beogradskog
grbovnika II na{li su se i Sv. Jeronim i lav, Sv. Stefan i
car Ilirije, Bogorodica (u polumesecu), papa Grgur Veliki,
grb cara Stefana Nemawi}a, grbovi Makedonije, Ilirije,
Bosne, Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Bugarske, Srbije,
Ra{ke
Izbor porodica govori dosta o motivima, istorijskom i
duhovnom okruèwu, te o vremenu nastanka grbovnika. Tu su
srpske kraqevske porodice (Nemawi}i, Mrwav~evi}i,
Tvrtkovi}i, Kotromani}i), velika{ke porodice ~ija su imena
u 16. i 17. veku bila zapam}ena i poznata (Brankovi}i,
Crnojevi}i, Bal{i}i, Kosa~e), sitniji plemi}i i bratstva
dalmatinskog zale|a i Bosne, junaci narodnih pesama, ~iji je
istorijski identitet sumwiv ili nepostoje}i (Kobili},
Jugovi}, Obla~i}).
Ohmu}evi}ev grb je, naravno, na istaknutom mestu,
odmah posle najve}eg plemstva, a u grbovnicima su na
uglednim mestima i grbovi Ohmu}evi}evih ro|aka i predaka
(sude}i po sa~uvanim fiktivnim rodoslovima i proverenim
istorijskim podacima, ~ak 19 porodica iz grbovnika).
Nije iskqu~eno da su se Ohmu}evi}i, kao i druge
porodice iz kruga wihovih duhovnih i politi~kih
istomi{qenika, nadali dobitku poseda na Balkanu. Zaista,
ko bi u podeli oslobo|enih oblasti po proterivawu
Turaka imao vi{e osnova da potraùje zemqu od pravih
ba{tinika kojima su starinsko plemstvo i nasledna prava
priznavali ~ak {panski dvor i rimska kurija?
Li~nim i politi~kim ambicijama ovakvih pojedinaca i
porodica upravo moèmo zahvaliti za postojawe ve}eg broja
prepisa Ohmu}evi}evog grbovnika, od kojih su neki nastali
kratko vreme posle originala. Samom Don Pedru ne bi
bilo potrebno vi{e grbovnika da dokaè svoje pretenzije.
Neki grbovnici nastali su docnije, za potrebe drugih
~lanova porodice Ohmu}evi}, neki opet da bi proslavili
kakvu drugu porodicu. Takav je slu~aj i sa Beogradskim
grbovnikom II, verovatno nastalim za, danas neznane,
potrebe porodice Ohmu}evi} ili neke druge porodice iz
grbovnika.
Pore|ewe ilirskih grbovnika sa autenti~nim
arheolo{kim, sfragisti~kim i numizmati~kim
sredwovekovnim izvorima pokazuje da ovi grbovnici
sadrè dosta autenti~nih heraldi~kih elemenata. Ipak,
mnogi grbovi u wima su u potpunosti, ili bar delimi~no,
izmi{qeni. Moglo bi se zakqu~iti da je autor
Ohmu}evi}evog grbovnika poznavao mnoge originalne
grbove, a da je ono {to mu je nedostajalo izmi{qao,
dopuwavao i mewao prema sopstvenom naho|ewu. U
svakom slu~aju, ilirski grbovnici su neizbeàn, a ~esto
i jedini izvor za rekonstrukciju pojedinih grbova.
Wihova je vrednost {to sadrè boje koje se ne mogu
rekonstruisati na osnovu novca, pe~ata, reqefa i drugih
spomenika. Ilirska heraldika je sa~uvala, heraldi~ki
uobli~ila i standardizovala sredwovekovnu heraldi~ku
gra|u, oblikuju}i grbove i pohrawuju}i ih u grbovnike,
kao retke i dragocene biqke u herbarijume za naredna
pokoqewa.
Posle osloba|awa Srbije i Crne Gore od Turaka,
heraldika dobija zvani~nu sankciju, a grbovi se zasnivaju
upravo na tradiciji koju je sa~uvala ilirska heraldika.
Dragana MARKOVI]
71
KULTURA
NOVE KWIGE
VOJNA NAUKA
VRH METODOLO[KE MISLI

Nedavno je Vojnoizdava~ki zavod
objavio veoma zna~ajno i obimno
nau~no delo, uxbeni~kog karaktera,
autora prof. dr Mom~ila Sakana,
pukovnika u penziji, pod nazivom
Metodologija vojnih nauka
wiga koja bez sumwe zasluùje pa`wu

svih koji su privrèni nauci i
nau~nom istraìvawu ima 665 strana
teksta u formatu B5 i u sadràjnom pogledu
predstavqa izbalansiran spoj i sintezu
plodnog nastavni~kog i
nau~noistraìva~kog rada autora.
îne je tri celine. U prvoj su
obra|eni pojmovi nauke, nau~ne istine,
vojne nauke i metodologija vojnih nauka,
u drugoj je autor ume{no i kompleksno
objasnio metode koji se koriste u nau~nim
istraìvawima. Ta celina ima izuzetnu
edukativnu vrednost, ne samo zbog
jednostavnosti u prilazu i jasno}e stila,
ve} i zbog originalnih primera
u prakti~noj primeni metoda i tehnika

i izradi instrumenata za svaku metodu
i tehniku pojedina~no. U tre}oj celini
obja{wen je istraìva~ki proces
u vojnim naukama.
U spisku literature autor daje
impozantan broj od 207 bibliografskih
jedinica kojima u potpunosti pokriva
sadràj glavnog dela. Ako se tome doda i
broj fusnota i citata (568), onda je jasno
da je ve{to kori{}ena nau~na aparatura
znatno doprinela atraktivnosti teksta.
Pred ~itaocima se nalazi zna~ajno
delo iskusnog autora koje ima izuzetnu
saznajnu, metodolo{ku i literarnu
vrednost. Saznajna vrednost je u tome {to
PROMOCIJA KWIGE U NI[KOJ VOJNOJ BOLNICI
BORBA
PROTIV PEGAVOG TIFUSA
Vojna bolnica u Ni{u i Okru`ni odbor
Saveza potomaka ratnika Srbije
19121920. organizovali su okrugli sto
radi podse}awa na `rtve koje su srpski
narod i wegova vojska pretrpeli tokom
velike epidemije pegavog tifusa 1914. i
1915. godine. Pomenute su stotine
zdravstvenih radnika, koji su,
suprotstavqaju}i se toj po{asti, na
kraju podelili sudbinu svojih bolesnika
i stradali.
~esnici skupa su, sa posebnom

zahvalno{}u, istakli nesebi~nu
pomo} velikog broja medicinskih
radnika iz 45 zemaqa, koji su tada do{li u
72
Srbiju da sa srpskim kolegama podele sve

neda}e u nesre}i koja je sna{la na{
narod. Na sastanku je promovisana i kwiga
Isidora \ukovi}a Pegavi tifus u Srbiji
su svi sadràji kompleksno obra|eni

tako da ~italac na jednom mestu ima
osnovna saznawa o naslovqenoj
problematici. Metodolo{ka vrednost
je u tome {to se jasno prepoznaje primena
skoro svih poznatih i priznatih nau~nih
metoda. Delo obiluje brojnim modelima,
analizama, sintezama, indukcijama,
dedukcijama, definicijama,
klasifikacijama, zatim argumentovanim
stavovima i originalnim primerima koji,
pored metodolo{ke, imaju nezamenqivu
i edukativnu vrednost.
Literarnoj vrednosti dela znatno
doprinose besprekoran jezik i stil koje bi
poèleo svaki dobar pisac nau~nih i
stru~nih radova. To se naro~ito moè
videti u jednostavnosti, jasno}i, izboru
termina i sintagmi, ume{nosti u izradi
re~enica i paragrafa, skladnom odnosu
delova i celine, jasnom isticawu bitnog,
ve{tom kori{}ewu citata i fusnota i dr.
Lepota stila se zasniva i na bogatstvu
znawa autora iz vi{e nau~nih oblasti.
Wegova sposobnost da izloì
fundamentalne probleme ve}eg broja
raznorodnih nau~nih oblasti jasno i
razgovetno, ne umawuju}i pri tom teorijski
nivo interpretacije, uve}ava op{tu
vrednost teksta. Uop{teno re~eno, delo
spada u sam vrh metodolo{ke i nau~ne
misli u nauci uop{te i u vojnim naukama
posebno.
@ivorad SPASOJEVI]
19141915, dok su Vojni orkestar Ni{

i u~enici gimnazije Svetozar Markovi}
izveli prigodan kulturno-umetni~ki
program.
Monografija Pegavi tifus u Srbiji
19141915. godine predstavqa, po
mi{qewu Vladimira Stojan~evi}a, delo
koje daje novi sadràj i potpuniju sliku
o medicinskoj strani istorije Prvog
svetskog rata. Pisana je pregledno i sa
jasno izraènim kriti~kim ocenama o
sopstvenim istraìva~kim nalazima.
îtalac }e lako prepoznati onu kobnu
stranu pojave pegavog tifusa i stra{ne
nesre}e koja je zadesila Srbiju krajem
1914. i po~etkom 1915. godine. Autor
prikazuje te{ku {estomese~nu borbu
srpskog saniteta, stranih sanitetskih
misija i stanovni{tva Srbije
na suzbijawu epidemije i podacima
dokazuje da je pegavi tifus u Srbiji
odneo ve}i broj `rtava nego ratna
1914. godina na wenim frontovima
i u bitkama. Procene ukupnog
broja umrlih od te po{asti
u Srbiji kre}u se od 80.000 do
500.000 lica.
Z. MILADINOVI]
15. januar 2007.
DOBROVOQA^KI GLASNIK U 28. BROJU
O SPOMEN-OBELE@JIMA
RATNIM DOBROVOQCIMA
Najnoviji broj Dobrovoqa~kog
glasnika, ~asopisa koji izdaje
Udruèwe ratnih dobrovoqaca
19121918, wihovih potomaka
i po{tovalaca, posve}en je
spomen-obele`jima podizanim
u slavu srpskih ratnih dobrovoqaca.
U ovom broju ~asopisa na{lo se, naime,
oko 300 fotografija spomenika
podizanih po~ev{i od 19. veka,
sa odgovaraju}im legendama o mestu
i vremenu kada su izgra|eni
i kome su posve}eni.
pomen-obele`ja sluìla su kao
svojevrsno svedo~anstvo o borbama,
`rtvama i pobedama srpskih ratnika
za vreme oba srpsko-turska, oba balkanska
i tokom Prvog svetskog rata. Dobrovoqa~ki
glasnik donosi obiqe podataka o
grandioznim spomeni~kim zdawima,
spomen-crkvama i kosturnicama, vojni~kim
grobqima, ali beleì i skromne pojedina~ne
spomenike, spomen-plo~e i krajputa{e.
Spiskovi imena na obele`jima,
podizanim u ~ast boraca u oslobodila~kim
ratovima Srbije, redovno sadrè i brojna

imena dobrovoqaca. Uz posebne
dobrovoqa~ke ~ete, bataqone i odrede,
dobrovoqaca je bilo i u svakom redovnom
puku Srpske vojske. Oni su dali svoj
doprinos u svim fazama velike epopeje
Srpske vojske u Prvom svetskom ratu, od
Cera i Kolubare do Kajmak~alana. Wihovi
grobovi ostali su na svim tim podru~jima,
pa ~ak i u dalekoj Dobruxi.
Iako su autori Milanka Filipovi},
Ruìca Bakai}, Veqko Popovi} i Milorad
Mani}, u teme posve}ene spomen-obele`jima

poku{ali da saberu {to vi{e podataka o
spomeni~koj zaostav{tini u Srbiji i
zemqama regiona, oni isti~u da su svesni
da je znatan broj takvih spomenika ostao
van doma{aja wihovih vi{emese~nih
istraìvawa. To istovremeno zna~i da
Udruèwe objavqivawem te teme u svom
glasniku nije stavilo ta~ku na daqe
prou~avawe i {tampawe priloga o spomenobele`jima, kao va`nom delu istorijske i
kulturne ba{tine na{eg naroda.
U okviru svojih redovnih rubrika
Dobrovoqa~ki glasnik prenosi intervju
akademika Dragana Nedeqkovi}a iz
magazina Odbrana. Prilogom o
demografskoj slici Srbije, koji potpisuje
profesor dr Marko Mladenovi}, ukazuje
na najva`nije uzroke i posledice
nedostatka ra|awa dece, kao po{asti koja
se nadvila nad Srbijom.
Ostale redovne rubrike ~asopisa
obiluju zanimqivim tekstovima o zna~ajnim
li~nostima i doga|ajima iz na{e ratne i
mirnodopske pro{losti. Rubrika Ve~no
ìve srpske legende posve}ena je vladiki
Nikolaju Velimirovi}u. Dobrovoqa~ki
jubileji podse}aju na borbeni put i pogibiju
~uvenog vojvode Vuka prilikom zauzimawa
Kajmak~alana novembra 1916. godine. U
rubrikama Istraìvawa i Likovi,
podvizi, se}awa pi{e se o sudbini
Skopskog |a~kog bataqona ~uvenih 1.300
kaplara i o liku kompozitora Stanislava
Bini~kog, koji je rukovodio srpskim vojnim
muzi~arima u Prvom svetskom ratu.
Radisav RISTI]
KARIKATURE NIKOLE OTA[A OSVAJAJU SVET
JO[ PET PRIZNAWA

NA[EM SARADNIKU
a{ karikaturista Nikola Ota{ ponovo je zablistao
u svom pravom sjaju. Ovih dana, sa svojim svuda u svetu
prepoznatqivim karikaturama, osvojio je jo{ pet
me|unarodnih nagrada. Naime, Ota{ je najpre u Rumuniji, na
festivalu u Kalara{iju, dobio specijalnu nagradu "Aldis" i
diplomu u kategoriji kolaà. Tako|e ovih dana, ~uvena Nikolina
antiratna karikatura, poznata i na{im ~itaocima, osvojila je
specijalnu nagradu za kompjutersku karikaturu na Svetskom
festivalu Eurokartonale u Italiji.
Ali ni tu pri~i nije kraj: nekako istovremeno sa pomenutim
priznawima, na adresu Ota{a stigle su jo{ dve diplome: prva iz
Engleske, sa Me|unarodnog takmi~ewa za politi~ku karikaturu, i
druga iz Kru{evca, sa Festivala humora i satire "Zlatna kaciga".
Sve u svemu, na{ stalni saradnik i prijateq Nikola Ota{
samo u 2006. godini osvojio je devet me|unarodnih nagrada za
karikaturu, a u svojoj "ìvotnoj zbirci" ve} sada ima
49 me|unarodnih i doma}ih diploma, nagrada i drugih
presti`nih priznawa. O~igledno, karikature Ota{a
sve vi{e svojom pronicqivo{}u i duhom bez ijednog
ispaqenog metka osvajaju svet.
D. MARINOVI]
Karikatura koja se
veoma dopala
Englezima
Na festivalu u Rumuniji, kola`

na{eg karikaturiste dobio je
specijalnu nagradu "Aldis"
Nagra|ena karikatura
u Kru{evcu
FEQTON
Pi{e:
Miladin
PETROVI]
IZ VOJNE
UNIFORME
U MONA[KU
RIZU ( 2)
SEDAM EFE[KIH
MLADI]A
Za vreme rimskih
careva Dekije,
Dioklecijana
i Maksimijana
progoni i
stradawa prvih
hri{}ana, a me|u
wima je bilo
mnogo i vojnika i
oficira, bili su
pra}eni stra{nim
mu~ewima, ali i
potowim ~udesima
tih mu~enika.
Svedo~anstava o
tome je mnogo.
74
Za vladavine cara Dekija (249251), po wegovom nalogu, u pe}inu blizu grada

Efesa, kamewem je zazidano sedam mladih vojnika, potowih sedam svetih efe{kih mu~enika. Naime, sin gradona~elnika Efesa, Maksimilijan, i {est wegovih prijateqa, Jamblih, Dionisije, Jovan, Antonin, Martinijan i Eksakostudijan, ispovedali su tada zabraweno hri{}anstvo. Iskoristiv{i vreme koje
im je ostavqeno za razmi{qawe i privremeni odlazak cara, oni su se sakrili u jednu pe}inu, u okolnim brdima. Kada se Dekije vratio i saznao za to, naredio
je da se zazida ulaz u pe}inu da bi mladi vojnici tamo bili ìvi sahraweni. Dva
kasnija hri{}anina, Teodor i Rufin, zapisala su taj doga|aj na olovnim plo~ama,
koje su sakrili me|u kamewe kod ulaza u pe}inu.
@IVI Z AZIDANI U P E]INI

Mladi}i koji su se nalazili u pe}ini samo su saznali da je car Dekije stigao u
Efes i da ih traì. Pomolili su se Bogu i, prema crkvenom predawu, zaspali su neobi~no ~vrstim snom koji je trajao oko 172 godine. Probudili su se tek za vladavine Teodosija Mla|eg, u vreme kada su se vodile teolo{ke rasprave o vaskrsewu. Tada{wi
vlasnik tog zemqi{ta, upotrebiv{i kamewe koje je zagra|ivalo ulaz u pe}inu za gradwu, nije ni sumwao da se u pe}ini nalaze mom~i}i na koje su odavno svi zaboravili.
Predawe kaè da su probu|eni mladi Efe{ani mislili da su prespavali jednu no}, jer u pe}ini nisu primetili nikakve promene, a i sami se uop{te nisu izmenili. Najmla|i od wih, Jamblih, koji je i ranije i{ao u grad po hranu, ponovo je
krenuo u Efes. Ali ubrzo je bio zapawen promenom, videv{i, kako je wemu izgleda15. januar 2007.
lo, crkve koje jo{ ju~e nisu postojale i ~uv{i kako se slobodno iz- svi hri{}ani, car je naredio da ih sve dovedu. A kad su ih doveli,
govara ime Hristovo. Misle}i da je gre{kom dospeo u drugi grad, stara Konkordija je rekla: Mi vi{e èlimo da s na{im gospodaodlu~io je da, ipak, tu kupi hleba. Ali, kada je za traèni hleb dao rem ~asno umremo u veri Hristovoj, nego li da be{~asno s vama
novac, trgovac ga je sumwivo pogledao i zapitao gde je na{ao zako- ne~astivim ìvimo.
pano blago. Uzalud je Jamblih uveravao trgovca da nije prona{ao
Ona je prva ubijena, a za wom i svi ostali. Ipolita, koji je
nikakvo skriveno blago i da je novac dobio od roditeqa... Narod gledao stradawe svoje porodice, vezali su za divqeg kowa i vukli
je po~eo da se okupqa, da se domi{qa gde li je mom~i} prona{ao dok mu~enik nije izdahnuo.
stari novac. Jamblih je pomenuo i imena svojih roditeqa i prijaSTRA[NE M UKE N IKONOVE
teqa, ali niko ih nije poznavao. Od okupqenih je ~uo da se zaista
Grad
Melitina
mnogo
je nakva{en hri{}anskom krvqu kao i
nalazi u Efesu, ali da cara Dekija ve} odavno nema, ve} da vlada
sva jermenska zemqa. Prvo stradawe za Hrista u tom gradu bilo je
hristoqubivi Teodosije.
Za dolazak neznanca brzo su ~uli gradona~elnik i episkop. stradawe svetog mu~enika Polievkta, oko 259. godine, u vreme caDa bi proverili Jamblihove re~i, zajedno sa wim su oti{li do pera Valerijana. U tom gradu ìvela su dva prijateqa oficira: Ne}ine, gde su prona{li {est mladi}a. Kod ulaza u pe}inu prona{li arh i Polievkt. Prvi je bio kr{ten, a drugi ne. Kada je car izdao
su i olovne plo~e i iz wih saznali kada i kako su se momci na{li zapovest o gowewu hri{}ana, Nearh se pripremao za smrt ali je
tu. O svemu tome gradona~elnik je odmah obavestio cara, koji je bio tuàn {to nije uspeo da Polievkta prevede u hri{}anstvo. Kaubrzo stigao u Efes i razgovarao sa de~acima. Za vreme jednog od da je Polievkt saznao za to, obe}ao je svom drugu da }e primiti
Hristovu veru i sutradan mu je israzgovora oni su oborili glave i
pri~ao san koji ga je u~vrstio u toj
svi zaspali ve~nim snom. Car je
nameri: javio mu se sam Gospod u
èleo da ih prenese u prestonicu,
svetlosti, skinuo s wega staro
ali mladi}i su mu se javili u snu i
odelo i obukao ga u novo, presjajnaloìli mu da ih sahrani u pe}ino, i postavio ga u sedlo krilatom
ni, gde su oni ve} mnogo godina
kowu. Zatim je, kaè predawe, Pospavali divnim snom. To je bilo i
lievkt oti{ao u grad, iscepao caispuweno. Mnogo godina wihove
revu zapovest o progonu hri{}amo{ti su po~ivale u efe{koj pena i polupao mnoge idolske kipo}ini, {to je potvrdio i ruski pove. Zbog toga je bio mu~en i osu|en
klonik iz desetog veka Antonije.
na smrt. Ne{to docnije i sveti
ûdesno bu|ewe mladi}a, prema
Nearh je skon~ao kao hri{}anski
re~ima svetog Jovana [angajskog,
mu~enik u ogwu.
tada je bilo prihva}eno kao proSve{tenomu~enik
Nikon
totip i potvrda vaskrsewa.
pro{ao je put od rimskog oficira
Tako|e, u vreme cara Dekija, i
u Neapoqu do episkopa stradalsveti mu~enik Isidor bio je silom
nika. Ro|en je u Neapoqu od oca
uzet u vojsku sa ostrva Hiosa, iako
neznabo{ca i majke hri{}anke.
je odmalena bio hri{}anin. Kada
Nije bio kr{ten, iako ga je majka,
se u vojsci saznalo da je hri{}anin,
kriju}i od muà, pou~avala Hristopozvao ga je vojvoda i traìo od weSveti mu~enici Mardarije, Evgenije, Evstratije, Orest
voj veri. Jednom kad je po{ao sa
ga da se odrekne Hrista i da prinei Aksentije 1400. godine, riznica manastira Hilandar
svojom ~etom u boj, majka ga je pose `rtve idolima. Tada mu je Isidor
rekao:Ako mi i ubije{ telo, nad du{om mojom nema{ vlasti. Ja imam savetovala da, ako bude u nevoqi, prizove Hrista u pomo}. I, zaiistinitog i ìvog Boga Isusa Hrista, koji i sad u meni ìvi i po smr- sta, kad je Nikonova ~eta u boju bila opkoqena i blizu poraza, Niti mojoj bi}e sa mnom; i ja sam u wemu, i osta}u u wemu, i ne}u presta- kon se prekrstio i u srcu zavapio Hristu. U tom ~asu, kako pi{e u
ìtiju svetiteqa, on se ispunio neobi~nom silom. Jurnuo je na neti da ispovedam wegovo sveto ime dokle je duh u telu mome.
Posle takvog ispovedawa vere, Isidora su tukli volovskim prijateqe, deo wih je pogubio, a druge je nagnao u bekstvo. Vra}ajuìlama da bi mu potom odsekli jezik. No, kako je zabeleìo ìvo- }i se ku}i neprestano je uzvikivao: Veliki je Bog hri{}anski!
topisac, Isidor je i bez jezika, duhom Bo`jim, govorio i ispovedao Po{to je obradovao majku svojom pobedom pomo}u krsta Hristovog,
ime Hristovo. Uz to, vojvodu je stigla kazna: odjednom je zanemeo. tajno je otplovio u Aziju, gde ga je episkop kizi~ki Teodosije krstio.
Posle kr{tewa Nikon se zatvorio u manastir, gde se predao
Nemi vojvoda dao je znak da poseku Isidora, koji se obradovao toj
presudi hvale}i Boga. Pose~en je 251. godine, a sahranio ga je we- u~ewu i postu. Pred svoju smrt episkop Teodosije je imao viziju u
kojoj mu je nare|eno da za svog naslednika postavi Nikona. Tako je
gov drug Amonije, koji je zbog toga tako|e ubijen.
I sveti mu~enik Ipolit pro{ao je put od neznabo{ca, profe- i bilo: starac je Nikona rukopoloìo za |akona, a zatim za presionalnog vojnika, na~elnika i nadzornika tamnica u Rimu, do zvitera i episkopa.
Nikon se uskoro vratio u Neapoq. Posle maj~ine smrti, sa
stradalnika i Hristovog vojnika. Naime, kada je sveti arhi|akon
Lavrentije bio ba~en u tamnicu, car Dekije je naredio Ipolitu da devet svojih u~enika, nekada{wih ratnih drugova, oti{ao je na Sinaro~ito bdi nad ovim su`wem. Ali po{to je svojim o~ima video ciliju, gde je propovedao Jevan|eqe. Budu}i da su u vreme vladavikako je Lavrentije povratio vid slepom Lukiliju i iscelio mnoge ne cara Dekije hri{}ani nemilosrdno progawani, knez Kvintijan
druge bolesnike, Ipolit je poverovao u Hrista. Lavrentije ga je je uhvatio Nikona i wegove drugove i mu~io ih. Mu~iteqi su prvo
potom krstio, da bi posle toga Ipolit odveo su`wa i u svoj dom, posekli 190 Nikonovih u~enika i drugova, a wega su, kako je zapigde mu je ovaj krstio sve ~lanove porodice. Sa starom dadiqom sano u wegovom ìtiju, vezivali kowima za repove, bacali sa visoke stene u provaliju i mu~ili na razne na~ine. Ali, svetiteq je,
Konkordijom, bilo ih je ukupno devetnaest.
Kad je Lavrentije ubijen, Ipolit je no}u uzeo wegovo telo, za- posle svega, ostajao ìv. Na kraju mu~iteqi su ga posekli ma~em i
vio ga u pla{tanicu i sahranio. Po{to je obave{ten o tome, car ostavili u poqu, veruju}i da }e ga pojesti zveri. Posle nekog vreDekije je besan naredio da odmah uhvate Ipolita i dovedu ga wemu. mena, tuda je prolazio neki bolesni ~oban, zaka~io nogom telo
Ipolit je izveden pred cara tre}i dan po Lavrentijevoj smrti, i svetiteqa i odmah ozdravio. Kada se saznalo za to, hri{}ani su
budu}i da nije hteo da se odrekne svoje vere, kako je zapisano u we- uzeli svetiteqevo telo i dostojno ga sahranili.
Poreklom iz gotskog plemena, sveti mu~enik Sava Stratilat,
govom ìtiju, prvo je bijen kamewem, a potom je car naredio da mu
skinu ode}u i da ga {ibaju po golom telu. Dok je nag stajao pred u vreme cara Avrelijana, iako je bio vojvoda u Rimu, ~esto je posecarem, rekao mu je: Nisi me razdenuo nego si po~eo da me ode- }ivao hri{}ane po tamnicama i pomagao im. Zbog velike duhovne
va{! Tada su ga oborili na zemqu i nemilosrdno {ibali, a Ipo- ~istote i posta, prema crkvenom predawu, Bog mu je dao vlast nad
lit je samo vikao: Hri{}anin sam! ûv{i da su u Ipolitovoj ku}i ne~istim duhovima. Kad je optuèn, smelo je 272. godine stao pred
75
FEQTON
cara, bacio pred wega svoj vojni~ki pojas i priznao mu da je hri{}anin. Iako je zbog toga, kako je zapisao wegov ìvotopisac,
stra{no mu~en, {iban, strugan gvo`|em i opaqivan sve}ama, on
je sve te muke izdrào. Videv{i da mu sam Bog o~igledno pomaè,
wegovih 70 vojnika primilo je tada Hristovu veru i zbog toga su, po
carevoj naredbi, svi pose~eni. Svetom Savi se tada u tamnici javio sam Hristos koji je hrabrio svog mu~enika. Mu~iteqi su ubrzo
Savu bacili u duboku reku gde je i zavr{io svoj zemaqski ìvot.
SEVASTIJAN I G EORGIJE
Sveti oci su zapisali da je sveti Georgije mu~en stra{nim mukama, ali i da je wegova vera bila toliko jaka da je izdrào sve.
Znao je da je Gospod sa wim, jer mu je poslao an|ela u vidu mladi}a, koji ga je hrabrio re~ima: Raduj se! Videv{i to, vojnici su se
upla{ili i odmah o tome obavestili cara koji je naredio da mu se
noge stave u klade, a na prsa teàk kamen. Potom su ga ve{ali na
to~ak, pod kojim su bile daske sa velikim ekserima, i tako su ga
okretali dok mu celo telo nije postalo krvavo. A onda su ga, kako
pi{e vladika Nikolaj, zakopali u rov tako da mu je samo glava bila van zemqe. U tom rovu mu~iteqi su ga ostavili tri dana i tri
no}i. Posle su mu dali i smrtonosni otrov. Ali, za vreme svih tih
muka Georgije se stalno molio Bogu, i Bog ga je trenutno isceqivao
i spasavao od smrti na veliko iznena|ewe naroda. Kad je molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, tada su mnogi primili Hristovu veru. Me|u wima je bila i careva èna Aleksandra.
Najzad, car je osudio Georgija i svoju ènu Aleksandru na smrt
pose~ewem ma~em. Aleksandra je izdahnula na gubili{tu pre pose~ewa, a sveti Georgije bio je pose~en 6. maja 303. godine u Nikomidiji.
Mnogo je primera koji svedo~e o
~udesnim doga|ajima vezanim za svetog
Georgija, o tome kako svetiteq pomaè
onima koji mu se obrate za pomo}. Zbog
toga je crkveni pesnik i sastavio ovaj
predivan tropar: Kao osloboditeq
zarobqenika i za{titnik siromaha, lekar bolesnika, pomo}nik careva, pobedono{~e, velikomu~eni~e Georgije, moli Hrista Boga da se spasu du{e na{e.
A petnaestak godina kasnije jo{ jedan vojnik cara zemaqskog

postao je vojnik Cara Nebeskog. Bio je to sveti mu~enik Sevastijan, rodom sa Apeninskog poluostrva. Sevastijan se {kolovao u
Milanu gde je izu~avao vojne ve{tine i pripremao se za vojni poziv. Po{to je bio hrabar i sposoban dopao se caru Dioklecijanu
koji ga je postavio za na~alnika svoje dvorske garde. Me|utim, Sevastijan je u tajnosti ispovedao hri{}anstvo, a kao ~astan, pravi~an i milostiv bio je omiqen me|u svojim vojnicima. Gde god je mogao spasavao je hri{}ane, a gde to nije mogao on ih je hrabrio da istraju u svojoj veri. Bra}u,
Marka i Markelina, koji su bili u tamnici zbog Hrista i na ivici da ga se odreknu i poklone idolima, Sevastijan je
ohrabrio za mu~eni{tvo. Kada im je govorio da se ne boje smrti za Hrista, kaSMRT U O GWU
ko je zapisao ìvotopisac, wegovo lice
se prosvetlilo, kao u Boìjeg an|ela.
Sveti mu~enici Hristofor, Teona
Prema tom predawu, Sevastijan je mnoi Antonin bili su mladi oficiri u sluge iscelio i mnoge priveo kr{tewu i
`bi cara Dioklecijana. Kada je GeorgiHristovoj veri.
je bio mu~en, oni su gledali wegove muZbog takvog delovawa Sevastijan
ke, kao i ~uda koja su se tom prilikom
Sveti ratnici Dimitrije, Georgije, Artemije
je izveden pred cara Dioklecijana, koji
dogodila. Videv{i sve to iza{li su
i Prokopije
ga je ukorio za izdajstvo, a Sevastijan
pred cara, odbacili oru`je, skinuli sa
mu je rekao: Ja se svagda molim Hristu mome za zdravqe tvoje i za sebe vojni~ke pojaseve i ispovedili ime Isusa Hrista. Zbog toga su
mir carstva Rimskog. To je razgnevilo cara koji je naredio da ga tako|e mu~eni i na kraju ba~eni u ogaw, iste godine. No, i sveti
golog strelama streqaju. Vojnici su prestali sa tim iìvqavawem mu~enici Evsevije, Neon, Leontije i Longin bili su drugovi svetog
tek kad se svetiteqevo telo vi{e nije videlo od zabodenih strela. \or|a iz vojske. Kad su videli {ta je sve wihov ratni drug pretrI, kad su svi pomislili da je mrtav, on se javio da je ìv i da mu ni- peo, ali i ~udesa koja su pratila to trpqewe, odmah su primili
je ni{ta. To je naqutilo neznabo{ce koji su ga nemilosrdno tukli hri{}ansku veru i zbog toga su bili pose~eni.
motkama dok ga nisu ubili. Bilo je to 287. godine, u vreme cara DiSveti mu~enici Evstratije, Aksentije, Evgenije, Mardarije i
oklecijana.
Orest, ìveli su u vreme rimskih careva Dioklecijana i MaksiIste godine za Hrista je stradao i sveti mu~enik Savin Misi- mijana. Evstratije je bio rimski vojvoda u jermenskom gradu Satarac. On je bio stare{ina rodnog grada Hermopoqa. Za vreme jed- lionu, Evgenije mu je bio drug u vojsci, Orest tako|e ugledan vojnik,
nog gowewa hri{}ana udaqio se u planinu sa mnogim drugim hri- Aksentije sve{tenik, a Mardarije gra|anin i zemqak Evstratijev.
{}anima, zatvorio se u jednu kolibu gde se molio Bogu i postio.
Carski namesnici Lisije i Agrikola mu~ili su najpre sve{teMe|utim prokazao ga je neki prosjak, koji mu je donosio hranu i ko- nika Aksentija. Videv{i nevino stradawe hri{}ana Evstratije je
me je svetiteq mnoga dobra u~inio. Savina su uhvatili sa jo{ {e- pri{ao Lisiju i izjavio da je hri{}anin. I dok su mu~ili Evstratistoricom hri{}ana. Dugo su ih mu~ili, a zatim su ih bacili u reku ja, Evgenije je stao pred sudiju i uzviknuo da je i on hri{}anin. PoNil gde su skon~ali.
sle toga, kada su Evstratija sa ostalim mu~enicima provodili kroz
U vreme kad je rimskim carstvom vladao bezbo`ni car Dio- grad Aravrakin, video ih je Mardarije koji se oprostio se sa èklecijan i kad su hri{}ani stra{no mu~eni i progawani, sveti Ge- nom i dvoje dece, i pojurio za wima vi~u}i: I ja sam hri{}anin
orgije je, kao ratnik i pobedonosac, svojim primerom, hrabro po- kao i gospodin moj Evstratije. A svetom Orestu, koga ìvotopisac
kazao kako se ide za Hristom do golgotske smrti.
opisuje kao mladog, visokog krasnog vojnika, ispao je krst iz nedaRo|en u Lidi 270. godine, kako kaè wegov ìvotopisac, Ge- ra pred Lisijem, po ~emu je carski namesnik video da je hri{}anin
orgije je od malena odgajan i vaspitavan pobo`no. Roditeqi su mu {to je Orest i otvoreno priznao.
bili ugledni i ~estiti qudi. Otac mu je mu~eni~ki postradao za
Na kraju su svi stradali. Aksentije je pose~en, a Evgenije i
Hrista, a majka se posle toga preselila sa wim u rodnu Palestinu. Mardarije su izdahnuli u toku mu~ewa. Orest je preminuo na usiKao izuzetno sposoban i nadaren oficir, Georgije je u dvadesetoj janom gvo`|u, a Evstratije, koga je pred smrt u tamnici pri~estio
godini dobio visok ~in tribuna (rang dana{weg pukovnika), a zbog sveti Vlasije, u usijanoj pe}i. Wihove mo{ti kasnije su prenete u
pokazane hrabrosti u bitkama, car ga je proizveo u vojvodu.
Carigrad i sahrawene u crkvi wihovog imena Svetih Peto~iMe|utim, po{to je bio hri{}anin, Georgije se suprotstavio slenika. U toj crkvi, prema predawu, wih su vi|ali ìve, a sveti
caru i wegovom nare|ewu da se hri{}ani mu~e i ubijaju. Razdelio Orest javio se i svetom Dimitriju Rostovskom. Od svetog Evstraje svu svoju imovinu i po{ao za svojom verom i istinom. Car se tija ostala je divna molitva koja se ~ita na subotnoj poluno}nizbog toga razgnevio i naredio je da ga bace u tamnicu i da ga mu~e ci: Veli~aja veli~aju tja, Gospodi! Wihove glave se nalaze u crkako bi se predomislio. Ali, {to su ga vi{e mu~ili, on je imao sve kvi Presvete Bogorodice u Pe}koj patrijar{iji.
(Nastavak u slede}em broju)
ja~u veru i jo{ vi{e uznosio hvalu svome Bogu.
76
15. januar 2007.
DOGODILO SE...
17. januar 1950.
Vlada Narodne Republike Bugarske uputila notu vladi Federativne Narodne Republike Jugoslavije, u kojoj su navedene optu`be o zaveri jugoslovenske vlade prema Bugarskoj. Od vlade
FNRJ traèno je da odmah opozove sve svoje diplomatske predstavnike u Bugarskoj.
18. januar
Slava Prvog pe{adijskog puka Kwaza Milo{a Velikog, kao
uspomena na dan oslobo|ewa Vrawa 1878. godine.
18. januar 1919.
U Versaju zapo~ela sa radom Pariska
mirovna konferencija. Predstavnici
svih 27 dràva pobednica u Prvom
svetskom ratu sudelovali su na nekoliko plenarnih sednica, ali prave
odluke donosila su velika ~etvorica: Vilson (SAD), Klemanso (Francuska), Orlando (Italija) i Lojd Xorx
(Velika Britanija).
20. januar 1942.
Odràna konferencija nacionalsocijalisti~kih prvaka u Berlinu, na kojoj je odlu~eno da se pristupi kona~nom re{avawu jevrejskog pitawa.
21. januar 1924.
Umro Vladimir Iqi~ Uqanov Lewin, klasik marksizma, osniva~ Sovjetske komunisti~ke partije (boq{evika) i vo|a sovjetske socijalisti~ke revolucije.
22. januar 1963.
U palati Elize potpisan Nema~ko-francuski sporazum o prijateqstvu.
22. januar 1972.
Potpisan sporazum o pristupawu Evropskoj ekonomskoj zajednici Velike Britanije, Danske, Norve{ke i Irske.
23. januar 1889.
Re{ewem ministra vojnog uvedeni su ~asovi veronauke za vojnike u svim garnizonima u Kraqevini Srbiji.
24. januar 1847.
U Kragujevcu ro|en vojvoda Srpske vojske
Radomir Putnik.U Prvom balkanskom ratu
1912, znatno je doprineo pobedi Srpske
vojske u Kumanovskoj bici. Kao na~elnik
{taba Vrhovne komande, doprineo je pobedi Srpske vojske na Ceru i Kolubari. Za
vreme povla~ewa preko Albanije te{ko je
oboleo, pa je upu}en na le~ewe u Nicu, gde
je i umro 17. maja 1917. godine. Wegovi
posmrtni ostaci preneti su u Beograd 1926. godine.
24. januar 1879.
Naredbom ministra vojnog Kneèvine Srbije general{tabnog
potpukovnika Jovana Mi{kovi}a, pokrenut list za vojne nauke,
novosti i kwièvnost Ratnik, glasilo ~ije tradicije danas
nastavqa magazin Odbrana.
2528. januar 1944.
Odràn Svetosavski kongres u selu Ba, na kome je doneta politi~ka platforma Ravnogorskog pokreta i usvojeni zakqu~ci
o posleratnom ure|ewu Jugoslavije.
25. januar 1955.
SSSR progla{ava okon~awe ratnog stawa sa obe Nema~ke.
25. januar 1996.
Rusija primqena za trideset devetu ~lanicu Evropskog saveta.
26. januar 1888.
Ministar vojni doneo nare|ewe da svaka komanda i vojni za-
VREMEPLOV
vod u svojoj kancelariji treba da imaju ikonu svetiteqa koga

slavi kao svog patrona.
26. januar 1904.
Ukazom kraqa Petra Prvog za ministra vojnog postavqen |eneral Radomir Putnik.
27. januar 1973.
U Parizu potpisan Sporazum o prekidu rata u Vijetnamu.
2728. januar 1942.
Ve}i deo boraca Prve proleterske
brigade izvr{io mar{ preko planine
Igman za vreme druge neprijateqske
ofanzive. Mar{ je bio dug oko 100
kilometara i izveden je pri temperaturi do 30 stepeni ispod nule. Oko
160 boraca je imalo teè promrzline.
2830. januar 1949.
Odràn Drugi plenum CK KPJ, koji je ozna~io jo{ jedan korak
daqe u centralizaciji partijske politike. Rad nije smeo biti
izvo|en bez svakodnevne pomo}i partijskih foruma.
29. januar 1901.
U Be~u je umro srpski dràvnik Milan
Obrenovi}, knez od 1872. do 1882, a potom kraq Srbije od 1882. do 1889. godine. Za vreme wegove vladavine, Srbija je
na Berlinskom kongresu 1878. godine stekla me|unarodno priznawe i teritorijalno pro{irewe. Zakqu~io je Tajnu konvenciju 1881, kojom je ograni~ena nezavisnost
Srbije u korist Austrougarske. Abdicirao je u korist maloletnog sina Aleksandra 1889. godine.
30. januar 1919.
Ministarski savet Kraqevine SHS doneo odluku o postojawu
vojnih sve{tenika svih veroispovesti koje su priznate na teritoriji Kraqevine. Vojnih sve{tenika je bilo stalnih i honorarnih.
30. januar 1933.
Adolf Hitler pozvan da preuzme mesto kancelara Nema~ke.
Predsednik dràve mar{al Hindenburg, na nagovor svojih saradnika, poverio je Hitleru mandat za sastavqawe nove vlade.
30. januar 1948.
Ubijen indijski vo|a Mahatma Gandi.
31. januar
Sveti Atanasije Veliki, patron pekarskih
udruèwa. U Vojsci Kraqevine Jugoslavije
slava pekarskih ~eta.
31. januar 1917.
Nema~ka je uputila notu Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, kojom je od 1. februara
najavila neograni~eni podmorni~ki rat.
31. januar 1946.
Ustavotvorna skup{tina usvojila Ustav Federativne Narodne
Republike Jugoslavije. Jugoslavija je definisana kao savezna
narodna dràva republikanskog oblika, zajednica ravnopravnih naroda, koji su na osnovu prava na samoopredeqewe, ukqu~uju}i pravo na otcepqewe, izrazili svoju voqu da ìve zajedno u federalnoj dràvi. Po svojoj koncepciji, taj prvi Ustav
posleratne Jugoslavije izra|en je po uzoru na Sovjetski ustav
iz 1936. godine, poznat kao Staqinski ustav.
Pripremio Miqan MILKI]
77
DUHOVNOST
RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM
KWI@NI
ORMAN
bogom, stari druè! Mi se moramo rastati. Ja se zapu}ujem na dalek put, a ti ne moè{ da me prati{.
Ho}u li te zaboraviti? Nikada! To bi zna~ilo da zaboravim samoga sebe: pa moj ìvot je uvek bio povezan sa tvojim.
Tamo, niè, stajale su Andersenove bajke i bajke bra}e Grim koje nam je ~itala baba. Od tada sam ja "hrabri
olovni vojnik", i ~uvam "nepromenqiv izraz lica"; ~ak i
tada, kada moram da se ukrcam u "lete}i kov~eg". Od tada i
ja sawam o "vernom Johanu".
Kasnije se pojavila istorija. O, oni ~asovi koji su
mi dopu{tali da ocu naglas ~itam Plutarha i Svetonija,
trenuci kada sam prvi put susretao heroje drevnosti! Ja
sam ih uzimao sa dve najvi{e police; i kada ih se setim,
ja i sada gledam nagore, onamo, gde su tada stajali. Hteo
sam da ìvim kao Aristid, da umrem kao Sokrat. I mislio sam, pri tom, stalno, o svojoj sopstvenoj Otaxbini.
Moj prvi junak tada je bio Vilhelm Oranski, Fridrih Veliki-drugi...
A ovde, na sredwim policama, stajali su filosofi.
Kakvim me je blaènstvom ispuwavao Lajbnic i wegov predivan san o "najboqem od svih svetova". Da li je on uistinu takav? Kako sam, zajedno sa Kantom, ponavqao wegovu
prelepu molitvu du`nosti: "Du`nosti, ti uzvi{eno, veliko
ime!" i u potpunosti , kao dete, ~esto ose}ao da se nedosti`na "stvar po sebi" krije tamo, u tamnoj dubini polica.
Ti si za mene ostajao ~uvar mog de~jeg duhovnog ogwi{ta; ti si, stari prijatequ, pripadao mojim penatima! Sa
kakvom dobrotom i {tedro{}u si pred svakim otvarao moja blaga; kako je privla~no svitkao tvoj zamak; kako su tiho
i tajanstveno {kriputala tvoja vratanca, kada su ih otvarali; sa kakvim strpqewem si, ~esto, ostajao otvoren ~itav dan, i sa kakvom skromno{}u i dostojanstvom si stajao, zatvoren, pogruèn u misli, u vreme kad ti se niko ne
bi pribliàvao! Ta blagorodna nepristrasnost, ta prosta
i veli~anstvena su{tina sazdawa kaje, unutar sebe, ~uva
najve}e bogatstvo! Kako sam ~esto o tebi govorio mojoj deci, o tvom zagonetnom, zna~ajnom }utawu, o tvojoj skromnoj
mudrosti!...
I evo, time je sve zavr{eno. Mi se moramo rastati.
U posledwem ~asu mog ìvota ja }u, kao i ranije, ta~no znati gde je stajao moj Gete. Pa ja to wegov glas i sada,
jo{ uvek, ~ujem: "Moè{ li mi re}i za{to ne`ne du{e stradaju uvek tako usamqeno, ne odav{i glasa?" Ali, u ~asu
opro{taja posebno? Se}a}u se, tako|e, i mesta gde je
stajao moj Ajhendorf. On mi jo{ {ap}e, u posledwem trenutku: " Stvari stoje, i ~ekaju zov, a u svakoj pesma zakqu~ana!" @eleo bih misliti, moj verni sawivi ~uvaru, da sam
pravilno za~uo tvoju nemu pesmu!
I evo, opet sam "hrabri olovni vojnik" i o~ekuje me
"lete}i kov~eg". Ja se zapu}ujem na dalek put, a ti ne moè{ da me prati{.
Zbogom! Zbogom zauvek!
Ivan A. IQIN
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama Gospodwim,
Svetigora, Cetiwe, 2001.
78
VERSKI PRAZNICI
16. - 31. januar
Pravoslavni
17. januar Sveti Jevstatije Srpski
18. januar Krstovdan
19. januar Bogojavqewe
20. januar Sabor Svetog Jovana Krstiteqa
Jovawdan
21. januar Sveti Grigorije Ohridski
27. januar Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski
29. januar âsne verige Svetog apostola Petra;
prepodobni Romilo Ravani~ki
31. januar Sveti Atanasije Veliki; sveti Maksim
arhiepiskop srpski
SVETI JOVAN KRSTITEQ

Sveti Jovan Krstiteq proslavqa se nekoliko puta u godini,
ali najvi{e sve~ara je 20. januara. Me|u li~nostima jevan|elskim koje okruùju Spasiteqa,
li~nost Jovana Krstiteqa zauzima posebno mesto, kako po svom
~udesnom dolasku na svet i na~inu ìvota, tako i po ulozi u kr{tavawu qudi i kr{tewu Mesije,
a i po svom tragi~nom izlasku iz
ovoga ìvota. On je bio takve moralne ~istote da se pre mogao nazvati an|elom nego smrtnim ~ovekom, a jedini je od svih proroka
koji je svetu mogao i rukom pokazati onoga koga je prorokovao.
Jovanova glavna uloga u ìvotu bila je na dan Bogojavqewa
pa je Crkva od davnina, dan po
Bogojavqewu posvetila wegovom spomenu. Za ovaj dan vezuje se i
doga|aj sa rukom Prete~inom. Jevan|elist Luka hteo je da prenese
telo Jovanovo iz Sevastije gde je velikog proroka posekao car
Irod. Uspeo je samo da prenese jednu ruku u Antiohiju, svoje rodno
mesto, gde je i ~uvana do desetog veka, a posle preneta u Carigrad
odakle je nestala u vreme Turaka.
Pri~a se da je svake godine na dan svetiteqev sveti arhijerej iznosio pred narod wegovu ruku. Kada bi se javqala ra{irena
najavqivala je rodnu i obilnu godinu, a kada bi bila zgr~ena predskazivala je nerodnu i gladnu.
BOGOJAVQEWE
Bog se javqa qudima i otkriva im svoju voqu. Prvo Boìje javqawe je u stvari stvarawe sveta, zatim javqawe preko an|ela i
preko izabranih bogonadahnutih qudi: proroka, apostola i svetiteqa, a naro~ito preko svog Sina Gospoda na{eg Isusa Hrista,
Spasiteqa ~ove~anstva i celog vidqivog sveta. O tome ~itamo u
Svetom pismu ili Bibliji koja se deli na Stari i Novi zavet.
Sveti Jovan je krstio Hrista kada je Hristos imao 30 godina
(punoletstvo kod Jevreja). Posle kr{tewa Hristos je mogao da javno nastupa i u~i narod zakonu Boìjem. Kr{ten je u reci Jordanu i
pri tom se ~uo glas Boìji s nebesa: "Ovo je Sin moj qubqeni, koji
je po mojoj voqi". Ovaj praznik je Bogojavqewe (19. januar).
Bog se javio sa neba kao glas, Sin se kr{tavao u vodi a Duh
Sveti se u tom trenutku pojavio kao golub iznad Hristove glave. Na
Bogojavqewe se u svim pravoslavnim hramovima vr{i veliko bogojavqensko osve}ewe vode, nekada i na obli`woj reci. To je Bogojavqenska sveta vodica koja se odnosi ku}i, pomalo se pije i uzima
u bolesti, ina~e preko cele godine se ne kvari. U nekim na{im
krajevima na ovaj dan se pozdravqa "Bog se javi!", a otpozdravqa
"Vaistinu se javi!".
1. januar 2007.
Specijalna brigada Vojske Srbije

raspisuje
KONKURS
za prijem kandidata na selektivnu obuku
I USLOVI KONKURSA:
Za prijem kandidata na
selektivnu obuku u specijalnu
brigadu mogu konkurisati
profesionalni podoficiri
iz jedinica Vojske Srbije koji
ispuwavaju slede}e uslove :
a) Op{ti uslovi :
da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu bez ograni~ewa;
da nisu osu|ivani;
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za koje se goni po
slu`benoj du`nosti;
da su najmawe 2 (dve) godine u profesionalnoj vojnoj slu`bi;
b) Posebni uslovi :
da nisu stariji od 25 godina;
da imaju zadwu slu`benu ocenu najmawe povoqan vrlo
dobar (4,00 i vi{e);
da su na zadwoj proveri fizi~kih sposobnosti imali najmawe vrlo dobru ocenu (prosek bodova 70 i vi{e);
da su psihofizi~ki sposobni za obavqawewe padobranske slu`be (po nalazu nadle`ne vojnolekarske komisije);
da su pliva~i.
II NAÎN KONKURISAWA :
kandidati podnose molbe za prijem na selektivnu obuku u
specijalnu brigadu (VP 8486 Pan~evo) preko svojih mati~nih
komandi brigada/puk, wima ravnim ili vi{im;
uz molbu, kandidati obavezno prilaù: kratku biografiju; izjavu da èli da obavqa

padobransku slu`bu; izvod iz
mati~ne kwige ro|enih; overeni prepis zadwe slu`bene
ocene; uverewe o izvr{enoj
proveri fizi~kih sposobnosti
sa naturalnim pokazateqima;
uverewe od nadle`nog suda da
nije osu|ivan i da se protiv
wega ne vodi krivi~ni postupak i mi{qewe komandanta
ranga brigada/puk ili vi{eg.
po pristizawu molbi i
analize istih, kandidati }e
dobiti poziv preko pretpostavqene komande, sa ta~nim vremenom i mestom gde }e se obaviti psihofizi~ko testirawe kandidata za rad u specijalnoj brigadi. Kandidati dolaze u uniformi M-93 (M-03), a sa sobom nose sportsku opremu i pribor za
li~nu higijenu. Testirawe traje 2 (dva) dana;
kandidati koji zadovoqe kriterijume psihofizi~kog testirawa, dobi}e poziv radi upu}ivawa na lekarski pregled za
padobranca (pregled se realizuje na IVM VMA Beograd, a
poziv predstavqa ujedno i uputnicu za pregled). Pregled traje
2 (dva) dana.
kandidati koji budu zdravstveno sposobni za padobranca i
koji ispuwavaju sve uslove konkursa, dolaze na selektivnu obuku
(privremeni rad) u specijalnu brigadu (VP 8486 Pan~evo).
Selektivna obuka je planirana u periodu od 15. marta do
15. juna 2007. godine.
Konkurs je otvoren do 15. februara 2007. godine.
79
OBAVE[TEWE
PRETPLATNICIMA
ODBRANE
Pretplatnike magazina Odbrana, pripadnike Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, podse}amo da su prilikom preme{taja u drugu jedinicu ustanovu obavezni
da o promeni adrese li~no obaveste na{u slu`bu pretplate, kako bi im Odbrana i ubudu}e aùrno stizala
svakog 1. i 15. u mesecu na adresu radnog mesta.
Penzionisanim pripadnicima Ministarstva odbrane i VS pretplata preko Vojnog ra~unovodstvenog centra
prestaje prakti~no sa danom prestanka vojne slu`be.
Wima pruàmo mogu}nost da pretplatu na Odbranu nastave preko Po{tanske {tedionice. Ukoliko to èle,
Odbranu ubudu}e mogu primati na adresu stana, uz popust od 10 odsto, tako da primerak magazina za wih ko{ta 90 dinara. Potrebno je samo da se jave slu`bi pretplate i daju potrebne podatke na obrascu koji }e im biti
dostavqen na ku}nu adresu.
Za sve informacije obratite se slu`bi pretplate
magazina Odbrana, telefon 011/3201-995 (vojni 23995) ili elektronskom po{tom, na adresu: odbrana@beotel.yu
80
U A K C I J I N A [ E G L I S TA
IZABRANI
NAJUSPE[NIJI
SPORTISTI
Ovogodi{wim ìrijem
predsedavala je najuspe{nija
sportistkiwa na{e zemqe u
2006. godini Olivera
Jevti}, a titulu najuspe{nijih
u Vojsci Srbije, u godini koja
je za nama, poneli su
potporu~nik Dragan Mi}i} i
Padobranska ekipa Vojske
Srbije Nebeske vidre
15. januar 2007.
Ve} duè od jedne decenije, èle}i da promovi{emo vojni sport i sportistima odamo priznawe za
zna~ajne rezultate koje postiù uz svakodnevno ispuwavawe svojih vojni~kih du`nosti, u listu Vojska, odnosno magazinu Odbrana
organizujemo akciju u kojoj
biramo najuspe{nije sportiste.
I ove godine, trinaesti put, pokrenuli smo akciju i po~etkom novembra
pozvali kandidate da konkuri{u za titulu najuspe{nijeg sportiste ili sportske ekipe Vojske Srbije u
2006. godini. Kako to logika nalaè, u dosada{wim
akcijama najvi{e je bilo
kandidata sa rezultatima
postignutim na sportskom
prvenstvu Vojske, koje je negde i rasadnik talenata i
mesto gde najboqi imaju
priliku da pokaù {ta mogu. To takmi~ewe je ujedno
bilo i put do vojne reprezentacije.Naàlost, sportskog prvenstva Vojske u
2006. godini nije bilo, a
to se odrazilo ne samo na
vojni sport, {to je najve}a
{teta, ve} i na broj predNebeske vidre
loga koji je stigao u na{u
redakciju, a koji je mawi
nego prethodnih godina.
S druge strane, ~lanovi
reprezentacije Vojske Srbije tokom 2006. godine u~estvovali su
na mnogo vi{e me|unarodnih takmi~ewa nego prethodnih godina, u
razli~itim sportovima organizovanim pod okriqem Me|unarodne
organizacije za vojni sport CISM. Taj podatak je svakako za pohvalu, ali moramo re}i i da je od svih tih ekipa za naziv sportske
ekipe godine konkurisala samo jedna, pa se pitamo {ta se sa svima
wima dogodilo.
Ipak, ni{ta ne moè da umawi rezultate koje su u 2006. godini postigli svi koji su u~estvovali u na{oj akciji, a ~ijim sportskim dostignu}ima odajemo priznawe.
@IRI
Kao {to to tradicija nalaè, i ove godine smo se potrudili
da promoter na{eg izbora bude sportista ~ije }e ime doprineti
{irewu svesti o zna~aju vojnog sporta uop{te i podsticati na
uspeh. Atletika je zasigurno jedan od najzahtevnijih sportova, pogotovo maraton. Zato se i kaè da se svako ko uspe da istr~i 42 kilometra i 196 metara moè smatrati pobednikom.
Svesni koliko vrhunski rezultati zahtevaju odricawa, verujemo da je Olivera Jevti}, predsednica ìrija za izbor najuspe{nijeg vojnog sportiste u 2006. godini, neko ko veoma dobro moè da
razume i po`rtvovanost na{ih ovogodi{wih kandidata, koji nastoje, ne zanemaruju}i svakodnevne obaveze na poslu, da ostvare
zna~ajne rezultate u sportu. Olivera je u anketi lista Sport
izabrana za najboqeg sportistu Srbije u 2006. godini. Osvojiv{i
prvu atletsku medaqu za Srbiju, srebrnu, na Evropskom prvenstvu
u Geteborgu, pobedom na pono}noj trci u Sao Paulu, zauzimawem
tre}eg mesta na Evropskom prvenstvu u krosu u San \or|u i mnogim
drugim ranijim rezultatima, ona je zasluìla tu titulu, koja je samo potvrdila da ju je Olimpijski komitet Srbije s pravom ve} proglasio za najboqu sportistkiwu.
Pored Olivere Jevti}, u ìriju se na{ao i trostruki pobednik u na{oj akciji, alpinista koji se popeo na najvi{i vrh sveta
Mont Everest Dragan Ja}imovi}, ali i na{ saradnik Nenad S.
Milenkovi}, ~ije ste intervjue sa nekima od najpoznatijih srpskih
sportista mogli da pro~itate u na{oj novini.
NAJBOQI U 2006.
Jednoglasnom odlukom ìrija za najuspe{nijeg sportistu u
2006. godini izabran je kik-bokser Dragan Mi}i}, potporu~nik u
Specijalnoj brigadi Vojske Srbije. Dragan je reprezentativac Srbije u kik-boksu u sredwoj
kategoriji (do 75 kilograma). Osvaja~ je bronzane medaqe na Svetskom
prvenstvu u Maroku
2005. godine, a zahvaquju}i svojim sportskim rezultatima stipendista je
Kik-boks saveza Srbije i
Uprave za sport Republike Srbije. On je jo{ jednom potvrdio da je Vojna
akademija rasadnik talenata, po{to se kik-boksom po~eo baviti posle
dolaska u tu visoko{kolsku ustanovu 2001. godine.
Titulu najuspe{nijeg
u 2006. godini Dragan
Potoru~nik Dragan Mi}i}
Mi}i} poneo je zahvaquju}i osvajawu drugog mesta u disciplini low kick na Evropskom prvenstvu odrànom u Makedoniji, drugog mesta u istoj disciplini na Svetskom kupu u Ma|arskoj i osvajawu prvih mesta na prvenstvima Srbije odrànim
u Zemunu i Vrawu.
@iri se nije dvoumio ni u izboru najuspe{nije ekipe. Vi{estruki pobednici u na{oj akciji jo{ jednom su svojim rezultatima
dosegli visine. ^lanovi padobranske ekipe Vojske Srbije Nebeske vidre deo su srpske padobranske reprezentacije u disciplinama relativ i paraski, a zemqu predstavqaju i na takmi~ewima
u klasi~nim padobranskim disciplinama: skok na ciq i figurativni skokovi. Osvojili su vi{e dràvnih rekorda, ukqu~uju}i i
grupni skok sa 9.206 metara, {to je najve}a visina sa koje je u na{oj zemqi izveden skok, ali i najduì slobodni pad padobranca
bez opreme sa kiseonikom.
U godini koja je za nama Nebeske vidre su postavile jo{ jedan dràvni rekord u broju izvedenih likova na takmi~ewu u relativu dvojke (dva padobranca zajedno izvode likove u vazduhu),
osvojiv{i 28 poena. Zauzeli su prva mesta na Me|unarodnom paraski kupu na Jahorini, Me|unarodnom kupu u disciplini skok na
ciq, dràvnom prvenstvu u klasi~nim skokovima i dràvnom prvenstvu u disciplini relativ.
U prvoj ekipi popularnih Vidri nalaze se: zastavnik prve
klase Radoslav Kora}, stariji vodnik prve klase Miroqub Jani}ijevi}, stariji vodnik prve klase Sini{a Mi}i}, stariji vodnik
Neboj{a Jandri} i stariji vodnik prve klase Dragan ]ur~i}, a
pored wih na takmi~ewima su nastupali i pukovnik Nenad Kuzmanovi}, vo|a ekipe, stariji vodnik prve klase Ivan \or|evi}, trener ekipe u klasi~nim disciplinama i stariji vodnik prve klase
Radmila \uri}.
Sve~ano progla{ewe najboqih vojnih sportista u 2006. godini i dodela pehara bi}e odràni na Dan Novinskog centra
Odbrana, 24. januara u Domu Vojske Srbije.
Sawa SAVI]
81
[AH
è {tetno po onoga ko to ~ini, pa je
tako bilo i sada. Mirnije je i sigurnije bilo 25.Sd4.
25...Se4 26.Ld4 Sd4 27.Td4 Sg5
28.Se5
IZABRANA PARTIJA
KAO IZ STARIH
ARHIVA
Topalov Anand
Sofija, 2006.
1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb4 a6
4.La4 Sf6 5.0-0 Le7 6.Te1 b5
7.Lb3 0-0 8.h3
Svetski prvak Veselin Topalov
osvojio je superturnir na svom terenu, ali je izgubio partiju protiv
glavnog konkurenta Indijca Ananda.
Igrana je [panska partija, kao uzeta iz starih arhiva. Posle ove partije s pravom se postavqa pitawe
za{to je ovo klasi~no otvarawe sve
re|e na turnirima. Posledwim potezom beli izbegava o{tar Mar{alov napad koji nastaje posle 8.c3 d5.
8...Lb7 9.d3 Te8 10.c3 h6 11.Sbd2
Lf8 12.a3 d6 13.La2 Sb8 14.b4 c5
15.Sb3 Sc6 16.Tb1 Lc8 17.Le3 Le6
18.Dc2 Tc8 19.Db2 c4 20.dc4 Lc4
21.Sbd2 La2 22.Da2 d5 23.Tbd1 d4
24.cd4 ed4 25.Sb3
Sve ovo vi|ano je i analizirano
bezbroj puta. Svetski prvak je ve}
izgubio prednost prvog poteza i sada poku{ava da zao{tri poziciju.
Zna se da je naru{avawe ravnote-
ZANIMQIVOSTI
PROBLEM
NAJBIBLIOTEKA
O. Vircburg
1932.
Najbogatiju biblioteku {ahovskih kwiga ima nema~ki velemajstor Lotar [mit, ro|en
1928. godine. U wegovom posedu
se nalazi preko 20 000 kwiga.
Me|utim, Xon Vajt iz Klivlenda ima preko 100.000 {ahovskih
kwiga, ra~unaju}i i ~asopise.
CUGERA[I
Australijski velemajstor
Volter Braun osnovao je Svetsku brzopoteznu {ahovsku asocijaciju (VBCA).
BOGATA LITERATURA
Beli: Kg1, Da2, Td4, Te1, Sb3, Se5,
a3, b4, f2, g2, h3
Crni: Kg8, Dd8, Tc8, Te8, Lf8, Sg5,
a6, b5, f7, g7, h6
Za prose~nog igra~a ovo je jednaka pozicija, ali crni nalazi opasan potez:
28Sh3!
Beli je bio prinu|en da prihvati
`rtvu.
29.gh3 Dg5 30.Kh2 Df5! 31.Tde4
Te5 32.Te5 Ld6 33.Sc5 Le5 34.Kg2
Tc6 35.Db3 Tg6 36.Kf1 Lg3
0:1
U Rusiji i biv{em Sovjetskom

Savezu je od 1775. do 1966. godine objavqeno 1108 {tampanih izdawa na temu {aha. O tome je objavqena posebna publikacija istori~ara N. I. Saharova.
OBJAVIO STO KWIGA

Amerikanac
Rajnfeld
(19101964), {ahovski prvak
Wujorka, napisao 100 kwiga
kwiga iz oblasti {aha.
Beli: Kb3, Da7, Td2, Lf1

Crni: Kc6, d6
Mat u 2 poteza.
Te2!
Na 1Kb5 2. Tc2 mat.
Na 1Kd5 2. Lg2 mat.
Na 1d5 2. Te6 mat.
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide
T
B
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: sita, Pionirski park, bidonvil, amo, v motori, inertan, creva, alaman, odabir, mion, naru{iti, Silam,
mirnost, Eve, kc, karamanka, piste, boa, ban, Tirol, @ak Vilnev, UL, bes, rezerva, tolik, ìtarica, Anta, negode, izolir, taksa, Sirakov, Radojka, luk, terarosa, Mihael [umaher, {est.
UKR[TENE REÎ
Pripremio @arko \OKI]
USPRAVNO:
17. Sjajnost, blistavilo, 18. Inicijali glumca Banderasa, 19. Vrsta ukusnog ploda (crna malina), 20. Grupa hemijskih elemenata, lantanoidi, 21.
Pustahije, apa{i, 22. Inicijali glumca Gulda, 23. Iza}i, napustiti, 24.
Otpadak od sena, 25. @ensko ime, Ivanka odmila, 27. Mala stopa, 28.
Stanovnici Pretorije, 29. Korice za no`, no`nica, 30. Oznaka ~ina fratra, 31. Grad u [paniji, 32. Udubqewa u ledniku, 33. Ime fudbalskog golmana Kraqa, 34. Vozilo sa tri to~ka, 35. Ime reìsera Rasela, 37. @ensko ime, Irena, 38. Na primer, za primer, 39. Mu`jak patke, 40. Mu{ko
ime, Aleksandar, 41. Quto, prgavo, 42. Rusko ènsko ime, 43. Gra|evinske
poslovo|e, 44. Pospe{ivawe hemijske reakcije, 45. Pripadnik fraweva~kog reda Mala bra}a, 46. Spilbergov vanzemaqac, 47. Poluostrvo u
Gr~koj, 48. Velika gu`va, gungula, 49. Susedna slova azbuke, 50. Bulevar,
51. Parametarska veli~ina, 52. @ara~, ma{ice, 53. Auto-oznaka Vaqeva, 54. Vrsta vrapca.
1. Srodni, prisni, 2. Lasta, 3. Dati intonaciju, 4. Na{a dramska umetnica, Mira, 5. Potvrda o vlasni{tvu, 6. Ime glumice Dobre, 7. Mu{ko ime,
Vitomir, 8. Ime biv{eg glumca Marfija, 9. Nota solmizacije, 10. Italijanska avio-kompanija, 11. Banova èna, 12. Prema, k, 13. Savez, udruèwe, 14. Popularan italijanski specijalitet, 15. Na{a negacija, 16. Poqoprivreda, 18. Tropski {areni papagaji, 19. Policijska vozila za prevoz prestupnika, 21. Vrce, pantqike, 22. Sprovesti anketu, 24. Promovisawe, 25. Vrsta ilova~e, 26. Ptica peva~ica, 28. Spirant, trenik, 30.
Trezven, koji nije pijan, 31. Jedan od jezika u Indiji, 32. Ukrasna mirisna
biqka, 34. Kraj, pored, do, 35. Dràva u centralnoj Americi, 36. Prete~a
gitare, 37. Aktivno stawe glagola, 38. Reka koja pravi vodopad u Jajcu, 39.
Letovali{te u Sloveniji, 41. Op{tinsko podru~je, 42. Mu{ko ime, Ilija
odmila, 43. Mu{ko ime, Marinko odmila, 45. Ruski fizi~ar, Igor, 46.
Li~na zamenica, 47. Sedmo i 14. slovo azbuke, 48. Auto-oznaka Pan~eva.
w
82
VODORAVNO:
15. januar 2007.
CENOVNIK OGLASNOG PROSTORA

OGLASN I PROSTOR
FORMAT
CENA
1/1 ~etvrta kori~na strana
22 h 30 cm 30.000,00
Magazin Odbrana
1/1 druga i tre}a kori~na strana
22 h 30 cm 28.000,00
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Tel.: 3241-026, Faks : 3241-363
E-mail: odbrana@beotel.yu
@iro-ra~un : 840-49849-58
1/1 tre}a strana (unutra{wa)
19,8 h 26 cm 26.000,00
1/1 ostale unutra{we strane
19,8 h 26 cm 21.000,00
1/ 2
unutra{we strane
1/4
unutra{we strane
19,8 h13 cm ili 9,5 h 26 cm 12.000,00

9,5 h13 cm
7.000,00
1 cm /stubac unutra{we strane
1h 6,3 cm
300,00
1 cm/2 stupca unutra{we strane
1 h 13 cm
600,00
1 cm/3 stupca unutra{we strane
1 h 19,8 cm
900,00
poslovni mali oglas (do 20 re~i)
300,00
mali oglas za zamenu stana (do 20 re~i)
150,00
Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.

Pla}awe se vr{i unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.
Za vi{e objavqenih oglasa odobrava se popust 5-15 %,
{to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to :
- za 3-5 oglasa
5%
- za 6-8 oglasa
10 %
- za 9 i vi{e oglasa 15 %
- cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %
Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina
ne}e biti objavqeni.
Odbrana
Marketing
Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe

7 dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema
re{ewe reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF.
Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD, a moè se i poslati
na E-mail adresu odbrana@beotel.yu.
ZIDNI KALENDAR
NARUXBENICA
NC Odbrana, Bra}e Jugovi}a 19,
11000 Beograd tel. 011/3201-765, 3241-026
@iro-ra~un 840 - 49849 - 58
Ovim naru~ujem...........................primeraka zidnog kalendara
za 2007. godinu, po ceni od 250,00 dinara.
Pla}awe unapred. Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresu
NC Odbrana.
Kalendari se mogu preuzeti u NC Odbrana.
Ukoliko se dostavqa po{tom, za svaki paket obavezna je doplata
100 dinara za po{tarinu.
Pravna lica pla}aju po profakturi. Kalendari se isporu~uju
nakon uplate.
Kupac.............................................................................................................
(ime, o~evo ime i prezime ili naziv ustanove)
.......................................................................................................................
Ulica i broj .................................................................................................
.....................................................................................................................
Telefon........................................................................................................
Mesto i broj po{te:....................................................................................
..................................................................................................
Datum..........................................................................................
Potpis naru~ioca
M.P.

032 Odbrana

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

032 Odbrana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.odbrana.mod.gov.

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},

NC ODBRANA, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................

Ulica i broj .............................................................................................................

Overa ovla{}enog lica

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,

Snimio Darimir BANDA

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Dragoqub Grujovi}, direktor "Zastava-oru`je" o perspektivi

POVRATAK ]E BITI POSTEPEN

Obnavqawe vojnog vazduhoplovstva

POTREBA UMESTO LUKSUZA

Reorganizacija Kopnene vojske

OSLONAC ODBRANE ZEMQE

Usavr{avawe kadra obave{tajne slu`be

NA GRANICI JAVNE TAJNE

Me|unarodno delovawe u slu~aju poplava

Povodom otvarawa Centra za me|unarodno humanitarno

RAT ZA NOVI VEK

15. januar 2007.

Odbrambena i {tabna akademija

Novosadski sajam savremenih tehnologija

Beogradski grbovnik II fototipsko izdawe

Iz vojne uniforme u mona{ku rizu (2)

Razmi{qawa o stvarima obi~nim

U akciji na{eg lista

IZ AKTIVNOSTI MINISTRA ODBRANE

PREDSEDNIK TADI] U BAZI CVORE KOD PRE[EVA

15. januar 2007.

General-potpukovnik Zdravko Pono{ uru~io je oficirsku

eko je rekao da je izrada oru`ja nalika umetni~kom radu. Za stru~wake u

15. januar 2006.

danas maksimalno uposleno zahvaquju}i saradwi sa svetom, pre

nalazimo u tom regionu, mislim da }emo imati i finalizaciju

Sa kojim sredstvima naoru`awa "Zastava" namerava da iza|e na novo tr`i{te?

Na osnovu ~ega se zasniva va{e uverewe da }e do sredine

odbrane i Ministarstvom za privredu. Mislim da je zna~ajno da

Ugovorom o konverziji duga dr`ava je pove}ala svoje

Nameravamo da smawimo potro{wu energenata i da se

Rusi jesu napravili sistem AK101 i on se mo`e meriti sa

Ruski "kala{wikovi" iz serije AK 100 ura|eni u kalibru

SEOBA TEHNOLOGIJA NA ISTOK

snika da se urade jo{ neka poboq{awa i mislim da je to bilo

Potpisani ugovori o konverziji potra`ivawa Ministarstva

DUGOVI PRETVORENI U ULOG

Ambasador Branislav Milinkovi}:

I danas jo{ traju jaha~i apokalipse i tvorci

Autor je komentator lista Politika

Premda su u modernizaciji svog

romocijom Nacionalnog investicionog plana na Aerodromu

KVALITET UMESTO KVANTITETA

AS-532 kugar su veoma moderni helikopteri.

dobilo 26 helikoptera 16 transportnih (Mi-17) i 10 borbenih

ZAMAJAC ZA DOMA]U PRIVREDU

Prvi ~e{ki gripen isporu~en je samo 11 meseci

Iako generacijski stariji MiG-29 je po nekim elementima

REORGANIZACIJA KOPNENE VOJ SKE

ako }e Kopnena vojska izgledati za nekoliko meseci?

to {to Ni{ ima dobre komunikacijske veze, aerodrom i kvalitetnu infrastrukturu.

GRANICE BEZ VOJNIKA