01

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ИНСТИТУЦИОНАЛНИ МОДЕЛИ

Радослав Гаћиновић, Бранислав Ђорђевић, Владимир Трапарa, Миломир Степић,
Слободан П. Орловић, Радован Д. Вукадиновић, Јелена Вукадиновић Марковић
Мирјана Б. Кнежевић, Срђан М. Шапић, Сузана Михајловић Бабић

ПРАВО, ПОЛИТИКА, ЕКОНОМИЈА

Нада М. Радушки, Љубомир Стајић, Горан Милошевић, Данило Рончевић,
Дејан Костић, Ивана Бодрожић, Јелена Лопичић Јанчић, Стеван Рапаић
ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ
Јован Базић, Биљана Павловић, Душан Гујаничић, Иван Матић,
Хатиџа Бериша, Игор Баришић, Иљаз Османлић, Душан С. Ракитић

ПРИКАЗИ
Младен Лишанин

ISSN 0354-5989 UDK 32 година XXIV vol. 55. број 1/2017.

СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО
SERBIAN POLITICAL THOUGHT
ISSN 0354-5989

UDK 32

Година XXIV vol. 55

Број 1/2017.
 СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО
SERBIAN POLITICAL THOUGHT
Издавач: Институт за политичке студије
Адреса: Светозара Марковића 36, Београд
Телефон: 3039-380, 3349-204
E-mail:ipsbgd@eunet.rs
E-mail:redakcija@spmbeograd.rs
www.ipsbgd.edu.rs
www.spmbeograd.rs
ISSN 0354-5989 UDK 32 Број 1/2017. XXIV vol. 55
Главни и одговорни уредник
Живојин Ђурић
Заменик главног и одговорног уредника и уредник енглеског издања
Ђорђе Стојановић
Извршни уредници
Дејана Вукасовић (за енглеско издање)
Миша Стојадиновић
Редакција часописа
Милан Јовановић, Дејан Ђурђевић, Милош Кнежевић, Живојин Ђурић,
Дејана Вукасовић, Јасна Милошевић Ђорђевић, Ђуро Бодрожић,
Ђорђе Стојановић, Миша Стојадиновић
Секретари часописа
Драган Траиловић,
Слађана Младеновић, Младен Лишанин
Савет часописа
Зоран Аврамовић, Сретен Сокић, Милован Митровић, Радослав Гаћиновић,
Миломир Степић, Драган Симеуновић, Милан Брдар, Зоран Стојиљковић,
Драгана Митровић, Љубиша Деспотовић
Чланови савета из иностранства
Mamoru Sadakata, Simon James Critchley, Anastasia Mitrofanova,
Виталий Шаров, Iver B. Neumann, Goran Kovacic, Ewa Bujwid-Kurek
Пословни секретар
Смиљана Пауновић
E-mail:smiljana.paunovic@ipsbgd.edu.rs
ЧАСОПИС ИЗЛАЗИ ТРОМЕСЕЧНО
Радови СПМ/SPT налазе се и доступни су
у електронској бази научних часописа CE.E.O.L.
(Central and Eastern European Online Library)
Прелом и штампа - Еселоге д.о.о, Београд
Тираж: 500 примерака

Радове објављене у овом часопису није дозвољено прештампавати,

било у целини, било у деловима, без изричите сагласности издавача
Оцене изнесене у чланцима лични су ставови њихових писаца и не
изражавају мишљење нити уредништва, нити установа у којима су
аутори запослени.
ISSN 0354-5989 УДК 32 год. 24 vol. 55 № 1/2017.

СРПСКА
ПОЛИТИЧКА
МИСАО

САДРЖАЈ
Уводник .................................................................................. 09-10

Тема броја:
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ИНСТИТУЦИОНАЛНИ МОДЕЛИ

Ра­до­слав Га­ћи­но­вић
ИН­СТИ­ТУ­ЦИ­О­НАЛ­НИ ОКВИ­РИ ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ
ДО­МИ­НА­ЦИ­ЈЕ . ................................................................... 13-28
Бра­ни­слав Ђор­ђе­вић, Вла­ди­мир Тра­па­ра
ИН­СТРУ­МЕН­ТА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИХ
ИН­СТИ­ТУ­ЦИ­ЈА У УС­ПО­СТА­ВЉА­ЊУ НО­ВОГ
СВЕТ­СКОГ ПО­РЕТ­КА ........................................................ 29-55
Миломир Степић
ИСЛАМ­СКИ HE­AR­TLAND .................................................. 57-80
Сло­бо­дан П. Ор­ло­вић
O ПО­ЛИ­ТИЧ­КОЈ ОПО­ЗИ­ЦИ­ЈИ . ........................................ 81-101
Ра­до­ван Д. Ву­ка­ди­но­вић, Је­ле­на Ву­ка­ди­но­вић Мар­ко­вић
УТИ­ЦАЈ ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ ПРА­ВА НА НО­ВИ
СВЕТ­СКИ ПО­РЕ­ДАК .......................................................... 103-120
Мир­ја­на Б. Кне­же­вић, Ср­ђан М. Ша­пић
ИН­СТИ­ТУ­ЦИ­О­НАЛ­НЕ МЕ­РЕ УНА­ПРЕ­ЂЕ­ЊА
ИН­ВЕ­СТИ­ЦИ­О­НОГ ОКРУ­ЖЕ­ЊА РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ СР­БИ­ЈЕ
НА ПУ­ТУ ЕВРО­ИН­ТЕ­ГРА­ЦИ­ЈА . ...................................... 121-139
Су­за­на Ми­хај­ло­вић Ба­бић
ТРЕН­ДО­ВИ РЕ­ДИ­СТРИ­БУ­ЦИ­ЈЕ БЛА­ГО­СТА­ЊА
У ЕВРОП­СКИМ ДР­ЖА­ВА­МА БЛА­ГО­СТА­ЊА ............... 141-156
ПРАВО, ПОЛИТИКА, ЕКОНОМИЈА
На­да М. Ра­ду­шки
ЗА­ШТИ­ТА ЉУД­СКИХ И МА­ЊИН­СКИХ ПРА­ВА РО­МА
У МЕ­ЂУ­НА­РОД­НОМ ЗА­КО­НО­ДАВ­СТВУ........................ 157-174
Љу­бо­мир Ста­јић, Го­ран Ми­ло­ше­вић
ФИ­НАН­СИЈ­СКА ДЕ­ЛАТ­НОСТ ДР­ЖА­ВЕ КАО
ФАК­ТОР ЕКО­НОМ­СКЕ БЕЗ­БЕД­НО­СТИ
– ОСВРТ НА РЕ­ПУ­БЛИ­КУ СР­БИ­ЈУ . ................................ 175-195
Да­ни­ло Рон­че­вић, Де­јан Ко­стић
ПРАВ­НЕ ПО­СЛЕ­ДИ­ЦЕ ШТРАЈ­КА .................................... 197-212
Ива­на Бо­дро­жић
НЕ­ГА­ТИВ­НЕ КРИ­МИ­НАЛ­НО-ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ
ТЕН­ДЕН­ЦИ­ЈЕ И КРИ­ВИЧ­НА ДЕ­ЛА ТЕ­РО­РИ­ЗМА
У ЗА­КО­НО­ДАВ­СТВУ НЕ­МАЧ­КЕ ...................................... 213-227
Је­ле­на Ло­пи­чић Јан­чић
КОН­ЦЕН­ТРА­ЦИ­О­НИ ЛО­ГОР ЈА­СЕ­НО­ВАЦ
И КР­ШЕ­ЊЕ МЕ­ЂУ­НА­РОД­НОГ ПРА­ВА............................ 229-253
Сте­ван Ра­па­ић
УТИ­ЦАЈ СТРА­НИХ ДИ­РЕКТ­НИХ ИН­ВЕ­СТИ­ЦИ­ЈА
НА ПРИ­ВРЕД­НИ РАЗ­ВОЈ ГРА­ДА НО­ВОГ СА­ДА ........... 255-277

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ
Јо­ван Ба­зић, Би­ља­на Па­вло­вић
УЛО­ГА МУ­ЗИ­КЕ У ФОР­МИ­РА­ЊУ
И РЕ­КОН­СТРУК­ЦИ­ЈА­МА СРП­СКОГ
НА­ЦИ­О­НАЛ­НОГ ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА ...................................... 279-298
Ду­шан Гу­ја­ни­чић
ПРАВ­НО-ПО­ЛИ­ТИЧ­КИ ПО­ГЛЕД НА ФРАН­ЦУ­СКО
СХВА­ТА­ЊЕ НА­ЦИ­ЈЕ .......................................................... 299-320
Иван Ма­тић
ЕПИ­СТЕ­МИЧ­КИ ПРО­ЦЕ­ДУ­РА­ЛИ­ЗАМ КАО МО­ДЕЛ
ДЕ­МО­КРАТ­СКОГ ОД­ЛУ­ЧИ­ВА­ЊА .................................... 321-338
Хатиџа Бе­ри­ша, Игор Ба­ри­шић
ГЛО­БАЛ­НИ ЏИ­ХА­ДИ­ЗАМ – ТЕ­ОР ­ ИЈ­СКА
ПО­ЛА­ЗИ­ШТА СУ­ПРОТ­СТА­ВЉА­ЊА ПРЕТ­ЊИ . ............ 339-355
Иљаз Осман­лић
ЕКУ­МЕ­НИ­ЗАМ И ТО­ЛЕ­РАН­ЦИ­ЈА ................................... 357-367
Ду­шан С. Ра­ки­тић
ПРАВ­НИ ПО­ГЛЕД НА УЗА­ЈАМ­НЕ САНК­ЦИ­ЈЕ
ПРА­ВО­СЛАВ­НЕ ЦР­КВЕ И ДР­ЖАВ­НИХ ВЛА­СТИ
НЕ­ПО­СРЕД­НО НА­КОН ПО­КУ­ША­ЈА РА­ТИ­ФИ­КА­ЦИ­ЈЕ
КОН­КОР­ДА­ТА КРА­ЉЕ­ВИ­НЕ ЈУ­ГО­СЛА­ВИ­ЈЕ И СВЕ­ТЕ
СТО­ЛИ­ЦЕ У ЛЕ­ТО 1937. ГО­ДИ­НЕ . .................................. 369-382

ПРИКАЗИ
Младен Лишанин
ГЕОПОЛИТИКА. ИДЕЈЕ, ТЕОРИЈЕ, КОНЦЕПЦИЈЕ ..... 383-386
 SERBIАN
P OLITICA L
THOUGHT

CONTENTS
Introductory word ................................................................... 9-10

This Issue’s Theme:

GLOBALISATION AND INSTITUTIONAL MODELS

Ra­do­slav Ga­ci­no­vic
IN­STI­TU­TI­O­NAL FRA­ME­WORK OF PO­LI­TI­CAL
DO­MI­NA­TION ....................................................................... 13-28
Bra­ni­slav Djor­dje­vic, Vla­di­mir Tra­pa­ra
IN­STRU­MEN­TA­LI­ZA­TION OF IN­TER­NA­TI­O­NAL
IN­STI­TU­TI­ONS IN THE ESTA­BLIS­HMENT OF A
NEW WORLD OR­DER ......................................................... 29-55
Mi­lo­mir Ste­pic
ISLA­MIC HE­AR­TLAND ........................................................ 57-80
Slo­bo­dan P. Or­lo­vic
ABO­UT PO­LI­TI­CAL OP­PO­SI­TION ..................................... 81-101
Ra­do­van D. Vu­ka­di­no­vic, Je­le­na Vu­ka­di­no­vic Mar­ko­vic
IN­FLU­EN­CE OF GLO­BA­LI­ZA­TION OF LAW
ON THE NEW WORLD OR­DER . ........................................ 103-120
Mir­ja­na B. Kne­ze­vic, Sr­djan M. Sa­pic
IN­STI­TU­TI­O­NAL ME­AS ­ U­RES FOR IM­PRO­VE­MENT
OF SER­BIAN IN­VEST­MENT EN­VI­RON­MENT IN
THE CON­TEXT OF EU IN­TE­GRA­TION ............................. 121-139
Su­za­na Mi­haj­lo­vic Ba­bic
TRENDS OF WEL­FA­RE RE­DI­STRI­BU­TION IN
THE EURO­PEAN WEL­FA­RE STA­TES ................................ 141-156
LAW, POLITICS, ECONOMY
Na­da M. Ra­du­ski
THE PRO­TEC­TION OF HU­MAN AND MI­NO­RITY
RIGHTS OF RO­MA IN IN­TER­NA­TI­ON ­ AL
LE­GI­SLA­TION . ..................................................................... 157-174
Lju­bo­mir Sta­jic, Go­ran Mi­lo­se­vic
FI­NAN­CIAL AC­TI­VITY OF STA­TE AS A FAC­TOR
OF ECO­NO­MIC SE­CU­RITY - RE­VI­EW OF
THE RE­PU­BLIC OF SER­BIA ............................................... 175-195
Da­ni­lo Ron­ce­vic, De­jan Ko­stic
LE­GAL CON­SE­QU­EN­CES OF STRI­KE . ............................ 197-212
Iva­na Bo­dro­zic
NE­GA­TI­VE CRI­MI­NAL – PO­LI­TI­CAL TRENDS
AND CRI­MI­NAL OF­FEN­CES OF TER­RO­RISM
IN LE­GI­SLA­TION OF GER­MANY ...................................... 213-227
Je­le­na Lo­pi­cic Jan­cic
JA­SE­NO­VAC CON­CEN­TRA­CION CAMP
AND VI­O­LA­TION OF IN­TER­NA­TI­ON ­ AL LAW . ............... 229-253
Ste­van Ra­pa­ic
IM­PACT OF FO­RE­IGN DI­RECT IN­VEST­MENT
ON ECO­NO­MIC DE­VE­LOP­MENT OF THE CITY
OF NO­VI SAD ....................................................................... 255-277

ESSAYS AND STUDIES

Jo­van Ba­zic, Bi­lja­na Pa­vlo­vic
MU­SIC RO­LE IN ESTA­BLIS­HING AND
RE­CON­STRUC­TION OF SER­BIAN NA­TI­O­NAL
IDEN­TITY .............................................................................. 279-298
Du­san Gu­ja­ni­cic
UN RE­GARD ЈU­RI­DI­CO-PO­LI­TI­QUE SUR
LA COM­PRE­HEN­SION FRAN­CA­I­SE DE LA NA­TION . ... 299-320
Ivan Ma­tic
EPI­STE­MIC PRO­CE­DU­RA­LISM AS A MO­DEL
OF DE­MOC­RA­TIC DE­CI­SION-MA­KING ........................... 321-338
Ha­tid­za Be­ri­sa, Igor Ba­ri­sic
GLO­BAL JI­HA­DISM – THE­OR ­ E­TI­CAL PER­SPEC­TI­VES
IN CO­UN­TE­RING THE THRE­AT ........................................ 339-355
Iljaz Osman­lic
ECU­ME­NISM AND TO­LE­RAN­CE ...................................... 357-367
Dusan S. Ra­ki­tic
A LE­GAL PER­SPEC­TI­VE ON SAN­CTI­ONS
EX­CHAN­GED BET­WE­EN THE ORT­HO­DOX
CHURCH AND THE PU­BLIC AUT­HO­RI­TI­ES IN
THE AF­TER­MATH OF THE AT­TEMP­TED
RA­TI­FI­CA­TION OF THE CON­COR­DAT BET­WE­EN
THE KING­DOM OF YUGO­SLA­VIA AND THE HOLY
SEE IN THE SUM­MER OF 1937 .......................................... 369-382

REVIEWS
Mladen Lisanin
GEOPOLITICS. IDEAS, THEORIES, CONCEPTIONS . ........ 383-386
 У ВОДНИ К

По­што­ва­не ко­ле­ге/ни­це глав­на те­ма овог бро­ја ча­со­пи­са но­си

на­зив ,,Гло­ба­ли­за­ци­ја и ин­сти­ту­ци­о­нал­ни мо­де­ли“. Про­цес гло­ба­ли­
за­ци­је у ве­ли­кој ме­ри ути­че на струк­ту­ру и ди­на­ми­ку са­вре­ме­ног дру­
штва. Овај ве­о­ма ком­плек­сан дру­штве­ни про­цес зах­те­ва јед­ну све­
о­бу­хват­ну кри­тич­ку ана­ли­зу ка­ко би­смо раз­у­ме­ли на ко­ји на­чин он
ути­че на фор­ми­ра­ње и функ­ци­о­ни­са­ње ин­сти­ту­ци­ја.
Сва­ка­ко тре­ба на­по­ме­ну­ти да про­цес гло­ба­ли­за­ци­је ни­је сам
по се­би ни­ти не­га­ти­ван ни­ти по­зи­ти­ван. Он са со­бом до­но­си ве­ли­ки
број зна­чај­них ства­ри о ко­ји­ма тре­ба во­ди­ти ра­чу­на, као што су на
при­мер по­ве­ћа­ње по­кре­тљи­во­сти ста­нов­ни­штва и ка­пи­та­ла. Ти­ме
до­ла­зи до про­ме­не схва­та­ња вре­ме­на и про­сто­ра, због че­га по­сто­је­ће
гра­ни­це ме­ња­ју свој зна­чај, што у ве­ли­кој ме­ри об­ли­ку­је пре­ис­ пи­ти­
ва­ње су­ве­ре­но­сти др­жа­ве у кон­тек­сту са­вре­ме­них дру­штве­них про­
це­са. Нео­ли­бе­рал­ни мо­дел дру­штве­ног раз­во­ја је на гло­бал­ном ни­воу
до­вео до ус­по­ста­вља­ња нео­им­пе­ри­јал­ног кон­цеп­та гло­ба­ли­за­ци­је.
Ова­кав мо­дел гло­ба­ли­за­ци­је до­во­ди до по­ста­вља­ња од­ре­ђе­них
ве­о­ма бит­них пи­та­ња на ко­ја ауто­ри у овом бро­ју ча­со­пи­са по­ку­ша­
ва­ју да од­го­во­ре, а ту је, пре све­га, про­блем ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је
ме­ђу­на­род­них ин­сти­ту­ци­ја у ус­по­ста­вља­њу но­вог свет­ског по­рет­ка.
Све­до­ци смо дво­стру­ких ар­ши­на ко­ји вла­да­ју у ме­ђу­на­род­ним од­но­си­
ма. Од­лу­ка о то­ме шта пред­ста­вља по­ли­тич­ко на­си­ље, а шта бор­бу
за де­мо­кра­ти­ју, за­ви­си у ве­ли­кој ме­ри од то­га ко су глав­ни ак­те­ри
тих до­га­ђа­ја. Јед­но­став­но, не­ма­ју све др­жа­ве сна­гу да на­мет­ну нор­
му. Та­ко нео­ли­бе­рал­на те­о­ри­ја по­при­ма сво­ју нео­им­пе­ри­јал­ну прак­су
та­мо где на­и­ђе на от­пор.
Ме­ђу­на­род­но пра­во по­ста­је ме­сто де­мон­стра­ци­је мо­ћи, и због
то­га је по­треб­но са­гле­да­ти на ко­ји на­чин гло­ба­ли­за­ци­ја пра­ва ути­че
на ус­по­ста­вља­ње но­вог свет­ског по­рет­ка. Овај но­ви свет­ски по­ре­дак
обе­ле­жен је опа­да­њем мо­ћи САД и За­па­да чи­ме се да­ље ја­вља по­
тре­ба за пре­ис­ пи­ти­ва­њем за­ко­ни­то­сти кла­сич­не ге­о­по­ли­ти­ке, ка­ко
би­смо ви­де­ли ка­ко но­ви/ста­ри игра­чи ути­чу на кре­и­ра­ње свет­ске сце­
не. Ово су са­мо не­ка од нај­ва­жни­јих пи­та­ња ко­ји­ма се ауто­ри ба­ве
у окви­ру глав­не те­ме бро­ја ча­со­пи­са, а ко­ја су од ве­ли­ког зна­ча­ја за
по­зи­ци­о­ни­ра­ње Ре­пу­бли­ке Ср­би­је на пу­ту ка ме­ђу­на­род­ним ин­те­гра­
ци­ја­ма.

9
 По­ред глав­не те­ме, у овом бро­ју ча­со­пи­са на­ла­зе се и ру­бри­ке
,,По­ли­ти­ка, пра­во и еко­но­ми­ја“ и ,,Огле­ди и сту­ди­је“. У окви­ру ових
ру­бри­ка та­ко­ђе мо­же­те на­ћи ве­о­ма ква­ли­тет­не ра­до­ве ко­ји се ба­
ве из­у­зет­но ак­ту­ел­ним про­бле­ми­ма као што су, на при­мер, про­блем
те­ро­ри­зма у са­вре­ме­ном дру­штву, кр­ше­ње ме­ђу­на­род­ног пра­ва, еко­
ном­ска без­бед­ност Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, за­шти­та људ­ских пра­ва, као и
мно­га дру­га зна­чај­на пи­та­ња.
По­што­ва­не ко­ле­ге/ни­це на­да­мо се да ће­те и у овом бро­ју на­
ћи ра­до­ве ко­ји ће ко­ри­сти­ти ва­шем на­уч­но­и­стра­жи­вач­ком ра­ду. Као
што се мо­же­те уве­ри­ти, ча­со­пис ,,Срп­ска по­ли­тич­ка ми­сао“ на­ста­
вља са прак­сом об­ја­вљи­ва­ња ве­о­ма зна­чај­них ра­до­ва. Под­се­ћа­мо вас
да је рок за сла­ње ра­до­ва за на­ред­ни број 01. мај 2017. го­ди­не.

10
 Т ЕМА БРОЈ А

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И
ИНСТИТУЦИОНАЛНИ
МОДЕЛИ
УДК 316.334.3:316.75 Српска политичка мисао
број 1/2017.
Оригинални год. 24. vol. 55.
научни рад стр. 13-28.
Ра­до­слав Га­ћи­но­вић
Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град

ИН­СТИ­ТУ­ЦИ­ОН
­ АЛ­НИ ОКВИ­РИ ­
ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ ДО­МИ­НА­ЦИ­ЈЕ*

Са­же­так
Овај рад пред­ста­вља са­же­ту ин­тер­пре­та­ци­ју чи­ње­ни­ца, ко­
ји­ма аутор по­ку­ша­ва усме­ри­ти па­жњу на­уч­не јав­но­сти на „ин­сти­
ту­ци­о­нал­не окви­ре по­ли­тич­ке до­ми­на­ци­је“. Из­раз по­ти­че од лат.
in­sti­tu­tion – за­вод, уста­но­ва. Јер, власт по­сред­ством мно­гих ин­сти­
ту­ци­ја (по­себ­но шко­ле и по­ро­ди­це) уз при­ме­ну ин­док­три­на­ци­је ко­
ја по­чи­ње да се при­ме­њу­је над де­цом и омла­ди­ном од ра­них да­на
мла­до­сти по­ку­ша­ва да ус­по­ста­ви по­ли­тич­ку до­ми­на­ци­ју. Ин­сти­
ту­ци­ја (уста­но­ва) је по­јам ко­ји има сво­је зна­че­ње у со­ци­о­ло­ги­ји,
пра­ву, еко­но­ми­ји, те­о­ри­ји др­жа­ве и у дру­гим дру­штве­ним на­у­ка­ма.
До­ми­на­ци­ја (лат. do­mi­na­tio) се мо­же пред­ста­ви­ти као власт, моћ,
го­спо­да­ре­ње, пре­те­жност, а по­ли­тич­ка до­ми­на­ци­ја пред­ста­вља
ак­тив­ност по­ли­ти­ке у оства­ри­ва­њу вла­сти пу­тем пр­вен­стве­но ин­
док­три­на­ци­је. По­што су ин­сти­ту­ци­је од­го­вор­не за функ­ци­о­ни­са­ње
си­сте­ма, по­себ­но оп­стан­ка ре­жи­ма на вла­сти, оне ће у том ци­љу
при­ме­њи­ва­ти раз­не ме­то­де, ме­ђу ко­ји­ма и ин­док­три­на­ци­ју. Ин­док­
три­на­ци­ја уоп­ште зна­чи по­у­ку, по­у­ча­ва­ње, ин­стру­и­са­ње. У по­себ­
ном сми­слу ин­док­три­на­ци­ја је на­сто­ја­ње јед­не ор­га­ни­зо­ва­не сна­ге
(др­жа­ве, цр­кве, пар­ти­је и сл.) да свим рас­по­ло­жи­вим сред­стви­ма
ути­ца­ња, по­мо­ћу др­жав­них и дру­гих ор­га­на, пре­ко шко­ла, штам­пе
и ра­ди­ја и пре­ко умет­но­сти, књи­жев­но­сти и на­у­ке, свим гра­ђа­ни­
ма на­ту­ри од­ре­ђе­ну те­о­риј­ску кон­цеп­ци­ју од­но­сно док­три­ну, да им
на­мет­не од­ре­ђе­на ве­ро­ва­ња и на­чи­не по­на­ша­ња.
Кључ­не ре­чи: ин­сти­ту­ци­је, по­ли­ти­ка, до­ми­на­ци­ја, ин­док­три­на­ци­ја

* Овај рад је написан у оквиру пројекта бр. 179009, који финансира Министарство
просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

13
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 13-28.
Кључ­ни по­јам за раз­у­ме­ва­ње у на­сло­ву по­ста­вље­ног про­бле­
ма очи­то је реч ин­сти­ту­ци­је.1) Из ве­ли­ког бро­ја де­фи­ни­ци­ја мо­же
се за­кљу­чи­ти да ин­сти­ту­ци­је ка­рак­те­ри­шу од­ре­ђе­ни ме­ђу­соб­ни
од­но­си ко­ји су ре­ла­тив­но трај­ни, сим­бо­лич­ки, углав­ном прав­но
фор­ма­ли­зо­ва­ни у кон­крет­ним ци­ви­ли­за­ци­ја­ма и си­сте­ми­ма уз од­
го­ва­ра­ју­ћу ор­га­ни­за­ци­ју и ком­плекс уста­но­вље­них дру­штве­них
уло­га. Ин­сти­ту­ци­је2) мо­гу би­ти ба­зич­не и из­ве­де­не, те јед­но­став­
не и сло­же­не. Овом опи­су тре­ба при­дру­жи­ти кла­сну ком­по­нен­ту
по­што је ја­сно да су до­са­да­шњи ин­сти­ту­ци­о­нал­ни си­сте­ми би­ли
осно­ва кла­сно-екс­пло­а­та­тор­ских од­но­са. Оне су ре­зул­тат по­дво­је­
но­сти бит­ка и из ње­га ема­ни­ра­ју­ће по­ли­тич­ке до­ми­на­ци­је. У све­
сти љу­ди свих до­са­да­шњих ци­ви­ли­за­ци­ја оне са­чи­ња­ва­ју осно­ву
људ­ске ег­зи­стен­ци­је и као та­кве одр­жа­ле су се су­штин­ски не­про­
ме­ње­не кроз све до­са­да­шње епо­хе, да­ју­ћи ле­ги­ти­ми­тет раз­ли­чи­
тим об­ли­ци­ма по­ли­тич­ког по­на­ша­ња.3) Ин­сти­ту­ци­је су по­ста­ле те­
мељ при­ро­де ре­чи, ми­сли и про­це­са, ин­фра­струк­ту­ра пси­хо­ло­ги­је
при­ви­да по сва­ку це­ну. За­то је сва­ка ре­во­лу­ци­о­нар­на ак­ци­ја кроз
исто­ри­ју мо­ра­ла про­па­сти (у људ­ско-еман­ци­па­тор­ском сми­слу),
по­што је пр­вен­стве­но на њи­ма те­ме­љи­ла свој иден­ти­тет.4) Ин­сти­
ту­ци­ја (уста­но­ва) је по­јам ко­ји има сво­је зна­че­ње у со­ци­о­ло­ги­ји,
пра­ву, еко­но­ми­ји, те­о­ри­ји др­жа­ве и у дру­гим дру­штве­ним на­у­ка­ма.
По­што су ин­сти­ту­ци­је од­го­вор­не за функ­ци­о­ни­са­ње си­сте­ма, по­
себ­но оп­стан­ка ре­жи­ма на вла­сти, оне ће у том ци­љу при­ме­њи­ва­
ти раз­не ме­то­де, ме­ђу ко­ји­ма и ин­док­три­на­ци­ју. Ин­док­три­на­ци­ја
пред­ста­вља јед­ну од ва­жних ка­те­го­ри­ја у свим дру­штве­ним на­у­ка­
ма. Из­раз по­ти­че од лат. in­sti­tu­tion – за­вод, уста­но­ва и in­sti­tu­ti­ons
– на­зив за уџ­бе­ни­ке при­ват­ног пра­ва по­зна­тих рим­ских прав­ни­ка
у ко­ји­ма се из­ла­жу прав­ни пој­мо­ви и уста­но­ве. У пра­ву уста­но­ва
(ин­сти­тут, ин­сти­ту­ци­ја) пред­ста­вља скуп прав­них нор­ми ко­је се
од­но­се на је­дан исти дру­штве­ни од­нос или гру­пу исто­вр­сних од­
1) Институције су конкретан, сталан садржај сваке (владајуће) идеологије. Свака
институција као посебност садржи смисао целокупне социјалне праксе система
унутар којег се ова одвија (Paul Cardan, Marxsime et théorie révolutionaire, “Socialisime
et barbarie”, 39 I 40, 1985). Уједињене истом идеологијом, Althusser види институције
као државне идеолошке апарате: вера, школа, породица, право, политика, синдикат,
информативни медији, култура. (“La Pensée”, 151, Idéologies et appareils idéologigues
d`Etat, 1970).
2) Институција (лат. institutio, завод, установа; енгл. institution) израз са много значења,
међу којима нарочито: одређена национална или међународна установа (Борис
Кривокапић, Енциклопедијски речник међународног права и међународних односа,
Службени гласник, Београд, 2010, стр. 353).
3) Институција је увек онде где су производни односи „институирани“ на начин који
изгледа нужан, природан и вечан (Paul Cardan, Marxsime et théorie révolutionaire, нав.
дело.)
4) Посебно је Троцки инсистирао на овој чињеници (Leon Trotsky, Terrorisme et commu­
nisme, U.G.E., R Paris, 1965).

14
Ра­до­слав Га­ћи­но­вић Ин­сти­ту­ци­о­нал­ни окви­ри по­ли­тич­ке до­ми­на­ци­је
но­са. Та­ко по­сто­ји уста­но­ва бра­ка, сво­ји­не, уго­во­ра, од­го­вор­но­сти,
ка­зне итд. У те­о­ри­ји др­жа­ва и со­ци­о­ло­ги­ји по­јам ин­сти­ту­ци­је као
дру­штве­на тво­ре­ви­на има раз­ли­чи­то ме­сто за­ви­сно од схва­та­ња да­
те шко­ле. Дру­штво, по­го­то­ву са­вре­ме­но дру­штво, има ве­ли­ки број
ин­сти­ту­ци­ја, тј. ре­ла­тив­но трај­них и фор­мал­ним пра­ви­ли­ма ре­гу­
ли­са­них од­но­са ме­ђу љу­ди­ма ко­ји се ус­по­ста­вља­ју по­во­дом вр­ше­
ња не­ке де­лат­но­сти усме­ре­не на ис­пу­ње­ње не­ког ци­ља, а по­во­дом
че­га се ус­по­ста­вља и од­ре­ђе­на ор­га­ни­за­ци­ја. Ра­ши­ре­ност и ве­ли­ка
уло­га ин­сти­ту­ци­ја на­ве­ла је мно­ге те­о­ре­ти­ча­ре да ка­рак­тер та­квих
по­ја­ва као што су др­жа­ва, еко­ном­ско по­на­ша­ње чо­ве­ка и слич­но
све­ду или по­ку­ша­ју об­ја­сни­ти као ус­по­ста­вља­ње или по­сто­ја­ње
од­ре­ђе­не ин­сти­ту­ци­је. Ова­кве шко­ле ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зма по­себ­но
су по­зна­те у те­о­ри­ји др­жа­ве и јед­ном сег­мен­ту по­ли­тич­ке еко­но­
ми­је. По те­о­ри­ји ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зма др­жа­ва ни­је ни ор­га­ни­зам ни
ор­га­ни­за­ци­ја вла­да­ју­ћих, ни прав­но ли­це, не­го уста­но­ва, ин­сти­ту­
ци­ја – што по овој шко­ли зна­чи да им­пли­ци­ра иде­ју за­јед­нич­ког
де­ло­ва­ња, ор­га­ни­за­ци­ју и власт ко­је то омо­гу­ћу­ју и са­мо де­ло­ва­ње
(схва­та­ње Мо­ри­са Ори­ју­на – Ma­u­ri­ce Ha­ur­ i­ou, La théorie de l`in­sti­
tu­tion et de la fon­da­tion). У по­ли­тич­кој еко­но­ми­ји ин­сти­ту­ци­о­на­ли­
зам сма­тра да су у жи­во­ту дру­штва нај­ва­жни­је „ин­сти­ту­ци­је“ као
на­ви­ка и оби­ча­ји по­на­ша­ња при­вред­них су­бје­ка­та (Тор­стен Ве­блен
(Tor­sten We­blen), Џон Ко­монс (John R. Com­mons) и др.).5)
У со­ци­о­ло­шкој те­о­ри­ји сам по­јам ин­сти­ту­ци­је остао је не­
до­вољ­но пре­ци­зно од­ре­ђен ве­ро­ват­но за­то што је ана­ли­зи­ран ви­
ше с фор­мал­не стра­не (од стра­не не­ких со­ци­о­ло­га) или за­то што
не­ки бит­ни еле­мен­ти ни­су укљу­че­ни. Сва­ка дру­штве­на уста­но­
ва са­др­жи, у ства­ри, бар јед­ну глав­ну дру­штве­ну де­лат­ност, али
исто та­ко она укљу­чу­је од­го­ва­ра­ју­ће дру­штве­не (кла­сне) од­но­се
у ко­је љу­ди сту­па­ју оба­вља­ју­ћи ову и дру­ге с њом по­ве­за­не со­
ци­јал­не ак­тив­но­сти. То ва­жи за уста­но­ву по­ро­ди­це, при­ват­не или
дру­штве­не сво­ји­не на сред­стви­ма за про­из­вод­њу, шко­лу, уста­но­ву
јав­не вла­сти и за сва­ку дру­гу со­ци­јал­ну ин­сти­ту­ци­ју. У фран­цу­ској
со­ци­о­ло­шкој шко­ли уста­но­ва се де­фи­ни­ше у ду­ху дир­ке­мов­ске
тра­ди­ци­је, као це­ло­куп­ност на­чи­на ми­шље­ња, осе­ћа­ња и де­ла­ња
ко­је ин­ди­ви­дуа на­ла­зи уна­пред уста­но­вље­не и чи­је се пре­но­ше­ње
оба­вља вас­пи­та­њем (Мар­сел Мос6) и Пол Фо­ко­не). У са­вре­ме­ној
аме­рич­кој со­ци­о­ло­ги­ји ин­сти­ту­ци­ја се схва­та као ком­плекс уста­
но­вље­них дру­штве­них уло­га (Тал­кот Пар­сонс7)), од­но­сно као усво­
јен и ста­би­ли­зо­ван на­чин оба­вља­ња не­ке ак­тив­но­сти у дру­штву.
5) Политичка енциклопедија, Савремена администрација, Београд, 1975, стр. 345.
6) Марсел Мос, Социологија и антропологија, XX век, Београд, 1998, стр. 45-58.
7) Талконт Парсонс (1902-1979) био је амерички социолог и професор на Универзитету
Харвард.

15
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 13-28.
(Ро­берт Бир­стет). Из­раз ин­док­три­на­ци­ја за­др­жао је и зна­че­ње за­
во­да, не­ког ор­га­на вла­сти, на­уч­ног или школ­ског цен­тра (на­уч­не,
кул­тур­не, здрав­стве­не, школ­ске ин­сти­ту­ци­је, ин­сти­ту­ци­је вла­сти
или ор­га­на вла­сти итд.). У са­вре­ме­ном дру­штву ра­сте број ра­зних
ин­сти­ту­ци­ја, оно се ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зу­је, тј. број­ни и све сло­же­
ни­ји од­но­си до­би­ја­ју ка­рак­тер трај­них и ре­гу­ли­са­них од­но­са, ко­је
се ус­по­ста­вља­ју као ин­сти­ту­ци­ја.8) Ин­сти­ту­ци­о­нал­на до­ми­на­ци­ја у
људ­ском дру­штву на­ста­је уз по­моћ по­ли­ти­ке и ин­сти­ту­ци­ја др­жа­ве
ко­је су усме­ре­не ка гра­ђа­ни­ма за при­хва­та­ње до­ми­нант­ног ути­ца­
ја по­сто­је­ће по­ли­ти­ке и др­жав­них ин­сти­ту­ци­ја. До­ми­на­ци­ја је по­
јам ко­ји је по­знат од дав­них вре­ме­на. До­ми­ни­ум у рим­ском пра­ву
пред­ста­вља прав­ну власт чо­ве­ка над те­ле­сним ства­ри­ма (сво­ји­ну),
за раз­ли­ку од так­тич­ке вла­сти (pos­ses­sio) и вла­сти над љу­ди­ма (po­
te­stos), а до­ми­на­ци­ја (лат. do­mi­na­tio) на по­чет­ку XXI ве­ка се мо­же
пред­ста­ви­ти као власт, моћ, го­спо­да­ре­ње, пре­те­жност, а по­ли­тич­ка
до­ми­на­ци­ја пред­ста­вља ак­тив­ност по­ли­ти­ке у оства­ри­ва­њу вла­сти
пу­тем пр­вен­стве­но ин­док­три­на­ци­је.

1. ИН­ДОК­ТРИ­НА­ЦИ­ЈА КРОЗ ОД­ГОЈ И ОБРА­ЗО­ВА­ЊЕ

Ин­док­три­на­ци­ја уоп­ште зна­чи по­у­ку, по­у­ча­ва­ње, ин­стру­и­са­
ње. У по­себ­ном сми­слу ин­док­три­на­ци­ја је на­сто­ја­ње јед­не ор­га­
ни­зо­ва­не сна­ге (др­жа­ве, цр­кве, пар­ти­је и сл.) да свим рас­по­ло­жи­
вим сред­стви­ма ути­ца­ња, по­мо­ћу др­жав­них и дру­гих ор­га­на, пре­ко
шко­ла, штам­пе и ра­ди­ја и пре­ко умет­но­сти, књи­жев­но­сти и на­у­ке,
свим гра­ђа­ни­ма на­ту­ри од­ре­ђе­ну те­о­риј­ску кон­цеп­ци­ју од­но­сно
док­три­ну, да им на­мет­не од­ре­ђе­на ве­ро­ва­ња и на­чи­не по­на­ша­ња. С
ја­ча­њем све­о­бу­хват­не др­жав­не кон­тро­ле над дру­штве­ним жи­во­ти­
ма по­ве­ћа­ва се зна­чај и умно­жа­ва­ју сред­ства ин­док­три­на­ци­је. Она
се че­сто, по­себ­но у са­вре­ме­ним си­сте­ми­ма бур­жо­ас­ ке де­мо­кра­ти­
је, ја­вља у по­сред­ним и при­кри­ве­ним али че­сто не ма­ње ефи­ка­
сним фор­ма­ма.
Иако је ин­док­три­на­ци­ја из­дво­је­на као јед­на од ба­зич­них
прет­по­став­ки даљ­њих ига­ра с љу­ди­ма, ипак се то одва­ја­ње од то­
та­ли­те­та жи­во­та не сме ме­ха­нич­ки схва­ти­ти. Ин­док­три­ни­са­ње је
при­сут­но у сва­кој ак­тив­но­сти људ­ског де­ло­ва­ња и као та­кво са­мо
пред­ста­вља јед­ну од ига­ра или не­ки њи­хов део. С дру­ге стра­не,
исто би та­ко би­ло на­ив­но схва­ти­ти ин­док­три­на­ци­ју ис­кљу­чи­во као
де­ло­ва­ње вла­да­ју­ће ма­њи­не на де­цу и омла­ди­ну. У ин­док­три­на­
ци­ји уче­ству­ју сви. Его­и­зам и во­ља за моћ ис­пу­ња­ва­ју по­ни­же­не

8) Јован Ђорђевић, Идеје и институције, Радничка штампа, Београд, 1972, стр. 34-48.

16
Ра­до­слав Га­ћи­но­вић Ин­сти­ту­ци­о­нал­ни окви­ри по­ли­тич­ке до­ми­на­ци­је
и моћ­ни­ке, си­ро­ма­шне и бо­га­те. Нај­ве­ћи део љу­ди то­га ни­је ни
све­стан. Сма­тра­ју­ћи свој мо­рал, оби­ча­је, пред­ра­су­де, прин­ци­пе,
зна­ње итд. не­чим не­у­трал­ним, што не­ма ве­зе са кла­сним од­но­си­
ма, они пре­ко од­го­ја и обра­зо­ва­ња ре­про­ду­ку­ју исто оно про­тив
че­га же­ле да се бо­ре. Усва­ја­ју­ћи ин­сти­ту­ци­о­нал­ни по­ре­дак, не­про­
ве­ре­не ста­во­ве, а ни­су све­сни сво­је огра­ни­че­но­сти, од­ра­сли „со­
ци­ја­ли­зи­ра­ју“ мла­де у ду­ху же­ља вла­да­ју­ће ма­њи­не. Њи­хо­ве ша­
ле, псов­ке, хи­је­рар­хиј­ска по­на­ша­ња, ис­пра­зни раз­го­во­ри, сме­шни
дру­штве­ни ри­ту­а­ли, ми­то­ло­ги­за­ци­је и хи­ља­де дру­гих „обич­них“
ге­сто­ва и по­на­ша­ња пред­ста­вља­ју ин­фра­струк­ту­ру кла­сно-екс­пло­
а­та­тор­ских од­но­са ко­ји се и на тај на­чин об­на­вља­ју и ши­ре. Чак и
они лу­цид­ни, ко­ји све то схва­та­ју, не мо­гу по­бе­ћи ван све­та ни­ти
га ра­ди­кал­но ме­ња­ти, не мо­гу изо­ло­ва­ти ни се­бе ни де­цу, мо­ра­ју и
они у тој не­пре­кид­ној бор­би при­ма­ти све оно што у су­шти­ни још
увек ни­су, мо­ра­ју кад-тад по­ћи ли­ни­јом нај­ма­њег зла. Тек у та­квом
кон­тек­сту на­по­ри вла­да­ју­ће ма­њи­не ка ин­док­три­на­ци­ји мла­дих
кроз од­гој и обра­зо­ва­ње има­ју успех ко­ји по­зна­је­мо. За­то су сме­
шни и уза­луд­ни ко­је­ка­кви пе­да­го­шки прав­ци и ре­фор­ме обра­зо­ва­
ња и гла­сна по­зи­ва­ња на иде­о­ло­шку усме­ре­ност. По­што све дру­го
(а на­ро­чи­то ин­сти­ту­ци­је) оста­је исто, он­да се би­ло ко­је чи­сто је­зе­
ро мо­ра у до­глед­но вре­ме пре­тво­ри­ти у ба­ру­шти­ну због от­пад­них
во­да ко­је се у ње­га ули­ва­ју.9) У но­ви­јој по­ли­тич­кој те­о­ри­ји и прак­
си ин­док­три­на­ци­ја има обич­но не­га­тив­но зна­че­ње. Ме­ђу­тим, ипак
има те­о­ре­ти­ча­ра ко­ји сма­тра­ју да је и, по­жељ­на у де­мо­крат­ском
дру­штву и то баш у очу­ва­њу де­мо­крат­ског по­рет­ка. Ову ин­док­
три­на­ци­ју тре­ба­ло би, по њи­хо­вом ми­шље­њу из­во­ди­ти углав­ном у
вас­пит­но-обра­зов­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма, где би се омла­ди­на вас­пи­та­
ва­ла у сло­бод­ном и кри­тич­ком ду­ху ра­ди сти­ца­ња спо­соб­но­сти да
о дру­штве­ним про­бле­ми­ма од­лу­чу­је на осно­ву соп­стве­ном су­да то
и је­сте циљ де­мо­крат­ског дру­штва.10) Ме­ђу­тим, ни­је ин­док­три­на­
ци­ја по ми­шље­њу ауто­ра овог тек­ста из­вор де­мо­кра­ти­је, на­про­тив,
она је ре­зул­тат ауто­ри­та­тив­них дру­штве­них си­сте­ма и не ути­че на
сло­бо­ду ми­шље­ња и раз­во­ја де­мо­крат­ског дру­штва. Обра­зо­ва­ње,
вас­пи­та­ва­ње мла­дих и из­град­ња лич­но­сти на те­ме­љу ува­жа­ва­ња,
из­у­ча­ва­ња раз­ви­ја­ње ло­ги­ке и дру­гих на­уч­них ди­сци­пли­на чо­ве­ку
отва­ра­ју ши­ро­ке ви­ди­ке и ин­те­лек­ту­ал­ну сна­гу да сво­је ста­во­ве ин­
тер­пре­ти­ра ја­сно и ар­гу­мен­то­ва­но. Без та­квог вас­пи­та­ња и обра­зо­
ва­ња бу­ду­ћи гра­ђа­нин не­ће би­ти у ста­њу да не­за­ви­сно ра­су­ђу­је, јер
ће ла­ко па­да­ти под ути­цај сред­ста­ва ма­сов­них ко­му­ни­ка­ци­ја ко­је

9) Емил Влајки, Игре друштвеног комуницирања, НИРО, Младост, Београд, 1984, стр.
105.
10) Политичка енциклопедија, нав. дело, стр. 333.

17
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 13-28.
кон­тро­ли­шу и усме­ра­ва­ју ка оства­ри­ва­ња соп­стве­них ци­ље­ва ра­
зних еко­ном­ских и по­ли­тич­ких струк­ту­ра. Да­кле, ин­док­три­на­ци­ја
је про­у­ча­ва­ње, ин­стру­и­са­ње; у по­себ­ном сми­слу на­сто­ја­ње ор­га­
ни­зо­ва­не сна­ге (др­жа­ве, цр­кве, по­ли­тич­ке пар­ти­је и сл.) да сво­јим
рас­по­ло­жи­вим сред­стви­ма ути­ца­ја (шко­ла, штам­па, ра­дио и ТВ,
умет­ност, књи­жев­ност и сл.) на­мет­не све­о­бу­хват­ну од­ре­ђе­ну кон­
цеп­циј­ску, док­три­ну, ве­ро­ва­ње и по­на­ша­ње.
Ци­ље­ви ин­док­три­на­ци­је мо­гу би­ти све­сни и не­све­сни. Због
основ­ног ис­ку­ства да­тог исто­ри­јом о пер­ма­нент­ној вла­да­ви­ни ма­
њи­не над ве­ћи­ном, све мо­ра би­ти у тој функ­ци­ји. У су­шти­ни се
ин­док­три­на­ци­ја сво­ди на ства­ра­ње ре­ли­ги­о­зног, да­кле по­кор­ног и
што је мо­гу­ће ви­ше кон­фу­зног ин­ди­ви­ду­у­ма.11) Емил Влај­ки сма­
тра да се ин­док­три­на­ци­јом же­ли ство­ри­ти вер­ник, опор­ту­ни­ста,
пар­ци­јал­но би­ће, по­бор­ник хи­је­рар­хи­је, по­што­ва­лац ауто­ри­те­та и
струч­но­сти, су­ге­сти­бил­но ли­це ко­ме је увек ла­ко при­пре­ти­ти, за­
го­вор­ник при­ват­не сво­ји­не, ли­ца пре­пу­на та­буа и пред­ра­су­да. Ве­
ли­ки део ме­то­да ин­док­три­ни­са­ња са­др­жан је у оп­ште­при­хва­ће­ним
оби­ча­ји­ма и фор­мал­ним пра­ви­ли­ма ко­ја се про­вла­че из јед­не ци­
ви­ли­за­ци­је у дру­гу та­ко да прак­тич­но пред­ста­вља­ју не­што све­то и
не­дир­љи­во. Дру­ги дио на­мет­нут је од стра­не вла­да­ју­ће ма­њи­не у
об­ли­ку при­год­них дог­ми и по­зи­тив­них прав­них про­пи­са. Ту се не
сме за­бо­ра­ви­ти ни кла­сне бор­бе из док­три­нар­ног аспек­та и, на­рав­
но, дух то­та­ли­те­та ко­ји је про­жет сви­ме и ко­ји све про­жи­ма. Кон­
крет­но го­во­ре­ћи, ме­то­де су од­у­ви­јек и по­сву­да исте и по­чи­ва­ју на
ауто­ри­те­ту, си­ли, уце­ни, пре­ва­ти и фор­мал­но-ло­гич­ним на­чи­ни­ма
ми­шље­ња.12)
Ме­ди­ји пре­ко ко­јих се спро­во­ди ин­док­три­на­ци­ја за­сно­ва­ни
су на ауто­ри­те­ту, ве­ро­до­стој­но­сти, хи­је­рар­хи­ји и ма­сов­но­сти. У
то­ку до­са­да­шње исто­ри­је они су углав­ном би­ли ин­сти­ту­ци­о­на­ли­
зо­ва­ни и об­у­хва­та­ли су по­ро­ди­цу, шко­лу, ре­ли­гиј­ске и пар­тиј­ске
ин­сти­ту­ци­је, те сред­ства (ма­сов­ног) ин­фор­ми­са­ња. Овим је ин­сти­
ту­ци­ја­ма углав­ном ру­ко­во­ди­ла вла­да­ју­ћа ма­њи­на. На­рав­но да је
иза све­га увек ста­ја­ла при­ну­да уз по­моћ вој­ске, по­ли­ци­је и ад­ми­ни­
стра­тив­ног апа­ра­та ко­ји је сма­њи­ва­ла от­по­ре кри­тич­ког ми­шље­ња
и ин­тер­ве­ни­са­ла он­да ка­да је то вла­да­ју­ћа ма­њи­на сма­тра­ла нео­
п­ход­ним. Да­кле, мо­ра­ли су по­сто­ја­ти и не­ки не­ин­сти­ту­ци­о­нал­ни
су­бјек­ти де­ло­ва­ња и ми­шље­ња ко­ји су вр­ши­ли ути­цај на ма­се и
ко­ји се због то­га та­ко­ђе мо­ра­ју ис­пи­та­ти. То су раз­ли­чи­те ре­ли­гиј­
ске, ин­те­лек­ту­ал­не и дру­ге гру­пе ко­је на­ја­вљу­ју но­ви на­чин дру­
штве­них од­но­са или јед­но­став­но не­сла­га­ње са по­сто­је­ћим. Мо­ра
11) Макс Хоркхајмер, Традиција и критичка теорија, БИГЗ, Београд, 1976, стр. 220.
12) Емил Влајки, Игре друштвеног комуницирања, нав. дело, стр. 106.

18
Ра­до­слав Га­ћи­но­вић Ин­сти­ту­ци­о­нал­ни окви­ри по­ли­тич­ке до­ми­на­ци­је
се ре­ћи да су на­чи­ни де­ло­ва­ња тих јав­них и тај­них су­бје­ка­та сла­бо
ис­пи­та­ни, ма­да је еви­дент­но да су они ве­ћим де­лом би­ли ба­зи­ра­ни
на ми­сти­ци, ми­то­ви­ма и чвр­стој ор­га­ни­за­ци­ји. У раз­ма­тра­њу ове
про­бле­ма­ти­ке ни на ко­ји на­чин се не сме за­по­ста­ви­ти де­ло­ва­ње по­
је­ди­на­ца, на­ро­чи­то у пре­лом­ним пе­ри­о­ди­ма исто­ри­је.
По­ро­ди­ца се у нај­ве­ћем бро­ју дру­шта­ва, кроз оби­ча­је и ве­ро­
ва­ња и кроз по­зи­тив­не за­кон­ске про­пи­се ми­ле­ни­ји­ма тре­ти­ра као
је­дан од сту­бо­ва за­јед­ни­це (по­ро­ди­ца, бог, до­мо­ви­на). На­рав­но,
нор­ма­лан пси­хо­фи­зич­ки раз­ви­так де­те­та мо­же се за­ми­сли­ти је­ди­
но у урав­но­те­же­ној по­ро­ди­ци. У сва­ком слу­ча­ју, нео­спор­но је да се
ин­док­три­на­ци­ја би­ло ко­је вр­сте нај­у­спе­шни­је мо­же вр­ши­ти пре­ко
„нор­мал­них“ по­ро­ди­ца. Де­те кроз по­ро­ди­цу у пр­вом ре­ду усва­ја и
учвр­шћу­је по­јам при­ват­не сво­ји­не у нај­ши­рем сми­слу ре­чи. Ње­му
се од нај­ра­ни­јих да­на ста­вља на зна­ње да је не­што ње­го­во, од­но­сно
ту­ђе. Ње­го­ви су раз­ли­чи­ти пред­ме­ти, играч­ке, ро­ди­те­љи, бра­ћа и
се­стре. Оно до­би­ја пра­во да не­што да или не да, да зах­те­ва „сво­је“.
Ка­сни­је тра­жи да му се не­што ку­пи јер је на­у­че­но да је то је­дан
од основ­них на­чи­на да то и до­би­је. Култ нов­ца као уни­вер­зал­ног
екви­ва­лен­та уса­ђу­је му се у ду­шу кроз чи­та­во дје­тињ­ство. По­што
је све ње­го­во свет при­ват­не сво­ји­не, оно, уко­ли­ко не­што не по­се­ду­
је, а же­ли има­ти – мо­ра ну­жно при­бе­га­ва­ти кра­ђи, на­си­љу и лу­кав­
ству. Ни­ка­кав мо­рал ко­јим му се те ак­тив­но­сти за­бра­њу­ју не мо­же
би­ти ја­чи од ап­сурд­но­сти мо­ра­ла ко­ји у се­би са­др­жи по­јам при­ват­
не сво­ји­не. Де­те се, на­и­ме, за раз­ли­ку од оста­лих, те­шко ми­ри са
чи­ње­ни­цом да не­што што ви­ди и за­же­ли не бу­де и ње­го­во. Оно је
по при­ро­ди би­ће то­та­ли­те­та и тек га „со­ци­ја­ли­за­ци­ја“ при­во­ди на
пут пра­ва над сво­ји­ном.13)
Од нај­ра­ни­је мла­до­сти у де­те­ту ињек­ти­ра­ју основ­не ин­сти­
ту­ци­је до­са­да­шњих кла­сно-екс­пло­а­та­тор­ских дру­шта­ва: при­ват­на
сво­ји­на, прав­ни од­но­си и но­вац, што по­вла­чи за со­бом его­и­зам,
лу­кав­ство и на­си­ље. Вр­хов­ни етич­ки прин­ци­пи ин­док­три­на­ци­је
(„со­ци­ја­ли­за­ци­је“) сво­де се прак­тич­но на сле­де­ћа на­че­ла: бу­ди за­
до­во­љан оним што имаш, не ди­рај у ту­ђе и низ дру­гих ап­стракт­них
по­ру­ка ко­је су са ста­но­ви­шта де­те­та чи­ста бе­сми­сли­ца. За­ви­сно
до­брим де­лом од ге­нет­ских усло­ва и сте­пе­на на­ив­но­сти сво­је по­
ро­ди­це, де­те се пре или ка­сни­је укљу­чу­је у игре од­ра­слих,14) с тим
што гра­ђан­ска иде­о­ло­ги­ја твр­ди да је де­те до­бро од­го­је­но уко­ли­ко
је мир­но, не­аг­ ре­сив­но, мар­љи­во, за­до­вољ­но, „с ма­лим“, не­е­го­и­
стич­но, дру­же­љу­би­во, пра­вич­но и сл. Ма­да је хи­по­кри­зи­ја овог
мо­ра­ла очи­глед­на, ро­ди­те­љи углав­ном сма­тра­ју сво­ју уло­гу у ре­
13) Емил Влајки, Игре друштвеног комуницирања, нав. дело, стр. 107.
14) Ерик Берн, Коју игру играш, Нолит, Београд, 1980, стр. 49.

19
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 13-28.
про­дук­ци­ји ова­квих дру­штве­них од­но­са пот­пу­но нор­мал­ном, па
чак и ну­жном ве­ро­ват­но осла­ња­ју­ћи се на уз­ре­чи­цу „свет је од­ув­ ек
био та­кав“, а има­ју­ћи при том и не­ке при­зем­ни­је раз­ло­ге да се
упра­во на ова­кав на­чин по­на­ша­ју. Да по­ро­ди­ца кон­зер­ви­ра и ре­
про­ду­ку­је кла­сне и уоп­ште со­ци­јал­не раз­ли­ке, то је по­ста­ло ја­сно
и сва­ком иоле ли­бе­рал­ном гра­ђан­ском те­о­ре­ти­ча­ру. На­ро­чи­то се
вла­да­ју­ћа кла­са (ка­ста, слој) од­ли­ку­је из­дво­је­ним од­го­јем, ода­би­
ром дру­штва, реч­ни­ком, ам­би­ци­ја­ма, ме­стом ста­но­ва­ња и ни­зом
дру­гих ка­рак­те­ри­сти­ка пу­тем ко­јих се вр­ши со­ци­ја­ли­за­ци­ја соп­
стве­ног под­млат­ка. Пре­ко нај­ра­ни­јих ис­ку­ста­ва де­те сти­че са­зна­ње
о свом ста­ту­сном по­ло­жа­ју. По­ро­ди­ца је та ко­ја му оте­жа­ва, а по­не­
кад и са­свим оне­мо­гу­ћа­ва да се осло­бо­ди до­де­ље­не му „суд­би­не“.
Исто­вре­ме­но на су­бјек­тив­ном пла­ну по­ро­ди­ца по­др­жа­ва уве­ре­ње
тог истог де­те­та да се са­мо кроз њу мо­же оства­ри­ти као „го­спо­дар“
соп­стве­не бу­дућ­но­сти. На­рав­но да свет по­ро­ди­це не чи­ни ни­шта
дру­го што већ не чи­ни нај­ши­ри дру­штве­ни од­нос у ко­ме се де­те на­
ла­зи, те је крај­њи ефе­кат оба де­ло­ва­ња ста­би­ли­зо­ва­ње дру­штве­ног
по­рет­ка и ње­го­во ја­че ве­зи­ва­ње за да­ту кла­сну по­зи­ци­ју. Си­гур­но
је да се мо­же на­и­ћи на низ при­ме­ра ко­ји про­ти­ву­ре­че овој кон­
ста­та­ци­ји, али они су мар­ги­нал­ног зна­ча­ја и углав­ном су ре­зул­тат
слу­чај­них окол­но­сти. Ис­ку­ство и ис­тра­жи­ва­ња по­твр­ђу­ју да де­ца
са истим спо­соб­но­сти­ма у нај­ра­ни­јој мла­до­сти, од­га­ја­ни у раз­ли­
чи­тим кул­тур­ним ми­ље­и­ма, има­ју не­јед­нак ин­те­лек­ту­ал­ни раз­вој,
што се знат­но од­ра­жа­ва и на њи­хов бу­ду­ћи жи­вот.15)
Шко­ла и обра­зо­ва­ње пред­ста­вља ор­га­ни­зо­ва­ни скуп ин­сти­
ту­ци­ја (углав­ном шко­ла) и ме­ра од стра­не ис­так­ну­тих пред­став­ни­
ка (вла­да­ју­ће) иде­о­ло­ги­је пу­тем ко­јих се вр­ши те­о­риј­ско и прак­
тич­но об­у­ча­ва­ње ра­ди усва­ја­ња це­ло­куп­ног на­чи­на про­из­вод­ње
жи­во­та, ка­ко би да­та за­јед­ни­ца што успе­шни­је функ­ци­о­ни­са­ла.
Сва­ка дру­штве­на гру­па на вла­сти на­сто­ја­ла је да кон­тро­ли­ше обра­
зо­ва­ње ка­ко ра­ди соп­стве­ног одр­жа­ва­ња та­ко и ра­ди одр­жа­ва­ња
си­сте­ма. У очи­ма нај­ши­рих на­род­них ма­са, шко­ла, као и по­ро­ди­ца,
има при­ро­дан и не­у­тра­лан ка­рак­тер. Шта­ви­ше, у све­ту се ин­си­сти­
ра на отва­ра­њу шко­ла као ра­сад­ни­ка про­гре­са и ху­ма­ни­зма. Чи­ње­
ни­це, ме­ђу­тим, го­во­ре и дру­га­чи­је. У сва­кој ци­ви­ли­за­ци­ји шко­ле
су афир­ми­са­ле или ни­су до­во­ди­ле у пи­та­ње вла­да­ју­ће иде­о­ло­шке
прет­по­став­ке. Ни­јед­на шко­ла нпр. у ан­ти­ци ни­је до­во­ди­ла у пи­та­
ње ро­бо­вла­снич­ки си­стем. Зна се, та­ко­ђе, ко­ме је слу­жио обра­зов­
ни си­стем у сред­њем ви­је­ку. Раз­ви­так ка­пи­та­ли­зма, уво­ди до­ду­ше,
за­бу­ну – док се не спо­зна да одва­ја­ње шко­ле од цр­кве не зна­чи и
одва­ја­ње од ре­ли­ги­је. Је­ди­но се је­дан ин­сти­ту­ци­о­нал­ни те­о­ло­шки
15) Емил Влајки, Игре друштвеног комуницирања, нав. дело, стр. 107.

20
Ра­до­слав Га­ћи­но­вић Ин­сти­ту­ци­о­нал­ни окви­ри по­ли­тич­ке до­ми­на­ци­је
си­стем за­ме­њу­је дру­гим. Пр­во, ка­пи­та­ли­стич­ка шко­ла очи­то не
до­во­ди у пи­та­ње те­мељ­не ин­сти­ту­ци­је дру­штва: при­ват­но вла­сни­
штво над сред­стви­ма за про­из­вод­њу, на­јам­ни рад и про­фит. Дру­го,
ра­ци­о­на­ли­стич­ка ми­сао за­сно­ва­на на „објек­тив­ним за­ко­ни­ма при­
ро­де“ ко­ја је до­ве­ла до да­на­шњег ни­воа на­уч­но-тех­нич­ко-тех­но­ло­
шког раз­во­ја та­ко­ђе је сво­је­вр­сна ре­ли­ги­ја у чи­ју се ира­ци­о­нал­ност
све ви­ше мо­же уве­ри­ти. Тре­ће, кла­сич­ни об­ли­ци ре­ли­ги­је оста­ли
су им­план­ти­ра­ни у по­ро­ди­ци као основ­ној ће­ли­ји дру­штва, а има­
ју и па­ра­ле­лан си­стем обра­зо­ва­ња, док их ка­пи­та­ли­стич­ки си­стем
ка­ко пре­ко свог по­сто­ја­ња, та­ко и све­сним ме­ра­ма у то­ме зду­шно
по­др­жа­ва.16)
Де­мо­кра­ти­ја у ви­со­ко­ра­зви­је­ним ка­пи­та­ли­стич­ким зе­мља­ма
од­у­век се ис­ти­ца­ла од стра­не вла­да­ју­ће иде­о­ло­ги­је као ин­хе­рент­
ност са­мог си­сте­ма. Као при­мер де­мо­кра­ти­је че­сто је ис­ти­ца­но
школ­ство, ко­ме је дат не­у­тра­лан ка­рак­тер, док је ње­го­ва функ­ци­ја
при­ка­зи­ва­на као ху­ма­ни­стич­ка са уло­гом де­мо­крат­ског ин­стру­мен­
та со­ци­јал­не ста­бил­но­сти. Ова­кве кон­струк­ци­је де­ми­сти­фи­ко­ва­ли
су са­ми гра­ђан­ски те­о­ре­ти­ча­ри.17) Емил Влај­ки ис­ти­че да је до­ка­за­
но ем­пи­риј­ским ис­тра­жи­ва­њи­ма, слу­жбе­ним ста­ти­сти­ка­ма, ква­ли­
та­тив­но-ана­ли­тич­ким раз­ма­тра­њи­ма свих обра­зов­них ин­сти­ту­ци­ја
ка­ко школ­ски си­стем до­при­но­си одр­жа­ва­њу чи­та­вог бур­жо­а­ског
по­рет­ка. Он је, на­и­ме, та­ко по­де­шен да успех мо­гу по­сти­ћи они
ко­ји рас­по­ла­жу из­ве­сним кул­тур­ним на­сле­ђем, ко­је се, ин­ди­ви­ду­
ал­но гле­да­но, мо­же сте­ћи нај­пре у по­ро­ди­ца­ма ин­те­лек­ту­а­ла­ца, те
сред­ње и ви­со­ке гра­ђан­ске кла­се. Да­кле, бо­га­ти се ре­про­ду­ку­ју као
бо­га­ти, а си­ро­ма­шни као си­ро­ма­шни. Де­ца рад­ни­ка и се­ља­ка има­ју
нај­ви­ше шан­се да се упи­шу у шко­лу за рад­нич­ка за­ни­ма­ња, док ће
они из елит­них сло­је­ва до­ћи до уни­вер­зи­те­та. У том кон­тек­сту на­
и­ван је по­ку­шај бур­жо­ас­ ке иде­о­ло­ги­је да кла­сно пи­та­ње обра­зо­ва­
ња све­де на раз­ма­тра­ње при­ме­њи­ва­них пе­да­го­шких пра­ва­ца (нпр.
ауто­ри­тар­них и де­мо­крат­ских). Ов­де је очи­то ва­жан са­др­жај и кон­
текст, та­ко да се пе­да­го­ги­ја мо­же тре­ти­ра­ти као „сим­бо­лич­но на­си­
ље“, ко­је од­го­ва­ра суп­тил­но­сти ко­јој вла­да­ју­ћа кла­са, у не ре­во­лу­
ци­о­нар­ним и не кри­зним пе­ри­о­ди­ма, при­бе­га­ва да би вр­ши­ла сво­ју
до­ми­на­ци­ју. Вој­ска и по­ли­ци­ја се оста­вља­ју у по­за­ди­ни и за­ме­њу­ју
сим­бо­ли­ма ка­рак­те­ри­стич­ним за од­ре­ђе­ну ци­ви­ли­за­ци­ју има­ју­ћи
на из­глед оп­шти, не­у­тра­лан ка­рак­тер, док су­штин­ски пред­ста­вља­ју
осно­ву иде­о­ло­ги­је вла­да­ју­ће ма­њи­не. Дру­гим ре­чи­ма, „сва­ка власт
сим­бо­лич­ког на­си­ља је она власт ко­ја успе­ва на­мет­ну­ти сво­је зна­
16) Исто, стр. 108.
17) Pjer Bourdieu, Jean-Claude Passeron, La reproduction, Minuit, Paris, 1970; Boudelot Ch;
Roger Establet, L`école capitaliste en France, Maspero, Paris 1971.

21
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 13-28.
че­ње на ле­ги­ти­ман на­чин скри­ва­ју­ћи та­ко чи­ње­ни­цу да се ту ра­ди
о кла­сној бор­би.“
Та­ко­ђе, и да­ље се ре­про­ду­ку­ју по­вла­шће­ни сло­је­ви пре­ко си­
сте­ма обра­зо­ва­ња. Пре­ко шко­ле се пер­пе­ту­и­ра основ­на дру­штве­на
по­де­ла (ин­те­лек­ту­ал­ни и ма­ну­ел­ни), као и све ве­ћа пар­ци­ја­ли­за­
ци­ја за­ни­ма­ња. Ути­цај кла­сич­них ре­ли­ги­ја је ве­о­ма из­ра­жен, та­
ко да се то и те ка­ко ис­по­ља­ва кроз па­ра­лел­не обра­зов­не си­сте­ме.
Из свих ових раз­ло­га се и у школ­ском си­сте­му ја­вља­ју по­ку­ша­ји
ин­док­три­на­ци­је за­сно­ва­ни на раз­ли­чи­тим иде­о­ло­ги­ја­ма. На кра­ју,
што се ти­че кла­сич­ног школ­ског си­сте­ма, мо­же се ре­ћи да шко­ла
те­шко мо­же вр­ши­ти ин­док­три­на­ци­ју оних вред­но­сти ко­је ни­су за­
сту­пље­не у сва­ком де­ли­ћу жи­во­та, а пр­во­бит­но се до­би­ја­ју по­ро­
дич­ним од­го­јем. Да би ин­док­три­на­ци­ја би­ла ефи­ка­сна тре­ба­ло је
за­до­во­љи­ти не­ко­ли­ко усло­ва: да дру­штво по мо­гућ­но­сти бу­де што
ви­ше за­тво­ре­но; да се ство­ри ути­сак ви­со­ког сте­пе­на јед­на­ко­сти
свих чла­но­ва за­јед­ни­це; да зва­нич­на про­па­ган­да по­ста­не са­став­ни
део мо­ра­ла по­ро­ди­це (ми­лом или си­лом); да се де­ца уни­фи­ци­ра­ју
(иста оде­ћа, упе­ча­тљи­ви сим­бо­ли, јед­но­став­не па­ро­ле, агре­сив­не
пе­сме, ко­лек­тив­но де­ље­ње бри­ге и за­до­вољ­ства, ла­ко схва­тљи­ви
ци­ље­ви); да се иза­зо­ве из­ве­стан ани­мо­зи­тет пре­ма сви­ма ко­ји не
при­па­да­ју тој за­јед­ни­ци (са ет­нич­ког и иде­о­ло­шког ста­но­ви­шта);
да се ве­ли­ча си­стем, ис­ти­чу ње­го­ви ус­пе­си и да се из­гра­ди култ
лич­но­сти; да се де­ца хи­је­рар­хиј­ски ор­га­ни­зи­ра­ју, те да стек­ну ути­
сак да њи­хо­во ко­лек­тив­но де­ло­ва­ње има не­ко зна­че­ње за за­јед­ни­
цу; да се по­је­ди­нац и из­ван та­квог ко­лек­ти­ви­те­та у ко­му­ни­ка­ци­
ји са оста­лим чла­но­ви­ма дру­штва осе­ћа ре­спек­то­ван упра­во због
сво­је спе­ци­фич­не при­пад­но­сти; да уну­тар при­ка­за­не ор­га­ни­за­ци­је
по­сто­ји ефи­ка­сан на­чин сти­му­ла­ци­је (усме­на при­зна­ња, јав­на од­
ли­ко­ва­ња, при­јем код ис­так­ну­тих лич­но­сти итд.).18)
У са­вре­ме­ној по­ли­тич­кој те­о­ри­ји19) и прак­си ин­док­три­на­ци­
ја има обич­но не­га­тив­но, од­но­сно по­грд­но зна­че­ње. Па ипак, има
те­о­ре­ти­ча­ра ко­ји сма­тра­ју да је ин­док­три­на­ци­ја по­жељ­на и у де­мо­
крат­ском дру­штву, и то баш ра­ди очу­ва­ња де­мо­крат­ског по­рет­ка.
Ову ин­док­три­на­ци­ју тре­ба­ло би, по њи­хо­вом ми­шље­њу, из­во­ди­ти
углав­ном у вас­пит­но-обра­зов­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма, где би се омла­ди­
18) Емил Влајки, Игре друштвеног комуницирања, нав. дело, стр. 111- 112.
19) Под емпиријском политичком теоријом као појмом данас се обично мисли на теоријске
елементе политичке науке. Формална политичка теорија је област која се брзо развија
и увелико преклапа са „теоријом друштвеног избора“, „теоријом јавног избора“
итд. Нормативна политичка теорија по духу је и даље најближа традиционалним
гледиштима, и то у оној мери у којој се непосредно бави оправдањем постојања
политичких установа и политичких мера. Циљ јој је да се установе принципи власти,
слободе, правде итд, а онда да се одреди који ће се друштвени податак на најадекватнији
начин моћи да оствари ове принципе (Адам Купер, Џесика Купер, Енциклопедија
друштвених наука, II том, Службени гласник, Београд, 2009, стр. 1017-1018).

22
Ра­до­слав Га­ћи­но­вић Ин­сти­ту­ци­о­нал­ни окви­ри по­ли­тич­ке до­ми­на­ци­је
на вас­пи­та­ва­ла у сло­бод­ном и кри­тич­ком ду­ху ра­ди сти­ца­ња спо­
соб­но­сти да о дру­штве­ним про­бле­ми­ма од­лу­чу­је на осно­ву соп­
стве­ног су­да, што и је­сте циљ де­мо­крат­ског дру­штва. Без та­квог
вас­пи­та­ња бу­ду­ћи гра­ђа­нин не­ће би­ти у ста­њу да не­за­ви­сно ра­су­
ђу­је, јер ће ла­ко па­да­ти под ути­цај сред­ста­ва ма­сов­них ко­му­ни­ка­
ци­ја, ко­је кон­тро­ли­шу и усме­ра­ва­ју ка оства­ре­њу соп­стве­них ци­
ље­ва раз­не еко­ном­ске и по­ли­тич­ке гру­пе. Ово по­зи­тив­но зна­че­ње
тер­ми­на ин­док­три­на­ци­ја по­кла­па се, да­кле, са сло­бод­ним и не­дог­
мат­ским вас­пи­та­ва­њем гра­ђа­на, од­но­сно омла­ди­не, за при­хва­та­ње
мо­рал­но-по­ли­тич­ке од­го­вор­но­сти у дру­штву. Без об­зи­ра на раз­ли­
чи­та схва­та­ња, она под­вла­че чи­ње­ни­цу да у сва­ком дру­штву по­сто­
ји објек­тив­но ви­ше или ма­ње раз­ви­јен и усме­рен об­лик ин­док­три­
на­ци­је. Она је са­мо из­раз и по­др­шка оп­штег оту­ђе­ња чо­ве­ка ко­је
пра­ти и са­вре­ме­но дру­штво ма ко­ли­ко оно ина­че би­ло у гло­бал­ном
сми­слу де­мо­крат­ско и „сло­бод­но“.20)
Ма­да се у про­шло­сти по­ка­зи­ва­ла ефи­ка­сном, ова вр­ста „со­
ци­ја­ли­за­ци­је“ је на по­чет­ку XXI ве­ка те­же за­ми­сли­ва због отво­ре­
них гра­ни­ца и сред­ста­ва ма­сов­ног ин­фор­ми­ра­ња. Да­на­шња ор­га­
ни­зо­ва­на пред-школ­ска со­ци­ја­ли­за­ци­ја де­це прак­тич­но је из­ну­ђе­на
због све че­шће за­по­сле­но­сти ро­ди­те­ља, али ни она ни­је без од­ре­ђе­
них ефе­ка­та. Спон­та­но­сти де­це се усме­ра­ва, игре по­ста­ју сми­шље­
не, све у све­му ди­ри­го­ва­не. Ра­ци­о­нал­ност за­ме­њу­је ка­кву-та­кву
сло­бо­ду де­чи­јег ду­ха. Та­ко­ђе, све се ви­ше, кроз раз­ли­чи­те те­сто­ве,
вр­ши ода­бир по­себ­но на­да­ре­не де­це, ко­ја се из­два­ја­ју пре­ма по­
је­ди­ним ди­сци­пли­на­ма пре­ска­чу­ћи уоби­ча­је­ни пси­хо­фи­зич­ки раз­
ви­так. Она се про­гла­ша­ва­ју дру­штве­ним до­бром, с тим да по­слу­же
као бу­ду­ћа тех­но­крат­ска по­др­шка вла­да­ју­ћем сло­ју ко­ји се у усло­
ви­ма са­да­шњег об­ли­ка роб­но­нов­ча­них од­но­са је­ди­но мо­же одр­жа­
ти као рав­но­пра­ван уче­сник у бе­сми­сле­ној тех­но­ло­шкој тр­ци.21)

2. ЈАВ­НА И ПРИ­КРИ­ВЕ­НА ИН­ДОК­ТРИ­НА­ЦИ­ЈА

Ор­га­ни­зо­ва­на ин­док­три­на­ци­ја од стра­не по­је­ди­них де­ло­ва
дру­штва ван фор­мал­ног обра­зов­ног си­сте­ма има раз­ли­чи­те об­ли­ке.
Због јед­но­став­но­сти она се мо­же по­де­ли­ти на јав­ну и при­кри­ве­ну.
а) Јав­но (до­пун­ско) ин­док­три­ни­са­ње има циљ да по­је­ди­на
си­стем­ска ре­ше­ња и на­сту­пе те­ку­ће по­ли­ти­ке22) оправ­да и сме­сти
20) Политичка енциклопедија, нав. дело, стр. 333.
21) Емил Влајки, Игре друштвеног комуницирања, нав. дело, стр. 112-113.
22) Политика (грч. politikos, јавни, државни, од polis, град, држава + tehne, вештина вођења
државних послова; енгл. politics) наука о управљању државом, о државним циљевима
и најбољим начинима и средствима за њихово постизање, као и вештина управљања

23
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 13-28.
у по­сто­је­ћи иде­о­ло­шки кон­текст а углав­ном је за­сно­ва­но на ис­ту­
пи­ма ви­ше или ма­ње по­зна­тих лич­но­сти. Оне на­сту­па­ју на на­уч­
ним се­ми­на­ри­ма, јав­ним ску­по­ви­ма, го­во­ре за ол­та­ри­ма, ја­вља­ју се
пре­ко сред­ства јав­ног ин­фор­ми­са­ња, у са­ве­ти­ма су раз­ли­чи­тих ин­
сти­ту­ци­ја. Ин­си­сти­ра­ју на очу­ва­њу основ­них вред­но­сти дру­штва,
уоби­ча­је­ни мо­рал и днев­ну по­ли­ти­ку. Има­ју об­ја­шње­ње за све што
се де­ша­ва и у функ­ци­ји по­ли­тич­ке ко­њунк­ту­ре, да­ју но­ва ту­ма­че­ња
оног што су не­дав­но на дру­ги на­чин из­ла­га­ли. У сва­ком њи­хо­вом
на­сту­пу по­сто­ји од­ре­ђе­ни фонд мо­ра­ли­стич­ких ста­во­ва, ко­ји се
без те­шко­ћа мо­гу пред­ви­де­ти, за­тим от­при­ли­ке из­ре­чен кон­стан­
тан број ре­че­ни­ца ко­је не­ма­ју ни­ка­квог зна­че­ња, као и ве­ли­ки број
но­вих ор­га­ни­за­ци­о­них ше­ма. Али, сви­ма је по­зна­то да у по­за­ди­ни
њи­хо­вих исту­па сто­ји на­си­ље ко­је иза­зи­ва страх. Бо­ја­зан од бо­га
и де­мо­на код пра­зно­вер­них, те исто осе­ћа­ње од мо­ћи и ауто­ри­те­та
оних ко­ји су за­ду­же­ни да све ту­ма­че. За­хва­љу­ју­ћи де­ли­мич­но овим
на­сту­пи­ма, чи­та­ве ма­се се по­чи­њу по­на­ша­ти апо­ло­гет­ски у јав­ним
ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма. Апла­у­ди­ра­ју, ди­жу ру­ке, уче­ству­ју у из­ри­ца­њу
ко­је­ка­квих пре­су­да, увек ци­ти­ра­ју по­не­ку ин­вен­тив­ни­ју ре­че­ни­цу
ко­ја је су­штин­ски ван ша­бло­на. У при­ват­ним раз­го­во­ри­ма по­је­дин­
ци по­при­ма­ју ко­пир­не ка­рак­те­ри­сти­ке про­фе­си­о­нал­них по­бор­ни­ка
исти­не. Не­фор­мал­ни обра­зов­ни си­стем гра­ђан­ског дру­штва са­др­
жи не­ко­ли­ко ка­те­го­ри­ја пе­да­го­га и то:23)
б) При­кри­ве­на ин­док­три­на­ци­ја спа­да та­ко­ђе у ор­га­ни­зо­ва­
не ак­ци­је по­је­ди­них дру­штве­них сло­је­ва (ту пред­ња­чи вла­да­ју­ћа
кла­са) би­ло ра­ди афир­ма­ци­је те­мељ­них вред­но­сти да­те за­јед­ни­це,
би­ло ра­ди ин­фил­три­ра­ња у ма­се оних са­др­жа­ја и на­че­ла ко­ји ће
на спе­ци­фи­чан на­чин до­при­не­ти кон­зер­ва­ци­ји по­сто­је­ћих од­но­са.
Ова вр­ста ин­док­три­на­ци­је на­ме­ње­на је сви­ма а спро­во­ди се по­
сред­ством кул­тур­них, за­бав­них и „ин­фор­ма­тив­них“ (ма­сов­но пре­
зен­то­ва­них) са­др­жа­ја. Пра­ви ци­ље­ви, на­сто­је се, да­кле при­кри­ти,
та­ко да по­ру­ке по­при­ма­ју „не­у­тра­лан“ ка­рак­тер. Око­сни­це фа­бу­ла
ко­ји­ма ма­ни­пу­ли­ше гра­ђан­ска иде­о­ло­ги­ја су: сре­ћа, до­бро и зло,
љу­бав, по­ште­ње, али и мно­ге пред­ра­су­де. У све то она ути­ску­је
сво­је ми­то­ве ства­ра­ју­ћи код љу­ди емо­тив­ну збр­ку у по­гле­ду њи­хо­
вих кла­сних опре­де­ље­ња и ци­ље­ва.24)

државом и државним пословима. Обично се дели на унутрашњу ( друштвено-

политички систем, привреда, финансије, народна одбрана, просвета и сл.) и спољну
(односи са другим субјектима међународних односа, пре свега са другим државама
и међународним организацијама (Борис Кривокапић, Енциклопедијски речник
међународног права и међународних односа, нав. дело, стр. 785).
23) Емил Влајки, Игре друштвеног комуницирања, нав. дело, стр. 115.
24) Исто, стр. 116.

24
Ра­до­слав Га­ћи­но­вић Ин­сти­ту­ци­о­нал­ни окви­ри по­ли­тич­ке до­ми­на­ци­је
У про­це­су ми­са­о­не ин­тер­пре­та­ци­је објек­тив­не ствар­но­сти
про­бле­ма ко­ји се ана­ли­зи­ра у овом ра­ду тре­ба раз­ли­ко­ва­ти ин­док­
три­на­ци­ју од про­па­ган­де, ма­да обе има­ју за­јед­нич­ких еле­ме­на­та.
Ин­док­три­на­ци­ја је ду­го­тра­јан про­цес ко­јим се пре­ко ра­зних ин­
сти­ту­ци­ја, пр­вен­стве­но пре­ко по­ро­ди­це и шко­ле на­сто­је на­мет­ну­ти
си­сте­ми зна­ња, мо­рал­на на­че­ла и ба­зич­ни ме­ђу­људ­ски од­но­си по­
ве­за­ни (ин­тен­ци­о­нал­ном) ко­хе­рент­ном иде­о­ло­ги­јом. То је иде­о­ло­
ги­ја ко­ја при­хва­та схва­та­ње по ко­јем су оправ­да­ва­на сва сред­ства
са­мо да би се по­сти­гао циљ.25)
Зна­ча­јан део ин­док­три­ни­ра­ју­ћих са­др­жа­ја усва­ја се кроз
игре (спон­та­не и на­мет­ну­те), њи­хо­ва пра­ви­ла и уло­ге. Од­ра­стао
чо­век у гра­ђан­ском дру­штву ни­шта дру­го ни не ра­ди осим што у
раз­ли­чи­тим ин­сти­ту­ци­о­нал­ним скло­по­ви­ма игра раз­ли­чи­те уло­ге.
Ин­ди­ви­ду­ал­но по­сма­тра­но, фор­ми­ра­ње де­те­та усло­вље­но је мно­
гим фак­то­ри­ма: ге­нет­ским пре­ди­спо­зи­ци­ја­ма, по­ро­дич­ним ам­би­
јен­том, ма­кро-кул­тур­ним усло­ви­ма, као и ни­зом слу­чај­но­сти ко­је
се на­кнад­но по­ка­зу­ју као ре­ле­вант­не. Шко­ла, ге­не­рал­но гле­да­но,
не вр­ши нај­бит­ни­ји ути­цај на фор­ми­ра­ње чо­вје­ка. Она углав­ном
са­мо по­ја­ча­ва не­ке већ оформ­ље­не ка­рак­те­ри­сти­ке (нпр. код јед­
них опор­ту­ни­зам, а код дру­гих ани­мо­зи­тет пре­ма хи­је­рар­хи­ји и
ауто­ри­те­ту). Основ­ни циљ шко­ле је тро­струк: да учвр­сти „здра­
во­ра­зум­ски“ утвр­ђе­но не­је­дин­ство: Ја – Дру­ги, Чо­вјек – При­ро­да,
раз­би­ја­њем це­ли­не на на­уч­не ди­сци­пли­не и са­мим тим (бу­ду­ће)
про­фе­си­је; да „ра­ци­о­нал­но“ об­ја­сни гра­ђан­ски свет (при­ви­да) као
при­ро­дан и ко­хе­рен­тан и да „ле­гал­ним“ пу­тем, за­хва­љу­ју­ћи дру­
штве­ној по­де­ли ра­да, ре­про­ду­ку­је кла­сне од­но­се и уоп­ште со­ци­
јал­не ди­фе­рен­ци­ја­ци­је. Исто­вре­ме­но, по­ред по­ро­дич­ног, школ­ског
(и по­не­где ре­ли­гиј­ског) ути­ца­ја, гра­ђан­ско дру­штво де­лу­је при­кри­
ве­ном ин­док­три­на­ци­јом (пр­вен­стве­но пре­ко ма­сов­них ме­ди­ја пре­
зен­то­ва­њем кул­тур­них, за­бав­них и ин­фор­ма­тив­них са­др­жа­ја). По­
што те­ку­ћа по­ли­ти­ка вла­да­ју­ћег сло­ја че­сто од­сту­па чак и од оних
не­пре­ци­зно ис­так­ну­тих мо­рал­них прин­ци­па, по­треб­но је њи­хо­во
стал­но до­во­ђе­ње у ве­зу, што вр­ше ауто­ри­та­тив­ни по­је­дин­ци вла­да­
ју­ћег сло­ја уз по­моћ сво­је апа­ра­ту­ре, „де­жур­них“ ин­те­лек­ту­а­ла­ца,
дру­штве­них са­ве­та при раз­ли­чи­тим ин­сти­ту­ци­ја­ма и не­фор­мал­них
во­ђа мње­ња. Ови на­чи­ни ни­су то­ли­ко суп­тил­ни и под­ра­зу­ме­ва­ју у
по­за­ди­ни пре­те­ће фак­то­ре: не­фор­мал­не гру­пе за при­ти­сак, по­ли­
ци­ју, суд­ство, па и вој­ска. Ин­док­три­на­ци­ја је, по­ли­тич­ки схва­ће­
но, нај­ви­ше ве­за­на за вла­да­ју­ћи слој, али и све оста­ле сна­ге ко­је

25) Љубомир Стајић, Радослав Гаћиновић, Увод у студије безбедности, Драслар, Београд,
2007, стр. 238-239.

25
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 13-28.
аспи­ри­ра­ју на власт, као и за мно­ге гру­пе без ја­сни­јег иде­о­ло­шког
опре­де­ље­ња. Ин­тер­ди­сци­пли­на­ран ана­ли­зор се мо­же утвр­ди­ти да
се про­це­си ин­док­три­на­ци­је за­сни­ва­ју на исто­риј­ским и кул­тур­ним
осо­бе­но­сти­ма до­тич­не за­јед­ни­це. Ја­ка ре­ли­ги­ја, ви­сок на­ци­о­нал­ни
до­хо­дак, ге­о­по­ли­тич­ки по­ло­жај зе­мље, де­мо­кра­тич­ност ин­сти­ту­
ци­ја ја­чат ће или сла­би­ти про­це­се ин­док­три­на­ци­је за­ви­сно од то­га
ко их спро­во­ди. И ста­ње ме­ђу­на­род­них од­но­са је је­дан од бит­них
фак­то­ра успе­шно­сти ин­док­три­на­ци­је. Сред­ства ма­сов­ног ин­фор­
ми­са­ња и све ви­ше отво­ре­не гра­ни­це до­при­но­се упо­зна­ва­њу си­ту­
а­ци­је у по­је­ди­ним си­сте­ми­ма сла­бе­ћи, од­но­сно ја­ча­ју­ћи на­мет­ну­те
пред­ра­су­де. Вој­не, еко­ном­ске и по­ли­тич­ке ин­тер­вен­ци­је ве­ли­ких
и ма­лих си­ла не­пре­ста­ни су ар­гу­мен­ти у су­прот­ним та­бо­ри­ма.26)
Да­кле, пред­ста­вља­ње по­ли­ти­ке кроз уни­ла­те­рал­ну при­зму до­ми­
на­ци­је не­сум­њи­во мо­же до­ве­сти до не­же­ље­них ефе­ка­та. На при­
мер пред­ста­вља­ју­ћи исто­ри­ју у зна­ку по­на­вља­ња до­ми­на­ци­је или
до­ми­на­ци­је по­на­вља­ња, исто­ри­ја се пред­ста­вља као ве­чи­та ка­та­
стро­фа. Она оста­је сле­па за сло­бо­де, али и за тре­нут­ке на­стан­ка
сло­бо­де, а то су тре­ну­ци ко­ји се у том сле­ду мо­гу чи­та­ти као исто­
ри­ја дис­кон­ти­ну­и­те­та сло­бо­де, као ис­ку­ство сло­бо­де чи­ја су нај­
зна­чај­ни­ја раз­до­бља грч­ка де­мо­кра­ти­ја, рим­ска ре­пу­бли­ка и ве­ли­ке
мо­дер­не ре­во­лу­ци­је у ко­ји­ма су уза­јам­но оја­ча­ла осе­ћа­ња ре­вол­та
и же­ље за сло­бо­дом.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА
Берн Ерик, Ко­ју игру играш, Но­лит, Бе­о­град, 1980.
Влај­ки Емил, Игре дру­штве­ног ко­му­ни­ци­ра­ња, НИ­РО, Мла­дост, Бе­о­град,
1984.
Ђор­ђе­вић Јо­ван, Иде­је и ин­сти­ту­ци­је, Бе­о­град, 1972.
Кри­во­ка­пић Бо­рис, Ен­ци­кло­пе­диј­ски реч­ник ме­ђу­на­род­ног пра­ва и ме­ђу­на­
род­них од­но­са, Слу­жбе­ни гла­сник, Бе­о­град, 2010.
Ку­пер Адам, Ку­пер Џе­си­ка, Ен­ци­кло­пе­ди­ја дру­штве­них на­у­ка, II том, Слу­
жбе­ни гла­сник, Бе­о­град, 2009.
Мос Мар­сел, Со­ци­о­ло­ги­ја и ан­тро­по­ло­ги­ја, XX век, Бе­о­град, 1998.
Ста­јић Љу­бо­мир, Га­ћи­но­вић Ра­до­слав, Увод у сту­ди­је без­бед­но­сти, Дра­слар,
Бе­о­град, 2007.
Хорк­хај­мер Макс, Тра­ди­ци­ја и кри­тич­ка те­о­ри­ја, БИГЗ, Бе­о­град, 1976.
Bo­ur­di­eu Pjer, Pas­se­ron Jean-Cla­u­de, La re­pro­duc­tion, Mi­nu­it, Pa­ris, 1970.

26) Емил Влајки, Игре друштвеног комуницирања, нав. дело, стр. 120.

26
Ра­до­слав Га­ћи­но­вић Ин­сти­ту­ци­о­нал­ни окви­ри по­ли­тич­ке до­ми­на­ци­је
Bo­u­de­lot Ch. – Car­dan Paul, Mar­xsi­me et théorie révo­lu­ti­o­na­ir­ e, “So­ci­a­li­si­me et
bar­ba­rie”, 39 I 40, 1985.
Esta­blet Ro­ger, L`éco­le ca­pi­ta­li­ste en Fran­ce, Ma­spe­ro, Pa­ris 1971.
“La Pensée”, 151, Idéolo­gi­es et ap­pa­re­ils idéolo­gi­gu­es d`E­tat, 1970.
Trotsky Leon, Ter­ro­ri­sme et com­mu­ni­sme, U.G.E., Pa­ris, 1965.

Ra­do­slav Ga­ci­no­vic

IN­STI­TU­TI­ON
­ AL FRA­ME­WORK ­
OF PO­LI­TI­CAL DO­MI­NA­TION

Re­su­me
So­ci­ety, espe­ci­ally the con­tem­po­rary so­ci­ety, is cha­rac­te­ri­zed by
an en­dless num­ber of in­sti­tu­ti­ons. They are de­fi­ned as re­la­ti­vely per­ma­
nent and for­mal ru­les which re­gu­la­te the re­la­ti­ons among the pe­o­ple,
esta­blis­hed in cer­tain re­la­ti­on­ships, ac­ti­vi­ti­es, or or­ga­ni­za­ti­ons. Om­ni­
pre­sen­ce and ro­le of in­sti­tu­ti­ons has gu­i­ded many aut­hors to ex­pla­in the
cha­rac­ter of phe­no­me­na such as sta­te or eco­no­mics as ema­na­ti­ons of
cer­tain in­sti­tu­ti­ons. Un­sur­pri­singly, the­ory of in­sti­tu­ti­o­na­lism do­es not
de­fi­ne a sta­te as an or­ga­nism or or­ga­ni­za­tion of ru­ling clas­ses, nor as a
le­gal en­tity. It de­fin­ es a sta­te as an in­sti­tu­tion, which im­pli­es not just the
idea of com­mon fun­cti­ons, but al­so the or­ga­ni­za­tion and po­wer which
ma­kes that fun­cti­ons pos­si­ble. In that sen­se, go­als of in­doc­tri­na­tion can
be con­sci­ou­ s and un­con­sci­o­us. Its pri­mary ob­jec­ti­ve is esta­blis­hment of
ex­pe­ri­en­ce of per­ma­nent ru­le of mi­no­rity over ma­jo­rity. In its es­sen­ce,
the in­doc­tri­na­tion is ba­sed on the cre­a­tion of re­li­gi­o­us, obe­di­ent, and
con­fu­sed in­di­vi­dual. In ot­her words, it cre­a­tes a be­li­e­ver, an op­por­tu­
nist, a par­tial be­ing, a sup­por­ter of hi­er­ archy and esta­blis­hment, a ve­
ne­ra­tor of aut­ho­ri­ti­es and ex­per­ti­se, a sug­ge­sti­ble per­son who is al­ways
pro­ne to be su­bjec­ted to thre­ats, ta­bo­os and pre­ju­di­ces. By lar­ge part,
met­hods of in­doc­tri­na­tion are con­ta­i­ned in the ge­ne­rally ac­cep­ted cu­
stoms and for­mal ru­les tran­sfer­ring among ci­vi­li­za­ti­ons and so­ci­e­ti­es,
thus cre­a­ting so­met­hing holy and un­to­uc­ha­ble. The ot­her part of the
pro­cess is im­po­sed by the ru­ling mi­no­rity in the form of con­ve­ni­ent
dog­mas and po­si­ti­ve le­gal re­gu­la­ti­ons. When analyzing the­se phe­no­
me­na, we must re­mem­ber the class strug­gles and per­va­ding to­ta­li­ta­rian
spi­rit. To be mo­re exact, met­hods of this pro­cess are fo­re­ver iden­ti­cal
and are fo­un­ded on aut­ho­rity, for­ce, ex­tor­ti­on, fraud and for­mal-lo­gi­cal
me­ans of thin­king. Or­ga­ni­zed in­doc­tri­na­tion con­duc­ted out­si­de of an

27
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 13-28.
edu­ca­ti­o­nal system has dif­fe­rent forms. For sim­pli­city, it can be di­vi­ded
in­to two ca­te­go­ri­es: pu­blic and con­ce­a­led in­doc­tri­na­tion.
Keywords: in­sti­tu­ti­ons, po­li­tics, do­mi­na­tion, in­doc­tri­na­tion

* Овај рад је примљен 29. новембра 2016. године а прихваћен за штампу на састанку
Редакције 21. фебруара 2017. године.

28
УДК 341.1:327 Српска политичка мисао
број 1/2017.
Монографска год. 24. vol. 55.
студија стр. 29-55.
Бра­ни­слав Ђор­ђе­вић
Ин­сти­тут за ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку и при­вре­ду, Бе­о­град
­
Вла­ди­мир Тра­па­ра
Ин­сти­тут за ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку и при­вре­ду, Бе­о­град

ИН­СТРУ­МЕН­ТА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА ­
МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИХ ИН­СТИ­ТУ­ЦИ­ЈА ­
У УС­ПО­СТА­ВЉА­ЊУ НО­ВОГ СВЕТ­СКОГ ­
ПО­РЕТ­КА*

Са­же­так
Пред­мет овог ра­да је ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ме­ђу­на­род­них
ин­сти­ту­ци­ја у ус­по­ста­вља­њу но­вог свет­ског по­рет­ка. Ауто­ри на­
сто­је да од­го­во­ре на пи­та­ња о на­чи­ну, зна­ча­ју и до­при­но­су ин­стру­
мен­та­ли­за­ци­је ме­ђу­на­род­них ин­сти­ту­ци­ја ус­по­ста­вља­њу но­вог
свет­ског по­рет­ка. У ра­ду је но­ви свет­ски по­ре­дак де­фи­ни­сан као
про­је­кат хе­ге­мо­ни­је Сје­ди­ње­них Др­жа­ва за­сно­ва­не на „уни­вер­зал­
ним“ вред­но­сти­ма. Ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је се де­фи­ни­шу као
ши­ри по­јам од ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја, али ужи од ме­ђу­на­род­
ног пра­ва и ре­жи­ма. По­том се раз­ма­тра до­са­да­шња прак­са ин­стру­
мен­та­ли­за­ци­је по­је­ди­нач­них ин­сти­ту­ци­ја од стра­не кре­а­то­ра но­
вог свет­ског по­рет­ка, и то при­ме­ри­ма из че­ти­ри гру­пе ин­сти­ту­ци­ја:
без­бед­но­сних, по­ли­тич­ких, еко­ном­ских и оста­лих. Као те­о­риј­ски
оквир ода­бра­на је те­о­ри­ја ин­сти­ту­ци­ја офан­зив­ног ре­а­ли­сте Џо­на
Мир­шај­ме­ра. Ауто­ри до­ла­зе до за­кључ­ка да је де­ве­де­се­тих го­ди­
на про­шлог ве­ка ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ин­сти­ту­ци­ја углав­ном би­ла
успе­шна и да­ла из­ве­стан до­при­нос ус­по­ста­вља­њу но­вог свет­ског

* Овај рад је настао у оквиру пројекта „Србија у савременим међународним односима:

Стратешки правци развоја и учвршћивања позиције Србије у међународним
интегративним процесима – спољнополитички, међународни економски, правни и
безбедносни аспекти“, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике
Србије, број 179029, за период 2011-2017.

29
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 29-55.
по­рет­ка. У 21. ве­ку ова ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја углав­ном не успе­ва и
на­но­си од­ре­ђе­ну ште­ту но­вом свет­ском по­рет­ку. Но, узрок успе­ха
или не­у­спе­ха ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је ве­ћим де­лом се на­ла­зи из­ван
окви­ра ин­сти­ту­ци­ја, у ра­ни­јем по­вла­ђи­ва­њу Ру­си­је За­па­ду, од­но­
сно ње­ном ка­сни­јем асер­тив­ни­јем спољ­но­по­ли­тич­ком по­на­ша­њу.
Кључ­не ре­чи: но­ви свет­ски по­ре­дак, ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је,
ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја, Мир­шај­ме­ро­ва те­о­ри­ја
ин­сти­ту­ци­ја, Сје­ди­ње­не Др­жа­ве, Ру­си­ја

УВОД
Ни­је спор­но да је до­стиг­ну­ти ни­во по­ве­за­но­сти, ме­ђу­за­ви­
сно­сти и раз­ви­је­но­сти са­рад­ње из­ме­ђу др­жа­ва и на­ро­да са­вре­ме­
ног све­та у еко­ном­ској, по­ли­тич­кој, вој­ној, со­ци­јал­ној, кул­тур­ној и
свим дру­гим обла­сти­ма ме­ђу­на­род­них од­но­са, оства­рен у ве­ли­кој
ме­ри за­хва­љу­ју­ћи де­ло­ва­њу број­них ме­ђу­на­род­них ин­сти­ту­ци­ја.
Ме­ђу­тим, упра­во та чи­ње­ни­ца чи­ни ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је по­
год­ном ме­том за по­ку­ша­је зло­у­по­тре­бе и ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је у
слу­жби пар­ти­ку­лар­них ин­те­ре­са по­је­ди­них др­жа­ва и дру­гих ак­те­ра
ме­ђу­на­род­них од­но­са. При­мер та­кве ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је – онај
од стра­не кре­а­то­ра тзв. но­вог свет­ског по­рет­ка – пред­мет је овог ра­
да. У на­став­ку ће се по­ку­ша­ти од­го­во­ри­ти на сле­де­ћа пи­та­ња: ка­ко
кре­а­то­ри но­вог свет­ског по­рет­ка ин­стру­мен­та­ли­зу­ју ме­ђу­на­род­не
ин­сти­ту­ци­је?; за­што им је ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја по­сто­је­ћих ин­сти­
ту­ци­ја бит­на?; на ко­ји на­чин и у ко­јој ме­ри ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја
ин­сти­ту­ци­ја до­при­но­си ус­по­ста­вља­њу но­вог свет­ског по­рет­ка?; да
ли, ка­ко и ко­ли­ко не­у­спех ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је ин­сти­ту­ци­ја шко­
ди ус­по­ста­вља­њу но­вог свет­ског по­рет­ка? Ка од­го­во­ри­ма на ова
пи­та­ња ићи ће се сле­де­ћим ре­до­сле­дом. Нај­пре сле­ди де­фи­ни­са­ње
но­вог свет­ског по­рет­ка и ње­го­вих кре­а­то­ра, те оп­ште ин­фор­ма­ци­је
о до­са­да­шњем то­ку, на­чи­ни­ма и ре­зул­та­ти­ма ње­го­вог ус­по­ста­вља­
ња. За­тим се де­фи­ни­шу ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је и ус­по­ста­вља
те­о­риј­ски оквир за раз­ма­тра­ње њи­хо­ве уло­ге у са­вре­ме­ним ме­ђу­
на­род­ним од­но­си­ма, да би са тог ста­но­ви­шта би­ле уста­но­вље­не и
мо­гућ­но­сти за њи­хо­ву ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ју. Он­да сле­ди се­лек­ци­ја
ре­ле­вант­них ме­ђу­на­род­них ин­сти­ту­ци­ја и раз­ма­тра­ње ин­стру­мен­
та­ли­за­ци­је сва­ке по­је­ди­нач­но. Рад се за­вр­ша­ва син­те­зом до­би­је­них
на­ла­за и из­во­ђе­њем за­кљу­ча­ка, ко­ји ће ујед­но би­ти и од­го­во­ри на
по­ста­вље­на ис­тра­жи­вач­ка пи­та­ња.

30
Бра­ни­слав Ђор­ђе­вић, Вла­ди­мир Тра­па­ра Ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ...

­
1. ПО­ЛИ­ТИ­КА УС­ПО­СТА­ВЉА­ЊА ­
НО­ВОГ СВЕТ­СКОГ ПО­РЕТ­КА
Син­таг­мом „но­ви свет­ски по­ре­дак“ мо­же се озна­чи­ти би­ло
ко­ји исто­риј­ски пе­ри­од ве­ли­ких про­ме­на у рас­по­де­ли мо­ћи у ме­ђу­
на­род­ном си­сте­му и „пра­ви­ли­ма игре“ у ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма.
За ову те­му је, пак, нај­зна­чај­ни­ја ње­го­ва упо­тре­ба од стра­не не­ка­
да­шњег пред­сед­ни­ка САД, Џор­џа Бу­ша ста­ри­јег, у ње­го­вом чу­ве­
ном го­во­ру пред Кон­гре­сом 11. сеп­тем­бра 1990. (по­кла­па­ње да­ту­
ма са оним још зна­чај­ни­јим ко­ји ће до­ћи 11 го­ди­на ка­сни­је, пу­ка је
слу­чај­ност). Не­по­сре­дан по­вод за овај го­вор би­ло је от­по­чи­ња­ње
ирач­ке агре­си­је на Ку­вајт, а све се то од­и­гра­ло у кон­тек­сту ра­ди­
кал­не про­ме­не у рас­по­де­ли мо­ћи у ме­ђу­на­род­ном си­сте­му – на­
сту­па­ња уни­по­лар­ног на­ме­сто би­по­лар­ног си­сте­ма – те за­вр­шет­ка
хлад­но­ра­тов­ске иде­о­ло­шке кон­фрон­та­ци­је ме­ђу су­пер­си­ла­ма. Ово
је би­ло до­вољ­но пред­сед­ни­ку Бу­шу да за но­ву епо­ху ме­ђу­на­род­них
од­но­са упо­тре­би из­раз „но­ви свет­ски по­ре­дак“, и то на сле­де­ћи
на­чин: „Да­нас се на­ла­зи­мо у је­дин­стве­ном и из­у­зет­ном тре­нут­ку...
Из ових те­шких вре­ме­на мо­же да про­и­за­ђе наш пе­ти циљ – но­ви
свет­ски по­ре­дак: но­ва ера – сло­бод­ни­ја од прет­ње те­ро­ром, ја­ча у
стре­мље­њу ка прав­ди и си­гур­ни­ја у по­тра­зи за ми­ром. Ера у ко­
јој на­ро­ди све­та, Ис­то­ка и За­па­да, мо­гу да про­спе­ри­ра­ју и жи­ве у
хар­мо­ни­ји... Да­нас се но­ви свет бо­ри да бу­де ро­ђен, свет ја­ко раз­
ли­чит од оног ко­ји по­зна­је­мо. Свет где вла­да­ви­на пра­ва сме­њу­је
за­кон џун­гле. Свет у ко­ме на­ро­ди при­зна­ју за­јед­нич­ку од­го­вор­ност
за сло­бо­ду и прав­ду“.1)
Код та­кве упо­тре­бе син­таг­ме „но­ви свет­ски по­ре­дак“ (НСП)
мо­гу се уочи­ти два им­пли­цит­но са­др­жа­на про­бле­ма. Пр­ви се ти­че
пи­та­ња да ли је овај по­ре­дак ауто­мат­ски ус­по­ста­вљен са уру­ша­ва­
њем би­по­лар­ног си­сте­ма и за­вр­шет­ком иде­о­ло­шке кон­фрон­та­ци­је,
или тек тре­ба да бу­де. Буш је ре­као да се „но­ви свет бо­ри да бу­де
ро­ђен“, јер се ра­ди­ло о 1990. го­ди­ни, ка­да је Со­вјет­ски Са­вез још
увек по­сто­јао. Ка­сни­ја упо­тре­ба ове син­таг­ме од стра­не аме­рич­
ких зва­нич­ни­ка и ве­ћи­не при­пад­ни­ка ака­дем­ске за­јед­ни­це, ме­ђу­
тим, го­то­во ис­кљу­чи­во ће се од­но­си­ти на свет­ски по­ре­дак ко­ји већ
по­сто­ји, тј. ко­ји је ус­по­ста­вљен са­мом чи­ње­ни­цом тран­сфор­ма­ци­је
би­по­лар­ног ме­ђу­на­род­ног си­сте­ма у уни­по­лар­ни. У том по­рет­ку,
САД су на­вод­но sta­tus quo си­ла, бе­ниг­ни хе­ге­мон ко­ји пред­во­ди
свет у име „уни­вер­зал­них“ вред­но­сти, и чу­ва то сво­је вођ­ство од

1) George H. W. Bush, Address Before a Joint Session of Congress, 11.09.1990, Internet, http://
millercenter.org/president/bush/speeches/speech-3425, 02/02/2016.

31
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 29-55.
ра­зних иза­зи­ва­ча (те­ро­ри­сти, „от­пад­нич­ке“ др­жа­ве, си­ле у успо­
ну...) ко­ји пре­те да по­но­во вра­те чо­ве­чан­ство уна­зад, у не­ка но­ва
„те­шка вре­ме­на“, ко­ја би тре­ба­ло да су са по­бе­дом САД у Хлад­ном
ра­ту за­у­век про­шла. Ова­кав став не од­го­ва­ра пост­хлад­но­ра­тов­ској
ствар­но­сти, јер из­ме­ђу уни­по­лар­ног си­сте­ма и НСП на че­лу са
САД као хе­ге­мо­ном не мо­же се ста­ви­ти знак јед­на­ко­сти. Не­ма спо­
ра да ме­ђу­на­род­ни си­стем је­сте уни­по­ла­ран, јер моћ САД пре­ва­
зи­ла­зи укуп­ну моћ оста­лих ве­ли­ких си­ла за­јед­но, али до­год у том
си­сте­му по­сто­је и дру­ге не­за­ви­сне ве­ли­ке си­ле – а то су Ки­на и Ру­
си­ја – без об­зи­ра на раз­ли­ку у мо­ћи, хе­ге­мо­ни­је не­ма.2) До по­нов­
ног за­о­штра­ва­ња од­но­са Ру­си­је и САД упр­кос за­вр­шет­ку Хлад­ног
ра­та до­ћи ће упра­во он­да ка­да Ру­си­ја бу­де схва­ти­ла да Ва­шинг­тон
не же­ли рав­но­прав­ни од­нос с њом, већ на­сто­ји да јој на­мет­не хе­ге­
мо­ни­ју. У том сми­слу Сје­ди­ње­не Др­жа­ве мо­гу да бу­ду са­мо не­ко ко
же­ли да ус­по­ста­ви хе­ге­мо­ни­ју, а не не­ко ко чу­ва по­сто­је­ћу, а та­ква
по­ли­ти­ка зо­ве се ре­ви­зи­о­ни­стич­ка. НСП у зна­че­њу све­та ко­јим до­
ми­ни­ра­ју САД не по­сто­ји, већ Ва­шинг­тон на­сто­ји да га ус­по­ста­ви.
Дру­ги про­блем ти­че се пи­та­ња мо­рал­не ис­прав­но­сти НСП.
Без об­зи­ра да ли при­зна­ју свој ре­ви­зи­о­ни­зам, или го­во­ре о чу­ва­њу
не­чег што већ по­сто­ји, аме­рич­ке при­ста­ли­це НСП сма­тра­ју да ра­де
мо­рал­но ис­прав­ну ствар. Је­ди­но под њи­хо­вим вођ­ством љу­ди мо­гу
би­ти „сло­бод­ни­ји од прет­ње те­ро­ром“, има ви­ше „ми­ра, сло­бо­де и
прав­де“, а „за­кон џун­гле“ сме­њу­је „вла­да­ви­на пра­ва“. Та­кви ста­
во­ви су на­жа­лост да­ле­ко од ствар­но­сти. Од кра­ја Хлад­ног ра­та на
ова­мо, зна­ча­јан, ако не и кључ­ни узрок што свет ни­је ни на­лик оно­
ме ка­ко га је Буш опи­сао, ле­жи у по­на­ша­њу Сје­ди­ње­них Др­жа­ва,
кон­крет­но у њи­хо­вим на­по­ри­ма да ус­по­ста­ве сво­ју хе­ге­мо­ни­ју, тј.
НСП. И што су бли­же том ци­љу, де­лу­је да је свет да­ље од про­кла­
мо­ва­них вред­но­сти. Прак­са не ну­ди ни­је­дан раз­лог да се по­ве­ру­је
да је аме­рич­ки про­је­кат НСП иоле мо­рал­но ис­прав­ни­ји од пре­ђа­
шњег на­сто­ја­ња Адол­фа Хи­тле­ра да ус­по­ста­ви свој „Но­ви по­ре­
дак“. Ако се по­гле­да ста­ње у би­ло ко­јој од др­жа­ва у ко­јој су САД
по­мо­гле или из­ве­ле про­ме­ну ре­жи­ма, „обо­је­ном“ ре­во­лу­ци­јом,
или ди­рект­ном вој­ном ин­тер­вен­ци­јом, и упо­ре­ди са пре­ђа­шњим
2) Ако се за параметар економске моћи државе одреди њен номинални ГДП, у 2015.
години он је за САД износио 17.968, за Кину 11.385, а за Русију (услед најновије
економске кризе у којој се налази) само 1.236 милијарди долара. Извор: World GDP
Ranking 2015/Data and Charts, Internet, http://knoema.com/nwnfkne/world-gdp-ranking-
2015-data-and-charts, 24/02/2016. Ако се за параметар војне моћи узму годишњи војни
трошкови, у 2014. они су за САД износили 609, за Кину 216, а за Русију 84 милијарде
долара. Извор: SIPRI Military Expenditure Database, Internet, http://www.sipri.org/re-
search/armaments/milex/milex_database, 24/02/2016. Немачка, Јапан, Велика Британија
и Француска не могу се посматрати као велике силе иако се за то квалификују према
економској и војној моћи, јер је њихова независност у односу на САД (и у случају
европских држава ЕУ као наднационалну структуру) проблематична.

32
Бра­ни­слав Ђор­ђе­вић, Вла­ди­мир Тра­па­ра Ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ...
ста­њем, све по­ста­је ја­сно. Го­то­во да не­ма ни­јед­ног при­ме­ра да је
на­ме­та­ње НСП до­не­ло ве­ћи „про­спе­ри­тет и хар­мо­ни­ју“, а по­врх
све­га се чи­ни да они ниг­де ни­су ни би­ли ствар­ни циљ. Због ово­га
ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ин­сти­ту­ци­ја о ко­јој ће се у на­став­ку го­во­ри­
ти, са пра­вом сме да се на­зо­ве и зло­у­по­тре­бом.
Из прет­ход­но ре­че­ног ја­сно је да ка­да се ка­же „кре­а­то­ри но­
вог свет­ског по­рет­ка“, ми­сли се на Сје­ди­ње­не Др­жа­ве. Али не са­мо
на њих. На кре­и­ра­њу тог по­рет­ка пре­да­но ра­ди и низ дру­гих др­жа­
ва, оку­пље­них у мре­жу аме­рич­ких са­ве­зни­ка-ва­за­ла, мре­жу ко­ја је
тре­нут­но нај­гу­шћа на тлу Евро­пе (на­ро­чи­то Сред­ње и Ис­точ­не),
Ис­точ­не Ази­је и Бли­ског ис­то­ка. Не­ка­да, пре Дру­гог свет­ског ра­та,
ова мре­жа је би­ла све­де­на ско­ро ис­кљу­чи­во на За­пад­ну хе­мис­фе­ру.
На ус­по­ста­вља­њу НСП ра­де и мно­ге дру­штве­не и по­ли­тич­ке ели­те
у др­жа­ва­ма чи­је зва­нич­не вла­сти од­би­ја­ју овај по­ре­дак. Ове ели­те
упра­во на­сто­је да са­ме или уз по­моћ САД и њи­хо­вих ва­за­ла сру­ше
вла­сти у сво­јим зе­мља­ма и за­ме­не их они­ма ко­је ће би­ти ко­о­пе­ра­
тив­не пре­ма НСП.
У кре­и­ра­ње НСП укљу­че­не су – или их САД на­сто­је укљу­
чи­ти – и раз­не ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је. Ме­ђу­тим, пре то­га тре­
ба украт­ко ре­ћи не­што о сред­стви­ма и до­са­да­шњим ре­зул­та­ти­ма
ус­по­ста­вља­ња НСП. Сред­ства се кре­ћу у ши­ро­ком ра­спо­ну, од
вој­них, пре­ко еко­ном­ских, до иде­о­ло­шко-про­па­ганд­них. Ако се
про­тив­ни­ци НСП не мо­гу про­па­ган­дом убе­ди­ти у ње­го­ву мо­рал­ну
ис­прав­ност, на­сту­па­ју еко­ном­ска сред­ства, ко­ја мо­гу би­ти у об­ли­ку
пот­ку­пљи­ва­ња, уце­њи­ва­ња, изо­ла­ци­је, санк­ци­ја... Тек на кра­ју, ако
се и она по­ка­жу не­де­ло­твор­ним, на­сту­па­ју вој­на сред­ства, у ви­ду
прет­ње, а по по­тре­би и не­по­сред­не упо­тре­бе си­ле.
Ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ме­ђу­на­род­них ин­сти­ту­ци­ја, за­ви­сно
од свр­хе ин­сти­ту­ци­је ко­ја је у пи­та­њу, мо­же да се свр­ста у све три
гру­пе сред­ста­ва. Не­спор­но је да је у пост­хлад­но­ра­тов­ском пе­ри­о­ду
ус­по­ста­вља­ње НСП да­ле­ко од­ма­кло. На­ро­чи­то је на­пре­до­вао ње­
гов те­ри­то­ри­јал­ни об­у­хват, што се нај­бо­ље ви­ди упо­ре­ђи­ва­њем где
је не­ка­да би­ла ис­точ­на гра­ни­ца НА­ТО, а где је са­да, као и ако се
пре­бро­је да­на­шњи „от­пад­нич­ки“ ре­жи­ми у од­но­су на оно ко­ли­ко
их је би­ло не­кад. Ме­ђу­тим, НСП је још увек да­ле­ко од до­вр­ше­
ња и ве­ли­ко је пи­та­ње мо­же ли уоп­ште би­ти до­вр­шен у усло­ви­ма
ре­ла­тив­ног опа­да­ња аме­рич­ке мо­ћи. Овом по­рет­ку се све же­шће
су­прот­ста­вља­ју моћ­не си­ле по­пут Ру­си­је и Ки­не, као и не­ке ре­ги­
о­нал­не по­пут Ира­на, Ин­ди­је итд. Ве­ро­ват­но нај­зна­чај­ни­ји ин­ди­
ка­тор ис­цр­пљи­ва­ња про­сто­ра за да­ље те­ри­то­ри­јал­но на­пре­до­ва­ње
аме­рич­ког хе­ге­мо­ни­стич­ког по­ду­хва­та пред­ста­вља успех Ру­си­је да
у пе­ри­о­ду 2008-2016. у Гру­зи­ји, Укра­ји­ни и Си­ри­ји на асер­ти­ван
на­чин по­ву­че цр­ве­не ли­ни­је иза ко­јих се не­ће да­ље по­вла­чи­ти.

33
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 29-55.

­
2. ДЕ­ФИ­НИ­ЦИ­ЈА И ТЕ­ОР
­ ИЈ­СКИ ОКВИР ­
МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИХ ИН­СТИ­ТУ­ЦИ­ЈА
Ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је мо­гу да се де­фи­ни­шу на ужи и
ши­ри на­чин. Уска де­фи­ни­ци­ја из­јед­на­чи­ла би ме­ђу­на­род­не ин­сти­
ту­ци­је са ме­ђу­на­род­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма. Пре­ма Во­ји­ну Ди­ми­три­
је­ви­ћу и Об­ра­ду Ра­чи­ћу, ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је су „ви­ше­стра­
ним уго­во­ри­ма осно­ва­ни трај­ни ин­сти­ту­ци­о­нал­ни об­ли­ци три или
ви­ше др­жа­ва, с по­себ­ним ста­ту­сом и стал­ним ор­га­ни­ма, у окви­ру
ко­јих се, на на­чин пред­ви­ђен ста­ту­ти­ма и дру­гим основ­ним до­
ку­мен­ти­ма ор­га­ни­за­ци­ја, од­ви­ја­ју про­це­си мул­ти­ла­те­рал­ног пре­
го­ва­ра­ња и за­јед­нич­ког од­лу­чи­ва­ња др­жа­ва-чла­ни­ца у од­го­ва­
ра­ју­ћим обла­сти­ма ме­ђу­на­род­не са­рад­ње“.3) Из ове де­фи­ни­ци­је
про­из­ил­ а­зе кон­сти­ту­тив­ни еле­мен­ти ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја:
др­жа­ве (нај­ма­ње три), ме­ђу­на­род­ни уго­вор (ста­тут), стал­ни ор­га­
ни, област де­лат­но­сти и по­се­бан ста­тус (прав­на лич­ност).4) Ако би
у овом ра­ду би­ла при­хва­ће­на та­ква де­фи­ни­ци­ја, у на­сло­ву би био
упо­тре­бљен из­раз „ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је“, уме­сто „ме­ђу­на­
род­не ин­сти­ту­ци­је“. Но, он­да би из раз­ма­тра­ња би­ле ис­кљу­че­не
не­ке ја­ко бит­не ин­сти­ту­ци­је за ову те­му. На при­мер, ОЕБС – ко­ја,
иако у име­ну но­си из­раз „ор­га­ни­за­ци­ја“, то ни­је у пу­ном сми­слу,
јер јој не­до­ста­је ме­ђу­на­род­ни уго­вор о осни­ва­њу. Или, Европ­ска
уни­ја пре Ли­са­бон­ског спо­ра­зу­ма, јер до та­да још ни­је има­ла по­
се­бан ста­тус (ста­тус прав­ног ли­ца). У ра­ду се не би мо­гло ба­ви­ти
ни трај­ним ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­ва­ним об­ли­ци­ма по­ве­зи­ва­ња др­жа­ва
ко­ји не­ма­ју стал­не ор­га­не, већ функ­ци­о­ни­шу пу­тем по­вре­ме­них
са­ста­на­ка, са­ми­та и кон­фе­рен­ци­ја (као што су Г7/8 и Г20). Тре­ба­
ло би ис­кљу­чи­ти и би­ло ко­ји би­ла­те­рал­ни од­нос ин­сти­ту­ци­о­на­ли­
зо­ва­ног ка­рак­те­ра (нпр. Би­ла­те­рал­ну пред­сед­нич­ку ко­ми­си­ју САД
и Ру­си­је), јер де­фи­ни­ци­ја зах­те­ва нај­ма­ње три др­жа­ве. Са дру­ге
стра­не, ни ши­ро­ка де­фи­ни­ци­ја, пре­ма ко­јој су ин­сти­ту­ци­је „се­то­
ви пра­ви­ла ко­ја пред­ви­ђа­ју на­чи­не на ко­је би др­жа­ве тре­ба­ло ме­
ђу­соб­но да са­ра­ђу­ју и так­ми­че се“,5) не за­до­во­ља­ва у пот­пу­но­сти,

3) Обрад Рачић, Војин Димитријевић, Међународне организације, Савремена ад­ми­ни­

стра­ција, Београд, 1988, стр. 12.
4) Исто, стр. 12-14.
5) John J. Mearsheimer, The Tragedy of Great Power Politics, Norton, New York, 2001, стр.
8. Џон Миршајмер (John J. Mearsheimer) (1947-) је професор политичких наука и ко-
директор Програма за међународну безбедносну политику на Универзитету у Чикагу.
Професор Миршајмер је један од најпознатијих савремених теоретичара безбедности и
међународне политике уопште. Објавио је пет књига: Конвенционалне претње (1983);
Лидел Харт и тежина историје (1988); Трагедија политике великих сила (2001), која је
преведена на осам језика; Израелски лоби и америчка спољна политика (са Стивеном
Волтом, 2007), која је преведена на двадесет и један језик и Why Leaders Lie: The Truth

34
Бра­ни­слав Ђор­ђе­вић, Вла­ди­мир Тра­па­ра Ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ...
јер би се он­да под ин­сти­ту­ци­ја­ма под­ра­зу­ме­ва­ло це­ло ме­ђу­на­род­
но пра­во, или ба­рем онај ње­гов део где се мо­же го­во­ри­ти о по­сто­ја­
њу ре­жи­ма у од­ре­ђе­ним обла­сти­ма (нпр. ре­жим не­про­ли­фе­ра­ци­је
ну­кле­ар­ног оруж­ја, ре­жим ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­них од­но­са...).
За по­тре­бе овог ра­да би­ће им­про­ви­зо­ва­на де­фи­ни­ци­ја ко­
ја би се укло­пи­ла из­ме­ђу две на­ве­де­не, а ко­ја гла­си: Ме­ђу­на­род­не
ин­сти­ту­ци­је под­ра­зу­ме­ва­ју трај­не об­ли­ке по­ве­зи­ва­ња др­жа­ва за­
сно­ва­не на од­ре­ђе­ним се­то­ви­ма пра­ви­ла, у окви­ру чи­јих стал­них
ор­га­на или на по­вре­ме­ним са­стан­ци­ма ове др­жа­ве са­ра­ђу­ју и так­
ми­че се у од­ре­ђе­ним обла­сти­ма ме­ђу­на­род­ног оп­ште­ња. По­ну­ђе­на
де­фи­ни­ци­ја до­вољ­но је ши­ро­ка да об­ух­ ва­ти би­ла­те­рал­не ин­сти­ту­
ци­је, ин­сти­ту­ци­је без осни­вач­ког ме­ђу­на­род­ног уго­во­ра, као и оне
без ста­ту­са прав­ног ли­ца, а у исто вре­ме је и до­вољ­но уска да би
ис­кљу­чи­ла се­то­ве пра­ви­ла без трај­не ин­сти­ту­ци­о­нал­не струк­ту­ре
у ви­ду стал­них ор­га­на или по­вре­ме­них са­ста­на­ка. Де­фи­ни­ци­ја та­
ко­ђе при­хва­та и то да др­жа­ве не ко­ри­сте ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је
са­мо за са­рад­њу, већ и за так­ми­че­ње и су­ко­бља­ва­ње – а упра­во ово
дру­го има­ју у ви­ду они ко­ји по­ку­ша­ва­ју да их ин­стру­мен­та­ли­зу­ју.
За про­у­ча­ва­ње ме­ђу­на­род­них ин­сти­ту­ци­ја по­тре­бан је од­го­
ва­ра­ју­ћи те­о­риј­ски оквир. У на­у­ци о ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма не
по­сто­ји са­гла­сност о то­ме ко­ли­ки је за­пра­во зна­чај ин­сти­ту­ци­ја у
ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма. У овом ра­ду се као те­о­риј­ски оквир ко­
ри­сти оно схва­та­ње ме­ђу­на­род­них ин­сти­ту­ци­ја ко­је ис­ти­ма при­да­
је нај­ма­њи зна­чај, а то је офан­зив­ни ре­а­ли­зам Џо­на Мир­шај­ме­ра.6)
Пр­ви раз­лог опре­де­ље­ња за ову те­о­ри­ју је упра­во у то­ме што она
зна­чај ме­ђу­на­род­них ин­сти­ту­ци­ја сма­тра ин­стру­мен­тал­ним, тј. у
слу­жби ин­те­ре­са др­жа­ва ко­је су их кре­и­ра­ле. Уто­ли­ко је и по­де­
сни­ја за по­твр­ђи­ва­ње ста­но­ви­шта о ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ји ин­сти­
ту­ци­ја од стра­не кре­а­то­ра но­вог свет­ског по­рет­ка, не­го што би то
био нпр. ли­бе­рал­ни ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зам, ко­ји ин­сти­ту­ци­ја­ма при­
да­је и са­мо­стал­ни зна­чај. Дру­ги раз­лог опре­де­ље­ња за ову те­о­ри­ју
је­сте чи­ње­ни­ца да је го­ре на­ве­де­на де­фи­ни­ци­ја ин­сти­ту­ци­ја ужа од
Мир­шај­ме­ро­ве, те ће ње­го­ва те­о­ри­ја ин­сти­ту­ци­ја мо­ћи у пот­пу­но­
сти да се при­ме­ни на оне ин­сти­ту­ци­је ко­је спа­да­ју у њу.
Ин­сти­ту­ци­је за Мир­шај­ме­ра ни­су свет­ска вла­да, тј. ни­су оне
те ко­је са­ме по се­би при­ну­ђу­ју др­жа­ве да по­шту­ју про­пи­са­на пра­
About Lying in International Politics (2011), која је преведена на десет различитих језика.
Године 2003. изабран је у америчку Академију наука и уметности.
6) Миршајмерову теорију институција Владимир Трапара је тестирао у раду: Владимир
Трапара, „Случај ОЕБС као тест за Миршајмерову теорију међународних институција“,
у зборнику: Четрдесет година од потписивања Хелсиншког завршног акта,
(приредили: Мина Зиројевић, Весна Ћорић), Институт за упоредно право, Београд,
2015, стр. 337-347.

35
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 29-55.
ви­ла, већ са­ме др­жа­ве мо­ра­ју да на­пра­ве из­бор да по­шту­ју пра­ви­ла
ко­ја су ство­ри­ле.7) У том сми­слу, ин­сти­ту­ци­је су са­мо од­раз рас­по­
де­ле мо­ћи у си­сте­му: „Нај­моћ­ни­је др­жа­ве у си­сте­му ства­ра­ју и об­
ли­ку­ју ин­сти­ту­ци­је да би са­чу­ва­ле свој удео у свет­ској мо­ћи, или га
чак уве­ћа­ле“.8) Као при­мер, Мир­шај­мер на­во­ди НА­ТО, сма­тра­ју­ћи
га „аме­рич­ким ала­том за упра­вља­ње мо­ћи у су­о­ча­ва­њу са со­вјет­
ском прет­њом“ у усло­ви­ма би­по­лар­ног си­сте­ма, те за­кљу­чу­је да је
тај са­вез на­кон рас­па­да Со­вјет­ског Са­ве­за мо­рао или да не­ста­не,
или да се ре­кон­сти­ту­и­ше у скла­ду са из­ме­ње­ном рас­по­де­лом мо­ћи
у Евро­пи.9) Пре­ма ли­бе­рал­ном ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зму, глав­на пре­пре­
ка за са­рад­њу др­жа­ва је страх од ва­ра­ња, а ин­сти­ту­ци­је ре­ша­ва­ју
тај про­блем та­ко што од­вра­ћа­ју пре­ва­ран­те и шти­те жр­тве.10) Ли­бе­
рал­ни ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зам, ме­ђу­тим, иг­но­ри­ше дру­гу пре­пре­ку за
са­рад­њу ко­ју Мир­шај­мер на­во­ди – ре­ла­тив­не до­би­ти.11) Да би по­
пра­ви­ли те­о­ри­ју, по Мир­шај­ме­ру, ли­бе­рал­ни ин­сти­ту­ци­о­на­ли­сти
мо­ра­ју да од­го­во­ре на пи­та­ње да ли ин­сти­ту­ци­је по­спе­шу­ју са­рад­
њу др­жа­ва и он­да ка­да оне бри­ну о ре­ла­тив­ним до­би­ти­ма? По­што
они не ми­сле та­ко, он­да тре­ба да де­фи­ни­шу обла­сти у ко­ји­ма др­жа­
ве бри­ну ис­кљу­чи­во о ап­со­лут­ним до­би­ти­ма, јер је­ди­но ту ин­сти­
ту­ци­је по­спе­шу­ју са­рад­њу, тј. ли­бе­рал­ни ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зам ва­жи
је­ди­но у тим обла­сти­ма.12) Из­но­ше­ње основ­них по­став­ки Мир­шај­
ме­ро­ве кри­ти­ке ин­сти­ту­ци­о­нал­них при­сту­па мо­же се за­кљу­чи­ти
ње­го­вом оце­ном да је „…код ин­сти­ту­ци­ја, у ства­ри, нај­им­пре­сив­
ни­је то ко­ли­ко оне ма­ло не­за­ви­сног ути­ца­ја има­ју на по­на­ша­ње др­
жа­ва“,13) као и уве­ре­њем да ме­ђу­на­род­ни си­стем „…сна­жно об­ли­
ку­је по­на­ша­ње др­жа­ва, огра­ни­ча­ва­ју­ћи ко­ли­чи­ну ште­те ко­ју ла­жна
ве­ра у ин­сти­ту­ци­о­нал­не те­о­ри­је мо­же да иза­зо­ве“.14)
Где се, с об­зи­ром на ово схва­та­ње ин­сти­ту­ци­ја, на­ла­зи фе­но­
мен њи­хо­ве ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је уоп­ште, те ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја
ин­сти­ту­ци­ја од стра­не кре­а­то­ра НСП по­себ­но? Она је са­др­жа­на
у са­мој ср­жи Мир­шај­ме­ро­вог схва­та­ња. Ни­јед­на др­жа­ва не ула­зи
у ин­сти­ту­ци­ју да би не­што из­гу­би­ла, већ да би до­би­ла – са­чу­ва­
ла или уве­ћа­ла свој удео у рас­по­де­ли мо­ћи у ме­ђу­на­род­ним од­но­
7) John J. Mearsheimer, The Tragedy of Great Power Politics, нав. дело, стр. 9.
8) Исто, стр. 13.
9) Исто, стр. 14.
10) Исто, стр. 17.
11) Исто, стр. 20.
12) Исто, стр. 21-22.
13) Исто, стр. 47.
14) Исто, стр. 49.

36
Бра­ни­слав Ђор­ђе­вић, Вла­ди­мир Тра­па­ра Ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ...
си­ма уоп­ште. У том сми­слу, сва­ка др­жа­ва на не­ки на­чин на­сто­ји
да ин­стру­мен­та­ли­зу­је ин­сти­ту­ци­ју за сво­је ци­ље­ве, али је од­мах
ја­сно да ре­ал­не из­гле­де на успех ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је има­ју са­
мо нај­моћ­ни­је др­жа­ве – ве­ли­ке си­ле. Ка­ко су Сје­ди­ње­не Др­жа­ве
нај­моћ­ни­ја др­жа­ва у да­на­шњем си­сте­му и ујед­но глав­ни кре­а­тор
НСП, са ве­ли­ком мре­жом са­ве­зни­ка-ва­за­ла, њи­хо­во на­сто­ја­ње да
ин­стру­мен­та­ли­зу­ју ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је ра­ди ус­по­ста­вља­ња
овог по­рет­ка тре­ба по­сма­тра­ти као ра­ци­о­нал­ну стра­те­ги­ју. Ка­ко,
ме­ђу­тим, у си­сте­му по­ред САД по­сто­је и дру­ге ве­ли­ке си­ле, Ва­
шинг­то­ну ће би­ти те­же да ин­стру­мен­та­ли­зу­је оне ин­сти­ту­ци­је ко­је
пре­ци­зни­је од­ра­жа­ва­ју рас­по­де­лу мо­ћи у сми­слу да Ру­си­ји и Ки­ни
пру­жа­ју пра­ва ко­ја им као ве­ли­ким си­ла­ма при­па­да­ју, не­го што ће
то би­ти слу­чај са ин­сти­ту­ци­ја­ма у ко­ји­ма је по­ло­жај ових др­жа­
ва сла­би­ји (или уоп­ште ни­су њи­хо­ве чла­ни­це). Ако САД про­це­не
да услед не­у­спе­шне ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је ових пр­вих ин­сти­ту­ци­ја
њи­хо­ви ри­ва­ли мо­гу да стек­ну ве­ће ре­ла­тив­не до­би­ти, оне ће за­
не­ма­ри­ти ове ин­сти­ту­ци­је и тра­жи­ти дру­ге пу­те­ве ус­по­ста­вља­ња
НСП. Ме­ђу­тим, то ће учи­ни­ти тек кад са­свим ис­цр­пу мо­гућ­но­сти
за ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ју ове вр­сте ин­сти­ту­ци­ја, јер им је она ва­жна
ра­ди сти­ца­ња при­ви­да ле­ги­тим­но­сти. Раз­ма­тра­ње по­је­ди­нач­них
ин­сти­ту­ци­ја ко­је сле­ди илу­стро­ва­ће раз­ли­ку из­ме­ђу по­ме­ну­те две
гру­пе ин­сти­ту­ци­ја.

3. ИН­СТИ­ТУ­ЦИ­ЈЕ РЕ­ЛЕ­ВАНТ­НЕ ­
ЗА НО­ВИ СВЕТ­СКИ ПО­РЕ­ДАК
Ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је је те­шко раз­вр­ста­ти на осно­ву
обла­сти де­лат­но­сти, јер мно­ге од њих има­ју ви­ше тих обла­сти. Но,
пре­ма оној ко­ја је во­де­ћа, у сми­слу да од­ре­ђу­је су­шти­ну ин­сти­ту­
ци­је у пи­та­њу, мо­гу се раз­вр­ста­ти на че­ти­ри гру­пе: без­бед­но­сне,
по­ли­тич­ке у ши­рем сми­слу, еко­ном­ске и оста­ле (ху­ма­ни­тар­не, кул­
тур­не, спорт­ске...). Има­ју­ћи у ви­ду ра­ни­је на­ве­де­на сред­ства ко­ји­
ма се слу­же кре­а­то­ри НСП (пр­вен­стве­но про­па­ганд­на, еко­ном­ска
и вој­на), ја­сно је за­што је упра­во ова­ква кла­си­фи­ка­ци­ја ко­ри­сна.
Ана­ли­за по­чи­ње од без­бед­но­сних ин­сти­ту­ци­ја, где на пр­вом ме­
сту ва­ља раз­мо­три­ти Ује­ди­ње­не на­ци­је као нај­ве­ћу свет­ску ме­ђу­
др­жав­ну ор­га­ни­за­ци­ју.
Већ по­чет­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, САД и њи­
хо­ви пре све­га европ­ски са­ве­зни­ци по­ка­за­ли су пре­тен­зи­је да из­ме­
ње­ну рас­по­де­лу мо­ћи у ме­ђу­на­род­ном си­сте­му и свој иде­о­ло­шки
кон­цепт о ли­бе­рал­но-де­мо­крат­ском „кра­ју исто­ри­је“ угра­де у са­ме

37
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 29-55.
те­ме­ље УН. Ре­фор­ма свет­ске ор­га­ни­за­ци­је по њи­хо­вом пла­ну тре­
ба­ло је да пре­тво­ри исту у обич­ну тран­сми­си­ју спољ­но­по­ли­тич­ке
стра­те­ги­је САД, да би на­кон што бу­де до­вр­ше­на оста­ви­ла УН (пре
све­га њен сре­ди­шњи ор­ган Са­вет без­бед­но­сти) у по­ло­жа­ју не­ке вр­
сте свет­ске вла­де у окви­ру НСП. Кључ­ни ин­стру­мент ова­кве ин­
стру­мен­та­ли­за­ци­је УН у по­след­њих че­тврт ве­ка би­ла је и оста­ла
ре­ин­тер­пре­та­ци­ја По­ве­ље УН у сми­слу ре­ла­ти­ви­за­ци­је не­ких од
ње­них до та­да „све­тих“ на­че­ла – по­пут су­ве­ре­не јед­на­ко­сти, не­ин­
тер­вен­ци­је, не­ме­ша­ња у уну­тра­шње ства­ри др­жа­ва, те­ри­то­ри­јал­
ног ин­те­гри­те­та – у име не­ких но­вих – као што су „од­го­вор­ност за
за­шти­ту“, пра­во на ху­ма­ни­тар­ну ин­тер­вен­ци­ју, бри­га о људ­ским
пра­ви­ма итд.
Док оста­ле чла­ни­це, пре све­га Ру­си­ја и Ки­на, ни­су ко­ри­сти­ле
сво­је пра­во ве­та у СБ УН да оне­мо­гу­ће до­но­ше­ње од­лу­ка у аме­
рич­ком ин­те­ре­су, ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја УН од стра­не Ва­шинг­то­на
би­ла је успе­шна и у зна­чај­ној ме­ри је до­при­не­ла ус­по­ста­вља­њу
НСП. При­ме­ра је мно­го – уво­ђе­ње санк­ци­ја СР Ју­го­сла­ви­ји 1992,
бом­бар­до­ва­ње Ср­ба у БиХ 1995, спре­ча­ва­ње ре­и­збо­ра Бу­тро­са Га­
ли­ја и из­бор Ко­фи­ја Ана­на за Ге­не­рал­ног се­кре­та­ра 1996, усло­вља­
ва­ње ис­пла­те ду­го­ва­ња УН ком­пле­мен­тар­но­шћу њи­хо­вих ак­ци­ја
са аме­рич­ким ин­те­ре­си­ма и ци­ље­ви­ма... са­мо су не­ки од слу­ча­је­ва
у ко­ји­ма се аме­рич­ка ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја УН ни­је су­о­чи­ла са су­
прот­ста­вља­њем Ру­си­је и Ки­не. Но, по­сте­пе­но раз­о­ча­ре­ње Ру­си­
је у на­ме­ре кре­а­то­ра НСП пре­ма њој, тј. ње­но схва­та­ње да она у
том по­рет­ку ни­ка­да не­ће би­ти тре­ти­ра­на као рав­но­прав­ни парт­нер
САД, до­ве­ле су до ње­ног от­по­ра ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ји УН, ко­ји је
све че­шће по­че­ла да сле­ди и Ки­на.15) Од кра­ја де­ве­де­се­тих до да­
нас, Ру­си­ја ће у ви­ше на­вра­та уло­жи­ти ве­то на од­лу­ке СБ у аме­рич­
ком ин­те­ре­су, или због ње­ног про­ти­вље­ња до гла­са­ња уоп­ште не­ће
ни до­ћи. То се до­го­ди­ло уочи агре­си­је НА­ТО на Ју­го­сла­ви­ју 1999,
аме­рич­ко-бри­тан­ске ин­ва­зи­је Ира­ка 2003, ви­ше за­пад­них пред­ло­га
ре­зо­лу­ци­је о Си­ри­ји 2011-2013, бри­тан­ског пред­ло­га ре­зо­лу­ци­је о
„ге­но­ци­ду“ у Сре­бре­ни­ци 2015, ни­за пред­ло­га уво­ђе­ња санк­ци­ја
не­ким др­жа­ва­ма итд. Упра­во пра­во ве­та свр­ста­ва УН у дру­гу гру­
пу ин­сти­ту­ци­ја о ко­ји­ма је би­ло ре­чи у прет­ход­ном одељ­ку, јер је
њи­ме пре­сли­ка­на рас­по­де­ла мо­ћи у ме­ђу­на­род­ном си­сте­му – ло­
гич­но је да ве­ли­ке си­ле као кључ­ни ме­ђу­на­род­ни игра­чи има­ју ово
екс­клу­зив­но пра­во.16) Да Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма сме­та кад се дру­ге
15) Занимљиво је да је Кина на своју иницијативу улагала вето у СБ УН само онда када се
радило о питању Тајвана. У свим осталим случајевима би то учинила тек онда када то
уради и Русија. У случајевима када би Русија била „за“ или уздржана, ни Кина не би
отишла даље од уздржавања.
16) Поред САД, Русије и Кине право вета у СБ УН имају и Велика Британија и Француска.
Иако се данас, као што је речено, не могу сматрати великим силама, оне то јесу биле у
време оснивања УН, па им је то право накнадно тешко одузети.

38
Бра­ни­слав Ђор­ђе­вић, Вла­ди­мир Тра­па­ра Ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ...
ве­ли­ке си­ле „усу­де“ да ко­ри­сте пра­во ве­та про­тив­но њи­хо­вим ин­
те­ре­си­ма све­до­чи „згра­жа­ва­ње“ њи­хо­вог пред­став­ни­ка у СБ 2012.
на­кон ве­та Ру­си­је и Ки­не на је­дан од пред­ло­га ре­зо­лу­ци­је о Си­ри­
ји.17)
Та­ква вр­ста от­по­ра Ру­си­је и Ки­не не об­у­зда­ва ам­би­ци­је САД,
већ је утр­ла пут по­ли­ти­ци за­о­би­ла­же­ња, од­но­сно иг­но­ри­са­ња Ује­
ди­ње­них на­ци­ја при уво­ђе­њу санк­ци­ја и прет­ња­ма или упо­тре­би
си­ле про­тив дру­гих др­жа­ва. Нај­ва­жни­ји при­ме­ри – агре­си­ја на Ју­
го­сла­ви­ју и Ирак без одо­бре­ња СБ УН – већ су на­ве­де­ни.
Та­квих при­ме­ра у но­ви­је вре­ме, ме­ђу­тим, има све ма­ње. До­
вољ­но је на­ве­сти да за пет го­ди­на си­риј­ског гра­ђан­ског ра­та САД
ни­јед­ном ни­су оства­ри­ле сво­је прет­ње ин­тер­вен­ци­јом про­тив ре­
жи­ма у Да­ма­ску. За ово су мо­гу­ћа два раз­ло­га. Пр­ви је да је Ва­
шинг­то­ну увек би­ло из­у­зет­но ста­ло до ле­ги­ти­ми­те­та ко­ји би му за
ње­го­ве агре­сив­не по­те­зе да­ло одо­бре­ње УН, те се за јед­но­стра­не
ак­ци­је од­лу­чи­вао тек уко­ли­ко би за­и­ста ис­цр­пео мо­гућ­но­сти да ту
по­др­шку до­би­је. Те јед­но­стра­не ак­ци­је – по­себ­но она у Ира­ку -
при­лич­но су пот­ко­па­ле ле­ги­ти­ми­тет аме­рич­ке спољ­не по­ли­ти­ке у
очи­ма свет­ске јав­но­сти, па и нај­бли­жих аме­рич­ких са­ве­зни­ка, што
по­ста­је ја­сно на­кон при­зна­ња но­вог пред­сед­ни­ка САД Оба­ме да
је ин­ва­зи­ја Ира­ка би­ла гре­шка, те ње­го­вих на­по­ра да по­сле­ди­це
те гре­шке ис­пра­ви.18) Из тог раз­ло­га се сва­ки бу­ду­ћи пред­сед­ник
САД не­ће мо­ћи ла­ко од­лу­чи­ти на не­ку но­ву јед­но­стра­ну ак­ци­ју без
по­др­шке УН. Дру­ги раз­лог је одво­јен од са­мих УН и ти­че се ве­ће
асер­тив­но­сти Ру­си­је на ме­ђу­на­род­ној сце­ни. Та­ко се мо­же твр­ди­ти
да до ин­тер­вен­ци­је про­тив Си­ри­је ни­је до­шло не са­мо због од­су­
ства по­др­шке УН, већ и због опа­сно­сти од ди­рект­ног су­ко­ба са
Ру­си­јом.
Раз­ма­тра­ње ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је УН је нај­бо­ље за­вр­ши­ти
оце­ном да је она би­ла до­не­кле успе­шна са­мо у пр­вој пост­хлад­но­
ра­тов­ској де­це­ни­ји, те је та­да нај­ви­ше и до­при­не­ла на­прет­ку на
пла­ну ус­по­ста­вља­ња НСП. Ме­ђу­тим, ка­сни­ји на­пре­дак оства­ри­ван
је и за­о­би­ла­же­њем УН, што до­во­ди у пи­та­ње ко­ри­сност њи­хо­ве
ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је. Ипак, гу­би­так ле­ги­ти­ми­те­та спољ­не по­ли­
ти­ке САД на­кон јед­но­стра­не ин­ва­зи­је Ира­ка по­ка­зао је да не­у­спех
ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је УН мо­же ите­ка­ко да на­шко­ди аме­рич­ким ам­
би­ци­ја­ма, али да им још ви­ше шко­ди то ка­да им се не­ка дру­га ве­
ли­ка си­ла и ван УН су­прот­ста­ви на асер­ти­ван на­чин.
17) “U.S. ‘Disgusted’ by Russia, China Double Veto on Syria Resolution”, Sputnik International,
04.02.2012, Internet, http://sputniknews.com/russia/20120204/171148969.html, 14/10/2014.
18) Обама ће касније признати и да је либијска интервенција, изведена у његовом мандату,
била грешка.

39
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 29-55.
Дру­га без­бед­но­сна ин­сти­ту­ци­ја ко­ја за­слу­жу­је па­жњу је­сте
Ор­га­ни­за­ци­ја за без­бед­ност и са­рад­њу у Евро­пи (ОЕБС). За ОЕБС
се ка­же да је ати­пич­на ме­ђу­на­род­на ор­га­ни­за­ци­ја, бу­ду­ћи да јој не­
до­ста­је прав­но оба­ве­зу­ју­ћи осни­вач­ки уго­вор. Шта­ви­ше, пре 1995.
не­до­ста­ја­ли су јој и стал­ни ор­га­ни – од свог осни­ва­ња 1975. па
до та­да зва­ла се Кон­фе­рен­ци­ја о без­бед­но­сти и са­рад­њи у Евро­пи
(КЕБС). Ипак, ка­ко се ра­ди­ло о „кон­фе­рен­ци­ји у кон­ти­ну­и­те­ту“,
ко­ја је одр­жа­ла не­ко­ли­ко са­ми­та, и КЕБС се мо­же укљу­чи­ти у де­
фи­ни­ци­ју ин­сти­ту­ци­ја ко­ја се у овом ра­ду ко­ри­сти.
КЕБС је пр­во­бит­но оку­пи­ла хлад­но­ра­тов­ске про­тив­ни­ке –
чла­ни­це НА­ТО и Вар­шав­ског пак­та, као и не­у­трал­не и не­свр­ста­
не др­жа­ве на про­сто­ру ко­ји ће ка­сни­је би­ти на­зван евро­а­тлант­ско-
евро­а­зиј­ским, тј. „од Ван­ку­ве­ра до Вла­ди­во­сто­ка“. Та­ко је још пре
40 го­ди­на Евро­па у без­бед­но­сном сми­слу де­фи­ни­са­на ши­ром од
оно­га што пред­ста­вља у ге­о­граф­ском по­гле­ду, јер је би­ло ло­гич­
но да се о без­бед­но­сти кон­ти­нен­та не мо­же раз­го­ва­ра­ти, ни­ти о
њој бри­ну­ти без укљу­чи­ва­ња две­ју глав­них хлад­но­ра­тов­ских си­
ла, од ко­јих се јед­на (Со­вјет­ски Са­вез) са­мо де­ли­мич­но на­ла­зи­ла
у Евро­пи, а дру­га (Сје­ди­ње­не Др­жа­ве) ни­ма­ло (до­дај­мо то­ме и се­
вер­но­а­ме­рич­ког су­се­да и НА­ТО са­ве­зни­ка САД, Ка­на­ду). Др­жа­ве
осни­ва­чи по­шле су од иде­је да се у окви­ри­ма ове ин­сти­ту­ци­је, као
нај­по­год­ни­јег мул­ти­ла­те­рал­ног фо­ру­ма за пре­го­во­ре за­сно­ва­ног на
од­лу­чи­ва­њу кон­сен­зу­сом, мо­же оства­ри­ва­ти по­сте­пе­но по­пу­шта­
ње на­пе­то­сти у ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма, раз­ре­ша­ва­ње на­сле­ђе­них
про­бле­ма (гра­ни­ца, ма­њи­на, ми­ров­них уго­во­ра итд.) и раз­ви­ја­ње
при­ја­тељ­ских од­но­са ме­ђу европ­ским др­жа­ва­ма, као и уна­пре­ђи­
ва­ње про­це­са кон­тро­ле, огра­ни­че­ња и сма­њи­ва­ња на­о­ру­жа­ња и
ору­жа­них сна­га, раз­во­ја људ­ских пра­ва и сло­бод­не ко­му­ни­ка­ци­је
љу­ди и иде­ја у Евро­пи. Хел­син­шки за­вр­шни акт, по­ли­тич­ки до­ку­
мент усво­јен на пр­вој кон­фе­рен­ци­ји 1975, пред­ста­вљао је круп­но
до­стиг­ну­ће у та­да по­де­ље­ној Евро­пи и по­сред­но или не­по­сред­но
до­вео до чи­та­вог ни­за мул­ти­ла­те­рал­них спо­ра­зу­ма у обла­сти огра­
ни­че­ња и сма­ње­ња на­о­ру­жа­ња и ору­жа­них сна­га, за­шти­те и уна­
пре­ђе­ња људ­ских пра­ва и ста­ту­са на­ци­о­нал­них ма­њи­на. На осно­ву
та­квог на­прет­ка, код мно­гих европ­ских др­жа­ва ја­ча­ло је уве­ре­ње
да КЕБС, упра­во због свог не­бло­ков­ског ка­рак­те­ра, мо­же и тре­ба
да се раз­ви­ја као нај­по­де­сни­ји по­ли­тич­ки оквир и кров­на ин­сти­ту­
ци­ја бу­ду­ћег си­сте­ма све­е­вроп­ске без­бед­но­сти.
Крај Хлад­ног ра­та ство­рио је но­ви кон­текст за де­ло­ва­ње
КЕБС. По­ве­ља за но­ву Евро­пу, до­ку­мент ко­јим је 1990. на­до­гра­
ђен Хел­син­шки за­вр­шни акт, сво­јим ду­хом и на­че­ли­ма ко­ја про­
пи­су­је на­го­ве­шта­ва но­ву, уни­по­лар­ну рас­по­де­лу мо­ћи, и ин­те­ре­

40
Бра­ни­слав Ђор­ђе­вић, Вла­ди­мир Тра­па­ра Ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ...
се САД као пре­о­ста­ле су­пер­си­ле.19) Из­ра­зи по­пут људ­ских пра­ва,
де­мо­кра­ти­је, вла­да­ви­не пра­ва, еко­ном­ских сло­бо­да и од­го­вор­но­
сти, до­ми­ни­ра­ју овим до­ку­мен­том, а у упо­тре­бу ула­зи син­таг­ма
„све­о­бу­хват­на и не­де­љи­ва без­бед­ност“.20) Де­ве­де­се­те го­ди­не би­ле
су злат­но до­ба КЕБС/ОЕБС – она у тој де­це­ни­ји узи­ма за­па­же­но
уче­шће у ре­ша­ва­њу су­ко­ба до ко­јих до­ла­зи на пост­ју­го­сло­вен­ском
и пост­со­вјет­ском про­сто­ру.21) За ту свр­ху гра­на­ју се и ак­тив­но­сти
ин­сти­ту­ци­је, те ова до­би­ја и низ но­вих те­ла, по­пут опе­ра­ци­ја на те­
ре­ну у кон­фликт­ним под­руч­ји­ма и кан­це­ла­ри­ја спе­ци­ја­ли­зо­ва­них
за раз­ли­чи­та пи­та­ња по­ве­за­на са упра­вља­њем кри­за­ма и ре­ша­ва­
њем су­ко­ба. Ме­ђу­тим, све ово ишло је ру­ку под ру­ку, за­пра­во је и
омо­гу­ће­но ин­стру­мен­та­ли­за­ци­јом ин­сти­ту­ци­је од стра­не кре­а­то­ра
НСП. Циљ ове ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је био је да се зло­у­по­тре­би већ
по­сто­је­ћи све­о­бу­хват­ни оквир европ­ске без­бед­но­сти, не би ли се
обез­бе­дио ле­ги­ти­ми­тет упра­вља­њу без­бед­но­шћу на кон­ти­нен­ту у
аме­рич­ком ин­те­ре­су. Док се, као у слу­ча­ју УН, Ру­си­ја ни­је су­прот­
ста­вља­ла то­ме, то је про­ла­зи­ло и у слу­ча­ју ОЕБС. Тим лак­ше што
је та ор­га­ни­за­ци­ја раз­ви­ла низ ме­ха­ни­за­ма за за­о­би­ла­же­ње од­лу­
чи­ва­ња кон­сен­зу­сом, и то та­мо где је нај­ва­жни­је – у де­ло­ва­њу на
те­ре­ну у кон­фликт­ним под­руч­ји­ма. По­ме­ну­те опе­ра­ци­је на те­ре­
ну и спе­ци­ја­ли­зо­ва­не кан­це­ла­ри­је че­сто де­лу­ју ad hoc и без стал­
ног над­зо­ра цен­трал­них ор­га­на.22) Че­сто и др­жа­ва ко­ја пред­се­да­ва
ОЕБС до­би­ја при­ли­ку да де­лу­је на овај на­чин.
Док се на ни­воу цен­трал­них ор­га­на ОЕБС од­лу­чу­је кон­сен­
зу­сом, те Ру­си­ја мо­же да ве­ти­ра сва­ку од­лу­ку ко­ја јој се не сви­ђа,
на ни­воу ad hoc те­ла САД у сва­ком по­је­ди­нач­ном слу­ча­ју a pri­o­ri
мо­ра­ју да про­фи­ти­ра­ју ви­ше од Ру­си­је. Ово због то­га што ме­ђу
чла­ни­ца­ма ОЕБС има мно­го ви­ше др­жа­ва спрем­них да у сво­јим
спољ­ним по­ли­ти­ка­ма сле­де дик­тат САД, не­го Ру­си­је, па се то од­

19) Париски састанак КЕБС на врху 1990. године, први након састанка на врху у
Хелсинкију, прекретница је у дотадашњем раду Конференције. Нова слика Европе
у раздобљу након Хладнога рата и пада „Гвоздене завесе“ тражила је нови профил
КЕБС и нове облике сарадње. С тим у вези, Париска повеља за нову Европу (Char­
ter of Paris for a New Europe) прекретница је у раду Конференције- њеним усвајањем
државе учеснице једногласно су се определиле за развој демократских друштава
утемељених на вишестраначју и тржишној економији, а сама Конференција добила је
нову оперативну структуру.
20) Charter of Paris for a New Europe, Paris 1990, Internet, http://www.osce.org/
mc/39516?download=true, 25/02/2016.
21) О деловању ОЕБС на југословенском простору, видети: Branislav Đorđević, Miroslav
Glišić, “Organization for Security and Co-operation in Europe and the Yugoslav Crisis”,
Vojno delo, Vol. 56, No. 4, Beograd, 2004, стр. 9-31.
22) Владимир Трапара, „Улога ОЕБС операција на терену у земљама у транзицији“,
Међународни проблеми, год. 63, бр. 1, јануар-март 2011, стр. 100-101.

41
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 29-55.
ра­жа­ва и на са­став и де­ло­ва­ње ad hoc те­ла у аме­рич­ком ин­те­ре­су и
знат­но че­шће за­у­зи­ма­ње по­ло­жа­ја Пред­се­да­ва­ју­ћег од стра­не не­ке
др­жа­ве ко­ја ће се по­на­ша­ти у скла­ду са во­љом САД. Оту­да вре­ме­
ном све ве­ћа не­спрем­ност Ру­си­је да се осло­ни на ОЕБС за за­шти­ту
сво­јих без­бед­но­сних ин­те­ре­са, јер се не­фор­мал­но и ad hoc де­ло­ва­
ње ове ор­га­ни­за­ци­је у прак­си нај­че­шће по­ка­за­ло као ин­стру­мент
ан­ти-ру­ског де­ло­ва­ња Ва­шинг­то­на.23) Ко­ри­шће­ње пи­та­ња људ­ских
пра­ва и по­ли­тич­ких и дру­гих сло­бо­да (не­ка­да­шња „тре­ћа кор­па“)
као сред­ство под­ри­ва­ња ру­ске сфе­ре ути­ца­ја на пост­со­вјет­ском
про­сто­ру на­ро­чи­то је до­шло до из­ра­жа­ја. Све ово је на­ве­ло Ру­си­
ју да по­сте­пе­но поч­не да от­ка­зу­је по­др­шку овом не­фор­мал­ном и
ad hoc де­ло­ва­њу, што је кул­ми­ни­ра­ло за­тва­ра­њем Гру­пе за по­моћ
ОЕБС у Че­че­ни­ји 2004. и Ми­си­је у Гру­зи­ји 2009.
Ру­си­ја, ме­ђу­тим, до да­нас ни­је ди­гла ру­ке од ОЕБС као кров­
не ор­га­ни­за­ци­је европ­ске без­бед­но­сти, тра­же­ћи ре­ше­ње у ње­ној
ре­фор­ми. Она ту ре­фор­му тра­жи по­чев од Ис­тан­бул­ског са­ми­та
1999, а кључ­ни еле­мент ње­ног пред­ло­га са­сто­ји се у по­ста­вља­њу
ОЕБС на прав­ну осно­ву, тј. за­кљу­че­њу осни­вач­ке по­ве­ље, чи­ме би
ова по­ста­ла ти­пич­на ме­ђу­на­род­на ор­га­ни­за­ци­ја.24) У овом ду­ху био
је и кри­тич­ки до­ку­мент ко­ји је Ру­си­ја за­јед­но са Бе­ло­ру­си­јом и
Ка­зах­ста­ном об­ја­ви­ла 2002.25) У го­ди­на­ма ко­је су сле­ди­ле, за­пад­не
зе­мље оста­ле су не­ме на ову и дру­ге ру­ске ини­ци­ја­ти­ве за ре­фор­
му. Иако су се ода­зва­ле ини­ци­ја­ти­ви бив­шег ру­ског пред­сед­ни­ка
Ме­две­де­ва за во­ђе­ње све­о­бу­хват­ног ди­ја­ло­га о европ­ској без­бед­
но­сти, из че­га се 2009. из­ро­дио Крф­ски про­цес, тај про­цес до да­
нас не­ће да­ти опи­пљи­ви­јих ре­зул­та­та.26) Раз­лог је вр­ло јед­но­ста­ван
– ако им већ ви­ше не по­ла­зи за ру­ком да ин­стру­мен­та­ли­зу­ју ову
ин­сти­ту­ци­ју као не­ка­да, САД и њи­хо­ви европ­ски са­ве­зни­ци чи­не
све да мар­ги­на­ли­зу­ју ОЕБС и као кључ­ну ор­га­ни­за­ци­ју европ­ске
без­бед­но­сти на­мет­ну НА­ТО. На овај ко­рак им је би­ло лак­ше да се
од­лу­че не­го у слу­ча­ју УН, бу­ду­ћи да ОЕБС има и ма­њи об­у­хват и
мо­рал­ну сна­гу од УН, те им ни­је та­ко пре­ко по­треб­на за ле­ги­ти­ми­

23) Victor-Yves Ghebali, “The OSCE Long-Term Mission Experience, 1992-2004: A Global
Assesment“, in: The Politico-Military Dimension of the OSCE: Arms Control and Conflict
Management Issues (eds. Victor-Yves Ghebali, Daniel Warner), PSIO, HEI, Geneva, 2005,
стр. 12.
24) Самит ОЕБС у Истанбулу одржан је 18-19. новембра 1999. године, у сенци управо
окончане агресије НАТО на СР Југославију и отпочињања руске војне акције у
Чеченији. Поред усвајања Истанбулске декларације, на самиту је потписана Повеља о
европској безбедности.
25) Victor-Yves Ghebali, “The OSCE Long-Term Mission Experience, 1992-2004: A Global
Assesment“, нав. дело, стр. 24-28.
26) Више о овом процесу на: The Corfu Process, Internet, http://www.osce.org/cio/108343,
25/02/2016.

42
Бра­ни­слав Ђор­ђе­вић, Вла­ди­мир Тра­па­ра Ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ...
за­ци­ју спољ­но­по­ли­тич­ких ак­ци­ја, ни­ти има­ју ве­ћу мо­рал­ну ште­ту
ако им она ус­кра­ти по­др­шку. Из ре­че­ног мо­же се за­кљу­чи­ти да је
успех ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је ОЕБС де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­
ка до­не­кле до­при­нео на­прет­ку на пла­ну ус­по­ста­вља­ња НСП, али
да ка­сни­ји не­у­спе­си ни­су ути­ца­ли на тај про­цес у ме­ри у ко­јој је
то слу­чај са УН.
Тре­ћа, пре­о­ста­ла без­бед­но­сна ин­сти­ту­ци­ја ко­ју ва­ља раз­мо­
три­ти је НА­ТО. За раз­ли­ку од УН и ОЕБС, ова ин­сти­ту­ци­ја у свом
члан­ству не­ма ни­јед­ну ве­ли­ку си­лу осим САД. Шта­ви­ше, све оста­
ле чла­ни­це су у ма­њој или ве­ћој ме­ри у ва­зал­ном од­но­су пре­ма Ва­
шинг­то­ну и при­вр­же­не иде­ји о НСП. Сто­га је ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја
ове ин­сти­ту­ци­је за циљ из­град­ње НСП би­ла мно­го јед­но­став­ни­ја,
а до ње је до­шло у пр­вим го­ди­на­ма по за­вр­шет­ку Хлад­ног ра­та.
НА­ТО се та­да из од­брам­бе­ног тран­сфор­ми­сао у офан­зив­ни вој­ни
са­вез са ја­сним ци­љем – да про­ши­ри и учвр­сти свој (по­ли­тич­ки и
вој­ни) ути­цај, те да на­мет­не и по сва­ку це­ну очу­ва сре­ди­шњу уло­гу
у но­вој вој­но-без­бед­но­сној ар­хи­тек­ту­ри Евро­пе.
Од по­чет­ка де­ве­де­се­тих про­шлог ве­ка, НА­ТО се на­ла­зи у
кон­стант­ној екс­пан­зи­ји, ка­ко кван­ти­та­тив­ној (у по­гле­ду по­ве­ћа­
ња бро­ја др­жа­ва чла­ни­ца), та­ко и ква­ли­та­тив­ној (у по­гле­ду пре­
у­зи­ма­ња на се­бе но­вих уло­га).27) Но­ве уло­ге ко­је је НА­ТО за се­бе
пред­ви­део из­ме­на­ма свог стра­те­шког кон­цеп­та и по­вре­ме­но спро­
во­дио у прак­си (нај­бо­љи прак­тич­ни при­мер је агре­си­ја на Ју­го­
сла­ви­ју 1999.) мо­гу се свр­ста­ти у три гру­пе: упра­вља­ње кри­за­ма,
ми­ров­не опе­ра­ци­је и ху­ма­ни­тар­не ин­тер­вен­ци­је.28) Чи­ње­ни­ца да је
пред­ви­ђе­но и у прак­си не­ко­ли­ко пу­та спро­ве­де­но оба­вља­ње ових
уло­га из­ван те­ри­то­ри­је др­жа­ва чла­ни­ца НА­ТО, по­твр­ђу­је те­зу да
је овај вој­ни са­вез из­гу­био ка­рак­тер чи­сто де­фан­зив­ног, и по­стао
офан­зив­ни – ра­ди про­ши­ре­ња сфе­ре ути­ца­ја Сје­ди­ње­них Др­жа­ва
у Евро­пи пу­тем ус­по­ста­вља­ња до­ми­на­ци­је над ње­ним без­бед­но­
сним по­сло­ви­ма.29) Ра­ди се, да­кле, о омо­гу­ћа­ва­њу оп­стан­ка али­јан­
27) Илустрације ради, треба рећи да је од почетка 90-тих година 20. века до данас НАТО
примио у пуноправно чланство 12 земаља, а 2. децембра 2015. године и Црна Гора је
званично позвана да приступи Алијанси.
28) Драган Р. Симић, Наука о безбедности, Службени лист СРЈ/Факултет политичких
наука, Београд, 2002, стр. 113. Више о најновијем стратешком концепту НАТО,
усвојеном на Самиту у Лисабону 19-20. новембра 2010. године видети: Бранислав
Ђорђевић, Мирослав Глишић, Организација Северноатлантског уговора (НАТО),
Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2013, стр. 43-60.
29) Драган Симић у том смислу даје оцену која је сасвим у духу офанзивног реализма, да
се Америка после Хладног рата није повукла у изолацију, већ напротив, да користи
прилику коју јој даје нови однос снага да посредством НАТО пресудно обликује
безбедносни поредак у Европи. Исто, стр. 117. Према Браниславу Ђорђевићу,
„Стратешки концепт НАТО представља платформу за геостратегијско напредовање,

43
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 29-55.
се кроз њен дво­стру­ки из­ла­зак из де­фан­зив­них окви­ра – ис­пу­ња­
ва­њем но­вих уло­га из­ван под­руч­ја ко­је по­кри­ва­ју др­жа­ве чла­ни­це
и при­је­мом но­вих чла­ни­ца, сход­но мак­си­ми Ри­чар­да Лу­га­ра „out of
area, or out of bus­si­ness“.30)
Ло­ги­ка про­ши­ре­ња и дру­гих офан­зив­них ак­тив­но­сти НА­ТО
из­ра­зи­то је ге­о­по­ли­тич­ке при­ро­де. Она је пр­вен­стве­но усме­ре­на
на под­руч­је бал­тич­ког и цр­но­мор­ског сли­ва, ко­је је ге­о­по­ли­ти­чар
Хал­форд Ма­кин­дер по­чет­ком про­шлог ве­ка на­звао Ис­точ­ном Евро­
пом и уста­но­вио њен зна­чај као пре­чи­це ка овла­да­ва­њу пре­де­лом
ср­ца Евро­а­зи­је (чи­ји нај­ве­ћи део об­у­хва­та Ру­си­ја), за­тим и чи­та­вом
евро­а­зиј­ском коп­не­ном ма­сом, на­по­слет­ку и це­лим све­том.31) Про­
ши­ре­њем НА­ТО на Гру­зи­ју, и по­себ­но на Укра­ји­ну, САД би до­шле
на ко­рак од пот­пу­ног овла­да­ва­ња Ис­точ­ном Евро­пом, што би био
пре­лом­ни тре­ну­так у про­це­су ус­по­ста­вља­ња НСП. Ру­си­ја би би­ла
пот­пу­но из­ба­че­на из игре као ве­ли­ка си­ла и рав­но­прав­ни уче­сник
европ­ске и свет­ске без­бед­но­сне ар­хи­тек­ту­ре. Ов­де ле­жи и кључ­ни
раз­лог за­што НА­ТО ни­ка­да ни­је озбиљ­но раз­мо­трио при­јем Ру­си­је
у члан­ство.32) Ти­ме би ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ове ин­сти­ту­ци­је би­ла
оте­жа­на, ако не и оне­мо­гу­ће­на, јер би се у њој осим САД на­шла
још јед­на ве­ли­ка си­ла. Без Ру­си­је у свом члан­ству, пак, НА­ТО се
у пот­пу­но­сти сво­ди на par ex­cel­len­ce ин­стру­мент у слу­жби НСП,
чи­ја је при­мар­на свр­ха ан­ти-ру­ско де­ло­ва­ње, услед че­га га Ру­си­ја и
до­жи­вља­ва као прет­њу. Раз­ма­тра­ње НА­ТО мо­же се за­кљу­чи­ти оце­
ном да је у пи­та­њу до са­да од стра­не кре­а­то­ра НСП нај­у­спе­шни­је
ин­стру­мен­та­ли­зо­ва­на ин­сти­ту­ци­ја, те да је да­ла и нај­ве­ће ре­зул­та­
те на пла­ну ус­по­ста­вља­њу истог.
Европ­ска уни­ја је пр­ва по­ли­тич­ка ин­сти­ту­ци­ја ко­ја ће се раз­
ма­тра­ти у ра­ду. Да­на­шња Европ­ска уни­ја ре­зул­тат је на­по­ра европ­
ских др­жа­ва ко­ји да­ти­ра још од 1950. го­ди­не – да оства­ре мир и
без­бед­ност на кон­ти­нен­ту пу­тем пре­ва­зи­ла­же­ња тра­ди­ци­о­нал­ног
стра­те­шког над­ме­та­ња, те да кроз еко­ном­ску ин­те­гра­ци­ју уна­пре­де
ширење (пријем нових чланица) и предислокацију респективних снага Алијансе
на Југоисток и Исток Европе“. Бранислав Ђорђевић, „Геостратегијски положај као
чинилац безбедности Републике Србије“, у зборнику: Стратешки правци развоја и
утврђивања положаја Србије у савременим међународним односима, (приредили:
Марко Николић, Драгољуб Тодић), Институт за међународну политику и привреду,
Београд, 2013, стр. 846.
30) Наведено према: Драган Р. Симић, Наука о безбедности, нав. дело, стр. 114.
31) Halford J. Mackinder, Democratic Ideas and Reality: A Study in the Politics of Reconstruction,
Faber and Faber, London, 2009 (првобитно објављено од Henry Holt and Company, New
York, 1919), стр. 73-74, 120-121, 125, 150.
32) Мада се неки са Запада залажу за то, нпр. Чарлс Капчан. Видети: Charles A. Kupchan,
“NATO’s Final Frontier – Why Russia Should Join the Atlantic Alliance?”, Foreign Affairs
May/June 2010, Vol. 89, Issue 3, стр. 100-112.

44
Бра­ни­слав Ђор­ђе­вић, Вла­ди­мир Тра­па­ра Ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ...
и ква­ли­тет жи­во­та сво­јих гра­ђа­на.33) До да­нас Европ­ска уни­ја ус­пе­
ла је да се бит­но те­ри­то­ри­јал­но про­ши­ри укљу­чи­ва­њем но­вих чла­
ни­ца из не­ка­да­шњег Ис­точ­ног бло­ка, као и да у по­гле­ду ни­воа ин­
те­гра­ци­је зна­чај­но над­ма­ши осо­би­не ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је.34)
Ипак, она и да­ље ни­је др­жа­ва у кла­сич­ном сми­слу и по свој при­
ли­ци не­ће то ни по­ста­ти. Упра­во та је­дин­стве­ност ЕУ – чи­ње­ни­ца
да је она не­што из­ме­ђу ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је и др­жа­ве – но­си
са со­бом бит­не им­пли­ка­ци­је за мо­гућ­но­сти де­ло­ва­ња у ме­ђу­на­род­
ним од­но­си­ма ка­ко ње са­ме, та­ко и ње­них нај­моћ­ни­јих чла­ни­ца.
С јед­не стра­не, над­на­ци­о­нал­ни еле­мен­ти ЕУ, за­хва­љу­ју­ћи ко­ји­ма
ова пре­ва­зи­ла­зи ти­пич­ну ме­ђу­на­род­ну ор­га­ни­за­ци­ју и „ими­ти­ра“
др­жа­ву, спу­та­ва­ју са­мо­стал­но де­ло­ва­ње нај­моћ­ни­јих др­жа­ва чла­
ни­ца. Са дру­ге, то што је ЕУ и да­ље са­мо „ими­та­ци­ја“ др­жа­ве, чи­
је чла­ни­це и да­ље за­др­жа­ва­ју зна­ча­јан део свог су­ве­ре­ни­те­та, она
као це­ли­на у ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма не мо­же да на­сту­па као је­
дин­стве­ни ра­ци­о­нал­ни ак­тер рав­но­пра­ван са др­жа­ва­ма – ве­ли­ким
си­ла­ма (САД, Ру­си­јом, Ки­ном). Ње­не чла­ни­це и да­ље мо­гу има­
ти, а у прак­си че­сто и има­ју, про­тив­реч­не спољ­не по­ли­ти­ке – оно
што се на­зи­ва За­јед­нич­ком спољ­ном и без­бед­но­сном по­ли­ти­ком
ЕУ да­ле­ко је од су­штин­ског за­јед­ни­штва.35) Ова „за­гла­вље­ност“ ЕУ
из­ме­ђу ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је и др­жа­ве, те по­сле­ди­це ко­је она
про­из­во­ди у ви­ду оме­та­ња са­мо­стал­ног и је­дин­стве­ног де­ло­ва­ња
на ме­ђу­на­род­ном пла­ну ка­ко ЕУ, та­ко и ње­них нај­моћ­ни­јих др­жа­ва
чла­ни­ца, пру­жа­ју ве­ли­ке мо­гућ­но­сти за ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ју ове
ин­сти­ту­ци­је од стра­не кре­а­то­ра НСП.
Нај­пре, да је Европ­ска уни­ја је­дин­стве­на др­жа­ва као што
ни­је, она би има­ла све по­треб­не ка­па­ци­те­те за са­мо­стал­но де­ло­
ва­ње у ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма, те би ње­на ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја
од стра­не САД би­ла не­мо­гу­ћа. На­кон ус­по­ста­вља­ња је­дин­стве­ног
европ­ског тр­жи­шта и за­јед­нич­ке мо­не­тар­не по­ли­ти­ке (по­ред оста­
лог и уво­ђе­њем евра као за­јед­нич­ке ва­лу­те), по­сто­ја­ле су ам­би­ци­
је од­ре­ђе­них по­ли­тич­ких сна­га уну­тар ЕУ да ова на осно­ву сво­је
нео­спор­не гло­бал­не еко­ном­ске сна­ге и ути­ца­ја из­гра­ди и по­твр­ди
и свој не­за­ви­сни по­ли­тич­ки и вој­но-без­бед­но­сни иден­ти­тет, не би
33) Видети: Жорж-Анри Суту, Неизвестан савез – историја Европске заједнице, CLIO,
Београд, 2001, стр. 5-8.
34) Европска унија има 28 држава чланица са површином од 4.381.324 км², на којој
живи преко 506 милиона становника. Европска унија има 31% удела у светском
номиналном  бруто домаћем производу. Важно је рећи и да је 21 чланица Европске
уније истовремено и чланица НАТО.
35) Детаљније видети: Владимир Трапара, „Ограничења Заједничке спољне и безбедносне
политике: коме заправо Србија треба да се прилагоди?“, у зборнику: Спољна политика
Србије и заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ (приредили: Драган Ђукановић,
Милош Јончић), Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2012, стр.
42-56.

45
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 29-55.
ли сма­њи­ла или огра­ни­чи­ла ути­цај САД на Евро­пу. За­не­ма­ре­но је,
ме­ђу­тим, да ће ра­зно­ли­ко­сти и су­прот­но­сти еко­ном­ских и по­ли­
тич­ких ин­те­ре­са уну­тар са­ме Европ­ске уни­је, пред­ста­вља­ти глав­но
из­во­ри­ште не­је­дин­ства, ње­ног кон­тро­верз­ног по­на­ша­ња и не­сна­
ла­же­ња у оства­ри­ва­њу тих ам­би­ци­ја.36)
Глав­на по­де­ла ме­ђу др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма ко­ја се ја­ви­ла на­
кон про­ши­ре­ња ЕУ на ис­ток је­сте она из­ме­ђу „Но­ве“ и „Ста­ре“
Евро­пе, ка­ко ју је 2003. фор­му­ли­сао та­да­шњи се­кре­тар од­бра­не
САД, До­налд Рам­сфелд. Он је ис­прав­но уочио знат­но из­ра­же­ни­
ју про­а­ме­рич­ку ори­јен­та­ци­ју но­во­при­мље­них ис­точ­но­ев­ роп­ских
чла­ни­ца Уни­је, бив­ших при­пад­ни­ца Ис­точ­ног бло­ка, на­су­прот те­
жња­ма не­ких од ста­рих чла­ни­ца, ме­ђу њи­ма и нај­моћ­ни­јих – по­пут
Фран­цу­ске и Не­мач­ке – да се оса­мо­ста­ле од Ва­шинг­то­на. Од та­да
до да­нас САД екс­пло­а­ти­шу ову по­де­лу да би спре­чи­ле да ЕУ као
це­ли­на пр­ко­си њи­хо­вој во­љи. И не са­мо то – Ва­шинг­тон ин­стру­
мен­та­ли­зу­је ЕУ та­ко што ко­ри­сти ње­не над­на­ци­о­нал­не струк­ту­ре
да би спу­тао са­мо­стал­но де­ло­ва­ње по­је­ди­нач­них др­жа­ва чла­ни­ца
ко­је има­ју во­љу и ка­па­ци­тет за та­кво де­ло­ва­ње. На при­мер, кад
Фран­цу­ска или Не­мач­ка од­лу­че да ура­де не­што у спољ­ној по­ли­
ти­ци про­тив ин­те­ре­са САД, про­а­ме­рич­ке др­жа­ве „Но­ве“ Евро­пе
мо­гу у ор­га­ни­ма ЕУ да бло­ки­ра­ју та­кве од­лу­ке.
Та­ква си­ту­ац
­ и­ја до­ве­ла је до то­га да до­при­нос ин­стру­мен­та­
ли­за­ци­је ЕУ у ус­по­ста­вља­њу НСП бу­де ве­ли­ки ско­ро као и до­при­
нос НА­ТО. Шта­ви­ше, по­не­кад ка­да се ра­ди о „упра­вља­њу кри­за­
ма“ на пе­ри­фе­ри­ји Евро­пе и ши­ре, или о са­мом про­ши­ре­њу обе­ју
ин­сти­ту­ци­ја на но­ве чла­ни­це, по­ста­је те­шко раз­лу­чи­ти да ли је ту
у глав­ној уло­зи ЕУ или НА­ТО. Ко­ва­ни­ца „евро­а­тлант­ске ин­те­гра­
ци­је“ на­мер­но је ство­ре­на да би се под пла­штом пле­ме­ни­те иде­је о
европ­ском је­дин­ству и же­ље др­жа­ва са пе­ри­фе­ри­је Евро­пе да при­
дру­же­њем ЕУ оства­ре про­спе­ри­тет, ра­ди­ло на вој­но-по­ли­тич­кој
екс­пан­зи­ји САД на ис­ток Евро­пе, као зна­чај­ном ко­ра­ку у прав­цу
ус­по­ста­вља­ња НСП. По­ли­тич­ка усло­вља­ва­ња но­вих чла­ни­ца ЕУ,
ка­да се па­жљи­ви­је ана­ли­зи­ра­ју, у се­би са­др­же упра­во еле­мен­те зах­
те­ва за при­ста­ја­њем уз НСП. Овај про­цес за­то у пре­спек­ти­ви мо­же
да бу­де још ко­ри­сни­ји ње­го­вим кре­а­то­ри­ма не­го про­цес про­ши­ре­
ња НА­ТО, јер по­сто­је др­жа­ве (по­пут Ср­би­је) ко­је не би у НА­ТО,
али при­ста­ја­њем на по­је­ди­не усло­ве при­сту­па­ња ЕУ de fac­to би
при­ста­ле и на НСП. Са дру­ге стра­не, не­у­спех ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је
ЕУ да на „ма­ла вра­та“ оства­ри оно у че­му НА­ТО не успе­ва – та­ко
36) Након престанка са радом Западноевропске уније 2011, може се претпоставити да
ЕУ неће располагати респективном војном силом у предстојећем периоду. Бранислав
Ђорђевић, „Геостратегијски положај као чинилац безбедности Републике Србије“, нав.
дело, стр. 844-845.

46
Бра­ни­слав Ђор­ђе­вић, Вла­ди­мир Тра­па­ра Ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ...
што би Ср­би­ја или још не­ка др­жа­ва про­зре­ла по­ме­ну­те на­ме­ре и
од­у­ста­ла од члан­ства под по­ну­ђе­ним усло­ви­ма – мо­гао би озбиљ­но
да уз­др­ма ле­ги­ти­ми­тет са­ме ЕУ, али и да оте­жа ње­ну да­љу ин­стру­
мен­та­ли­за­ци­ју, јер би ње­не нај­моћ­ни­је чла­ни­це уло­жи­ле до­дат­ни
на­пор да са­мо­стал­ни­је де­лу­ју на ме­ђу­на­род­ној сце­ни.
Од ме­ђу­на­род­них по­ли­тич­ких ин­сти­ту­ци­ја по­се­бан зна­чај
има­ју Г7/8 и Г20. Г7 је ме­ђу­вла­дин фо­рум на­стао се­дам­де­се­тих
го­ди­на про­шлог ве­ка са иде­јом да оку­пи та­да нај­ра­зви­је­ни­је еко­но­
ми­је све­та: Сје­ди­ње­не Др­жа­ве, Ка­на­ду, Ве­ли­ку Бри­та­ни­ју, Фран­
цу­ску, За­пад­ну Не­мач­ку, Ита­ли­ју и Ја­пан ра­ди за­шти­те њи­хо­вих
ин­те­ре­са у вре­ме све же­шће по­ла­ри­за­ци­је еко­ном­ских од­но­са из­
ме­ђу гло­бал­ног Се­ве­ра и Ју­га. Са на­сту­па­њем уни­по­лар­ног пе­ри­о­
да, ова ин­сти­ту­ци­ја ће се по­ка­за­ти као згод­но по­ли­тич­ко сред­ство
у ру­ка­ма кре­а­то­ра НСП за вр­ше­ње по­ли­тич­ког при­ти­ска на др­жа­ве
не­по­вољ­ни­јег еко­ном­ског по­ло­жа­ја, а ње­на ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја
у ту свр­ху би­ће олак­ша­на чи­ње­ни­цом да је са­чи­ње­на од ода­них
са­ве­зни­ка/ва­за­ла САД. Са очи­глед­ном же­љом да уве­ћа ле­ги­ти­ми­
тет и ефи­ка­сност свог по­ли­тич­ког ути­ца­ја, Г7 1998. го­ди­не у члан­
ство при­ма Ру­си­ју, „на­гра­ђу­ју­ћи“ је за ње­ну ко­о­пе­ра­тив­ност пре­ма
НСП у го­ди­на­ма ко­је су прет­хо­ди­ле. На тај на­чин, Г7 се тран­сфор­
ми­ше у Г8. Но, у го­ди­на­ма ко­је су сле­ди­ле, а услед опи­са­ног ра­ста
асер­тив­но­сти ру­ске спољ­не по­ли­ти­ке, ову ин­сти­ту­ци­ју по­ста­је све
те­же ин­стру­мен­та­ли­зо­ва­ти, услед че­га Ва­шинг­тон и ње­го­ви са­ве­
зни­ци на­по­слет­ку од­лу­чу­ју да „су­спен­ду­ју“ члан­ство Ру­си­је, што
се до­го­ди­ло на­кон ру­ске анек­си­је Кри­ма 2014. го­ди­не. Ла­ко­ћа са
ко­јом је Ру­си­ја јед­но­став­но из­ба­че­на из Г8 (са­да по­но­во Г7) на­во­ди
на прет­по­став­ку да би САД и њи­хо­ви са­ве­зни­ци вр­ло ра­до Ру­си­ју
из­ба­ци­ли и из УН и ОЕБС ка­да би то би­ло прав­но мо­гу­ће, ка­ко би
ову оне­мо­гу­ћи­ли да се су­прот­ста­вља њи­хо­вој ин­стру­мен­та­ли­за­ци­
ји ових ин­сти­ту­ци­ја.
Г20, пак, пред­ста­вља је­дан знат­но ши­ри ме­ђу­на­род­ни фо­
рум, та­ко­ђе на­стао (1999) са иде­јом оку­пља­ња нај­ра­зви­је­ни­јих еко­
но­ми­ја све­та, али та­ко да осим тра­ди­ци­о­нал­них укљу­чи и оне ко­је
се тек у но­ви­је вре­ме убр­за­но раз­ви­ја­ју, те са­мим тим њи­хов ути­цај
на ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку и еко­но­ми­ју ра­сте. Упра­во услед то­га
што пра­ти тренд ди­фу­зи­је је­згра свет­ске еко­но­ми­је на низ но­вих
ак­те­ра, за Г20 мо­же се прог­но­зи­ра­ти да ће по­ла­ко пре­у­зе­ти при­мат
у од­но­су на Г7. Ти­ме се мо­же об­ја­сни­ти за­што се Ру­си­ја ни­је мно­го
бу­ни­ла кад су је из­ба­ци­ли из Г8 – јер у Г20 ви­ди за се­бе зна­чај­ни­ји
фо­рум, из ко­га не мо­гу та­ко ла­ко да је из­ба­це, бу­ду­ћи да се у ње­му
на­ла­зи не­ко­ли­ко цен­та­ра свет­ске еко­ном­ске и по­ли­тич­ке мо­ћи ре­
ла­тив­но или пот­пу­но не­за­ви­сних од Ва­шинг­то­на, укљу­чу­ју­ћи и све

47
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 29-55.
др­жа­ве BRICS.37) Са дру­ге стра­не, иста чи­ње­ни­ца мо­ти­ви­ше САД
да, иако ову ин­сти­ту­ци­ју не мо­гу та­ко ла­ко да ин­стру­мен­та­ли­зу­ју,
оста­ну у њој и по­шту­ју њен зна­чај. То се мо­гло ви­де­ти у сеп­тем­бру
2013. ка­да је пред­сед­ник САД Оба­ма, иако ре­шен да от­ка­же свој
пут у Мо­скву на би­ла­те­рал­ни са­ста­нак са ру­ским пред­сед­ни­ком
Пу­ти­ном, због ази­ла ко­ји је Ру­си­ја да­ла од­бе­глом аме­рич­ком оба­
ве­штај­цу Сно­у­де­ну, јед­но­став­но мо­рао да до­ђе на са­ста­нак Г20 у
Санкт Пе­тер­бур­гу, где се на мар­ги­на­ма са­стао и са Пу­ти­ном.
Тренд по­ме­ра­ња ре­ал­ног ути­ца­ја са Г7 на Г20 ду­го­роч­но би
мо­гао да до­при­не­се раз­вод­ња­ва­њу на­по­ра усме­ре­них на ус­по­ста­
вља­ње НСП, јер би САД и њи­хо­ви са­ве­зни­ци све ви­ше мо­ра­ли да
се уса­гла­ша­ва­ју са цен­три­ма мо­ћи не­за­ви­сним од њих, а уз све ма­
њу мо­гућ­ност за­о­би­ла­же­ња ове ин­сти­ту­ци­је. При­мер јед­не би­ла­те­
рал­не ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је ко­ју је Ва­шинг­тон фор­ми­рао са од
ње­га не­за­ви­сним цен­тром мо­ћи, а ипак по­ку­шао да је ин­стру­мен­
та­ли­зу­је, је­сте Би­ла­те­рал­на пред­сед­нич­ка ко­ми­си­ја САД и Ру­си­је.
Она је ус­по­ста­вље­на у ју­лу 2009. са ци­љем да се но­ви дух са­рад­
ње две­ју си­ла, раз­ви­јен у пр­вој по­ло­ви­ни 2009. у окви­ру Оба­ми­не
ини­ци­ја­ти­ве за „ре­се­то­ва­њем“ ру­ско-аме­рич­ких од­но­са, ин­сти­ту­
ци­о­на­ли­зу­је. Ка­ко је ин­те­рес за са­рад­њу по­сто­јао у ни­зу обла­сти,
за сва­ку од њих је фор­ми­ра­на по­себ­на рад­на гру­па у окви­ру Ко­
ми­си­је.38) Ко­ми­си­ја, ме­ђу­тим, од по­врат­ка Пу­ти­на на ме­сто пред­
сед­ни­ка Ру­си­је по­сто­ји са­мо на па­пи­ру, јер се Ру­си­ја ус­про­ти­ви­ла
упра­во ње­ној ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ји од стра­не Ва­шинг­то­на, ко­ја је
има­ла за циљ да од ру­ских би­ро­кра­та у окви­ру рад­них гру­па из­ву­че
уступ­ке на ко­је Мо­сква у не­по­сред­ном пре­го­ва­ра­њу дво­ји­це пред­
сед­ни­ка не би при­ста­ла. Ово је би­ло нај­о­чи­глед­ни­је у рад­ној гру­
пи за ци­вил­но дру­штво, ко­јом су пред­се­да­ва­ли Аме­ри­ка­нац Мајкл
Мек­фол и Рус Вла­ди­слав Сур­ков. Та гру­па је и зва­нич­но уга­ше­на
ја­ну­а­ра 2013, он­да ка­да су Аме­ри­кан­ци ви­де­ли да не мо­гу успе­шно
да је ин­стру­мен­та­ли­зу­ју ра­ди по­др­шке ру­ским про­за­пад­ним НВО,
ко­је су у том пе­ри­о­ду за­кон­ски про­гла­ше­не за „стра­не аген­те“.39)

37) BRICS је међународни политичко-економски форум сачињен од Бразила, Русије,

Индије, Кине и Јужноафричке Републике, држава које су се у првој деценији
двадесетпрвог века одликовале убрзаним економским растом и порастом политичког
утицаја и независног деловања на међународној сцени.
38) О Билатералној председничкој комисији, видети: Matthew Rojansky, Indispensable In­
stitutions: The Obama-Medvedev Commission and Five Decades of U.S.-Russia Dialogue,
Carnegie Endowement for International Peace, Washington D.C, 2010.
39) Will Englund, “U.S. quits joint panel with Russia on civil society”, The Washington Post,
25.01.2013, Internet, http://www.washingtonpost.com/world/europe/us-quits-joint-panel-
with-russia-on-civil-society/2013/01/25/eccbb102-66e9-11e2-9e1b-07db1d2ccd5b_story.
html, 11/03/2016.

48
Бра­ни­слав Ђор­ђе­вић, Вла­ди­мир Тра­па­ра Ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ...
Од ме­ђу­на­род­них еко­ном­ских ин­сти­ту­ци­ја би­ће раз­мо­тре­ни
Ме­ђу­на­род­ни мо­не­тар­ни фонд (ММФ), Свет­ска бан­ка и Свет­ска
тр­го­вин­ска ор­га­ни­за­ци­ја. Ме­ђу­на­род­ни мо­не­тар­ни фонд и Свет­ска
бан­ка од свог осни­ва­ња пред­ста­вља­ју нај­зна­чај­ни­је ме­ђу­на­род­не
фи­нан­сиј­ске ин­сти­ту­ци­је за кре­ди­ти­ра­ње еко­ном­ског раз­во­ја, пре­
струк­ту­и­ра­ње при­вре­да, ре­ша­ва­ње плат­но-би­лан­сних про­бле­ма и
ста­би­ли­за­ци­ју мо­не­тар­них при­ли­ка мно­гих зе­ма­ља све­та – раз­ви­
је­них, али и не­раз­ви­је­них. Због при­ви­ле­го­ва­ног по­ло­жа­ја, пре све­
га САД и ње­не на­ци­о­нал­не ва­лу­те (нај­ве­ће уче­шће у фон­до­ви­ма
ових ин­сти­ту­ци­ја, нај­ве­ћи број гу­вер­не­ра, нај­ве­ћа гла­сач­ка пра­ва
и аме­рич­ки до­лар као оп­ште­при­зна­то ме­ђу­на­род­но сред­ство об­
ра­чу­на и пла­ћа­ња), али и дру­гих еко­ном­ских и фи­нан­сиј­ских си­ла
све­та, кре­ди­ти и дру­ги об­ли­ци фи­нан­сиј­ске по­мо­ћи усме­ра­ва­ни су
пре­те­жно др­жа­ва­ма ко­је су при­хва­та­ле стан­дар­де тр­жи­шне при­
вре­де и ли­бе­ра­ли­за­ци­је тр­го­ви­не.
У пост­хлад­но­ра­тов­ском пе­ри­о­ду по­ста­је очи­глед­но да се
кре­ди­ти и дру­ги об­ли­ци по­мо­ћи ових ме­ђу­на­род­них фи­нан­сиј­ских
ин­сти­ту­ци­ја (пре­ко одо­бра­ва­ња из­да­шних кре­ди­та и про­гра­ма или
њи­хо­вог ус­кра­ћи­ва­ња) све ви­ше ко­ри­сте као моћ­но фи­нан­сиј­ско
оруж­је САД и зе­ма­ља За­па­да за на­ме­та­ње крај­ње ре­стрик­тив­них
мо­не­тар­них зах­те­ва, не­рет­ко по­ни­жа­ва­ју­ћих, па и уце­њи­вач­ких
усло­ва мо­не­тар­не ста­би­ли­за­ци­је и еко­ном­ског раз­во­ја ко­ји, у су­
шти­ни, во­де у за­ча­ран круг кре­дит­не за­ви­сно­сти и трај­ног ду­жнич­
ког роп­ства. Ни­је те­шко про­ник­ну­ти у то да се у ду­бо­кој по­за­ди­
ни та­квог по­на­ша­ња на­ла­зе на­сто­ја­ња да се, до­во­ђе­њем др­жа­ва у
тран­зи­ци­ји и дру­гих не­раз­ви­је­них зе­ма­ља у ова­кав не­за­ви­дан фи­
нан­сиј­ски по­ло­жај, све оне при­ну­де на из­бор стан­дар­да и мо­де­ла,
не са­мо еко­ном­ског, не­го и со­ци­јал­ног, кул­тур­ног, па и по­ли­тич­ког
раз­во­ја ко­ји су у функ­ци­ји гло­бал­них ин­те­ре­са кре­а­то­ра НСП.
У том сми­слу, по­ме­ну­те две уста­но­ве су у по­след­њих че­тврт
ве­ка у зна­чај­ној ме­ри до­при­не­ле ус­по­ста­вља­њу НСП и на­ста­вља­ју
да му до­при­но­се. Ја­сно је да је и у овом слу­ча­ју њи­хо­ва ин­стру­мен­
та­ли­за­ци­ја омо­гу­ће­на чи­ње­ни­цом да у њи­ма САД и оста­ле за­пад­не
др­жа­ве има­ју „кон­трол­ни па­кет ак­ци­ја“. Но, исто та­ко је ја­сно и да
др­жа­ве ко­је се су­прот­ста­вља­ју овом ви­ду на­сто­ја­ња кре­а­то­ра НСП
да ус­по­ста­ве свет­ску до­ми­на­ци­ју, има­ју ре­ше­ње у ви­ду ал­тер­на­
тив­них на­чи­на ме­ђу­на­род­ног фи­нан­сиј­ског по­ве­зи­ва­ња, у че­му
тре­нут­но пред­ња­че зе­мље BRICS.
Са Свет­ском тр­го­вин­ском ор­га­ни­за­ци­јом (СТО) си­ту­а­ци­ја је
не­што сло­же­ни­ја, бу­ду­ћи да та­мо не­ма слич­ног „кон­трол­ног па­
ке­та“, већ се (као и у слу­ча­ју ОЕБС) од­лу­чу­је кон­сен­зу­сом. Ипак,
у про­шло­сти је, а и да­нас, и ова ин­сти­ту­ци­ја же­сто­ко ин­стру­мен­

49
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 29-55.
та­ли­зо­ва­на, што је омо­гу­ће­но чи­ње­ни­цом да је кон­сен­зус о нај­
ва­жни­јим пра­ви­ли­ма ко­ја СТО про­пи­су­је по­стиг­нут пре не­го што
су др­жа­ве ко­је се су­прот­ста­вља­ју НСП при­мље­не у њу, те су оне
мо­гле да стек­ну члан­ство са­мо по на­че­лу „узми или оста­ви“. Члан­
ство Ру­си­је у СТО је за­то ја­ко ду­го од­ла­га­но – она је апли­ка­ци­
ју под­не­ла још 1993, а зва­нич­но је при­мље­на у ор­га­ни­за­ци­ју тек
2012. (по­ре­ђе­ња ра­ди, Ки­на је при­мље­на још 2000. го­ди­не). Део
раз­ло­га за оду­го­вла­че­ње ле­жи у не­спрем­но­сти Ру­си­је да се под­ре­
ди ису­ви­ше ли­бе­рал­ним пра­ви­ли­ма СТО ко­ја би на­шко­ди­ла ње­ној
при­вре­ди, али је ње­но ру­ко­вод­ство по­чет­ком те­ку­ће де­це­ни­је де­
фи­ни­тив­но пре­ло­ми­ло у ко­рист члан­ства.
Од тог тре­нут­ка из­ме­ђу Ру­си­је и СТО ста­ја­ће ис­кљу­чи­во
по­ли­тич­ка усло­вља­ва­ња. Кон­крет­но, на­кон Ру­ско-гру­зиј­ског ра­та
2008. Гру­зи­ја је ис­ко­ри­сти­ла мо­дел од­лу­чи­ва­ња кон­сен­зу­сом да се
су­прот­ста­ви при­је­му Ру­си­је у Ор­га­ни­за­ци­ју, услед спо­ра о тре­ти­
ра­њу де­ло­ва ме­ђу­др­жав­не гра­ни­це ко­је је Мо­сква по­сма­тра­ла као
сво­ју гра­ни­цу са не­за­ви­сном Аб­ха­зи­јом и Ју­жном Осе­ти­јом. Тби­
ли­си је зах­те­вао да про­ток тр­го­ви­не на овим де­ло­ви­ма гра­ни­це пра­
те ме­ђу­на­род­ни по­сма­тра­чи. Ва­шинг­тон је при­том зва­нич­но по­др­
жа­вао члан­ство Ру­си­је, али су Ру­си сум­ња­ли у ње­го­ву искре­ност,
сма­тра­ју­ћи да САД не при­ти­ска­ју Тби­ли­си да убла­жи став оно­ли­
ко ко­ли­ко би мо­гле. Вла­ди­мир Пу­тин ће у ок­то­бру 2011. отво­ре­но
оп­ту­жи­ти за­пад­не др­жа­ве да се „кри­ју иза гру­зиј­ског пи­та­ња“ да
би бло­ки­ра­ле при­сту­па­ње Ру­си­је: „Да за­и­ста же­ле да по­ста­не­мо
члан СТО, мо­гли би то да учи­не пре­ко но­ћи“, ре­као је та­да­шњи
ру­ски пре­ми­јер.40) По­чет­ком но­вем­бра ће на­по­кон би­ти по­стиг­нут
ком­про­мис у ви­ду до­го­во­ра о ода­ши­ља­њу на не­ко­ли­ко гра­нич­них
пунк­то­ва не­за­ви­сних по­сма­тра­ча, али не оних ко­ји би пред­ста­вља­
ли стра­не др­жа­ве, већ при­пад­ни­ка јед­не швај­цар­ске при­ват­не фир­
ме.41) Ше­сна­е­стог де­цем­бра 2011. Ру­си­ја је при­мље­на у члан­ство
СТО, а зва­нич­но је по­ста­ла члан од ав­гу­ста 2012, на­кон ра­ти­фи­ка­
ци­је Про­то­ко­ла о при­дру­жи­ва­њу.
Ипак, већ у ја­ну­а­ру 2012. Ру­си су са­оп­шти­ли да би због Џек­
сон-Ве­ник аманд­ма­на,42) ко­ји је већ че­ти­ри де­це­ни­је ста­јао на пу­
ту оства­ре­ња оп­ти­мал­ног оби­ма тр­го­ви­не САД и Ру­си­је, мо­гли да
40) “Georgia on Mr. Putin’s mind”, The Washington Post, October 9, 2011, Internet, http://www.
washingtonpost.com/opinions/georgia-on-mr-putins-mind/2011/10/07/gIQAY5daYL_story.
html, 22/03/2016.
41) Ellen Barry, “Russia Declares Deal to Join Trade Group”, International New York Times,
03.11. 2011, Internet, http://www.nytimes.com/2011/11/03/world/europe/russia-says-it-will-
join-wto-in-deal-with-georgia.html?_r=0, 22/03/2016.
42) Тзв. амандман Џексона и Веника предложен 1974. као допуна Закона о трговини САД
за ограничавање трговине са социјалистичким земљама које су браниле емиграцију

50
Бра­ни­слав Ђор­ђе­вић, Вла­ди­мир Тра­па­ра Ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ...
од­лу­че да се не при­др­жа­ва­ју пра­ви­ла СТО у тр­го­ви­ни са САД.43)
Џек­сон-Ве­ник аманд­ман уско­ро ће би­ти уки­нут, али са­ма на­ја­ва
Ру­си­је да би мо­гла да се се­лек­тив­но при­др­жа­ва пра­ви­ла СТО до­
вољ­но го­во­ри о мо­гућ­но­сти ме­ђу­на­род­них ин­сти­ту­ци­ја да не­за­ви­
сно ути­чу на др­жа­ве у си­ту­а­ци­ји ка­да се то ко­си са њи­хо­вим на­
ци­о­нал­ним ин­те­ре­сом. Од­луч­ност Ру­си­је да се су­прот­ста­ви НСП
и кон­сен­зу­ал­ни на­чин од­лу­чи­ва­ња учи­ни­ле су и СТО јед­ном од
ин­сти­ту­ци­ја чи­ја ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја у но­ви­је вре­ме по­ста­је не­
мо­гу­ћа, док не­у­спех исте – с об­зи­ром на зна­чај ор­га­ни­за­ци­је за
ме­ђу­на­род­ну тр­го­ви­ну – под­ри­ва на­по­ре на ус­по­ста­вља­њу НСП
еко­ном­ским сред­стви­ма.
На­по­слет­ку, ва­ља раз­мо­три­ти и јед­ну ме­ђу­на­род­ну ин­сти­ту­
ци­ју ко­ја се ба­ви кул­ту­ром, а то је спе­ци­ја­ли­зо­ва­на аген­ци­ја УН са
об­ла­шћу над­ле­жно­сти у сфе­ри кул­ту­ре – UNE­SCO. Па­жња ће би­
ти по­кло­ње­на слу­ча­ју не­у­спе­ха при­је­ма ме­ђу­на­род­но не­при­зна­тог
Ко­со­ва у ову ин­сти­ту­ци­ју 2015. го­ди­не.
Од јед­но­стра­ног про­гла­ше­ња не­за­ви­сно­сти тзв. Ре­пу­бли­ке
Ко­со­во 2008. за­пад­не др­жа­ве на че­лу са САД ко­је су ту не­за­ви­
сност при­зна­ле, же­сто­ко ло­би­ра­ју за члан­ство Ко­со­ва у свим ме­
ђу­на­род­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма, не би ли овој тво­ре­ви­ни – ре­зул­та­ту
агре­си­је НА­ТО на Ју­го­сла­ви­ју 1999. – да­ле ле­ги­ти­ми­тет. Та­мо где
се од­лу­чу­је кон­сен­зу­сом или по­сто­ји пра­во ве­та, ова на­ме­ра им
не успе­ва услед сна­жног про­ти­вље­ња Ру­си­је и Ки­не не­за­ви­сно­сти
Ко­со­ва. Но, та­мо где се о члан­ству не­ке др­жа­ве од­лу­чу­је про­стом
или ква­ли­фи­ко­ва­ном ве­ћи­ном чла­ни­ца, шан­се за при­јем Ко­со­ва су
мно­го ве­ће, те је оно до да­нас по­ста­ло члан не­ко­ли­ко ме­ђу­на­род­
них ин­сти­ту­ци­ја (укљу­чу­ју­ћи ММФ и Свет­ску бан­ку). У UNE­SCO
по­треб­на ве­ћи­на ипак за­ма­ло ни­је по­стиг­ну­та, за­хва­љу­ју­ћи сна­
жном ло­би­ра­њу Ср­би­је. Но, тај слу­чај је илу­стра­ти­ван јер по­ка­зу­је
ко­ли­ки зна­чај за НСП мо­же да има ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја по­је­ди­них
ин­сти­ту­ци­ја, од­но­сно ко­ли­ко не­у­спех ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је мо­же
да на­шко­ди про­јек­ту ње­го­вог ус­по­ста­вља­ња. На­и­ме, UNE­SCO ни­је
би­ло ко­ја ин­сти­ту­ци­ја, већ је ње­на де­лат­ност уско по­ве­за­на с оним
што чи­ни иден­ти­тет јед­не др­жа­ве и на­ци­је. Ула­зак Ко­со­ва у UNE­
SCO, ко­јим би срп­ска кул­тур­на ба­шти­на на ње­го­вој те­ри­то­ри­ји на­
јед­ном по­ста­ла ко­сов­ска ба­шти­на, дао би ле­ги­ти­ми­тет на­по­ри­ма
кре­а­то­ра НСП да ве­штач­ки уста­но­ве ко­сов­ски на­ци­о­нал­ни иден­
ти­тет и ис­трг­ну Ср­би­ји вр­ло вре­дан кул­тур­но-исто­риј­ски ар­гу­мент
ко­јим она те­ме­љи сво­је пра­во на те­ри­то­ри­ју Ко­со­ва.
и кршиле људска права. Амандманом се забрањује продаја модерних технологија и
давање кредита земљама које спречавају емиграцију.
43) Will Englund, “Not quite a foe, U.S. looms large in Russian world view”, The Washington
Post, 18.01.2012, Internet, http://www.washingtonpost.com/world/europe/not-quite-a-foe-
us-looms-large-in-russian-world-view/2012/01/18/gIQA5Lp47P_story.html, 22/03/2016.

51
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 29-55.
Ка­ко је раз­би­ја­ње по­сто­је­ћих на­ци­о­нал­них др­жа­ва са ја­ком
тра­ди­ци­јом не­за­ви­сно­сти и от­по­ра осва­ја­чи­ма, те њи­хо­ва за­ме­на
сла­бим „ба­на­на“ др­жа­ва­ма ве­штач­ки скро­је­ног иден­ти­те­та јед­на
од основ­них стра­те­ги­ја у ус­по­ста­вља­њу НСП, то ин­стру­мен­та­ли­
за­ци­ја UNE­SCO – и у слу­ча­ју Ко­со­ва или би­ло ком дру­гом слу­ча­
ју – има ве­ли­ки зна­чај за кре­а­то­ре овог по­рет­ка. Гла­са­ње про­тив
при­је­ма Ко­со­ва у UNE­SCO на­не­ло је озби­љан уда­рац њи­хо­вим на­
по­ри­ма, јер се по­ка­за­ло да они не­ма­ју по­др­шку до­вољ­не ве­ћи­не
др­жа­ва све­та, а по­го­то­во ве­ли­ких и ре­ги­о­нал­них си­ла.

ЗА­КЉУЧ­НА РАЗ­МА­ТРА­ЊА
Кре­а­то­ри НСП, Сје­ди­ње­не Др­жа­ве и њи­хо­ви нај­вер­ни­ји са­
ве­зни­ци, ин­стру­мен­та­ли­зу­ју ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је та­ко што
их, у ме­ри у ко­јој им то мо­дел од­лу­чи­ва­ња у њи­ма до­зво­ља­ва, пре­
тва­ра­ју у тран­сми­си­ју соп­стве­них ин­те­ре­са, ме­ђу ко­ји­ма је нај­ва­
жни­ји ус­по­ста­вља­ње аме­рич­ке гло­бал­не хе­ге­мо­ни­је, од­но­сно НСП
за­сно­ва­ног на „уни­вер­зал­ним“ вред­но­сти­ма, ко­јим би се упра­вља­
ло из јед­ног цен­тра – Ва­шинг­то­на.
Ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ин­сти­ту­ци­ја им је бит­на јер про­јек­ту
ус­по­ста­вља­ња НСП да­је при­вид ле­ги­тим­но­сти, из­ме­ђу оста­лог и
та­ко што омо­гу­ћа­ва да и они ак­те­ри ко­ји се су­прот­ста­вља­ју НСП,
„за­јед­нич­ким“ де­ло­ва­њем с ње­го­вим кре­а­то­ри­ма у окви­ру ин­сти­
ту­ци­ја да­ју пре­ћу­тан при­ста­нак на исти. Ово је у ве­ћи­ни ин­сти­
ту­ци­ја ко­је су у овом ра­ду об­ра­ђе­не углав­ном функ­ци­о­ни­са­ло у
то­ку де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, де­лом и ка­сни­је. Ин­стру­
мен­та­ли­за­ци­ја је по­ста­ла оте­жа­на од тре­нут­ка ка­да Ру­си­ја по­чи­ње
асер­тив­ни­је да се су­прот­ста­вља пла­но­ви­ма о НСП, на­кон што је
из­гу­би­ла илу­зи­ју о то­ме да ће је САД при­зна­ти за рав­но­прав­ног
парт­не­ра.
Су­о­че­на са аме­рич­ким „ва­ра­њем“ и ре­ла­тив­ним до­би­ти­ма,
та­мо где јој мо­дел од­лу­чи­ва­ња то до­зво­ља­ва Ру­си­ја ди­рект­но оне­
мо­гу­ћа­ва ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ју (УН, ОЕБС, Г20, СТО...), а та­мо
где не мо­же ини­ци­ра ства­ра­ње но­вих, ал­тер­на­тив­них ин­сти­ту­ци­ја
(BRICS на­су­прот ММФ и Свет­ској бан­ци, ОДКБ на­су­прот НА­ТО,
Евро­а­зиј­ска на­су­прот Европ­ској уни­ји). Ра­ни­ји успех ин­стру­мен­
та­ли­за­ци­је, на­ро­чи­то не­ких ин­сти­ту­ци­ја, у из­ве­сној ме­ри је до­при­
нео ус­по­ста­вља­њу НСП, да би му ка­сни­ји не­у­спе­си на­шко­ди­ли,
пре све­га услед гу­бит­ка ле­ги­ти­ми­те­та. Ипак, упит­но је ко­ли­ко су
ови ре­зул­та­ти по­сле­ди­ца кре­та­ња уну­тар са­мих ме­ђу­на­род­них ин­
сти­ту­ци­ја, а ко­ли­ко чи­ње­ни­це да је Ру­си­ја, не­за­ви­сно од ин­сти­ту­

52
Бра­ни­слав Ђор­ђе­вић, Вла­ди­мир Тра­па­ра Ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ...
ци­ја, по­ста­ла асер­тив­ни­ја. Ово по­след­ње укло­пи­ло би се у при­ме­
њен те­о­риј­ски оквир, пре­ма ко­ме ме­ђу­на­род­не ин­сти­ту­ци­је има­ју
ми­ни­мал­ну са­мо­стал­ну уло­гу у ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма, што је
„огра­ни­чи­ло ко­ли­чи­ну ште­те“ ко­ју је „ла­жна ве­ра у ин­сти­ту­ци­је“
на­не­ла Ру­си­ји. Ме­ђу­тим, ка­ко је ова ана­ли­за по­ка­за­ла да ка­кве-та­
кве по­сле­ди­це успе­ха/не­у­спе­ха ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је ин­сти­ту­ци­ја
на ус­по­ста­вља­ње НСП по­сто­је, про­у­ча­ва­ње овог фе­но­ме­на и на­да­
ље оста­је вред­но на­уч­не па­жње.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА
Ђор­ђе­вић Бра­ни­слав, „Ге­о­стра­те­гиј­ски по­ло­жај као чи­ни­лац без­бед­но­сти
Ре­пу­бли­ке Ср­би­је“, у збор­ни­ку: Стра­те­шки прав­ци раз­во­ја и утвр­ђи­ва­
ња по­ло­жа­ја Ср­би­је у са­вре­ме­ним ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма (при­ре­ди­ли:
Мар­ко Ни­ко­лић, Дра­го­љуб То­дић), Ин­сти­тут за ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку и
при­вре­ду, Бе­о­град, 2013, стр. 841-855.
Ђор­ђе­вић Бра­ни­слав, Гли­шић Ми­ро­слав, Ор­га­ни­за­ци­ја Се­вер­но­а­тлант­ског
уго­во­ра (НА­ТО), Ин­сти­тут за ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку и при­вре­ду, Бе­о­град,
2013.
Ра­чић Об­рад, Ди­ми­три­је­вић Во­јин, Ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је, Са­вре­ме­на
ад­ми­ни­стра­ци­ја, Бе­о­град, 1988.
Си­мић Дра­ган, На­ук­ а о без­бед­но­сти, Слу­жбе­ни лист СРЈ/Фа­кул­тет по­ли­тич­
ких на­у­ка, Бе­о­град, 2002.
Су­ту Жорж-Ан­ри, Не­из­ве­стан са­вез – исто­ри­ја Европ­ске за­јед­ни­це, CLIO,
Бе­о­град, 2001.
Тра­па­ра Вла­ди­мир, „Огра­ни­че­ња За­јед­нич­ке спољ­не и без­бед­но­сне по­ли­
ти­ке: ко­ме за­пра­во Ср­би­ја тре­ба да се при­ла­го­ди?“, у збор­ни­ку: Спољ­на
по­ли­ти­ка Ср­би­је и за­јед­нич­ка спољ­на и без­бед­но­сна по­ли­ти­ка ЕУ (при­ре­
ди­ли: Дра­ган Ђу­ка­но­вић, Ми­лош Јон­чић), Ин­сти­тут за ме­ђу­на­род­ну по­
ли­ти­ку и при­вре­ду, Бе­о­град, 2012, стр. 42-56.
Тра­па­ра Вла­ди­мир, „Слу­чај ОЕБС као тест за Мир­шај­ме­ро­ву те­о­ри­ју ме­ђу­
на­род­них ин­сти­ту­ци­ја“, у збор­ни­ку: Че­тр­де­сет го­ди­на од пот­пи­си­ва­ња
Хел­син­шког за­вр­шног ак­та (при­ре­ди­ли: Ми­на Зи­ро­је­вић, Ве­сна Ћо­рић),
Ин­сти­тут за упо­ред­но пра­во, Бе­о­град, 2015, стр. 337-347.
Тра­па­ра Вла­ди­мир, „Уло­га ОЕБС опе­ра­ци­ја на те­ре­ну у зе­мља­ма у тран­зи­ци­
ји“, Ме­ђу­на­род­ни про­бле­ми, год. 63, бр. 1, ја­ну­ар-март 2011, стр. 99-125.
Ba­rry El­len, “Rus­sia Dec­la­res Deal to Join Tra­de Gro­up”, In­ter­na­ti­o­nal New York
Ti­mes, 03.11.2011, In­ter­net, http://www.nyti­mes.com/2011/11/03/world/euro­
pe/rus­sia-says-it-will-join-wto-in-deal-with-ge­or­gia.html?_r=0, 22/03/2016.
Bush Ge­or­ge H. W., Ad­dress Be­fo­re a Jo­int Ses­sion of Con­gress, 11.09.1990, In­ter­
net, http://mil­ler­cen­ter.org/pre­si­dent/bush/spe­ec­hes/spe­ech-3425, 02/02/2016.
Char­ter of Pa­ris for a New Euro­pe, Pa­ris 1990, In­ter­net, http://www.osce.org/
mc/39516?dow­nlo­ad=true, 25/02/2016.

53
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 29-55.
Đor­đe­vić Bra­ni­slav, Gli­šić Mi­ro­slav, “Or­ga­ni­za­tion for Se­cu­rity and Co-ope­ra­tion
in Euro­pe and the Yugo­slav Cri­sis”, Voj­no de­lo, Vol. 56, No. 4, Be­o­grad, 2004,
стр. 9-31.
En­glund Will, “Not qu­i­te a foe, U.S. lo­oms lar­ge in Rus­sian world vi­ew”, The Was­
hing­ton Post, 18.01.2012, In­ter­net, http://www.was­hing­ton­post.com/world/
euro­pe/not-qu­i­te-a-foe-us-lo­oms-lar­ge-in-rus­sian-world-vi­ew/2012/01/18/gI­
QA5Lp47P_story.html, 22/03/2016.
En­glund Will, “U.S. qu­its jo­int pa­nel with Rus­sia on ci­vil so­ci­ety”, The Was­
hing­ton Post, 25.01.2013, In­ter­net, http://www.was­hing­ton­post.com/world/
euro­p e/us-qu­i ts-jo­i nt-pa­n el-with-rus­s ia-on-ci­v il-so­c i­e ty/2013/01/25/ec-
cbb102-66e9-11e2-9e1b-07db1d2ccd5b_story.html, 11/03/2016.
“Ge­or­gia on Mr. Pu­tin’s mind”, The Was­hing­ton Post, 09.10.2011, In­ter­net, http://
www.was­hing­ton­post.com/opi­ni­ons/ge­or­gia-on-mr-pu­tins-mind/2011/10/07/
gI­QAY5daYL_story.html, 22/03/2016.
Ghe­bal Vic­tor-Yves, “The OSCE Long-Term Mis­sion Ex­pe­ri­en­ce, 1992-2004: A
Glo­bal As­se­sment“, in: The Po­li­ti­co-Mi­li­tary Di­men­sion of the OSCE: Arms
Con­trol and Con­flict Ma­na­ge­ment Is­su­es (eds. Vic­tor-Yves Ghe­ba­li, Da­niel
War­ner), PSIO, HEI, Ge­ne­va, 2005, стр. 9-29.
Kupchan Char­les A, “NA­TO’s Fi­nal Fron­ti­er – Why Rus­sia Sho­uld Join the Atlan­
tic Al­li­an­ce?”, Fo­re­ign Af­fa­irs May/Ju­ne 2010, Vol. 89, Is­sue 3, стр. 100-112.
Mac­kin­der Hal­ford J, De­moc­ra­tic Ide­as and Re­a­lity: A Study in the Po­li­tics of Re­
con­struc­tion, Fa­ber and Fa­ber, Lon­don, 2009 (pr­vo­bit­no ob­ja­vlje­no od He­nry
Holt and Com­pany, New York, 1919).
Me­ar­she­i­mer John J, The Tra­gedy of Gre­at Po­wer Po­li­tics, Nor­ton, New York,
2001.
Ro­jansky Mat­thew, In­di­spen­sa­ble In­sti­tu­ti­ons: The Oba­ma-Me­dve­dev Com­mis­
sion and Fi­ve De­ca­des of U.S.-Rus­sia Di­a­lo­gue, Car­ne­gie En­do­we­ment for
In­ter­na­ti­o­nal Pe­a­ce, Was­hing­ton D.C, 2010.
SI­PRI Mi­li­tary Ex­pen­di­tu­re Da­ta­ba­se, In­ter­net, http://www.si­pri.org/re­se­arch/ar­
ma­ments/mi­lex/mi­lex_da­ta­ba­se, 24/02/2016.
The Cor­fu Pro­cess, In­ter­net, http://www.osce.org/cio/108343, 25/08/2016.
“U.S. ‘Dis­gu­sted’ by Rus­sia, Chi­na Do­u­ble Ve­to on Syria Re­so­lu­tion”,
Sput­nik In­ter­na­ti­o­nal, 4/2/2012, In­ter­net, http://sput­nik­news.com/rus­
sia/20120204/171148969.html, 14/07/2016.
World GDP Ran­king 2015/Da­ta and Charts, In­ter­net, http://kno­e­ma.com/nwn-
fkne/world-gdp-ran­king-2015-da­ta-and-charts, 24/07/2016.

54
Бра­ни­слав Ђор­ђе­вић, Вла­ди­мир Тра­па­ра Ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја ...

­
Bra­ni­slav Djor­dje­vic, Vla­di­mir Tra­pa­ra

IN­STRU­MEN­TA­LI­ZA­TION ­
OF IN­TER­NA­TI­ON
­ AL IN­STI­TU­TI­ONS IN THE
ESTA­BLIS­HMENT OF A NEW WORLD OR­DER
Re­su­me
The su­bject of this pa­per is the in­stru­men­ta­li­za­tion of in­ter­na­ti­o­
nal in­sti­tu­ti­ons in the esta­blis­hment of a new world or­der. The aut­hors
try to an­swer the qu­e­sti­ons abo­ut the mo­del, the sig­ni­fi­can­ce and the
con­tri­bu­tion of the in­stru­men­ta­li­za­tion of in­ter­na­ti­o­nal in­sti­tu­ti­ons to
the esta­blis­hment of a new world or­der. New world or­der is de­fi­ned as
a pro­ject of the Uni­ted Sta­tes’ he­ge­mony, ba­sed on “uni­ver­sal” va­lu­es.
In­ter­na­ti­o­nal in­sti­tu­ti­ons are de­fin­ ed as a bro­a­der con­cept than in­ter­na­ti­
o­nal or­ga­ni­za­ti­ons are, but nar­ro­wer than in­ter­na­ti­o­nal law and re­gi­mes.
Af­ter this, re­cent prac­ti­ce of in­stru­men­ta­li­za­tion of the in­ter­na­ti­o­nal in­
sti­tu­ti­ons by the cre­a­tors of a new world or­der is de­alt with, using the
exam­ples from fo­ur gro­ups of in­sti­tu­ti­ons: se­cu­rity, po­li­ti­cal, eco­no­mic
and the ot­hers. Of­fen­si­ve re­a­list John J. Me­ar­she­i­mer’s the­ory of in­
sti­tu­ti­ons is used as the­o­re­ti­cal fra­me­work. The aut­hors con­clu­de that
the in­stru­men­ta­li­za­tion of in­sti­tu­ti­ons was lar­gely suc­cessful and ga­ve
cer­tain con­tri­bu­ti­ons to the esta­blis­hment of a new world or­der in the
ni­ne­ti­es of the last cen­tury. In the 21st cen­tury this in­stru­men­ta­li­za­tion is
mostly un­suc­cessful, and this in­flicts so­me da­ma­ge to a new world or­
der. Ho­we­ver, the ca­u­se of the suc­cess/fa­i­lu­re of the in­stru­men­ta­li­za­tion
mostly li­es out­si­de of in­sti­tu­ti­o­nal fra­me­work – in Rus­sia’s sub­mis­sion
to the West be­fo­re, and its mo­re as­ser­ti­ve fo­re­ign po­licy la­ter.
Keywords: new world or­der, in­ter­na­ti­o­nal in­sti­tu­ti­ons, in­stru­men­ta­li­za­tion,
Me­ar­she­i­mer’s the­ory of in­sti­tu­ti­ons, the Uni­ted Sta­tes, Rus­sia

* Овај рад је примљен 13. септембра 2016. године а прихваћен за штампу на састанку
Редакције 21. фебруара 2017. године.

55
УДК 327::911.3]:28“20“ Српска политичка мисао
број 1/2017.
Оригинални год. 24. vol. 55.
научни рад стр. 57-80.
Ми­ло­мир Сте­пић
Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град

ИСЛАМ­СКИ HE­AR­TLAND*

Са­же­так
Опа­да­њем ре­ла­тив­не мо­ћи САД и За­па­да до­ве­де­ни су у пи­
та­ње те­о­риј­ско-кон­цеп­циј­ски и прак­тич­ни те­ме­љи на ко­ји­ма је (би­
ла) за­сно­ва­на њи­хо­ва свет­ска до­ми­на­ци­ја. У ра­ду се пре­и­спи­ту­ју
за­ко­ни­то­сти кла­сич­не ге­о­по­ли­ти­ке и за­кљу­чу­је да су се по­ја­ви­ли
но­ви гло­бал­ни ак­те­ри, те да „глав­на ге­о­по­ли­тич­ка на­гра­да“ (Бже­
жин­ски) ви­ше ни­је са­мо Евро­а­зи­ја, већ чи­та­ва Пла­не­та. Сход­но
то­ме, „осо­вин­ска област“ по­ме­ра се из­ван евро­аз­ иј­ске кон­ти­нен­
тал­не уну­тра­шњо­сти, а He­ar­tland-Ri­mland мо­дел мо­же и да­ље да
ва­жи, али у про­ме­ње­ним про­стор­ним, ци­ви­ли­за­циј­ским и ге­о­по­
ли­тич­ким ко­ор­ди­на­та­ма. Бу­ду­ћи да је по­рас­тао ге­о­по­ли­тич­ки ка­
па­ци­тет „про­бу­ђе­ног исла­ма“, аутор из­два­ја Ислам­ски He­ar­tland и
до­ка­зу­је за­што он по­ста­је гло­бал­но ге­о­по­ли­тич­ко сре­ди­ште. Сход­
но то­ме, „оста­так све­та“ чи­ни­ће Гло­бал­ни Ri­mland, чи­ју ће ла­ба­ву
ко­хе­зи­ју, упр­кос су­прот­ста­вље­ним ин­те­ре­си­ма ње­го­вих во­де­ћих
си­ла, одр­жа­ва­ти „ислам­ска опа­сност“.
Кључ­не ре­чи: ге­о­по­ли­ти­ка, про­ме­на па­ра­диг­ме, ак­те­ри пр­вог и дру­гог
ре­да, Ислам­ски He­ar­tland, Гло­бал­ни Ri­mland, Бал­кан

1. ПРИ­ВИД­НА ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­КА КОН­ФУ­ЗИ­ЈА ­
НА РАЗ­МЕ­ЂУ ПО­РЕ­ДА­КА
Са­мо­за­ва­ра­ва­ју­ће зву­чи на­ра­тив да је свет и ра­ни­је био уз­бу­
дљи­во ди­на­ми­чан, про­тив­ре­чан, по­ла­ри­зо­ван и кон­флик­тан, са­мо
се то ни­је зна­ло за­то што ни­су по­сто­ја­ла та­ко моћ­на и пла­не­тар­но

* Рад је на­стао у окви­ру на­уч­ног про­јек­та бр. 179009, ко­ји фи­нан­си­ра Ми­ни­стар­ство
про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.

57
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 57-80.
ди­мен­зи­о­ни­са­на сред­ства ин­фор­ми­са­ња да о то­ме стал­но „лу­па­ју
у до­бош“ ко­ји ће се чу­ти ши­ром „гло­бал­ног се­ла“. Ак­ту­ел­не (нео)
кла­сич­не вој­не агре­си­је, ме­ђу­др­жав­ни су­ко­би, тзв. хи­брид­ни ра­
то­ви и те­ро­ри­стич­ки ак­ти са мно­го­број­ним жр­тва­ма мо­гли би да
за­ве­ду на стран­пу­ти­цу и из­ну­де за­кљу­чак да „то ни­је ни­шта но­
во“. Али, пан­де­ми­ја на­сил­них сме­на ле­гал­но иза­бра­них вла­сти, све
ма­сов­ни­јих и уче­ста­ли­јих со­ци­јал­них и ра­сно-ет­нич­ких не­ми­ра,
се­па­ра­ти­за­ма и раз­би­ја­ња ме­ђу­на­род­но при­зна­тих др­жа­ва, дез­ин­
те­гра­ци­ја су­пра­на­ци­о­нал­них тво­ре­ви­на, фи­нан­сиј­ско-еко­ном­ских
кри­за и (пред)бан­крот­ских ста­ња, де­ста­би­ли­за­ци­ја и ен­тро­пи­ја не­
ка­да узор­них зе­ма­ља, ин­ду­ко­ва­них ху­ма­ни­тар­них ка­та­стро­фа и ма­
сов­них ми­гра­ци­ја, екс­пе­ри­ме­на­та са жи­вот­ном сре­ди­ном, љу­ди­ма
и њи­хо­вим по­тре­ба­ма, стиг­ма­ти­зо­ва­ње „не­по­слу­шних“ на­ро­да и
њи­хо­вих по­ли­тич­ких во­ђа, су­но­вра­та истин­ских људ­ских и на­ци­
о­нал­них вред­но­сти, а про­па­ганд­на ре­а­фир­ма­ци­ја нај­мон­стру­о­зни­
јих иде­о­ло­ги­ја и сва­ко­вр­сне дру­штве­не па­то­ло­ги­је – све­до­чи да се,
ипак, ра­ди о да­ле­ко од­ма­клом про­це­су по­ср­та­ња свет­ског си­сте­ма
у ста­ње де­ре­гу­ла­ци­је.
Упр­кос то­ме, не ра­ди се о гло­бал­ном ге­о­по­ли­тич­ком ва­ку­
у­му, ни­ти је на по­мо­лу ка­та­стро­фа раз­о­бру­че­не, не­кон­тро­ли­са­не,
бес­крај­не анар­хи­је, већ је у то­ку пре(о)ла­зна фа­за оро­че­не, при­
вид­не, за­да­те, ор­га­ни­зо­ва­не кон­фу­зи­је. Из тог ста­ња про­и­за­ћи
ће дру­га­чи­ја хи­је­рар­хи­ја „игра­ча“, про­ме­њен рас­по­ред „фи­гу­ра“
и ре­де­фи­ни­са­на „пра­ви­ла игре“. При­вид­но не­из­ве­сно „жон­гли­
ра­ње“, у ко­ме ће сла­би и ла­ко­вер­ни углав­ном гре­ши­ти у прет­по­
став­ци ис­под ко­је „ши­би­це је ку­гли­ца“, прет­хо­ди­ће ус­по­ста­вља­њу
ка­квих-та­квих но­вих пра­ви­ла функ­ци­о­ни­са­ња гло­бал­них од­но­са.
Из те су­ро­ве ком­би­на­то­ри­ке тре­ба­ло би да про­ис­тек­не (још) „Но­
ви(ји) свет­ски по­ре­дак“, ко­га, у ства­ри, не­ће од­ли­ко­ва­ти ана­хро­на
(псе­у­до)ста­тич­ност, већ аморф­но ста­ње ул­тра­пост­мо­дер­не „кон­
ти­ну­и­ра­не тран­зи­ци­је“. Сход­но то­ме, пре­по­зна­тљи­во се из­бе­га­ва
ри­зик по­кре­та­ња и не­ко­ли­ко­го­ди­шњег тра­ја­ња еруп­тив­ног рат­ног
на­си­ља пла­не­тар­них раз­ме­ра, по­сле чи­јег окон­ча­ња „ми­ров­ном
кон­фе­рен­ци­јом“ би на­сту­пи­ло ле­тар­гич­но раз­до­бље „пра­вед­ни­јег“
по­рет­ка. Ствар­ност и бу­дућ­ност до­не­ће умно­жа­ва­ње не­чег тек на­
ја­вље­ног Хлад­ним (Тре­ћим свет­ским) ра­том: стал­них кон­фли­ка­
та дис­перз­ног ре­ги­о­нал­ног рас­по­ре­да и ка­рак­те­ра, а об­у­зда­ва­ног
ин­тен­зи­те­та, где ће се, као у аре­ни, ве­ли­ке си­ле и оста­ли вла­сни­
ци мо­ћи над­ме­та­ти не угро­жа­ва­ју­ћи не­по­сред­но соп­стве­не те­ри­
то­ри­је, при­род­не ре­сур­се, цен­тре упра­вља­ња, сим­бо­ле пре­сти­жа,
еко­но­ми­ју, по­да­ни­ке... Ако тај „ре­цепт“ ипак не про­функ­ци­о­ни­ше,
за кла­си­чан, Че­твр­ти свет­ски рат (на­лик Пр­вој и Дру­гој свет­ској

58
Ми­ло­мир Сте­пић Ислам­ски He­ar­tland
„кла­ни­ци“) ко­јим би се при­пре­ми­ло по­то­ње гло­бал­но ге­о­по­ли­тич­
ко пре­у­ре­ђе­ње – ни­ка­да ни­је ка­сно.
По­сту­ла­ти на ко­ји­ма се од древ­них вре­ме­на за­сни­ва­ло про­
жи­ма­ње ге­о­граф­ског и по­ли­тич­ког, не из­у­зи­ма­ју­ћи за­ко­ни­то­сти и
кли­шее ге­о­по­ли­ти­ке по­чев од ње­ног озва­ни­че­ња на раз­ме­ђу 19. и
20. ве­ка, увек су ускла­ђи­ва­ни са но­во­на­ста­лим ре­ал­но­сти­ма, али
су те­мељ­не по­став­ке оста­ја­ле да ва­же. Ме­ђу­тим, пост­би­по­лар­на
не­рав­но­те­жа је на­ја­ви­ла, а по­сту­ни­по­лар­на не­ста­бил­ност учи­ни­ла
ну­жним чак и њи­хо­во пре­и­спи­ти­ва­ње. Спо­зна­ју тих но­вих пра­ви­ла
и па­ра­диг­ми не би тре­ба­ло схва­ти­ти као ре­зул­тат сци­јен­ти­стич­ке
оба­ве­зе на сум­њу, об­ра­чу­на са сте­ре­о­ти­пи­ма и по­тре­бе за ори­ги­
нал­но­шћу свој­стве­не по­бор­ни­ци­ма ре­ла­ти­ви­зма1) и кри­тич­ке ге­о­
по­ли­ти­ке2), већ као по­ни­ра­ње у су­шти­ну ствар­них, бр­зих, фун­да­
мен­тал­них и да­ле­ко­се­жних про­ме­на од­но­са у све­ту:
●● кон­јунк­тур­ни ге­о­ни­хи­ли­стич­ки при­ступ бр­зо је по­ти­сну­
ла ре­а­фир­ма­ци­ја уло­ге при­род­них усло­ва и из­во­ра у са­
вре­ме­ној ге­о­по­ли­ти­ци;
●● кли­же­ње „тр­го­вач­ке ци­ви­ли­за­ци­је“ (на­ро­чи­то не­ких чла­
ни­ца ЕУ) у фи­нан­сиј­ско-еко­ном­ску кри­зу од 2008. го­ди­не
вра­ти­ло је на сце­ну ма­те­ри­јал­ну про­из­вод­њу и по­твр­ди­ло
жи­ла­вост по­љо­при­вред­но-ин­ду­стриј­ских зе­ма­ља;
●● по­пу­ла­ци­о­на екс­пло­зи­ја и ви­ше­ди­мен­зи­о­нал­на де­мо­
граф­ско-про­стор­на по­ла­ри­за­ци­ја у пр­ви план су ка­та­пул­
ти­ра­ли ста­нов­ни­штво као чи­ни­лац у свет­ским од­но­си­ма;
●● де­мо­ге­о­по­ли­ти­ку као ди­сци­пли­ну3) на­ро­чи­то је под­ста­кла
„Но­ва ве­ли­ка се­о­ба“, тј. „ми­гра­ци­о­ни цу­на­ми“ ко­ји је за­
пре­тио Евро­пи де­струк­ци­јом;

1) Во­де­ћи по­бор­ник ре­ла­ти­ви­за­ци­је ге­о­по­ли­ти­ке у ко­рист ге­о­ек­ о­но­ми­је на­кон окон­ча­

ња би­по­ла­ри­зма био је Е. Лу­твак. У члан­ку из 1990. го­ди­не по­ста­вио је осно­ве но­вих
ри­вал­ста­ва ко­ја ће се слу­жи­ти еко­ном­ским, а не вој­но-по­ли­тич­ким сред­стви­ма, да би
у сту­ди­ји из 1999. го­ди­не де­таљ­ни­је обра­зло­жио по­јам и уло­гу ге­о­ек­ о­но­ми­је. Ви­де­ти
у: Ed­ward Lut­twak, „From Ge­o­po­li­tics to Geo-eco­no­mics: Lo­gic of Con­flict, Gram­mar of
Com­mer­ce“, The Na­ti­o­nal In­te­rest, The Ni­xon Cen­ter, Was­hing­ton D.C., № 20, Sum­mer
1990, стр. 17–23 и Ed­ward Lut­twak, Tur­bo ca­pi­ta­lism: win­ners and lo­o­sers in the glo­bal
eco­nomy, Har­per and Col­lins Pu­blis­hers, New York, 1999.
2) У гру­пи те­о­ре­ти­ча­ра ко­ји су се за­ла­га­ли за пре­и­спи­ти­ва­ње и ре­кон­цеп­ту­а­ли­за­ци­ју кон­
вен­ци­о­нал­ног про­ми­шља­ња ге­о­по­ли­ти­ке ис­ти­цао се Џ. Тју­ат­хејл (ир­ски Gearóid Ó Tu­
at­hail). Ви­де­ти у: Gearóid Ó Tu­at­hail, Cri­ti­cal Ge­o­po­li­tics: The Po­li­tics of Wri­ting Glo­bal
Spa­ce, Ro­u­tled­ge, Lon­don, 1996. и Gearóid Ó Tu­at­hail, Si­mon Dalby, Ret­hin­king Ge­o­po­li­
tics, Ro­u­tled­ge, Lon­don and New York, 1998.
3) Ако се ге­о­по­ли­ти­ка по­и­ма као по­себ­на, са­мо­стал­на на­у­ка, он­да јед­на од ње­них ди­сци­
пли­на је­сте де­мо­ге­о­по­ли­ти­ка. О по­де­ли ге­о­по­ли­ти­ке са раз­ли­чи­тих ста­но­ви­шта ви­де­ти
у: Ми­ло­мир Сте­пић, Ге­о­по­ли­ти­ка – иде­је, те­о­ри­је, кон­цеп­ци­је, Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке
сту­ди­је, Бе­о­град, 2016, стр. 23–34.

59
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 57-80.
●● и сто­вре­ме­но, по­но­во је на­ра­стао зна­чај оно­га што је гло­
ба­ли­зам про­гла­сио глав­ном смет­њом и већ гро­ги­ра­ним
су­пар­ни­ком – на­ци­о­нал­не др­жа­ве, ње­не те­ри­то­ри­је, гра­
ни­ца, су­ве­ре­ни­те­та, ин­те­ре­са...;
●● по­сле кра­ха би­по­ла­ри­зма, уме­сто „свет­ске др­жа­ве“ по
аме­рич­ком „ли­ку“ и уни­по­лар­ном хе­ге­мо­ни­стич­ком мо­
де­лу, са­зрео је „грозд“ но­вих-ста­рих ве­ли­ких си­ла – Ки­не,
опо­ра­вље­не Ру­си­је, Ин­ди­је... – ко­је те­же мул­ти­по­ла­ри­
зму;
●● пост­мо­дер­ни моћ­ни ак­те­ри све ви­ше про­тив Им­пе­ри­је
(САД) де­лу­ју удру­же­но, не на­сто­је­ћи са­мо да из­вр­ше ње­
но де­тро­ни­зо­ва­ње, већ и да про­ме­не кул­тур­но-ци­ви­ли­за­
циј­ске, еко­ном­ске и (гео)по­ли­тич­ке обра­сце ко­је је све­ту
на­мет­нуо За­пад и на осно­ву њих оства­ри­вао ви­ше­ве­ков­ну
до­ми­на­ци­ју;
●● гло­бал­ни кре­ди­би­ли­тет За­па­да по­стао је упи­тан, „за­пад­не
вред­но­сти“ су све ма­ње при­влач­не, уме­ре­ни, али све­о­бу­
хват­ни де­кли­ни­зам За­па­да сти­гао је до тач­ке пре­ло­ма ода­
кле је ве­ро­ват­ни­је убр­за­ва­ње опа­да­ња не­го опо­ра­вак;
●● ан­ти­за­пад­но (на­ро­чи­то ан­ти­а­ме­рич­ко) рас­по­ло­же­ње и де­
ло­ва­ње са све ма­ње за­зо­ра ма­ни­фе­сту­ју по­ли­тич­ка вођ­
ства чак и у ма­њим зе­мља­ма (С. Ко­ре­ја, Бо­ли­ви­ја, Фи­
ли­пи­ни...), а тај от­пор из­не­дрио је про­ме­ну епо­хал­них
раз­ме­ра – „бу­ђе­ње“ ислам­ског чи­ни­о­ца, ко­ји ста­тус ге­о­
по­ли­тич­ког објек­та за­ме­њу­је ам­би­ци­јом да по­ста­не ва­жан
гло­бал­ни ге­о­по­ли­тич­ки су­бјект.

2. ИСЛАМ­СКИ СВЕТ И РЕ­ДЕ­ФИ­НИ­СА­ЊЕ ­

КЛА­СИЧ­НОГ HE­AR­TLAND-RI­MLAND МО­ДЕ­ЛА
Ви­ше од јед­ног сто­ле­ћа ге­о­по­ли­ти­ка – ка­ко на­у­ка, та­ко и
прак­са – углав­ном се за­сни­ва­ла на та­ла­со­крат­ско-те­лу­ро­крат­ском
ан­та­го­ни­зму и над­ме­та­њу ве­ли­ких си­ла ко­је их пер­со­ни­фи­ку­ју. Бу­
ду­ћи да је гло­бал­на до­ми­на­ци­ја не­мо­гу­ћа без кон­тро­ле Евро­а­зи­је,
кључ­ни ге­не­ра­тор ге­о­по­ли­тич­ких про­це­са и кре­и­ра­ња свет­ског по­
рет­ка би­ло је на­сто­ја­ње по­мор­ских си­ла (Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја и САД,
са сво­јим са­те­ли­ти­ма) да по­зи­ци­о­ни­ра­њем дуж обод­не евро­а­зиј­ске
зо­не (Ri­mland) оп­ко­ле, су­зби­ју и оне­мо­гу­ће коп­не­ну си­лу (Ру­си­ја/
СССР/Ру­си­ја, са сво­јим са­те­ли­ти­ма) да про­дре из евро­а­зиј­ског „ср­
ца“ (Pi­vot area, He­ar­tland) и овла­да „су­пер­кон­ти­нен­том“, след­стве­
но и Ста­рим све­том, од­но­сно Ме­кин­де­ро­вим „Свет­ским остр­вом“

60
Ми­ло­мир Сте­пић Ислам­ски He­ar­tland
(Афро-евро­аз­ и­ја), те чи­та­вом Пла­не­том. Те­о­риј­ско-кон­цеп­циј­ски
се осла­ња­ју­ћи на про­ми­шља­ња Ме­кин­де­ра (три ва­ри­јан­те из 1904,
1919. и 1943. го­ди­не4)) и Спајк­ме­на (из 1944. го­ди­не)5), За­пад је од­
ре­дио не са­мо обод Евро­а­зи­је као екс­тер­но по­при­ште ко­је му од­
го­ва­ра јер је уда­ље­но од „цен­тра“ Им­пе­ри­је, већ и на­мет­нуо та­ква
„пра­ви­ла игре“ да у њи­ма при­ме­њу­је стра­те­ги­је ко­је му да­ју апри­
ор­ну пред­ност и чи­не га из­глед­ним по­бед­ни­ком („ана­кон­да“, „об­у­
зда­ва­ње“, „ре­ги­о­нал­но ба­лан­си­ра­ње“...). Ње­го­ви до­ми­цил­ни (евро­
а­зиј­ски) су­пар­ни­ци – у пр­вом ре­ду „ру­ски ко­лос“ – хте­ли-не-хте­ли
уву­че­ни су у ту уна­пред гу­бит­нич­ку ма­три­цу.
Сход­но та­квом ге­о­по­ли­тич­ком обра­сцу и ци­љу, је­дан од
кључ­них и да­ле­ко­се­жних стра­те­шких по­ду­хва­та по­мор­ских си­ла
За­па­да, а ко­ме је у до­са­да­шњим про­у­ча­ва­њи­ма по­све­ће­на ма­ла па­
жња, био је да из­вр­ше „фрак­ту­ру“ Ста­рог све­та, тј. да по­це­па­ју
„Свет­ско остр­во“. Као пред­ло­жак по­слу­жио је Ме­кин­де­ров Ре­ги­
он Ара­би­ја из са­ста­ва ње­го­вих „шест при­род­них ре­ги­о­на Свет­ског
остр­ва“6), чи­је је де­струк­тив­не по­тен­ци­ја­ле он до­бро уочио и апо­
стро­фи­рао ко­ри­сте­ћи тер­мин „ве­ли­ка пу­ко­ти­на“ (broad gap). Ре­ги­
он Ара­би­ју, где из­ра­зи­ту ве­ћи­ну чи­ни му­сли­ман­ско ста­нов­ни­штво,
чи­не Си­нај, Ле­вант, Ме­со­по­та­ми­ја и про­стра­но Ара­биј­ско по­лу­о­
стр­во, укљу­чу­ју­ћи и ра­се­ди­ма пре­ди­спо­ни­ра­не ма­кро-на­пр­сли­не
ис­пу­ње­не во­дом – до­ли­ну Ни­ла и ба­се­не Цр­ве­ног мо­ра и Пер­сиј­
ског за­ли­ва. За­хва­љу­ју­ћи то­ме, у ову, ина­че те­шко до­ступ­ну област,
ипак је олак­шан про­дор по­мор­ских си­ла. Упра­во ту чи­ње­ни­цу ис­
ко­ри­сти­ле су ра­ни­је Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја, а по­сле ње САД, ин­фил­три­
ра­ле се у „ве­ли­ку пу­ко­ти­ну“, ко­ја се због вер­ско-ци­ви­ли­за­циј­ских
сре­ди­шта, енер­гет­ског бо­гат­ства и ге­о­по­ли­тич­ког по­ло­жа­ја че­сто
сма­тра и „пуп­ком све­та“. Шта­ви­ше, у (нео)кла­сич­ном и пост­мо­
дер­ном ге­о­по­ли­тич­ком кон­тек­сту, „ве­ли­ку пу­ко­ти­ну“ тре­ба­ло би
про­ши­ри­ти на чи­тав „ров“ Сре­до­зе­мља у ши­рем сми­слу – од Ги­
брал­та­ра до ис­точ­не цр­но­мор­ске оба­ле („од Хер­ку­ло­вих сту­бо­ва до
Кол­хи­де“), па чак мо­жда и до Ка­спиј­ског ба­се­на.7)

4) Три ва­ри­јан­те Ме­кин­де­ро­ве „осо­вин­ске обла­сти“, тј. He­ar­tland-а, пред­ста­вље­не на јед­

ној кар­ти, ви­де­ти у: Saul B. Co­hen, Ge­o­po­li­tics of the World System, Row­man & Lit­tle­fi­eld
Pu­blis­hers, inc., Lan­ham (Maryland), 2003, стр. 18.
5) Nic­ho­las Spykman, The Ge­o­graphy of the Pe­a­ce, Har­co­urt, Bra­ce & Co., New York, 1944.
(ви­де­ти кар­ту на стр. 52)
6) Halford John Mackinder, Democratic Ideals and Reality, National Defense University Press,
Washington, DC, 1942, стр. 59.
7) Миломир Степић, „Геополитички аспекти емиграционе ерупције из блискоисточне
велике пукотине“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, год.
XII, vol. 25, бр. 1/2016, стр. 26.

61
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 57-80.
Иако се уни­по­лар­но, тран­зи­ци­о­но раз­до­бље окон­ча­ва, САД
на­сто­је да за­др­же па­ра­док­сал­но ге­о­по­ли­тич­ко ста­ње: да као алох­
то­на, не­е­вро­а­зиј­ска (и ан­ти­е­вро­а­зиј­ска!) си­ла, пер­со­ни­фи­ка­ци­
ја ма­ри­тим­ног иден­ти­те­та, Но­вог све­та и За­пад­не ци­ви­ли­за­ци­је
у це­ли­ни, на­ста­ве да упра­вља нај­ве­ћом и при­род­ним ре­сур­си­ма
нај­бо­га­ти­јим коп­не­ном ма­сом на Пла­не­ти, Ста­рим све­том, ску­пом
исто­риј­ских, мно­го­људ­них на­ро­да и аутен­тич­них ци­ви­ли­за­ци­ја, те
про­стра­них и моћ­них др­жа­ва ма­хом ори­јен­ти­са­них те­лу­ро­крат­ски.
Ме­ђу­тим, то ће би­ти све ма­ње мо­гу­ће за­то што су оста­ли ак­те­ри
по­ста­ли не са­мо вољ­ни, већ и спо­соб­ни да про­ме­не ге­о­по­ли­тич­ке
„обра­сце“ и та­ко САД (За­пад) ли­ше апри­ор­не пред­но­сти у да­љем
над­ме­та­њу за глав­ног кре­а­то­ра гло­бал­ног по­рет­ка. У том кон­тек­
сту, не­ко­ли­ко кључ­них аду­та од­ла­зи из аме­рич­ких ру­ку:
●● САД не мо­гу ви­ше да број ди­рект­них су­пар­ни­ка све­ду на
јед­ног, а по­том га окру­же, су­зби­ја­ју и „об­у­зда­ва­ју“ по­мо­ћу
ан­та­го­ни­зо­ва­ног окру­же­ња („ба­лан­се­ра“);
●● САД ни­су у ста­њу да одр­же по­слу­шност сво­јих ва­за­ла
(„са­ве­зни­ка“), ме­ђу ко­ји­ма се ши­ри „епи­де­ми­ја“ ге­о­по­ли­
тич­ке еман­ци­па­ци­је, па чак и пот­пу­них за­о­кре­та у ори­јен­
та­ци­ји, укљу­чу­ју­ћи и ди­рек­тан от­пор;
●● САД има­ју све ма­ње мо­ћи да не­по­сред­ном упо­тре­бом
вој­не си­ле на­мет­ну и на ду­жи рок одр­же сво­је ин­те­ре­се,
по­ли­тич­ко-те­ри­то­ри­јал­на ре­ше­ња, ма­ри­о­нет­ске ре­жи­ме,
кон­тро­лу ле­жи­шта при­род­них ре­сур­са и ге­о­стра­те­гиј­ски
ва­жних та­ча­ка;
●● САД све те­же се­би и сво­јим са­те­ли­ти­ма обез­бе­ђу­ју при­
ви­ле­го­ва­ну фи­нан­сиј­ско-еко­ном­ску по­зи­ци­ју у све­ту,
чи­ме до­во­де у пи­та­ње не са­мо соп­стве­ни кре­ди­би­ли­тет
ли­де­ра За­пад­не ци­ви­ли­за­ци­је, пер­со­ни­фи­ка­ци­је та­ла­со­
крат­ског бло­ка и гло­бал­ног хе­ге­мо­на, већ и уну­тра­шњу
ста­бил­ност.
Иако ве­о­ма ва­жни, ови по­ка­за­те­љи опа­да­ња ипак су са­мо по­
сле­ди­ца јед­не кру­ци­јал­не пост­мо­дер­не ге­о­по­ли­тич­ке чи­ње­ни­це.
Иако су по­сле ре­ла­тив­но крат­ко­трај­ног уни­по­лар­ног раз­до­бља по­
ку­ша­ле да на нео­кла­сич­ним ге­о­по­ли­тич­ким осно­ва­ма об­но­ве ста­
ри ан­та­го­ни­зам са „по­зна­тим не­при­ја­те­љем“ – Ру­си­јом – на чи­је
стиг­ма­ти­зо­ва­ње као оте­ло­тво­ре­ња „дру­го­сти“ и сим­бо­ла „свет­ског
зла“ не­ће мо­ра­ти да уло­же мно­го про­па­ган­де, САД су, ипак, „про­
ма­ши­ле те­му“. Не са­мо да се по­ја­вио моћ­ни­ји иза­зи­вач – Ки­на –
не­го се и гло­бал­на ге­о­по­ли­тич­ка ма­три­ца не­по­врат­но про­ме­ни­ла.
У но­вим усло­ви­ма, при­ме­на мо­ди­фи­ко­ва­ног He­ar­tland-Ri­mland мо­

62
Ми­ло­мир Сте­пић Ислам­ски He­ar­tland
де­ла као пост­мо­дер­не кон­цеп­ци­је оп­ко­ља­ва­ња Ру­си­је и упра­вља­ња
Евро­а­зи­јом – ви­ше ни­је мо­гу­ћа.8) У пр­вом ре­ду, He­ar­tland ви­ше
не­ма по­ло­жај, те­ри­то­ри­јал­не га­ба­ри­те и ква­ли­та­тив­на свој­ства ка­
ква је имао ра­ни­је. Ру­си­ји не при­па­да ве­ли­ки део из­ра­зи­то кон­
ти­нен­та­ли­стич­ке цен­трал­не Ази­је, већ у њој ја­ча ислам­ски иден­
ти­тет, ин­фил­тра­ци­ја дру­гих си­ла и че­сто ан­ти­ру­ска ори­јен­та­ци­ја.
На се­ве­ру је при­о­бал­ни по­јас Се­вер­ног ле­де­ног оке­а­на све кра­ће
за­ле­ђен и Се­вер­ни по­мор­ски пут про­хо­дан је го­то­во чи­та­ве го­ди­
не, те, иако Ру­си­ја фак­тич­ки чвр­сто кон­тро­ли­ше арк­тич­ку фа­са­ду
He­ar­tland-а, он је из тог сме­ра по­стао до­сту­пан та­ла­со­крат­ским
си­ла­ма. За­тво­ре­ност од оке­ан ­ а уда­ље­них и пла­нин­ским ма­си­ви­ма
окру­же­них степ­ских и по­лу­пу­стињ­ских про­стран­ста­ва евро­а­зиј­ске
уну­тра­шњо­сти (pi­vot area) ре­ла­ти­ви­зо­ва­на је за­хва­љу­ју­ћи тех­но­ло­
шким до­стиг­ну­ћи­ма (мо­дер­на оруж­ја, ко­му­ни­ка­циј­ски си­сте­ми...).
Из тих обла­сти не­ма ви­ше та­ла­са до­се­ља­ва­ња но­ма­да и про­до­ра
рат­ни­ка ка при­о­ба­љи­ма и обод­ним ре­ги­о­ни­ма (mar­gi­nal re­gi­ons).
Не­ка­да­шњи цен­тра­ли­тет, ко­ји је по Ме­кин­де­ру пред­ста­вљао „ба­
зу“ за овла­да­ва­ње све­том и пре­ди­спо­зи­ци­ју за уло­гу „ге­о­граф­ске
осо­ви­не свет­ске исто­ри­је“ (ge­o­grap­hi­cal pi­vot of hi­story), из­гу­био
је ва­жност, бу­ду­ћи да је про­стор­ни оквир ге­о­по­ли­тич­ких про­це­
са над­ра­стао од та­ла­со­крат­ских си­ла сми­шље­но за­да­ту Евро­а­зи­ју
(„глав­на ге­о­по­ли­тич­ка на­гра­да“9)), и по­чет­ком 21. ве­ка се про­ши­
рио на афро-евро­а­зиј­ску коп­не­ну ма­су (Ста­ри свет; Свет­ско остр­
во), тј. на чи­та­ву Пла­не­ту. Из то­га сле­ди да се ну­жно ме­ња и Ri­
mland, те да аме­рич­ка кон­тро­ла ме­кин­де­ров­ски схва­ће­не „ве­ли­ке
пу­ко­ти­не“ (Бли­ског Ис­то­ка) да­је све ма­ње ре­зул­та­та и све те­же је
ду­го­роч­но одр­жи­ва. Шта­ви­ше, САД у том про­сто­ру гу­бе по­зи­ци­је
у ко­рист не са­мо опо­ра­вље­не Ру­си­је, не­го и Ислам­ског све­та као
8) Heartland-Rimland модел је и у време непосредне примене током Хладног рата и
биполаризма био разматран на критички, али и на афирмативан начин. У томе су
предњачили управо британски и амерички аутори, а карактеристични радови су:
Donald W. Meinig, „Heartland and Rimland in Eurasian History“, The Western Political
Quarterly, University of Utah, Salt Lake City, vol. 9, № 3/1956, стр. 533–569; William Kirk,
Geographical pivots of History, Leicester University Press, Leicester, 1965; Colin S. Gray,
The Geopolitics of the Nuclear Era: Heartland, Rimlands and the Technological Revolution,
Crane, Russak & Company, New York, 1977. Уочавајући да примењивост овог модела у
практичном облику Кенанове Стратегије обуздавања, С. Коен је духовито приметио да
то подсећа на затварање врата штале из које су коњи већ побегли. (Наведено у: Peter J.
Taylor, Colin Flint, Political Geography – World-Economy, Nation-state & Locality, fourth
edition, Pearson Education Limited, Harlow, 2000, стр. 60.) На „жилавост“ Heartland-
Rimland приступа упућује и постбиполарна, неокласична концепција „велике шаховске
табле“ З. Бжежинског, нарочио препознатљива у њеном картографском предствљању.
Видети у: Zbignjev Bžežinski, Velika šahovska tabla, CID, Podgorica; Romanov, Banja
Luka, 2001. (карта на стр. 37)
9) Zbignjev Bžežinski, Velika šahovska tabla, нав. дело, стр. 33.

63
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 57-80.
аутох­то­ног чи­ни­о­ца. Упра­во ислам­ским „кљу­чем“ би­ће нео­п­ход­но
да се ре­ша­ва­ју кључ­на пи­та­ња бу­ду­ћег ге­о­по­ли­тич­ки ре­фор­ма­ти­
зо­ва­ног све­та.

3. НО­ВО ГЕ­ОП
­ О­ЛИ­ТИЧ­КО „СР­ЦЕ“ СВЕ­ТА

3.1. Ислам­ска ци­ви­ли­за­ци­ја an­te por­tas: ­

ге­о­по­ли­тич­ки де­би­тант у „кон­тра- гло­ба­ли­за­ци­ји“
По­ја­ва „ислам­ског бу­ђе­ња“ по­сле ви­ше­ве­ков­ног та­во­ре­ња
под чи­змом ко­ло­ни­јал­них си­ла би­ла је ло­гич­на, као што је и не­га­
тив­на ре­ак­ци­ја „остат­ка све­та“, пр­вен­стве­но За­па­да, на тај фе­но­мен
би­ла оче­ки­ва­на. „Ислам­ски успон“, ко­ји је по­сле „бу­ђе­ња“ при­род­
но усле­дио, пре­ра­стао је у „ислам­ски пре­по­род“, тј. у све­о­бу­хват­ну
екс­пан­зи­ју Ислам­ске ци­ви­ли­за­ци­је. Тај про­цес Ха­сан Ха­на­фи је
узроч­но-по­сле­дич­но по­ве­зао са де­кли­ни­змом За­па­да, што је мо­
гу­ће да се пред­ста­ви хро­но­ло­шком си­ну­со­и­дом то­ком прет­ход­них
14 ве­ко­ва – од 7. до 14. ве­ка тра­јао је пе­ри­од до­ми­на­ци­је Ислам­
ског, а де­ка­ден­ци­је За­пад­ног све­та, по­том је од 14. ве­ка усле­ди­ло
раз­до­бље су­пер­и­ор­но­сти За­па­да, да би од по­чет­ка 21. ве­ка по­но­во
за­по­чео пе­ри­од ислам­ског про­гре­са. Мак­си­мум ислам­ске екс­пан­
зи­је (врх си­ну­со­и­де) од­го­ва­ра мак­си­му­му де­фан­зи­ве За­па­да (дно
си­ну­со­и­де), и обр­ну­то. То­ком фа­зе опа­да­ња, у Ислам­ском све­ту
ра­ђа се огор­че­ност и спе­ци­фич­на пси­хо­ло­ги­ја осве­те пре­ма За­па­ду
(Ха­на­фи је то де­фи­ни­сао као „ок­ци­ден­та­ли­зам“)10), ко­ји при­ли­ку за
оства­ре­ње вре­ба­ју у вре­ме­ни­ма ислам­ског на­прет­ка. Упо­ре­до, на
За­па­ду, у пр­вом ре­ду у САД, са­вре­ме­ни успон Ислам­ске ци­ви­ли­за­
ци­је до­жи­вља­ва се као „ислам­ска прет­ња“, ко­ја је одав­но пре­ста­ла
да бу­де „мит“ и по­ста­ла је за­стра­шу­ју­ћа „ствар­ност“.11)
Уз­не­ми­ре­ност За­па­да не иза­зи­ва са­мо ци­ви­ли­за­циј­ска „дру­
гост“ Ислам­ске ци­ви­ли­за­ци­је и ње­но на­ра­сло са­мо­по­у­зда­ње. Ви­ше
од све­га њу про­у­зро­ку­је очи­глед­но убр­зан про­цес те­ри­то­ри­ја­ли­
за­ци­је ислам­ских вер­ских, кул­тур­них, еко­ном­ских, иде­о­ло­шких и
на­ро­чи­то по­ли­тич­ких ам­би­ци­ја, што под­ра­зу­ме­ва и фун­да­мен­тал­
ну про­ме­ну ге­о­по­ли­тич­ких прин­ци­па на ко­ји­ма се за­сни­ва­ла до­
ми­на­ци­ја За­па­да и хе­ге­мо­ни­ја САД. „Ге­о­по­ли­тич­ка фор­му­ла ства­
ра­ња те­ри­то­ри­ја на ет­нич­кој, вер­ској и је­зич­кој срод­но­сти до­во­ди
10) Haled Fuad Alam, Globalni islam, Službeni glasnik, Beograd, 2012, стр. 63–64.
11) Западној перцепцији препорода и експанзије ислама посвећена је књига: John L.
Espozito, The Islamic Threat: Myth or Reality?, Oxord University Press, New York, 1992.

64
Ми­ло­мир Сте­пић Ислам­ски He­ar­tland
до по­ме­ра­ња њи­хо­ве ге­о­по­ли­тич­ке по­зи­ци­је ка не­че­му што би се
мо­гло на­зва­ти обр­ну­та гло­ба­ли­за­ци­ја.“12) Очи­глед­но је да „ислам­
ски пре­по­род“ до­би­ја (и) ге­о­по­ли­тич­ке ди­мен­зи­је. Ислам­ски свет
по­чет­ком 21. ве­ка су­о­ча­ва се са син­дро­мом „те­сне ко­же“, тј. пред­
ста­вља гло­бал­ног де­мо­граф­ско-про­стор­но-еко­ном­ског „џи­на“, а
исто­вре­ме­но – ге­о­по­ли­тич­ког „па­туљ­ка“. За­и­ста, да ли је ло­гич­но
да ислам­ски чи­ни­лац, ко­ји рас­по­ла­же та­ко ре­спек­та­бил­ном „твр­
дом“ и „ме­ком“ мо­ћи (1,6 ми­ли­јар­ди ста­нов­ни­ка, мла­да, бр­зо­ра­сту­
ћа и ви­о­лент­на по­пу­ла­ци­ја, екс­пан­зи­о­ни­стич­ка вер­ско-иде­о­ло­шка
ори­јен­та­ци­ја, огро­ман про­стор, нафт­но-га­сно бо­гат­ство, фи­нан­сиј­
ско-еко­ном­ска, ме­диј­ска и ору­жа­на моћ...) и да­ље оста­не у ста­ту­су
ма­ње-ви­ше без­у­ти­цај­ног објек­та у свет­ским по­сло­ви­ма?13)
Бу­ду­ћи да је „про­бу­ђе­ни“ Ислам­ски свет по­стао све­стан сво­
јих пре­ди­спо­зи­ци­ја и ин­те­ре­са, али и спу­та­но­сти по­сто­је­ћим ге­о­
по­ли­тич­ким по­рет­ком, из фру­стри­ра­ју­ће по­зи­ци­је и „ге­о­по­ли­тич­ке
адо­ле­сцен­ци­је“14) на­сто­ји да иза­ђе та­ко што ће се на­мет­ну­ти као
је­дан од 5-6 бу­ду­ћих глав­них гло­бал­них ак­те­ра. Ра­ди оства­ри­ва­ња
тог ци­ља, за­јед­но са оста­лим „аду­ти­ма“, све очи­глед­ни­је ко­ри­сти
ге­о­граф­ски по­ло­жај свог про­сто­ра у но­вим, не са­мо кон­ти­нен­та­ли­
стич­ким ко­ор­ди­на­та­ма про­ши­ре­ним са Евро­а­зи­је на Афро-евро­а­
зи­ју, већ и у окви­ри­ма Пла­не­те у це­ли­ни. Уоча­ва­ју­ћи да кла­сич­ни
He­ar­tland у пост­мо­дер­ним окол­но­сти­ма ипак гу­би ra­i­son d’être и
да кључ­но пи­та­ње ни­је са­мо ко­ја им­пе­ри­ја ће у исто­риј­ском сле­ду
упра­вља­ти ста­рим „ср­цем“ Евро­а­зи­је у 21. ве­ку (ше­ма 1), већ ко­ји
про­стор ће се кон­сти­ту­и­са­ти као „но­ва осо­вин­ска област“ (“new
pi­vot area”) и ко ће њо­ме до­ми­ни­ра­ти, Ислам­ски свет свој ге­о­ци­
ви­ли­за­циј­ски аре­ал „кан­ди­ду­је“ за пост­мо­дер­но Гло­бал­но ге­о­по­ли­
тич­ко сре­ди­ште (ГГС)15). Тај но­ви, Ислам­ски He­ar­tland, об­у­хва­та
огро­ман, пер­фект­но по­зи­ци­о­ни­ран, фи­зич­ко­ге­о­граф­ски ра­зно­ро­
дан, тран­скон­ти­нен­тал­но ин­те­гра­ти­ван, са­о­бра­ћа­но по­сред­нич­ки,
енер­гет­ски пре­бо­гат и ге­о­по­ли­тич­ки „маг­не­ти­чан“ про­стор.

12) Haled Fuad Alam Alam, Globalni islam, нав. дело, стр. 53. Напомена: уместо обрнута
глобализација погоднији термин био би контра-глобализација или анти-глобализација.
13) Геополитичке димензије исламских амбиција постале су очигледне непосредно по
окончању Хладног рата. О томе, у контексту ратне деструкције СФРЈ, а нарочито
сукоба у БиХ, видети у: Мирољуб Јевтић, Милован Р. Пецељ, Ислам и геополитичка
логика, Ковинг-инжењеринг, Београд, 1995.
14) Миломир Степић, „Геополитички аспекти емиграционе ерупције из блискоисточне
велике пукотине“, нав. дело, стр. 30.
15) Идеја новог Глобалног геополитичког средишта (под називом Глобални централни
геополитички регион) први пут је обзнањена у: Миломир Степић, „Геополитички
аспекти емиграционе ерупције из блискоисточне велике пукотине“, нав. дело, стр. 27.

65
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 57-80.
Ше­ма 1: Исто­риј­ски дис­кон­ти­ну­и­тет: да ли је и да­ље нај­ва­жни­је ко ће
кон­тро­ли­са­ти тра­ди­ци­о­нал­ну Осо­вин­ску област (He­ar­tland)?

Из­вор: El­dar Isma­il­ov, Vla­di­mer Pa­pa­va, Ret­hin­king Cen­tral Eura­sia,

Cen­tral Asia-Ca­u­ca­sus In­sti­tu­te and Silk Road Stu­di­es Pro­gram, Johns Hop­kins
Uni­ver­sity, Was­hing­ton, D.C., 2010, стр. 91.

3.2. Ге­о­по­ли­тич­ност Ислам­ског He­ar­tland-а

Ислам­ски He­ar­tland не об­у­хва­та чи­тав аре­ал Ислам­ског све­
та. Та­ко, у ње­го­вом са­ста­ву не на­ла­зи се Ин­до­не­зи­ја, нај­мно­го­људ­
ни­ја му­сли­ман­ска зе­мља (од 255 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка 2015. го­ди­не,
88% су би­ли му­сли­ма­ни), са пр­во­ра­зред­ним по­сред­нич­ким по­ло­
жа­јем из­ме­ђу Ти­хог и Ин­диј­ског оке­а­на, те Ази­је и Аустра­ли­је,
ко­ји ће са од­ми­ца­њем 21. ве­ка све ви­ше до­ла­зи­ти до из­ра­жа­ја. Упр­
кос то­ме, она је у од­но­су на це­ли­ну исла­ма и ислам­ског про­сто­ра
раз­ли­чи­та, уда­ље­на и пе­ри­фер­на зе­мља, без цен­тра­ли­шу­ћег ка­па­
ци­те­та. Та­ко­ђе, у са­ста­ву Ислам­ског He­ar­tland-а ни­су ни Ма­ле­зи­ја,
Бру­неј, Бан­гла­деш, или, пак, Ин­ди­ја, ко­ја је по­ста­ла дру­га зе­мља
по бро­ју му­сли­ма­на у све­ту (са пре­ко 180 ми­ли­о­на пре­ма­ши­ла је
Па­ки­стан), али где они чи­не са­мо 14% ста­нов­ни­штва. Ње­му не
при­па­да­ју ни ен­клав­ски по­зи­ци­о­ни­ра­не, а ве­ћин­ски му­сли­ман­ске
обла­сти и зе­мље (Та­тар­стан, Ин­гу­ше­ти­ја, Че­че­ни­ја, Да­ге­стан у Ру­
си­ји, му­сли­ман­ски део БиХ, Ал­ба­ни­ја, ко­сов­ско-ме­то­хиј­ска област
Ср­би­је, по­јас африч­ког при­о­ба­ља Ин­диј­ског оке­а­на, Син­кјанг у

66
Ми­ло­мир Сте­пић Ислам­ски He­ar­tland
Ки­ни...). Упр­кос то­ме, Ислам­ски He­ar­tland је огро­ман про­стор бу­
бре­го­ли­ке мор­фо­гра­фи­је, ко­ји се про­сти­ре од Зе­ле­ног рта до Ка­
шми­ра, од ју­жне оба­ле Сре­до­зем­ног мо­ра до Је­зер­ске ви­си­је и од
се­вер­них обла­сти Ка­зах­ста­на до Ро­га Афри­ке. Ње­го­ва по­вр­ши­на
из­но­си при­бли­жно 30 ми­ли­о­на км2 и по про­стра­но­сти над­ма­шу­
је Ме­кин­де­ро­ву „осо­вин­ску област“ (23 ми­ли­о­на км2). У ње­му се
број му­сли­ма­на убр­за­но при­бли­жа­ва јед­ној ми­ли­јар­ди, што је пет
пу­та ви­ше од укуп­ног бро­ја ста­нов­ни­ка „ори­ги­на­ла“ из 1904. го­ди­
не (око 180 ми­ли­о­на). (кар­та 2)
Кључно питање јесте да ли Исламски Heartland поседује
„осовински“ капацитет, тј. шта га чини новом „географском
осовином светске историје“, и то не више у (нео)кла­сич­ном, већ у
пост­мо­дер­ном ге­о­по­ли­тич­ком сми­слу?
●● По­ла­зни, ге­о­граф­ски зах­тев, сва­ка­ко је ис­пу­њен, бу­ду­ћи
да се ра­ди о про­сто­ру им­по­зант­них га­ба­ри­та, ко­ји је у
по­ре­ђе­њу са ве­ли­чи­ном кон­ти­не­на­та ана­ло­ган Афри­ци
(над­ма­шу­је Се­ве­р­ну Аме­ри­ку, а Евро­пу чак три пу­та!).
Иако се сте­ре­о­тип­но мо­же ока­рак­те­ри­са­ти као не­го­сто­
љу­бив про­стор, Ислам­ски He­ar­tland рас­по­ла­же знат­ним
ре­зер­ва­ма ра­зно­вр­сних при­род­них ре­сур­са, у пр­вом ре­ду
наф­те и га­са као „по­гон­ских го­ри­ва са­вре­ме­ног све­та“, а
нај­де­фи­ци­тар­ни­ји је у ква­ли­тет­ној по­вр­шин­ској во­ди.
●● У кон­тек­сту гло­бал­них ге­о­по­ли­тич­ких од­но­са, Ислам­ски
He­ar­tland од­ли­ку­је из­ра­же­ни­ји цен­тра­ли­тет не­го што
је то у евро­а­зиј­ском кон­тек­сту (би­ло) свој­ство по­зи­ци­је
Ме­кин­де­ро­ве „осо­вин­ске обла­сти“ (по­то­њег He­ar­tland-а).
Сре­ди­шњи по­ло­жај је ње­го­ва истин­ска, објек­тив­на ка­рак­
те­ри­сти­ка, и не про­ис­ти­че из кон­вен­ци­о­нал­не ге­о­граф­ске
пер­цеп­ци­је и евро­по­цен­трич­ног („гри­ни­чи­стич­ког“) ви­
зу­ел­ног пред­ста­вља­ња на ве­ћи­ни уоби­ча­је­них ка­ра­та све­
та.
●● Иако га за­пљу­ску­ју во­де Атлант­ског и Ин­диј­ског оке­а­
на, тј. не­ко­ли­ко њи­хо­вих ва­жних мо­ра и за­ли­ва ко­ји ду­
бо­ко за­се­ца­ју афро-евро­а­зиј­ску коп­не­ну ма­су, Ислам­ски
He­ar­tland ге­не­рал­но је те­шко до­сту­пан за по­мор­ске си­
ле. Фи­зич­ко­ге­о­граф­ски по­сма­тра­но, то је ма­хом арид­на,
пу­стињ­ска, степ­ско-по­лу­пу­стињ­ска и обе­шу­мље­на пла­
нин­ска област, чи­ја је уну­тра­шњост (hin­ter­land) и да­нас
ве­ћи­ном изо­ло­ва­на и сла­бо ко­му­ни­ка­циј­ски по­ве­за­на са
при­о­ба­љем.16)
16) У по­ре­ђе­њу са кла­сич­ним He­ar­tland-ом, ње­гов Си­бир, као не­до­ступ­ну „ле­де­ну пу­сти­
њу“, у Ислам­ском He­ar­tland-у ду­бли­ра­ла би Са­ха­ра као не­до­ступ­на, су­ва, пе­шча­но-ка­
ме­на пу­сти­ња.

67
68
Кар­та 1: Но­во гло­бал­но ге­о­по­ли­тич­ко сре­ди­ште – Ислам­ски He­ar­tland
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55.

Из­вор: Аутор­ска кар­та (кар­то­граф­ска осно­ва: https://com­mons.wi­ki­me­dia.org/wi­ki/Fi­le:World_Mu­slim_Po­pu­la­tion_Map.png)

стр. 57-80.
Ми­ло­мир Сте­пић Ислам­ски He­ar­tland
●● У окви­ру Ислам­ског He­ar­tland-а на­ла­зе се ко­ре­ни ста­
рих ци­ви­ли­за­ци­ја ко­ји сим­бо­ли­зу­ју исто­риј­ске успо­не и
па­до­ве у раз­во­ју чо­ве­чан­ства, те жа­ри­шта не­ко­ли­ко свет­
ских ре­ли­ги­ја ко­ја не­сма­ње­ном сна­гом иси­ја­ва­ју ду­хов­ну
енер­ги­ју и кон­ти­ну­и­ра­но еми­ту­ју им­пул­се, и да­нас сна­
жно ути­чу­ћи пр­вен­стве­но на му­сли­ман­ску, али и је­вреј­
ску и хри­шћан­ску са­мо­бит­ност. Ва­жна (и ге­о­по­ли­тич­ка)
чи­ње­ни­ца је­сте да су му­сли­ман­ска сре­ди­шта под му­сли­
ман­ском кон­тро­лом („сло­бод­на“), а да се је­вреј­ска и хри­
шћан­ска на­ла­зе уну­тар ислам­ског аре­а­ла („оп­ко­ље­на“ и
„оку­пи­ра­на“).
●● Ге­о­по­ли­тич­ки иден­ти­тет Ислам­ског He­ar­tland-а, Ислам­
ске ци­ви­ли­за­ци­је, му­сли­ман­ског по­пу­ла­ци­о­ног кор­пу­са и
му­сли­ман­ских др­жа­ва је­сте те­лу­ро­крат­ски. Му­сли­ман­
ска кул­тур­но-ци­ви­ли­за­циј­ска, по­ли­тич­ка и еко­ном­ска је­
згра, по пра­ви­лу, ни­ти су ра­ни­је би­ла, ни­ти су да­нас сме­
ште­на у мор­ско-оке­ан­ским при­о­ба­љи­ма. Ли­то­ра­ли­за­ци­ја,
као те­ку­ћи гло­бал­ни про­цес, у сра­змер­но ма­лој ме­ри и са
за­ка­шње­њем за­хва­тио је Ислам­ски свет. Исто­риј­ска му­
сли­ман­ска екс­пан­зи­ја ни­је се оства­ри­ва­ла по­сред­ством
мо­ра, а ни са­вре­ме­ни „ислам­ски пре­по­род“ не­ма ма­ри­
тим­ну осно­ву. Сим­бол ислам­ске ди­на­ми­ке ни­је мор­ски
брод, већ „пу­стињ­ска ла­ђа“ (ка­ми­ла).
●● Ана­лог­но не­ка­да­шњим ма­сов­ним исто­риј­ским кре­та­
њи­ма но­ма­да из кла­сич­ног, евро­а­зиј­ског He­ar­tland-а, из
Ислам­ског He­ar­tland-а те­ку ре­ла­тив­но но­ве, стал­не, ма­
сов­не нео­но­мад­ске еми­грант­ске стру­је де­мо­граф­ски про­
гре­сив­ног му­сли­ман­ског ста­нов­ни­штва. Оне су усме­ре­не
ма­хом ка хри­шћан­ском, раз­ви­је­ном и де­мо­граф­ски ре­гре­
сив­ном ору­же­њу. Глав­на њи­хо­ва ис­хо­ди­шта су за­пад­но­е­
вроп­ске та­ла­со­крат­ске зе­мље, (нео)ко­ло­ни­јал­не ме­тро­по­
ле, чи­ја се ет­но-вер­ска струк­ту­ра убр­за­но ме­ња у ко­рист
му­сли­ман­ских до­се­ље­ни­ка. Не­за­у­ста­вљи­ви ми­гра­ци­о­ни
та­лас, ко­ји се по­кре­нуо из Ислам­ског He­ar­tland-а сре­ди­
ном дру­ге де­це­ни­је 21. ве­ка, пре­ра­стао је у „Но­ву Ве­ли­ку
се­о­бу на­ро­да“, са очи­глед­ном де­мо­ге­о­по­ли­тич­ком по­за­
ди­ном.17)
●● Као што су ве­ко­ви­ма из про­стран­ста­ва евро­а­зиј­ске кон­ти­
нен­тал­не уну­тра­шњо­сти ње­не обод­не обла­сти би­ле из­ло­
же­не на­је­зда­ма пе­ша­ка, ко­ња­ни­ка и рат­ни­ка на ка­ми­ла­ма,
та­ко из Ислам­ског He­ar­tland-а у пост­мо­дер­но до­ба про­
17) Ми­ло­мир Сте­пић, „Ге­о­по­ли­тич­ки аспек­ти еми­гра­ци­о­не еруп­ци­је из бли­ско­и­сточ­не ве­
ли­ке пу­ко­ти­не“, нав. де­ло, стр. 35–38.

69
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 57-80.
ди­ру број­ни, фа­на­ти­зо­ва­ни, убо­ји­ти и све бо­ље ор­га­ни­зо­
ва­ни џи­ха­ди­сти-те­ро­ри­сти18). „Те­ро­ри­змом као атом­ском
бом­бом си­ро­ма­шних“ они иза­зи­ва­ју па­ни­ку и па­ра­ли­зу у
„остат­ку све­та“, ко­ји ће те­шко про­на­ћи ефи­ка­сан од­го­вор
све док те­ро­ри­зам сма­тра не­при­ја­те­љем, а не тех­ни­ком19),
тј. док га (зло)упо­тре­бља­ва као али­би за ге­о­по­ли­тич­ко
пре­ком­по­но­ва­ње све­та20).
●● Та­ла­со­крат­ски свет под вођ­ством САД пер­це­пи­ра (и про­
јек­ту­је) Ислам­ски He­ar­tland као су­прот­ност и опа­сност,
те оте­ло­тво­ре­ње не­при­ја­те­ља ко­ји је Им­пе­ри­ји по­тре­бан
да би је др­жао у ста­њу нео­п­ход­ног уну­тра­шњег на­по­на,
мо­би­ли­за­ци­је и ди­сци­пли­не. Исто­вре­ме­но, и до­ла­зе­ће си­
ле – Ки­на, Ру­си­ја, Ин­ди­ја, (услов­но) ЕУ – од­но­се се пре­ма
ње­му као ге­о­по­ли­тич­кој це­ли­ни ко­ја их угро­жа­ва. Бу­ду­ћи
да су оне са му­сли­ман­ским про­сто­ром у не­по­сред­ном те­
ри­то­ри­јал­ном кон­так­ту, са Хан­тинг­то­но­вим упо­зо­ре­њем
да „ислам има кр­ва­ве гра­ни­це“21) су­о­ча­ва­ју се у сва­ко­днев­
ном жи­во­ту.
●● Ислам­ски He­ar­tland се од­ли­ку­је еруп­тив­ном ге­о­по­ли­тич­
ком енер­ги­јом и ди­на­ми­ком. За ње­га су за­ин­те­ре­со­ва­не
све ве­ли­ке си­ле, ту се укр­шта­ју век­то­ри њи­хо­вих ин­те­ре­
са, вр­ше на­сил­не сме­не ре­жи­ма, бр­зо ме­ња­ју ет­но-про­
стор­ни од­но­си, по­кре­ћу ма­сов­не ми­гра­ци­је, ре­ла­ти­ви­зу­
ју др­жав­не те­ри­то­ри­је и гра­ни­це, фор­ми­ра­ју др­жа­во­ли­ке

18) О по­ве­за­но­сти џи­ха­да и те­ро­ри­зма, ко­ју че­сто пра­те сте­ре­о­ти­пи, ви­де­ти у: Bo­u­zer­zo­
ur Zo­u­bir, “Ji­had as a So­ur­ce of Ter­ro­rism – Re­a­lity or Pro­pa­gan­da”, Po­li­tics and Re­li­gion,
Cen­ter for Study of Re­li­gion and Re­li­gi­o­us To­le­ran­ce, Bel­gra­de, Vol. VI­II , Nº 1/2014, стр.
93–114. У ства­ри, рад је углав­ном по­све­ћен раз­ли­чи­тим пер­цеп­ци­ја­ма и кон­цеп­ти­ма
џи­ха­да (ви­де­ти ше­му на стр. 110).
19) „(...) тероризам представља само технику – врло убојиту – коју примењују појединци,
групе и државе. Не може се водити рат против саме технике или тактике. Нико, на
пример, није почетком Другог светског рата објавио да ступа у рат против Blitzkriega.“
Видети у: Zbigniew Brzezinski, Američki izbor: globalna dominacija ili globalno vodstvo,
Politička kultura, Zagreb; CID, Podgorica, 2004, стр. 30.
20) Хенри Кисинџер уочио је дугорочне, стратегијске мотиве у америчком
„антитерористичком рату“: „У овом рату против тероризма није реч само о томе да
се пронађу терористи. Ту је пре свега у питању једна друга ствар – да се не дозволи
пропуштање изузетне прилике која се указала за преуређење међународног система“.
Видети у: Јирген Елзесер, Национална држава и феномен глобализације: како можемо
да се спасимо из светске економске кризе, Јасен, Београд, 2009, стр. 5. Наведено према:
Henry Kissinger, Die Herausforderung Amerikas. Weltpolitik im 21. Jahrhundert, Propyläen
Verlag, München/Berlin, 2002, стр. 14.
21) Samuel P. Huntington, „The Clash of Civilizations?“, Foreign Affairs, Council on Foreign
Relations, Inc., New York, vol. 72, № 3, summer 1993, стр. 35; Samuel P. Huntington, The
Clash of Civilizations and the Remaking of World Order, Simon & Schuster, New York,
1996, стр. 254, 258.

70
Ми­ло­мир Сте­пић Ислам­ски He­ar­tland
тво­ре­ви­не, не­пре­ста­но ра­ту­је за енер­ген­те, тран­спорт­не
ко­ри­до­ре, вој­не ба­зе, плов­не пу­те­ве, те­ри­то­ри­јал­ну кон­
тро­лу... Он пред­ста­вља ла­бо­ра­то­ри­ју где се те­сти­ра ус­по­
ста­вља­ње но­вих ге­о­по­ли­тич­ких па­ра­диг­ми и по­ли­гон за
пре­о­бли­ко­ва­ње свет­ског по­рет­ка, али у то­ме ни­је па­сив­
ни по­сма­трач, већ све не­из­бе­жни­ји ак­тер. Сход­но то­ме,
у пост­мо­дер­ном до­бу Ислам­ски He­ar­tland је­сте по­стао
истин­ска осо­ви­на свет­ске исто­ри­је.
Про­стор Ислам­ског He­ar­tland-а има ин­те­гра­тив­ни, али исто­
вре­ме­но и дез­ин­те­гра­тив­ни по­тен­ци­јал. То ње­го­во свој­ство про­ис­
ти­че из ком­плек­сног тран­скон­ти­нен­тал­ног и тран­со­ке­ан­ског ге­о­
граф­ског по­ло­жа­ја, ре­ла­тив­не фи­зич­ко­ге­о­граф­ске хо­мо­ге­но­сти на
ма­кро­ре­ги­о­нал­ном и ди­вер­зи­те­та на ме­зо- и ми­кро-ре­ги­о­нал­ном
пла­ну, ислам­ске ци­ви­ли­за­циј­ске исто­вет­но­сти, али и уну­тра­шње
иден­ти­тет­ске мо­за­ич­но­сти, из ко­ло­ни­јал­ног пе­ри­о­да на­сле­ђе­не и
по пра­ви­лу не­а­де­кват­не по­ли­тич­ко-ге­о­граф­ске по­де­ле, ко­му­ни­ка­
циј­ске чвор­но­сти и тран­зит­но­сти, те пла­не­тар­но ва­жне ге­о­по­ли­
тич­ке гра­ви­та­ци­о­не мо­ћи. Сто­га се тај про­стор на­ла­зи на стал­ној
исто­риј­ско-ге­о­по­ли­тич­кој „клац­ка­ли­ци“ из­ме­ђу екс­пан­зи­је и (ауто)
де­струк­ци­је. Та свој­ства су узрок, али и по­сле­ди­ца ње­го­ве сло­же­не
тро­дел­не струк­ту­ре:
1. Цен­трал­но­а­зиј­ском ре­ги­о­ну, ко­ји под­се­ћа на Евро­а­зиј­ски
Бал­кан З. Бже­жин­ског22), при­па­да­ле би пост­со­вјет­ске му­
сли­ман­ске ре­пу­бли­ке, Ав­га­ни­стан и евен­ту­ал­но Иран.
2. Сре­ди­шњи или Бли­ско­и­сточ­ни ре­ги­он био би ге­о­по­ли­тич­
ки нај­ва­жни­ји и у ње­го­вом са­ста­ву на­ла­зи­ла би се Ара­би­
ја у Ме­кин­де­ро­вим об­ри­си­ма („ве­ли­ка пу­ко­ти­на“), ко­јој
би тре­ба­ло при­кљу­чи­ти још Ма­лу Ази­ју. Ова це­ли­на не­
ма ка­па­ци­тет да са­ма бу­де „гло­бал­на осо­вин­ска област“23),
али пред­ста­вља He­ar­tland Ислам­ског He­ar­tland-а.
3. Се­вер­но­а­фрич­ки ре­ги­он про­сти­рао би се За­пад­но од Су­
ец­ког ка­на­ла, све до атлант­ске оба­ле. На се­ве­ру би ши­ро­
ко из­ла­зио на Сре­до­зем­но мо­ре, а ње­го­ва ју­жна зо­нал­на
гра­ни­ца пру­жа­ла би се од за­ле­ђа Гви­неј­ског за­ли­ва до со­
ма­лиј­ске оба­ле Ин­диј­ског оке­а­на.

22) Zbignjev Bžežinski, Velika šahovska tabla, нав. дело, стр. 118.
23) К. Мартин питањем: “Le Moyen-Orient est-il le Nouveau Pivot Global?”, којим је
насловио геополитичку карту, сугерише да би Блиски Исток у новим условима могао
да замени традиционалну (Мекиндерову) „осовинску област“. Видети: Xavier Martin,
MOYEN ORIENT, NOUVEAU PIVOT GLOBAL?, Internet, http://www.xaviermartin.fr/in
SIPRI Military Expenditure Database dex.php?post/2010/01/04/MOYEN-ORIENT%2C-
NOUVEAU-PIVOT-GLOBAL, 26/11/2016.

71
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 57-80.

­
3.3. Не­до­ста­ци Ислам­ског He­ar­tland-а
Ислам­ски He­ar­tland су­о­ча­ва се са број­ним про­бле­ми­ма, ко­
ји мо­гу да до­ве­ду у пи­та­ње ње­го­во кон­сти­ту­и­са­ње у ин­те­грал­ни
ге­о­по­ли­тич­ки „ве­ли­ки про­стор“ и уло­гу но­ве „осо­ви­не свет­ске
исто­ри­је“. Исто­вре­ме­но, ти не­до­ста­ци да­ју шан­су ве­ли­ким си­ла­ма
(на­ро­чи­то за­пад­ним, та­ла­со­крат­ским) да га др­же под кон­тро­лом,
нео­ке­на­ни­стич­ки „об­у­зда­ва­ју“ и по по­тре­би зло­у­по­тре­бља­ва­ју у
ме­ђу­соб­ним над­ме­та­њи­ма. У пр­вом ре­ду, спе­ци­фи­чан склоп коп­
на и мо­ра ре­ла­ти­ви­зу­је те­ри­то­ри­јал­ну ком­пакт­ност и кон­ти­нен­та­
ли­стич­ки кôд Ислам­ског He­ar­tland-а. Ње­га за­се­ца­ју и пер­фо­ри­
ра­ју ре­ла­тив­но уска, из­ду­же­на уну­тра­шња мо­ра и ве­ли­ки за­ли­ви,
укљу­чу­ју­ћи мо­ре­у­зе и Су­ец­ки ка­нал, при­род­но пре­ди­спо­ни­ра­ју­ћи
прав­це ин­фил­тра­ци­је по­мор­ских си­ла, ко­је оне већ ду­го ко­ри­сте.
Ме­ђу­тим, у окол­но­сти­ма хи­по­те­тич­ког ве­ли­ког су­ко­ба, му­сли­ман­
ска ору­жа­на си­ла те плов­не пу­те­ве без ве­ли­ких те­шко­ћа мо­же ко­
ор­ди­ни­ра­но и син­хро­ни­зо­ва­но (исто­вре­ме­но) да за­тво­ри, чак и без
по­себ­но сна­жних соп­стве­них по­мор­ских сна­га. То је нај­е­фи­ка­сни­
је учи­ни­ти бло­ка­дом „ула­за“ у Ислам­ски He­ar­tland – Ги­брал­та­ра,
Си­ци­ли­јан­ског ка­на­ла, Отрант­ских вра­та, Бос­фо­ра и Дар­да­не­ла,
Баб-ел-Ман­де­ба и Ор­му­ског те­сна­ца.24) Ге­о­по­ли­тич­ка ва­жност тих
та­ча­ка је та­квих раз­ме­ра да се, уме­сто Ме­кин­де­ро­вог и Спајк­ме­но­
вог, мо­же по­ста­ви­ти но­ви, пост­мо­дер­ни си­ло­ги­зам: ко кон­тро­ли­ше
ове кључ­не мо­ре­у­зе, упра­вља Ислам­ским He­ar­tland-ом; ко кон­тро­
ли­ше Ислам­ски He­ar­tland, упра­вља Афро-евро­а­зи­јом; ко кон­тро­ли­
ше Афро-евро­аз­ и­ју, упра­вља гло­бал­ним ге­о­по­ли­тич­ким про­це­си­ма.
Уну­тра­шња хе­те­ро­ге­ност Ислам­ског He­ar­tland-а чи­ни га
фра­гил­ним, не­ста­бил­ним и ма­ни­пу­ла­тив­ним. Нај­ду­бља по­де­ла по­
сто­ји из­ме­ђу ши­и­та и су­ни­та, али не би тре­ба­ло за­не­ма­ри­ти и оштре
ан­та­го­ни­зме из­ме­ђу број­них ма­њих ислам­ских вер­ских гру­па­ци­ја,
сек­ти и кла­но­ва, чи­је ме­ђу­соб­не ору­жа­не су­ко­бе че­сто иза­зи­ва­ју и
обо­стра­но по­др­жа­ва­ју ка­ко САД и за­пад­но­ев­ роп­ске зе­мље, та­ко и
дру­ге си­ле. Три ве­ли­ке по­ро­ди­це на­ро­да – Се­мит­ска (Ара­пи), Тур­
ска и Иран­ска – укљу­чу­ју­ћи мно­штво ма­њих ет­нич­ких за­јед­ни­ца,
др­жав­них на­ци­ја про­ис­те­клих из ко­ло­ни­ја­ли­зма и тра­ди­ци­о­нал­
них пле­мен­ских за­јед­ни­ца, не до­зво­ља­ва­ју да не­ка од њих пре­у­
24) Упоредо са квантитативним и квалитативним својствима становништва, контролу
кључних светских мореуза аутори најчешће сматрају најважнијим чиниоцем
муслиманског геополитичког капацитета. Видети поглавље “Geopolitics of the Islam
World and potential capacities” у: Saeid Naji; Jayum A. Jawan, “Geopolitics of the Islam
World and world leadership in the post-Cold War geopolitical developments”, Transcience
Journal, Humboldt University, Berlin, Vol. 4, № 1/2013, стр. 5, http://www2.hu-berlin.de/
transcience/Vol4_Issue1_2013_1_12.pdf, 28/11/2016.

72
Ми­ло­мир Сте­пић Ислам­ски He­ar­tland
зме при­мат, а њи­хо­ва ме­ђу­соб­на су­прот­ста­вље­ност, од ло­кал­ног
до ма­кро­ре­ги­о­нал­ног ни­воа, иде­ал­на је за при­ме­ну прин­ци­па di­vi­
de et im­pe­ra. Тај ре­ли­гиј­ски и на­ци­о­нал­ни ди­вер­зи­тет пред­ста­вља
плод­но тло за ге­не­ри­са­ње су­ко­ба ви­ше­ди­мен­зи­о­нал­ног ка­рак­те­ра,
и то из­ме­ђу: (при­вид­но) „ме­ког исла­ма“ и ми­ли­тант­ног исла­ми­зма,
су­прот­ста­вље­них ви­зи­ја бу­ду­ће уло­ге исла­ма, тра­ди­ци­о­на­ли­зма и
мо­дер­ни­зма, раз­ли­чи­тих др­жав­них и дру­штве­них уре­ђе­ња, на­бу­
ја­лих на­ци­о­на­ли­стич­ко-шо­ви­ни­стич­ких ксе­но­фо­би­ја, про­за­пад­но
и ан­ти­за­пад­но ори­јен­ти­са­них ре­жи­ма, по­ла­ри­зо­ва­них еко­ном­ских
ин­те­ре­са, кон­ку­рент­ских тра­са наф­то­во­да и га­со­во­да, бо­га­тих и
си­ро­ма­шних (де­ло­ва) дру­шта­ва и др­жа­ва, лич­них иде­о­ло­шких и
вер­ских ам­би­ци­ја ауто­ри­тар­них во­ђа... Овим де­струк­тив­ним по­
тен­ци­ја­лом не­ка­да су ве­што ма­ни­пу­ли­са­ле европ­ске ко­ло­ни­јал­не
ме­тро­по­ле, по­том су тај „ме­наџ­мент“ у ге­о­е­нер­гет­ске и ге­о­по­ли­
тич­ке свр­хе до са­вр­шен­ства до­ве­ле САД, а у бу­дућ­но­сти ће га не
са­мо ра­ди кон­тро­ле Ислам­ског He­ar­tland-а, већ и у ме­ђу­соб­ним
су­пар­ни­штви­ма, ко­ри­сти­ти и до­ла­зе­ће си­ле, кре­а­то­ри мул­ти­по­ла­
ри­зма и (нео)би­пло­а­ри­зма.
Нај­ве­ће ге­о­по­ли­тич­ко огра­ни­че­ње Ислам­ског He­ar­tland-а
је­сте не­по­сто­ја­ње из­ра­зи­то про­стор­но, ре­сурс­но, по­ли­тич­ки, еко­
ном­ски и вој­но над­моћ­не, др­жа­ве-ли­де­ра (др­жа­ве-је­згра), ко­ја
би га за­сту­па­ла на гло­бал­ном пла­ну и би­ла ауто­ри­тет на уну­тра­
шњем пла­ну, а ка­квом рас­по­ла­же ве­ћи­на оста­лих ци­ви­ли­за­ци­ја и
ге­о­по­ли­тич­ких ма­кро-бло­ко­ва. Аморф­на, хи­ме­рич­на тзв. Ислам­
ска др­жа­ва (без об­зи­ра чи­ји је она про­је­кат) асо­ци­ра на су­ро­гат
ко­јим би се пре­ва­зи­шао тај хен­ди­кеп. Са­мим сво­јим по­сто­ја­њем,
она пре­тен­ду­је да нат­кри­ли и пре­ва­зи­ђе још две смет­ње са ко­ји­ма
се су­о­ча­ва мак­си­ма­ли­стич­ки за­ми­шље­но ислам­ско (ге­о­по­ли­тич­ко)
је­дин­ство: 1) (пост)ко­ло­ни­јал­но на­мет­ну­ту по­ли­тич­ко-ге­о­граф­ску
усит­ње­ност; 2) по­сто­ја­ње не­а­де­кват­них гра­ни­ца та­ко на­ста­лих др­
жа­ва. Ово про­ис­ти­че из ислам­ског си­сте­ма вред­но­сти, у ко­ме је
хи­је­рар­хи­ја при­вр­же­но­сти пот­пу­но су­прот­на оној ко­ју има За­пад –
ми­ни­мум је пре­ма ве­стер­но­ли­кој, на­ци­о­нал­ној др­жа­ви, док је је­дан
мак­си­мум пре­ма по­ро­ди­ци, кла­ну и пле­ме­ну, а дру­ги пре­ма исла­му
у свим ње­го­вим по­јав­ним об­ли­ци­ма. Ме­ђу­тим, то не зна­чи да тзв.
Ислам­ска др­жа­ва не те­жи опро­сто­ре­њу у тра­ди­ци­о­нал­ном сми­
слу, те уни­вер­за­ли­стич­ком пан-др­жав­ном екс­пан­зи­о­ни­зму ко­ји би
нај­пре тре­ба­ло да об­у­хва­ти афро-евро­аз­ иј­ски ислам­ски про­стор,
тј. Ислам­ски He­ar­tland. Сто­га је оне­мо­гу­ћа­ва­ње ње­го­вог про­стор­
ног кон­ти­ну­и­те­та, ком­пакт­но­сти и ко­хе­зи­је за За­пад под вођ­ством
САД (у бу­дућ­но­сти и за оста­ле си­ле) – не­мер­љи­во ва­жно. Ту де­
струк­тив­ну ге­о­по­ли­тич­ку на­ме­ру та­ла­со­крат­ске си­ле су по­ка­за­ле

73
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 57-80.
још пре се­дам­де­се­так го­ди­на, ка­да су, по­сле хо­ло­ка­у­ста, осно­ва­ле
Изра­ел. Ње­му је по­ве­ре­на уло­га екс­по­нен­та ко­ји ће до­дат­но про­ду­
би­ти бли­ско­и­сточ­ну „ве­ли­ку пу­ко­ти­ну“ и чи­ја ће те­ри­то­ри­ја пре­се­
ца­ти коп­не­ни кон­такт африч­ког и евро­аз­ иј­ског ислам­ског аре­а­ла.

4. ШТА ЈЕ НО­ВИ, ГЛО­БАЛ­НИ RI­MLAND?

Ако се у но­вим усло­ви­ма по­ја­вљу­ју обри­си Ислам­ског He­ar­
tland-а, ко­ји је про­стра­ни­ји, мно­го­људ­ни­ји, екс­пло­зив­ни­ји, бор­бе­
ни­ји и ге­оп
­ о­ли­тич­ки ам­би­ци­о­зни­ји од кла­сич­ног, те има цен­трал­
ну по­зи­ци­ју не у евро­а­зиј­ским, већ у пла­не­тар­ним ко­ор­ди­на­та­ма,
ну­жно је у истом, гло­бал­ном окви­ру, иден­ти­фи­ко­ва­ти шта чи­ни
обод­ну зо­ну ко­ја ће га окру­жи­ва­ти и су­зби­ја­ти. Не­сум­њи­во је то
пре­о­ста­ли про­стор Афро-евро­а­зи­је, тј. Ста­рог све­та или Свет­ског
остр­ва. Али, ни­је са­мо он. Но­ви свет, иако не­ма коп­не­ни кон­такт
са Ислам­ским He­ar­tland-ом и на пр­ви по­глед ни­је ди­рект­но угро­
жен ви­ше­ди­мен­зи­о­нал­ном „еруп­ци­јом“ из му­сли­ман­ског „гро­тла“,
не мо­же да оста­не из­ван гло­бал­ног обод­ног по­ја­са. И САД, ко­је са
до­ла­ском пре­ла­зног мул­ти­по­лар­ног си­сте­ма по­сте­пе­но пре­ста­ју да
бу­ду не­при­ко­сно­ве­ни „цен­тар“, а још ма­ње ће то успе­ва­ти у (нео)
би­по­лар­ном су­че­ља­ва­њу са евро­а­зиј­ском ин­те­гра­ци­јом, у бу­ду­ћем
(ул­тра)пост­мо­дер­ном би­по­ла­ри­зму, би­ће са­мо је­дан од не­ко­ли­ко
ва­жних „игра­ча“ у над­ме­та­њу са Ислам­ским He­ar­tland-ом. Да­кле,
Гло­бал­ни ге­о­по­ли­тич­ки обод (ГГО) или Гло­бал­ни Ri­mland чи­ни­ће
це­ло­куп­ни „оста­так све­та“.
Ако се из укуп­ног свет­ског коп­на из­у­зме аре­ал Ислам­ског
He­ar­tland-а, ге­о­граф­ску струк­ту­ру ве­ћи­не пре­о­ста­лог обод­ног ма­
кро-по­ја­са чи­не, у ства­ри, ги­гант­ска „остр­ва“ (Аме­ри­ка, Аустра­ли­
ја) и „по­лу­о­стр­ва“ (не­и­слам­ски оста­так Афри­ке, Евро­па, Ин­диј­ски
пот­кон­ти­нент, Ин­до­ки­на, па чак и ги­гант­ски ру­ско-ки­не­ски фраг­
мент Евро­а­зи­је). Све њих окру­жу­је огром­на аква­то­ри­ја Свет­ског
оке­а­на. Та­ко про­стор­но де­фи­ни­сан Гло­бал­ни Ri­mland од­ли­ку­је се
ма­ри­тим­но­шћу из ко­је сле­ди та­ла­со­крат­ски ге­о­по­ли­тич­ки иден­ти­
тет, иако ће ви­ше по­је­ди­нач­них си­ла у ње­го­вом са­ста­ву, не од­ри­
чу­ћи се тра­ди­ци­о­нал­ног те­лу­ро­крат­ског са­мо­о­дре­ђе­ња, из­гра­ђи­
ва­ти ин­те­грал­ну коп­не­но-по­мор­ско-ва­зду­шно-ко­смич­ко-сај­бер-...
моћ. Као што хе­те­ро­ге­ни Ислам­ски He­ar­tland ин­те­гри­ше прин­цип
не ЗА, већ ПРО­ТИВ (САД, За­па­да, „остат­ка све­та“), та­ко се и ка­
ква-та­ква ко­хе­зи­ја ду­бо­ко по­де­ље­ног и ан­та­го­ни­зо­ва­ног Гло­бал­ног
Ri­mland-а за­сни­ва на мо­жда је­ди­ном за­јед­нич­ком ин­те­ре­су – „об­
у­зда­ва­њу“ пер­це­пи­ра­не и/или про­јек­то­ва­не за­јед­нич­ке, сна­жне и

74
Ми­ло­мир Сте­пић Ислам­ски He­ar­tland
бес­ком­про­ми­сне ислам­ске „су­прот­но­сти“ и „прет­ње“. Спо­зна­ја
по­тен­ци­јал­не мо­ћи ге­о­по­ли­тич­ки ин­те­гри­са­не ве­ћи­не ислам­ског
све­та, про­це­на да по­је­ди­нач­но те­шко мо­гу да одо­ле ње­го­вим пре­
те­ћим ам­би­ци­ја­ма, те­жња да не до­зво­ле по­ја­ву но­вог „игра­ча“ и
за­др­же sta­tus quo у гло­бал­ним од­но­си­ма, те по­ку­шај да се про­ду­
жи функ­ци­о­ни­са­ње ра­ни­јих ге­о­по­ли­тич­ких обра­за­ца – мо­ти­ви­шу
глав­не ак­те­ре Гло­бал­ног Ri­mland-а да пре­вен­тив­но спре­че Ислам­
ски He­ar­tland не са­мо да из­гра­ди ге­о­по­ли­тич­ки су­бјек­ти­ви­тет и
про­функ­ци­о­ни­ше као Гло­бал­но ге­о­по­ли­тич­ко сре­ди­ште (ГГС), већ
и да се уоп­ште чвр­шће ин­те­гри­ше.
Гло­бал­ном Ri­mland-у при­па­да ве­ћи део Пла­не­те и чи­ни га
огро­ман оке­ан­ско-коп­не­ни про­стор. У кон­тек­сту ге­о­граф­ског ди­
вер­зи­те­та и ге­о­по­ли­тич­ког ан­та­го­ни­зма са Ислам­ским He­ar­tland-
ом, ње­го­ву струк­ту­ру чи­ни­ле би две ве­ли­ке це­ли­не:
1. Се­вер­ни сек­тор Гло­бал­ног Ri­mland-а био би мно­го­људ­
ни­ји, раз­ви­је­ни­ји, тех­но­ло­шки на­пред­ни­ји, еко­ном­ски
моћ­ни­ји, по­ли­тич­ки ути­цај­ни­ји и вој­но сна­жни­ји. Ту су
кон­цен­три­са­не свет­ски зна­чај­не ин­сти­ту­ци­је и цен­три
где се ар­ти­ку­ли­шу гло­бал­ни про­це­си. У ње­го­вим окви­ри­
ма на­ла­зе се си­ле пр­вог ре­да, ко­је већ кре­и­ра­ју гло­бал­ни
по­ли­цен­трич­ни ге­о­по­ли­тич­ки си­стем – САД, ЕУ, Ру­си­ја,
Ки­на. Њи­ма би тре­ба­ло при­дру­жи­ти и Ја­пан, тре­ћу свет­
ску еко­но­ми­ју, али без те­ри­то­ри­јал­них, по­ли­тич­ких и вој­
них ка­па­ци­те­та пла­не­тар­них до­ме­та.
2. Ју­жни сек­тор Гло­бал­ног Ri­mland-а био би де­мо­граф­ски
екс­пан­зи­ван, без­бед­но­сно ри­скан­тан, по­ли­тич­ки не­ста­би­
лан, со­ци­јал­но кон­флик­тан и си­ро­ма­шан, а ње­гов ути­цај
на свет­ске про­це­се мар­ги­на­лан. Иако је још увек до­ми­
нан­тан, ути­цај САД и не­ка­да­шњих европ­ских ко­ло­ни­јал­
них си­ла би се сма­њи­вао, али убр­за­но би се по­ја­ча­ва­ла
ин­фил­тра­ци­ја Ки­не. Не­ко­ли­ко зе­ма­ља чи­ни гру­пу ак­те­ра
дру­гог ре­да и ма­кро­ре­ги­о­нал­них до­ме­та – Бра­зил, Ју­жна
Афри­ка, Аустра­ли­ја и Ин­до­не­зи­ја – док пре­ди­спо­зи­ци­је
да по­ста­не гло­бал­на си­ла има са­мо јед­на, Ин­ди­ја.
Бу­ду­ћи да је, у по­ре­ђе­њу са Ислам­ским He­ar­tland-ом, Гло­
бал­ни Ri­mland ви­ше­стру­ко про­стра­ни­ји, има мно­го ви­ше на­гла­
ше­ну хе­те­ро­ге­ност и фраг­мен­ти­ра­ност – фи­зич­ко­ге­о­граф­ску,
де­мо­граф­ску, ци­ви­ли­за­циј­ску, иде­о­ло­шку, ге­о­е­ко­ном­ску, ге­о­по­ли­
тич­ку... Упр­кос ма­ње-ви­ше из­ра­же­ној ма­ри­тим­ној ори­јен­та­ци­ји,
ње­го­ви коп­не­ни, на­се­ље­ни, ко­му­ни­ка­циј­ски умре­же­ни и при­вред­
но ди­на­мич­ни пре­де­ле ипак су раз­дво­је­ни оке­ан­ским про­стран­
стви­ма. Ра­сни, на­ци­о­нал­ни, со­ци­јал­ни и иде­о­ло­шки „мо­за­ик“ је

75
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 57-80.
ша­ро­ли­ки­ји, ком­пли­ко­ва­ни­ји и екс­пло­зив­ни­ји. Иде­о­ло­шко-по­ли­
тич­ка раз­ли­чи­тост и по­ли­тич­ко-те­ри­то­ри­јал­на усит­ње­ност про­из­
во­ди ди­ја­ме­трал­но су­прот­не пер­цеп­ци­је про­шло­сти, са­да­шњо­сти
и бу­дућ­но­сти. Мо­но­кон­фе­си­о­нал­ност и кул­тур­но-ци­ви­ли­за­циј­
ска исто­вет­ност, ко­ја ка­ко-та­ко де­лу­је и на ге­о­по­ли­тич­ку ко­хе­зи­
ју Ислам­ског He­ar­tland-а, не по­сто­ји уну­тар Гло­бал­ног Ri­mland-а.
На­про­тив!
Нај­ве­ћи де­струк­тив­ни по­тен­ци­јал у Гло­бал­ном Ri­mland-у
про­из­во­де су­прот­ста­вље­ни ге­о­по­ли­тич­ки и ге­о­е­ко­ном­ски ин­те­ре­
си ње­го­вих во­де­ћих си­ла. По­сред­на и не­по­сред­на кон­фрон­та­ци­
ја из­ме­ђу САД, Ки­не, Ру­си­је, Ин­ди­је и ЕУ (или ње­них во­де­ћих
зе­ма­ља) мо­же да бу­де по мо­де­ли­ма „два су­прот­ста­вље­на бло­ка“,
„сви про­тив јед­ног“ и „сва­ко про­тив сва­ког“, и то у ди­ја­па­зо­ну од
кул­тур­ног, про­па­ганд­ног и ди­пло­мат­ског над­ме­та­ња, до еко­ном­
ског, тзв. хи­брид­ног и кла­сич­ног ра­та. Исти­на, мо­гу­ће је да су­коб
не­ће еска­ли­ра­ти до не­по­врат­ног и (са­мо)уни­шта­ва­ју­ћег, али би­ће
кон­ти­ну­и­ран, упр­кос пе­ри­о­ди­ма „пре­ки­да ва­тре“. Упра­во про­стор
Ислам­ског He­ar­tland-а, пр­вен­стве­но бли­ско­и­сточ­но „Ср­це Ср­ца“,
би­ће „аре­на“ њи­хо­вог над­ме­та­ња, али и ин­те­ре­сне са­рад­ње – ка­ко
ме­ђу­соб­не, та­ко и (се­лек­тив­но) са по­је­ди­ним ислам­ским зе­мља­ма.
Упр­кос све­му, истин­ска/ин­ду­ко­ва­на опа­сност од Ислам­ског He­ar­
tland-а, пре­ма ко­ме ће би­ти нео­п­ход­на кон­стант­на при­ме­на пост­мо­
дер­не „стра­те­ги­је ана­кон­де“, би­ће до­вољ­но сна­жан ге­о­по­ли­тич­ки
мо­тив за одр­жа­ва­ње Гло­бал­ног Ri­mland-а у ла­ба­во ин­те­гри­са­ном
ста­њу. Сто­га ће бу­ду­ћи свет­ски ге­о­по­ли­тич­ки по­ре­дак про­ис­ти­ца­
ти из ан­та­го­ни­зма по­ли­цен­трич­ног Гло­бал­ног Ri­mland-а, на јед­ној
стра­ни, и ма­ње-ви­ше је­дин­стве­ног Ислам­ског He­ar­tland-а, на дру­
гој стра­ни, те је мо­гу­ће да се де­фи­ни­ше као мул­ти­по­ла­ри­зам у нео­
би­по­ла­ри­зму.
*
* *
Бал­кан и срп­ске зе­мље у ње­го­вом окви­ру на­ла­зе се у са­ста­
ву Се­вер­ног сек­то­ра Гло­бал­ног Ri­mland-а, и то у ве­о­ма „тру­сној“
кон­такт­ној зо­ни са нај­ва­жни­јим, Сре­ди­шњим или Бли­ско­и­сточ­ним
ре­ги­о­ном Ислам­ског He­ar­tland-а. Бал­кан­ски про­стор, у скла­ду са
ге­о­по­ли­тич­ком тра­ди­ци­јом, и у пост­мо­дер­ним окол­но­сти­ма оста­ће
„у про­це­пу све­то­ва“25) и уну­тар пул­си­ра­ју­ћег тран­сгре­си­о­но-ре­гре­
си­о­ног фрон­ти­је­ра осци­ло­ва­ња мо­ћи и ин­те­ре­са26): са јед­не стра­не,
25) Ан­дре­ја Ми­ле­тић, „Ис­ку­ше­ња ге­о­по­ли­тич­ког зе­мљо­тре­са“, у збор­ни­ку: Тај­на Бал­ка­на
– ге­о­по­ли­тич­ки кључ за суд­би­ну „ве­ри­га све­та“ (при­ре­дио: Бра­ни­слав Ма­тић), Сту­
дент­ски кул­тур­ни цен­тар, Бе­о­град, 1994, стр. 85.
26) Миломир Степић, У вртлогу балканизације, ЈП Службени лист СРЈ; Институт за
геополитичке студије, Београд, 2001, стр. 98.

76
Ми­ло­мир Сте­пић Ислам­ски He­ar­tland
на глав­ном пу­ту ислам­ског про­до­ра пре­ма по­љу­ља­ном европ­ском
„сту­бу“ За­па­да, те са дру­ге стра­не, на „пр­вој ли­ни­ји фрон­та“ где
ће не-ислам­ски свет по­ку­ша­ва­ти да „об­у­зда“ ту екс­пан­зи­ју. Упра­во
пре­ма ве­ћин­ски пра­во­слав­ном, а де­мо­граф­ски про­ре­ђе­ном Бал­ка­
ну, као мо­сто­бра­ну, усме­рен је ис­ту­ре­ни ма­ло­аз­ иј­ски (тур­ски) pan­
han­dle Ислам­ског He­ar­tland-а.27) Сход­но то­ме, ге­о­по­ли­тич­ки се већ
ин­стру­мен­та­ли­зу­је све екс­пан­зив­ни­је и екс­трем­ни­је исла­ми­зо­ва­но
ста­нов­ни­штво тра­киј­ског де­ла Грч­ке, ју­жне Бу­гар­ске, се­ве­ро­за­пад­
не Ма­ке­до­ни­је, Ал­ба­ни­је, ко­сов­ско-ме­то­хиј­ске и ра­шке обла­сти
Ср­би­је, те кан­то­на са му­сли­ман­ском ве­ћи­ном у Фе­де­ра­ци­ји БиХ.
Вре­ме­ном, све ви­ше ће на­ра­ста­ти ислам­ске мо­гућ­но­сти и ам­би­ци­
је.
Упо­ре­до, Бал­кан ће и да­ље би­ти по­при­ште не са­мо ме­ђу­соб­
ног су­че­ља­ва­ња ве­ћи­не си­ла пр­вог ре­да из са­ста­ва Гло­бал­ног Ri­
mland-а (из­у­зи­ма­ју­ћи, за са­да, са­мо Ин­ди­ју из ње­го­вог уда­ље­ног
Ју­жног сек­то­ра), већ и над­ме­та­ња за при­мат САД, Ки­не, Ру­си­је и
ЕУ (по­је­ди­нач­но) у „де­мо­ге­о­по­ли­тич­ком ме­наџ­мен­ту“ усме­ре­ном
на бал­кан­ске му­сли­ма­не. Шта­ви­ше, у „за­вр­шном ра­чу­ну“ из­ме­
ђу му­сли­ман­ским ми­гран­ти­ма при­ти­сну­тог европ­ског фраг­мен­та
Гло­бал­ног Ri­mland-а, на јед­ној стра­ни, и пла­не­тар­но опа­сне „ба­ру­
та­не“ Ислам­ског He­ar­tland-а, на дру­гој стра­ни, бал­кан­ски (ме­ђу)
про­стор мо­же да по­ста­не „мо­не­та за пот­ку­сур“, тј. пред­мет „исто­
риј­ских“ ком­про­ми­са, ком­пен­за­ци­ја и усту­па­ка. Ко­е­нов­ски ре­че­но,
ње­гов ста­тус у бу­дућ­но­сти би­ће бли­жи зо­ни при­ти­ска (com­pres­sion
zo­ne) и/или кон­фликт­ног по­ја­са (chat­ter­belt), не­го иди­лич­ног ре­
ги­о­на-ка­пи­је (ga­te­way re­gion) из­ме­ђу ци­ви­ли­за­циј­ских и ге­о­по­ли­
тич­ких бло­ко­ва.28) „Бал­кан­ски ге­о­по­ли­тич­ки чвор“ је све да­ље од
му­ко­трп­ног раз­ве­зи­ва­ња, па чак и ра­ди­кал­ног гор­ди­јев­ског пре­се­
ца­ња, а све бли­же пер­спек­ти­ви да се још ви­ше и чвр­шће за­мр­си.

27) Балкан је једно од кључних упоришта експанзионистички и хегемонистички

опредељене савремене Турске, која се од кемалистичког (привидног) секуларизма
враћа све радикалнијем исламу. Такву оријентацију је геополитичко-концепцијски
уобличио и неко време спроводио њен бивши министар спољних послова, а потом и
премијер А. Давутоглу. У књизи Стратегијска дубина (Ahmet Davutoğlu, Stratejik derin-
lik: Türkiye′nin uluslararasi konumu, Küre Yayinlari, Istanbul, 2001.) Давутоглу је Балкан,
заједно са Блиским истоком и Кавказом, сврстао у „Блиску копнену сферу“, тј. у зону
непосредних интереса Турске. Његова тврдња да „темељ политичког утицаја Турске на
Балкану јесу муслиманске заједнице, баштиници Османског царства“ јесте потврда да
турске геополитичке претензије према Балкану имају шире, неоосманистичке основе.
(Видети у: Ахмет Давутоглу, Стратегијска дубина: међународни положај Турске,
Службени гласник, Београд, 2014, стр. 134.) А „неоосманизам (је) могуће најсажетије
одредити као идеолошки амалгам исламизма, туркизма и османског империјализма“.
(Видети у: Дарко Танасковић, Неоосманизам: доктрина и спољнополитичка пракса,
ЈП Службени гласник; Службени гласник Републике Српске, Београд, 2010, стр. 19.).
28) Saul B. Cohen, Geopolitics of the World System, нав. дело, стр. 398.

77
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 57-80.

­
ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА
Да­ву­то­глу Ах­мет, Страте­гиј­ска ду­би­на: ме­ђу­на­род­ни по­ло­жај Тур­ске, Слу­
жбе­ни гла­сник, Бе­о­град, 2014.
Ел­зе­сер Јир­ген, На­ци­о­нал­на др­жа­ва и фе­но­мен гло­ба­ли­за­ци­је: ка­ко мо­же­мо
да се спа­си­мо из свет­ске еко­ном­ске кри­зе, Ја­сен, Бе­о­град, 2009.
Јев­тић Ми­ро­љуб, Пе­цељ Ми­ло­ван Р., Ислам и ге­о­по­ли­тич­ка ло­ги­ка, Ко­винг-
ин­же­ње­ринг, Бе­о­град, 1995.
Ми­ле­тић Ан­дре­ја, „Ис­ку­ше­ња ге­о­по­ли­тич­ког зе­мљо­тре­са“, у збор­ни­ку: Тај­на
Бал­ка­на – ге­о­по­ли­тич­ки кључ за суд­би­ну „ве­ри­га све­та“ (при­ре­дио: Бра­
ни­слав Ма­тић), Сту­дент­ски кул­тур­ни цен­тар, Бе­о­град, 1994.
Сте­пић Ми­ло­мир, У вр­тло­гу бал­ка­ни­за­ци­је, ЈП Слу­жбе­ни лист СРЈ; Ин­сти­
тут за ге­о­по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2001.
Сте­пић Ми­ло­мир, „Ге­о­по­ли­тич­ки аспек­ти еми­гра­ци­о­не еруп­ци­је из бли­ско­
и­сточ­не „ве­ли­ке пу­ко­ти­не“, На­ци­о­нал­ни ин­те­рес, Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке
сту­ди­је, Бе­о­град, год. XII, vol. 25, бр. 1/2016, стр. 19–41.
Сте­пић Ми­ло­мир, Ге­о­по­ли­ти­ка – иде­је, те­о­ри­је, кон­цеп­ци­је, Ин­сти­тут за по­
ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2016.
Та­на­ско­вић Дар­ко, Нео­о­сма­ни­зам: док­три­на и спољ­но­по­ли­тич­ка прак­са, ЈП
Слу­жбе­ни гла­сник; Слу­жбе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Срп­ске, Бе­о­град, 2010.
Alam Ha­led Fuad, Glo­bal­ni islam, Slu­žbe­ni gla­snik, Be­o­grad, 2012.
Bže­žin­ski Zbig­njev, Ve­li­ka ša­hov­ska ta­bla, CID, Pod­go­ri­ca; Ro­ma­nov, Ba­nja Lu­
ka, 2001.
Br­ze­zin­ski Zbig­ni­ew, Ame­rič­ki iz­bor: glo­bal­na do­mi­na­ci­ja ili glo­bal­no vod­stvo,
Po­li­tič­ka kul­tu­ra, Za­greb; CID, Pod­go­ri­ca, 2004.
Co­hen Saul, Ge­o­po­li­tics of the World System, Row­man & Lit­tle­fi­eld Pu­blis­hers,
inc., Lan­ham (Maryland), 2003.
Espo­zi­to John L., The Isla­mic Thre­at: Myth or Re­a­lity? Oxord Uni­ver­sity Press,
New York, 1992.
Gray Co­lin S., The Ge­o­po­li­tics of the Nuc­le­ar Era: He­ar­tland, Ri­mlands and the
Tec­hno­lo­gi­cal Re­vo­lu­tion, Cra­ne, Rus­sak & Com­pany, New York, 1977.
Hun­ting­ton Sa­muel P., „The Clash of Ci­vi­li­za­ti­ons?“, Fo­re­ign Af­fa­irs, Co­un­cil on
Fo­re­ign Re­la­ti­ons, Inc., New York, vol. 72, № 3, sum­mer 1993, стр. 22–49.
Hun­ting­ton Sa­muel P., The Clash of Ci­vi­li­za­ti­ons and the Re­ma­king of World Or­
der, Si­mon & Schu­ster, New York, 1996.
Isma­i­lov El­dar, Pa­pa­va Vla­di­mer, Ret­hin­king Cen­tral Eura­sia, Cen­tral Asia-Ca­
u­ca­sus In­sti­tu­te and Silk Road Stu­di­es Pro­gram, Johns Hop­kins Uni­ver­sity,
Was­hing­ton, D.C., 2010.
Kirk Wil­li­am, Ge­o­grap­hi­cal pi­vots of Hi­story, Le­i­ce­ster Uni­ver­sity Press, Le­ic­ e­
ster, 1965.

78
Ми­ло­мир Сте­пић Ислам­ски He­ar­tland
Lut­twak Ed­ward, „From Ge­o­po­li­tics to Geo-eco­no­mics: Lo­gic of Con­flict, Gram­
mar of Com­mer­ce“, The Na­ti­o­nal In­te­rest, The Ni­xon Cen­ter, Was­hing­ton
D.C., № 20, Sum­mer 1990, стр. 17–23.
Lut­twak Ed­ward, Tur­bo ca­pi­ta­lism: win­ners and lo­o­sers in the glo­bal eco­nomy,
Har­per and Col­lins Pu­blis­hers, New York, 1999.
Mac­kin­der Hal­ford John, De­moc­ra­tic Ide­als and Re­a­lity, Na­ti­o­nal De­fen­se Uni­
ver­sity Press, Was­hing­ton, DC, 1942.
Mar­tin Xa­vi­er, MOYEN ORI­ENT, NO­U­VE­AU PI­VOT GLO­BAL?, In­ter­net, http://
www.xa­vi­er­mar­tin.fr/in­dex.php?post/2010/01/04/MOYEN-ORI­ENT%2C-
NO­U­VE­AU-PI­VOT-GLO­BAL, 26/11/2016.
Me­in­ ig Do­nald W., „He­ar­tland and Ri­mland in Eura­sian Hi­story“, The We­stern
Po­li­ti­cal Qu­ar­terly, Uni­ver­sity of Utah, Salt La­ke City, vol. 9, № 3/1956, , стр.
533–569.
Na­ji Sa­eid, Ja­wan Jayum A., “Ge­o­po­li­tics of the Islam World and world le­ad­ er­ship
in the post-Cold War ge­o­po­li­ti­cal de­ve­lop­ments”, Tran­sci­en­ce Jo­ur­nal, Hum­
boldt Uni­ver­sity, Ber­lin, Vol. 4, № 1/2013, стр. 5, http://www2.hu-ber­lin.de/
tran­sci­en­ce/Vol4_Is­sue1_2013_1_12.pdf, 28/11/2016.
Ó Tu­at­hail Gearóid, Cri­ti­cal Ge­o­po­li­tics: The Po­li­tics of Wri­ting Glo­bal Spa­ce,
Ro­u­tled­ge, Lon­don, 1996.
Ó Tu­at­hail Gearóid, Dalby Si­mon, Ret­hin­king Ge­o­po­li­tics, Ro­u­tled­ge, Lon­don and
New York, 1998.
Spykman Nic­ho­las,The Ge­o­graphy of the Pe­a­ce, Har­co­urt, Bra­ce & Co., New
York, 1944.
Taylor Pe­ter J., Flint Co­lin, Po­li­ti­cal Ge­o­graphy – World-Eco­nomy, Na­tion-sta­te &
Lo­ca­lity, fo­urth edi­tion, Pe­ar­son Edu­ca­tion Li­mi­ted, Har­low, 2000.
Zo­u­bir Bo­u­zer­zo­ur, “Ji­had as a So­ur­ce of Ter­ro­rism – Re­a­lity or Pro­pa­gan­da”,
Po­li­tics and Re­li­gion, Cen­ter for Study of Re­li­gion and Re­li­gi­o­us To­le­ran­ce,
Bel­gra­de, Vol. VI­II , № 1/2014, стр. 93–114.

79
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 57-80.

Mi­lo­mir Ste­pic

ISLA­MIC HE­AR­TLAND
Re­su­me
Af­ter the West and the USA re­ac­hed the pe­ak in glo­bal he­ge­mony
in re­la­ti­vely short ti­me du­ring uni­po­lar pe­riod, the­re was a dec­li­ne in
the­ir re­la­ti­ve po­wer. The emer­ging of new po­wers and the­ir glo­bal am­
bi­ti­ons re­qu­i­re a re­con­si­de­ra­tion of the the­o­re­ti­cal and con­cep­tual as
well as prac­ti­cal ge­o­po­li­ti­cal pa­ra­digms. In that con­text, the im­por­tan­ce
of Eura­sia did be­co­me even mo­re sig­ni­fic­ ant, ho­we­ver, to­day „main ge­
o­po­li­ti­cal pri­ze“ is the who­le world. Ac­cor­dingly, the cen­tral re­gion or
„Pi­vot area“ has shif­ted out­si­de the Eura­sian con­ti­nen­tal in­ter­i­or, whi­le
the He­ar­tland-Ri­mland mo­del has still been used, but in chan­ged ter­ri­
to­rial, ci­vi­li­za­ti­o­nal and ge­o­po­li­ti­cal co­or­di­na­tes. Sin­ce the ge­o­po­li­ti­cal
ca­pa­city of the „awa­ke­ned Islam“ has in­cre­a­sed, the spa­ce of North
Afri­ca, the Mid­dle East and Cen­tral Asia is be­co­ming a new glo­bal
ge­o­po­li­ti­cal cen­ter – the Isla­mic He­ar­tland. This re­gion oc­cu­pi­es hu­ge
ter­ri­tory, it has a de­mo­grap­hic po­ten­tial as well as po­ten­tial in energy
re­so­ur­ces, se­ve­ral im­por­tant ci­vi­li­za­tion cen­ters and key ge­o­stra­te­gic
po­ints are un­der its con­trol and ex­pan­si­ve mass mi­gra­tion and mo­ve­
ments of fa­na­ti­ci­zed war­ri­ors (ji­ha­dists, ter­ro­rists) set off form the­re.
Isla­mic He­ar­tland is con­si­de­red by the „rest of the world“, espe­ci­ally
from the gre­at po­wers (US, Chi­na, Rus­sia, In­dia, EU) as a thre­at. Alt­ho­
ugh be­ing strongly op­po­sed to each ot­her, a com­mon in­te­rest to en­cir­cle
and „con­tain“ it, will bring them to­get­her in a ge­o­po­li­ti­cal block – the
Glo­bal Ri­mland. The re­gion wit­hin the Glo­bal Ri­mland, that is most
thre­a­te­ned by the ex­pan­si­on of the Isla­mic He­ar­tland is the Bal­kans.
Keywords: ge­o­po­li­tics, pa­ra­digm shift, pri­mary and se­con­dary ac­tors, Isla­mic
He­ar­tland, Glo­bal Ri­mland, the Bal­kans

* Овај рад је примљен 23. јануара 2017. године а прихваћен за штампу на састанку
Редакције 21. фебруара 2017. године.

80
УДК 329.052 Српска политичка мисао
број 1/2017.
Оригинални год. 24. vol. 55.
научни рад стр. 81-101.
Сло­бо­дан П. Ор­ло­вић
Прав­ни фа­кул­тет, Уни­вер­зи­тет у Но­вом Са­ду

O ПО­ЛИ­ТИЧ­КОЈ ОПО­ЗИ­ЦИ­ЈИ

Са­же­так
У овом ра­ду об­ра­ђе­но је не­ко­ли­ко еле­ме­на­та ко­ји ути­чу на
по­ло­жај опо­зи­ци­је у по­ли­тич­ком си­сте­му. По­сле увод­ног де­ла ко­ји
де­фи­ни­ше опо­зи­ци­ју и ње­но де­ло­ва­ње, об­ра­ђу­је се по­ли­тич­ки од­
нос вла­де и опо­зи­ци­је. Вре­ме­ном на­ста­је ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­ва­на
опо­зи­ци­ја ко­ја по­ли­тич­ки па­ри­ра вла­сти и сме­њу­је је на из­бо­ри­
ма. Пре­ла­зак из вла­сти у опо­зи­ци­ју, и обрат­но, ути­че на по­ли­тич­ке
странкe та­ко да се, ме­ђу оним нај­ве­ћим, сма­њу­ју па чак и гу­бе раз­
ли­ке, ка­ко у про­гра­му (идеолoгији) та­ко и у де­ло­ва­њу. По­сле­ди­ца
то­га по опо­зи­ци­ју je, гло­бал­но гле­да­но, опа­да­ње ње­не по­ли­тич­ке
мо­ћи. Ова­кво ста­ње ва­жи и за опо­зи­ци­о­не по­ли­тич­ке стран­ке у Ср­
би­ји.
Кључ­не ре­чи: по­ли­тич­ка опо­зи­ци­ја, по­ли­тич­ка ма­њи­на, сме­на вла­сти,
опо­зи­ци­о­не по­ли­тич­ке стран­ке у Ср­би­ји

1. УВОД О ОПО­ЗИ­ЦИ­ЈИ
Опо­зи­ци­ја је не­из­о­став­ност у да­на­шњим дру­штви­ма и др­
жа­ва­ма (лат. оpposition – су­прот­ност, су­про­ста­вље­ност). Нај­ши­ре,
мо­гла би се по­и­сто­ве­ти­ти са раз­ли­чи­тим ми­шље­њем по­во­дом ма­
њег или круп­ног пи­та­ња, у од­но­су на не­ког дру­гог. Тај дру­ги мо­же
би­ти број­ни­ји, ве­ћи, моћ­ни­ји, ста­ри­ји или про­сто са­мо дру­га­чи­ји.
Опо­зи­ци­о­но ми­шље­ње по­сто­ји у мно­гим обла­сти­ма дру­штве­ног
жи­во­та – у на­у­ци, умет­но­сти, еко­но­ми­ји, спор­ту и за ње­га са­зна­је­
мо јер се јав­но из­ра­жа­ва. Та­ко­ђе, опо­зи­ци­о­но (дру­га­чи­је) ми­шље­
ње при­род­но на­ла­зи­мо и у лич­ним и про­фе­си­о­нал­ним од­но­си­ма,
уну­тар по­ро­ди­це, на по­слу. О ње­му обич­но не­ма ши­рег са­зна­ња
већ оста­је у ужем кру­гу и оно не­ће би­ти пред­мет овог ра­да.

81
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 81-101.
Пред­мет ра­да је по­ли­тич­ки и устав­но­прав­ни по­ло­жај опо­зи­
ци­је ко­ју чи­не по­ли­тич­ке стран­ке ко­је ни­су на вла­сти. Оне по­ла­зе
од „јед­ног ал­тер­на­тив­ног по­ли­тич­ког про­гра­ма, те­же да у бор­би
за гла­со­ве би­ра­ча осво­је власт и вр­ше је све до­тле док ужи­ва­ју по­
др­шку би­рач­ког те­ла. Под опо­зи­ци­јом се за­то под­ра­зу­ме­ва­ју и по­
ли­тич­ке стран­ке ко­је ни­су на вла­сти, а бо­ре се мир­ним пу­тем да
до­ђу на власт, али и од­но­си ових опо­зи­ци­о­них стра­на­ка и вла­да­
ју­ће стран­ке, као и пра­ви­ла (оби­чај­на и прав­на) ко­ји­ма су уре­ђе­ни
од­но­си из­ме­ђу вла­да­ју­ће и опо­зи­ци­о­них стра­на­ка. У ста­бил­ним
по­ли­тич­ким си­сте­ми­ма ти од­но­си, „пра­ви­ла игре“ су утвр­ђе­ни, па
се го­во­ри о ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­ва­ној опо­зи­ци­ји“.1) Те­о­ри­ја и пра­во
у са­вре­ме­ним по­ли­тич­ким си­сте­ми­ма у ве­ли­кој ве­ћи­ни при­зна­ју
уло­гу опо­зи­ци­је.2) Она је ну­жна јер јед­на по­ли­тич­ка пар­ти­ја (стран­
ка) не за­сту­па све не­го не­ко­га, део дру­штва (енг. рart – део). Оту­да
је при­род­но да у др­жа­ви по­сто­ји ви­ше стра­на­ка (три­пар­ти­зам, ква­
дри­пар­ти­зам, по­ли­пар­ти­зам), а нај­ма­ње две.
На­чин де­ло­ва­ња по­ли­тич­ке опо­зи­ци­је под­ра­зу­ме­ва кри­ти­ку
вла­сти. Кон­крет­не за­мер­ке вла­ди мо­гу се по­сма­тра­ти као де­ло­ви
обим­ни­јег, чак све­о­бу­хват­ног стра­те­шког по­ли­тич­ког пла­на опо­зи­
ци­је. Он је ни­шта дру­го до по­ли­тич­ки про­грам за ре­ша­ва­ња свих
ва­жни­јих про­бле­ма (пи­та­ња) у др­жа­ви. Су­штин­ски, тај про­грам
има за циљ да при­ву­че па­жњу јав­ног мње­ња и на­кло­ност гра­ђа­на
у то­ли­кој ме­ри да опо­зи­ци­ја на на­ред­ним из­бо­ри­ма по­ста­не власт.
Сва­ка­ко да у ви­ше­стра­нач­ком си­сте­му де­мо­крат­ских др­жа­ва ни­су
сви де­ло­ви опо­зи­ци­је, од­но­сно све опо­зи­ци­о­не стран­ке спрем­не,
па ни жељ­не, да пре­у­зму власт. Сто­га, ово ва­жи са­мо за две (или
три) нај­ве­ће – у ве­ћин­ском из­бор­ном си­сте­му, или за ви­ше ве­ли­ких
опо­зи­ци­о­них по­ли­тич­ких стра­на­ка у др­жа­ва­ма где се при­ме­њу­је
про­пор­ци­о­нал­ни из­бор­ни си­стем.
По­ли­тич­ка опо­зи­ци­ја је ну­жна, con­di­tio si­ne qua non, у де­мо­
крат­ским др­жа­ва­ма. Ово не ва­жи за др­жа­ве у ко­ји­ма по­сто­ји јед­
на по­ли­тич­ка стран­ка или у оној ма­њи­ни зе­ма­ља где уоп­ше не­ма
из­бо­ра. Али је мо­гу­ће да и у овим две­ма гру­па­ма др­жа­ва по­сто­ји
не­ки об­лик по­ли­тич­ке опо­зи­ци­је, бар у ви­ду дру­га­чи­јег ми­шље­ња.
Опо­зи­ци­ја ту ни­је ор­га­ни­зо­ва­на, од­но­сно ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­ва­на
па је те­же уоч­љи­ва.3) По­ред при­кри­ве­не, у тим др­жа­ва­ма мо­же се
1) Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca, „Opo­zi­ci­ja“, u zbor­ni­ku: En­ci­klo­pe­di­ja po­li­tič­ke kul­tu­re (pri­re­dio: Mi­lan
Ma­tić), Sa­vre­me­na ad­mi­ni­stra­ci­ja, Be­o­grad, 1993, стр. 786-787.
2) „У сва­ком дру­штву ко­је је сло­бод­но и ко­је до­но­си од­лу­ке мо­ра­ју по­сто­ја­ти (...) опо­
зи­ци­о­не стран­ке (...)“. Wil­li­am H. Ri­ker, Dvo­par­tij­ski si­stem i in­sti­tu­ci­je ko­je ga pod­u­pi­ru
(pre­ve­la: Zden­ka Mar­ti­no­vić-Uze­lac), u hre­sto­ma­ti­ji: Po­li­tič­ke stran­ke kao fak­tor su­vre­me­
nog po­li­tič­kog si­ste­ma (pri­re­dio: Stje­pan Pu­li­še­lić), Na­pri­jed, Za­greb, 1971, стр. 332.
3) Ту има­мо раз­ли­чи­те ти­по­ве опо­зи­ци­је: от­пор, не­сла­га­ње, про­тест, кон­тро­ла. И они мо­
гу би­ти ба­зи­ра­ни и при­кри­ве­ни ре­ли­ги­јом, на­ци­о­на­ли­змом, ин­вај­ро­мен­та­ли­змом (еко­

82
Сло­бо­дан П. Ор­ло­вић O по­ли­тич­кој опо­зи­ци­ји
ор­га­ни­зо­ва­ти и при­вид­на по­ли­тич­ка опо­зи­ци­ја, оли­че­на у не­кој
стран­ци, са­ве­зу или по­кре­ту а ко­ја је, за­пра­во, са­мо по­др­шка вла­
да­ју­ћој и је­ди­ној пра­вој стран­ци.4) У ре­жи­ми­ма ко­ји не до­зво­ља­ва­ју
зна­чај­ну (пра­ву) ме­ђу­стра­нач­ку кон­ку­рен­ци­ју, не­ло­јал­не и не­у­о­би­
ча­је­не стра­те­ги­је опо­зи­ци­је се че­шће ја­вља­ју.5) Ов­де се ми­сли на
по­ли­тич­ке пла­но­ве крај­ње ле­ви­це или де­сни­це (од не­гда­шњих ја­
ко­би­на­ца пре­ко анар­хи­ста, бољ­ше­ви­ка, ма­о­и­ста до фа­ши­ста, на­ци­
о­нал­со­ци­ја­ли­ста, шо­ви­ни­ста, фун­да­мен­та­ли­ста) ко­је не при­ста­ју
на по­прав­ку већ тра­же ру­ше­ње ли­бе­рал­ног по­ли­тич­ког си­сте­ма и
ње­го­вих вред­но­сти. Пра­ве oпозиције, ко­ја као по­ли­тич­ка ма­њи­на
опо­ни­ра ве­ћи­ни и пред­ла­же дру­га­чи­ја ре­ше­ња или се ко­ри­сти сна­
гом да до­сег­не ком­про­мис са вла­шћу, не­ма ни у ме­ђу­на­род­ној па­
ра­др­жав­ној ор­га­ни­за­ци­ји ка­ква је Европ­ска уни­ја. Из­ме­ђу оста­лог
не­ма је и због то­га што две нај­ве­ће по­ли­тич­ке гру­па­ци­је у Европ­
ском пар­ла­мен­ту: со­ци­ја­ли­сти и де­мо­хри­шћа­ни, ни­су ал­тер­на­ти­ва
јед­ни дру­ги­ма. Та­ко је мо­гу­ће да је пред­сед­ник Европ­ске ко­ми­си­је
(вла­де) со­ци­ја­ли­ста а пред­сед­ник Са­ве­та (за­ко­но­дав­ног ор­га­на) де­
мо­хри­шћа­нин.6)

2. НА­СТА­НАК ПО­ЛИ­ТИЧ­КОГ ОД­НО­СА

ВЛА­ДЕ И ОПО­ЗИ­ЦИ­ЈЕ
По­ли­ти­ка вла­де об­у­хва­та мно­штво рад­њи ко­је се пред­у­зи­ма­
ју ра­ди упра­вља­ња др­жа­вом. Бли­же, по­ли­ти­ка је пла­ни­ра­ње, ру­ко­
во­ђе­ње др­жав­ним апа­ра­том и за­кон­ско уре­ђе­ње свих обла­сти дру­
штве­ног жи­во­та: од про­из­вод­ње, ко­ри­шће­ња ре­сур­са, одр­жа­ња и
за­шти­те сло­бод­ног јав­ног мње­ња па до прав­не и фи­зич­ке (по­ли­циј­
ло­шка иде­о­ло­ги­ја), исто­ри­змом. Вид. Mic­hal Kubát, Po­li­ti­cal Op­po­si­tion in The­ory and
Cen­tral Euro­pean Prac­ti­ce, Pe­ter Lang, Fran­furkt am Main 2010, стр. 34-41.
4) У СФР Ју­го­сла­ви­ји је Со­ци­ја­ли­стич­ки са­вез (ра­ни­је На­род­ни фронт), „као плат­фор­ма
свих дру­штве­них сна­га ко­је се за­ла­жу за из­град­њу со­ци­ја­ли­зма тре­ба­ло да бу­де за­ме­на
за ви­ше­пар­тиј­ски си­стем, од­но­сно за по­ли­тич­ки плу­ра­ли­зам. Тај мо­дел ни­је ус­пео јер
је Са­вез ко­му­ни­ста, као је­ди­на а са­мим тим и вла­да­ју­ћа пар­ти­ја, све дру­ге ор­га­ни­зо­ва­не
сна­ге па и власт пре­тво­рио у сво­ју тран­сми­си­ју, под нај­по­вољ­ни­јим усло­ви­ма за јед­ну
пoлитичку пар­ти­ју. По­ли­тич­ка моћ Са­ве­за ко­му­ни­ста, пре све­га ње­го­вих ор­га­на и пар­
тиј­ског апа­ра­та, би­ла је нео­гра­ни­че­на у вр­ше­њу функ­ци­ја вла­сти и де­ло­ва­њу дру­гих
су­бјек­тив­них сна­га (...) по­се­до­вао је укуп­ну дру­штве­ну и по­ли­тич­ку моћ и др­жав­ну
власт, а ни­је од­го­ва­рао за ре­зул­та­те де­ло­ва­ња та­квог си­сте­ма и та­кве вла­сти“. Mi­o­drag
Ze­če­vić, „Po­li­tič­ke stran­ke (par­ti­je)“, Ar­hiv za prav­ne i dru­štve­ne na­u­ke, Sa­vez udru­že­nja
prav­ni­ka Ju­go­sla­vi­je, Be­o­grad, br. 01/1991, стр. 18.
5) Ja­mes C. Fran­klin, „Po­li­ti­cal Party Op­po­si­tion to Non­com­pe­ti­ti­ve Re­gi­mes: A Cross-Na­ti­o­
nal Analysis“, Po­li­ti­cal Re­se­arch Qu­ar­terly, Vol. 55, No. 03, 2002, стр. 522.
6) Kar­lhe­inz Ne­un­re­it­her, „Go­ver­nan­ce wit­ho­ut op­po­si­tion: The ca­se of the Euro­pean Union“,
Go­vern­ment and Op­po­si­tion, Vol. 33, No. 04, 1998, стр. 420-421.

83
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 81-101.
ске, вој­не) за­шти­те др­жа­ве и гра­ђа­на. Ја­ча­ње др­жа­ве под­ра­зу­ме­
ва­ло је раз­вој др­жав­ног апа­ра­та и уса­вр­ша­ва­ње ме­то­да оба­вља­ња
вла­сти до ни­воа ко­ји ка­рак­те­ри­ше тех­но­ло­шки раз­ви­је­не др­жа­ве.
Тај ни­во, као пре­лом­ни пе­ри­од у хи­ља­ду­го­ди­шњем раз­во­ју др­жа­ва,
от­по­чи­ње у вре­ме на­стан­ка ка­пи­та­ли­стич­ке др­жа­ве. Она ста­је на
ме­сто фе­у­дал­не др­жа­ве ко­ја сла­би и не­ста­је под те­ре­том не­функ­
ци­о­нал­но­сти и нео­др­жи­во­сти по­ли­тич­ке и еко­ном­ске по­де­ле. Но­ва
ка­пи­та­ли­стич­ка др­жа­ва по­сте­пе­но по­при­ма обе­леж­ја ко­ја има да­
на­шња ли­бе­рал­на де­мо­кра­ти­ја – све моћ­ни­је и цен­тра­ли­зо­ва­ни­је
упра­вља­ње, као сли­ку вла­сти, и ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­ва­ну опо­зи­ци­ју
ко­ја пе­ри­о­дич­но по­бе­ђу­је на за­ко­ни­тим и ле­ги­тим­ним из­бо­ри­ма.
По­ли­ти­ка ко­ју да­на­шње вла­де утвр­ђу­ју и спро­во­де је­сте је­
дан све­о­бу­хват­ни план ра­да пун де­таљ­них и кон­крет­них нор­ми по­
на­ша­ња. Сло­же­ност по­ли­ти­ке уве­ћа­ва и чи­ње­ни­ца да се са­др­жај
тог пла­на, то­ком ман­да­та вла­де, не­пре­ста­но ме­ња. На то при­род­но
ути­че дру­штве­на ди­ја­лек­ти­ка и про­ме­ње­не окол­но­сти, али и кри­
ти­ка опо­зи­ци­је – ка­ко од стра­не чи­та­вог јав­ног мње­ња са не­ин­сти­
ту­ци­о­на­ли­зо­ва­ним кри­тич­ким ми­шље­њем, та­ко још и ви­ше она од
бло­ка опо­зи­ци­о­них по­ли­тич­ких стра­на­ка.7) Ме­ђу њи­ма, сва­ка­ко су
ве­ћег ути­ца­ја пар­ла­мен­тар­не од не­пар­ла­мен­тар­них стра­на­ка и за­
сту­пље­ни­је од оних са ма­њим бро­јем по­сла­ни­ка.
Пре ово­вре­ме­ног од­но­са вла­де и опо­зи­ци­је, то јест од­но­са
пар­ла­мен­тар­них по­ли­тич­ких стра­на­ка на вла­сти и у опо­зи­ци­ји,
у ста­рим др­жа­ва­ма и по­ли­тич­ким за­јед­ни­ца­ма по­сто­ја­ла је по­ли­
тич­ка опо­зи­ци­ја. Обес­пра­вље­на, не­си­гур­на у свој ста­тус па и го­
ли оп­ста­нак, опо­зи­ци­ја је би­ла при­кри­ве­на и че­сто је, при­ми­ре­на,
де­ло­ва­ла кон­спи­ра­тив­но. Али је по­сто­ја­ла јер сва­ки ко­лек­ти­ви­тет
би­ло да је он др­жав­ни, град­ски или пле­мен­ски, про­сто ни­је мо­гао
би­ти по­ли­тич­ки са­свим хо­мо­ген. Та­ква гру­па са не­ке ан­тич­ке скуп­
шти­не Ста­ре Грч­ке или у се­на­ту Ста­рог Ри­ма, мо­гла је би­ти дав­ни
за­че­так да­на­шње по­ли­тич­ке опо­зи­ци­је.
Ипак, узи­ма се да је пре­те­ча, исто­риј­ска опо­зи­ци­ја, на­ста­ла
то­ком ви­ше­ве­ков­ног ево­лу­тив­ног по­ли­тич­ког раз­во­ја сред­њо­ве­ков­
не Ен­гле­ске.8) Сплет по­ли­тич­ких при­ли­ка, за­јед­но са ан­тро­по­ло­
7) „Пoлитичке стран­ке у мо­дер­ној де­мо­кра­ти­ји об­ја­шњу­ју се том по­тре­бом за ор­га­ни­зо­
ва­њем јав­ног мње­ња. Оне има­ју за циљ да при­ку­пе и ди­сци­пли­ну­ју љу­де истог ми­шље­
ња. Оне има­ју за циљ да на­ђу оно ми­шље­ње, ону фор­му­лу, ону фра­зу ко­ја ће учи­ни­ти
ути­сак на ону ко­ле­бљи­ву ма­су ко­ја не­ма свог ми­шље­ња и че­ка од дру­го­га ди­рек­ти­ву“.
Сло­бо­дан Јо­ва­но­вић, Др­жа­ва, БИГЗ – Ју­го­сла­ви­ја­пу­блик – Срп­ска књи­жев­на за­дру­га,
Бе­о­град, 1990, стр. 345.
8) То је бур­жо­а­зи­ја, гра­ђан­ска кла­са ко­ја је има­ла сна­ге и спо­соб­но­сти да по­сто­је­ћи по­ли­
тич­ки по­ре­дак ли­бе­ра­ли­зу­је, од­но­сно де­мо­кра­ти­зу­је. Па­вле Б. Јо­ва­но­вић, „Опо­зи­ци­ја
и де­мо­кра­ти­ја“, у збор­ни­ку: Ус­по­ста­вља­ње мо­дер­не де­мо­крат­ске и прав­не др­жа­ве у

84
Сло­бо­дан П. Ор­ло­вић O по­ли­тич­кој опо­зи­ци­ји
шким, со­ци­јал­ним, ге­о­граф­ским, вој­ним, ме­ђу­на­род­ним и дру­гим
окру­же­њем и свој­стви­ма, по­го­до­вао је ства­ра­њу су­про­ста­вље­них
по­ли­тич­ких гру­па ко­је не са­мо да ни­су би­ле не­при­ја­тељ­ске (што
је­сте би­ло по­ла­зи­ште) већ су се вре­ме­ном и по­ли­тич­ки ста­во­ви из­
ме­ђу њих бли­жи­ли. Ово су по­твр­ђи­ва­ли и пре­ла­сци ви­ђе­ни­јих чла­
но­ва из та­бо­ра То­ри­је­ва­ца у Ви­гов­це и обрат­но. Код нас, у Обре­но­
ви­ћев­ској Ср­би­ји (XIX век) је глав­на опо­зи­ци­о­на стран­ка, На­род­на
ра­ди­кал­на стран­ка, пре све­га би­ла ан­ти­ди­на­стич­ка. Ње­ни су пр­ва­
ци би­ли упле­те­ни у не­ко­ли­ко за­ве­ра про­тив ди­на­сти­је Обре­но­ви­ћа
што јој је да­ва­ло и ре­во­лу­ци­о­нар­ни ка­рак­тер. По­ред то­га, она је
као се­љач­ка стран­ка (све су срп­ске стран­ке има­ле углав­ном се­љач­
ки ка­рак­тер) ор­га­ни­зо­ва­ла се­ља­ке про­тив би­ро­крат­ског си­сте­ма
и по­ли­циј­ског те­ро­ра тра­же­ћи по­ли­тич­ке сло­бо­де и де­мо­крат­ске
уста­но­ве.9)
У да­на­шње до­ба, бу­ду­ћи да на­че­ло по­де­ле вла­сти на за­ко­но­
дав­ну, из­вр­шну и суд­ску све ви­ше гу­би сми­сао услед „пре­зи­ден­
ци­ја­ли­зо­ва­ња“ си­сте­ма и до­ми­на­ци­је из­вр­шне над за­ко­но­дав­ном
вла­шћу, све се ви­ше во­ди ра­чу­на о су­штин­ском од­но­су ко­ји гра­де
не вла­да и пар­ла­мент не­го по­ли­тич­ка ве­ћи­на и ма­њи­на (опо­зи­ци­
ја). Уста­ви­ма, за­ко­ни­ма и под­за­кон­ским про­пи­си­ма пред­ви­ђа­ју се
ин­сти­ту­ти и ме­ха­ни­зми за­шти­те опо­зи­ци­је као што су: за­ко­но­дав­
на ини­ци­ја­ти­ва, по­сла­нич­ко пи­та­ње, ин­тер­пе­ла­ци­ја, гла­са­ње о не­
по­ве­ре­њу вла­ди, прет­ход­на и на­кнад­на оце­на устав­но­сти за­ко­на,
пра­ва у ве­зи са уну­тра­шњом ор­га­ни­за­ци­јом и ра­дом пар­ла­мен­та.
Та­ко да се за да­на­шњу опо­зи­ци­ју мо­же ре­ћи да ути­че на вр­ше­ње
све три гра­не вла­сти.
У за­ко­но­дав­ству, опо­зи­ци­о­не стран­ке има­ју чла­но­ве у стал­
ним и по­вре­ме­ним пар­ла­мен­тар­ним од­бо­ри­ма, сра­змер­но бро­ју
по­сла­ни­ка, чак и пред­се­да­ва­ју њи­ма. У не­мач­ком Бун­де­ста­гу опо­
зи­ци­о­ни пред­став­ни­ци пред­се­да­ва­ју са не­ко­ли­ко ва­жних од­бо­ра,
у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји та­ко­ђе, с тим што је то ов­де ви­ше ствар пре­
го­ва­ра­ња (та­ко су 2009. опо­зи­ци­о­не Кон­зер­ва­тив­на – 6 и Ли­бе­рал­
но-де­мо­крат­ска стран­ка – 4, во­ди­ле ви­ше од­бо­ра не­го вла­да­ју­ћи
Ла­бу­ри­сти – 9). У не­ким пар­ла­мен­тар­ним де­мо­кра­ти­ја­ма опо­зи­
ци­ја мо­же „при­си­ли­ти“ вла­ду да да­је ин­фор­ма­ци­је њој и јав­но­сти
о би­ло ко­јој те­ми („Qu­es­ ti­on Days“). Чак мо­же да ру­ко­во­ди за­ко­
но­дав­ним ор­га­ном (у Ка­на­ди, шеф опо­зи­ци­о­не стран­ке ру­ко­во­ди

Ср­би­ји (при­ре­дио: Ми­о­драг Јо­ви­чић), СА­НУ, Бе­о­град, 1997, стр. 277. Ин­сти­ту­ци­о­на­
ли­зо­ва­на опо­зи­ци­ја ко­ја на­ста­вља бор­бу за осва­ја­ње вла­сти са вла­дом у кон­тро­ли­са­ној
утак­ми­ци о ко­јој су­ди јав­но мње­ње, мо­же се на­зва­ти функционалноm опо­зи­ци­јом. Исто,
стр. 277-278.
9) Вид. Жи­ван Ми­тро­вић, Срп­ске по­ли­тич­ке стран­ке, По­ли­ти­ка, Бе­о­град, 1939, стр. 107.

85
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 81-101.
пар­ла­мен­том 20 да­на го­ди­шње, слич­но је у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји и на
Но­вом Зе­лан­ду).10)
Мно­го скром­ни­је је уче­шће опо­зи­ци­је у из­вр­шној вла­сти. У
Ју­жно­а­фрич­кој Ре­пу­бли­ци при­вре­ме­ни Устав (1993) је га­ран­то­вао
ме­ста у вла­ди по­ли­тич­кој опо­зи­ци­ји (сва­кој стран­ци ко­ја стек­не
25% по­сла­ни­ка га­ран­то­ва­но је ме­сто пот­пред­сед­ни­ка вла­де). Уоби­
ча­је­но је да по­ли­тич­ка ма­њи­на уче­ству­је у по­себ­ним, пре­ла­зним
об­ли­ци­ма вла­де – тех­нич­кој или вла­ди на­ци­о­нал­ног је­дин­ства. У
швај­цар­ском Са­ве­зном ве­ћу су уна­пред, по тра­ди­ци­ји, по­де­ље­на
ме­ста из­ме­ђу че­ти­ри нај­ве­ће стран­ке. У оста­лим др­жа­ва­ма пра­ве
се ин­те­ре­сне и при­вре­ме­не ком­би­на­ци­је вла­да­ју­ће и опо­зи­ци­о­не
стран­ке. У аме­рич­ком пред­сед­нич­ком си­сте­му из­вр­шна власт ан­
га­жу­је и чла­но­ве опо­зи­ци­о­не стран­ке (ре­пу­бли­кан­ски ми­ни­стар
од­бра­не Ко­ен (Co­hen) при­дру­жио се Клин­то­но­вом (Clin­ton) де­мо­
крат­ском ка­би­не­ту). У изра­ел­ској вла­ди 2006. го­ди­не ми­ни­стар­
ство од­бра­не др­жа­ла је опо­зи­ци­о­на стран­ка, ко­ја је прак­тич­но би­ла
у не­при­хва­тљи­вој по­зи­ци­ји да кон­тро­ли­ше и кри­ти­ку­је вла­ду (све
осим свог ми­ни­стар­ства) и да је исто­вре­ме­но по­др­жа­ва и одр­жа­ва
на вла­сти.11)
Опо­зи­ци­о­не стран­ке, на од­ре­ђе­ни на­чин, уче­ству­ју и у суд­
ској гра­ни вла­сти. У Не­мач­кој по­сто­ји не­фор­мал­ни спо­ра­зум о ре­
ци­про­ци­те­ту нај­ве­ћих стра­на­ка при пред­ла­га­њу и из­бо­ру су­ди­ја.
Слич­но је у Пор­ту­га­ли­ји и Шпа­ни­ји. У САД се­на­то­ри из опо­зи­ци­је
има­ју пра­во да не­фор­мал­но пред­ло­же су­ди­је а фор­мал­но ће их на­и­
ме­но­ва­ти пред­сед­ник ре­пу­бли­ке. У САД-у је и нај­ве­ћи ути­цај стра­
на­ка на из­бор су­ди­ја па се та­ко и суд­ска ве­ћа, све до Вр­хов­ног су­да,
из­ну­тра де­ле на су­ди­је вла­да­ју­ће стран­ке и опо­зи­ци­је. У Аустри­
ји, на при­мер, 1/3 чла­но­ва Пред­став­нич­ког до­ма или Се­на­та мо­же
да по­кре­не по­сту­пак пред Устав­ним су­дом о устав­но­сти за­ко­на, у
Пор­ту­га­ли­ји је то 1/10 а за прет­ход­ну оце­ну устав­но­сти за­ко­на 1/5
по­сла­ни­ка.12)

3. СМЕ­НА ВЛА­СТИ
С об­зи­ром на то да се у де­мо­крат­ском ви­ше­стра­нач­ком ре­
жи­му власт и опо­зи­ци­ја сме­њу­ју пу­тем из­бо­ра, прав­ни си­стем би
мо­рао да пру­жи од­ре­ђе­не га­ран­ци­је не­сме­та­ном де­ло­ва­њу опо­зи­
ци­је, што под­ра­зу­ме­ва и ма­те­ри­јал­на (нов­ча­на) сред­ства. То је у
10) Da­vid Fon­ta­na, „Go­vern­ment in Op­po­si­tion“, Yale Law Jo­ur­nal, Vol. 119, No. 03, 2009, стр.
571-575.
11) Исто, стр. 575-579.
12) Исто, стр. 579-580.

86
Сло­бо­дан П. Ор­ло­вић O по­ли­тич­кој опо­зи­ци­ји
ин­те­ре­су тре­нут­не вла­де због нај­ма­ње два раз­ло­га. Пр­во, опо­зи­ци­
о­не стран­ке ти­ме по­ста­ју део по­ли­тич­ког си­сте­ма и, ма­ло по ма­ло,
при­бли­жа­ва­ју сво­је ста­во­ви­ма вла­да­ју­ће стран­ке – „ту­пе оштри­цу“
бес­ком­про­ми­сне кри­ти­ке. Дру­ги раз­лог је тај што ће по­ли­тич­ке
стран­ке ко­је чи­не власт, по не­кој не­пи­са­ној за­ко­ни­то­сти, јед­ном
по­ста­ти опо­зи­ци­ја. Ну­жност по­сто­ја­ња прав­не др­жа­ве упра­во је
га­ран­то­ван устав­но­прав­ни по­ло­жај опо­зи­ци­је ко­ји под­ра­зу­ме­ва
ефи­ка­сне прав­не ме­ха­ни­зме ње­не за­шти­те и мо­гућ­ност из­ра­жа­ва­
ња иде­ја и кри­ти­ка, по­себ­но у пе­ри­о­ду из­бо­ра.13) А ка­да опо­зи­ци­ја
по­бе­ди он­да вла­да­ви­на пра­ва под­ра­зу­ме­ва да се, из­ме­ђу оста­лог,
пра­ви­ла ко­ја су ва­жи­ла за опо­зи­ци­ју не ме­ња­ју ка­да она ста­не на
ме­сто до­та­да­шње вла­сти.14) Са­мо та­ко се омо­гу­ћа­ва рав­но­прав­ност
по­ли­тич­ких стра­на­ка на вла­сти и у опо­зи­ци­ји и оп­ста­нак др­жа­ве
у ко­јој вла­да на­род­ни устав, уз пе­ри­о­дич­ну про­ме­ну вла­сти на из­
бо­ри­ма.
Так­ми­че­ње за гла­со­ве ме­ђу стран­ка­ма је екви­ва­лент­но кон­
ку­рен­ци­ји ме­ђу фир­ма­ма на тр­жи­шту и оно, уко­ли­ко су пре­пре­ке
за ства­ра­ње но­вих стра­на­ка или фир­ми ни­ске, чи­ни не­мо­гу­ћим мо­
но­по­ли­стич­ку до­ми­на­ци­ју.15) Ипак, уче­ста­лост сме­не стра­на­ка у
упра­вља­њу др­жа­вом ни­је увек ва­љан кри­те­ри­јум де­мо­кра­тич­но­сти
– по прин­ци­пу че­шће про­ме­не, ви­ше де­мо­кра­ти­је. Дуг, или ду­жи
од уоби­ча­је­ног, пе­ри­од вла­да­ња исте по­ли­тич­ке стран­ке или ко­а­
ли­ци­је не мо­ра би­ти знак де­мо­крат­ског мањ­ка (де­фи­ци­та) у устав­
ном си­сте­му.16) Про­сто, из­бор­на по­бе­да или по­раз узро­ко­ва­ни су
13) Jедан од ка­ме­на те­ме­ља­ца у раз­во­ју де­мо­крат­ских ин­сти­ту­ци­ја je пра­во ор­га­ни­зо­ва­не
опо­зи­ци­је да апе­лу­је на гла­са­ње про­тив вла­де на из­бо­ри­ма и у пар­ла­мен­ту. Ro­bert A.
Dahl, Po­li­ti­cal Op­po­si­tion in We­stern De­moc­ra­ci­es (ed. Ro­bert. A. Dahl), Yale Uni­ver­sity
Press, New Ha­ven, 1966, стр. XI­II.
14) То дво­је, вла­да­ви­на пра­ва и де­мо­кра­ти­ја (вла­да­ви­на ве­ћи­не) су те­мељ за­пад­но­е­вроп­
ске ци­ви­ли­за­ци­је и мо­ра­ју ићи за­јед­но. Вид. Во­ји­слав Ста­нов­чић, „Де­мо­кра­ти­ја и вла­
да­ви­на пра­ва“, Ана­ли Прав­ног фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, Прав­ни фа­кул­тет, Бе­о­град, бр.
02/2005, стр. 30 и 56.
15) Robert Dal, Demokratija i njeni kritičari (preveo: Đurica Krstić), CID, Podgorica, 1999,
стр. 368. Уколико опозиција има право да формира политичке странке, уколико су
странке овлашћене да учествују у изборима, уколико су избори поштени и слободни
и ако највише положаје у структури власти у држави добијају они који су победили
на изборима – тада ће вероватно такмичење између политичких елита омогућити да
политичке мере владе на време одразе оно што већина гласача жели“. Исто, стр. 368.
Вид. Susan C. Stokes, „Political parties and democracy”, Annual Review of Political Sci­
ence, Vol. 02, No. 01, 1999, стp. 251.
16) Пример дуге власти исте странке је Индијски национални конгрес (од 1947. до избора
2014), Indian National Congres, Internet, https://en.wikipedia.org/wiki/Indian_National_
Congress, 15/11/2016, Либерално демократска странка у Јапану која је на власти од
1955. године до данас (уз два преласка у опозицију, 1993-1994 и 2009-2012), Liberal
Democratic Party (Japan), Internet, https://en.wikipedia.org/wiki/Liberal_Democratic_
Party_(Japan), 15/11/2016, или шведске, сада опозиционе, Социјал-демократске странке

87
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 81-101.
мно­гим дру­штве­ним раз­ло­зи­ма, све до са­мо јед­ног нео­че­ки­ва­ног
по­ли­тич­ког мо­мен­та (из­ја­ва, вре­мен­ска не­по­го­да, ди­пло­мат­ска по­
се­та, на при­мер). Узрок ду­го­веч­но­сти вла­сти про­сто мо­же би­ти тај
што нај­ве­ћа опо­зи­ци­о­на стран­ка и по­ред од­го­ва­ра­ју­ћег прав­ног и
по­ли­тич­ког трет­ма­на, ни­је до­вољ­но ја­ка да при­ву­че ве­ћин­ски број
гла­са­ча. Про­ме­на стра­на­ка на вла­сти за­ви­си и од прав­них усло­ва
– из­бор­ног си­сте­ма, из­бор­ног пра­ва, пра­ви­ла о из­бор­ној кам­па­њи,
фи­нан­си­ра­њу кам­па­ње и стра­на­ка. Све у све­му, уку­пан прав­ни ам­
би­јент мо­ра би­ти од­го­ва­ра­ју­ћи оно­ме што чи­ни вла­да­ви­ну пра­ва и
нео­п­хо­дан је, али не и пре­су­дан, услов за из­бор­ну по­бе­ду опо­зи­
ци­је.
Не­га­тив­на кри­ти­ка по­ли­тич­ких стра­на­ка ука­зу­је да се ни
до­ла­ском опо­зи­ци­о­не стран­ке на власт су­штин­ски ско­ро ни­шта
не ме­ња. Ана­ли­зом ра­да по­ли­тич­ких стра­на­ка – по­себ­но на­чи­на
од­лу­чи­ва­ња, уну­тра­шње ор­га­ни­за­ци­је и уну­тар­стра­нач­ких од­но­
са уви­ђа се да су оне по сво­јој струк­ту­ри чвр­сте ор­га­ни­за­ци­је, по
по­ступ­ку од­лу­чи­ва­ња ауто­ри­та­тив­не, а по на­чи­ну ра­да суб­ор­ди­на­
тив­не.17) Ово зна­чи да ве­ћи­на стра­на­ка не ба­шти­ни де­мо­крат­ски на­
чин од­лу­чи­ва­ња, ува­жа­ва­њем дру­га­чи­јих ста­во­ва, пра­вље­њем ком­
про­ми­са из­ме­ђу вођ­ства и уну­тра­шње опо­зи­ци­је („фрак­ци­је“), већ
на­сто­ји да бу­де мо­но­лит­на. Стра­нач­ко вођ­ство не тр­пи ди­си­ден­те,
ни­ти уоп­ште под­но­си кри­ти­ча­ре у сво­јим ре­до­ви­ма ко­ји при­род­
но на­ста­ју с ра­стом по­ли­тич­ке стран­ке. Те гру­пе или по­је­дин­ци,
не­ус­пе­ва­ју­ћи да на­мет­ну свој став, по­сле не­ког вре­ме­на на­пу­шта­
ју стран­ку и осни­ва­ју соп­стве­ну. Стран­ка има ис­так­ну­тог, че­сто и
не­при­ко­сно­ве­ног ли­де­ра ко­ји са­мим сво­јим ауто­ри­те­том нат­кри­
ва све оста­ле стра­нач­ке ор­га­не.18) Ово се јед­на­ко од­но­си и на во­ђе
опо­зи­ци­о­них стра­на­ка, чи­ји би ауто­ри­тет, због не­у­спе­ха на из­бо­
која је од 1921. године до 2006. године свега три пута била у опозицији (1928-1932,
1976-1982. и 1991-1994), Swedish Social Democratic Party, Internet, https://en.wikipedia.
org/wiki/Swedish_Social_Democratic_Party, 15/11/2016.
17) У свом класику политичке социологије Михелс дефинише политичку странку као
организацију у којој владају изабрани, делегирани и заступници над онима који
су их бирали, делегирали и које заступају. „И зато, ко каже – организација, каже –
олигархија“. Robert Michels, Political Parties: A Sociological Study of the Oligarhial Ten­
decies of Modern Parties (translated: Eden and Cedar Paul), The Free Press, New York,
1962, стр. 365.
18) „Једна од најважнијих покретачких снага сваке партије састоји се у задовољству
које човек осећа да са верничком преданошћу ради за једну личност, а не само за
апстрактне и осредње циљеве садржане у програму партије. Управо у томе почива
„харизматска“ моћ вође“. Макс Вебер, Духовни рад као позив (превео: Душан Јанић),
Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, 1998, стр. 146. А у
вези са тим и „питање о најбољем облику државе јесте питање о најбољем методу
одабирања вођа“. Ханс Келзен, O суштини и вредности демократије (превeo: Дaнило
Н. Баста), Службени гласник, Београд, 2005, стр. 46.

88
Сло­бо­дан П. Ор­ло­вић O по­ли­тич­кој опо­зи­ци­ји
ри­ма, тре­бао да осла­би. Ли­дер­ски „бо­на­па­ри­зам“19) по­др­жа­ван је
уну­тра­шњом хи­је­рар­хи­јом ко­ја се ви­ди и у суб­ор­ди­на­ци­ји (по­слу­
шно­сти под­ре­ђе­ног над­ре­ђе­ном) при до­но­ше­њу про­гра­ма, од­лу­ка
и кон­крет­них ме­ра. Укуп­ност ових осо­би­на на­ме­ће ди­ле­му да ли
ор­га­ни­за­ци­је у ко­ји­ма има ма­ло или ни­ма­ло де­мо­кра­ти­је (оп­штег и
ве­ћин­ског од­лу­чи­ва­ња) мо­гу да гра­де де­мо­крат­ске ре­жи­ме20) Ло­ги­
ком до­ла­зи­мо до за­кључ­ка ко­ји је за­пра­во ре­то­рич­ко пи­та­ње: мо­же
ли не­ко – по­ли­тич­ка стран­ка, на дру­го­га – др­жа­ву, да пре­не­се оно
што сам не­ма – де­мо­крат­ске вред­но­сти. Те­шко.

4. УЛО­ГА ОПО­ЗИ­ЦИ­О­НИХ ПО­ЛИ­ТИЧ­КИХ

СТРА­НА­КА
По­ли­тич­ки и устав­но­прав­ни те­о­ре­ти­ча­ри има­ју раз­ли­чи­
та ми­шље­ња о уло­зи и зна­ча­ју по­ли­тич­ких стра­на­ка у да­на­шњим
др­жа­ва­ма. Раз­ли­ку­ју се њи­хо­ви су­прот­ни вред­но­сни су­до­ви о то­
ме да ли је све­при­сут­ност по­ли­тич­ких стра­на­ка у др­жа­ва­ма, по­
зи­тив­но или не­га­тив­но. По­зи­тив­но је то да су по­ли­тич­ке стран­ке
нео­п­ход­не јер из­лу­чу­ју за­јед­нич­ку и оп­шту, у ства­ри ве­ћин­ску и
ма­њин­ску, по­ли­тич­ку во­љу из на­ро­да са­ста­вље­ног од број­них по­је­
ди­на­ца. Уме­сто да се су­ко­бља­ва­ју ми­ли­о­ни ми­шље­ња о би­ло че­му,
по­ли­тич­ке стран­ке об­у­хва­та­ју то мно­штво по­је­ди­нач­них по­ли­тич­
ких во­ља и пре­тва­ра­ју их у јед­ну ко­ју пре­по­зна­је­мо као стра­нач­ку
иде­о­ло­ги­ју и про­грам. Стран­ке у том про­це­су ути­чу на гра­ђа­не да
при­хва­те фор­му­ли­са­не стра­нач­ке ста­во­ве, ујед­но их и обра­зу­ју­
ћи пре­вас­ход­но о те­ма­ма у ве­зи са по­ли­ти­ком, пра­вом, др­жав­ном
упра­вом, еко­но­ми­јом. Она стран­ка ко­ја је у том при­вла­че­њу и (пре)
об­ли­ко­ва­њу гра­ђа­на од обич­них у по­ли­тич­ка би­ћа (zoon po­li­ti­kon)
успе­шна, ус­пе­ће да осво­ји ме­ста у пар­ла­мен­ту. Нај­у­спе­шни­ја, нај­
ор­га­ни­зо­ва­ни­ја или нај­ве­ћа ће оста­ти, или у слу­ча­ју по­бе­де опо­зи­
ци­је, по­ста­ти вла­да­ју­ћа. Све док та­кву не за­ме­ни не­ка дру­га стран­
ка из опо­зи­ци­је ко­ја бу­де при­ву­кла ве­ћи број би­ра­ча.21)
19) Доминација појединца произашла из колективне воље, а која жели да се ослободи те
воље и постане суверена. Robert Michels, Political Parties: A Sociological Study of the
Oligarhial Tendecies of Modern Parties, нав. дело, стр. 213.
20) Не важи за оне политичке странке које практикују демократски а не олигархијски
начин избора вође. У Србији је чланство први пут непосредно бирало председника
странке 2016. године (Демократска странка).
21) Овде треба напоменути да опозиционе политичке странке побеђују и револуцијом,
коришћењем насиља као пута доласка на власт. Такав ванпраламентарни начин
освајања власти је могућ – то је била пракса доласка на власт комунистичких партија
у свим источноевропским земљама у XX веку – и не негира „партијност“ политичког

89
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 81-101.
Исто­вре­ме­но са ути­ца­јем на гра­ђа­не, по­ли­тич­ке стран­ке
ути­чу и јед­на на дру­гу. Ово се ле­по ви­ди у де­мо­крат­ски уре­ђе­ним
и еко­ном­ски раз­ви­је­ним др­жа­ва­ма по то­ме што се пар­ла­мен­тар­
не стран­ке, пу­тем ду­го­го­ди­шње ме­ђу­соб­не по­ли­тич­ке бор­бе, при­
бли­жа­ва­ју јед­на дру­гој. Бле­де раз­ли­ке из­ме­ђу њи­хо­вих иде­о­ло­ги­
ја, про­гра­ма и ак­тив­но­сти, а ра­сте не­ки дру­ги ин­те­рес – онај за
осва­ја­њем функ­ци­ја (апа­на­жа).22) Оне се по про­гра­ми­ма, а по­го­то­во
по на­чи­ну ра­да, кон­крет­ним рад­ња­ма и, на­по­све, укуп­ним де­ло­ва­
њем, при­бли­жа­ва­ју јед­на дру­гој.23) Др­жа­ве где су стран­ке по­ли­тич­
ки „бли­ске“ на­зи­ва­ју се и „спо­ра­зум­не де­мо­кра­ти­је“ (енг. con­so­ci­
a­ti­o­nal)24) a по­себ­но je овај фе­но­мен ви­дљив у др­жа­ва­ма ко­је има­ју
дво­стра­нач­ки си­стем (Ује­ди­ње­но Кра­љев­ство, САД, Аустра­ли­ја,
из­вор­но и Ка­на­да). Ту су ствар­не стра­нач­ке раз­ли­ке че­сто не­ви­
дљи­ве за обич­ног гла­са­ча, уко­ли­ко уоп­ште и по­сто­је. Све­де­не су на
тра­ди­ци­ју, на­че­ла (про­кла­ма­ци­је) и стра­нач­ке бо­је.25)
Гу­бље­ње раз­ли­ке ме­ђу по­ли­тич­ким стран­ка­ма је осо­би­на и
ви­ше­стра­нач­ких ли­бе­рал­них де­мо­кра­ти­ја са про­пор­ци­о­нал­ним из­
бор­ним си­сте­мом. Раз­ли­ка је у то­ме што ов­де стран­ке, по пра­ви­
лу, пре­ко ко­а­ли­ци­је осва­ја­ју власт. Због ко­а­ли­ци­о­них ком­про­ми­са
стран­ке су, ма­ло по ма­ло, од­у­ста­ја­ле од крај­њих де­ло­ва сво­је иде­
о­ло­ги­је, пре­тва­ра­ју­ћи се у при­хва­тљи­вог ма­њег парт­не­ра. Ко­а­ли­
ци­о­на мо­гућ­ност (по­тен­ци­јал) је по­ста­ла ка­те­го­рич­ки им­пе­ра­тив
њи­хо­вог раз­во­ја и оп­стан­ка у то­ли­кој ме­ри да стран­ке, не­ка­да са­
свим за­не­ма­ру­ју­ћи свој из­вор­ни про­грам, прак­тич­но мо­гу да скло­
субјекта који је тако освојио власт. Урош Шуваковић, Политичке партије и глобални
друштвени циљеви, Treći milenijum, Београд, 2004, стр. 171-172.
22) Политичка делатност у којој најважнију улогу играју партије је у суштини интересна
делатност. Макс Вебер, Духовни рад као позив, нав. дело, стр. 131.
23) Није ли ово знак „кетманског“ понашања политичких странака? Странке се попут
кетмана (Czesław Miłosz, The captive mind, Vintage Books, New York, 1955) претварају да
су одане и да верују у своју идеологију, да раде на остваривању политичког програма, а
да то у ствари нити верују нити раде. У Србији, конкретно, наводи се да је идеолошко
разврставање, више од осталог, отежао (наглашен) концепт „српског националног
интереса“. Ту су још неусклађеност идеолошког идентитета са економским школама
и мишљењима, са именом странке. Dijana Vukomanović, „Ideološke matrice političkih
partija u Srbiji (1990-2007)“, u zborniku: Ideologija i pоlitičke stranke u Srbiji (priredio:
Zoran Lutovac), Friedrich Ebert Stiftung – Fakultet političkih nauka – Institut društvenih
nauka, Beograd, 2007, стр. 71-72.
24) О појму вид. Arend Lijphart, „Consociational democracy“, World politics Vol. 21. No. 02,
1969, стр. 207-225.
25) Отуда се ту (САД, Аустралија, Канада, УК, Швајцарска) мање гласа за странку а више
обраћа пажња на кандидата, за разлику од многих других држава са пропорционалним
системом где је обратно (Италија, Шпанија, Јапан, Чешка, Румунија). Вид. Russell J.
Dalton, David M. Farrell, Ian McAllister, Political parties and democratic linkage: How
parties organize democracy, Oxford University Press, Oxford, 2011, стр. 47.

90
Сло­бо­дан П. Ор­ло­вић O по­ли­тич­кој опо­зи­ци­ји
пе би­ло ка­кав по­ли­тич­ки са­вез (ко­а­ли­ци­ју) – ле­ви­ца са де­сни­цом,
ли­бе­ра­ли са кон­зер­ва­тив­ци­ма, де­мо­хри­шћа­ни са со­ци­ја­ли­сти­ма. У
ства­ри, ме­ђу­соб­на слич­ност стра­на­ка је учи­ни­ла и да су ови на­
зи­ви ле­ви­це или де­сни­це по­ста­ли ви­ше из­раз тра­ди­ци­је и не­ких
по­чет­них ста­рих иде­ја, не­го ствар­них иде­о­ло­шких осо­бе­но­сти.
Зна­чај­но у све­му то­ме је да по­ли­тич­ке стран­ке ко­је има­ју и за­др­жа­
ва­ју екс­трем­не ста­во­ве: ра­си­стич­ке, фун­да­мен­та­ли­стич­ке, на­сил­но
ре­во­лу­ци­о­нар­не, би­ва­ју у дру­штви­ма вла­да­ви­не пра­ва вре­ме­ном
мар­ги­на­ли­зо­ва­не, чак и од­ба­че­не. Да­ле­ко од вла­сти па и од ме­ста
у пар­ла­мен­ту.
Ово по­след­ње – кон­тро­ла и ели­ми­ни­са­ње крај­њих по­ли­
тич­ких ста­во­ва исто­вре­ме­но мо­же би­ти и пред­мет кри­ти­ке. Ако
стран­ке по­ли­тич­ки ме­та­мор­фо­зи­ра­ју (гу­бе по­чет­ну фи­зи­о­но­ми­ју)
до ни­воа на ко­јем је гра­ђа­ни­ну чак све­јед­но за ко­га ће гла­са­ти –
„сви во­де исту по­ли­ти­ку“, он­да је ва­жно пи­та­ње: би­ра­ју ли гра­ђа­ни
су­штин­ски или не? Ако не по­сто­ји ствар­на ал­тер­на­ти­ва или, још
бо­ље, аван­гар­да у од­но­су на вла­да­ју­ћу по­ли­тич­ку стран­ку, он­да не
по­сто­ји ни мо­гућ­ност пра­вог из­бо­ра. Ве­штач­ка из­бор­на ди­ле­ма ко­
ја иде уз број­ке и ви­ше по­ну­ђе­них из­бор­них ли­ста или стра­нач­ких
кан­ди­да­та, са­мо је ис­пу­ње­ње фор­ме де­мо­кра­ти­је и ви­ше­стра­нач­ја.
Пу­на сло­бо­да би­ра­ња би, по сво­јој при­ро­ди, под­ра­зу­ме­ва­ла мо­гућ­
ност из­бо­ра дру­га­чи­је по­ли­ти­ке на осно­ву по­ну­ђе­них ре­ле­вант­них
ин­фор­ма­ци­ја, рав­но­прав­но (до­вољ­но) за­сту­па­них у јав­но­сти. Ме­
ђу­тим, оп­шта гло­ба­ли­за­ци­ја и са­вре­ме­на тех­но­ло­ги­ја вла­да­ња окр­
њи­ле су сло­бод­но би­ра­ње и све­ле га на „ко­рект­не“ по­ли­тич­ке оп­
ци­је. То су све оне ко­је су при­хва­тљи­ве из угла вла­да­ју­ћег ка­пи­та­ла
а ко­је не за­сту­па­ју на­пу­шта­ње и за­ме­ну ка­пи­та­ли­стич­ког дру­штве­
ног уре­ђе­ња. На дру­гом по­лу оста­ју ан­ти-си­стем­ске опо­зи­ци­о­не
стран­ке ко­је не­ће да ме­ња­ју са­мо вла­ду, чак и ка­да би мо­гле, већ
цео си­стем упра­вља­ња. То је „прин­ци­пи­јел­на опо­зи­ци­ја“26) ко­ја се
др­жи стра­нач­ке иде­о­ло­ги­је и по це­ну нео­сва­ја­ња вла­сти.

5. ОПА­ДА­ЊЕ ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ МО­ЋИ ОПО­ЗИ­ЦИ­ЈЕ

По­ли­тич­ка опо­зи­ци­ја је исто­риј­ски про­шла свој зе­нит. Раз­
вој­на тач­ка по­сле ко­је се мо­же го­во­ри­ти о сла­бље­њу оштри­не опо­
зи­ци­је у ли­бе­рал­ним де­мо­кра­ти­ја­ма је до­сти­за­ње оп­штег пра­ва
гла­са и то­ли­ке раз­ви­је­но­сти јав­ног мње­ња (од по­чет­ка до сре­ди­не

26) Gi­o­van­ni Sar­to­ri, Par­ti­es and Party System, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, Cam­brid­ge, 1976,
стр. 133.

91
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 81-101.
XX ве­ка) ко­је под­ра­зу­ме­ва до­ступ­ност ин­фор­ма­ци­ја гра­ђа­ни­ма о
ра­ду вла­де и опо­зи­ци­је. Од та­да, јед­на од ка­рак­те­ри­сти­ка по­ли­
тич­ких од­но­са у др­жа­ви је кон­ти­ну­и­ра­на „са­рад­ња“ вла­да­ју­ћих и
опо­зи­ци­о­них стра­на­ка и по­и­ма­ње опо­зи­ци­је као ко­хе­зи­о­ног фак­то­
ра си­сте­ма.27) Опо­зи­ци­ја све ма­ње ути­че на вла­ду јер се ме­ђу­соб­не
раз­ли­ке сма­њу­ју, а кри­ти­ка би­ва све ви­ше „уме­ре­ном“ и у „де­мо­
крат­ским (ци­ви­ли­зо­ва­ним) гра­ни­ца­ма“. Обрат­но, вла­да ја­ча ути­цај
на опо­зи­ци­ју при­бли­жа­ва­ју­ћи је се­би и по­тен­ци­јал­но пра­ве­ћи од
ње ко­а­ли­ци­о­ног са­ве­зни­ка или бу­ду­ћег на­ста­вља­ча са­да­шње вла­
ди­не по­ли­ти­ке. Ово се по­себ­но ви­ди то­ком из­бор­не кам­па­ње где
све ре­ле­вант­не стран­ке – оне на вла­сти и у опо­зи­ци­ји, на­сто­је да
при­ку­пе гла­со­ве свих дру­штве­них сло­је­ва, док је ма­њи на­гла­сак на
обра­ћа­ње од­ре­ђе­ној би­рач­кој ма­си.28)
При­род­но је да чи­ње­ни­ца да је опо­зи­ци­ја уме­сто су­прот­но­
сти и ал­тер­на­ти­ве вла­сти по­ста­ла „парт­нер“ вла­де, обес­хра­бру­је
ње­не сим­па­ти­зе­ре. Они, сто­га, по­ста­ју ап­сти­нен­ти из­бо­ра. То за
да­љу по­сле­ди­цу не­ма са­мо тре­нут­но сла­бље­ње опо­зи­ци­је не­го и
про­ду­же­ну по­ли­тич­ку апа­ти­ју опо­зи­ци­о­ног де­ла би­ра­ча уну­тар
де­мо­крат­ског по­рет­ка. Би­ра­чи­ма по­ста­је све­јед­но ко вла­да. То је
ло­гич­но јер сма­тра­ју да и у слу­ча­ју да не­ко из опо­зи­ци­је до­ђе на
власт, то не би би­ла бит­на про­ме­на вла­да­ња.
Зна­чај опо­зи­ци­о­них по­ли­тич­ких стра­на­ка, ка­ко у раз­ви­је­ним
и зе­мља­ма у раз­во­ју, та­ко и у „мла­дим“ и „тра­ди­ци­о­нал­ним“ де­мо­
кра­ти­ја­ма, сла­би јер про­ме­на вла­сти ни по­тен­ци­јал­но не зна­чи за­
ме­ну ка­пи­та­ли­стич­ког по­ли­тич­ког си­сте­ма. Ре­во­лу­ци­о­нар­на сме­на
ре­жи­ма – не­ка­да на­сил­но, оруж­јем, „обо­је­ним ре­во­лу­ци­ја­ма“ (у
ис­точ­ној Евро­пи), „арап­ским про­ле­ћем“ (у се­вер­ној Афри­ци и на
Бли­ском ис­то­ку), а по­не­кад не­на­сил­но, нео­ру­жа­ним про­те­стом –
за­ме­ње­на је „ре­фор­мом“. То зна­чи да опо­зи­ци­о­не стран­ке при­ста­ју
на по­ли­тич­ки план по­сте­пе­ног, че­сто при­вид­ног, ме­ња­ња си­сте­ма.
Власт го­то­во не­пре­кид­но ис­ти­че по­тре­бу ре­фор­ми­са­ња и ра­ди на
то­ме, а то ни­је дру­го до при­ла­го­ђа­ва­ње по­рет­ка из­ме­ње­ним дру­
штве­ним окол­но­сти­ма. Опо­зи­ци­о­не стран­ке при­хва­та­њем уста­ва
и про­грам­ским при­бли­жа­ва­њем вла­да­ју­ћој стран­ци и са­ме по­ста­ју

27) По­ли­тич­ка опо­зи­ци­ја је ко­хе­зи­о­ни фак­тор у ли­бе­рал­ним де­мо­кра­ти­ја­ма где по­сто­ји је­
дан цен­тар од­лу­чи­ва­ња и где до­ми­ни­ра­ју ин­сти­ту­ци­је а не по­де­ле. Ту је опо­зи­ци­ја пот­
пу­но при­зна­та и има ста­тус ско­ро јед­нак вла­ди­ном ко­ју мо­же да иза­зо­ве и за­ме­ни. Jean
Blon­del, „Po­li­ti­cal op­po­si­tion in the con­tem­po­rary world“, Go­vern­ment and Op­po­si­tion, Vol.
32, No. 04, 1997, стр. 486.
28) Da­vid M. Far­rell, Paul Webb, Po­li­ti­cal par­ti­es as cam­pa­ign or­ga­ni­za­ti­ons, стр. 5, In­ter­
net, http://195.130.87.21:8080/dspa­ce/bit­stre­am/123456789/564/1/Po­li­ti­cal%20Par­ti­es%20
as%20Cam­pa­ign%20Or­ga­ni­za­ti­ons.pdf, 29/11/2016.

92
Сло­бо­дан П. Ор­ло­вић O по­ли­тич­кој опо­зи­ци­ји
дру­штве­ни фак­тор га­ран­то­ва­ња по­сто­је­ћег уре­ђе­ња. До­ду­ше, про­
те­сти или штрај­ко­ви ко­је ор­га­ни­зу­је опо­зи­ци­ја је­су при­ти­сак на
власт и апел за ви­ше пра­ва или нов­ца. Али, то је још по­не­где пра­
ће­но зах­те­вом „до­ле вла­да“, али го­то­во ни­кад са па­ро­лом „до­ле ка­
пи­та­ли­зам“ или „до­ле устав“ ко­ји сим­бо­ли­зу­је исти тај ре­жим. Део
опо­зи­ци­је ор­га­ни­зо­ва­не у стран­ку, по­крет или не­фор­мал­ну ор­га­ни­
за­ци­ју ко­ји још увек ис­ти­че та­кве па­ро­ле, ако ни­је за­бра­њен, он­да
је то­ли­ко мар­ги­на­ли­зо­ван и осла­бљен да не пред­ста­вља озбиљ­ног
про­тив­ни­ка вла­сти.
Сла­бље­ње мо­ћи опо­зи­ци­о­них по­ли­тич­ких стра­на­ка ни­је по­
сле­ди­ца са­мо њи­хо­вих свој­ста­ва као што су гу­би­так по­ли­тич­ког
иден­ти­те­та и иде­о­ло­шких раз­ли­чи­то­сти у од­но­су на власт. Ја­ча­
ње из­вр­шне вла­сти, уса­вр­ша­ва­ње ме­то­да упра­вља­ња и сво­је­вр­сна
ин­фор­ма­ци­о­на мо­дер­ни­за­ци­ја чи­та­вог си­сте­ма до­во­ди до гу­бит­ка
сна­ге опо­зи­ци­је. Она ор­га­ни­за­ци­о­но и тех­но­ло­шки не мо­же да па­
ри­ра вла­да­ју­ћим стран­ка­ма ко­је су пот­по­мог­ну­те „ад­ми­ни­стра­тив­
ним ре­сур­си­ма“ 29) па, нa не­ки на­чин, иде тра­гом вла­де, до­тле да је
опо­на­ша. На том пу­ту при­ла­зи из­во­ру ин­фор­ма­ци­ја, ко­ри­сти се,
у про­пи­са­ној и увек ма­њој ме­ри, суб­вен­ци­ја­ма и дру­гом др­жав­
ном по­др­шком, оста­вља­ју­ћи ути­сак код би­ра­ча да и она де­ли исте
основ­не вред­но­сти као и вла­да­ју­ћа стран­ка. Али да би­ра­чи ипак
свој глас тре­ба да да­ју опо­зи­ци­ји јер ће она на пу­ту оства­ре­ња тих
(про­вла­ди­них) ци­ље­ва ићи бр­же, јеф­ти­ни­је, по­ште­ни­је.
Уз ово, стран­ке по­ли­тич­ке опо­зи­ци­је су ве­за­не за пар­ла­мент,
док у до­ми­нант­ној из­вр­шној вла­сти, углав­ном, не­ма­ју уче­шћа. Ако
је пар­ла­мент глав­на ин­сти­ту­ци­о­нал­на пот­по­ра опо­зи­ци­ји и то је,
са­мо по се­би, ње­на сла­бост. Уз то, у ов­да­шњем прак­тич­но раз­вла­
шће­ном пар­ла­мен­ту опо­зи­ци­ја је увек сла­би­ја стра­на, огра­ни­че­на
пар­ла­мен­тар­ним про­це­сним нор­ма­ма. Опо­зи­ци­ји он­да оста­је ван­
пар­ла­мен­тар­но де­ло­ва­ње. Али, уко­ли­ко би у ду­жем пе­ри­о­ду ра­сле
ван­пар­ла­мен­тар­не ак­ци­је стра­на­ка (ми­тин­зи, про­те­сти), за­јед­но са
ја­ча­њем ван­пар­ла­мен­тар­не опо­зи­ци­је, то би био знак дис­функ­ци­
о­нал­но­сти и угро­же­но­сти си­сте­ма. Уз ло­би гру­пе и ор­га­ни­за­ци­је
ци­вил­ног дру­штва ко­је ина­че де­лу­ју ван­пар­ла­мен­тар­но, прак­тич­но
би ма­ло оста­ло од пар­ла­мен­та као глав­не ин­сти­ту­ци­о­нал­не пот­по­
ре по­ли­тич­кој опо­зи­ци­ји.30)
29) To су др­жав­на овла­шће­ња и власт упра­вља­ња фон­до­ви­ма, што опо­зи­ци­ја не­ма а ве­о­ма
је ко­ри­сно за на­гра­ђи­ва­ње при­ја­те­ља и ка­жња­ва­ње не­при­ја­те­ља. Mic­hael Johnston, Po­
li­ti­cal Par­ti­es and De­moc­racy in The­o­re­ti­cal and Prac­ti­cal Per­spec­ti­ves: Po­li­ti­cal Fi­nan­ce
Po­licy, Par­ti­es and De­moc­ra­tic De­ve­lop­ment, NDI, Was­hing­ton, 2005, стр. 5.
30) Вид. Sha­ron We­in­blum, Nat­ha­lie Brack, „Po­li­ti­cal Op­po­si­tion: To­wards a Re­ne­wed Re­se­
arch Agen­da“, In­ter­di­sci­pli­nary Po­li­ti­cal Stu­di­es, Vol. 01, No. 01, 2011, стp. 73-74.

93
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 81-101.
Опа­да­ње мо­ћи опо­зи­ци­је узро­ко­ва­но је и број­но­шћу стра­на­
ка из­ван вла­сти. Пу­но опо­зи­ци­о­них стра­на­ка мо­же зна­чи­ти ви­ше
де­мо­кра­ти­је, гле­да­но са на­лич­ја, фор­мал­но, али је у ства­ри су­прот­
но. Ка­да су опо­зи­ци­о­не стран­ке број­не, оне су исто­вре­ме­но ме­ђу­
соб­но су­прот­ста­вље­не и не­ја­ке, без ду­бље и ду­же по­др­шке у на­ро­
ду. Оне сво­јим мно­штвом раз­ли­чи­то­сти збу­њу­ју би­ра­че ко­ји рет­ко
на ду­жи рок при­ста­ју уз јед­ну исту. Сво­јом уза­јам­ном бор­бом за
пре­стиж ме­ђу грађанимa не­за­до­вољ­ним вла­шћу, опо­зи­ци­ја се ис­
цр­пљу­је и сла­би то­ли­ко да за власт пре­ста­је да бу­де опа­сност. Чак
и то­ком не­ко­ли­ко из­бор­них ци­клу­са.
Дру­га­чи­је је у дво­пар­тиј­ском си­сте­му где по­сто­ји јед­на или
нај­ви­ше две пра­ве опо­зи­ци­о­не стран­ке. Од из­бо­ра до из­бо­ра ни­
јан­се од­лу­чу­ју по­бед­ни­ка и она ко­ја је из­бо­ре из­гу­би­ла у сва­ком
на­ред­ном мо­мен­ту је спрем­на да за­ме­ни вла­да­ју­ћу стран­ку. Опо­зи­
ци­ја по сна­зи, ор­га­ни­за­ци­ји и на­род­ној по­др­шци па­ри­ра вла­да­ју­ћој
стран­ци, за­о­ста­ју­ћи тре­нут­но у бро­ју чла­но­ва пар­ла­мен­та.31) Ње­на
уло­га је и да при­до­би­је за се­бе раз­о­ча­ра­не и ла­тент­не би­ра­че вла­
да­ју­ће стран­ке, али на по­ли­тич­кој плат­фор­ми ко­ја са­мо у по­не­че­му
(по­ре­ски си­стем, со­ци­јал­на да­ва­ња, на при­мер) од­сту­па од по­ли­ти­
ке стран­ке на вла­сти. С тим да је и то од­сту­па­ње ве­ће у пред­из­бор­
ној кам­па­њи не­го у ме­ђу­и­збор­ном пе­ри­о­ду. То зна­чи да је ствар­на
уло­га опо­зи­ци­је да у по­гле­ду круп­них дру­штве­но-по­ли­тич­ких пи­
та­ња, као што је очу­ва­ње по­ли­тич­ког си­сте­ма, оства­ри кон­ти­ну­и­
тет са вла­да­ју­ћом стран­ком. На тај на­чин опо­зи­ци­ја шти­ти си­стем
од по ње­га опа­сних иде­о­ло­ги­ја и иде­ја, као што су уки­да­ње при­ват­
не сво­ји­не или про­ме­на об­ли­ка вла­да­ви­не.32) Чак, „у дво­пар­тиј­ским
си­сте­ми­ма у ко­ји­ма не по­сто­је ве­ће кла­сне и иде­о­ло­шке раз­ли­ке
из­ме­ђу две­ју пар­ти­ја, у ко­ји­ма по­сто­је две фрак­ци­је или два кри­
ла јед­не исте пар­ти­је, дво­пар­тиј­ски си­стем по фор­ми ствар­но се
31) Као раз­ло­зи сла­бо­сти опо­зи­ци­о­не по­ли­тич­ке стран­ке у дво­пар­тиј­ском си­сте­му (ти­
пи­чан је Вест­мин­стер­ски) на­во­ди се: мо­гућ­ност да јед­на стран­ка вла­да у ду­жем пе­ри­
о­ду што сла­би опо­зи­ци­ју; ја­ча­ње тре­ће стран­ке ко­ја сти­ца­њем од­ре­ђе­ног бро­ја ме­ста
у пар­ла­мен­ту мо­же угро­зи­ти ста­тус зва­нич­не опо­зи­ци­је. Lud­ger Helms, „Fi­ve ways of
in­sti­tu­ti­o­na­li­zing po­li­ti­cal op­po­si­tion: les­sons from the advan­ced de­moc­ra­ci­es“, Go­vern­ment
and Op­po­si­tion, Vol. 39, No. 01, 2004, стp. 28-29. При­мер тре­ће по­ли­тич­ке стран­ке у дво­
пар­тиј­ском си­сте­му је Ли­бе­рал­на стран­ка у Ује­ди­ње­ном Кра­љев­ству ко­ја не­пре­кид­но
још од 1970. го­ди­не осва­ја око 20% и ви­ше гла­со­ва а не­сра­змер­но ма­њи број ман­да­та и
ко­ја је та­ко­ђе има­ла по­ку­ша­је фор­ми­ра­ња дру­ге, не­зва­нич­не „вла­де у сен­ци“. У пред­
сед­нич­ком дво­пар­тиј­ском си­сте­му (САД) под по­ли­тич­ком опо­зи­ци­јом се, пак, сма­тра
она гру­па­ци­ја, би­ло да је ве­ћи­на или ма­њи­на у Кон­гре­су ко­ја ни­је из исте стран­ке као
и пред­сед­ник др­жа­ве. Исто, стр. 42.
32) „(...) у на­че­лу све стран­ке по­др­жа­ва­ју исти дру­штве­ни и еко­ном­ски си­стем, та­ко да
пре­ла­зак јед­не стран­ке из опо­зи­ци­је на власт не зна­чи про­ме­ну си­сте­ма, тј. дру­штве­ну
ре­во­лу­ци­ју“. Ра­до­мир Д. Лу­кић, По­ли­тич­ке стран­ке, На­уч­на књи­га, Бе­о­град, 1995,
стр. 175.

94
Сло­бо­дан П. Ор­ло­вић O по­ли­тич­кој опо­зи­ци­ји
пре­тва­ра у си­стем јед­не пар­ти­је“.33) Ипак, од­су­ство иде­о­ло­шке и
дру­ге ре­ал­не раз­ли­ке из­ме­ђу опо­зи­ци­о­не и вла­да­ју­ће стран­ке на­
во­ди на за­кљу­чак да оне ни­су идеј­ни про­тив­ни­ци ко­ји има­ју су­
прот­ста­вљен по­глед на дру­штво, а пу­тем чи­јих су­че­ља­ва­ња би се
из­на­ла­зи­ло нај­бо­ље ре­ше­ње и дру­штво би, у ин­те­ре­су свих, ишло
на­пред. Оне су, на­про­тив, све­де­не на ор­га­ни­за­ци­је ко­је су „лов­ци
на ме­ста“ и при­ла­го­ђа­ва­ју иде­о­ло­ги­ју и про­грам пре­ма из­бор­ним
при­ли­ка­ма.34)
У дво­пар­тиј­ском си­сте­му стран­ке ко­је се сме­њу­ју на вла­сти
има­ју на­ци­о­нал­ни ка­рак­тер и иден­ти­тет. Оне обич­но ни­су при­ну­
ђе­не да пра­ве ко­а­ли­ци­је не би ли фор­ми­ра­ле вла­ду. То зна­чи да не
мо­ра­ју по­се­за­ти за ком­про­ми­си­ма и уступ­ци­ма ре­ги­о­нал­ним или
ма­њин­ским стран­ка­ма ко­је се, по при­ро­ди ства­ри, пр­вен­стве­но
ста­ра­ју о не­ком ужем ин­те­ре­су. Ов­де су уло­ге вла­да­ју­ће и опо­зи­
ци­о­не стран­ке слич­не јер обе сто­је на за­шти­ти оп­штих, на­ци­о­нал­
них ин­те­ре­са. За ко­а­ли­ци­о­не вла­де у ви­ше­стра­нач­ким (про­пор­ци­
о­нал­ним) си­сте­ми­ма, по­го­то­во у на­ци­о­нал­но и вер­ски из­ме­ша­ним
др­жа­ва­ма, не­из­о­ста­ван је спо­ра­зум не би ли се за­до­во­љи­ле све
стран­ке ко­је не­ка­да има­ју и су­прот­ста­вље­не ин­те­ре­се. Та­кав пут
сла­бље­ња вла­де без­гра­нич­ним по­ли­тич­ким услу­га­ма мо­же, уз од­
го­ва­ра­ју­ће спољ­не и уну­тра­шње окол­но­сти, у крај­њем од­ре­ди­шту
да до­ве­де до се­па­ра­ти­зма и це­па­ња др­жа­ве. То би био слу­чај ако
би вла­да као цен­трал­на власт, ни­зом по др­жа­ву штет­них до­го­во­ра
скло­пље­них по зах­те­ву ре­ги­о­нал­них или на­ци­о­нал­них ма­њин­ских
стра­на­ка, прак­тич­но ство­ри­ла усло­ве за по­де­лу др­жа­ве.35)

33) Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca, In­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­na opo­zi­ci­ja u po­li­tič­kom si­ste­mu ka­pi­ta­li­zma, dok­tor­

ska di­ser­ta­ci­ja, Prav­ni fa­kul­tet, Be­o­grad, 1974, стр. 180.
34) Мо­дел стра­на­ка са­ста­вље­них од по­је­ди­на­ца ко­ји­ма је ва­жно да по­кри­ју све функ­ци­је
(оverlapping ge­ne­ra­tion). Su­san. C. Sto­kes, „Po­li­ti­cal par­ti­es and de­moc­racy”, нав. де­ло,
стp. 253. Овај стра­нач­ки фе­но­мен се из­вор­но ве­зу­је за САД, пред­сед­ни­ка Ен­др­јуа Џек­
со­на (Jac­kson, 1829-1837) и spoil system (ис­ква­рен си­стем) где су „стран­ке ко­је не­ма­ју
ни­ка­кву иде­о­ло­шку осно­ву, ко­је су јед­но­став­не ор­га­ни­за­ци­је за лов на ме­ста, за сва­ку
из­бор­ну кам­па­њу пра­ви­ле из­бор­ни про­грам за­ви­сно од из­бор­них при­ли­ка (...)“. Оту­да
је „устрој­ство пар­ти­ја (је) пот­пу­но под­ре­ђе­но из­бор­ној бор­би ко­ја је нај­ва­жни­ја за над­
зор­ни­штво над за­по­сле­њи­ма (...)“. Макс Ве­бер, Ду­хов­ни рад као по­зив, нав. де­ло, стр.
154-155. Оп­шир­ни­је: исто, стр. 155-159.
35) Та­кав при­мер из на­ше устав­не исто­ри­је је ства­ра­ње Ба­но­ви­не Хр­ват­ске, 1939. го­ди­не.

95
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 81-101.

6. ПО­ГЛЕД НА ОПО­ЗИ­ЦИ­ЈУ У СР­БИ­ЈИ

По­ли­тич­ка опо­зи­ци­ја у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји сво­је де­ло­ва­ње,
ко­је под­ра­зу­ме­ва јав­ну кри­ти­ку вла­сти, об­на­вља Уста­вом од 1990.36)
У по­гле­ду ње­ног прав­ног и, на­ро­чи­то, по­ли­тич­ког по­ло­жа­ја, на­чи­
на де­ло­ва­ња, иде­о­ло­шко-про­грам­ске чвр­сти­не и до­след­но­сти ни­је
ла­ко из­не­ти тач­не и све­о­бу­хват­не за­кључ­ке. Оно што је је­ди­но не­
спор­но је то да су срп­ске опо­зи­ци­о­не стран­ке не­из­о­ста­ван услов
по­сто­ја­ња ви­ше­стра­нач­ја.
Пр­ве опо­зи­ци­о­не стран­ке по­ја­вљу­ју се по­сле ско­ро по­лу­
ве­ков­ног јед­но­стра­нач­ја што об­ја­шња­ва њи­хо­ву број­ност и иде­
о­ло­шку ша­ро­ли­кост. При­род­но свој­ство гра­ђа­на да има­ју свој,
дру­га­чи­ји по­ли­тич­ки став и са­свим но­ва по­ли­тич­ка сло­бо­да да се
по­ли­тич­ка ми­шље­ња ар­ти­ку­ли­шу и јав­но, ор­га­ни­зо­ва­но ис­по­ља­ва­
ју, по­го­до­ва­ли су ства­ра­њу на сто­ти­не нај­ра­зли­чи­ти­јих по­ли­тич­ких
стра­на­ка (2009. чак пре­ко 600). С то­ли­ком број­но­шћу ни­је мо­гло
би­ти ре­чи о не­ком из­гра­ђе­ном од­но­су вла­де и опо­зи­ци­је ко­ји би
под­ра­зу­ме­вао прин­ци­пи­јел­ну кри­ти­ку вла­сти и ја­сну ал­тер­на­ти­ву
вла­ди. Ни да­нас ка­да је број по­ли­тич­ких стра­на­ка ку­ди­ка­мо ма­
њи,37) због не­ких дру­гих свој­ста­ва опо­зи­ци­о­них по­ли­тич­ких стра­
на­ка – по­ли­тич­ке пре­вр­тљи­во­сти, „опо­зи­ци­о­не по­др­шке вла­ди“,
отво­ре­но­сти за са­рад­њу са вла­шћу, стра­нач­ке де­и­де­о­ло­ги­за­ци­је -
ни­је увек ја­сно ко је опо­зи­ци­ја а ко по­тен­ци­јал­ни и ствар­ни вла­дин
са­ве­зник.
У по­гле­ду прав­ног по­ло­жа­ја опо­зи­ци­је мо­же се ре­ћи да су
све по­ли­тич­ке стран­ке јед­на­ке пред Уста­вом и за­ко­ном. И стран­ке
опо­зи­ци­је су устав­на ка­те­го­ри­ја – „јем­чи се и при­зна­је уло­га по­
ли­тич­ких стра­на­ка (...)“, а за­ко­ни­ма су де­таљ­ни­је уре­ђе­на пра­ва и
оба­ве­зе свих стра­на­ка у по­гле­ду ре­ги­стро­ва­ња, фи­нан­си­ра­ња, на­
чи­на ра­да и др.38)
36) Пре доношења Устава, исте године основане су неке опозиционе странке (Демократска
странка, 13. фебруара, Српски покрет обнове, 14. марта, а пре њих као прва, данас
нерегистрована, Српска народна обнова, 6. јануара) и пререгистрована владајућа
Социјалистичка партија Србије (16. јуна) као правни наследник Савеза комуниста
Србије.
37) Укупно је у регистру Министарства државне управе и локалне самоуправе 109
активних политичких странака, Регистар Министарства државне управе и локалне
самоуправе Internet, http://www.mduls.gov.rs/doc/dokumenta/pstranke/IZVOD%20IZ%20
REGISTRA%20161109.pdf, 09/11/2016, од којих је пет дало чланове Владе, а још 11
мањих странака је у саставу владајуће коалиције.
38) Члан 5 Устава Републике Србије од 2006, Закон о политичким странкама, Службени
гласник РС, бр. 36/09 и 61/15 – одлука УСС, Закон о финансирању политичких
активности, Службени гласник РС, бр. 43/11 и 123/14. У погледу регистровања
политичких странака најважнија је одредба о потребних 10.000 оверених потписа
„пунолетних и пословно способних грађана“ (за мањинске странке 1.000), а

96
Сло­бо­дан П. Ор­ло­вић O по­ли­тич­кој опо­зи­ци­ји
По­ли­тич­ки по­ло­жај опо­зи­ци­је мо­же се са­гле­да­ти и кроз не­
ко­ли­ко исто­риј­ских еле­ме­на­та. Сме­не на вла­сти вла­да­ју­ће и опо­
зи­ци­о­них стра­на­ка у 25-то го­ди­шњој про­шло­сти ни­су по­ка­за­ле
пред­ви­ди­ву за­ко­но­мер­ност. Чак 16 го­ди­на на вла­сти је иста стран­
ка, Со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ти­ја Ср­би­је (СПС) и то у пр­вих 10 го­ди­на
са­мо­стал­но и као ве­ћи ко­а­ли­ци­о­ни парт­нер, а од 2008. го­ди­не до
да­нас, као ма­њи. Опо­зи­ци­ја су овој стран­ци ле­ви­це би­ле стран­ке
ши­ро­ке иде­о­ло­шке плат­фор­ме (од де­сни­це, де­сног цен­тра до ле­
вог цен­тра) ко­је су осво­ји­ле власт 2000. го­ди­не (ко­а­ли­ци­ја Де­мо­
крат­ска опо­зи­ци­ја Ср­би­је). Оне су у раз­ли­чи­тим ком­би­на­ци­ја­ма
за­јед­но вла­да­ле до 2012. го­ди­не, а пред­во­ди­ле су их Де­мо­крат­ска
стран­ка Ср­би­је и Де­мо­крат­ска стран­ка (ДС), до 2008. го­ди­не ка­
да се по­то­њој у вла­сти при­дру­жи­ла СПС. Од 2012. го­ди­не вла­да,
у осно­ви, де­сни­чар­ско-ле­ви­чар­ска ко­а­ли­ци­ја ко­ју но­се Срп­ска на­
пред­на стран­ка (на­ста­ла из Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке) и СПС.
Од 2000. го­ди­не уче­ста­ло ме­ња­ње стра­на­ка на вла­сти и њи­
хов од­ла­зак у опо­зи­ци­ју учи­ни­ли су да се сма­њи иде­о­ло­шка и
про­грам­ска раз­ли­ка из­ме­ђу вла­сти и опо­зи­ци­је. Ово је плод ви­ше
окол­но­сти. Ту се мо­же на­ве­сти ре­дак про­пор­ци­о­нал­ни из­бор­ни си­
стем са јед­ном из­бор­ном је­ди­ни­цом, ко­ји се при­ме­њу­је у Ср­би­
ји на свим ни­во­и­ма вла­сти (др­жав­ном, по­кра­јин­ском и ло­кал­ном).
Он, по пра­ви­лу, про­из­во­ди је­ди­но ко­а­ли­ци­о­ну вла­ду па су стран­ке
за­не­ма­ри­ле свој из­вор­ни про­грам и по­ли­тич­ке иде­је ра­ди ко­а­ли­
ци­о­ног ка­па­ци­те­та. По­ред из­бор­ног си­сте­ма, на то­пље­ње раз­ли­ка
из­ме­ђу стра­на­ка на вла­сти и у опо­зи­ци­ји ути­че и при­род­ни про­цес
њи­хо­вог ме­ђу­соб­ног при­бли­жа­ва­ња, као стра­на­ка ко­је ни­су ан­ти­
си­стем­ске. За­јед­нич­ки ће си­гур­но лак­ше осво­ји­ти власт и по­том
раз­де­ли­ти јав­не функ­ци­је. Ако се не­ке по­ли­тич­ке раз­ли­ке и уоча­
ва­ју то­ком из­бор­не кам­па­ње, све се то, у нај­ве­ћој ме­ри, по­ни­шта­ва
по­сле из­бо­ра ства­ра­њем нај­ра­зли­чи­ти­јих по­ли­тич­ких са­ве­за. Та­
кви спо­ра­зу­ми до ју­че из­ра­зи­тих по­ли­тич­ких не­при­ја­те­ља (ка­кав
је онај ДС-а и СПС-а из 2008), ко­ји се пре­ко но­ћи скло­пе ра­ди „на­
став­ка ре­фор­ми“, у ства­ри сла­бе опо­зи­ци­ју и сро­за­ва­ју њен углед у
очи­ма обич­них гра­ђа­на.
Гра­ђа­ни не ви­де раз­ли­ку из­ме­ђу вла­сти и опо­зи­ци­је због то­га
што су и у Ср­би­ји ствар­на ал­тер­на­ти­ва вла­ди и по­ли­тич­ка аван­гар­
да про­те­ра­не на мар­ги­не по­ли­тич­ке сце­не. Њи­хов ути­цај на власт и
гра­ђа­не је за­не­мар­љив та­ко да се мо­же ре­ћи да ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­
ва­на опо­зи­ци­ја ко­ја би су­штин­ски кри­ти­ко­ва­ла по­ли­тич­ки си­стем
(ка­пи­та­ли­зам и дог­му ли­бе­рал­но-де­мо­крат­ских вред­но­сти) и не
по­сто­ји. Уз ово и за опо­зи­ци­о­не стран­ке, ма­ле и ве­ли­ке, ва­жи оце­на
да су по на­чи­ну ра­да и из­бо­ра ру­ко­вод­ства из­ра­зи­то „ли­дер­ске“ и
финансирају се сразмерно политичкој снази, како за редован рад тако и за трошкове
изборне кампање (за изборе се 20% средстава дели једнако).

97
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 81-101.
не­до­вољ­но де­мо­крат­ске. И нај­ма­ња опо­зи­ци­о­на стран­ка има не­ку
сво­ју оли­гар­хи­ју ко­ја др­жи сте­че­не по­зи­ци­је, оста­вља­ју­ћи они­ма
ко­ји се око не­че­га не сла­жу са­мо мо­гућ­ност да на­пу­сте стран­ку и
осну­ју но­ву.
Због још јед­ног раз­ло­га ве­ли­ки број опо­зи­ци­о­них по­ли­тич­
ких стра­на­ка не­га­тив­но ути­че на њи­хо­ву сна­гу. Оне су, с јед­не
стра­не ме­ђу­соб­но су­прот­ста­вље­не, а са дру­ге сво­јом број­но­шћу
ода­ју ути­сак да су исто­вре­ме­но и слич­не и раз­ли­чи­те па као та­кве
не­пре­по­зна­тљи­ве и не­спо­соб­не да ство­ре и одр­же ду­бљу и трај­ни­
ју на­род­ну по­др­шку. Ко­нач­но, опо­зи­ци­о­не по­ли­тич­ке стран­ке су
ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­ва­но ве­за­не за пар­ла­мент што их, због од­но­са
из­вр­шне и за­ко­но­дав­не вла­сти, та­ко­ђе сла­би. На­род­ном скуп­шти­
ном у ње­ној основ­ној, за­ко­но­дав­ној де­лат­но­сти, до­ми­ни­ра Вла­да
пу­тем „сво­је“ скуп­штин­ске ве­ћи­не. Опо­зи­ци­о­ним на­род­ним по­
сла­ни­ци­ма (тре­нут­но 84 – око 1/3 од укуп­ног бро­ја) - ко­ји и да ни­
су раз­је­ди­ње­ни не би мо­гли да спре­че до­но­ше­ње би­ло ког за­ко­на
- оста­је са­мо да јав­ном кри­ти­ком вла­ди­ног ра­да при­ву­ку ве­ћи број
би­ра­ча на сле­де­ћим из­бо­ри­ма.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА

Ве­бер Макс, Ду­хов­ни рад као по­зив (пре­вео: Ду­шан Ја­нић), Из­да­вач­ка књи­
жар­ни­ца Зо­ра­на Сто­ја­но­ви­ћа, Срем­ски Кар­лов­ци, 1998.
За­кон о по­ли­тич­ким стран­ка­ма, Слу­жбе­ни гла­сник РС, бр. 36/09 и 61/15 – од­
лу­ка УСС.
За­кон о фи­нан­си­ра­њу по­ли­тич­ких ак­тив­но­сти, Слу­жбе­ни гла­сник РС, бр.
43/11 и 123/14.
Јо­ва­но­вић Сло­бо­дан, Др­жа­ва, БИГЗ – Ју­го­сла­ви­ја­пу­блик – Срп­ска књи­жев­на
за­дру­га, Бе­о­град, 1990.
Јо­ва­но­вић Па­вле Б, „Опо­зи­ци­ја и де­мо­кра­ти­ја“, у збор­ни­ку: Ус­по­ста­вља­ње
мо­дер­не де­мо­крат­ске и прав­не др­жа­ве у Ср­би­ји (при­ре­дио: Ми­о­драг Јо­
ви­чић), СА­НУ, Бе­о­град, 1997, 275-282.
Кел­зен Ханс, O су­шти­ни и вред­но­сти де­мо­кра­ти­је (превeo: Дaнило Н. Ба­
ста), Слу­жбе­ни гла­сник, Бе­о­град, 2005.
Лу­кић Ра­до­мир Д, По­ли­тич­ке стран­ке, На­уч­на књи­га, Бе­о­град, 1995.
Ми­тро­вић Жи­ван, Срп­ске по­ли­тич­ке стран­ке, По­ли­ти­ка, Бе­о­град, 1939.
Ре­ги­стар Ми­ни­стар­ства др­жав­не упра­ве и ло­кал­не са­мо­уп­ ра­ве, In­ter­net,
http://www.mduls.gov.rs/doc/do­ku­men­ta/pstran­ke/IZ­VOD%20IZ%20RE­GI­
STRA%20161109.pdf, 09/11/2016.
Ста­нов­чић Во­ји­слав, „Де­мо­кра­ти­ја и вла­да­ви­на пра­ва“, Ана­ли Прав­ног фа­
кул­те­та у Бе­о­гра­ду, Прав­ни фа­кул­тет, Бе­о­град, бр. 02/2005, 29-58.

98
Сло­бо­дан П. Ор­ло­вић O по­ли­тич­кој опо­зи­ци­ји
Устав Ре­пу­бли­ке Ср­би­је 2006.
Шу­ва­ко­вић Урош, По­ли­тич­ке пар­ти­је и гло­бал­ни дру­штве­ни ци­ље­ви, Tre­ći
mi­le­ni­jum, Бе­о­град, 2004.
Blon­del Jean, „Po­li­ti­cal op­po­si­tion in the con­tem­po­rary world“, Go­vern­ment and
Op­po­si­tion, Vol. 32, No. 04, 1997, 462-486.
Dahl Ro­bert A, Po­li­ti­cal Op­po­si­tion in We­stern De­moc­ra­ci­es (ed. Ro­bert. A. Dahl),
Yale Uni­ver­sity Press, New Ha­ven, 1966.
Dal Ro­bert, De­mo­kra­ti­ja i nje­ni kri­ti­ča­ri (pre­veo: Đu­ri­ca Kr­stić), CID, Pod­go­ri­ca,
1999.
Dal­ton Rus­sell J, Far­rell Da­vid M, McAl­li­ster Ian, Po­li­ti­cal par­ti­es and de­moc­
ra­tic lin­ka­ge: How par­ti­es or­ga­ni­ze de­moc­racy, Ox­ford Uni­ver­sity Press, Ox­
ford, 2011.
Far­rell Da­vid M, Webb Paul, Po­li­ti­cal par­ti­es as cam­pa­ign or­ga­ni­za­ti­ons, , In­
ter­net, http://195.130.87.21:8080/dspa­ce/bit­stre­am/123456789/564/1/Po­li­ti­
cal%20Par­ti­es%20as%20Cam­pa­ign%20Or­ga­ni­za­ti­ons.pdf, 1-35, 29/11/2016.
Fran­klin Ja­mes C, „Po­li­ti­cal Party Op­po­si­tion to Non­com­pe­ti­ti­ve Re­gi­mes: A
Cross-Na­ti­o­nal Analysis“, Po­li­ti­cal Re­se­arch Qu­ar­terly, Vol. 55, No. 03, 2002,
521-546.
Fon­ta­na Da­vid, „Go­vern­ment in Op­po­si­tion“, Yale Law Jo­ur­nal, Vol. 119, No. 03,
2009, 548-623.
Helms Lud­ger, „Fi­ve ways of in­sti­tu­ti­o­na­li­zing po­li­ti­cal op­po­si­tion: les­sons from
the advan­ced de­moc­ra­ci­es“, Go­vern­ment and Op­po­si­tion, Vol. 39, No. 01,
2004, 22-54.
In­dian Na­ti­o­nal Con­gres, In­ter­net, https://en.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki/In­dian_Na­ti­o­
nal_Con­gress, 15/11/2016.
Johnston Mic­hael, Po­li­ti­cal Par­ti­es and De­moc­racy in The­o­re­ti­cal and Prac­ti­cal
Per­spec­ti­ves: Po­li­ti­cal Fi­nan­ce Po­licy, Par­ti­es and De­moc­ra­tic De­ve­lop­ment,
NDI, Was­hing­ton, 2005.
Ko­štu­ni­ca Vo­ji­slav, In­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­na opo­zi­ci­ja u po­li­tič­kom si­ste­mu ka­pi­ta­li­
zma, dok­tor­ska di­ser­ta­ci­ja, Prav­ni fa­kul­tet, Be­o­grad, 1974.
Ko­štu­ni­ca Vo­ji­slav, „Opo­zi­ci­ja“, u zbor­ni­ku: En­ci­klo­pe­di­ja po­li­tič­ke kul­tu­re (pri­re­
dio: Mi­lan Ma­tić), Sa­vre­me­na ad­mi­ni­stra­ci­ja, Be­o­grad, 1993, 787-791.
Kubát Mic­hal, Po­li­ti­cal Op­po­si­tion in The­ory and Cen­tral Euro­pean Prac­ti­ce, Pe­
ter Lang, Fran­furkt am Main 2010, 34-41.
Li­be­ral De­moc­ra­tic Party (Ja­pan), In­ter­net, https://en.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki/Li­be­
ral_De­moc­ra­tic_Party_(Ja­pan), 15/11/2016.
Lij­phart, Arend, „Con­so­ci­a­ti­o­nal de­moc­racy“, World po­li­tics Vol. 21. No. 02,
1969, 207-225.
Mi­ł­osz Cze­sł­aw, The cap­ti­ve mind, Vin­ta­ge Bo­oks, New York, 1955.
Mic­hels Ro­bert, Po­li­ti­cal Par­ti­es: A So­ci­o­lo­gi­cal Study of the Oli­gar­hial Ten­de­ci­
es of Mo­dern Par­ti­es (tran­sla­ted: Eden and Ce­dar Paul), The Free Press, New
York, 1962.

99
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 81-101.
Ne­un­re­it­her Kar­lhe­inz, „Go­ver­nan­ce wit­ho­ut op­po­si­tion: The ca­se of the Euro­pean
Union“, Go­vern­ment and Op­po­si­tion, Vol. 33, No. 04, 1998, 419-441.
Ri­ker Wil­li­am H, Dvo­par­tij­ski si­stem i in­sti­tu­ci­je ko­je ga pod­u­pi­ru (pre­ve­la: Zden­
ka Mar­ti­no­vić-Uze­lac), u hre­sto­ma­ti­ji: Po­li­tič­ke stran­ke kao fak­tor su­vre­me­
nog po­li­tič­kog si­ste­ma (pri­re­dio: Stje­pan Pu­li­še­lić), Na­pri­jed, Za­greb, 1971,
328-336.
Sar­to­ri Gi­o­van­ni, Par­ti­es and Party System, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, Cam­
brid­ge, 1976.
Sto­kes Su­san C, „Po­li­ti­cal par­ti­es and de­moc­racy”, An­nual Re­vi­ew of Po­li­ti­cal Sci­
en­ce, Vol. 02, No. 01, 1999, 243-267.
Swe­dish So­cial De­moc­ra­tic Party, In­ter­net, https://en.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki/Swe­
dish_So­cial_De­moc­ra­tic_Party, 15/11/2016
Vu­ko­ma­no­vić Di­ja­na, „Ide­o­lo­ške ma­tri­ce po­li­tič­kih par­ti­ja u Sr­bi­ji (1990-2007)“,
u zbor­ni­ku: Ide­o­lo­gi­ja i pоlitičke stran­ke u Sr­bi­ji (pri­re­dio: Zo­ran Lu­to­vac),
Fri­e­drich Ebert Stif­tung – Fa­kul­tet po­li­tič­kih na­u­ka – In­sti­tut dru­štve­nih na­u­ka,
Be­o­grad, 2007, 67-112.
We­in­blum Sha­ron, Brack Nat­ha­lie, „Po­li­ti­cal Op­po­si­tion: To­wards a Re­ne­wed Re­
se­arch Agen­da“, In­ter­di­sci­pli­nary Po­li­ti­cal Stu­di­es, Vol. 01, No. 01, 2011, 69-
79.
Ze­če­vić Mi­o­drag, „Po­li­tič­ke stran­ke (par­ti­je)“, Ar­hiv za prav­ne i dru­štve­ne na­u­ke,
Sa­vez udru­že­nja prav­ni­ka Ju­go­sla­vi­je, Be­o­grad, br. 01/1991, 13-28.

Slo­bo­dan P. Or­lo­vic

ABO­UT PO­LI­TI­CAL OP­PO­SI­TION

Re­su­me
An opi­nion which is op­po­sed to the ru­ling and ma­jo­rity opi­nion,
or at le­ast adju­sted, is the op­po­si­tion opi­nion. Tran­sfer­red to the po­
licy, it me­ans that ac­ti­vity of po­li­ti­cal op­po­si­tion im­pli­es a cri­ti­cism of
the go­vern­ment. Op­po­si­tion po­li­ti­cal par­ti­es are cre­a­tors and car­ri­ers of
that cri­ti­cism and the con­di­tion of exi­sten­ce of a de­moc­ra­tic sta­te.
In a de­moc­ra­tic sta­te the go­vern­ment esta­blis­hes and im­ple­ments
a com­pre­hen­si­ve po­li­ti­cal plan on which is in­flu­en­ced by the in­sti­tu­ti­
o­na­li­zed op­po­si­tion, pri­ma­rily by re­si­stan­ce. The op­po­si­tion has in its
hands spe­ci­fic fac­tual and le­gal to­ols that not only con­test me­as­ u­res
of the go­vern­ment, but tri­es to pre­sent it­self bet­ter to the pu­blic opi­
nion. Tho­se to­ols are: pro­tests, pro­mo­ti­ons, re­ports and many le­gal in­
stru­ments, from le­gi­sla­ti­ve and con­sti­tu­ti­o­nal ini­ti­a­ti­ve to the re­vi­ew of
con­sti­tu­ti­on­ a­lity of le­gal acts.
Ho­we­ver, the mec­ha­nism in which the op­po­si­tion trusts the most,
are elec­ti­ons. In de­moc­ra­tic co­un­tri­es, the re­a­lity is a pe­ri­o­dic chan­ge

100
Сло­бо­дан П. Ор­ло­вић O по­ли­тич­кој опо­зи­ци­ји
of the go­vern­ment by elec­ti­ons. This re­qu­ir­ es le­gal and po­li­ti­cal con­
di­ti­ons which gi­ve the op­po­si­tion a chan­ce to win. It do­esn’t mean that
lon­ger stay in the op­po­si­tion is a sign of lack of de­moc­racy, nor that fre­
qu­ent chan­ge of po­li­ti­cal par­ti­es in go­ver­ning is the pro­of of a de­moc­
ra­tic na­tu­re of the system. Po­li­ti­cal and the ove­rall so­cial con­di­ti­ons of
each sta­te, as well as so­me spe­ci­fic cir­cum­stan­ce or de­tail, af­fect the
out­co­me – vic­tory or de­fe­at in the elec­ti­ons.
Op­po­si­tion po­li­ti­cal par­ti­es in sta­ble de­moc­ra­ci­es are part of the
system and pro­tect it. Over ti­me, they mi­ti­ga­te the ide­o­lo­gi­cal di­ver­
sity in re­gard to the ru­ling party, as well as in re­gard to ot­her par­ti­es in
the par­li­a­ment, and even out­si­de it. This con­ver­gen­ce of pro­grams of
the par­ti­es ra­i­ses the qu­e­sti­on of how much pe­o­ple ac­tu­ally ha­ve the
pos­si­bi­lity to elect. Al­so, the loss of the po­li­ti­cal iden­tity of op­po­si­tion
and the­ir adop­ting of the re­form cha­rac­ter, we­ak­ ens the­ir po­wer. The
op­po­si­tion has be­co­me, from the con­trary and van­gu­ard, a po­ten­tial
“part­ner” with a li­mi­ted po­wer al­so be­ca­u­se it is in­sti­tu­ti­o­nally lin­ked
with the par­li­a­ment. Thus the par­li­am ­ ent is in ef­fect ma­na­ged by the
go­vern­ment, or by the ru­ling po­li­ti­cal party.
Op­po­si­tion par­ti­es in Ser­bia du­ring the 25-year hi­story of mul­ti­
party ha­ve go­ne thro­ugh dif­fe­rent pha­ses – from the un­com­pro­mi­sing
op­po­nents to the po­ten­tial and ac­tual al­li­es of go­vern­ment. In vi­ew of
le­gal po­si­tion, all re­gi­ste­red po­li­ti­cal par­ti­es are equ­al in the Con­sti­tu­
tion and sta­tu­te, with the pro­vi­so that sta­tu­te ma­kes so­me dif­fe­ren­ces
bet­we­en lar­ge and small, or­di­nary and mi­no­rity par­ti­es. Even pu­re pro­
por­ti­o­nal elec­to­ral system mat­he­ma­ti­cally puts all par­ti­es in the sa­me
po­si­tion. In po­li­ti­cal sen­se, most par­ti­es do not sa­ve ide­o­lo­gi­cal con­si­
stency, but they are prac­ti­cally ready to ma­ke an al­li­an­ce with any ot­
her party. It re­flects ne­ga­ti­vely on the po­li­ti­cal op­po­si­tion at­trac­ti­ve­ness
and di­sa­bles it to ac­hi­e­ve la­sting sup­port in cer­tain so­cial gro­ups. This
por­trays the fact that in the cir­cum­stan­ces of fi­nan­cial sup­port and mar­
ke­ting suc­cess, in­sti­tu­ti­o­na­li­zed op­po­si­tion party can win in elec­ti­ons.
And af­ter that qu­ickly lo­ses vo­ters and falls to the le­vel of elec­to­ral cen­
sus be­ca­u­se anot­her has gre­a­ter re­so­ur­ces and bet­ter (mo­re ex­pen­si­ve)
pro­mo­tion.
Key words: po­li­ti­cal op­po­si­tion, po­li­ti­cal mi­no­ri­ti­es, chan­ge of go­vern­ment,
op­po­si­tion po­li­ti­cal par­ti­es in Ser­bia

* Овај рад је примљен 20. децембра 2016. године а прихваћен за штампу на састанку
Редакције 21. фебруара 2017. године.

101
УДК 340.137:327 Српска политичка мисао
број 1/2017.
Оригинални год. 24. vol. 55.
научни рад стр. 103-120.
Ра­до­ван Д. Ву­ка­ди­но­вић
Прав­ни фа­кул­тет, Уни­вер­зи­тет у Кра­гу­јев­цу­

Је­ле­на Ву­ка­ди­но­вић Мар­ко­вић

Ин­сти­тут за упо­ред­но пра­во, Бе­о­град

УТИ­ЦАЈ ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ ПРА­ВА ­

НА НО­ВИ СВЕТ­СКИ ПО­РЕ­ДАК

Са­же­так
Гло­ба­ли­за­ци­ја пред­ста­вља сло­жен и ви­ше­знач­ни свет­ски
про­цес ства­ра­ња и на­ме­та­ња је­дин­стве­них ре­ше­ња раз­ли­чи­тим
су­бјек­ти­ма у ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма. Иде­је о ства­ра­њу уни­вер­
зал­них или гло­бал­них пра­ви­ла мо­гу се на­ћи још у ан­тич­ком пој­му
при­род­ног пра­ва. У сред­њем ве­ку и ка­сни­је, ова иде­ја је са­мо де­
ли­мич­но ре­а­ли­зо­ва­на ства­ра­њем је­дин­стве­них пра­ви­ла о тр­го­ви­ни
од стра­не са­мих тр­го­ва­ца (сред­ње­ве­ков­но lex mer­ca­to­ria). Са­вре­ме­
ни про­цес гло­ба­ли­за­ци­је ка­рак­те­ри­ше мо­но­цен­трич­ност и те­жња
јед­не ве­ле­си­ле да на­мет­не је­дан об­лик при­вре­ђи­ва­ња и де­мо­кра­
ти­је. Он се од­ви­ја па­ра­лел­но у го­то­во свим обла­сти­ма људ­ске ак­
тив­но­сти: у по­ли­ти­ци, еко­но­ми­ји, пра­ву и кул­ту­ри, при че­му су
ови про­це­си ме­ђу­соб­но по­ве­за­ни и усло­вље­ни. Због то­га је про­цес
гло­ба­ли­за­ци­је пра­ва, као је­дан од об­ли­ка гло­ба­ли­за­ци­је, те­шко по­
сма­тра­ти изо­ло­ва­но и ван по­ли­тич­ког и еко­ном­ског кон­тек­ста. У
ра­ду се по­ла­зи од те­зе да еко­ном­ску под­ло­гу и оправ­да­ње гло­ба­
ли­за­ци­је чи­ни нео­ли­бе­рал­ни кон­цепт при­вре­ђи­ва­ња, а у по­ли­тич­
ком сми­слу, те­жња за ства­ра­њем но­вог свет­ског по­рет­ка. У ци­љу
по­твр­ђи­ва­ња ових те­за, у ра­ду је у пр­вом де­лу ана­ли­зи­ран оп­шти
по­јам гло­ба­ли­за­ци­је, са­др­жи­на, ме­то­ди и об­ли­ци, и њи­хов од­нос
пре­ма слич­ним про­це­си­ма, као што су уни­фи­ка­ци­ја и хар­мо­ни­за­
ци­ја пра­ва. У дру­гом де­лу ра­да је ана­ли­зи­ран ути­цај гло­ба­ли­за­ци­је
на пра­ва су­ве­ре­них др­жа­ва.
Кључ­не ре­чи: гло­ба­ли­за­ци­ја пра­ва, но­ви свет­ски по­ре­дак,
стан­дар­ди­за­ци­ја пра­ва, аме­ри­ка­ни­за­ци­ја,
им­пле­мен­та­ци­ја пра­ва, уни­фи­ка­ци­ја пра­ва, свет­ско пра­во

103
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 103-120.

­
1. УВОД
Гло­ба­ли­за­ци­јом се на­ме­ћу исто­вр­сна ре­ше­ња, пре све­га, у
еко­ном­ској обла­сти, ко­ја се ти­чу сло­бод­ног кре­та­ња ка­пи­та­ла, тр­
жи­шног при­вре­ђи­ва­ња, сло­бо­де тр­го­ви­не, али и ши­ре­ња за­пад­не
кул­ту­ре, раз­ли­чи­тим су­бјек­ти­ма у ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма, као
што су ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је, др­жа­ве, ком­па­ни­је и фи­зич­ка
ли­ца.1) Гло­ба­ли­за­ци­ја пра­ва пред­ста­вља део тог про­це­са и од­но­
си се на по­се­бан на­чин ства­ра­ња и ту­ма­че­ње пра­ва и ње­го­ву при­
ме­ну. У ге­о­граф­ском сми­слу, гло­ба­ли­за­ци­ја пра­ва се че­сто по­сма­
тра и из­јед­на­ча­ва са ин­тер­на­ци­о­на­ли­за­ци­јом пра­ва, тј. ства­ра­њем
но­вог ме­ђу­на­род­ног или ре­ги­о­нал­ног пра­ва и тран­сфор­ма­ци­јом
на­ци­о­нал­них пра­ва.2) Као и у дру­гим обла­сти­ма, и код гло­ба­ли­за­
ци­је у обла­сти пра­ва по­сто­ји ди­ле­ма да ли на­ста­је као по­сле­ди­ца
прет­ход­но спро­ве­де­не по­ли­тич­ке и еко­ном­ске гло­ба­ли­за­ци­је, или
је гло­ба­ли­за­ци­ја пра­ва узрок и раз­лог ка­сни­је гло­ба­ли­за­ци­је дру­
штве­них од­но­са и ства­ра­ња но­вог свет­ског по­рет­ка. Дру­гим ре­чи­
ма, по­ста­вља се пи­та­ње, да ли се гло­ба­ли­за­ци­ја вр­ши пра­вом или
је гло­ба­ли­за­ци­ја пра­ва са­мо ре­зул­тат дру­гих гло­бал­них про­це­са.
У пр­вом слу­ча­ју, про­цес гло­ба­ли­за­ци­је се ис­цр­пљу­је до­но­
ше­њем гло­бал­них нор­ми ко­је се при­ме­њу­ју у це­лом све­ту или у
зна­чај­ном де­лу све­та. Крај­њи циљ гло­ба­ли­за­ци­је пра­ва пред­ста­вља
усва­ја­ње уни­фи­ко­ва­них прав­них пра­ви­ла. У том слу­ча­ју се ди­ле­ма
сво­ди на пи­та­ње ка­ко нај­бо­ље ис­ко­ри­сти­ти уни­фи­ка­ци­ју и хар­мо­
ни­за­ци­ју као ме­то­де и тех­ни­ке гло­ба­ли­за­ци­је. У дру­гом слу­ча­ју,
ци­ље­ви гло­ба­ли­за­ци­је се од­ре­ђу­ју на дру­гим ни­во­и­ма од­лу­чи­ва­ња
(у еко­ном­ској и по­ли­тич­кој сфе­ри), а гло­ба­ли­зо­ва­не прав­не нор­ме
слу­же да ле­га­ли­зу­ју ства­ра­ње но­вог свет­ског по­рет­ка. У том слу­
ча­ју се па­ра­лел­но са пи­та­њем ле­гал­но­сти или „прав­но­сти“ отва­ра
пи­та­ње ле­ги­тим­но­сти или де­мо­кра­тич­но­сти та­квих ре­ше­ња.
1) Вид. Da­vid Be­der­man, „Glo­ba­li­za­tion, In­ter­na­ti­o­nal Law and Uni­ted Sta­tes Fo­re­ign Po­licy“,
Emory Law Jo­ur­nal, Аtlanta, No. 50, 2001, стр. 717, 718. За раз­ли­чи­те де­фин­ци­је гло­ба­
ли­за­ци­је вид. John King Gam­ble, Emily A. Al­len, Ni­co­le L. Dir­ling, „In­ter­na­ti­o­nal Law and
Glo­ba­li­za­tion: Al­li­es, An­ta­go­nists, or Ir­re­le­van­ce?“, Syra­cu­se Jo­ur­nal of In­re­na­ti­o­nal Law &
Com­mer­ce, Syra­cu­se Uni­ver­sity Col­le­ge of Law, 2003, Vol. 30, No. 1, стр. 1-21. У до­ма­ћој
те­о­ри­ји, вид. Ду­шан Да­бо­вић, Гло­ба­ли­за­ци­ја пра­ва, ус­кла­ђи­ва­ње пра­ва у са­вре­ме­ном
све­ту, Прав­ни фа­кул­тет, Бе­о­град, 2007.
2) На ре­ги­о­на­ли­за­ци­ју гло­ба­ли­за­ци­је и гло­ба­ли­за­ци­ју ре­ги­о­на по­себ­но ука­зу­је Leo Ching,
„Glo­ba­li­zing the Re­gi­o­nal, Re­gi­o­na­li­zing the Glo­bal: Mass Cul­tu­re and Asi­a­nism in the Age
of La­te Ca­pi­tal“, Јоurnal of Pu­blic Cul­tu­re, Vol. 12, No. 1, 2000, стр 233, 235. На сма­ње­ње
или гу­бље­ње раз­ли­ка из­ме­ђу ме­ђу­на­род­ног и на­ци­о­нал­ног (уну­тра­шњег) пра­ва ука­зу­је
и Fran­cis Snyder, „Eco­no­mic Glo­ba­li­za­tion and Law in the 21st Cen­tury“ in: The Blac­kwell
Com­pany to Law and So­ci­ety, (ed. Austin Sa­rat), Blac­kwell Publ. Lon­don and New York,
2003, стр. 624-640.

104
Ра­до­ван Д. Ву­ка­ди­но­вић, Је­ле­на Ву­ка­ди­но­вић Мар­ко­вић Ути­цај ...
У тра­же­њу од­го­во­ра на ово пи­та­ње у ра­ду је ана­ли­зи­ран по­
јам стан­дар­ди­за­ци­је, као вред­но­сно не­у­трал­ни про­цес на­ла­же­ња и
фор­му­ли­са­ња јед­но­о­бра­зних (уни­форм­них) или слич­них (хар­мо­
ни­зо­ва­них или ускла­ђе­них) ре­ше­ња. Стан­дар­ди­за­ци­ја се спро­во­ди
ме­то­дом уни­фи­ка­ци­је и ме­то­дом хар­мо­ни­за­ци­је или ускла­ђи­ва­ња
пра­ва. Ме­ђу­тим, већ код на­ла­же­ња истих или слич­них ре­ше­ња,
прак­са по­ка­зу­је да у њи­хо­вом ода­би­ру не по­сто­ји пот­пу­на и отво­
ре­на кон­ку­рен­ци­ја ре­ше­ња, већ се по­је­ди­ним ре­ше­њи­ма у стар­ту
да­је ве­ћи зна­чај те се фор­си­ра њи­хо­во при­хва­та­ње, чи­ме се до­во­ди
у пи­та­ње вред­но­сна не­у­трал­ност и са­ме тех­ни­ке стан­дар­ди­за­ци­је.
У ра­ду се по­ла­зи од те­зе да гло­ба­ли­за­ци­ја пра­ва, по­себ­но она
ко­ја се спро­во­ди уни­фи­ка­ци­јом ни­је са­мо прав­ни про­цес, већ пре
све­га по­ли­тич­ки про­цес „про­ме­не ди­стри­бу­ци­је еко­ном­ске и по­
ли­тич­ке мо­ћи“,3) и да че­сто ни­је ни по­треб­на, ни по­жељ­на.4) Не­по­
жељ­ност гло­ба­ли­за­ци­је до­ла­зи до из­ра­жа­ја у не­по­сред­ној при­ме­ни
не­ких јед­но­о­бра­зних ре­ше­ња ко­ја су до­не­та у фор­ми оба­ве­зу­ју­ћих
ме­ђу­на­род­них из­во­ра као и код уно­ше­ња у на­ци­о­нал­не уну­тра­шње
из­во­ре оних ре­ше­ња ко­ја не во­де ра­чу­на о прав­ним, по­ли­тич­ким и
еко­ном­ским осо­бе­но­сти­ма кон­крет­не др­жа­ве. У ра­ду се кри­тич­ки
ана­ли­зи­ра и став да гло­ба­ли­за­ци­ја до­при­но­си сма­ње­њу тро­шко­ва
и по­јед­но­ста­вље­њу про­це­са за­кљу­чи­ва­ња и из­вр­ша­ва­ња уго­во­ра,
чи­ме се под­сти­че ме­ђу­на­род­но кре­та­ње фак­то­ра про­из­вод­ње: ро­бе,
услу­га, ка­пи­та­ла и рад­не сна­ге. Овој те­зи се су­прот­ста­вља став да
уни­фи­ка­ци­ја пра­ва до­во­ди до сво­је­вр­сне „урав­ни­лов­ке“ ко­ја гу­ши
здра­ву и по­жељ­ну кон­ку­рен­ци­ју из­ме­ђу на­ци­о­нал­них прав­них си­
сте­ма и оне­мо­гу­ћа­ва кон­крет­ним др­жа­ва­ма да ко­ри­сте сво­је ком­па­
ра­тив­не пред­но­сти. Та­ко се гло­ба­ли­за­ци­јом уме­сто да се сма­њу­ју,
по­ве­ћа­ва­ју по­сто­је­ћи тро­шко­ви или на­ме­ћу но­ви, на при­мер, због
пре­о­ри­јен­та­ци­је или тран­зи­ци­је при­вред­ног си­сте­ма на но­ви „гло­
ба­ли­зо­ва­ни“ на­чин про­из­вод­ње или пла­сма­на.

2. СTAНДАРДИЗАЦИЈА ПРА­ВА ­
КАО ПРЕТ­ХОД­НИ­ЦА ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ
У прав­ној и по­ли­тич­кој те­о­ри­ји се ра­зни об­ли­ци стан­дар­ди­
за­ци­је пра­ва, по пра­ви­лу, прав­да­ју и обра­зла­жу уве­ре­њем да са­мо
по­сто­ја­ње раз­ли­ка у прав­ним пра­ви­ли­ма из­ме­ђу др­жа­ва пред­ста­

3) John King Gam­ble, Emily A. Al­len, Ni­co­le L. Dir­ling, In­ter­na­ti­o­nal Law and Glo­ba­li­za­tion:
Al­li­es, An­ta­go­nists, or Ir­re­le­van­ce?, нав. де­ло, стр. 2.
4) Pi­er­re Le­grand, „Euro­pean Le­gal Systems Are Not Con­ver­ging“, The In­ter­na­ti­o­nal and
Com­pa­ra­ti­ve Law Qu­ar­terly, Vol. 45, No. 1, Ox­ford Uni­ver­sity Press, 1996, стр. 52-81.

105
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 103-120.
вља смет­њу сло­бод­ном кре­та­њу љу­ди, ро­бе и иде­ја5) и да то по­ве­
ћа­ва тро­шко­ве и оте­жа­ва нео­п­ход­ну сло­бо­ду тр­го­ви­не. За­хва­љу­ју­
ћи та­квом иде­о­ло­шком опре­де­ље­њу и ка­рак­те­ру пра­ва као дру­ге
стра­не др­жа­ве, али и прак­тич­ним по­тре­ба­ма, у све­ту је на­стао
сна­жан по­крет ко­ји је про­мо­ви­сао пр­во по­тре­бу за на­ци­о­нал­ним
ко­ди­фи­ка­ци­ја­ма, а за­тим и по­тре­бу за ме­ђу­на­род­ном ко­ди­фи­ка­ци­
јом или дру­гим об­ли­ци­ма стан­дар­ди­за­ци­је пра­ва, по­себ­но пра­ви­ла
тр­го­вач­ког пра­ва.6) Као мо­ти­ви за оба ме­то­да стан­дар­ди­за­ци­је: уни­
фи­ка­ци­ју и хар­мо­ни­за­ци­ју, на­во­де се већ на­ве­де­ни еко­ном­ски раз­
ло­зи об­у­хва­ће­ни пој­мом нео­ли­бе­рал­ног кон­цеп­та при­вре­ђи­ва­ња,
као и уве­ре­ње да се ти­ме чи­ни лак­шим за­кљу­чи­ва­ње и из­вр­ше­ње
дру­гих прав­них по­сло­ва. Осим то­га, гло­бал­на прав­на пра­ви­ла слу­
же као сред­ство за оства­ри­ва­ње и дру­гих со­ци­јал­них и по­ли­тич­ких
ци­ље­ва, као што је ус­по­ста­вља­ње гло­бал­ног дру­штва ор­га­ни­зо­ва­
ног по мо­де­лу за­пад­не де­мо­кра­ти­је. У том слу­ча­ју се као отво­ре­но,
по­ста­вља пи­та­ње да ли у про­це­су ту­ма­че­ња и при­ме­не гло­бал­них
нор­ми по­сто­ји до­во­љан ни­во де­мо­кра­тич­но­сти или ле­ги­тим­но­сти
или, у ши­рем сми­слу, да ли се гло­ба­ли­зо­ва­на пра­ви­ла мо­ра­ју ту­
ма­чи­ти и при­ме­њи­ва­ти у скла­ду са основ­ним људ­ским пра­ви­ма
или је до­вољ­но по­сто­ја­ње ле­гал­но­сти у про­це­су фор­му­ли­са­ња и
усва­ја­ња гло­бал­них нор­ми. У ра­ду се по­ла­зи од те­зе да са­мо по­
што­ва­ње ле­гал­но­сти у про­це­су усва­ја­ња гло­бал­них пра­ви­ла ни­је
до­вољ­но, бу­ду­ћи да гло­ба­ли­за­ци­ја пра­ва ни­је са­ма се­би циљ, већ се
гло­бал­не нор­ме ко­ри­сте као сред­ство за на­ме­та­ње уна­пред од­ре­ђе­
них обра­за­ца по­на­ша­ња у међунaродним од­но­си­ма. Ка­ко гло­бал­на
пра­ви­ла нај­че­шће на­ста­ју ме­то­дом „од­о­зго ка до­ле“, а не обр­ну­
то, осно­ва­но се из­ра­жа­ва сум­ња да та­кво пра­во „пред­ста­вља жр­
тву гло­ба­ли­за­ци­је“.7) Пра­ви­ла усво­је­на у та­квом „мо­но­цен­трич­ном
про­це­су“ ути­чу и на де­су­ве­ре­ни­за­ци­ју и де­ле­га­ли­за­ци­ју ве­ћи­не др­
жа­ва и њи­хо­вих прав­них по­ре­да­ка.8)

5) Вид. Ju­er­gen Ba­se­dow, „A Com­mon Con­tract Law for the Com­mon Mar­ket“, Com­mon Mar­
ket Law Re­vi­ew, Vol. 33, No. 6, Klu­wer Law On­li­ne, 1996, стр. 1169-1195.
6) Вид. Ра­до­ван Ву­ка­ди­но­вић, Ме­ђу­на­род­но по­слов­но пра­во, Кра­гу­је­вац, 2012, стр. 339-
358.
7) Вид. Pe­er Zum­ban­sen, „De­fi­ning the Spa­ce of Tran­sna­ti­o­nal Law: Le­gal The­ory, Glo­bal Go­
ver­nan­ce & Le­gal Plu­ra­lism“, Os­go­o­de CLPE Re­se­arch Pa­per, Os­go­o­de Hall Law School,
Vol 7, No. 5, 2011, стр. 2. на­по­ме­на бр. 2.
8) Вид. Da­niel W. Dre­zner, Glo­ba­li­za­tion, Co­er­cion, and Com­pe­ti­tion, In­ter­net, http://www.
da­ni­el­dre­zner.com/re­se­arch/gcc.pdf, 10/11/2016.

106
Ра­до­ван Д. Ву­ка­ди­но­вић, Је­ле­на Ву­ка­ди­но­вић Мар­ко­вић Ути­цај ...

­
3. КА­РАК­ТЕ­РИ­СТИ­КЕ И МЕ­ТО­ДИ ­
СТАН­ДАР­ДИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ И ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ
У со­ци­о­ло­шком сми­слу, гло­ба­ли­за­ци­ја прет­по­ста­вља по­
сто­ја­ње „гло­бал­ног дру­штва“ јер упу­ћу­је на „од­ре­ђе­ни сте­пен у
ко­ме цео свет жи­ви под истим се­том за­јед­нич­ких прав­них пра­ви­
ла“.9) Исто­ри­ја по­ка­зу­је да се о гло­бал­ном дру­штву, ор­га­ни­зо­ва­ном
пре­ма по­себ­ним пра­ви­ли­ма, мо­же го­во­ри­ти од ан­тич­ког до­ба и
рим­ске им­пе­ри­је, пре­ко ко­ло­ни­за­тор­ских им­пе­ри­ја до са­вре­ме­ног
„гло­бал­ног се­ла“10) оли­че­ног у по­сто­ја­њу свет­ског ин­фор­ма­тич­ког
дру­штва.11)
Ме­ђу­тим, иако пред­ста­вља па­ра­диг­му на­шег вре­ме­на,12) и
без об­зи­ра на „вру­ће ди­ску­си­је“ ко­је се око то­га во­де,13) не по­сто­ји
јед­на или је­дин­стве­на де­фи­ни­ци­ја гло­ба­ли­за­ци­је, као оп­штег или
„ки­шо­бран пој­ма“,14) ни гло­ба­ли­за­ци­је пра­ва, као јед­ног од об­ли­ка
гло­ба­ли­за­ци­је. Је­ди­но око че­га су са­гла­сни они ко­ји се овим пи­
та­њи­ма ба­ве је­сте да је реч о сло­же­ном и ви­ше­слој­ном пој­му и
по­ја­ви.15)
Сло­же­ност се огле­да у то­ме што је про­цес гло­ба­ли­за­ци­је
при­су­тан у свим обла­сти­ма људ­ске ак­тив­но­сти: у ор­га­ни­за­ци­ји
про­из­вод­ње, ор­га­ни­за­ци­ји и на­сту­па­њу на тр­жи­шту, умре­жа­ва­њу
и ко­му­ни­ка­ци­ји, кул­ту­ри и слич­но. На­ве­де­не ак­тив­но­сти су ме­
9) Mar­tin Sha­pi­ro, The Glo­ba­li­za­tion of Law, In­ter­net, http://scho­lar­ship.law.ber­ke­ley.edu/fac­
pubs/399, 20/12/2016, Wil­li­am Twi­ning, Ge­ne­ral Ju­ri­spru­den­ce— Un­der­stan­ding Law from
a Glo­bal Per­spec­ti­ve, Cam­brid­ge, In­ter­net, https://www.law.du­ke.edu/cicl/pdf/twi­ning-bk-
pre­fa­ce.pdf, 20/12/2016.
10) Из­раз „Glo­bal vil­la­ge“ (гло­бал­но се­ло) се при­пи­су­је Мар­ша­лу Ма­клу­а­ну (Mar­shall
McLu­han), у књи­зи Mar­shall McLu­han, The Gu­ten­berg Ga­laxy: The Ma­king of Typo­grap­
hic Man, Uni­ver­sity of To­ron­to Press, 1962, и Mar­shall McLu­han, Un­der­stan­ding Me­dia,
McGraw-Hill, 1964.
11) Вид. Ur­lich Si­e­ber, „Le­gal Or­der in a Glo­bal World, The De­ve­lop­ment of a Frag­men­ted
System of Na­ti­o­nal, In­ter­na­ti­o­nal, and Pri­va­te Norms“ in: Max Planck Year­bo­ok of Uni­ted
Na­ti­ons Law (eds. Ar­min von Bog­dandy, Rüdi­ger Wol­frum), Vol. 14, 2010, стр. 3.
12) Ralf Mic­ha­els, Glo­ba­li­za­tion and Law: Law Beyond the Sta­te, стр. 1, In­ter­net, http://scho­
lar­s hip.law.du­k e.edu/cgi/vi­e w­c on­t ent.cgi?ar­t ic­l e=5540&con­t ext=fa­c ulty_scho­l ar­s hip,
20/12/2016.
13) Da­di Ar­nar Sig­mar­sson, Glo­ba­li­za­tion vs Sta­te So­ve­re­ignty: Con­sti­tu­ti­o­nal Rights in a Cri­
sis? стр. 5. In­ter­net, http://skem­man.is/stre­am/get/1946/1617/5238/1/Glo­ba­li­za­tion_vs._Sta­
te_So­ve­re­ignty_Con­sti­tu­ti­o­nal_Rights_in_a_Cri­sis.pdf, 20/12/2016. У до­ма­ћој те­о­ри­ји Ду­
шан Да­бо­вић, Гло­ба­ли­за­ци­ја пра­ва, ускла­ђи­ва­ње пра­ва у са­вре­ме­ном све­ту, нав. де­ло,
стр. 13, пред­ла­же кла­си­фи­ка­ци­ју на скеп­ти­ке, гло­ба­ли­сте, ан­ти­гло­ба­ли­сте и тран­сфор­
ма­ци­о­ни­сте.
14) Вид. Pe­mi Aro­wo­jo­lu, Is glo­ba­li­sa­tion a fo­rum of ‘Ame­ri­ca­ni­sa­tion’?, In­ter­net, www.ale­vel­
po­li­tics.com/is-glo­ba­li­sa­tion-a-form-of-ame­ri­ca­ni­sa­tion, 23/01/2017.
15) Ralf Mic­ha­els, Glo­ba­li­za­tion and Law: Law Beyond the Sta­te, нав. де­ло, стр. 1.

107
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 103-120.
ђу­соб­но по­ве­за­ни и усло­вље­ни про­це­си. Та­ко, на при­мер, раз­вој
гло­бал­них (свет­ских) сред­ста­ва ко­му­ни­ка­ци­је, по­себ­но Ин­тер­не­та,
убр­за­ва и чи­ни лак­шом и јед­но­став­ни­јом ме­ђу­на­род­ну тр­го­ви­ну,
али под­ра­зу­ме­ва из­ме­ну и до­но­ше­ње но­вих гло­бал­них про­пи­са о
елек­трон­ској тр­го­ви­ни, за­шти­ти лич­них по­да­та­ка, за­шти­ти по­тро­
ша­ча, по­ја­ча­ној за­шти­ти пра­ва ин­те­лек­ту­ал­не сво­ји­не или кон­ку­
рен­ци­је. Ре­зул­тат ових ме­ђу­соб­но усло­вље­них про­це­са је ства­ра­ње
гло­бал­ног дру­штва са гло­бал­ним пра­вом, гло­бал­ним тр­жи­штем и
је­дин­стве­ним на­ви­ка­ма про­из­во­ђа­ча и по­тро­ша­ча. Та­ко ин­ду­ко­ва­
не гло­бал­не на­ви­ке пре­суд­но ути­чу на ства­ра­ње гло­бал­ног по­тро­
шач­ког дру­штва ко­је про­па­ги­ра по­сто­ја­ње свет­ске вла­де, по­сто­ја­
ње мон­ди­ја­ли­стич­ке кул­ту­ре и гло­бал­ног пра­ва.
Ви­ше­слој­ност гло­ба­ли­за­ци­је под­ра­зу­ме­ва да се овај про­цес
од­ви­ја у ви­ше рав­ни: у еко­ном­ској, по­ли­тич­кој и прав­ној.16) Оту­да
је те­шко раз­у­ме­ти прав­не аспек­те гло­ба­ли­за­ци­је ако се не ста­ве у
кон­текст еко­ном­ских, по­ли­тич­ких и ге­о­по­ли­тич­ких ци­ље­ва ко­ји се
њо­ме же­ле по­сти­ћи. Као про­цес усва­ја­ња и на­ме­та­ња за­јед­нич­ких
нор­ми гло­ба­ли­за­ци­ју је по­треб­но ана­ли­зи­ра­ти у кон­тек­сту уни­фи­
ка­ци­је и хар­мо­ни­за­ци­је као сред­ста­ва стан­дар­ди­за­ци­је пра­ва.17)
Уни­фи­ка­ци­ја озна­ча­ва про­цес на­ла­же­ња и усва­ја­ња је­дин­
стве­них (јед­но­о­бра­зних или истих) ре­ше­ња у фор­ми ме­ђу­на­род­них
из­во­ра ко­ја се на исти на­чин ту­ма­че и при­ме­њу­ју у дру­гим др­жа­
ва­ма. То се по­сти­же усва­ја­њем кон­вен­ци­ја као основ­них сред­ста­ва
уни­фи­ка­ци­је ко­је, на­кон ра­ти­фи­ка­ци­је и сту­па­ња на сна­гу по­ста­ју
прав­но оба­ве­зу­ју­ћи из­во­ри уну­тра­шњег пра­ва у др­жа­ва­ма ко­је су
их при­хва­ти­ле.
Хар­мо­ни­за­ци­ја озна­ча­ва про­цес ускла­ђи­ва­ња ре­ше­ња ко­
ја по­сто­је у на­ци­о­нал­ним пра­ви­ма пре­ма ре­ше­њи­ма ко­ја су да­та
у ме­ђу­на­род­ним из­во­ри­ма ме­ког пра­ва, као што су мо­дел за­ко­ни,
пре­по­ру­ке, во­ди­чи, док су у Европ­ској уни­ји са­др­жа­ни у ди­рек­ти­
ва­ма или упут­стви­ма.
Гло­ба­ли­за­ци­ја се од на­ве­де­них про­це­са раз­ли­ку­је по ци­ље­
ви­ма и на­чи­ну на ко­ји је обез­бе­ђе­на при­ме­на и ту­ма­че­ње гло­бал­ног
пра­ва. Основ­ни циљ гло­ба­ли­за­ци­је пра­ва је да у еко­ном­ском сми­слу
омо­гу­ћи нео­ли­бе­рал­ни кон­цепт при­вре­ђи­ва­ња,18) и да у по­ли­тич­

16) Вид. Math No­ort­mann, „Glo­ba­li­za­tion, Glo­bal Go­ver­nan­ce and Non-Sta­te Ac­tors“, In­ter­na­
ti­o­nal Law Fo­rum de Dro­it In­ter­na­ti­o­nal, Vol. 36, No. 4, 2002, стр. 1. In­ter­net, http://ssrn.
com/ab­stract=2320117, 15/01/2017.
17) О методима и правним средствима стандардизације вид. Радован Вукадиновић,
Међунaродно пословно право, нав. дело, стр. 339-359.
18) Вид. Wolf Hayde­brand, „From Glo­ba­li­sa­tion of Law to Law un­der Glo­ba­li­sa­tion“, Adap­ting
Le­gal Cul­tu­res, (eds. Da­vid Nel­ken, Jo­han­nes Fe­est), Ox­ford, Hart Pu­blis­hing, 2001, стр.
117.

108
Ра­до­ван Д. Ву­ка­ди­но­вић, Је­ле­на Ву­ка­ди­но­вић Мар­ко­вић Ути­цај ...
ком сми­слу омо­гу­ћи ства­ра­ње „но­вог свет­ског по­рет­ка.“19) Оту­да
су про­це­си­ма хар­мо­ни­за­ци­је и уни­фи­ка­ци­је об­у­хва­ће­не углав­ном
нор­ме при­ват­ног пра­ва, док се гло­ба­ли­за­ци­ја од­но­си и на нор­ме
јав­ног пра­ва, као што је кри­вич­но пра­во, устав­но и управ­но пра­
во. Глобализацијa јав­ног пра­ва се вр­ши, на при­мер, до­но­ше­њем
и спро­во­ђе­њем ме­ђу­на­род­них кон­вен­ци­ја и дру­гих из­во­ра у обла­
сти­ма за­шти­те чо­ве­ко­ве око­ли­не, кли­мат­ских про­ме­на, за­шти­те
кон­ку­рен­ци­је. У обла­сти кри­вич­ног пра­ва, гло­ба­ли­за­ци­ја се ма­ни­
фе­сту­је кроз осни­ва­ње ме­ђу­на­род­них кри­вич­них три­бу­на­ла, спро­
во­ђе­ње за­јед­нич­ких или је­дин­стве­них на­ло­га за хап­ше­ње и кроз
при­зна­ње стра­них кри­вич­них од­лу­ка.
На осно­ву на­ве­де­них ка­рак­те­ри­сти­ка, гло­ба­ли­за­ци­ја пра­ва
се мо­же од­ре­ди­ти као про­цес фор­му­ли­са­ња и при­ме­не пра­ви­ла ко­
ја на­ста­ју ван др­жа­ве, а ко­ја се при­ме­њу­ју за ре­гу­ли­са­ње ме­ђу­др­
жав­них и уну­тра­шњих од­но­са на је­дин­стве­ни на­чин, не­за­ви­сно од
осо­бе­но­сти кон­крет­них др­жа­ва.20) Скуп та­квих пра­ви­ла чи­ни гло­
бал­но или свет­ско пра­во.
У те­ри­то­ри­јал­ном сми­слу, гло­ба­ли­за­ци­ја се, као што је ра­
ни­је на­по­ме­ну­то, по­не­кад из­јед­на­ча­ва са ин­тер­на­ци­о­на­ли­за­ци­
јом или „уни­вер­за­ли­за­ци­јом“ пра­ва, па се де­фи­ни­ше као про­цес
„уни­вер­за­ли­за­ци­је без ду­ше или са­ве­сти.“21) Ова­кво уни­вер­зал­но
ме­ђу­на­род­но пра­во би чи­ни­ла „пра­ви­ла ко­ја би оба­ве­зи­ва­ла све
су­бјек­те ме­ђу­на­род­ног пра­ва, без об­зи­ра на по­себ­но­сти др­жа­ва,“22)
и раз­ли­ко­ва­ла би се од пра­ви­ла ко­ја су са­др­жа­на у ме­ђу­на­род­ним
уго­во­ри­ма и оби­ча­ји­ма. Ме­ђу­тим, иако гло­бал­но пра­во под­се­ћа на
уни­вер­зал­но или при­род­но пра­во, оно не слу­жи оства­ри­ва­њу и за­
шти­ти основ­них људ­ских вред­но­сти, већ по­себ­них еко­ном­ских ци­
ље­ва ко­ји су об­у­хва­ће­ни пој­мом ли­бе­ра­ли­зма и нео­ли­бе­ра­ли­зма и
но­вог свет­ског по­рет­ка.

19) Вид. говор George H. W. Bush (Џорџ Буш), Toward a New World Order, одржан
11.09.1990. године. Internet, https://en.wikipedia.org/wiki/New_World_Order_(conspira-
cy_theory), 20/12/2016.
20) Поред израза „глобализација“ паралелно се у истом или у сличном значењу користе
и изрази: нови светски поредак, мондијализација, вестернизација, американизација.
Вид. зборник радова Глобализација и сувереност, (приредиo: Брацо Ковачевић), Бања
Лука 2014, Maurice Kamto, „Mondialisation et Droit“, Revue Hellénique Droit Interna­
tional, No. 53, 2000, стр. 457.
21) Вид. Pierre-Marie Dupuy, „International Law: Torn Between Coexistence, Cooperation and
Globalization“, European Journal of International Law, No. 9, 1998, стр. 278, 282.
22) Вид. Jonathan Charney, „Universal International Law“, American Journal International
Law, No. 87, 1993, стр. 542.

109
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 103-120.

­
4. НЕО­ЛИ­БЕ­РАЛ­НО УЧЕ­ЊЕ ­
КАО ЕКО­НОМ­СКА ПОД­ЛО­ГА ­
ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ ПРА­ВА
Без об­зи­ра што се ве­зу­је за 80-те го­ди­не про­шлог ве­ка, гло­
ба­ли­за­ци­ја ни­је но­ва по­ја­ва и ње­ни по­јав­ни об­ли­ци се, као што је
већ ре­че­но, мо­гу пра­ти­ти од ан­тич­ких вре­ме­на. Ме­ђу­тим, ан­тич­
ки и сред­ње­ве­ков­ни про­це­си гло­ба­ли­за­ци­је су за­у­ста­вље­ни ства­
ра­њем тзв. вест­фал­ске на­ци­о­нал­не др­жа­ве и уче­њем о пот­пу­ном
су­ве­ре­ни­те­ту др­жа­ва ко­је је у прав­ном сми­слу тре­ба­ло да по­твр­ди
уло­гу и зна­чај на­ци­о­нал­ног пра­ва, као дру­ге стра­не др­жа­ве. По­нов­
но ства­ра­ње ко­смо­по­лит­ског или гло­бал­ног пра­ва у по­ли­тич­ком
сми­слу је под­ста­кла фран­цу­ска бур­жо­а­ска ре­во­лу­ци­ја про­кла­мо­
ва­њем уни­вер­зал­них по­ли­тич­ких вред­но­сти: сло­бо­де, је­дин­ства и
брат­ства, док су у еко­ном­ском сми­слу по­тре­бу гло­ба­ли­за­ци­је на­
мет­ну­ле иде­је о ства­ра­њу сло­бод­ног тр­жи­шта. Ове иде­је су ак­ту­
е­ли­зо­ва­не 80-тих го­ди­на про­шлог ве­ка пред пад Бер­лин­ског зи­да
и сло­ма со­ци­ја­ли­стич­ког на­чи­на по­ли­тич­ког и еко­ном­ског ор­га­
ни­зо­ва­ња дру­штва, као по­ли­тич­ки пре­ва­зи­ђе­ног и еко­ном­ски не­е­
фи­ка­сног си­сте­ма, у ко­рист ре­де­фи­ни­са­ног ли­бе­рал­ног и нео­ли­бе­
рал­ног кон­цеп­та. Су­шти­на нео­ли­бе­рал­ног кон­цеп­та ор­га­ни­зо­ва­ња
дру­штва се сво­ди на уче­ње да ће но­ва нео­ли­бе­рал­на „не­ви­дљи­ва
ру­ка тр­жи­шта“ из пре­жи­ве­лог ли­бе­ра­ли­зма23) нај­бо­ље ре­гу­ли­са­ти
струк­ту­ру и од­но­се на тр­жи­шту ко­је мо­ра би­ти пот­пу­но сло­бод­но
и отво­ре­но за све су­бјек­те. Ус­по­ста­вља­ње и функ­ци­о­ни­са­ње ова­
ко за­ми­шље­ног тр­жи­шта под­ра­зу­ме­ва по­сто­ја­ње и при­ме­ну гло­
бал­них (свет­ских) нор­ми ко­је чи­не свет­ско пра­во и у по­ли­тич­ком
сми­слу до­при­но­се ус­по­ста­вља­њу „но­вог свет­ског по­рет­ка“. Но­ви
свет­ски по­ре­дак је тре­ба­ло да бу­де за­сно­ван на над­на­ци­о­нал­ној
вла­сти свет­ских бан­ка­ра и ин­те­лек­ту­ал­них ели­та др­жа­ва чла­ни­
ца у Са­ве­ту без­бед­но­сти, чи­ја би власт по­ти­сну­ла пра­во на­ро­да на
са­мо­о­пре­де­ље­ње и рас­по­ла­га­ње сво­јим бо­гат­стви­ма. Ме­ђу­тим, за
раз­ли­ку од Сми­то­ве „не­ви­дљи­ве ру­ке тр­жи­шта“ и la­is­sez-fa­ir­ e еко­
но­ми­је, пре­ма нео­ли­бе­рал­ном уче­њу код ус­по­ста­вља­ња сло­бод­ног
тр­жи­шта од­лу­чу­ју­ћа уло­га је по­ве­ре­на ра­зним об­ли­ци­ма па­ра­др­
жав­них ор­га­ни­за­ци­ја.24) У том ци­љу се те­жи­ште од­лу­чи­ва­ња из­ме­
шта из ОУН у ко­јој су, бар у фор­мал­ном сми­слу, све др­жа­ве јед­на­ке
и рав­но­прав­не, на спе­ци­ја­ли­зо­ва­не ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је, као
што су фи­нан­сиј­ске ор­га­ни­за­ци­је оку­пље­не око гру­па­ци­је „Свет­
ске бан­ке“, и дру­ги об­ли­ци фор­мал­них и не­фор­мал­них са­ве­за, и
23) Неолиберализам представља оживљавање либерализма („Neoliberalism is a revival of
liberalism“). Dag Einar Thorsen, Amund Lie, What is Neoliberalism?, стр. 2. Internet, http://
folk.uio.no/daget/neoliberalism.pdf, 12/12/2016.
24) Исто, стр. 5.

110
Ра­до­ван Д. Ву­ка­ди­но­вић, Је­ле­на Ву­ка­ди­но­вић Мар­ко­вић Ути­цај ...
на про­фе­си­о­нал­на стру­ков­на удру­же­ња и не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је.
Ова­ко од­ре­ђе­ни ак­те­ри или „гло­ба­ли­за­то­ри“ до­би­ја­ју во­де­ћу уло­гу
не са­мо код усва­ја­ња гло­бал­них нор­ми, већ и у њи­хо­вој при­ме­ни
и ту­ма­че­њу. Спро­во­ђе­ње гло­бал­них нор­ми ка­рак­те­ри­ше при­су­ство
ра­зних об­ли­ка еко­ном­ске при­ну­де и по­ли­тич­ког усло­вља­ва­ња, на
при­мер код одо­бра­ва­ња зај­мо­ва у по­гле­ду за­по­шља­ва­ња, сма­ње­
ња јав­не по­тро­шње, при­ва­ти­за­ци­је и слич­но. Од др­жа­ве ко­ри­сни­це
зај­ма се оче­ку­је да се од­рек­не сво­јих ле­ги­сла­тив­них над­ле­жно­сти и
да не­мо по­сма­тра ус­по­ста­вља­ње сло­бод­ног тр­жи­шта.25) До­след­но
спро­во­ђе­ње та­квог уче­ња во­ди уки­да­њу не са­мо „вест­фал­ске др­
жа­ве“ у ко­јој пра­во пред­ста­вља на­ци­о­нал­ну те­ко­ви­ну и дру­гу стра­
ну др­жав­ног по­сто­ја­ња и до­каз ње­ног су­ве­ре­ни­те­та, већ и уки­да­њу
др­жа­ве бла­го­ста­ња.26) Та­ко се уме­сто др­жа­ве од ко­је се оче­ку­је да
омо­гу­ћи бла­го­ста­ње што ве­ћем бро­ју ње­них гра­ђа­на, ус­по­ста­вља
др­жа­ва чи­ји су ци­ље­ви под­ре­ђе­ни ма­њим ин­те­ре­сним гру­па­ма.
То ну­жно по­вла­чи и про­ме­ну тра­ди­ци­о­нал­ног пој­ма на­ци­о­нал­ног
прав­ног по­рет­ка ко­ји је ка­рак­те­ри­са­ла цен­тра­ли­зо­ва­на ле­ги­сла­
тив­на власт, из­вр­шна власт ко­ја је од­го­вор­на су­ве­ре­ном на­ро­ду и
не­за­ви­сно суд­ство.27) Ства­ра­ње пра­ва се, ме­ђу­тим, не ве­зу­је ви­ше
са­мо за др­жа­ву, ни­ти је ње­го­ва при­ме­на оме­ђе­на др­жав­ном гра­ни­
цом. Под ути­ца­јем нео­ли­бе­рал­не еко­ном­ске иде­о­ло­ги­је, уме­сто на
др­жав­ној ин­си­сти­ра се на ин­ди­ви­ду­ал­ној су­ве­ре­но­сти ко­ју ка­рак­
те­ри­шу основ­не сло­бо­де по­је­ди­на­ца као свет­ских гра­ђа­на, ко­је су
на­ве­де­не у По­ве­љи УН и у ка­сни­јим ме­ђу­на­род­ним уго­во­ри­ма.28)
У та­квој си­ту­ац­ и­ји на­ци­је ко­је по­зна­је­мо по­ста­ју „су­ви­шне, јер ће
др­жа­ве при­зна­ти је­дин­стве­ну гло­бал­ну власт, а на­ци­о­нал­на су­ве­ре­
ност гу­би зна­чај „ве­ли­ке иде­је.“29)
У по­ли­тич­ком сми­слу, ли­бе­ра­ли­зам „фа­во­ри­зу­је устав­не
при­ме­не и ад­ми­ни­стра­тив­не ре­фор­ме усме­ре­не ка сло­бо­ди или
де­мо­кра­ти­ји“. Али, за раз­ли­ку од ра­ног и кла­сич­ног ли­бе­ра­ли­зма
ко­ји се за­ла­гао за la­is­sez-fa­ir­ e еко­но­ми­ју, мо­дер­ни нео­ли­бе­ра­ли­сти
не са­мо што се не про­ти­ве ин­тер­вен­ци­ји др­жа­ве на тр­жи­шту, већ
је под­сти­чу, чи­ме по­твр­ђу­ју те­зу да гло­ба­ли­за­ци­ја пра­ва ни­је са­ма
се­би циљ, већ ин­стру­мент за оства­ри­ва­ње дру­гих ци­ље­ва.

25) Амерички политичар Гровер Глен Норкист (Grover Glenn Norquist) се као оснивач и
председник удружења „Американци за Пореске реформе“, залагао да државу треба
тако смањити да може стати у каду – а потом је ту и удавити.
26) Вид. Katherine Wall, „The end of the welfare state? How globalization is affecting state
soverignty“, Global Policy, 17.08.2012.
27) Klaus Guenther, Legal pluralism or uniform concept of law? Globalisation as a problеm of
legal theory, стр. 1, Internet, http://www.helsinki.fi/nofo/NoFo5Gunther.pdf, 17/12/2016.
28) Вид. говор Кофи Анана (Kofi Annan) „Two concepts of suvereignty“, The Economist,
16.09.1999.
29) Strobe Talbott, „The Birth of the Global Nation“, Time Magazine, 20.07.1992.

111
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 103-120.

­
5. ДЕ­ФИ­ЦИТ ЛЕ­ГИ­ТИ­МИ­ТЕ­ТА ­
ГЛО­БАЛ­НИХ НОР­МИ
Про­цес гло­ба­ли­за­ци­је пра­ти де­фи­цит или не­до­ста­так де­мо­
кра­тич­но­сти или ле­ги­ти­ми­те­та, ка­ко у про­це­су усва­ја­ња гло­бал­них
нор­ми, та­ко и код њи­хо­вог спро­во­ђе­ња и ту­ма­че­ња. Раз­ло­ге де­фи­
ци­та у про­це­су до­но­ше­ња би тре­ба­ло тра­жи­ти у не­де­мо­крат­ском
ка­рак­те­ру над­на­ци­о­нал­них за­ко­но­да­ва­ца (гло­ба­ли­за­то­ра), а у то­ку
спро­во­ђе­ња у ши­ро­ком ту­ма­че­њу ко­је вр­ше па­ра­суд­ски и па­ра­др­
жав­ни ор­га­ни.
„Гло­бал­не за­ко­но­дав­це“, ка­рак­те­ри­ше од­су­ство кон­тро­ле
или над­зо­ра од стра­не де­мо­крат­ски иза­бра­них ин­сти­ту­ци­ја. Гло­
бал­не нор­ме до­но­се или по­ли­тич­ки пред­став­ни­ци др­жа­ва (по­
ли­тич­ка ели­та) ко­је кон­тро­ли­ше на­ци­о­нал­на из­вр­шна власт, или
стру­ков­на про­фе­си­о­нал­на удру­же­ња, ко­ја има­ју струч­ну, али не и
по­ли­тич­ку од­го­вор­ност, па и не­вла­ди­не или и вер­ске ор­га­ни­за­ци­
је30) на чи­ји рад че­сто ути­чу упра­во вла­де по­је­ди­них др­жа­ва. Та­ква
ре­ше­ња не од­ра­жа­ва­ју јед­на­кост, не­за­ви­сност и за­јед­нич­ке ин­те­ре­
се пре­го­ва­ра­ча, већ ин­те­ре­се во­де­ћих др­жа­ва у од­но­сној обла­сти и
по кон­крет­ним пи­та­њи­ма. Та­ко се ле­ги­сла­тив­на ак­тив­ност др­жа­ва
усме­ра­ва на за­шти­ту при­ват­них ин­те­ре­са што во­ди тзв. „ре­гу­ла­
тор­ном за­мр­за­ва­њу“ (re­gu­la­tory chill) – за­мр­за­ва­њу ле­ги­сла­тив­них
ак­тив­но­сти др­жа­ве, као но­ве вр­сте „дру­штве­ног уго­во­ра“31) и за­не­
ма­ри­ва­њу оп­штих или јав­них ци­ље­ва.
У по­ступ­ку им­пле­мен­та­ци­је та­ко до­не­тих гло­бал­них нор­ми
не рет­ко се ко­ри­сте раз­ли­чи­ти об­ли­ци еко­ном­ских и по­ли­тич­ких
при­ти­са­ка и ло­би­ра­ња, као што су, на при­мер, при­ти­сци САД и ЕУ
на Ср­би­ју, да у окви­ру уса­гла­ша­ва­ња за­јед­нич­ке спољ­не по­ли­ти­ке
по­др­жи или уве­де санк­ци­је Ру­ској Фе­де­ра­ци­ји. Сво­је­вре­ме­но САД
су вр­ши­ле при­ти­сак на по­је­ди­не др­жа­ве да ра­ти­фи­ку­ју тзв. Рим­ски
ста­тут о осни­ва­њу Ме­ђу­на­род­ног кри­вич­ног су­да, а да су при то­ме
свој ста­тус учи­ни­ле не­из­ве­сним.32)

30) Вид. Го­вор па­пе Фра­ње (Fran­cis) у Сан­та Кру­зу у Бо­ли­ви­ји, од 10. ју­ла 2015. го­ди­не. На­
ве­де­но пре­ма Al­fred-Ma­u­ri­ce de Zayas, Re­port of the In­de­pen­dent Ex­pert on the pro­mo­tion
of a de­moc­ra­tic and equ­it­a­ble in­ter­na­ti­o­nal or­der, А/70/285, sub­mit­ted in ac­cor­dan­ce with
As­sembly re­so­lu­tion 69/178, стр. 4. на­по­ме­на бр. 6. In­ter­net, http://doc­player.net/9155616-
Pro­mo­tion-of-a-de­moc­ra­tic-and-equ­i­ta­ble-in­ter­na­ti­o­nal-or­der.html, 10/01/2017.
31) Исто, стр. 5.
32) САД су пот­пи­са­ле Ста­тут Су­да, али га ни­су ра­ти­фи­ко­ва­ле. Као зва­ни­чан раз­лог за ова­
кав по­сту­пак на­во­ди се „страх САД од ис­по­ли­ти­зо­ва­них по­сту­па­ка ко­ји­ма би мо­гли
би­ти из­ло­же­ни њи­хо­ви вој­ни­ци.“

112
Ра­до­ван Д. Ву­ка­ди­но­вић, Је­ле­на Ву­ка­ди­но­вић Мар­ко­вић Ути­цај ...
У слу­ча­је­ви­ма усва­ја­ња гло­бал­них нор­ми од стра­не не­вла­
ди­них ор­га­ни­за­ци­ја или стру­ков­них удру­же­ња де­фи­цит ле­ги­ти­
ми­те­та се ма­ни­фе­сту­је кроз не­до­вољ­но тран­спа­рен­тан по­сту­пак
усвајaња гло­бал­них нор­ми. Че­сто је јав­на ди­ску­си­ја огра­ни­че­на
на ужи круг „про­фе­си­о­на­ла­ца“ и на­сто­ја­ње „но­си­о­ца про­јек­та“ да
оправ­да утрошaк фи­нан­сиј­ских сред­ста­ва на­ме­та­њем за­да­тог ре­
ше­ња.
На­ро­чи­то опа­сан об­лик на­ме­та­ња гло­бал­них ре­ше­ња се ма­
ни­фе­сту­је кроз тзв. „ди­ри­го­ва­но ту­ма­че­ње“ гло­бал­них нор­ми, тј.
ту­ма­че­ње ко­је од­го­ва­ра са­мо јед­ној стра­ни ко­ја га је на­ру­чи­ла. У
то­ме зна­чај­ну уло­гу и ути­цај има­ју и тзв. не­вла­ди­не екс­перт­ске ор­
га­ни­за­ци­је ко­је пру­жа­њем струч­не по­мо­ћи код из­ра­де ускла­ђе­них
уну­тра­шњих про­пи­са33) ре­зер­ви­шу и пра­во на њи­хо­во „аутен­тич­но
ту­ма­че­ње“ кроз ко­ја прак­тич­но на­ме­ћу схва­та­ња и ре­ше­ња из др­
жа­ва ко­је их фи­нан­си­ра­ју.34) При то­ме је очи­гле­дан ути­цај аме­рич­
ке прак­се и схва­та­ње моћ­них адво­кат­ских кон­сул­тант­ских ку­ћа из
тзв. ма­гич­ног кру­га („The Ma­gic Cir­cle of so­li­ci­tors’ firms“).35) Ту­ма­
че­ње мо­же ићи то­ли­ко да­ле­ко да угро­зи су­ве­ре­ни­тет од­но­сних др­
жа­ва. Нор­ме ту­ма­че по­себ­на па­ра­суд­ска и па­ра­др­жав­на те­ла, кроз
„ме­ха­ни­зам за ре­ша­ва­ње спо­ро­ва“ или па­не­ле (Dis­pu­te Se­tlle­ment
Body, Pan­nels and Ap­pel­la­te Body), у окви­ру Свет­ске тр­го­вин­ске ор­
га­ни­за­ци­је,36) или пу­тем ИК­СИД (IC­SID) ар­би­тра­жа у окви­ру Свет­
скe банкe. При­хва­та­њем та­квих на­мет­ну­тих ме­ха­ни­за­ма др­жа­ве се
прак­тич­но од­ри­чу зна­чај­ног де­ла не са­мо соп­стве­ног ле­ги­сла­тив­
ног, већ и ју­рис­дик­ци­о­ног су­ве­ре­ни­те­та у обла­сти при­вред­ног по­
сло­ва­ња (про­ме­не де­ви­зног кур­са, по­ре­за, суб­вен­ци­ја и слич­но),
33) Klаus Gu­ent­her, Le­gal plu­ra­lism or uni­form con­cept of law? Glo­ba­li­sa­tion as a pro­blem of
le­gal the­ory, нав. де­ло. Вид. исто Günter Fran­ken­berg, „Ver­fas­sung­sge­bung zwischen Hob­
be­sa­in­ ischem Na­tur­zu­stand und Zi­vil­ge­sellschaft. Die Ver­fas­sung der Re­pu­blik Al­ba­nien“,
Ja­hr­buch des öffentlichen Rechts der Ge­gen­wart, N.F. 2001, стр. 443–470, на­во­ди да је На­
црт тек­ста Уста­ва Ал­ба­ни­је са­чи­нио је­дан не­мач­ки про­фе­сор у со­би на де­ве­том спра­ту
Прав­ног фа­кул­те­та у Франк­фур­ту.
34) Пре­ма по­да­ци­ма ко­ји се мо­гу на­ћи на Non-go­vern­men­tal or­ga­ni­za­tion, In­ter­net, https://
en.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki/Non-go­vern­men­tal_or­ga­ni­za­tion, 20/01/2017 и The Glo­bal Jo­ur­nal,
In­ter­net, http://www.the­glo­ba­ljo­ur­nal.net/, 20/01/2017 и Hu­man Rights, In­ter­net, https://
www.hu­man­rights.gov/dyn/2016/01/fact-she­et-non-go­vern­men­tal-or­ga­ni­za­ti­ons-ngos-in-
the-uni­ted-sta­tes/, 20/01/2017 у све­ту по­сто­ји ви­ше од 10 ми­ли­о­на НВО, од ко­јих око
ми­ли­он и по ра­ди у САД.
35) Ли­ста нај­ве­ћих прав­них кон­сул­тант­ских фир­ми за 2015. го­ди­ну по­ка­зу­је да је у тој го­
ди­ни пет фир­ми оства­ри­ло уку­пан при­ход од пре­ко 2 ми­ли­јар­де до­ла­ра. То су: Lat­ham
& Wat­kins, Ba­ker & McKen­zie, Skad­den, Arps, Sla­te, Me­ag­her & Flom, Kir­kland & El­lis,
Dla Pi­per. Још 14 фир­ми је оства­ри­ло при­ход ве­ћи од 1, 5 ми­ли­јар­де до­ла­ра. Вид. List
of lar­gest law firms by re­ve­nue, In­ter­net, https://en.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki/List_of_lar­gest_law_
firms_by_re­ve­nue, 14/12/2016.
36) Вид. Пре­драг Н. Цвет­ко­вић, Увод у пра­во Свет­ске тр­го­вин­ске ор­га­ни­за­ци­је, Ниш 2010,
стр. 16.

113
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 103-120.
као и у обла­сти над­ле­жно­сти до­ма­ћих су­до­ва да су­де о та­квим спо­
ро­ви­ма,37) чи­ме до­во­де у пи­та­ње и по­што­ва­ње основ­них људ­ских
пра­ва.38)

6. УТИ­ЦАЈ ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ ПРА­ВА ­

НА УНУ­ТРА­ШЊЕ ПРАВ­НЕ СИ­СТЕ­МЕ

6.1. Гло­ба­ли­за­ци­ја као мо­но­цен­трич­ни про­цес

Осим што пред­ста­вља иде­о­ло­ги­зо­ва­ни нео­ли­бе­рал­ни об­лик
за фор­му­ли­са­ње пра­ви­ла за ус­по­ста­вља­ње но­вог свет­ског по­рет­ка,
гло­ба­ли­за­ци­ју у по­след­њих не­ко­ли­ко де­це­ни­ја ка­рак­те­ри­ше на­сто­
ја­ње јед­не др­жа­ве да трај­но на­мет­не и одр­жи мо­дел тзв. „за­пад­не
де­мо­кра­ти­је“ ко­ја се сво­ди на оства­ри­ва­ња соп­стве­них ци­ље­ва мо­
но­по­лар­ног вла­да­ња све­том. У том сми­слу гло­ба­ли­за­ци­ја пред­ста­
вља хе­ге­мо­ни­стич­ки и мо­но­цен­три­чан про­цес,39) ко­ји се озна­ча­ва и
као аме­ри­ка­ни­за­ци­ја пра­ва.40)
О ова­квим на­ме­ра­ма све­до­чи и став Во­ре­на Кри­сто­фе­ра
(War­ren Chri­stop­her) он­да­шњег аме­рич­ког др­жав­ног се­кре­та­ра из
1995. го­ди­не,41) у ко­ме је спољ­ну по­ли­ти­ку Клин­то­но­ве ад­ми­ни­
стра­ци­је ока­рак­те­ри­сао као из­град­њу про­спе­ри­тет­ног, си­гур­ни­јег
и де­мо­крат­ски­јег све­та „ко­ји ће слу­жи­ти на­шим на­ци­о­нал­ним ин­
те­ре­си­ма у 21. ве­ку (ис­та­кли ауто­ри).

6.2. Про­ме­не у на­чи­ну и су­бјек­ти­ма ства­ра­ња пра­ва ­

и ње­го­вом ту­ма­че­њу
Про­цес гло­ба­ли­за­ци­је ка­рак­те­ри­шу три по­ве­за­не по­ја­ве: де­
на­ци­о­на­ли­за­ци­ја, де­су­ве­ре­ни­за­ци­ја и де­ли­ги­ти­ми­за­ци­ја др­жав­них
атри­бу­та. Де­на­ци­о­на­ли­за­ци­ја се ма­ни­фе­сту­је кроз ре­ла­ти­ви­зо­
ва­ње уло­ге на­ци­је и на­ци­о­нал­но ори­јен­ти­са­них др­жа­ва и про­мо­
37) Вид. Еric Stein, „In­ter­na­ti­o­nal in­te­gra­tion and de­moc­racy: No lo­ve at first sight“, Ame­ri­can
Jo­ur­nal of In­ter­na­ti­o­nal Law, No. 95, 2001, стр. 489-534, сма­тра да је у кон­тек­сту еко­ном­
ске гло­ба­ли­за­ци­је оки­дач предствља­ло ја­ча­ње СТО, по­себ­но ње­ног суд­ског ме­ха­ни­зма.
38) Вид. Al­fred-Ma­u­ri­ce de Zayas, Re­port of the In­de­pen­dent Ex­pert on the pro­mo­tion of a de­
moc­ra­tic and equ­it­a­ble in­ter­na­ti­o­nal or­der, нав. из­ве­штај, стр. 6.
39) Yves De­za­lay, Bryant G. Garth, „Cor­po­ra­te Law Firms, NGOs, and Is­su­es of Le­gi­ti­macy for
a Glo­bal Le­gal Or­der“, Ford­ham L. Rev, No. 80, 2012, стр. 2316. In­ter­net, http://ir.law­net.
ford­ham.edu/flr/vol80/iss6/2, 20/11/2016.
40) Вид. Wolf Hayde­brand, From Glo­ba­li­sa­tion of Lаw to Law un­der Glo­ba­li­sa­tion, нав. де­ло,
стр. 117.
41) War­ren Chri­stop­her, „Ame­ri­ca’s Le­a­der­ship, Ame­ri­ca’s Op­por­tu­nity“, Fe­re­ign Po­licy, Vol.
98, No. 6, 1995, стр. 6-27.

114
Ра­до­ван Д. Ву­ка­ди­но­вић, Је­ле­на Ву­ка­ди­но­вић Мар­ко­вић Ути­цај ...
ви­са­ње или на­ме­та­ње мо­де­ла мул­ти­на­ци­о­нал­них др­жа­ва (слу­чај
БиХ) и од­ви­ја се на два ни­воа: на­ци­о­нал­ном и на ме­ђу­на­род­ном
ни­воу. На на­ци­о­нал­ном ни­воу се ма­ни­фе­сту­је као „до­бро­вољ­но“
од­ри­ца­ње или сма­ње­ње др­жав­них ле­ги­сла­тив­них овла­шће­ња ко­ја
се ти­чу јав­них и со­ци­јал­них функ­ци­ја усме­ре­них ка обез­бе­ђе­њу
бла­го­ста­ња.42) Ре­зул­тат де­на­ци­о­на­ли­за­ци­је на ме­ђу­на­род­ном ни­
воу се ма­ни­фе­сту­је кроз по­сто­ја­ње све ве­ћег бро­ја над­др­жав­них
или тран­сна­ци­о­нал­них ле­ги­сла­то­ра, као што су СТО,43) Свет­ска
бан­ка, ММФ, ауто­ном­ни за­ко­но­дав­ци, као што су: ра­зна про­фе­
си­о­нал­на (стру­ков­на) и оп­шта удру­же­ња, на при­мер УНИ­ДРОА
(UNIDRОIT), МТК, и ра­зни об­ли­ци са­ве­за др­жа­ва, као што је ЕУ.
За­хва­љу­ју­ћи њи­хо­вој ак­тив­но­сти из­ван др­жа­ве на­ста­је но­во пра­
во, али не са­мо као но­во lex mer­ca­ti­o­ria44) већ као свет­ско и оп­ште
(гло­бал­но) пра­во.45) Гло­ба­ли­за­ци­ја под­сти­че ова­кве ак­тив­но­сти, а
но­ве гло­ба­ли­за­то­ре на­ме­ће као кон­ку­рен­те на­ци­о­нал­ним за­ко­но­
дав­ци­ма. Но­ви „за­ко­но­дав­ци-гло­ба­ли­за­то­ри“ на­пу­шта­ју по­зи­ти­ви­
стич­ки кон­цепт јед­ног и је­дин­стве­ног прав­ног си­сте­ма у ко­рист
прав­ног плу­ра­ли­зма.46) Пра­во се не схва­та као је­дин­стве­на др­жав­на
и на­ци­о­нал­на по­ја­ва,47) обо­је­на на­ци­о­нал­ним оби­ча­ји­ма, исто­риј­
ским окол­но­сти­ма и на­ци­о­нал­ном кул­ту­ром, већ као део гло­бал­ног
или мон­ди­ја­ли­стич­ког на­чи­на жи­вље­ња. Уче­шће па­ра­др­жав­них и
гло­бал­них ле­ги­сла­то­ра де­ле­ги­ти­ми­зу­је пра­во иза ко­га не сто­је на­
род­ни пред­став­нич­ки ор­га­ни, већ па­ра­др­жав­на и не­др­жав­на те­ла
иза­бра­на не­де­мо­крат­ским пу­тем од тех­нич­ких екс­пе­ра­та.48) У сфе­
ри из­вр­шне вла­сти се, уме­сто на­ци­о­нал­не вла­де од­го­вор­не на­ци­
о­нал­ним пред­став­нич­ким те­ли­ма, све ви­ше го­во­ри о вла­да­њу без
др­жав­не вла­де као ме­ђу­на­род­ном или ви­ше­слој­ном вла­да­њу.
42) Ul­rich Si­e­ber, Le­gal Or­der in a Glo­bal Wоrld – The De­ve­lop­ment of a Frag­men­ted System of
Na­ti­o­nal, In­ter­na­ti­o­nal, and Pri­va­te Norms, нав. де­ло, стр. 20.
43) Вид. ви­ше Ar­min von Bog­dandy, „Law and Po­li­tics in the WTO: Stra­te­gi­es to Co­pe with a
De­fi­ci­ent Re­la­ti­on­ship“ Max Planck Year­bo­ok of Uni­ted Na­ti­ons Law , 2001, стр. 609-674.
44) О при­ро­ди lex mer­ca­to­ria ви­ше вид. Ра­до­ван Ву­ка­ди­но­вић, „Lex mer­ca­to­ria као пра­вед­
но пра­во у ме­ђу­на­род­ном тр­го­вин­ском (при­вред­ном) пра­ву“, Прав­ни жи­вот, књи­га
412, бр. 9-10, стр. 1217-1231
45) Do­nald Earl Chil­dress III, „Ret­hin­king Le­gal Glo­ba­li­za­tion: The Ca­se of Tran­sna­ti­o­nal Per­
so­nal Ju­ris­dic­tion“, 54 Wm. & Mary L. Rev., 2013, стр. 1492, In­ter­net, http://scho­lar­ship.law.
wm.edu/wmlr/vol54/ iss5/2, 20/12/2016.
46) Klаus Gu­ent­her, Le­gal plu­ra­lism or uni­form con­cept of law? Glo­ba­li­sa­tion as a pro­blem of
le­gal the­ory, нав. де­ло, стр. 7.
47) Kanishka Jayasuriya, „Globalization, Law, and the Transformation of Sovereignty: The
Emergence of Global Regulatory Governance,“ Indiana Journal of Global Legal Studies,
Vol. 6, No. 2, 1999, стр. 426, Internet, http://www.repository.law.indiana.edu/ijgls/vol6/
iss2/3, 10/01/2017, Robert A. Kagan, „Globalization and Legal Change: The „Americanisa-
tion“ of European Law“, Regulation & Governance, No. 1, 2007, стр. 109.
48) Вид. Anne Peters, „Europеan Democracy After the 2003 Convention“, Common Market Law
Review, Kluwer Law Online, No. 41, 2004, стр. 38.

115
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 103-120.
На кра­ју, гло­ба­ли­за­ци­ја се че­сто по­ве­зу­је и са аме­ри­ка­ни­
за­ци­јом пра­ва,49) као про­це­сом „... усва­ја­ња пра­ва, прав­не прак­
се и прав­них окви­ра ко­ји су у САД усво­је­ни знат­но ра­ни­је и ко­ји
пред­ста­вља­ју зна­чај­но од­сту­па­ње од ду­го­го­ди­шње европ­ске прав­
не тра­ди­ци­је“. У прак­си се аме­ри­ка­ни­за­ци­ја не ис­цр­пљу­је са­мо у
при­хва­та­њу ре­ше­ња из пра­ва САД, већ и у при­хват­њу сти­ла и је­зи­
ка прав­них про­пи­са.50)

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА
Ву­ка­ди­но­вић Ра­до­ван, Ме­ђу­на­род­но по­слов­но пра­во, Кра­гу­је­вац, 2012.
Ву­ка­ди­но­вић Ра­до­ван, „Lex mer­ca­to­ria као пра­вед­но пра­во у ме­ђу­на­род­ном
тр­го­вин­ском (при­вред­ном) пра­ву“, Прав­ни жи­вот, књи­га 412, бр. 9-10,
стр. 1217-1231.
Да­бо­вић Ду­шан, Гло­ба­ли­за­ци­ја пра­ва, ускла­ђи­ва­ње пра­ва у са­вре­ме­ном све­
ту, Прав­ни фа­кул­тет, Бе­о­град, 2007.
Ко­ва­че­вић Бра­цо (при­ре­дио), Гло­ба­ли­за­ци­ја и су­ве­ре­ност, Ба­ња Лу­ка, 2014.
Цвет­ко­вић Н. Пре­драг, Увод у пра­во Свет­ске тр­го­вин­ске ор­га­ни­за­ци­је, Ниш,
2010.
An­nan Ko­fi, „Two con­cepts of su­ve­re­ignty“, The Eco­no­mist, 16.09.1999.
Aro­wo­jo­lu Pe­mi, Is glo­ba­li­sa­tion a fo­rum of ‘Ame­ri­ca­ni­sa­tion’?, In­ter­net, www.
ale­vel­po­li­tics.com/is-glo­ba­li­sa­tion-a-form-of-ame­ri­ca­ni­sa­tion, 23/01/2017.
Ba­se­dow Ju­er­gen, „A Com­mon Con­tract Law for the Com­mon Mar­ket“, Com­mon
Mar­ket Law Re­vi­ew, Vol. 33, No. 6, Klu­wer Law On­li­ne, 1996, стр. 1169-1195.
Be­der­man Da­vid, „Glo­ba­li­za­tion, In­ter­na­ti­o­nal Law and Uni­ted Sta­tes Fo­re­ign Po­
licy“, Emory Law Jo­ur­nal, An­tlan­ta, No. 50, 2001, стр. 717-1047.
Bog­dandy Ar­min von, „Law and Po­li­tics in the WTO: Stra­te­gi­es to Co­pe with a
De­fi­ci­ent Re­la­ti­on­ship“, Max Planck Year­bo­ok of Uni­ted Na­ti­ons Law , 2001,
стр. 609-674.
Bush H.W. Ge­or­ge, To­ward a New World Or­der, одр­жан 11.09.1990. го­ди­не. In­
ter­net, https://en.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki/New_World_Or­der_(con­spi­racy_the­ory),
20/12/2016.
Char­ney Jo­nat­han, „Uni­ver­sal In­ter­na­ti­o­nal Law“, Ame­ri­can Jo­ur­nal In­ter­na­ti­o­nal
Law, No. 87, 1993, стр. 525-551.
49) Вид. Ugo Mattei, „A Theory of Imperial Law: A Study on U.S. Hegemony and the Latin
Resistance“, Indiana, Journal of Global Legal Studies, No.10, 2003, стр. 383, Wolfgang
Wiegand, „Americanization of Law: Reception or Convergence?“, Legal Culture and the Le­
gal Profession, (eds. Lawrence M. Friedman, Harry N. Scheiber), 1996, стр. 137, Wolfgang
Wiegand, „The Reception of American Law in Europe“, American. Journal of Comparative
Law, No. 39, 1991, стр. 229. Вид. и Robert A. Kagan, Globalization and Legal Change: The
„Americanisation“ of European Law, нав. дело, стр. 101.
50) Frans van Waarden, „Power to the legal professionals: Is there an Americanization of Euro-
pean law?“, Regulation & Governance, 2009, стр. 197-216.

116
Ра­до­ван Д. Ву­ка­ди­но­вић, Је­ле­на Ву­ка­ди­но­вић Мар­ко­вић Ути­цај ...
Ching Leo, „Glo­ba­li­zing the Re­gi­o­nal, Re­gi­o­na­li­zing the Glo­bal: Mass Cul­tu­re
and Asi­ans in the Age of La­te Ca­pi­tal“, Јоurnal of Pu­blic Cul­tu­re, Vol. 12, No.
1, 2000, стр. 233-257.
Chri­stop­her War­ren, „Ame­ri­ca’s Le­a­der­ship, Ame­ri­ca’s Op­por­tu­nity“, Fo­re­ign Po­
licy, Vol. 98, No. 6, 1995.стр. 6-27.
De­za­lay Yves, Garth G. Bryant, „Cor­po­ra­te Law Firms, NGOs, and Is­su­es of Le­
gi­ti­macy for a Glo­bal Le­gal Or­der“, Ford­ham L. Rev, No. 80, 2012, In­ter­net,
http://ir.law­net.ford­ham.edu/flr/vol80/iss6/2, 20/11/2016.
Dre­zner W. Da­niel, Glo­ba­li­za­tion, Co­er­cion, and Com­pe­ti­tion, In­ter­net: http://
www.da­ni­el­dre­zner.com/re­se­arch/gcc.pdf, 10/11/2016.
Du­puy Pi­er­re-Ma­rie, „In­ter­na­ti­o­nal Law: Torn Bet­we­en Co­e­xi­sten­ce, Co­o­pe­ra­tion
and Glo­ba­li­za­tion“, Euro­pean Jo­ur­nal of In­ter­na­ti­o­nal Law , No. 9, 1998, стр.
278-286.
Fran­ken­berg Günter, „Ver­fas­sung­sge­bung zwischen Hob­be­sa­i­nischem Na­tur­zu­
stand und Zi­vil­ge­sellschaft. Die Ver­fas­sung der Re­pu­blik Al­ba­nien“, Ja­hr­buch
des öffentlichen Rechts der Ge­gen­wart, N.F. 2001, стр. 443–470.
Gam­ble John King, Al­len Emily, Dir­ling Ni­co­le L., „In­ter­na­ti­o­nal Law and Glo­ba­
li­za­tion: Al­li­es, An­ta­go­nists, or Ir­re­le­van­ce?“, Syra­cu­se Jo­ur­nal of In­ter­na­ti­o­
nal Law & Com­mer­ce, Syra­cu­se Uni­ver­sity Col­le­ge of Law, стр. 1-21.
Gu­ent­her Klаus, Le­gal plu­ra­lism or uni­form con­cept of law? Glo­ba­li­sa­tion as a
pro­blem of le­gal the­ory, In­ter­net, http://www.hel­sin­ki.fi/no­fo/No­Fo5Gunt­her.
pdf, 17/12/2016.
Hayde­brand Wolf, „From Glo­ba­li­sa­tion of Law to Law un­der Glo­ba­li­sa­tion“,
Adap­ting Le­gal Cul­tu­re, (eds. Da­vid Nel­ken, Jo­han­nes Fe­est), Ox­ford: Hard
Pu­blis­hing, 2001, стр. 117-140.
Hu­man Rights, In­ter­net, https://www.hu­man­rights.gov/dyn/2016/01/fact-she­et-
non-go­vern­men­tal-or­ga­ni­za­ti­ons-ngos-in-the-uni­ted-sta­tes/, 20/01/2017.
Jayasu­riya Ka­nis­hka, „Glo­ba­li­za­tion, Law, and the Tran­sfor­ma­tion of So­ve­re­ignty:
The Emer­gen­ce of Glo­bal Re­gu­la­tory Go­ver­nan­ce“, In­di­a­na Jo­ur­nal of Glo­bal
Le­gal Stu­di­es, Vol. 6, No. 2, 1999, In­ter­net, http://www.re­po­si­tory.law.in­di­an­ a.
edu/ijgls/vol6/iss2/3, 10/01/2017.
Kam­to Ma­u­ri­ce, „Mon­di­a­li­sa­tion et Dro­it“, Re­vue Helléni­que Dro­it In­ter­na­ti­o­nal,
No. 53, 2000, стр. 453-470.
Ka­gan Ro­bert A, „Glo­ba­li­za­tion and Le­gal Chan­ge: The „Ame­ri­ca­ni­sa­tion“ of
Euro­pean Law“, Re­gu­la­tion & Go­ver­nan­ce, No. 1, 2007, стр. 99-120.
Le­grand Pi­er­re, „Euro­pean Le­gal Systems Are Not Con­ver­ging“, The In­ter­na­ti­o­
nal and Com­pa­ra­ti­ve Law Qu­ar­terly, Vol. 45, No. 1, Ox­ford Uni­ver­sity Press,
1996, стр. 52-81.
List of lar­gest law firms by re­ve­nue, In­ter­net, https://en.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki/list_of_
lar­gest_law_firms_by_re­ve­nue, 14/12/2016.
Mat­tei Ugo, „A The­ory of Im­pe­rial Law: A Study on U.S. He­ge­mony and the La­
tin Re­si­stan­ce“, In­di­a­na Jo­ur­nal of Glo­bal Le­gal Stu­di­es, No. 10, 2003, стр.
383-448.

117
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 103-120.
McLu­han Mar­shall, The Gu­ten­berg Ga­laxy: The Ma­king of Typo­grap­hic Man,
Uni­ver­sity of To­ron­to Press, 1962.
McLu­han Mar­shall, Un­der­stan­ding Me­dia, McGraw-Hill, 1964.
Mic­ha­els Ralf, Glo­ba­li­za­tion and Law: Law Beyond the Sta­te, In­ter­net, http://
scho­lar­ship.law.du­ke.edu/cgi/vi­ew­con­tent.cgi?ar­tic­le=5540&con­text=fa­culty_
scho­lar­ship, 20/12/2016.
No­ort­mann Math, „Glo­ba­li­za­tion, Glo­bal Go­ver­nan­ce and Non-Sta­te Ac­tors“, In­
ter­na­ti­o­nal Law Fo­rum de Dro­it In­ter­na­ti­o­nal, Vol. 36, No. 4, 2002, In­ter­net,
http://ssrn.com/ab­stract=2320117, 15/01/2017.
Pe­ters An­ne, „Europеan De­moc­racy Af­ter the 2003 Con­ven­tion“, Com­mon Mar­ket
Law Re­vi­ew, No.41, 2004, стр. 37-85.
Sha­pi­ro Mar­tin, The Glo­ba­li­za­tion of Law, In­ter­net, http://scho­lar­ship.law.ber­ke­
ley.edu/fac­pubs/399, 20/12/2016.
Si­e­ber Ur­lich, „Le­gal Or­der in a Glo­bal World, The De­ve­lop­ment of a Frag­men­ted
System of Na­ti­o­nal, In­ter­na­ti­o­nal, and Pri­va­te Norms“, Max Planck Year­bo­ok
of Uni­ted Na­ti­ons Law, (eds. Ar­min von Bog­dandy, Rüdi­ger Wol­frum), Vol.
14, 2010, стр. 1-49.
Sig­mar­sson Da­di Ar­nar, Glo­ba­li­za­tion vs Sta­te So­ve­re­ignty: Con­sti­tu­ti­o­nal Rights
in a Cri­sis?, In­ter­net, http://skem­man.is/stre­am/get/1946/1617/5238/1/Glo­
ba­li­za­tion_vs._Sta­te_So­ve­re­ignty_Con­sti­tu­ti­on­ al_Rights_in_a_Cri­sis.pdf,
20/12/2016.
Snyder Fran­cis, „Eco­no­mic Glo­ba­li­za­tion and Law in the 21st Cen­tury“, The Blac­
kwell Com­pany to Law and So­ci­ety, (ed. Austin Sa­rat), Blac­kwell Publ. Lon­don
and New York, 2003, стр. 624-640.
Stein Eric, „In­ter­na­ti­o­nal In­te­gra­tion and De­moc­racy: No Lo­ve at first sight“,
Asian Year­bo­ok of In­ter­na­ti­o­nal Law, No. 95, 2001, стр. 489-534.
Tal­bott Stro­be, „The Birth of the Glo­bal Na­tion“, Ti­me Ma­ga­zi­ne, 20.07.1992.
The Glo­bal Jo­ur­nal, In­ter­net, http://www.the­glo­ba­ljo­ur­nal.net/, 20/01/2017.
Thor­sen Dag Einar, Lie Amund, What is Neo­li­be­ra­lism?, стр. 2. In­ter­net, http://
folk.uio.no/da­get/neo­li­be­ra­lism.pdf . 12/12/2016.
Twi­ning Wil­li­am, Ge­ne­ral Ju­ri­spru­den­ce – Un­der­stan­ding Law from a Glo­bal
Per­spec­ti­ve, Cam­brid­ge, In­ter­net, https://www.law.du­ke.edu/cicl/pdf/twi­ning-
bk-pre­fa­ce.pdf, 20/12/2016.
Wa­ar­den van Frans, „Po­wer to the le­gal pro­fes­si­o­nals: Is the­re an Ame­ri­ca­ni­za­tion
of Euro­pean law?“, Re­gu­la­tion & Go­ver­nan­ce, 2009, стр. 197-216.
Wall Kat­he­ri­ne, „The end of the wel­fa­re sta­te? How glo­ba­li­za­tion is af­fec­ting sta­te
so­ve­rignty“, Glo­bal Po­licy, 17/08/2012.
Wi­eg­ and Wol­fgang, „The Re­cep­tion of Ame­ri­can Law in Euro­pe“, Ame­ri­can. Jo­
ur­nal of Com­pa­ra­ti­ve Law, No. 39, 1991, стр. 229-248.
Wi­eg­ and Wol­fgang, „Ame­ri­ca­ni­za­tion of Law: Re­cep­tion or Con­ver­gen­ce?“, Le­
gal Cul­tu­re and the Le­gal Pro­fes­sion , (eds. Law­ren­ce M. Fri­ed­man, Ha­rry N.
Sche­ib­ er), 1996, стр. 137-152.

118
Ра­до­ван Д. Ву­ка­ди­но­вић, Је­ле­на Ву­ка­ди­но­вић Мар­ко­вић Ути­цај ...
Non-go­vern­men­tal or­ga­ni­za­tion, In­ter­net, https://en.wi­ki­pe­dia.org/wi­ki/Non-go­
vern­men­tal_or­ga­ni­za­tion, 20/01/2017.
Zayas de Al­fred-Ma­u­ri­ce, Re­port of the In­de­pen­dent Ex­pert on the pro­mo­
tion of a de­moc­ra­tic and equ­it­a­ble in­ter­na­ti­o­nal or­der, А/70/285, sub­mit­ted
in ac­cor­dan­ce with As­sembly re­so­lu­tion 69/178, In­ter­net, http://doc­player.
net/9155616-Pro­mo­tion-of-a-de­moc­ra­tic-and-equ­i­ta­ble-in­ter­na­ti­o­nal-or­der.
html. 10/01/2017.
Zum­ban­sen Pe­er, „De­fin­ ing the Spa­ce of Tran­sna­ti­o­nal Law: Le­gal The­ory, Glo­bal
Go­ver­nan­ce & Le­gal Plu­ra­lism“, Os­go­o­de CLPE Re­se­arch Pa­per, Os­go­o­de
Hall Law School, Vol. 7, No. 5, 2011, стр.1-37.

Ra­do­van D. Vu­ka­di­no­vic, Je­le­na Vu­ka­di­no­vic Mar­ko­vic

IN­FLU­EN­CE OF GLO­BA­LI­ZA­TION OF LAW ­

ON THE NEW WORLD OR­DER
Re­su­me
De­spi­te the­o­re­ti­cal dif­fe­ren­ces bet­we­en both no­tion and con­tent
of glo­ba­li­za­tion, as well as its im­pact to New World Or­der, the analyze
has shown that cur­rent glo­ba­li­za­tion of law is cha­rac­te­ri­zed by the fol­
lo­wing.
Firstly, no mat­ter if it is un­der­stood eit­her in a broad or nar­row
sen­se, the pro­cess of glo­ba­li­za­tion is be­ing de­ve­lo­ped for the last se­ve­
ral de­ca­des, and espe­ci­ally af­ter the Fall of the Ber­lin Wall, in al­most
every co­un­try.
Se­condly, glo­ba­li­za­tion of law is not a va­lue and po­li­ti­cally ne­u­
tral pro­cess, but a tool for the im­ple­men­ta­tion of the neo-li­be­ral con­cept
of pro­duc­tion and me­ans for esta­blis­hing the New World Or­der and new
world law.
Thirdly, glo­ba­li­za­tion of law is con­duc­ted by the pro­cess of enac­
ting, in­ter­pre­ta­tion and ap­pli­ca­tion of glo­bal norms cre­a­ted that way.
In both pro­ces­ses the im­pact of the sta­te is mo­re qu­es­ ti­o­ned every day,
which le­ads to so­ve­re­ignty dec­li­ne and de­li­gi­ti­mi­za­tion of enac­ted law.
Fo­urthly, so­lu­ti­ons im­po­sed as glo­bal, ori­gi­na­te from one cen­tre,
eit­her di­rectly from the USA or from in­ter­na­ti­o­nal or­ga­ni­za­ti­ons and
in­sti­tu­ti­ons, in which the USA ha­ve the le­a­ding ro­le.
Fifthly, the fi­nal aim of the glo­ba­li­za­tion is the esta­blis­hment of a
glo­bal non-na­ti­o­nal so­ci­ety go­ver­ned by the “World go­vern­ment”.
For the­se re­as­ ons, it se­ems ju­sti­fia­ ­ble and in due co­ur­se to set
a qu­e­sti­on what will hap­pen with the tra­di­ti­o­nal so­ve­re­ign sta­te and
its pa­ter­na­li­stic ro­le and duty to­wards its ci­ti­zens, as one po­li­ti­cal and
eco­no­mic sub­stra­tum. “What co­mes af­ter the so­ve­re­ign na­ti­o­nal sta­te?

119
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 103-120.
And what can the le­gal hi­story say abo­ut it?” “Was kommt nach dem
souveränen Na­ti­o­nal­sta­at? Und was kann die Rechtsgeschic­hte da­zu sa­
gen?”
Кеywords: glo­ba­li­za­tion of law, New World Or­der, stan­dar­di­za­tion of law,
Ame­ri­ca­ni­za­tion, im­ple­men­ta­tion of law, uni­fi­ca­tion of law,
glo­bal law

* Овај рад је примљен 15. јануара 2017. године а прихваћен за штампу на састанку
Редакције 21. фебруара 2017. године.

120
УДК 339.727.22(497.11) Српска политичка мисао
број 1/2017.
Оригинални год. 24. vol. 55.
научни рад стр. 121-139.
Мир­ја­на Б. Кне­же­вић
Еко­ном­ски фа­кул­тет, Уни­вер­зи­тет у Кра­гу­јев­цу­
­

Ср­ђан М. Ша­пић
Еко­ном­ски фа­кул­тет, Уни­вер­зи­тет у Кра­гу­јев­цу

ИН­СТИ­ТУ­ЦИ­ОН
­ АЛ­НЕ МЕ­РЕ ­
УНА­ПРЕ­ЂЕ­ЊА ИН­ВЕ­СТИ­ЦИ­ОН­ ОГ ­
ОКРУ­ЖЕ­ЊА РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ СР­БИ­ЈЕ ­
НА ПУ­ТУ ЕВРО­ИН­ТЕ­ГРА­ЦИ­ЈА*

Са­же­так
Јед­но од по­гла­вља на пу­ту Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ка члан­ству у
Европ­ској Уни­ји је и по­гла­вље о сло­бо­ди кре­та­ња ка­пи­та­ла ко­је
за циљ има укла­ња­ње свих огра­ни­че­ња кре­та­ња ка­пи­та­ла из­ме­ђу
зе­ма­ља чла­ни­ца и тре­ћих зе­ма­ља као и раз­вој фи­нан­сиј­ског тр­жи­
шта. Је­дан од об­ли­ка кре­та­ња ка­пи­та­ла ко­ји је об­у­хва­ћен овим по­
гла­вљем је­су и стра­на ди­рект­на ула­га­ња. Циљ овог ра­да је да се
пре­зен­ту­је на­чин на ко­ји се ин­сти­ту­ци­о­нал­ним ме­ра­ма мо­гу уна­
пре­ди­ти од­ре­ђе­ни фак­то­ри и еле­мен­ти окру­же­ња и та­ко ути­ца­ти на
по­ве­ћа­ње при­ли­ва стра­них ди­рект­них ула­га­ња. Та­ко­ђе, циљ ра­да
је и да се ука­же на мо­гућ­но­сти раз­во­ја тр­жи­шта ка­пи­та­ла Ср­би­је.
По­ред ана­ли­зе нај­ва­жни­јих фак­то­ра по­слов­ног и ин­ве­сти­ци­о­ног
окру­же­ња у Ср­би­ји, као и ана­ли­зе прав­ног окви­ра тр­жи­шта ка­пи­
та­ла, по­се­бан ак­це­нат је ста­вљен на раз­ли­чи­те ин­сти­ту­ци­о­нал­не
ме­ре ко­је су пред­став­ни­ци вла­сти до­но­си­ли у пе­ри­о­ду на­кон 2000.
го­ди­не, са ци­љем по­бољ­ша­ња ква­ли­те­та ин­ве­сти­ци­о­ног и по­слов­
ног ам­би­јен­та као и тр­жи­шта ка­пи­та­ла. Ко­ри­шће­њем ре­ле­вант­
них из­ве­шта­ја ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја, утвр­ђе­ни су од­ре­ђе­ни

* Рад је део резултата истраживања у оквиру научног пројекта Филозофског факултета у

Приштини - Косовска Митровица Косово и Метохија између националног идентитета
и евроинтеграција, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког
развоја Републике Србије (Број пројекта: 47023).

121
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 121-139.
аспек­ти по­слов­ног окру­же­ња ко­ји ума­њу­ју ефи­ка­сност по­сло­ва­ња
у Ср­би­ји, као што су по­ли­тич­ка не­ста­бил­ност, про­блем ко­руп­ци­је,
др­жав­на би­ро­кра­ти­ја и ад­ми­ни­стра­ци­ја, и ко­ји ути­чу на сма­ње­ње
ква­ли­те­та це­ло­куп­ног по­слов­ног окру­же­ња, као и не­до­ста­ци прав­
ног окви­ра тр­жи­шта ка­пи­та­ла. Пре­по­ру­ке за по­бољ­ша­ње су да­те
на кра­ју ра­да, а од­но­се се на уоче­на про­бле­ма­тич­на под­руч­ја.
Кључ­не ре­чи: евро­ин­те­гра­ци­је, ин­сти­ту­ци­о­нал­не ме­ре, ин­ве­сти­ци­о­но
окру­же­ње, стра­на ди­рект­на ула­га­ња

1. ОЦЕ­НА ПО­СЛОВ­НОГ И ИН­ВЕ­СТИ­ЦИ­ОН

­ ОГ ­
ОКРУ­ЖЕ­ЊА У СР­БИ­ЈИ
На­кон пе­ри­о­да обе­ле­же­ног рат­ним кон­флик­ти­ма и број­ним
еко­ном­ским и по­ли­тич­ким про­бле­ми­ма, по­чет­ком 21. ве­ка, зе­мље
за­пад­ног Бал­ка­на, ко­ји­ма при­па­да и Ср­би­ја, за­по­че­ле су про­це­се
тран­зи­ци­је и број­них ре­фор­ми, усме­ре­них ка тр­жи­шно ори­јен­ти­
са­ним еко­ном­ским си­сте­ми­ма. У овом про­це­су, као је­дан од при­о­
ри­те­та и глав­них ци­ље­ва го­то­во сва­ке Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је од
по­чет­ка про­це­са тран­зи­ци­је је­сте и ула­зак Ср­би­је у ЕУ.
За­хва­љу­ју­ћи број­ним еко­ном­ским и по­ли­тич­ким ре­фор­ма­ма,
ли­бе­ра­ли­за­ци­ји спољ­не тр­го­ви­не, за­кон­ским ак­ти­ма и ре­гу­ла­ти­ва­
ма, али и про­це­су при­ва­ти­за­ци­је, у Ср­би­ји је у пе­ри­о­ду од 2000.
до 2014. го­ди­не, до­шло је до убр­за­ња про­це­са тран­зи­ци­је ка тр­жи­
шној еко­но­ми­ји. На том пу­ту ка тр­жи­шној еко­но­ми­ји би­тан про­цес
је уна­пре­ђе­ње по­слов­ног и ин­ве­сти­ци­о­ног окру­же­ња као и прав­
ног окви­ра у ци­љу сло­бод­ног кре­та­ња ка­пи­та­ла по­себ­но у об­ли­ку
стра­них ди­рект­них ула­га­ња та­ко и у ци­љу бо­љег функ­ци­о­ни­са­ња
тр­жи­шта ка­пи­та­ла у Ср­би­ји.
Ана­ли­за и оце­на по­слов­ног окру­же­ња у Ср­би­ји мо­же се вр­
ши­ти са аспек­та фак­то­ра окру­же­ња, као што су еко­ном­ски, по­ли­
тич­ки и прав­ни фак­то­ри, као и фак­то­ри кон­ку­рент­но­сти. У ци­љу
ана­ли­зе еко­ном­ских фак­то­ра и њи­хо­вог ути­ца­ја на ква­ли­тет по­
слов­ног окру­же­ња у Ср­би­ји, у Та­бе­ли 1. пред­ста­вље­но је кре­та­
ње ода­бра­них ма­кро­е­ко­ном­ских по­ка­за­те­ља у пе­ри­о­ду од 2001. до
2015. го­ди­не. Мо­же се при­ме­ти­ти да сви по­ка­за­те­љи бе­ле­же ви­ше­
стру­ки раст у од­но­су на по­че­так по­сма­тра­ног пе­ри­о­да.
По­ред зна­чај­ног на­прет­ка у обла­сти ма­кро­е­ко­ном­ских кре­та­
ња, по­ли­тич­ки фак­то­ри пред­ста­вља­ју је­дан од нај­зна­чај­ни­јих узор­
ка не­ста­бил­но­сти и не­га­тив­не пер­цеп­ци­је о Ср­би­ји. Kонфликт­на
про­шлост, рат­ни су­ко­би, че­сти из­бо­ри и про­ме­не вла­да, не­ре­шен
ста­тус Ко­со­ва, као и по­зи­ци­ја и ге­не­рал­но лош имиџ Ср­би­је у све­
ту, оте­жа­ва­ју про­цес евро­ин­те­гра­ци­ја.

122
Мир­ја­на Б. Кне­же­вић, Ср­ђан М. Ша­пић Ин­сти­ту­ци­о­нал­не ме­ре ...
Табела 1: Кретање макроекономских показатеља у Србији,
у периоду од 2001-2014. године
Просечне Раст БДП
Инфлација БДП
плате БДП-а per capita
(у %) (мил ЕУР)
(РСД) (у %) (ЕУР)
5,840 95,0 5,0 1,840 13805,5 2001.
9,208 19,5 7,1 2,280 17100,5 2002.
11,500 9,9 4,4 2,505 18738,0 2003.
14,108 11,0 9,0 2,675 19966,6 2004.
17,443 16,1 5,5 2,836 21103,3 2005.
21,707 11,7 4,9 3,297 24434,6 2006.
27,759 6,5 5,9 3,990 29451,6 2007.
32,746 11,7 5,4 4,586 33704,5 2008.
31,733 8,4 -3,1 4,187 30654,7 2009.
34,142 6,5 0,6 4,082 29766,3 2010.
37,976 11,0 1,4 4,619 33423,8 2011.
41,377 7,8 -1,0 4,400 31683,1 2012.
43,932 7,8 2,6 4,781 34262,9 2013.
44,530 2,9 -1,8 4,635 33,059 2014.
Извор: Министарство финансија Републике Србије, Mакроекономски подаци, Internet,
http://www.mfin.gov.rs/pages/issue.php?id=3, 01/02/2016
У по­гле­ду прав­них фак­то­ра, пред­став­ни­ци срп­ских вла­сти
су у про­те­клом пе­ри­о­ду до­не­ли низ За­ко­на ко­ји до­при­но­се уна­
пре­ђе­њу и атрак­тив­но­сти по­слов­ног и ин­ве­сти­ци­о­ног окру­же­ња, у
ци­љу при­вла­че­ња стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја, од ко­јих су по­
след­њи до­не­ти За­кон о ра­ду1) и но­ви За­кон о при­ва­ти­за­ци­ји2) ко­ји
су, из­ме­ђу оста­лог, омо­гу­ћи­ли при­ва­ти­за­ци­ју др­жав­не и дру­штве­не
имо­ви­не.
Пр­во­бит­ни За­кон о при­ва­ти­за­ци­ји до­нет је 2001. го­ди­не, а
ње­го­вим до­но­ше­њем ство­рен је основ­ни пред­у­слов за ства­ра­ње
ефи­ка­сног при­вред­ног ам­би­јен­та, ре­струк­ту­ри­ра­ње при­вре­де и
фи­нан­сиј­ског тр­жи­шта, што га чи­ни кључ­ном ета­пом у про­це­су
ре­фор­ми срп­ске при­вре­де.3)
Ме­ђу­тим, при­ва­ти­за­ци­ја не мо­же би­ти је­ди­ни на­чин при­вла­
че­ња стра­них ин­ве­сти­ци­ја, по­го­то­во има­ју­ћи у ви­ду да је до­бар
део ве­ли­ких при­ва­ти­за­ци­о­них про­је­ка­та већ за­вр­шен. Да би Ср­би­
ја има­ла пот­пу­не ко­ри­сти од стра­них ин­ве­сти­ци­ја, њи­хо­ва струк­
1) Закон о раду, Службени гласник РС, бр. 75/14.
2) Закон о раду, Службени гласник РС, бр. 20/16.
3) Мом­чи­ло Ђор­ђе­вић, Ме­ђу­на­род­но по­сло­ва­ње пред­у­зе­ћа у гло­бал­ном окру­же­њу, Еко­
ном­ски фа­кул­тет у Кра­гу­јев­цу, Кра­гу­је­вац, 2009, стр. 74.

123
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 121-139.
ту­ра се мо­ра про­ме­ни­ти у ко­рист грин­филд ин­ве­сти­ци­ја, ко­је су
ори­јен­ти­са­не ка из­во­зу и има­ју ви­со­ку вред­ност до­да­те вред­но­сти
про­из­во­да и услу­га.4) За­то је по­треб­но ра­ди­ти на не­пре­ста­ном по­
бољ­ша­њу по­слов­не и ин­ве­сти­ци­о­не кли­ме.
Табела 2. Показатељи инвестиционе и пословне климе у Србији

2007.

2008.

2009.

2010.

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.
2011.
Показатељи
Лакоћа пословања -
свеобухватна оцена 68 86 94 88 89 92 86 93 91 59
(ранг 1 – најбољи)
Покретање пословања 60 90 106 73 83 92 42 45 66 65
Прибављање 157 149 171 174 176 175 179 182 186 139
грађевинских дозвола
Снабдевање - - - - - 79 76 85 84 63
електричном енергијом
Регистровање имовине 110 115 97 105 100 39 41 44 72 73
Добијање кредита 33 13 28 4 15 24 40 42 52 59
Заштита мањинских 60 64 70 73 74 79 82 80 32 81
акционара
Плаћање пореза 64 121 126 137 138 143 149 161 165 143
Прекогранична 51 58 62 69 74 79 94 98 96 73
трговина
Поштовање и примена 76 101 96 97 194 104 103 116 96 23
уговора
Гашење пословних 103 103 99 102 86 113 103 103 48 50
операција
Извор: The World Bank, Doing Business Reports, Internet, http://www.doingbusiness.org/
reports/global-reports/doing-business-2015, 02/02/2016.
Пре­ма из­ве­шта­ју Свет­ске Бан­ке – Do­ing Bu­si­ness,5) ана­ли­зом
по­ка­за­те­ља по­слов­не и ин­ве­сти­ци­о­не кли­ме у Ср­би­ји у пе­ри­о­ду
од 2007. до 2016. го­ди­не, мо­же се уочи­ти да се пре­ма све­у­куп­ном
по­ка­за­те­љу ла­ко­ће по­сло­ва­ња, Ср­би­ја пре­те­жно ран­ги­ра у дру­
гој по­ло­ви­ни ли­сте од пре­ко 150 зе­ма­ља све­та. Обла­сти у ко­ји­ма
Ср­би­ја ге­не­рал­но по­сма­тра­но има нај­ло­ши­је оце­ње­не по­ка­за­те­ље
су при­ба­вља­ње гра­ђе­вин­ских до­зво­ла, пла­ћа­ње по­ре­за, као и по­
што­ва­ње и при­ме­на уго­во­ра. С дру­ге стра­не, у обла­сти­ма као што
су ре­ги­стро­ва­ње имо­ви­не, за­шти­та ма­њин­ских ак­ци­о­на­ра и га­ше­
ње по­слов­них опе­ра­ци­ја, у Ср­би­ји је то­ком по­сма­тра­ног пе­ри­о­да
4) Va­le­ri­ja Bo­trić, “Fo­re­ign Di­rect In­vest­ment In The We­stern Bal­kans: Pri­va­ti­za­tion, In­sti­tu­
ti­o­nal Chan­ge, And Ban­king Sec­tor Do­mi­nan­ce”, Eco­no­mic An­nals, Еко­ном­ски фа­кул­тет,
Бе­о­град, Vo­lu­me LV, бр. 187/2010, стр. 25.
5) The World Bank, Do­ing Bu­si­ness Re­ports, In­ter­net, http://www.do­ing­bu­si­ness.org/re­ports/
glo­bal-re­ports/do­ing-bu­si­ness-2015, 02/02/2016.

124
Мир­ја­на Б. Кне­же­вић, Ср­ђан М. Ша­пић Ин­сти­ту­ци­о­нал­не ме­ре ...
по­стиг­ну­то по­бољ­ша­ње, док је у обла­сти­ма до­би­ја­ња кре­ди­та и
пре­ко­гра­нич­не тр­го­ви­не до­шло до по­гор­ша­ња оце­не. Пре­ма из­ве­
шта­ју за 2016. го­ди­ну, све­о­бу­хват­на оце­на ла­ко­ће по­сло­ва­ња је 59,
што пред­ста­вља зна­чај­но по­бољ­ша­ње по­зи­ци­је Ср­би­је у од­но­су
на 2015. го­ди­ну, ка­да је оце­на би­ла 91. Обла­сти у ко­ји­ма је до­шло
до нај­ве­ћег по­бољ­ша­ња је­су по­што­ва­ње и при­ме­на уго­во­ра, као и
при­ба­вља­ње гра­ђе­вин­ских до­зво­ла.
Табела 3. Показатељи фактора конкурентности у Србији
Показатељи 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014
Индекс глобалне
конкурентности 85 93 96 95 95 101 94 94
(ранг 1- најбољи)
Квалитет институција 108 110 120 121 130 126 122 120
Развијеност 102 107 93 84 77 90 77 75
инфраструктуре
Макроекономско 86 111 109 91 115 136 129 125
окружење
Здравство и основно 46 46 50 52 66 69 68 62
образовање
Високо образовање и 70 76 74 81 85 83 74 71
обука
Ефикасност тржишта 115 112 125 132 136 132 128 127
добара
Ефикасност тржишта 66 85 102 112 100 119 119 118
рада
Развијеност 89 92 94 96 100 115 109 120
финансијског тржишта
Технолошка развијеност 61 78 80 71 58 60 49 51
Величина тржишта 65 67 72 70 67 69 71 75
Софистицираност 100 102 125 130 132 137 132 132
пословања
Способност иновирања 70 80 88 97 111 112 108 113
Извор: Web Economic Forum, The Global Competitiveness Reports, Internet, http://www.
weforum.org/reports/global-competitiveness-report-2014-2015/, 09/02/2016.
Ср­би­ја, пре­ма из­ве­шта­ју Свет­ског еко­ном­ског фо­ру­ма,6) ко­
јим се сва­ке го­ди­не око 140 зе­ма­ља све­та ран­ги­ра пре­ма ин­дек­су
гло­бал­не кон­ку­рент­но­сти, има лош ранг. Обла­сти ко­је су нај­ло­
ши­је оце­ње­не су ква­ли­тет ин­сти­ту­ци­о­нал­ног и ма­кро­е­ко­ном­ског
окру­же­ња, ефи­ка­сност тр­жи­шта до­ба­ра и ра­да, раз­ви­је­ност фи­нан­
сиј­ског тр­жи­шта, со­фи­сти­ци­ра­ност по­сло­ва­ња и ни­во ино­ва­ци­ја
у зе­мљи. Као фак­то­ри ко­ји до­но­се нај­ве­ће про­бле­ме у по­сло­ва­њу
6) Web Eco­no­mic Fo­rum, The Glo­bal Com­pe­ti­ti­ve­ness Re­ports, In­ter­net, http://www.we­fo­rum.
org/re­ports/glo­bal-com­pe­ti­ti­ve­ness-re­port-2014-2015/, 09/02/2016.

125
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 121-139.
на­во­де се не­е­фи­ка­сност др­жав­не би­ро­кра­ти­је, при­ступ фи­нан­си­
ра­њу, ни­во ко­руп­ци­је, по­ли­тич­ка не­ста­бил­ност, не­ста­бил­ност и
че­сте про­ме­не Вла­да, по­ре­ска ре­гу­ла­ти­ва и по­ре­ске сто­пе, сто­па
кри­ми­на­ла, не­до­вољ­на раз­ви­је­ност ин­фра­струк­ту­ре и не­а­де­кват­на
ква­ли­фи­ка­ци­о­на струк­ту­ра рад­не сна­ге.
У ци­љу ана­ли­зе ква­ли­те­та по­слов­ног окру­же­ња и кон­ку­
рент­но­сти срп­ске еко­но­ми­је, ко­ри­сно је са­гле­да­ти по­ка­за­те­ље и у
окви­ру Ре­гу­ла­тор­ног ин­дек­са Ср­би­је (РИС), ко­ји об­ја­вљу­је На­ци­
о­нал­на али­јан­са за ло­кал­ни еко­ном­ски раз­вој (НА­ЛЕД). Вред­ност
Ре­гу­ла­тор­ног ин­дек­са за 2014. го­ди­ну из­но­си 41,8 од мак­си­мал­них
100 по­е­на, што зна­чи да ква­ли­тет ре­гу­ла­тор­ног окру­же­ња у Ср­би­ји
до­сти­же 41,8% же­ље­ног стан­дар­да. Иако су ре­зул­та­ти ис­тра­жи­ва­
ња за 2014. го­ди­ну бо­љи од ре­зул­та­та из 2013. го­ди­не, тре­ба ис­та­ћи
да по­је­ди­ни аспек­ти по­слов­ног окру­же­ња има­ју вр­ло ни­ске оце­не,
као што су ажур­ност спро­во­ђе­ња За­ко­на, ре­гу­ла­тор­но и па­ра­фи­
скал­но оп­те­ре­ће­ње и ква­ли­тет и те­мељ­ност при­пре­ме про­пи­са.7)
Пре­ма 6 основ­них ин­ди­ка­то­ра кон­ку­рент­но­сти во­де­ћа зе­мља
у сми­слу кон­ку­рент­но­сти европ­ских зе­ма­ља у 2014. го­ди­ни би­ла је
Нор­ве­шка (ко­ја је пре­ма Гло­бал­ном ин­дек­су кон­ку­рент­но­сти ран­
ги­ра­на на сед­мом ме­сту), док је Ср­би­ја пре­ма Гло­бал­ном ин­дек­су
кон­ку­рент­но­сти на 38. ме­сту, а по 6 основ­них ин­ди­ка­то­ра кон­ку­
рент­но­сти на 31. ме­сту.8)
У по­гле­ду на­прет­ка у пре­го­во­ри­ма о при­кљу­чи­ва­њу Европ­
ској уни­ји, Ср­би­ја је 01.03.2012 по­ста­ла кан­ди­дат за члан­ство у
Европ­ској уни­ји, а 01.09.2013. го­ди­не је сту­пио на сна­гу Спо­ра­зум
о ста­би­ли­за­ци­ји и при­дру­жи­ва­њу, док су пре­го­во­ри зва­нич­но по­че­
ли у 2016. го­ди­ни, отва­ра­њем По­гла­вља 35 о нор­ма­ли­за­ци­ји од­но­са
са При­шти­ном и По­гла­вља 32 о фи­нан­сиј­ској кон­тро­ли.
По­ре­ски си­стем у Ср­би­ји је ве­о­ма сти­му­ла­ти­ван за стра­не
ин­ве­сти­то­ре. По­ред то­га што су по­ре­ске сто­пе у Ср­би­ји не­ке од
нај­по­вољ­ни­јих у Евро­пи, стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма су омо­гу­ће­не и
број­не по­ре­ске олак­ши­це и дру­ге сти­му­ла­тив­не ме­ре омо­гу­ће­не
За­ко­ном и Уред­ба­ма о усло­ви­ма и на­чи­ну при­вла­че­ња ди­рект­них
ула­га­ња. Сто­па по­ре­за на до­хо­дак је 10%, сто­па по­ре­за на до­бит
пред­у­зе­ћа из­но­си 15%, док сто­па по­ре­за на до­да­ту вред­ност из­но­
си 20%. Ова­кве сто­пе по­ре­за су нај­ни­же у по­ре­ђе­њу са зе­мља­ма
ре­ги­о­на и за­пад­ног Бал­ка­на, а као је­ди­на ни­жа сто­па од на­ве­де­них
7) НА­ЛЕД, Ре­гу­ла­тор­ни ин­декс Ср­би­је, 2014, In­ter­net, http://www.na­led-ser­bia.org/sr/pa­
ge/138/Re­gu­la­tor­ni+in­deks+Sr­bi­je/, 24/01/2017.
8) Mar­ko Djo­go, Ne­nad Sta­ni­sic, “Is the Glo­bal Com­pe­ti­ti­ve­ness Re­port the right me­a­su­re of
mac­ro­ce­no­mic com­pe­ti­ti­ve­ness”, Zbor­nik ra­do­va, Eko­nom­ski fa­kul­tet, Ri­je­ka, vol. 34, br.
1/2016, стр. 91-117.

126
Мир­ја­на Б. Кне­же­вић, Ср­ђан М. Ша­пић Ин­сти­ту­ци­о­нал­не ме­ре ...
вр­ста по­ре­за се мо­же на­ве­сти сто­па по­ре­за на до­бит пред­у­зе­ћа у
Бу­гар­ској, где из­но­си 10%.9) Пре­ма ис­тра­жи­ва­њу ком­па­ни­је Ernst
& Young о при­влач­но­сти Евро­пе као ин­ве­сти­ци­о­не ло­ка­ци­је, Ср­би­
ја је у пе­ри­о­ду од 2004. до 2008. го­ди­не има­ла 164 ин­ве­сти­ци­о­на
про­јек­та, а у пе­ри­о­ду од 2009. до 2013. го­ди­не 284 про­јек­та, чи­ме
се свр­ста­ва у пр­вих пет­на­ест зе­ма­ља Евро­пе пре­ма бро­ју оства­ре­
них про­је­ка­та.10)

2. ИН­СТИ­ТУ­ЦИ­ОН­ АЛ­НЕ МЕ­РЕ УНА­ПРЕ­ЂЕ­ЊА ­

ИН­ВЕ­СТИ­ЦИ­ОН­ ОГ ОКРУ­ЖЕ­ЊА У СР­БИ­ЈИ
Ис­тра­жи­ва­ња ко­ја се фо­ку­си­ра­ју на иден­ти­фи­ко­ва­ње и ана­
ли­зу де­тер­ми­нан­ти стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја су број­на. Ис­
тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да су из­ме­ђу оста­лих за при­вла­че­ње стра­них
ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја бит­ни раз­ви­је­ност фи­нан­сиј­ских, прав­них
и по­ли­тич­ких ин­сти­ту­ци­ја.11)
То­ко­ви ме­ђу­на­род­не тр­го­ви­не и ин­ве­сти­ци­ја су под ути­ца­јем
ин­ве­сти­ци­о­не атрак­тив­но­сти зе­ма­ља, при че­му зе­мље са ви­шом
атрак­тив­но­шћу има­ју ве­ће мо­гућ­но­сти за раст и про­спе­ри­тет при­
вре­де.12)
То­ком по­след­њих пар го­ди­на зе­мље цен­трал­не и ју­го­и­сточ­не
Евро­пе су до­бар при­мер еко­но­ми­ја са ра­сту­ћим тр­жи­шти­ма ко­ја
уво­зе ве­ли­ке из­но­се ка­пи­та­ла ра­ди фи­нан­си­ра­ња соп­стве­ног ра­ста
и про­це­са тран­зи­ци­је.13)
Ре­зул­та­ти не­ких ис­тра­жи­ва­ња до­ка­зу­ју хи­по­те­зе да стра­не
ди­рект­не ин­ве­сти­ци­је има­ју зна­ча­јан ефе­кат на тр­го­ви­ну из­ме­ђу
зе­ма­ља Ју­го­ис­ точ­не Евро­пе и зе­ма­ља неч­ла­ни­ца Европ­ске Уни­је.14)
9) SI­E­PA, Do­ing Bu­si­ness in Ser­bia, 2015, In­ter­net, http://si­ep­ a.gov.rs/fi­les/pre­sen­ta­ti­ons/
DBIS-ser­bia-2015/, 25/01/2017.
10) Ernst & Young, Euro­pean At­trac­ti­ve­ness Sur­vey, 2014, In­ter­net, http://www.ey.com/Pu­bli­
ca­tion/vwLU­As­sets/EY-2014-euro­pean-at­trac­ti­ve­ness-sur­vey/$FI­LE/EY-2014-euro­pean-at­
trac­ti­ve­ness-sur­vey.pdf, 18/01/2016.
11) Bru­ce A. Blo­ni­gen, Je­remy Pi­ger, “De­ter­mi­nants of Fo­re­ign Di­rect In­vest­ment”, NBER Wor­
king Pa­per 16704, Na­ti­o­nal Bu­re­au of Eco­no­mic Re­se­arch, Cam­brid­ge, 2011, стр. 19.
12) Mer­ce­des Del­ga­do, Chri­stian Ke­tels, Mic­hael E. Por­ter, Scott Stern, “The De­ter­mi­nants Of
Na­ti­o­nal Com­pe­ti­ti­ve­ness”, NBER Wor­king Pa­per 18249, Na­ti­o­nal Bu­re­au of Eco­no­mic Re­
se­arch, Cam­brid­ge, 2012, стр. 28.
13) Ab­dul Abiad, Da­niel Le­igh, As­ho­ka Mody, “In­ter­na­ti­o­nal Fi­nan­ce and In­co­me Con­ver­gen­ce:
Euro­pe is Dif­fe­rent”, IMF Wor­king Pa­per, No. 07/64, 2007, стр. 5.
14) Bardhyl Da­u­ti, “Tra­de and fo­re­ign di­rect in­vest­ment: Evi­den­ce from So­uth East Euro­pian
co­un­tri­es and new Euro­pean Union mem­ber sta­tes”, Zbоrnik ra­do­va, Eko­nom­ski fa­kul­tet
Ri­je­ka, vol. 34, br. 1/2016, стр. 63-89.

127
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 121-139.
Ср­би­ја у ци­љу при­вла­че­ња стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја
на пу­ту ка ин­те­гра­ци­ји у Европ­ску Уни­ју спро­во­ди низ ин­сти­ту­ци­
о­нал­них и си­стем­ских ме­ра ко­ји­ма же­ли да по­бољ­ша ин­ве­сти­ци­о­
но окру­же­ње.
По­ли­ти­ка др­жа­ве пре­ма стра­ним ин­ве­сти­ци­ја­ма са­сто­ји се
од за­кон­ских од­ред­би и ре­гу­ла­ти­ве ко­ји­ма се ути­че на ула­зак стра­
них ин­ве­сти­то­ра и њи­хо­во де­ло­ва­ње у зе­мљи. Ре­гу­ла­ти­ва се од­
но­си на за­кон­ске од­ред­бе ко­је од­ре­ђу­ју прав­ни по­ло­жај стра­ног
ин­ве­сти­то­ра у зе­мљи до­ма­ћи­на, од­но­сно про­цес ула­ска у зе­мљу и
осни­ва­ње пред­уз­ е­ћа. Ово је вр­ло ва­жна де­тер­ми­нан­та с об­зи­ром да
ис­ка­зу­је ри­зи­ке ко­је стра­ни ин­ве­сти­то­ри мо­гу има­ти у по­гле­ду ње­
го­вог трет­ма­на од стра­не за­ко­но­дав­ства зе­мље до­ма­ћи­на.15)
Ва­же­ћа за­кон­ска ре­гу­ла­ти­ва би тре­ба­ло да оја­ча ин­сти­ту­
ци­о­нал­не струк­ту­ре ко­је мо­гу да до­при­но­се еко­ном­ском ја­ча­њу и
по­бољ­ша­њу ин­ве­сти­ци­о­ног окру­же­ња. Про­цес ускла­ђи­ва­ња на­
ци­о­нал­ног за­ко­но­дав­ства са европ­ском ре­гу­ла­ти­вом је пред­у­слов
за укљу­чи­ва­ње Ср­би­је у про­це­се европ­ских ин­те­гра­ци­ја. Ана­ли­
зи­ра­ју­ћи до­ма­ћи за­ко­но­дав­ни оквир ко­ји се од­но­си на об­ли­ко­ва­
ње по­слов­ног и ин­ве­сти­ци­о­ног окру­же­ња су: За­кон о при­вред­ним
дру­штви­ма, Ца­рин­ски за­кон, За­кон о де­ви­зном по­сло­ва­њу, За­кон о
пла­ни­ра­њу и из­град­њи, За­кон о ра­ду, За­кон о по­ре­зу на до­бит прав­
ног ли­ца, За­кон о сте­ча­ју, За­кон о за­шти­ти кон­ку­рен­ци­је, За­кон о
за­шти­ти по­тро­ша­ча, За­кон о за­шти­ти ко­ри­сни­ка фи­нан­сиј­ских
услу­га и дру­ги За­ко­ни спе­ци­фич­ни за од­ре­ђе­не при­вред­не гра­не.
За­ко­но­дав­на ак­тив­ност у Ср­би­ји тре­ба­ло би да бу­де у функ­ци­ји
ства­ра­ња пред­ви­ди­вих и бо­љих усло­ва по­сло­ва­ња, а у ци­љу на­
прет­ка у про­це­си­ма при­кљу­чи­ва­ња, нео­п­ход­на је и пот­пу­на хар­мо­
ни­за­ци­ја за­ко­но­дав­ства са про­пи­си­ма Европ­ске уни­је.
Основ­ни циљ обез­бе­ђи­ва­ња нај­про­дук­тив­ни­јег по­слов­ног
окру­же­ња, је­сте сло­бод­но кре­та­ње ка­пи­та­ла кроз при­лив стра­них
ди­рект­них ула­га­ња. На ма­кро ни­воу, у обез­бе­ђи­ва­њу ста­бил­но­сти
и по­бољ­ша­њу оп­штег по­слов­ног окру­же­ња глав­ну уло­гу има­ју
вла­де др­жа­ва. Ин­сти­ту­ци­о­нал­ни оквир ко­јим се ди­рект­но ре­гу­ли­
шу стра­на ди­рект­на ула­га­ња у Ср­би­ји об­у­хва­та За­кон о стра­ним
ула­га­њи­ма, Уред­бе о усло­ви­ма и на­чи­ну при­вла­че­ња ди­рект­них
ин­ве­сти­ци­ја као и Стра­те­ги­ја под­сти­ца­ња и раз­во­ја стра­них ула­га­
ња. Пр­ви За­кон о стра­ним ула­га­њи­ма је до­нет 2002. го­ди­не ко­јим
су ство­ре­не ин­сти­ту­ци­о­нал­не прет­по­став­ке за ула­га­ње стра­них ин­

15) Дар­ко Мар­ја­но­вић, Пре­драг Ра­до­је­вић, ,,Ути­цај стра­них ула­га­ња на из­град­њу кон­ку­
рент­но­сти срп­ске при­вре­де“, Но­ви ме­то­ди ме­наџ­мен­та и мар­ке­тин­га у по­ди­за­њу кон­
ку­рент­но­сти срп­ске при­вре­де, на­уч­ни скуп, Еко­ном­ски фа­кул­тет, Су­бо­ти­ца, ок­то­бар
2011.

128
Мир­ја­на Б. Кне­же­вић, Ср­ђан М. Ша­пић Ин­сти­ту­ци­о­нал­не ме­ре ...
ве­сти­то­ра у при­вре­ду Ср­би­је и дат сиг­нал стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма
у по­гле­ду по­др­шке др­жа­ве и си­гур­но­сти њи­хо­вог ула­га­ња.
На­кон три­на­ест го­ди­на, Вла­да Ср­би­је је до­не­ла Но­ви За­кон
о ула­га­њи­ма ко­ји је сту­пио на сна­гу да­на 04. 11. 2015. го­ди­не. За­ко­
ном је уре­ђен оп­шти прав­ни оквир за ула­га­ња у Ре­пу­бли­ци Ср­би­
ји, де­фи­ни­са­ни су­бјек­ти по­др­шке ула­га­њи­ма за ефи­ка­сно пру­жа­ње
услу­га ула­га­чи­ма, обра­зо­ва­ње као и рад Са­ве­та за еко­ном­ски раз­вој
и рад Раз­вој­не аген­ци­је Ср­би­је.
Као нај­ве­ћа но­ви­на у од­но­су на до­та­да­шњи За­кон, на­во­ди
се из­јед­на­ча­ва­ње трет­ма­на до­ма­ћих и стра­них ула­га­ча, ко­ји­ма се
га­ран­ту­је сло­бо­да ула­га­ња по нај­бо­љим стан­дар­ди­ма ме­ђу­на­род­
ног ин­ве­сти­ци­о­ног пра­ва, а као глав­ни ци­ље­ви се на­во­де уре­ђе­ње
ин­сти­ту­ци­о­нал­ног окви­ра за ефи­ка­сно пру­жа­ње услу­га ула­га­чи­ма,
уна­пре­ђе­ње ин­ве­сти­ци­о­ног окру­же­ња и ства­ра­ње при­влач­ни­јег
по­слов­ног ам­би­јен­та за до­ма­ће и стра­не ула­га­че.
Аген­ци­ја за стра­на ула­га­ња и про­мо­ци­ју из­во­за осно­ва­на у
скла­ду са За­ко­ном о спољ­но­тр­го­вин­ском по­сло­ва­њу и На­ци­о­нал­
на аген­ци­ја за ре­ги­о­нал­ни раз­вој осно­ва­на у скла­ду са За­ко­ном о
ре­ги­о­нал­ном раз­во­ју пре­ста­ју са ра­дом на дан по­чет­ка ра­да Раз­вој­
не аген­ци­је Ср­би­је (РАС), ко­ја пре­у­зи­ма њи­хо­ве прав­не по­сло­ве и
ну­ди ши­рок спек­тар услу­га, укљу­чу­ју­ћи по­др­шку ди­рект­ним ула­
га­њи­ма и про­мо­ци­ји из­во­за, али и им­пле­мен­та­ци­ју про­је­ка­та ко­ји
за циљ има­ју уна­пре­ђе­ње кон­ку­рент­но­сти, ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја и
угле­да Ср­би­је.
Вла­да Ср­би­је је у пе­ри­о­ду од 2003. до 2015. го­ди­не усво­
ји­ла и не­ко­ли­ко вер­зи­ја Уред­би о усло­ви­ма и на­чи­ну при­вла­че­ња
ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја (2006, 2007, 2008, 2010, 2011, 2012, 2013,
2014. и по­след­ња из 21. мар­та 2015. го­ди­не). Овим Уред­ба­ма уре­
ђу­ју се усло­ви и на­чин при­вла­че­ња ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја у Ре­пу­
бли­ку Ср­би­ју, кри­те­ри­ју­ми за до­де­лу сред­ста­ва за при­вла­че­ње ди­
рект­них ин­ве­сти­ци­ја, ди­на­ми­ка ис­пла­те тих сред­ста­ва, као и дру­га
пи­та­ња од зна­ча­ја за по­ве­ћа­ње кон­ку­рент­но­сти Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.
Зна­чај­на про­ме­на у нај­но­ви­јој Уред­би из 2015. го­ди­не, у од­но­су на
прет­ход­не је­сте и сма­ње­ње мак­си­мал­ног из­но­са под­сти­ца­ја за но­во
рад­но ме­сто, за ко­је ин­ве­сти­то­ри мо­гу до­би­ти 7.000 евра.16)
Нај­зна­чај­ни­ји из­раз спрем­но­сти Вла­де Ср­би­је да омо­гу­ћи
при­вла­че­ње и по­ве­ћа­ње при­ли­ва стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја
пред­ста­вља Стра­те­ги­ја под­сти­ца­ња и раз­во­ја стра­них ула­га­ња, ко­ја
је усво­је­на 2006. го­ди­не. При­о­ри­тет­ни циљ Стра­те­ги­је је­сте ства­

16) Уредба о условима и начину привлачења директних инвестиција, Службени гласник

РС, бр. 25, 2015.

129
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 121-139.
ра­ње по­вољ­не кли­ме и окви­ра за при­вла­че­ње, за­др­жа­ва­ње и ши­ре­
ње ме­ђу­на­род­но кон­ку­рент­них и из­во­зно ори­јен­ти­са­них стра­них
ула­га­ња.
У окви­ру Стра­те­ги­је кон­ци­пи­ран је и Ак­ци­о­ни план за от­кла­
ња­ње ад­ми­ни­стра­тив­них пре­пре­ка за стра­на ула­га­ња ко­јим се уре­
ђу­ју обла­сти од по­себ­ног зна­ча­ја за при­вла­че­ње стра­них ула­га­ња,
као што су осни­ва­ње пред­уз­ е­ћа са стра­ним уло­гом, раз­вој ин­фра­
струк­ту­ре, пи­та­ња ве­за­на за рад пред­уз­ е­ћа као и оста­ле си­стем­ске
ме­ре, ре­фор­ма др­жав­не упра­ве и ре­фор­ма суд­ства. За сва­ку област,
у пла­ну су пре­ци­зно пред­ста­вље­ни ана­ли­за по­сто­је­ћег ста­ња, пла­
ни­ра­ни ци­ље­ви, пре­по­ру­ке и но­си­о­ци из­вр­ше­ња пла­на.17)
У по­гле­ду обла­сти ре­фор­ме про­пи­са, ва­жно је спо­ме­ну­ти и
про­је­кат Са­ве­та стра­них ин­ве­сти­то­ра из 2008. го­ди­не, тзв. Ги­љо­ти­
ну про­пи­са, ко­јим се по­ку­ша да ука­же на низ не­по­треб­них про­пи­са
и про­блем са би­ро­кра­ти­јом у Ср­би­ји. Са­вет је Вла­ди Ср­би­је пред­
ста­вио 119 пре­по­ру­ка са ци­љем олак­ша­ва­ња по­сло­ва­ња стра­ним и
до­ма­ћим пред­у­зе­ћи­ма, од ко­јих је 77 усво­је­но, а 35 у пот­пу­но­сти
им­пле­мен­ти­ра­но. Пре­по­ру­ке су би­ле ор­га­ни­зо­ва­не у окви­ру обла­
сти: опо­ре­зи­ва­ње, ца­ри­не, од­но­си са за­по­сле­ни­ма и те­ле­ко­му­ни­
ка­ци­је.18)

3. РЕ­ФОР­МА ПРАВ­НЕ РЕ­ГУ­ЛА­ТИ­ВЕ ­

ТР­ЖИ­ШТА КА­ПИ­ТА­ЛА У СР­БИ­ЈИ
Уз прет­по­став­ку пот­пу­не сло­бо­де кре­та­ња ка­пи­та­ла из­ме­ђу
зе­ма­ља ова кре­та­ња ка­пи­та­ла из­јед­на­ча­ва­ју не са­мо по­ну­ду и по­
тра­жњу, не­го и це­ну ка­пи­та­ла у по­је­ди­ним зе­мља­ма. Зе­мља уво­
зни­ца ка­пи­та­ла у ко­јој је по­тра­жња за ка­пи­та­лом ве­ћа од ње­го­ве
по­ну­де има ко­рист од уво­за ка­пи­та­ла јер ће се уво­зом по­ве­ћа­ти
ње­го­ва по­ну­да и па­сти це­на што чи­ни ин­ве­сти­ци­о­не про­јек­те рен­
та­бил­ним и са­мим тим ути­че на по­ве­ћа­ње ин­ве­сти­ци­ја.19)
Ин­тер­на­ци­о­на­ли­за­ци­ја фи­нан­сиј­ских тр­жи­шта има ве­ли­ки
ути­цај на при­вре­ду свих зе­ма­ља. Ка­да стран­ци ку­пу­ју ак­ци­је на­
ших пред­у­зе­ћа, они ин­ве­сти­ра­ју у на­шу при­вре­ду, а ка­да ку­пу­ју на­

17) Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Стра­те­ги­ја за под­сти­ца­ње и раз­вој стра­них ула­га­ња, In­ter­
net, http://www.gs.gov.rs/lat/stra­te­gi­je-vs.html/, 21/03/2016.
18) Са­вет стра­них ин­ве­сти­то­ра, Ги­љо­ти­на про­пи­са, In­ter­net, http://www.fic.org.rs/pro­jects/
gu­il­lo­ti­ne.html/, 28/12/2016.
19) Дар­ко Мар­ја­но­вић, Пре­драг Ра­до­је­вић, „Ути­цај стра­них ула­га­ња на из­град­њу кон­ку­
рент­но­сти срп­ске при­вре­де“, нав. де­ло.

130
Мир­ја­на Б. Кне­же­вић, Ср­ђан М. Ша­пић Ин­сти­ту­ци­о­нал­не ме­ре ...
ше ду­жнич­ке хар­ти­је од вред­но­сти, по­зајм­љу­ју свој но­вац на­шим
зај­мо­тра­жи­о­ци­ма.20)
Јед­на од бит­них прет­по­став­ки сло­бод­ног кре­та­ња ка­пи­та­ла
ко­је се ре­гу­ли­ше По­гла­вљем 4 у про­це­су при­дру­жи­ва­ња Ср­би­је
Европ­ској Уни­ји је­сте и од­го­ва­ра­ју­ћа прав­на ре­гу­ла­ти­ва тр­жи­шта
ка­пи­та­ла.
По­след­ња те­мељ­на ре­фор­ма прав­не ре­гу­ла­ти­ве тр­жи­шта
ка­пи­та­ла у Ср­би­ји из­вр­ше­на ка­да је до­нет За­кон о тр­жи­шту ка­
пи­та­ла21) и ње­го­вих из­ме­на и до­пу­на,22) ко­ји је сту­пио на ме­сто
кри­ти­ко­ва­ног За­ко­на о тр­жи­шту хар­ти­ја од вред­но­сти и дру­гих
фи­нан­сиј­ских ин­стру­ме­на­та. Уве­де­не су из­ме­не у За­кон о ин­ве­сти­
ци­о­ним фон­до­ви­ма23) и За­кон о до­бро­вољ­ним пен­зи­о­ним фон­до­ви­
ма и пен­зиј­ском оси­гу­ра­њу,24) а из­ме­њен је и За­кон о пре­у­зи­ма­њу
ак­ци­о­нар­ских дру­шта­ва.25)
За­кон о тр­жи­шту ка­пи­та­ла кроз про­цес хар­мо­ни­за­ци­је са
пра­вом Европ­ске уни­је до­но­си низ но­ви­на у од­ви­ја­њу тр­го­ви­не
хар­ти­ја­ма од вред­но­сти. По­себ­на но­ви­на од зна­ча­ја за спре­ча­ва­ње
ко­руп­ци­је и мал­вер­за­ци­ја ка­пи­та­лом је­су од­ред­бе о ин­сај­дер­ској
тр­го­ви­ни, од­но­сно зло­у­по­тре­би по­вла­шће­них ин­фор­ма­ци­ја, чи­је
је ода­ва­ње За­ко­ном о тр­жи­шту ка­пи­та­ла пред­ви­ђе­но као по­себ­но
кри­вич­но де­ло.26)
Ге­не­рал­но по­сма­тра­но, по­сто­је­ћа прав­на ре­гу­ла­ти­ва је де­ли­
мич­но хар­мо­ни­зо­ва­на са ре­гу­ла­ти­вом Европ­ске уни­је, али је тр­
жи­ште ка­пи­та­ла Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и да­ље ве­о­ма не­раз­ви­је­но. Због
не­раз­ви­је­но­сти тр­жи­шта, прав­на ре­гу­ла­ти­ва и ни­је до­вољ­но те­сти­
ра­на у прак­си, па се и да­ље не мо­же го­во­ри­ти о свим по­тен­ци­јал­
ним не­до­ста­ци­ма ре­фор­ми спро­ве­де­них од 2011. го­ди­не. Је­дан од
основ­них про­бле­ма прав­не прак­се је не­у­са­гла­ше­ност мно­го­број­
20) Љу­би­ца Ни­ко­лић, Алек­сан­дар Мо­ја­ше­вић, „Ор­га­ни­за­ци­ја фи­нан­сиј­ских тр­жи­шта“,
Збор­ник ра­до­ва Прав­ног фа­кул­те­та у Ни­шу, LXII, Те­мат­ски број „За­шти­та људ­ских
и ма­њин­ских пра­ва у Европ­ском прав­ном про­сто­ру“, Цен­тар за пу­бли­ка­ци­је, Прав­ни
фа­кул­тет Ниш, 2012, стр. 122.
21) За­кон о тр­жи­шту ка­пи­та­ла, Слу­жбе­ни гла­сник РС, бр. 31/2011.
22) Из­ме­не и до­пу­не За­ко­на о тр­жи­шту ка­пи­та­ла, Слу­жбе­ни гла­сник РС, бр. 112/15.
23) Закон о инвестиционим фондовима, Службени гласник РС, бр. 46/06; бр. 51/09 и бр.
31/11.
24) Закон о добровољним пензионим фондовима и пензијском осигурању, Службени
гласник РС, бр. 31/11.
25) Закон о преузимању акционарских друштава, Службени гласник РС, бр. 99/11.
26) Jovana Brašić, „Institucionalne barijere za ulazak na tržište republike Srbije i potencijalna
konkurencija“, Pravni zapisi, Pravni fakultet Univerziteta Union, God. VII, br. 1/2016, стр.
127.

131
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 121-139.
них по­је­ди­нач­них про­пи­са ко­ји уре­ђу­ју тр­жи­ште ка­пи­та­ла, а ко­ји
су усва­ја­ни у раз­ли­чи­тим пе­ри­о­ди­ма.
Кра­јем 2015. го­ди­не За­кон о тр­жи­шту ка­пи­та­ла је пре­тр­пео
ма­ње из­ме­не ка­ко би се учи­ни­ло не­спор­ним да се из­да­ва­о­ци­ма фи­
нан­сиј­ских ин­стру­ме­на­та сма­тра­ју и Европ­ска бан­ка за об­но­ву и
раз­вој, Ме­ђу­на­род­на фи­нан­сиј­ска кор­по­ра­ци­ја и оста­ле чла­ни­це
Гру­па­ци­је Свет­ске бан­ке. То би тре­ба­ло да до­ве­де до ра­ста укуп­ног
про­ме­та фи­нан­сиј­ским ин­стру­мен­ти­ма чи­ме би се скре­ну­ла па­жња
стра­них и до­ма­ћих про­фе­си­о­нал­них ин­ве­сти­то­ра на на­ше тр­жи­
ште. Оно што не­до­ста­је је прав­ни оквир за се­кју­ри­ти­за­ци­ју као
ко­ри­сног ин­сти­ту­та ко­ји би спре­чио да­ље не­га­тив­не по­ја­ве у бан­
кар­ском сек­то­ру. Ре­гу­ла­тор­ни оквир и прак­са су и да­ље не­до­вољ­но
пре­ци­зни и раз­ви­је­ни за оба­вља­ње по­сло­ва са фи­нан­сиј­ским де­ри­
ва­ти­ма у скла­ду са IS­DA ма­стер уго­во­ром.
По­бољ­ша­ње тр­жи­шта ка­пи­та­ла у Ср­би­ји зах­те­ва ви­ше од
про­сте хар­мо­ни­за­ци­је прав­не ре­гу­ла­ти­ве са ме­ђу­на­род­ним стан­
дар­ди­ма. Ефи­ка­сног тр­жи­шта ка­пи­та­ла не мо­же би­ти док се не пре­
ва­зи­ђу си­стем­ска огра­ни­че­ња за ње­го­во функ­ци­о­ни­са­ње. На­и­ме,
тре­ба­ло би да се пре­ва­зи­ђе по­ли­тич­ка не­ста­бил­ност, не­ста­бил­ност
прав­ног си­сте­ма, обез­бе­ди за­до­во­ља­ва­ју­ћи по­слов­но фи­нан­сиј­ски
бо­ни­тет уче­сни­ка на тр­жи­шту ка­пи­та­ла, раз­ви­ју фи­нан­сиј­ске ин­
сти­ту­ци­је и фи­нан­сиј­ски ин­стру­мен­ти. На­рав­но, ста­бил­ност до­ма­
ће ва­лу­те и ка­дров­ска оспо­со­бље­ност су не­за­о­би­ла­зни пред­у­сло­ви
ко­је тре­ба обез­бе­ди­ти ако се же­ли истин­ски раз­вој тр­жи­шта ка­
пи­та­ла у Ср­би­ји. Пре­ва­зи­ла­же­њем на­ве­де­них си­стем­ских не­до­
ста­та­ка, уз пред­ло­же­но ин­сти­ту­ци­о­нал­но ре­гу­ли­са­ње тр­жи­шта
ка­пи­та­ла, мо­гу­ће је ство­ри­ти усло­ве за успе­шно функ­ци­о­ни­са­ње
тр­жи­шта ка­пи­та­ла ко­је мо­же да бу­де је­дан од зна­чај­них по­кре­та­ча
раз­во­ја на­шег еко­ном­ског си­сте­ма, ра­ста дру­штве­ног про­из­во­да и
уве­ћа­ња бо­гат­ства сва­ког гра­ђа­ни­на.27)

4. РЕ­ЗУЛ­ТА­ТИ СПРО­ВЕ­ДЕ­НИХ МЕ­РА ­

И МО­ГУЋ­НО­СТИ ЗА ДА­ЉЕ ПО­БОЉ­ША­ЊЕ ­
ИН­ВЕ­СТИ­ЦИ­ОН­ ОГ ОКРУ­ЖЕ­ЊА И ТР­ЖИ­ШТА ­
КА­ПИ­ТА­ЛА
Уко­ли­ко се по­сма­тра­ју ка­рак­те­ри­сти­ке и тен­ден­ци­је у окви­
ру по­слов­ног окру­же­ња у Ср­би­ји, мо­гу се ана­ли­зи­ра­ти ефек­ти
спро­ве­де­них ин­сти­ту­ци­о­нал­них ме­ра, као и це­ло­куп­ног про­це­са
27) Срећко Новаковић, „Нормативно регулисање тржишта капитала“, Научно стручни
часопис, Висока пословна школа струковних студија, Нови Сад, бр. 1/2011, стр. 119.

132
Мир­ја­на Б. Кне­же­вић, Ср­ђан М. Ша­пић Ин­сти­ту­ци­о­нал­не ме­ре ...
тран­зи­ци­је ко­ји се спро­во­ди у срп­ској еко­но­ми­ји од по­чет­ка 2000-
их го­ди­на, а ко­ји у ве­ли­кој ме­ри об­ли­ку­је по­слов­но окру­же­ње за
до­ма­ће и стра­не ин­ве­сти­то­ре.
Од по­чет­ка про­це­са тран­зи­ци­је на­по­ри раз­ли­чи­тих вла­да
Ср­би­је до­ве­ли су до зна­чај­ног уна­пре­ђе­ња по­слов­ног окру­же­ња,
иако и да­ље по­сто­је број­не обла­сти у ко­ји­ма су по­треб­на до­дат­на
по­бољ­ша­ња. Ана­ли­зом фак­то­ра окру­же­ња у Ср­би­ји у про­те­клом
пе­ри­о­ду, мо­же се при­ме­ти­ти да је до­шло до зна­чај­ног на­прет­ка у
по­гле­ду по­ли­тич­ких, еко­ном­ских и прав­них фак­то­ра. По­ли­тич­ка
ста­бил­ност је на да­ле­ко ви­шем ни­воу у од­но­су на пе­ри­од кра­јем
20. ве­ка. Ме­ђу­тим, и да­ље по­сто­је отво­ре­на пи­та­ња по­зи­ци­је Ср­
би­је у ме­ђу­на­род­ним по­ли­тич­ким од­но­си­ма, пи­та­ње Ко­со­ва, ми­та
и ко­руп­ци­је, као и че­сте про­ме­не вла­да. Еко­ном­ски по­ка­за­те­љи бе­
ле­же по­зи­тив­на кре­та­ња у про­те­клом пе­ри­о­ду, али и по­ред то­га,
њи­хо­ва вред­ност се на­ла­зи знат­но ис­под ни­воа вред­но­сти истих
по­ка­за­те­ља ве­ћи­не европ­ских зе­ма­ља. До­но­ше­њем број­них за­ко­
на и уред­би за по­бољ­ша­ње по­слов­ног и ин­ве­сти­ци­о­ног ам­би­јен­та,
уста­но­вљен је прав­ни оквир ко­ји је у ве­ли­кој ме­ри под­сти­ца­јан за
стра­не ин­ве­сти­то­ре. Ме­ђу­тим, при­ме­на до­не­тих за­ко­на ни­је до­
вољ­но до­след­на или из­о­ста­је, што пред­ста­вља ве­ли­ки про­блем већ
ду­ги низ го­ди­на.
Ако се по­сма­тра­ју по­ка­за­те­љи по­слов­не и ин­ве­сти­ци­о­не
кли­ме и фак­то­ри кон­ку­рент­но­сти Ср­би­је мо­же се уочи­ти да је,
иако по­сто­је од­ре­ђе­ни по­зи­тив­ни ефек­ти њи­хо­вог уна­пре­ђе­ња, Ср­
би­ја ре­ла­тив­но ло­ше ран­ги­ра­на у ме­ђу­на­род­ном окру­же­њу. У по­
гле­ду фак­то­ра кон­ку­рент­но­сти, до­шло је до по­бољ­ша­ња у обла­сти
ин­фра­струк­ту­ре и тех­но­ло­шке раз­ви­је­но­сти, али ће до­дат­на уна­
пре­ђе­ња би­ти нео­п­ход­на у до­ме­ну со­фи­сти­ци­ра­но­сти по­сло­ва­ња,
ква­ли­те­та ин­сти­ту­ци­ја, ма­кро­е­ко­ном­ског окру­же­ња, као и ефи­ка­
сно­сти фи­нан­сиј­ског тр­жи­шта и тр­жи­шта до­ба­ра и ра­да. По­ка­за­те­
љи по­слов­не и ин­ве­сти­ци­о­не кли­ме ука­зу­ју на зна­чај­на по­бољ­ша­
ња у до­ме­ну по­кре­та­ња по­сло­ва­ња, при­ба­вља­ња до­зво­ла, по­ре­ске
по­ли­ти­ке, спољ­не тр­го­ви­не као и по­што­ва­ња и при­ме­не уго­во­ра.
За ана­ли­зу ква­ли­те­та ин­сти­ту­ци­о­нал­ног окви­ра у Ре­пу­бли­ци
Ср­би­ји мо­гу се ко­ри­сти­ти по­да­ци ко­ји се од­но­се на Ин­декс вла­да­
ви­не за­ко­на. Код Ин­дек­са за­шти­те пра­ва сво­ји­не Ср­би­ја је на­чи­
ни­ла скок са 30. ме­ста 2002. го­ди­не, на 45. ме­сто 2015. го­ди­не (0
ми­ни­мал­на вред­ност – 100 мак­си­мал­на вред­ност ин­дек­са) док је
код Ин­дек­са пер­цеп­ци­је ко­руп­ци­је на­чи­ни­ла скок са 10. ме­ста 2002
го­ди­не, на 42. ме­сто 2015 го­ди­не (1 ве­ли­ка – 100 ма­ла ко­руп­ци­ја).28)
28) Владан Ивановић, „Значај ефикасног институционалног оквира у процесу
придруживања ЕУ – анализа владавине закона у Републици Србији“, у зборнику:

133
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 121-139.
Као ко­ри­стан оквир за пред­у­зи­ма­ње нео­п­ход­них ме­ра уна­
пре­ђе­ња по­слов­ног окру­же­ња мо­же да по­слу­жи тзв. Бе­ла књи­га,
ко­ју об­ја­вљу­је Са­вет стра­них ин­ве­сти­то­ра. Пре­ма из­да­њу Бе­ле
књи­ге из 2015. го­ди­не,29) ис­ти­че се да је нај­зна­чај­ни­ји на­пре­дак у
од­но­су на 2014. го­ди­ну оства­рен у по­гле­ду про­це­са ма­кро­е­ко­ном­
ске фи­скал­не кон­со­ли­да­ци­је кроз сма­ње­ње бу­џет­ског де­фи­ци­та.
Та­ко­ђе, уоча­ва се и ве­ли­ки на­пре­дак у по­гле­ду тран­спа­рент­ни­јег и
ефи­ка­сни­јег из­да­ва­ња гра­ђе­вин­ских до­зво­ла. Као обла­сти у ко­ји­ма
је по­стиг­нут на­пре­дак на­во­де се не­крет­ни­не и из­град­ња, за­шти­
та ин­те­лек­ту­ал­не сво­ји­не, тран­спорт, за­шти­та по­тро­ша­ча, рад ин­
спек­ци­ја и бор­ба про­тив не­до­зво­ље­не тр­го­ви­не, као и на­пре­дак у
сек­то­ри­ма те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја и оси­гу­ра­ња. С дру­ге стра­не, обла­сти
у ко­ји­ма ни­је до­шло до по­бољ­ша­ња су де­ви­зно по­сло­ва­ње, по­ре­
ска по­ли­ти­ка, по­љо­при­вре­да, фар­ма­це­ут­ска ин­ду­стри­ја, као и рад­
но­прав­ни про­пи­си.
У Бе­лој књи­зи из 2016, Са­вет уви­ђа и це­ни од­луч­ност но­ве
Вла­де да уна­пре­ди по­слов­ну кли­му и на­ста­ви ре­фор­ме. Са­вет по­
здра­вља успе­шне ре­фор­ме ко­је су до са­да спро­ве­де­не, по­себ­но фи­
скал­ну кон­со­ли­да­ци­ју и ре­гу­ла­тор­на уна­пре­ђе­ња спро­ве­де­на то­ком
кроз из­ме­не За­ко­на о ра­ду, За­ко­на о сте­ча­ју, За­ко­на о при­ва­ти­за­ци­
ји. Из­ме­не про­пи­са за­јед­но са при­ступ­ним пре­го­во­ри­ма са ЕУ ко­ји
су у то­ку по­ма­жу да се по­слов­на кли­ма учи­ни ја­сном и по­год­ном
за убр­за­ње ра­ста.
Ме­ђу­тим, да би се за­ма­јац ра­ста у Ср­би­ји учи­нио одр­жи­вим,
Са­вет оче­ку­је и сма­тра нео­п­ход­ним убр­за­ње ре­форм­ског про­це­са,
ко­је тре­ба да об­у­хва­ти сле­де­ће обла­сти:30)
●● струк­тур­не про­ме­не и при­ва­ти­за­ци­ју др­жав­них пред­у­зе­
ћа,
●● ре­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ју, ис­ко­ри­сти­ти по­тен­ци­јал при­вла­че­
ња ин­ве­сти­то­ра ко­ји раз­ма­тра­ју про­ме­ну ло­ка­ци­је,
●● сма­ње­ње би­ро­кра­ти­је и ре­фор­му јав­не упра­ве,
●● уна­пре­ђе­ње по­ре­ског окви­ра – укљу­чу­ју­ћи спро­во­ђе­ње
по­ре­ских про­пи­са, за­шти­ту од но­вих па­ра­фи­скал­них на­
ме­та и на­глих из­ме­на про­пи­са.

Економско-социјални аспекти прикључивања Србије Европској Унији (приредили:

Милена Јакшић, Весна Стојановић Алексић, Предраг Мимовић), Економски факултет,
Крагујевац, 2015, стр. 369.
29) Савет страних инвеститора, Бела Књига: Предлози за побољшање пословног окружења
у Србији, Савет страних инвеститора, Београд, 2015, стр. 11.
30) Са­вет стра­них ин­ве­сти­то­ра, Бе­ла Књи­га: Пред­ло­зи за по­бољ­ша­ње по­слов­ног окру­же­
ња у Ср­би­ји, Са­вет стра­них ин­ве­сти­то­ра, Бе­о­град, 2016, стр. 1.

134
Мир­ја­на Б. Кне­же­вић, Ср­ђан М. Ша­пић Ин­сти­ту­ци­о­нал­не ме­ре ...
Иако су од­ре­ђе­ни ре­зул­та­ти у уна­пре­ђе­њу по­слов­ног окру­
же­ња по­стиг­ну­ти, зна­чај­ни­је по­ве­ћа­ње кон­ку­рент­но­сти срп­ске
при­вре­де у ме­ђу­на­род­ним окви­ри­ма, још увек ни­је оства­ре­но. Вла­
да је­сте по­кре­ну­ла раз­не ини­ци­ја­ти­ве са ци­љем по­бољ­ша­ња ин­ве­
сти­ци­о­не и по­слов­не кли­ме, али су нео­п­ход­на до­дат­на уна­пре­ђе­
ња, ка­ко би се ство­рио ефи­ка­сан и при­вла­чан по­слов­ни ам­би­јент за
оба­вља­ње по­слов­них ак­тив­но­сти.
Са­вет да­је и од­го­ва­ра­ју­ће пре­по­ру­ке у ци­љу раз­ви­ја­ња тр­жи­
шта ка­пи­та­ла:31)
●● По­треб­но је ор­га­ни­зо­ва­ти на­ја­вље­не ини­ци­јал­не јав­не по­
ну­де ак­ци­ја ве­ли­ких јав­них (или бив­ших јав­них) пред­у­зе­
ћа;
●● Сти­му­ли­са­ти из­да­ва­ње др­жав­них и му­ни­ци­пал­них об­ве­
зни­ца за фи­нан­си­ра­ње ин­фра­струк­тур­них и дру­гих про­је­
ка­та од јав­ног зна­ча­ја;
●● За­да­так Рад­не гру­па ко­ја је фор­ми­ра­на у мар­ту 2013. го­ди­
не са ци­љем хар­мо­ни­за­ци­је про­пи­са ко­ји ре­гу­ли­шу хар­
ти­је од вред­но­сти нео­п­ход­но је да бу­де ма­те­ри­ја­ли­зо­ван
у нај­кра­ћем мо­гу­ћем ро­ку кроз фор­му­ли­са­ње пред­ло­га за
из­ме­не и до­пу­не кон­крет­них за­ко­на;
●● По­треб­но је ор­га­ни­зо­ва­ти те­мељ­ну јав­ну рас­пра­ву ко­ја би
ре­зул­ти­ра­ла ква­ли­тет­ним пред­ло­гом За­ко­на о фи­нан­сиј­
ском обез­бе­ђе­њу;
●● На­црт За­ко­на о се­кју­ри­ти­за­ци­ји тре­ба при­пре­ми­ти и под­
не­ти На­род­ној скуп­шти­ни на усва­ја­ње без од­ла­га­ња;
●● По­треб­но је ге­не­рал­но уна­пре­ди­ти прав­ни оквир за оба­
вља­ње по­сло­ва са фи­нан­сиј­ским де­ри­ва­ти­ма, пре све­га
кроз омо­гу­ћа­ва­ње пу­не им­пле­мен­та­ци­је стан­дард­них IS­
DA ма­стер уго­во­ра.
Да­нас је фи­нан­сиј­ско тр­жи­ште у Ср­би­ји ин­сти­ту­ци­о­нал­
но и ре­гу­ла­тор­но уоб­ли­че­но и са фор­ми­ра­ном струк­ту­ром фи­нан­
сиј­ских по­сред­ни­ка. Ме­ђу­тим, и да­ље по­сто­ји по­тре­ба за но­вим
уче­сни­ци­ма у свим сег­мен­ти­ма ко­ји би по­ну­ди­ли ква­ли­тет­ни­ју и
ра­зно­вр­сни­ју услу­гу, по­тре­ба за об­на­вља­њем тр­жи­шта кор­по­ра­
тив­них ду­жнич­ких хар­ти­ја, раз­во­јем му­ни­ци­пал­них об­ве­зни­ца,
као и у фор­ми­ра­њем тр­жи­шта де­ри­ва­та. Кључ­не ак­тив­но­сти на
срп­ском фи­нан­сиј­ском тр­жи­шту су би­ле ак­ти­ви­ра­ње по­ве­ре­ња ин­
ве­сти­то­ра, по­ве­ћа­ње ли­квид­но­сти и тран­спа­рент­но­сти тр­жи­шта и
струк­тур­не ре­фор­ме бан­кар­ског сек­то­ра, мо­дер­ни­за­ци­ју др­жав­них

31) Исто, стр. 79.

135
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 121-139.
ор­га­на, про­ме­не пен­зиј­ског и со­ци­јал­ног си­сте­ма, као и тр­жи­шну
ре­кон­струк­ци­ју пред­у­зе­ћа.32)
По­ред све ве­ће хар­мо­ни­за­ци­је са ме­ђу­на­род­ним стан­дар­ди­
ма, тр­жи­ште ка­пи­та­ла у Ср­би­ји је и да­ље не­до­вољ­но раз­ви­је­но па
је нео­пх­ од­но кон­ти­ну­и­ра­но ра­ди­ти ка­ко на по­бољ­ша­њу прав­ног
окви­ра та­ко и на уво­ђе­њу но­вих фи­нан­сиј­ских ин­стру­ме­на­та и де­
ри­ва­та чи­ме би оно по­ста­ло атрак­тив­ни­је за стра­не и до­ма­ће ин­ве­
сти­то­ре.
У зе­мља­ма у раз­во­ју као што је Ср­би­ја ни­је ла­ко ус­по­ста­ви­
ти ин­сти­ту­ци­о­нал­не окви­ре ко­ји­ма се убр­за­ва про­цес тран­зи­ци­је и
еко­ном­ски раст. Иако је кроз број­не сту­ди­је ука­за­но на ја­сну ве­зу
из­ме­ђу ефи­ка­сних ин­сти­ту­ци­ја и еко­ном­ских пер­фор­ман­си, по­ста­
вља се пи­та­ње за­што је он­да те­шко ус­по­ста­ви­ти ефи­ка­сан ин­сти­
ту­ци­о­нал­ни оквир у оним зе­мља­ма ко­је за­о­ста­ју у раз­во­ју? Је­дан
од за­ни­мљи­ви­јих од­го­во­ра су по­ну­ди­ли Ви­ли­јам­сон (Wil­li­am­son) и
Ке­ре­кес (Ke­re­kes),33) ко­ји су ука­за­ли да је тран­сфе­ра­бил­ност ефи­ка­
сних по­ли­тич­ких и еко­ном­ских ин­сти­ту­ци­ја де­тер­ми­ни­са­на сте­пе­
ном ком­па­ти­бил­но­сти не­фор­мал­них ин­сти­ту­ци­о­нал­них обе­леж­ја.
Ана­ли­зи­ра­ју­ћи вла­да­ви­ну за­ко­на, а ко­ја се од­но­си на си­гур­
ност по­је­ди­на­ца и вла­снич­ких пра­ва, кон­тро­лу ко­руп­ци­је и кон­тро­
лу из­вр­шне вла­сти, Ха­гард (Hag­gard) и (Ti­ed­ e)34) су за­кљу­чи­ли да
код мно­гих зе­ма­ља у раз­во­ју сла­бост др­жав­них ор­га­на и не­спо­соб­
ност да се обез­бе­ди вла­да­ви­на за­ко­на пред­ста­вља­ју сна­жну ба­ри­
је­ру еко­ном­ском ра­сту.

ЗА­КЉУ­ЧАК
Ана­ли­за еко­ном­ских и прав­них фак­то­ра окру­же­ња у Ср­би­
ји по­ка­за­ла је да је до­шло до зна­чај­ног на­прет­ка, ко­ји по­зи­тив­но
ути­че на ква­ли­тет ин­ве­сти­ци­о­ног окру­же­ња. Ме­ђу­тим и по­ред то­
га, пре­ма нај­зна­чај­ни­јим ме­ђу­на­род­ним из­ве­шта­ји­ма о ква­ли­те­ту
по­слов­ног и ин­ве­сти­ци­о­ног ам­би­јен­та, Ср­би­ја је ре­ла­тив­но ло­ше
оце­ње­на, а обла­сти у ко­ји­ма се ја­вља нај­ви­ше про­бле­ма у по­сло­ва­
њу су не­е­фи­ка­сност др­жав­не би­ро­кра­ти­је и при­ба­вља­ње до­зво­ла,
про­блем ко­руп­ци­је, на­пла­та по­ре­за, као и при­ме­на прав­них про­
пи­са и За­ко­на. Има­ју­ћи то у ви­ду пред­став­ни­ци вла­сти у Ср­би­ји
32) Бран­ко Ва­си­ље­вић, Осно­ви фи­нан­сиј­ског тр­жи­шта, За­вет, Бе­о­град, 2009, стр. 395.
33) Claudia Williamson, Carrie B. Kerekes, “Securing Private Property: The Relative Importance
of Formal versus Informal Institutions”, Journal of Low and Economics, University of
Chicago, 2011, стр. 564.
34) Step­han Hag­gard, Lydia Ti­e­de, “The Ru­le of Law and Eco­no­mic Growth: Whe­re are We?”,
World De­ve­lop­ment, El­se­vi­er LTD, Vol. 39, 5/2011, стр. 679.

136
Мир­ја­на Б. Кне­же­вић, Ср­ђан М. Ша­пић Ин­сти­ту­ци­о­нал­не ме­ре ...
би тре­ба­ло кон­ти­ну­и­ра­но да уна­пре­ђу­ју це­ло­куп­ни ква­ли­тет по­
слов­ног окру­же­ња, а на­ро­чи­то на­ве­де­не обла­сти у ко­ји­ма се ја­вља
нај­ви­ше про­бле­ма, у ци­љу по­бољ­ша­ња ин­ве­сти­ци­о­ног ам­би­јен­та
и омо­гу­ћа­ва­ња сло­бо­де кре­та­ња ка­пи­та­ла и раз­во­ја тр­жи­шта ка­пи­
та­ла.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА
Ва­си­ље­вић Бран­ко, Осно­ви фи­нан­сиј­ског тр­жи­шта, За­вет, Бе­о­град, 2009.
Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Стра­те­ги­ја за под­сти­ца­ње и раз­вој стра­них ула­га­
ња, In­ter­net, http://www.gs.gov.rs/lat/stra­te­gi­je-vs.html, 21.03.2016.
Ђор­ђе­вић Мом­чи­ло, Ме­ђу­на­род­но по­сло­ва­ње пред­у­зе­ћа у гло­бал­ном окру­же­
њу. Еко­ном­ски фа­кул­тет у Кра­гу­јев­цу, Кра­гу­је­вац, 2009.
За­кон о до­бро­вољ­ним пен­зи­о­ним фон­до­ви­ма и пен­зиј­ском оси­гу­ра­њу, Слу­
жбе­ни гла­сник РС, бр. 31/11.
За­кон о ин­ве­сти­ци­о­ним фон­до­ви­ма, Слу­жбе­ни гла­сник РС, бр. 46/06; бр.
51/09 и бр. 31/11.
За­кон о пре­у­зи­ма­њу ак­ци­о­нар­ских дру­шта­ва, Слу­жбе­ни гла­сник РС, бр.
99/11.
За­кон о ра­ду, Слу­жбе­ни гла­сник РС, бр. 20/16.
За­кон о ра­ду, Слу­жбе­ни гла­сник РС, бр. 75/14.
За­кон о тр­жи­шту ка­пи­та­ла, Слу­жбе­ни гла­сник РС, бр. 31/2011.
Ива­но­вић Вла­дан, „Зна­чај ефи­ка­сног ин­сти­ту­ци­о­нал­ног окви­ра у про­це­су
при­дру­жи­ва­ња ЕУ – ана­ли­за вла­да­ви­не за­ко­на у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји“, у
збор­ни­ку: Еко­ном­ско-со­ци­јал­ни аспек­ти при­кљу­чи­ва­ња Ср­би­је Европ­ској
Уни­ји (при­ре­ди­ли: Ми­ле­на Јак­шић, Ве­сна Сто­ја­но­вић Алек­сић, Пре­драг
Ми­мо­вић), Еко­ном­ски фа­кул­тет, Кра­гу­је­вац, 2015.
Из­ме­не и до­пу­не За­ко­на о тр­жи­шту ка­пи­та­ла, Слу­жбе­ни гла­сник РС, бр.
112/15.
Мар­ја­но­вић Дар­ко, Ра­до­је­вић Пре­драг, „Ути­цај стра­них ула­га­ња на из­град­њу
кон­ку­рент­но­сти срп­ске при­вре­де“, Но­ви ме­то­ди ме­наџ­мен­та и мар­ке­
тин­га у по­ди­за­њу кон­ку­рент­но­сти срп­ске при­вре­де, на­уч­ни скуп, Еко­ном­
ски фа­кул­тет, Су­бо­ти­ца, ок­то­бар 2011.
Ми­ни­стар­ство фи­нан­си­ја Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Mакроекономски по­да­ци, In­ter­
net, http://www.mfin.gov.rs/pa­ges/is­sue.php?id=3, 01/02/2016.
НА­ЛЕД, Ре­гу­ла­тор­ни ин­декс Ср­би­је, 2014, In­ter­net, http://www.na­led-ser­bia.
org/sr/pa­ge/138/Re­gu­la­tor­ni+in­deks+Sr­bi­je, 24/01/2017.
Ни­ко­лић Љу­би­ца, Мо­ја­ше­вић Алек­сан­дар, „Ор­га­ни­за­ци­ја фи­нан­сиј­ских тр­
жи­шта“, Збор­ник ра­до­ва Прав­ног фа­кул­те­та у Ни­шу, LXII, Те­мат­ски
број „За­шти­та људ­ских и ма­њин­ских пра­ва у Европ­ском прав­ном про­сто­
ру“ , Цен­тар за пу­бли­ка­ци­је, Прав­ни фа­кул­тет Ниш, 2012.

137
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 121-139.
Но­ва­ко­вић Срећ­ко, „Нор­ма­тив­но ре­гу­ли­са­ње тр­жи­шта ка­пи­та­ла“, На­уч­но
струч­ни ча­со­пис, Ви­со­ка по­слов­на шко­ла стру­ков­них сту­ди­ја, Но­ви Сад,
бр. 1/2011.
Уред­ба о усло­ви­ма и на­чи­ну при­вла­че­ња ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја, Слу­жбе­ни
гла­сник РС, бр. 25/2015.
Abiad Ab­dul, Le­igh Da­niel, Mody As­ho­ka, “In­ter­na­ti­o­nal Fi­nan­ce and In­co­me
Con­ver­gen­ce: Euro­pe is Dif­fe­rent”, IMF Wor­king Pa­per, бр. 07/64, 2007.
Blo­ni­gen Bru­ce A., Pi­ger Je­remy, “De­ter­mi­nants of Fo­re­ign Di­rect In­vest­ment”,
NBER Wor­king Pa­per 16704, Na­ti­o­nal Bu­re­au of Eco­no­mic Re­se­arch, Cam­
brid­ge, 2011.
Bo­trić Va­le­ri­ja, “Fo­re­ign Di­rect In­vest­ment In The We­stern Bal­kans: Pri­va­ti­za­tion,
In­sti­tu­ti­o­nal Chan­ge, And Ban­king Sec­tor Do­mi­nan­ce”, Eco­no­mic An­nals,
Еко­ном­ски фа­кул­тет, Бе­о­град, Vo­lu­me LV, бр. 187/2010.
Bra­šić Jo­va­na, „In­sti­tu­ci­o­nal­ne ba­ri­je­re za ula­zak na tr­ži­šte re­pu­bli­ke Sr­bi­je i po­
ten­ci­jal­na kon­ku­ren­ci­ja“, Prav­ni za­pi­si, Prav­ni fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta Union,
God. VII, br. 1/2016.
Da­u­ti Bardhyl, “Tra­de and fo­re­ign di­rect in­vest­ment: Evi­den­ce from So­uth East
Euro­pian co­un­tri­es and new Euro­pean Union mem­ber sta­tes”, Zbоrnik ra­do­va,
Eko­nom­ski fa­kul­tet Ri­je­ka, vol. 34, br. 1/2016.
Del­ga­do Mer­ce­des, Ke­tels Chri­stian, Por­ter Mic­hael E., Stern Scott, “The De­ter­
mi­nants Of Na­ti­o­nal Com­pe­ti­ti­ve­ness”, NBER Wor­king Pa­per 18249, Na­ti­o­nal
Bu­re­au of Eco­no­mic Re­se­arch, Cam­brid­ge, 2012.
Djo­go Mar­ko, Sta­ni­sic Ne­nad, “Is the Glo­bal Com­pe­ti­ti­ve­ness Re­port the right
me­as­ u­re of mac­ro­ce­no­mic com­pe­ti­ti­ve­ness”, Zbor­nik ra­do­va, Eko­nom­ski fa­
kul­tet, Ri­je­ka, vol. 34, br. 1/2016.
Ernst & Young, Euro­pean At­trac­ti­ve­ness Sur­vey, 2014, In­ter­net, http://www.
eu.com/Pu­b li­c a­t ion/vwLU­A s­s ets/EY-2014-euro­p ean-at­t rac­t i­v e­n ess-sur­
vey/$FI­LE/EY-2014-euro­pean-at­trac­ti­ve­ness-sur­vey.pdf, 18.01.2016.
Hag­gard Step­han, Ti­e­de Lydia, “The Ru­le of Law and Eco­no­mic Growth: Whe­re
are We?”, World De­ve­lop­ment, El­se­vi­er LTD, Vol. 39, 5/2011.
Sa­vet stra­nih in­ve­sti­to­ra, Be­la Knji­ga: Pred­lo­zi za po­bolj­ša­nje po­slov­nog okru­že­
nja u Sr­bi­ji, Sa­vet stra­nih in­ve­sti­to­ra, Be­o­grad, 2015.
Sa­vet stra­nih in­ve­sti­to­ra, Be­la Knji­ga: Pred­lo­zi za po­bolj­ša­nje po­slov­nog okru­že­
nja u Sr­bi­ji, Sa­vet stra­nih in­ve­sti­to­ra, Be­o­grad, 2016.
Sa­vet stra­nih in­ve­sti­to­ra, Gi­ljo­ti­na pro­pi­sa, In­ter­net, http://www.fic.org.rs/pro­
jects/gu­il­lo­ti­ne.html, 28/12/2016.
SI­E­PA, Do­ing Bu­si­ness in Ser­bia, 2015, In­ter­net, http://si­ep­ a.gov.rs/fi­les/pre­sen­ta­
ti­ons/DBIS-ser­bia-2015/, 25/01/2017.
The World Bank, Do­ing Bu­si­ness Re­ports, In­ter­net, http://www.do­ing­bu­si­ness.org/
re­ports/glo­bal-re­ports/do­ing-bu­si­ness-2015, 02/02/2016.
Web Eco­no­mic Fo­rum, The Glo­bal Com­pe­ti­ti­ve­ness Re­ports, In­ter­net, http://www.
we­fo­rum.org/re­ports/glo­bal-com­pe­ti­ti­ve­ness-re­port-2014-2015, 9/02/2016.

138
Мир­ја­на Б. Кне­же­вић, Ср­ђан М. Ша­пић Ин­сти­ту­ци­о­нал­не ме­ре ...
Wil­li­am­son Cla­u­dia, Ke­re­kes Car­rie B., “Se­cu­ring Pri­va­te Pro­perty: The Re­la­ti­ve
Im­por­tan­ce of For­mal ver­sus In­for­mal In­sti­tu­ti­ons”, Jo­ur­nal of Lаw and Eco­
no­mics, Uni­ver­sity of Chi­ca­go, 2011.

Mir­ja­na B. Kne­ze­vic, Sr­djan M. Sa­pic

IN­STI­TU­TI­ON
­ AL ME­A­SU­RES ­
FOR IM­PRO­VE­MENT OF SER­BIAN ­
IN­VEST­MENT EN­VI­RON­MENT IN ­
THE CON­TEXT OF EU IN­TE­GRA­TION
Re­su­me
The analysis of eco­no­mic and le­gal en­vi­ron­ment in Ser­bia shows
that the­re has been a sig­ni­fic­ ant im­pro­ve­ment, which has in turn en­han­
ced the qu­a­lity of the in­vest­ment en­vi­ron­ment. De­spi­te that, ac­cor­ding
to most in­flu­en­tial in­ter­na­ti­o­nal re­ports on the qu­al­ity of bu­si­ness and
in­vest­ment cli­ma­te, Ser­bia de­ser­ves a re­la­ti­vely po­or gra­de. The most
pro­ble­ma­tic are­as for bu­si­ness com­pri­se inef­fi­ci­ent sta­te bu­re­a­uc­racy,
cor­rup­tion, col­lec­ting ta­xes, as well as ap­pli­ca­tion of law and re­gu­la­ti­
ons. Be­a­ring that in mind, Ser­bian go­vern­ment of­fi­ci­als sho­uld con­ti­nu­
o­usly im­pro­ve ove­rall qu­a­lity of bu­si­ness en­vi­ron­ment, paying spe­cial
at­ten­tion to the most pro­ble­ma­tic are­as in or­der to im­pro­ve in­vest­ment
cli­ma­te, and fa­ci­li­ta­te free mo­ve­ment of ca­pi­tal and de­ve­lop­ment of the
ca­pi­tal mar­ket.
Keywords: EU in­te­gra­tion, in­sti­tu­ti­o­nal me­a­su­res, in­vest­ment en­vi­ron­ment,
fo­re­ign di­rect in­vest­ment

* Овај рад је примљен 27. јануара 2017. године а прихваћен за штампу на састанку
Редакције 21. фебруара 2017. године.

139
УДК 304(4-775) Српска политичка мисао
број 1/2017.
Пре­глед­ни год. 24. vol. 55.
рад стр. 141-156.
Су­за­на Ми­хај­ло­вић Ба­бић
Фа­кул­тет по­ли­тич­ких на­ук­ а, Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду

ТРЕН­ДО­ВИ РЕ­ДИ­СТРИ­БУ­ЦИ­ЈЕ ­
БЛА­ГО­СТА­ЊА У ЕВРОП­СКИМ ­
ДР­ЖА­ВА­МА БЛА­ГО­СТА­ЊА

Са­же­так
На­чин ре­ди­стри­бу­ци­је со­ци­јал­них бе­не­фи­ци­ја је кљу­чан кри­
те­ри­јум раз­ли­ко­ва­ња мо­де­ла др­жа­ва бла­го­ста­ња у европ­ској прак­
си. Си­сте­ми со­ци­јал­не си­гур­но­сти ши­ром Евро­пе на­кон еко­ном­ске
кри­зе 2008. го­ди­не ре­струк­ту­и­ра­ју со­ци­јал­на пра­ва. У скла­ду са
тим, глав­ни ци­ље­ви ра­да су од­ре­ђи­ва­ње ка­рак­те­ра и са­др­жа­ја ре­
ди­стри­бу­тив­не по­ли­ти­ке у европ­ским др­жа­ва­ма бла­го­ста­ња на­кон
еко­ном­ске кри­зе, као и от­кри­ва­ње пра­ва­ца ре­форм­ских по­ли­ти­ка
у ско­ри­јем пе­ри­о­ду. Aнализом тро­ше­ња на со­ци­јал­не бе­не­фи­ци­
је пре­ма ти­пу и функ­ци­ји утвр­ди­ће се обра­сци ре­ди­стри­бу­ци­је на
европ­ском ни­воу и на ни­воу европ­ских со­ци­јал­них мо­де­ла. На­ла­зи
упу­ћу­ју на за­кљу­чак да до­ла­зи до про­ши­ри­ва­ња ре­ди­стри­бу­тив­не
функ­ци­је др­жа­ва, по­ве­ћа­ва­ња јав­них тро­ше­ња и ре­струк­ту­и­ра­ња
пра­ва у прав­цу сма­њи­ва­ња де­ко­мо­ди­фи­ка­ци­је. Упр­кос при­бли­жа­
ва­њи­ма у фор­му­ли­са­њу и спро­во­ђе­њу со­ци­јал­них пра­ва, др­жа­ве
ли­бе­рал­ног, кор­по­ра­тив­ног и со­ци­јал­де­мо­крат­ског мо­де­ла и да­ље
за­др­жа­ва­ју ка­рак­те­ри­сти­ке со­ци­јал­ног мо­де­ла ко­ме при­па­да­ју.
Кључ­не ре­чи: европ­ске др­жа­ве бла­го­ста­ња, со­ци­јал­не бе­не­фи­ци­је,
со­ци­јал­ни тро­шко­ви, ре­фор­ме, еко­ном­ска кри­за

141
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 141-156.

­
1. ИДЕ­АЛ­НО-ТИП­СКИ МО­ДЕ­ЛИ ДР­ЖА­ВА ­
БЛА­ГО­СТА­ЊА У ОБЕЗ­БЕ­ЂИ­ВА­ЊУ СО­ЦИ­ЈАЛ­НЕ ­
СИ­ГУР­НО­СТИ У ЕВРО­ПИ
По­след­њих де­це­ни­ја при­сут­на је ди­ску­си­ја о по­сто­ја­њу је­
дин­стве­ног европ­ског со­ци­јал­ног мо­де­ла ко­ји под­ра­зу­ме­ва ре­ди­
стри­бу­ци­ју ка по­сти­за­њу со­ци­јал­ног бла­го­ста­ња у европ­ским др­
жа­ва­ма. Са­др­жај овог мо­де­ла чи­не пра­ва ко­ји­ма се ума­њу­ју или
от­кла­ња­ју со­ци­јал­ни ри­зи­ци у Евро­пи, а упра­во „по­зи­ва­ње на со­
ци­јал­на пра­ва оста­је је­дан од глав­них те­сто­ва по ко­ји­ма се мо­гу
иден­ти­фи­ко­ва­ти др­жа­ве бла­го­ста­ња“.1) Упо­ре­до са га­ран­то­ва­њем
со­ци­јал­них пра­ва, у од­ре­ђи­ва­њу кон­цеп­та др­жа­ве бла­го­ста­ња ва­
жан је и на­чин оства­ри­ва­ња ових пра­ва те су то оне „др­жав­не де­
лат­но­сти ко­је има­ју за циљ мо­ди­фи­ка­ци­ју ефе­ка­та тр­жи­шних си­ла,
ка­ко би се по­бољ­шао стан­дард гра­ђа­на ко­ји ни­су у ста­њу то са­ми
да учи­не“.2) Ми­ни­мал­на др­жа­ва бла­го­ста­ња као нор­ма­тив­ни кон­
цепт тре­ба да об­у­хва­ти ин­тер­вен­ци­је у слу­ча­ју со­ци­јал­них ри­зи­ка,
га­ран­то­ва­ње ми­ни­мал­ног до­хот­ка и со­ци­јал­не услу­ге свим гра­ђа­
ни­ма ко­је јед­но дру­штво сма­тра нео­п­ход­ним.3) Ме­ђу­тим, упра­во
због раз­ли­чи­тог схва­та­ња у ко­јој ме­ри се дру­штве­но бла­го­ста­ње
обез­бе­ђу­је др­жав­ним ин­тер­вен­ци­ја­ма на­спрам уче­шћа на тр­жи­
шту, ра­зно­вр­сни си­сте­ми со­ци­јал­не си­гур­но­сти су пре­по­зна­ти у
европ­ској прак­си.
На­до­ве­зу­ју­ћи се на ра­до­ве Ри­чар­да Тит­му­са ко­ји ди­фе­рен­
ци­ра ре­зи­ду­ал­ни, ин­ду­стриј­ски мо­дел оства­ри­ва­ња ре­зул­та­та и
ин­сти­ту­ци­о­нал­но ре­ди­стри­бу­тив­ни мо­дел,4) за­сно­ва­но на ем­пи­риј­
ским на­ла­зи­ма Ге­ста Еспинг Ан­дер­сен мо­де­лу­је са­вре­ме­не др­жа­ве
бла­го­ста­ња. Еспинг Ан­дер­сен и Пол Спи­кер по­сма­тра­ју ре­ди­стри­
бу­ци­ју бла­го­ста­ња у си­сте­ми­ма со­ци­јал­не си­гур­но­сти као цен­
трал­но пи­та­ње чи­ме је од­ре­ђе­на ко­ли­чи­на и на­ме­на сред­ста­ва за
со­ци­јал­не тран­сфе­ре. У скла­ду са тим, Еспинг Ан­дер­сен у књи­зи
„Три све­та ка­пи­та­ли­зма бла­го­ста­ња“ ди­фе­рен­ци­ра ли­бе­рал­ни, кор­
по­ра­тив­ни и со­ци­јал­но-де­мо­крат­ски мо­дел др­жа­ва бла­го­ста­ња.5)
Пре­ма овом ауто­ру:
1) Пол Спикер, Социјална политика: теорија и пракса, Факултет политичких наука,
Београд, 2014, стр. 153.
2) Neil Gilbert, Paul Terrell, Dimensions of Social Welfare Policy, Allyn and Bacon, Boston,
2002, стр. 41
3) Наталија Перишић, Европски социјални модели, магистарска теза, Факултет политичких
наука, Београд, 2007, стр. 16-17.
4) Richard Titmuss, Social policy: an introduction, Allen and Unwin, London, 1974.
5) Еспинг Андерсен је класификовао моделе полазећи од два критеријума:
декомодификације и стратификације, тј. колико су појединац и породица у погућности

142
Су­за­на Ми­хај­ло­вић Ба­бић Трен­до­ви ре­ди­стри­бу­ци­је бла­го­ста­ња ...
- у ли­бе­рал­ном мо­де­лу др­жа­ва охра­бру­је тр­жи­ште као на­
чин по­сти­за­ња со­ци­јал­не си­гур­но­сти у дру­штву. Она то
чи­ни на два на­чи­на: про­мо­ви­са­њем при­ват­ног со­ци­јал­ног
оси­гу­ра­ња и ни­ским на­кна­да­ма за ис­кљу­че­не са тр­жи­шта
ра­да. Уни­вер­зал­ни тран­сфе­ри су скром­ни и зах­те­ва се
прет­ход­на про­ве­ра при­хо­да чи­ме се сма­њу­је об­у­хват­ност
ста­нов­ни­штва пра­ви­ма. Из­два­ја­ња за ове на­кна­де и ми­ни­
мал­ну со­ци­јал­ну др­жа­ву се вр­ше пу­тем по­ре­за ко­ји ни­су
ви­со­ки услед пре­о­ри­јен­та­ци­је ста­нов­ни­штва да упла­ћу­ју
оси­гу­ра­ње у при­ват­не фон­до­ве. Пред­став­ни­ци овог мо­де­
ла у Евро­пи су Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја и Ир­ска.
- Кор­по­ра­тив­ном мо­де­лу при­па­да­ју Фран­цу­ска, Не­мач­ка и
Аустри­ја, а основ оства­ри­ва­ња пра­ва у овом мо­де­лу чи­
не прет­ход­но упла­ћи­ва­ни до­при­но­си при че­му су на­кна­де
ви­со­ке и су­же­не са­мо на оне ко­ји су би­ли за­по­сле­ни. С об­
зи­ром на то да се со­ци­јал­на си­гур­ност ве­зу­је за прет­ход­
но за­по­сле­ње, оста­ле на­кна­де су ни­ске. При­ват­ни сек­тор
оси­гу­ра­ња ни­је рас­про­стра­њен услед тра­ди­ци­је уко­ре­ње­
но­сти ко­лек­тив­ног со­ци­јал­ног оси­гу­ра­ња.
- Со­ци­јал­де­мо­крат­ски мо­дел не по­зна­је по­сто­ја­ње ви­ше
раз­ли­чи­тих ше­ма као прет­ход­ни, по­сто­ји уни­вер­зал­на
ше­ма у ко­ју су укљу­че­ни сви без об­зи­ра на укљу­че­ност у
тр­жи­ште. Ше­ма је све­о­бу­хват­на и фи­нан­си­ра­на из по­ре­за,
а ви­со­ке на­кна­де зах­те­ва­ју ви­со­ке по­ре­зе у овом си­сте­му.
Циљ је да др­жа­ва ство­ри пред­у­сло­ве за укљу­чи­ва­ње у тр­
жи­ште ра­да ак­тив­ним по­ли­ти­ка­ма тр­жи­шта ра­да. Пред­
став­ни­ци овог мо­де­ла су Швед­ска, Дан­ска и Фин­ска.
Основ­на хи­по­те­за овог ра­да је да по­сто­је со­ци­јал­ни мо­де­ли у
Евро­пи у окви­ру ко­јих је раз­ли­чит ка­рак­тер со­ци­јал­них тран­сфе­ра.
У ци­љу од­го­во­ра на пи­та­ње да ли су го­ре­на­ве­де­ни со­ци­јал­ни мо­де­
ли још увек ак­ту­ел­ни у европ­ској прак­си и шта чи­ни срж ре­ди­стри­
бу­ци­је бла­го­ста­ња у др­жа­ва­ма ко­је при­па­да­ју овим мо­де­ли­ма, би­ће
из­вр­ше­на ана­ли­за тро­шко­ва на со­ци­јал­ну за­шти­ту у окви­ру ше­ма
со­ци­јал­не си­гур­но­сти. По­ла­зи се од окви­ра Европ­ског си­сте­ма ин­
те­гри­са­не ста­ти­сти­ке у со­ци­јал­ној за­шти­ти, при че­му се узи­ма­ју у
об­зир со­ци­јал­не бе­не­фи­ци­је (у нов­цу и на­ту­ри) у скла­ду са осам
ди­фе­рен­ци­ра­них со­ци­јал­них функ­ци­ја у европ­ским со­ци­јал­ним
ре­жи­ми­ма: бе­не­фи­ци­је за бо­лест/бри­гу о здра­вљу, бе­не­фи­ци­је за
ин­ва­лид­ност, ста­ро­сне бе­не­фи­ци­је, бе­не­фи­ци­је за по­ро­дич­ну пен­

да обезбеде социјално благостање ван ангажовања на тржишту рада, као и на који

начин државе врше стратификацију права. (Gesta Esping Andersen, The Three Worlds of
Welfare Capitalism, Princeton University Press, Princeton, 1990.)

143
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 141-156.
зи­ју, бе­не­фи­ци­је за по­ро­ди­цу и де­цу, бе­не­фи­ци­је за не­за­по­сле­не,
бе­не­фи­ци­је за ста­но­ва­ње и бе­не­фи­ци­је за со­ци­јал­ну укљу­че­ност.6)

2. РЕ­ДИ­СТРИ­БУ­ЦИ­ЈА БЛА­ГО­СТА­ЊА ­
У ЕВРОП­СКОЈ ПРАК­СИ

2.1. Обра­сци ре­ди­стри­бу­тив­не по­ли­ти­ке ­

на европ­ском ни­воу
Уко­ли­ко по­сма­тра­мо из­два­ја­ње за со­ци­јал­не бе­не­фи­ци­је у
Евро­пи, удео у БПД-у кре­ће се у ра­спо­ну од 34,6% у Дан­ској до
14% у Ле­то­ни­ји, док је про­сеч­на вред­ност на ни­воу це­ле Европ­ске
уни­је би­ла 29,5% у 2012. го­ди­ни.7) Др­жа­ве са нај­ве­ћим сте­пе­ном
тро­ше­ња за со­ци­јал­не бе­не­фи­ци­је су Дан­ска, Фран­цу­ска и Хо­лан­
ди­ја, док су са дру­ге стра­не оне др­жа­ве ко­је су у ско­ри­јем пе­ри­о­ду
при­сту­пи­ле Европ­ској уни­ји (Ле­то­ни­ја, Ли­тва­ни­ја, Есто­ни­ја и Ру­
му­ни­ја). У ско­ро свим др­жа­ва­ма из­два­ја­ња су по­ра­сла од еко­ном­
ске кри­зе 2008. го­ди­не у од­но­су на не­ко­ли­ко го­ди­на пре кри­зе (сли­
ка 1). Нај­ве­ћи по­раст у из­два­ја­њи­ма у то­ку ових го­ди­на има­ле су
Ир­ска (од 18% до 32,5% БДП-а), Грч­ка (од 24,8% до 31,2% БДП-а)
и Фин­ска (од 25,4% до 31,2% БДП-а).8)
Гра­фи­кон 1. Из­два­ја­ња за со­ци­јал­не бе­не­фи­ци­је ( % уче­шћа у БДП-у)
2000, 2007. и 2012. го­ди­не

На­по­ме­на: LV – Ли­тва­ни­ја, EE – Есто­ни­ја, RO – Ру­му­ни­ја, LT – Ле­то­ни­ја, BG – Бу­гар­ска,

PL – Пољ­ска, SK – Сло­вач­ка, MT – Мал­та, CZ – Че­шка, HR – Хр­ват­ска, HU – Ма­ђар­ска,
6) Више о класификацији социјалних бенефиција према функцији и типу погледати у:
Eurostat, ESSPROS Manual The European System of integrated Social Protection Statistics,
Publication Office of the European Union, Luxembourg, 2011.
7) Eurostat, Key figures on Europe – 2015 edition, Publication Office of the European Union,
Luxembourg, 2015, стр. 42.
8) Исто.

144
Су­за­на Ми­хај­ло­вић Ба­бић Трен­до­ви ре­ди­стри­бу­ци­је бла­го­ста­ња ...
CY – Ки­пар, LU – Лук­сем­бург, SI – Сло­ве­ни­ја, ES – Шпа­ни­ја, PT – Пор­ту­гал, DE – Не­мач­ка,
UK – Ује­ди­ње­но Кра­љев­ство, IT – Ита­ли­ја, AT – Аустри­ја, BE – Бел­ги­ја, SE – Швед­ска, EL
– Грч­ка, FI – Фин­ска, IE – Ир­ска, NL – Хо­лан­ди­ја, FR – Фран­цу­ска, DK – Дан­ска
Из­вор: Iain Begg et.al., The Wel­fa­re Sta­te in Euro­pe – Vi­si­ons for Re­form, In­ter­net, https://www.
chat­ham­ho­u­se.org/si­tes/fi­les/chat­ham­ho­u­se/pu­bli­ca­ti­ons/re­se­arch/20150917We­lf­areSt­ateE­
uropeNiblettBeggMushovelFinal.pdf, 2015, стр. 9.
Струк­ту­ра из­два­ја­ња је од сре­ди­не де­ве­де­се­тих го­ди­на оста­
ла не­про­ме­ње­на. По­ли­ти­ка со­ци­јал­ног укљу­чи­ва­ња је нај­ско­ри­је
уста­но­вље­на у Евро­пи и из­два­ја­ња за ову функ­ци­ју чи­не нај­ма­њи
удео укуп­них из­два­ја­ња за со­ци­јал­не бе­не­фи­ци­је. Нај­ве­ћи удео чи­
не бе­не­фи­ци­је за ста­ро до­ба и функ­ци­ју бо­лест/здрав­стве­на не­га
(39,1% и 28,5% ре­спек­тив­но), док бе­не­фи­ци­је за по­ро­ди­цу/де­цу
(7,5%), ин­ва­лид­ност (7,1%), по­ро­дич­не пен­зи­је (5,4%) и не­за­по­
сле­ност (5,2%) чи­не пре­о­ста­ле функ­ци­је за ко­је се из­два­ја ви­ше
од 5% свих из­два­ја­ња за со­ци­јал­не бе­не­фи­ци­је у 2012. го­ди­ни.9)
Функ­ци­је ста­но­ва­ња и со­ци­јал­не укљу­че­но­сти чи­не за­не­мар­љив
удео у из­два­ја­њи­ма, уко­ли­ко се по­сма­тра про­сек у Евро­пи.
На ни­воу Евро­пе се про­цен­ту­ал­но из­два­ја ско­ро тре­ћи­на
БДП-а за со­ци­јал­не бе­не­фи­ци­је, а у окви­ру то­га срж др­жа­ва бла­
го­ста­ња чи­не обез­бе­ђи­ва­ње пра­ва на ста­ро­сне и здрав­стве­не бе­
не­фи­ци­је. Дру­ги ва­жан аспект је­су но­си­о­ци тро­шко­ва со­ци­јал­них
бе­не­фи­ци­ја. На европ­ском ни­воу др­жа­ва је још увек глав­ни но­си­
лац со­ци­јал­них тро­шко­ва, при че­му је њен удео у укуп­ним из­два­ја­
њи­ма ре­ла­тив­но ста­би­лан про­те­клих го­ди­на на­кон еко­ном­ске кри­
зе, са тен­ден­ци­јом бла­гог ра­ста. На­чел­но, др­жа­ве ко­је при­па­да­ју
со­ци­јал­де­мо­крат­ском и кор­по­ра­тив­ном мо­де­лу по­кри­ва­ју ви­ше од
тре­ћи­не со­ци­јал­них тро­шко­ва, при че­му у Дан­ској др­жа­ва фи­нан­
си­ра 27,9% од 34,6 % БДП-а ко­ји се тро­ше у тој зе­мљи за со­ци­јал­не
тро­шко­ве.10) Фи­нан­си­ра­ње ових тро­шко­ва од стра­не по­сло­да­ва­ца
на европ­ском ни­воу чи­ни 10,4% БДП-а, док до­при­но­си оси­гу­ра­них
осо­ба 5,9% од укуп­них 29,5% европ­ског БДП-а у 2012. го­ди­ни.11)

2.2. Са­др­жај ре­ди­стри­бу­тив­не по­ли­ти­ке ­

на ни­воу европ­ских со­ци­јал­них мо­де­ла

2.2.1. Ли­бе­рал­ни европ­ски со­ци­јал­ни мо­дел

По­чет­ком еко­ном­ске кри­зе 2008. го­ди­не, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја и
Ир­ска се су­о­ча­ва­ју са на­глим по­ра­стом не­за­по­сле­но­сти. Ни­ске по­
9) Исто, стр. 41.
10) Euro­stat, So­cial pro­tec­tion re­ce­ipts by type, In­ter­net, http://ec.euro­pa.eu/euro­stat/tgm/ta­ble.
do?tab=ta­ble&init=18plu­gin=1&lan­gu­a­ge=en&pco­de=tps00108, 28/06/2016.
11) Исто.

145
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 141-156.
ре­ске сто­пе у овим др­жа­ва­ма узро­ку­ју ма­њак сред­ста­ва за по­сто­је­
ће про­гра­ме уну­тар си­сте­ма со­ци­јал­не си­гур­но­сти, као и про­блем
фи­нан­си­ра­ња пен­зиј­ског си­сте­ма. Упр­кос то­ме што се зна­чај­на
из­два­ја­ња из БДП-а не ве­зу­ју за при­пад­ни­ке овог мо­де­ла, Ве­ли­ка
Бри­та­ни­ја и Ир­ска су би­ле на за­че­љу по тро­ше­њу на со­ци­јал­ну си­
гур­ност у 2012. го­ди­ни. Ове др­жа­ве су тро­ши­ле 28,5% и 32,5% из
БДП-а за со­ци­јал­ну си­гур­ност у 2012. го­ди­ни,12) уз на­гли по­раст у
2009. го­ди­ни са го­ре­по­ме­ну­тим ду­пли­ра­њем со­ци­јал­ног тро­ше­ња
у Ир­ској у од­но­су на 2002. го­ди­ну.
Ана­ли­зи­ра­ју­ћи струк­ту­ру из­два­ја­ња за со­ци­јал­не бе­не­фи­ци­
је пре­ма функ­ци­ја­ма за­бе­ле­жен је бла­ги по­раст из­два­ја­ња за ста­
ро­сне бе­не­фи­ци­је и бе­не­фи­ци­је за бо­лест/здрав­стве­ну не­гу. Пре­ма
ка­рак­те­ри­сти­ка­ма тро­ше­ња, бе­не­фи­ци­је ко­је зах­те­ва­ју прет­ход­ну
про­ве­ру при­хо­да су про­цен­ту­ал­но нај­ве­ће у ове две др­жа­ве, упр­кос
то­ме што су пре­те­жно уни­вер­зал­не. Бе­не­фи­ци­је за по­ро­ди­цу и де­
цу у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји и Ир­ској бе­ле­же по­раст у пр­вих пар го­ди­на
на­кон еко­ном­ске кри­зе, да би у 2013. го­ди­ни опа­да­ле и у Ир­ској се
вра­ти­ле на ни­во из 2006. го­ди­не. Из­ра­зи­то до­ми­ни­ра­ју бе­не­фи­ци­је
у нов­цу и оне се кон­ти­ну­и­ра­но по­ве­ћа­ва­ју у овим др­жа­ва­ма у окви­
ру по­ли­ти­ке пре­ма по­ро­ди­ци. Исто­вет­но трен­до­ви су при­сут­ни и
у по­ли­ти­ци пре­ма не­за­по­сле­ни­ма, с тим да је Ир­ска ви­ше­стру­ко
уве­ћа­ла сво­ја из­два­ја­ња на­кон кри­зе док је Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја одр­
жа­ла исти ни­во од по­чет­ка 2000. го­ди­не. У Ир­ској су бе­не­фи­ци­је
за ста­но­ва­ње у ве­ли­кој ме­ри у нов­цу, док је Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја за­
бе­ле­жи­ла по­ве­ћа­ње уде­ла со­ци­јал­них услу­га, упр­кос сма­њи­ва­њу
из­два­ја­ња за ову функ­ци­ју од 2010. го­ди­не. Обе др­жа­ве су сма­њи­ле
из­два­ја­ња и за со­ци­јал­но укљу­чи­ва­ње на­кон при­вре­ме­ног ско­ка у
2009. и 2010. го­ди­ни, уз за­др­жа­ва­ње усме­ре­но­сти ка бе­не­фи­ци­ја­ма
у нов­цу уз прет­ход­ну про­ве­ру при­хо­да, са тим да је ова усме­ре­ност
не­што бла­жа у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји.
Основ­на три прав­ца ре­фор­ми у про­те­клим го­ди­на­ма у ове
две др­жа­ве мо­гу се по­де­ли­ти на: су­жа­ва­ње пра­ва на со­ци­јал­не бе­
не­фи­ци­је и услу­ге, пре­о­ри­јен­та­ци­ја на раз­ви­ја­ње услу­га ко­је су у
функ­ци­ји уна­пре­ђе­ња за­по­сле­но­сти, као и пре­но­ше­ње од­го­вор­но­
сти при­ват­ним пру­жа­о­ци­ма услу­га у окви­ру пен­зиј­ске и здрав­стве­
не по­ли­ти­ке. Ен­то­ни МекКeшин (Ant­hony McCas­hin) сма­тра да је
до­шло до про­ме­на у по­ли­ти­ци пре­ма де­ци и по­ро­ди­ци и по­ли­ти­ци
пре­ма не­за­по­сле­ни­ма у окви­ру ко­јих су се бе­не­фи­ци­је у нов­цу зна­
чај­но сма­њи­ле, као и об­у­хват по­пу­ла­ци­је овим бе­не­фи­ци­ја­ма услед
из­ме­ње­них кри­те­ри­ју­ма за оства­ри­ва­ње пра­ва. Овај аутор на­во­ди
да су се „но­ми­нал­ни из­но­си уни­вер­зал­них де­чи­јих бе­не­фи­ци­ја

12) Euro­stat, Key fi­gu­res on Euro­pe – 2015 edi­tion, нав. де­ло, стр. 41.

146
Су­за­на Ми­хај­ло­вић Ба­бић Трен­до­ви ре­ди­стри­бу­ци­је бла­го­ста­ња ...
сма­њи­ли за 20% у од­но­су на 2008.;(...) бе­не­фи­ци­је за не­за­по­сле­не
и са­мо­хра­не ро­ди­те­ље су огра­ни­че­не на ли­мит по го­ди­на­ма где де­
те мо­ра има­ти се­дам го­ди­на или ма­ње; оси­гу­ра­ње за не­за­по­сле­не је
ре­ду­ко­ва­но у сред­стви­ма због по­ве­ћа­них зах­те­ва за до­при­но­си­ма
и тра­ја­ње бе­не­фи­ци­ја се пре­по­ло­ви­ло на шест ме­се­ци“.13) Ла­ви­
ни­ја Ми­тон (La­vi­nia Mit­ton) до­ла­зи до слич­них на­ла­за у Ве­ли­кој
Бри­та­ни­ји на­кон 2010. го­ди­не у ве­зи са по­ли­ти­ком бе­не­фи­ци­ја за
не­за­по­сле­не при че­му је сма­њи­ва­ње тро­ше­ња укљу­чи­ва­ло „про­
ме­ну ин­дек­са­ци­је ко­ја је ре­ду­ко­ва­ла ре­ал­ну вред­ност бе­не­фи­ци­ја
за не­за­по­сле­не“.14) Ра­ни­је уни­вер­зал­на ше­ма де­чи­јих бе­не­фи­ци­ја
огра­ни­че­на је од 2013. го­ди­не на де­цу ро­ди­те­ља ко­ји не за­ра­ђу­ју
ви­ше од про­пи­са­ног мак­си­му­ма. Ме­ђу­тим, у окви­ру по­ли­ти­ке пре­
ма по­ро­ди­ци и де­ци и под окри­љем На­ци­о­нал­не стра­те­ги­је бри­ге
о де­ци обез­бе­ђу­ју се суб­вен­ци­је за бри­гу о де­ци пре и на­кон шко­ле
ко­је су усме­ре­не ка бо­љем ускла­ђи­ва­њу рад­них и по­ро­дич­них оба­
ве­за.15) Са дру­ге стра­не, и у Ир­ској се ак­ту­е­ли­зу­је по­ли­ти­ка пре­о­ри­
јен­та­ци­је од па­сив­них ка ак­тив­ним ме­ра­ма у не­ко­ли­ко обла­сти. У
то­ку 2008. го­ди­не се уни­вер­зал­не бе­не­фи­ци­је у нов­цу за по­ро­ди­це
са де­цом за­ме­њу­ју јав­ним пру­жа­њем услу­га бри­ге о де­ци до три
го­ди­не три­де­сет са­ти не­дељ­но, у то­ку 2011. го­ди­не бе­не­фи­ци­је за
не­за­по­сле­не се ин­те­гри­шу са услу­га­ма ак­ти­ва­ци­је на тр­жи­шту ра­
да, по­чев­ши од 2012. раз­ви­ја се мо­дел по­о­штра­ва­ња пра­ва на бе­не­
фи­ци­је са­мо­хра­ним ро­ди­те­љи­ма и по­ве­зи­ва­ње ових бе­не­фи­ци­ја са
спрем­но­шћу при­ма­оц ­ а да уче­ству­је у обу­ци и ак­тив­ној по­тра­зи за
по­слом.16) Тре­ћи пра­вац ре­фор­ме пред­ста­вља­ју до­ку­мен­ти до­не­ти
2012. го­ди­не у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји (He­alth and So­cial Ca­re Act 2012)
и 2011. у Ир­ској (Pro­gram­me for Go­vern­ment) ко­ји охра­бру­ју при­
ват­ни сек­тор у пру­жа­њу здрав­стве­них услу­га. С об­зи­ром на ве­ли­
ке со­ци­јал­не тро­шко­ве за обез­бе­ђи­ва­ње на­ра­ста­ју­ће пен­зи­о­нер­ске
по­пу­ла­ци­је, до­дат­но се про­мо­ви­шу при­ват­ни пен­зи­о­ни фон­до­ви у
овим др­жа­ва­ма.
Ова­ко кон­ци­пи­ран си­стем со­ци­јал­не си­гур­но­сти се фи­нан­
си­ра пре­те­жно из др­жав­них из­два­ја­ња ко­ја чи­не око по­ло­ви­не свих
из­два­ја­ња за со­ци­јал­не бе­не­фи­ци­је. До­при­но­си по­сло­да­ва­ца су у
овим др­жа­ва­ма ни­жи у од­но­су на про­сек у Евро­пи и чи­не 5,8%
од 32,5% укуп­них со­ци­јал­них из­да­та­ка у Ир­ској и 8,2% од укуп­
13) Anthony McCashin, „Ireland: From Boom to Bust“, Challenges to European Welfare
Systems (eds. Klaus Schubert, Paloma de Villota, Johanna Kuhlmann), Springer International
Publishing, Cham, 2016, стр. 334-355.
14) Lavinia Mitton, „The Financial Crisis as Game Changer for the UK Welfare State“,
Challenges to European Welfare Systems (eds. Klaus Schubert, Paloma de Villota, Johanna
Kuhlmann), Springer International Publishing, Cham, 2016, стр. 759.
15) Исто, стр. 759.
16) Anthony McCashin, „Ireland: From Boom to Bust“, нав. дело, стр. 361-362.

147
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 141-156.
них 28,8% БДП-а у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји, док до­при­но­си оси­гу­ра­ни­
ка из­но­се 1,8% и 3,7 % из БПД-а ових др­жа­ва што је по­но­во ис­под
европ­ског про­се­ка (5,9%) у 2012. го­ди­ни.17)
2.2.2. Кор­по­ра­тив­ни европ­ски со­ци­јал­ни мо­дел
У др­жа­ва­ма ко­је при­па­да­ју кор­по­ра­тив­ном со­ци­јал­ном мо­
де­лу (Не­мач­ка, Фран­цу­ска и Аустри­ја) за­бе­ле­же­не су бла­же по­
сле­ди­це еко­ном­ске кри­зе у од­но­су на прет­ход­ни мо­дел. Сма­тра се
да су ове др­жа­ве и пре кри­зе спро­ве­ле ре­фор­му си­сте­ма со­ци­јал­не
си­гур­но­сти не би ли се кон­стант­но одр­жа­вао ви­сок ни­во за­по­сле­
но­сти. Ме­ђу­тим, иза­зо­ви су се по­ја­ви­ли у ви­ду ати­пич­них об­ли­ка
за­по­сле­ња и фи­нан­сиј­ске одр­жи­во­сти ис­пла­ћи­ва­ња ра­ни­је упла­
ће­них пра­ва по осно­ву за­по­сле­ња, што чи­ни срж кор­по­ра­тив­ног
мо­де­ла у Евро­пи. Из­два­ја­ња за со­ци­јал­ну си­гур­ност у БДП-у су по­
ра­сла по­сле кри­зе и до­сти­гла су нај­ви­ши ни­во у 2010. го­ди­ни у Не­
мач­кој и Аустри­ји да би са­да био за­бе­ле­жен опа­да­ју­ћи тренд, док
су у Фран­цу­ској кон­ти­ну­и­ра­но ра­сла. Не­мач­ка је из­два­ја­ла 29,5%,
Фран­цу­ска 34,2% и Аустри­ја 30,2% БДП-а за со­ци­јал­ну си­гур­ност
2012. го­ди­не.18)
За раз­ли­ку од др­жа­ва прет­ход­ног мо­де­ла, Не­мач­ка и Фран­цу­
ска за функ­ци­ју по­ро­ди­ца/де­ца од еко­ном­ске кри­зе уве­ћа­ва из­два­
ја­ња ко­ја до­сти­жу нај­ви­ши ни­во до са­да у 2013. го­ди­ни. Бе­не­фи­ци­
је у нов­цу су из­ра­зи­то пре­до­ми­нант­не у Аустри­ји за ову функ­ци­ју,
док у прет­ход­не две по­ме­ну­те др­жа­ве оне чи­не пре­те­жни тип со­
ци­јал­них бе­не­фи­ци­ја. Из­два­ја­ња за не­за­по­сле­не бла­го су по­ра­сла у
пр­ве две го­ди­не на­кон кри­зе за­др­жа­ва­ју­ћи усме­ре­ност ка нов­ча­ним
из­два­ја­њи­ма на­су­прот услу­га­ма. Не­мач­ка и Фран­цу­ска има­ју сли­
чан ни­во из­два­ја­ња за ста­но­ва­ње ко­ја су из­над европ­ског про­се­ка,
док Фран­цу­ска и Аустри­ја бе­ле­же из­ра­зи­то ви­ша из­два­ја­ња од Не­
мач­ке за со­ци­јал­но укљу­чи­ва­ње.
Про­ме­не у кор­по­ра­тив­ном со­ци­јал­ном мо­де­лу при­сут­не су
у два аспек­та: про­ме­не у оства­ри­ва­њу пра­ва ко­ја су ор­га­ни­зо­ва­
на пре­ма прин­ци­пу со­ци­јал­ног оси­гу­ра­ња и про­ме­не у пра­ви­ма из
обла­сти не­до­при­но­сних ше­ма. Пр­ви пра­вац ре­фор­ми се од­но­сио
на обез­бе­ђи­ва­ње основ­на три оси­гу­ра­ња (пен­зиј­ско, здрав­стве­но,
за слу­чај не­за­по­сле­но­сти) у окол­но­сти­ма де­мо­граф­ских про­ме­
на и еко­ном­ске кри­зе. У Аустри­ји су од 2012. го­ди­не по­о­штре­ни
кри­те­ри­ју­ми за оства­ри­ва­ње пра­ва на ин­ва­лид­ску пен­зи­ју за по­
тен­ци­јал­не ко­ри­сни­ке ис­под 50 го­ди­на са­мо уко­ли­ко има­ју трај­ни
ин­ва­ли­ди­тет, док се од 2014. го­ди­не пре­вре­ме­ни од­ла­зак у пен­зи­ју
17) Euro­stat, So­cial pro­tec­tion re­ce­ipts by type, нав. де­ло.
18) Euro­stat, Key fi­gu­res on Euro­pe – 2015 edi­tion, нав. де­ло, стр. 41.

148
Су­за­на Ми­хај­ло­вић Ба­бић Трен­до­ви ре­ди­стри­бу­ци­је бла­го­ста­ња ...
омо­гу­ћа­ва са­мо они­ма ко­ји се ба­ве „те­шким“ ра­дом.19) У Не­мач­кој
је 2012. го­ди­не сту­пи­ла на сна­гу од­лу­ка о по­сте­пе­ном по­ве­ћа­ва­њу
го­ди­на за од­ла­зак на пен­зи­ју са 65 на 67, док је прет­ход­но 2009.
до­не­та кла­у­зу­ла о ста­бил­но­сти пен­зи­ја упр­кос евен­ту­ал­ном сма­
ње­њу пла­та (Schut­zkla­u­sel).20) Сли­чан пра­вац ре­фор­ми је и у Фран­
цу­ској где се од 2010. го­ди­не по­ди­жу ми­ни­мал­не го­ди­не за од­ла­зак
у пен­зи­ју, по­ве­ћа­ва­ју го­ди­не упла­ћи­ва­ња до­при­но­са ра­ди сти­ца­ња
пу­не пен­зи­је, као и за­по­чи­ња­ње про­це­са ујед­на­ча­ва­ња до­при­но­са
и усло­ва уоп­ште за оства­ри­ва­ње пра­ва из при­ват­них пен­зи­о­них и
по­себ­них ше­ма оба­ве­зног пен­зиј­ског оси­гу­ра­ња. У окви­ру по­ро­
дич­не по­ли­ти­ке Аустри­ја од 2010. го­ди­не про­пи­су­је оба­ве­зно по­
ха­ђа­ње вр­ти­ћа ми­ни­мум јед­ну го­ди­ну, де­чи­ји до­да­так је по­ве­ћан, а
упо­ре­до је сма­њен гор­њи праг го­ди­на на 24 го­ди­на за до­би­ја­ње де­
чи­јег до­дат­ка за де­цу ко­ја су у оба­ве­зном обра­зо­ва­њу.21) С об­зи­ром
на то да су сред­ства ко­ја се из­два­ја­ју за ове не­до­при­но­сне ше­ме
зна­чај­на али сла­бо ефи­ка­сна, зах­тев је био пре­о­ри­јен­ти­са­ти по­ро­
дич­ну по­ли­ти­ку са бе­не­фи­ци­ја на услу­ге или бар сма­њи­ти тра­ја­ње
бе­не­фи­ци­ја чи­ме би се по­ве­ћао удео же­на на тр­жи­шту ра­да. Не­
мач­ка због то­га од 2013. го­ди­не уво­ди пра­во на ме­сто у уста­но­ва­ма
за не­гу де­це за сва­ко де­те пре­ко јед­не го­ди­не, док они ро­ди­те­љи
ко­ји не ко­ри­сте ову услу­гу мо­гу до­би­ти нов­ча­ну бе­не­фи­ци­ју од 150
евра ме­сеч­но. Прет­ход­но пра­во ро­ди­тељ­ског до­дат­ка ко­је се ис­пла­
ћи­ва­ло фик­сно две го­ди­не са­да је за­ме­ње­но бе­не­фи­ци­јом ко­ја чи­ни
67% прет­ход­не пла­те и ис­пла­ћу­је се два­на­ест ме­се­ци уз до­дат­на
два ме­се­ца ко­ја мо­же ко­ри­сти­ти дру­ги ро­ди­тељ. Ми­ни­мал­ни из­нос
од 300 евра ме­сеч­но је по­кри­вен уко­ли­ко је ро­ди­тељ не­за­по­слен.22)
У про­те­клим го­ди­на­ма за­бе­ле­жен је зна­ча­јан на­пре­дак у раз­ви­ја­њу
пра­ва ко­ја се фи­нан­си­ра­ју из по­ре­за и не за­ви­се од прет­ход­ног за­
по­сле­ња. Иако ре­ла­тив­но ка­сно, Аустри­ја 2010. го­ди­не уво­ди но­ву
ше­му ми­ни­мал­ног до­хот­ка у окви­ру ко­је је нај­зна­чај­ни­ја про­ме­
на обез­бе­ђи­ва­ње здрав­стве­ног оси­гу­ра­ња ко­ри­сни­ци­ма нов­ча­не
по­мо­ћи. По­ред ово­га, при­сут­на је ак­ти­ва­ци­ја ко­ри­сни­ка нов­ча­не
19) August Osterle, Karin Heitzmann, „Reforming the Austrian Welfare System: Facing
Demographic and Economic Challenges in a Federal Welfare State“, Challenges to European
Welfare Systems (eds. Klaus Schubert, Paloma de Villota, Johanna Kuhlmann), Springer
International Publishing, Cham, 2016, стр. 24.
20) Sonja Blum, Johanna Kuhlmann, „Crisis? What Crisis? Restructuring the German Welfare
System in Times of Unexpected Prosperity“, Challenges to European Welfare Systems (eds.
Klaus Schubert, Paloma de Villota, Johanna Kuhlmann), Springer International Publishing,
Cham, 2016, стр. 147.
21) August Osterle, Karin Heitzmann, „Reforming the Austrian Welfare System: Facing
Demographic and Economic Challenges in a Federal Welfare State“, нав. дело, стр. 29.
22) Sonja Blum, Johanna Kuhlmann, „Crisis? What Crisis? Restructuring the German Welfare
System in Times of Unexpected Prosperity“, нав. дело, стр. 151-152.

149
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 141-156.
со­ци­јал­не по­мо­ћи, док је ову ре­фор­му Не­мач­ка спро­ве­ла ра­ни­је у
окви­ру Hartz ре­фор­ми. Упр­кос одр­жа­њу ви­со­ког ни­воа за­по­сле­но­
сти за­хва­љу­ју­ћи флек­си­бил­ним тр­жи­шти­ма ра­да ко­ја ну­де по­сло­ве
са де­ли­мич­ним рад­ним вре­ме­ном и дру­ге ати­пич­не об­ли­ке за­по­
сле­ња, ова­кво уче­шће на тр­жи­шту ра­да се нај­ви­ше ве­зу­је за же­не.
Ак­тив­на по­ли­ти­ка тр­жи­шта ра­да раз­ви­ла се на­ро­чи­то у Аустри­ји
у ко­јој су тро­шко­ви на ову по­ли­ти­ку го­то­во утро­стру­че­ни, чи­ни­ли
су 12% у укуп­них тро­шко­ва за тр­жи­ште ра­да 2002. го­ди­не, док су
2012. го­ди­не чи­ни­ли удео од 34%.23)
Фи­нан­си­ра­ње си­сте­ма со­ци­јал­не си­гур­но­сти у овим др­жа­
ва­ма се обез­бе­ђу­је го­то­во под­јед­на­ко из др­жав­них и до­при­но­са
по­сло­да­ва­ца. До­при­но­си по­сло­да­ва­ца чи­не за ни­јан­су ве­ћи удео
у БДП-у и из­но­се 10,6% у Не­мач­кој, 13,8% у Фран­цу­ској и 10,6%
у Аустри­ји, док др­жав­на из­два­ја­ња из­но­се 10,5%, 11,5% и 10,6%
ре­спек­тив­но у овим др­жа­ва­ма у 2012. го­ди­ни. До­при­но­си оси­гу­ра­
них осо­ба уче­ству­ју са 9,3% у Не­мач­кој, 6,7% у Фран­цу­ској и 7,6%
у Аустри­ји у по­сма­тра­ној го­ди­ни.24)

2.2.3. Со­ци­јал­но-де­мо­крат­ски европ­ски со­ци­јал­ни мо­дел

Из­два­ја­ња за со­ци­јал­ну си­гур­ност у 2012. го­ди­ни у овим др­
жа­ва­ма чи­не пре­ко 30% БДП-а и из­над су европ­ског про­се­ка. Дан­
ска је из­дво­ји­ла 34,6%, Фин­ска 31,2% и Швед­ска 30,5% БДП-а за
си­стем со­ци­јал­не си­гур­но­сти у 2012. го­ди­ни.25) Из­два­ја­ња су кон­
ти­ну­и­ра­но ра­сла у Дан­ској и Фин­ској у од­но­су на 2000. и 2005.
го­ди­ну, док су у Швед­ској би­ла ре­ла­тив­но ста­бил­на. Ове др­жа­ве
тро­ше ско­ро две тре­ћи­не на ста­ро­сне и здрав­стве­не бе­не­фи­ци­је.
Бе­не­фи­ци­је за ста­рост се кре­ћу од 43,4% у Дан­ској до 38,4% у
Фин­ској, ко­ја ком­па­ра­тив­но гле­да­но са дру­ге две др­жа­ве има ни­жа
из­два­ја­ња и за бе­не­фи­ци­је по осно­ву ин­ва­лид­но­сти у 2013. го­ди­ни,
иако су ви­ша од европ­ског про­се­ка. Зна­чај­но је ула­га­ње у по­ли­ти­
ке по­др­шке по­ро­ди­ци и де­ци, док у од­но­су на 2000. го­ди­ну кон­
стант­но опа­да­ју ула­га­ња у по­ли­ти­ку пре­ма не­за­по­сле­ни­ма у све
три др­жа­ве. Кон­ти­ну­и­ра­но се раз­ви­ја­ју услу­ге на­су­прот ис­пла­та­
ма бе­не­фи­ци­ја у нов­цу и оне чи­не пре­до­ми­нан­тан тип со­ци­јал­них
тро­шко­ва у окви­ру по­ли­ти­ка пре­ма по­ро­ди­ци и по­ли­ти­ци ста­но­ва­
ња. У свим по­ме­ну­тим др­жа­ва­ма по­ли­ти­ка ста­но­ва­ња под­ра­зу­ме­ва
ис­кљу­чи­во пру­жа­ње услу­га ко­ри­сни­ци­ма, док се у Дан­ској го­то­во

23) August Osterle, Karin Heitzmann, „Reforming the Austrian Welfare System: Facing
Demographic and Economic Challenges in a Federal Welfare State“, нав. дело, стр. 22.
24) Eurostat, Social protection receipts by type, нав. дело.
25) Eurostat, Key figures on Europe – 2015 edition, нав. дело, стр. 41.

150
Су­за­на Ми­хај­ло­вић Ба­бић Трен­до­ви ре­ди­стри­бу­ци­је бла­го­ста­ња ...
у свим слу­ча­је­ви­ма пру­жа­ју услу­ге ко­ри­сни­ци­ма по­ро­дич­не пен­зи­
је што ни­је слу­чај у Фин­ској и Швед­ској ко­је пре­фе­ри­ра­ју ис­пла­ту
бе­не­фи­ци­ја у нов­цу за ове свр­хе.26)
Упр­кос ви­со­ким сто­па­ма ак­тив­но­сти на тр­жи­шту ра­да у од­
но­су на дру­ге др­жа­ве у Евро­пи, при­пад­ни­це овог мо­де­ла има­ју из­
ра­жен про­блем не­за­по­сле­но­сти мла­дих. Сма­њи­ва­ње сред­ста­ва за
не­за­по­сле­ност зна­чи­ло је пре­лаз од wel­fa­re ка work­fa­re по­ли­ти­ци
за­по­шља­ва­ња ко­ја под­ра­зу­ме­ва при­хва­та­ње свих по­сло­ва до­ступ­
них на тр­жи­шту ра­да и сма­ње­ње па­си­ви­за­ци­је при­ма­ла­ца со­ци­јал­
них бе­не­фи­ци­ја. Тар­ге­ти­ра­не по­ли­ти­ке пре­ма гру­пи мла­дих до 30
го­ди­на у Дан­ској од 2009. го­ди­не су ак­тив­не ме­ре за осо­бе из­ме­ђу
15 и 17 го­ди­на ко­је ни­су ни­ти за­по­сле­не ни­ти на шко­ло­ва­њу, као и
да­ва­ње обра­зов­них гран­то­ва уме­сто со­ци­јал­не по­мо­ћи за ко­ри­сни­
ке мла­ђе од 30 го­ди­на.27) Швед­ска за­го­ва­ра сли­чан при­ступ, уз до­
дат­ну ак­ти­ва­ци­ју ми­грант­ске по­пу­ла­ци­је у чи­јем je ци­љу от­по­чео
про­грам у са­рад­њи оп­шти­на и јав­них слу­жби за за­по­шља­ва­ње.28)
За­о­крет је за­бе­ле­жен и код уво­ђе­ња про­ве­ре при­хо­да за оства­ри­
ва­ње пра­ва на бе­не­фи­ци­је и услу­ге на­су­прот до­са­да­шњој прак­си
уни­вер­зал­них бе­не­фи­ци­ја и услу­га. Од 2014. го­ди­не у Дан­ској се
по­ро­дич­не бе­не­фи­ци­је до­де­љу­ју са­мо по­ро­ди­ца­ма ко­је оства­ру­ју
ма­ње од од­ре­ђе­ног при­хо­да.
По­ме­ну­ти си­сте­ми со­ци­јал­не си­гур­но­сти се фи­нан­си­ра­ју
пре­те­жно из др­жав­них до­при­но­са, при че­му др­жав­на из­два­ја­ња
у Дан­ској чи­не пре­до­ми­нат­ни из­вор фи­нан­си­ра­ња, не­за­бе­ле­жен
у европ­ској прак­си. Др­жав­на из­два­ја­ња као про­це­нат БДП-а чи­не
27,9% у Дан­ској, 15,1% у Фин­ској и 16% у Швед­ској у 2012. го­ди­
ни. До­при­но­си по­сло­да­ва­ца у овој го­ди­ни су чи­ни­ли 4,1% (Дан­
ска), 11,2% (Фин­ска) и 11,5% (Швед­ска), док су из­два­ја­ња оси­гу­
ра­ни­ка би­ла у ра­спо­ну од 3% у Дан­ској до 4% БДП-а у Фин­ској.29)
Из­два­ја­ња оси­гу­ра­ни­ка су се у од­но­су на 2000. го­ди­ну упо­ла сма­
њи­ла у Дан­ској, док су у оста­ле две др­жа­ве оста­ла на ста­бил­ном
ни­воу, док је бла­ги пад у фи­нан­си­ра­њи­ма од стра­не по­сло­да­ва­ца у
Фин­ској и Швед­ској ком­пен­зо­ван по­ра­стом уде­ла фи­нан­си­ра­ња од
стра­не јав­них вла­сти.
26) NO­SO­SCO, So­cial Pro­tec­tion in the Nor­dic Co­un­tri­es 2013/2014 – Sco­pe, Ex­pen­di­tu­res and
Fi­nan­cing, Nor­dic So­cial-Sta­ti­sti­cal Com­mit­tee, Co­pen­ha­gen, 2015.
27) Bent Gre­ve, „Den­mark: Still a Nor­dic Wel­fa­re Sta­te af­ter the Chan­ges of Re­cent Years?“,
Chal­len­ges to Euro­pean Wel­fa­re Systems (eds. Kla­us Schu­bert, Pa­lo­ma de Vil­lo­ta, Jo­han­na
Kuhlmann), Sprin­ger In­ter­na­ti­o­nal Pu­blis­hing, Cham, 2016, стр. 164.
28) Sven E.O. Hort et.al., „Still Awa­i­ting the Storm? The Swe­dish Wel­fa­re Sta­te Af­ter the La­test
Cri­sis“, Chal­len­ges to Euro­pean Wel­fa­re Systems (eds. Kla­us Schu­bert, Pa­lo­ma de Vil­lo­ta,
Jo­han­na Kuhlmann), Sprin­ger In­ter­na­ti­o­nal Pu­blis­hing, Cham, 2016, стр. 682.
29) Eurostat, Social protection receipts by type, нав. дело.

151
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 141-156.

­
3. РЕ­ФОРМ­СКИ ПРАВ­ЦИ И РЕ­ДЕ­ФИ­НИ­СА­ЊЕ
ЕВРОП­СКИХ СО­ЦИ­ЈАЛ­НИХ МО­ДЕ­ЛА ­
НА­КОН ЕКО­НОМ­СКЕ КРИ­ЗЕ
Ре­фор­ме си­сте­ма со­ци­јал­не си­гур­но­сти у Евро­пи на­кон
свет­ске еко­ном­ске кри­зе 2008. го­ди­не би­ле су мо­ти­ви­са­не фи­нан­
сиј­ском одр­жи­во­шћу си­сте­ма и од­го­во­ром на но­ве со­ци­јал­не ри­
зи­ке. Услед по­ве­ћа­них иза­зо­ва у пр­вим го­ди­на­ма кри­зе, на­ро­чи­то
ис­пла­ћи­ва­ња уста­но­вље­них со­ци­јал­них пра­ва у слу­ча­ју остан­ка
без по­сла и си­ро­ма­штва, као и по­ра­ста тро­шко­ва за ис­пла­ту оства­
ре­них пра­ва из пен­зиј­ског и здрав­стве­ног оси­гу­ра­ња, би­ло је нео­п­
ход­но по­ди­ћи ни­во из­два­ја­ња за со­ци­јал­ну си­гур­ност у европ­ским
др­жа­ва­ма.
С об­зи­ром на то да су по­ве­ћа­на из­два­ја­ња ути­ца­ла на еко­
ном­ске пер­фор­ман­се ових др­жа­ва, пр­во­бит­ни ре­форм­ски пра­вац је
под­ра­зу­ме­вао укљу­чи­ва­ње што ве­ћег бро­ја љу­ди у тр­жи­ште ра­да
чи­ме би се по­ди­гла еко­ном­ска ак­тив­ност ста­нов­ни­штва, сма­њи­ле
ис­пла­те на­кна­да по осно­ву си­ро­ма­штва и не­за­по­сле­но­сти и ти­ме
омо­гу­ћи­ло не­сме­та­но фи­нан­си­ра­ње си­сте­ма со­ци­јал­ног оси­гу­
ра­ња од стра­не за­по­сле­них ли­ца. Др­жа­ве се од­лу­чу­ју да у ве­ћој
или ма­њој ме­ри по­мог­ну по­је­дин­ци­ма да обез­бе­де соп­стве­ну ег­зи­
стен­ци­ју на тр­жи­шту ра­да. Прак­са ове ре­фор­ме је ва­ри­ра­ла у за­
ви­сно­сти од со­ци­јал­ног мо­де­ла. Ли­бе­рал­не др­жа­ве су нај­пре сма­
њи­ле сред­ства и тра­ја­ње за бе­не­фи­ци­је по осно­ву не­за­по­сле­но­сти
и оја­ча­ле си­стем про­ве­ре при­хо­да за оства­ри­ва­ње пра­ва, а по­том
су раз­ви­ле сим­бо­лич­не услу­ге у ци­љу ак­ти­ва­ци­је не­за­по­сле­них.
Ова ак­ти­ва­ци­ја је под­ра­зу­ме­ва­ла раз­ви­ја­ње ак­тив­них ме­ра на тр­
жи­шту ра­да и по­че­так ан­га­жо­ва­ња др­жа­ве у пре­у­зи­ма­њу бри­ге о
де­ци ра­ди укљу­чи­ва­ња што ве­ћег бро­ја ро­ди­те­ља у тр­жи­ште ра­да.
Др­жа­ве кор­по­ра­тив­ног мо­де­ла, ко­је су по­зна­те по мо­де­лу „му­шког
хра­ни­о­ца по­ро­ди­це“, на­сто­је да ак­ти­ви­ра­ју же­не на тр­жи­ште ра­да
сма­њи­ва­њем по­ро­дич­них бе­не­фи­ци­ја у нов­цу и по­ве­ћа­њем услу­га
за бри­гу о де­ци у за­јед­ни­ци. От­клон од ни­ског сте­пе­на де­фа­ми­
ли­ја­ри­за­ци­је и уво­ђе­ње уни­вер­зал­них не­до­при­но­сних ше­ма је са­
свим но­ви при­ступ у овим др­жа­ва­ма. Со­ци­јал­де­мо­крат­ски мо­дел
је та­ко­ђе био усме­рен на ак­ти­ва­ци­ју вул­не­ра­бил­них гру­па као што
су мла­ди и ми­гран­ти, али и на не­ти­пич­но да­ва­ње пред­но­сти раз­
ли­чи­тим фор­ма­ма за­по­шља­ва­ња пре не­го ква­ли­те­ту за­по­шља­ва­ња.
Дру­го, с об­зи­ром на то да све ове др­жа­ве из­два­ја­ју ви­ше
од по­ло­ви­не со­ци­јал­них тро­шко­ва на бе­не­фи­ци­је за ста­рост и за
здрав­стве­ну по­ли­ти­ку, упра­во у овим сек­то­ри­ма до­ла­зи до по­ве­

152
Су­за­на Ми­хај­ло­вић Ба­бић Трен­до­ви ре­ди­стри­бу­ци­је бла­го­ста­ња ...
ћа­ња при­ва­ти­за­ци­је на­кон еко­ном­ске кри­зе. При­ва­ти­за­ци­ја ових
услу­га у ли­бе­рал­ном мо­де­лу је оја­ча­на про­те­клих го­ди­на, док је
кор­по­ра­тив­ни мо­дел те­жио ка из­јед­на­ча­ва­њу усло­ва за оства­ри­ва­
ње пра­ва из по­себ­них оба­ве­зних јав­них и при­ват­них ше­ма пен­зиј­
ског оси­гу­ра­ња чи­ме би јав­ни си­стем био рас­те­ре­ћен. Со­ци­ја­де­мо­
крат­ске др­жа­ве по­ред овог раз­ло­га за­го­ва­ра­ју при­ва­ти­за­ци­ју и због
уна­пре­ђе­ња ква­ли­те­та услу­га, по­себ­но у здрав­стве­ном сек­то­ру.
Сма­тра се да до­ла­зи до де­ли­мич­ног при­бли­жа­ва­ња ових мо­
де­ла у ре­ди­стри­бу­ци­ји со­ци­јал­них тро­шко­ва, ко­ји су ра­сли то­ком
кри­зе и њи­хо­ва струк­ту­ра ни­је зна­чај­но про­ме­ње­на. По­сто­је­ћа са­
др­жи­на тро­ше­ња на си­стем со­ци­јал­не си­гур­но­сти от­кри­ва раз­ли­ке
ме­ђу др­жа­ва­ма, упр­кос де­ли­мич­ном ре­струк­ту­и­ра­њу со­ци­јал­них
пра­ва по­след­њих го­ди­на. Из­два­ја­ња за по­ли­ти­ке ста­но­ва­ња и со­
ци­јал­не укљу­че­но­сти су кон­вер­ги­ра­ла ме­ђу мо­де­ли­ма, док је до­ми­
нант­но ула­га­ње у со­ци­јал­не услу­ге при­сут­но са­мо у скан­ди­нав­ном
мо­де­лу, а по­ред ових по­ли­ти­ка и у по­ли­ти­ка­ма пре­ма по­ро­ди­ци и
не­за­по­сле­ни­ма. С об­зи­ром на то да др­жа­ва фи­нан­си­ра и обез­бе­
ђу­је ове услу­ге ко­је су још увек пре­те­жно уни­вер­зал­не, ком­би­ну­је
се за­штит­на функ­ци­ја си­сте­ма со­ци­јал­не си­гур­но­сти са функ­ци­јом
со­ци­јал­ног ула­га­ња. Пре­по­зна­та је ва­жност обез­бе­ђи­ва­ња со­ци­јал­
не си­гур­но­сти пу­тем тр­жи­шта, док је кључ­на раз­ли­ка ме­ђу европ­
ским со­ци­јал­ним мо­де­ли­ма у уло­зи др­жа­ве у том про­це­су.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА
Пе­ри­шић На­та­ли­ја, Европ­ски со­ци­јал­ни мо­де­ли, ма­ги­стар­ска те­за, Фа­кул­тет
по­ли­тич­ких на­у­ка, Бе­о­град, 2007.
Спи­кер Пол, Со­ци­јал­на по­ли­ти­ка: те­о­ри­ја и прак­са, Фа­кул­тет по­ли­тич­ких
на­у­ка, Бе­о­град, 2014.
Blum So­nja, Jo­han­na Kuhlmann, „Cri­sis? What Cri­sis? Re­struc­tu­ring the Ger­man
Wel­fa­re System in Ti­mes of Unex­pec­ted Pro­spe­rity“, Chal­len­ges to Euro­pean
Wel­fa­re Systems (eds. Kla­us Schu­bert, Pa­lo­ma de Vil­lo­ta, Jo­han­na Kuhlmann),
Sprin­ger In­ter­na­ti­o­nal Pu­blis­hing, Cham, 2016, стр. 133-158.
Begg Iain et.al., The Wel­fa­re Sta­te in Euro­pe – Vi­si­ons for Re­form, In­ter­
net, https://www.chat­ham­ho­u­se.org/si­tes/fi­les/chat­ham­ho­u­se/pu­bli­ca­ti­ons/
re­s e­a rch/20150917We­l f­a reSt­a teEuropeNiblettBeggMushovelFinal.pdf,
06/05/2016.
Esping An­der­sen Ge­sta, The Three Worlds of Wel­fa­re Ca­pi­ta­lism, Prin­ce­ton Uni­
ver­sity Press, Prin­ce­ton, 1990.
Euro­stat, Key fi­gu­res on Euro­pe – 2015 edi­tion, Pu­bli­ca­tion Of­fi­ce of the Euro­pean
Union, Lu­xem­bo­urg, 2015.

153
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 141-156.
Euro­stat, ES­SPROS Ma­nual The Euro­pean System of in­te­gra­ted So­cial Pro­tec­tion
Sta­ti­stics, Pu­bli­ca­tion Of­fi­ce of the Euro­pean Union, Lu­xem­bo­urg, 2011.
Euro­stat, So­cial pro­tec­tion re­ce­ipts by type, In­ter­net, http://ec.euro­pa.eu/euro­stat/
tgm/ta­ble.do?tab=ta­ble&init=18plu­gin=1&lan­gu­ag­ e=en&pco­de=tps00108,
28/06/2016.
Gil­bert Neil, Paul Ter­rell, Di­men­si­ons of So­cial Wel­fa­re Po­licy, Allyn and Ba­con,
Bo­ston, 2002.
Gre­ve Bent, „Den­mark: Still a Nor­dic Wel­fa­re Sta­te af­ter the Chan­ges of Re­cent
Years?“, Chal­len­ges to Euro­pean Wel­fa­re Systems (eds. Kla­us Schu­bert, Pa­lo­
ma de Vil­lo­ta, Jo­han­na Kuhlmann), Sprin­ger In­ter­na­ti­o­nal Pu­blis­hing, Cham,
2016, стр. 159-176.
Hort E.O. Sven et.al., „Still Awa­i­ting the Storm? The Swe­dish Wel­fa­re Sta­te Af­ter
the La­test Cri­sis“, Chal­len­ges to Euro­pean Wel­fa­re Systems (eds. Kla­us Schu­
bert, Pa­lo­ma de Vil­lo­ta, Jo­han­na Kuhlmann), Sprin­ger In­ter­na­ti­o­nal Pu­blis­
hing, Cham, 2016, стр. 671-691.
McCas­hin Ant­hony, „Ire­land: From Bo­om to Bust“, Chal­len­ges to Euro­pean Wel­
fa­re Systems (eds. Kla­us Schu­bert, Pa­lo­ma de Vil­lo­ta, Jo­han­na Kuhlmann),
Sprin­ger In­ter­na­ti­o­nal Pu­blis­hing, Cham, 2016, стр. 351-369.
Mit­ton La­vi­nia, „The Fi­nan­cial Cri­sis as Ga­me Chan­ger for the UK Wel­fa­re Sta­
te“, Chal­len­ges to Euro­pean Wel­fa­re Systems (eds. Kla­us Schu­bert, Pa­lo­ma de
Vil­lo­ta, Jo­han­na Kuhlmann), Sprin­ger In­ter­na­ti­o­nal Pu­blis­hing, Cham, 2016,
стр. 743-765.
NO­SO­SCO, So­cial Pro­tec­tion in the Nor­dic Co­un­tri­es 2013/2014 – Sco­pe, Ex­
pen­di­tu­res and Fi­nan­cing, Nor­dic So­cial-Sta­ti­sti­cal Com­mit­tee, Co­pen­ha­gen,
2015.
Oster­le August, Ka­rin He­it­zmann, „Re­for­ming the Austrian Wel­fa­re System: Fa­
cing De­mo­grap­hic and Eco­no­mic Chal­len­ges in a Fe­de­ral Wel­fa­re Sta­te“,
Chal­len­ges to Euro­pean Wel­fa­re Systems (eds. Kla­us Schu­bert, Pa­lo­ma de Vil­
lo­ta, Jo­han­na Kuhlmann), Sprin­ger In­ter­na­ti­o­nal Pu­blis­hing, Cham, 2016, стр.
11-35.
Tit­muss Ric­hard, So­cial po­licy: an in­tro­duc­tion, Al­len and Un­win, Lon­don, 1974.

Su­za­na Mi­haj­lo­vic Ba­bic

TRENDS OF WEL­FA­RE RE­DI­STRI­BU­TION IN

THE EURO­PEAN WEL­FA­RE STA­TES
Re­su­me
The ro­le of go­vern­ment in en­su­ring so­cial se­cu­rity to ci­ti­zens has
been chan­ging over ti­me by ex­pan­ding the sco­pe of rights and ba­lan­
cing bet­we­en fa­mily and mar­ket as al­ter­na­ti­ve so­cial se­cu­rity ac­tors. In
spi­te of chan­ges, the­re is a be­li­ef that the Euro­pean sta­tes to­day ma­ke

154
Су­за­на Ми­хај­ло­вић Ба­бић Трен­до­ви ре­ди­стри­бу­ци­је бла­го­ста­ња ...
a sin­gle Euro­pean so­cial mo­del wit­hin which se­ve­ral di­ver­gent wel­fa­re
sta­te mo­dels exist. The glo­bal eco­no­mic cri­sis in 2008 has dif­fe­rently
in­flu­en­ced the re­forms of the so­cial se­cu­rity systems in Euro­pe, but it
has al­so bro­ught cer­tain ap­pro­xi­ma­ti­on among li­be­ral, cor­po­ra­ti­ve and
so­cial de­moc­ra­tic Euro­pean wel­fa­re sta­tes.
Re­se­arch shows that the lar­gest sha­re of so­cial be­ne­fits spen­ding
in GDP has been re­cor­ded in the co­un­tri­es which do be­long to the so­cial
de­moc­ra­tic mo­del, as well as that al­lo­ca­ti­ons for so­cial se­cu­rity ha­ve
grown in Euro­pean co­un­tri­es af­ter eco­no­mic cri­sis in 2008. The di­stri­
bu­tion of costs ac­cor­ding to so­cial fun­cti­ons is sta­ble in all three so­cial
mo­dels, whi­le the pri­o­ri­ti­za­tion of so­cial be­ne­fits va­ri­es de­pen­ding on
the ex­pec­ted ro­le of the sta­te and the re­di­stri­bu­ti­ve ef­fect in in­di­vi­dual
co­un­tri­es wit­hin the so­cial mo­dels. The lar­gest sha­re of so­cial costs
ma­ke the be­ne­fits in ca­se of old age as well as di­se­as­ e and he­al­thca­re,
whi­le com­pa­ra­ti­vely spe­a­king, the fun­ction of so­cial in­clu­sion and ho­u­
sing fun­cti­ons ta­ke up the smal­lest sha­re of costs in Euro­pean co­un­tri­es.
Ho­we­ver, whi­le the­re is con­ver­gen­ce in the le­vels of so­cial spen­ding,
and a re­la­ti­vely si­mi­lar struc­tu­re of al­lo­ca­tion for so­cial fun­cti­ons, by
type of so­cial be­ne­fits the so­cial de­moc­ra­tic mo­del stands out in­si­sting
on the de­ve­lop­ment of ser­vi­ces rat­her than pro­vi­ding be­ne­fits in cash.
This com­mit­ment of the so­cial de­moc­ra­tic mo­del is most re­pre­sen­ted
in fa­mily po­li­ci­es and po­li­ci­es of so­cial in­clu­sion. The­re is a gro­wing
con­ver­gen­ce among so­cial mo­dels with the fun­ction of unem­ployment,
whe­reby co­un­tri­es in­vest mo­re re­so­ur­ces in the de­ve­lop­ment of ac­ti­ve
em­ployment po­li­ci­es. Fi­nan­cing of so­cial be­ne­fits by em­ployees and
em­ployers is most pro­mi­nent in the cor­po­ra­te mo­del whe­re it is equ­a­ted
with sta­te al­lo­ca­tion, whe­re­as in the li­be­ral and so­cial de­moc­ra­tic mo­
del the ma­jo­rity of costs are co­ve­red by the sta­te.
The li­be­ral Euro­pean so­cial mo­del re­ma­i­ned con­si­stent with the
ori­en­ta­tion to­wards the pro­mo­tion of pri­va­te so­cial se­cu­rity and nar­ro­
wing of the rights to uni­ver­sal be­ne­fits in the events of so­cial risks. The
co­un­tri­es of the cor­po­ra­te mo­del are fo­cu­sed on the re­form of pen­sion
system by tig­hte­ning eli­gi­bi­lity con­di­ti­ons and en­su­ring ade­qu­at­e li­
ving stan­dards for tho­se who ha­ve left the la­bor mar­ket, whi­le mem­bers
of the so­cial de­moc­ra­tic mo­del car­ried out mi­nor re­forms that wo­uld
fo­re­stall the con­se­qu­en­ces of de­mo­grap­hic chan­ge. All co­un­tri­es ha­ve
ma­in­ta­in­ ed the cha­rac­te­ri­stics of the mo­del to which they be­long, but
de­spi­te that, the two most sig­ni­fic­ ant trends can be re­cor­ded in the­ir re­
di­stri­bu­ti­ve po­li­ci­es which ha­ve the pur­po­se of su­sta­i­ning the fi­nan­cing
of so­cial se­cu­rity systems. First, en­co­u­ra­ging the pri­va­te sec­tor in the
pro­vi­sion of pen­si­ons and he­alth ca­re ser­vi­ces, and then the re­form of
fa­mily and la­bor mar­ket po­li­ci­es in or­der to in­clu­de lar­ger po­pu­la­tion

155
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 141-156.
in the la­bor mar­ket, espe­ci­ally wo­men. We can con­clu­de that the de­
mo­grap­hic chan­ges, eco­no­mic cri­ses and “new so­cial risks” ha­ve ma­de
ne­ces­sary the re­form of the tra­di­ti­o­nal so­cial po­licy, as well as in­ve­sting
in new so­cial fun­cti­ons ac­ross Euro­pe.
Keywords: Euro­pean wel­fa­re sta­tes, so­cial be­ne­fits, so­cial ex­pen­di­tu­re,
re­forms, eco­no­mic cri­sis

* Овај рад је примљен 20. јула 2016. године а прихваћен за штампу на састанку Редакције
21. фебруара 2017. године.

156
 П РАВО, ПОЛИТИКА,
ЕКОНОМИЈ А
УДК 341.234(=214.58) Српска политичка мисао
број 1/2017.
Пре­глед­ни год. 24. vol. 55.
рад стр. 157-174.
На­да М. Ра­ду­шки
Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град

ЗА­ШТИ­ТА ЉУД­СКИХ И МА­ЊИН­СКИХ

ПРА­ВА РО­МА У МЕ­ЂУ­НА­РОД­НОМ ­
ЗА­КО­НО­ДАВ­СТВУ*

Са­же­так
Ро­ми су увек и сву­да, у свим исто­риј­ским пе­ри­о­ди­ма, у це­
лом све­ту и код нас нај­у­гро­же­ни­ја и со­ци­јал­но ис­кљу­че­на ма­њин­
ска за­јед­ни­ца пре­ма ко­јој је из­ра­жен нај­ве­ћи сте­пен дис­кри­ми­на­
ци­је и ет­нич­ке дис­тан­це. Ром­ску на­ци­о­нал­ну ма­њи­ну ка­рак­те­ри­ше
про­стор­на ге­то­и­зи­ра­ност, ло­ши стам­бе­ни усло­ви, со­ци­јал­на се­гре­
га­ци­ја, екс­трем­но си­ро­ма­штво, као и из­ра­зи­то ви­со­ке сто­пе не­пи­
сме­но­сти и не­за­по­сле­но­сти. Циљ овог ра­да је да по­ка­же ка­кву и
ко­ли­ку за­шти­ту ром­ских ин­ди­ви­ду­ал­них и ма­њин­ских пра­ва пру­
жа­ју ме­ђу­на­род­но­прав­на до­ку­мен­та у окви­ру ОУН, Са­ве­та Евро­пе,
ОЕБС-а и Европ­ске уни­је. Ма­да је нор­ма­тив­на ре­гу­ла­ти­ва на ре­ла­
тив­но ви­со­ком ни­воу, оста­је про­блем ње­не ефи­ка­сни­је и до­след­
ни­је им­пле­мен­та­ци­је у прак­си, као и пи­та­ње у ко­јој ме­ри др­жа­ве
по­шту­ју оба­ве­зе ко­је су при­хва­ти­ле.
Kључне ре­чи: Ро­ми, ма­њин­ска пра­ва, за­шти­та, ме­ђу­на­род­но
за­ко­но­дав­ство, ОУН, Са­вет Евро­пе, ОЕБС, Европ­ска
уни­ја

* Рад је ре­а­ли­зо­ван у окви­ру про­јек­та (број 179009) ко­ји фи­нан­си­ра Ми­ни­стар­ство про­
све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.

157
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 157-174.
На по­чет­ку 21. ве­ка пред нај­ве­ћим иза­зо­ви­ма и про­бле­ми­ма
на­ла­зи се ром­ска на­ци­о­нал­на ма­њи­на ко­ја ни­је до­вољ­но ин­те­гри­са­
на у дру­штво и укљу­че­на у со­цио-кул­тур­не и еко­ном­ско-по­ли­тич­ке
про­це­се. При­пад­ни­ци ром­ске на­ци­о­нал­но­сти се бо­ре за очу­ва­ње
свог на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, по­бољ­ша­ње по­ло­жа­ја и оства­ре­ње
ма­њин­ских пра­ва, као и про­тив ма­ње или ви­ше из­ра­же­них трен­
до­ва аси­ми­ла­ци­је. С тим у ве­зи, ин­те­гра­ци­ја Ро­ма у дру­штво ва­
жан је услов за по­бољ­ша­ње њи­хо­вог ма­те­ри­јал­ног по­ло­жа­ја, али
тре­ба на­гла­си­ти да дру­штве­на ин­те­гра­ци­ја не зна­чи аси­ми­ла­ци­ју,
већ под­ра­зу­ме­ва и очу­ва­ње соп­стве­ног на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та,
вер­ских, је­зич­ких и кул­тур­них осо­бе­но­сти. Исто­вре­ме­но, по­што­
ва­ње и за­шти­та ма­њин­ских пра­ва пред­ста­вља је­дан од нај­зна­чај­
ни­јих фак­то­ра де­мо­крат­ског раз­во­ја, ми­ра и ста­бил­но­сти, по­себ­но
у ет­нич­ки хе­те­ро­ге­ним др­жа­ва­ма (ка­ква је и Ср­би­ја), а ујед­но је и
услов за члан­ство у Европ­ској уни­ји, при че­му је по­себ­но апо­стро­
фи­ра­на упра­во ром­ска на­ци­о­нал­на ма­њи­на.1) За­шти­та људ­ских и
ма­њин­ских пра­ва и сло­бо­да за прет­по­став­ку има по­сто­ја­ње прав­
не др­жа­ве, од­но­сно вла­да­ви­ну пра­ва и ет­нич­ку то­ле­ран­ци­ју. У том
сми­слу, за Ро­ме је нај­зна­чај­ни­ји прин­цип за­бра­не дис­кри­ми­на­ци­је
по би­ло ком осно­ву, прин­цип јед­на­ко­сти пред за­ко­ном, као и по­
себ­не ме­ре ко­ји­ма се обез­бе­ђу­је очу­ва­ње на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та
и сма­њи­ва­ње со­цио-еко­ном­ског ја­за из­ме­ђу Ро­ма и оста­лог ста­нов­
ни­штва. С тим у ве­зи, ве­ли­ки зна­чај у обез­бе­ђи­ва­њу ет­нич­ких пра­
ва свих, па и ром­ске ма­њи­не, има на­ци­о­нал­но за­ко­но­дав­ство ко­је
утвр­ђу­је пра­ва и пру­жа га­ран­ци­је за њи­хо­во оства­ри­ва­ње на осно­
ву ва­же­ће ме­ђу­на­род­но­прав­не ре­гу­ла­ти­ве у тој обла­сти.
Тре­ба ис­та­ћи да су пра­ва на­ци­о­нал­них ма­њи­на, као зна­ча­јан
сег­мент људ­ских пра­ва, кра­јем 20. и по­чет­ком 21. ве­ка ушла су у
жи­жу ин­те­ре­со­ва­ња нај­ва­жни­јих ак­тив­но­сти и до­ку­ме­на­та ме­ђу­
на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја. За­то ће у овом ра­ду би­ти ре­чи о ме­ђу­на­
род­ним аспек­ти­ма по­ло­жа­ја и за­шти­те пра­ва ром­ске на­ци­о­нал­не
ма­њи­не на осно­ву по­зна­ва­ња и ана­ли­зе до­ку­ме­на­та, кон­вен­ци­ја и
де­кла­ра­ци­ја Ује­ди­ње­них на­ци­ја, ОЕБС-а, Са­ве­та Евро­пе и Европ­
ске уни­је у ко­ји­ма се мо­же ви­де­ти ком­плек­сност и зна­чај ове про­
бле­ма­ти­ке, од­но­сно ка­ко су и на ко­ји на­чин у окви­ру уни­вер­зал­них
људ­ских пра­ва и сло­бо­да ре­гу­ли­са­ни по­ло­жај и за­шти­та ром­ске
на­ци­о­нал­не ма­њи­не. По­зна­ва­ти ме­ђу­на­род­не стан­дар­де, кри­те­ри­
ју­ме и пре­по­ру­ке ко­је се од­но­се на ма­њи­не, као и уни­вер­зал­на и
европ­ска до­ку­ме­на­та, ре­зо­лу­ци­је, стра­те­ги­је, ди­рек­ти­ве и де­кла­
ра­ци­је од ве­ли­ког је зна­ча­ја за бо­ље ре­гу­ли­са­ње и уна­пре­ђе­ње по­
1) На­да Ра­ду­шки, „Ме­ђу­на­род­ни аспек­ти ре­гу­ли­са­ња по­ло­жа­ја и пра­ва на­ци­о­нал­них ма­
њи­на“, Срп­ска по­ли­тич­ка ми­сао, Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, бр. 02/2016,
стр. 190.

158
На­да М. Ра­ду­шки За­шти­та људ­ских и ма­њин­ских пра­ва Рома ...
ло­жа­ја и за­шти­те пра­ва свих, па и при­пад­ни­ка ром­ске ма­њи­не у
до­ма­ћем за­ко­но­дав­ству.

1. ДРУ­ШТВЕ­НИ ПО­ЛО­ЖАЈ РО­МА

Од ра­них ми­гра­ци­ја из пра­по­стој­би­не Ин­ди­је за­по­че­тих по­
чет­ком про­шлог ми­ле­ни­ју­ма, па све до да­на­шњих да­на, Ро­ми чи­не
зна­чај­ну ма­њин­ску за­јед­ни­цу у мно­гим европ­ским др­жа­ва­ма. Али,
где год су се до­се­ља­ва­ли, би­ли су не­по­жељ­ни и не­при­хва­ће­ни, увек
на ег­зи­стен­ци­јал­ном ми­ни­му­му, из­ло­же­ни се­па­ра­ти­зму, пред­ра­су­
да­ма и дис­кри­ми­на­ци­ји. Због то­га је за Ро­ме ка­рак­те­ри­стич­но ме­
ња­ње, при­кри­ва­ње или гу­бље­ње на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та и пре­ла­
зак у дру­ги ет­нич­ки кор­пус (ет­нич­ка ми­ми­кри­ја) што је не­по­сред­но
ути­ца­ло на из­ра­зи­те осци­ла­ци­је у њи­хо­вој број­но­сти ко­је се не мо­
гу об­ја­сни­ти са­мо де­мо­граф­ским фак­то­ри­ма. На­и­ме, по­пу­ла­ци­о­ни
раз­ви­так Ро­ма де­тер­ми­ни­сан је пре све­га при­род­ном ком­по­нен­том
(ви­сок при­род­ни при­ра­штај), али стал­не про­ме­не при­ли­ком де­кла­
ри­са­ња о на­ци­о­нал­ној при­пад­но­сти че­сто су има­ле пре­суд­ни ути­
цај на њи­хо­ву де­мо­граф­ску ди­на­ми­ку. Иако је чи­ње­ни­ца да је број
при­пад­ни­ка ром­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не у свим зе­мља­ма пот­це­њен
и да ва­ри­ра из­ме­ђу зва­нич­них по­да­та­ка и про­це­на, то не би тре­ба­
ло да бу­де пре­пре­ка за пред­у­зи­ма­ње од­го­ва­ра­ју­ћих ме­ра др­жав­не
по­ли­ти­ке у ци­љу по­бољ­ша­ња њи­хо­вог по­ло­жа­ја.2)
Раз­ли­чи­ти од дру­гих по мно­го че­му, Ро­ми су вр­ло спе­ци­фи­
чан на­род и у по­гле­ду основ­них со­цио-де­мо­граф­ских обе­леж­ја.
Има­ју из­ра­зи­то мла­ду ста­ро­сно струк­ту­ру (као ре­зул­тат ви­со­ких
сто­па фер­ти­ли­те­та), од­но­сно знат­но ве­ће уде­ле мла­дих од ста­рих
ли­ца у укуп­ном ста­нов­ни­штву и ни­ску про­сеч­ну ста­рост (знат­но
ни­жу од оне за оп­шту по­пу­ла­ци­ју). Та­ко­ђе, Ро­ми се пре­ма обра­зов­
ном ста­ту­су на­ла­зе на нај­ни­жој дру­штве­ној ле­стви­ци јер има­ју нај­
ви­ше не­пи­сме­них и нај­ло­ши­ју ква­ли­фи­ка­ци­о­ну струк­ту­ру, што је
је­дан од нај­ва­жни­јих узро­ка њи­хо­ве не­ин­те­гри­са­но­сти у дру­штво,
а ути­че и на одр­жа­ва­ње и про­ду­бљи­ва­ње еко­ном­ског и со­цио-кул­
тур­ног ја­за из­ме­ђу ром­ског и оста­лог ста­нов­ни­штва.3) Као нај­си­
ро­ма­шни­ји слој у дру­штву, Ро­ми ни­су у мо­гућ­но­сти да се шко­лу­ју,
2) На при­мер, у Ср­би­ји (без Ко­со­ва и Ме­то­хи­је) пре­ма по­след­њем по­пи­су из 2011. го­ди­не
број Ро­ма из­но­си 147.604 (2,1%), ром­ски ли­де­ри на­во­де знат­но ве­ћи број (пре­ко 600
хи­ља­да), док се ре­ал­не про­це­не кре­ћу око 400 хи­ља­да. Ви­де­ти: Бо­жи­дар Јак­шић, Ро­ми
у Ср­би­ји, из­ме­ђу на­ков­ња си­ро­ма­штва и че­ки­ћа дис­кри­ми­на­ци­је, Мо­старт, Бе­о­град,
2015, стр. 26.
3) На­да Ра­ду­шки, Иден­ти­тет и ин­те­гра­ци­ја Ро­ма у Ср­би­ји, Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке сту­
ди­је, Бе­о­град, 2015, стр. 211.

159
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 157-174.
а због то­га што ни­су обра­зо­ва­ни, ис­кљу­че­ни су из еко­ном­ског и
дру­штве­ног жи­во­та, што их не­из­бе­жно во­ди у за­ча­ра­ни круг бе­де
и си­ро­ма­штва.4) Ро­ми оба­вља­ју нај­јед­но­став­ни­ја за­ни­ма­ња за ко­ја
ни­су по­треб­на ни­ка­ква струч­на зна­ња, ис­ку­ство и школ­ска спре­ма,
а раз­ло­ге за то тре­ба тра­жи­ти у не­по­вољ­ној обра­зов­ној и про­фе­си­
о­нал­ној струк­ту­ри, али и сво­је­вр­сном об­ли­ку еко­ном­ске дис­кри­
ми­на­ци­је пре­ма њи­ма. Не­спрем­ност за са­вре­ме­ни на­чин при­вре­
ђи­ва­ња и по­ти­сну­тост на мар­ги­не дру­штве­не по­де­ле ра­да, с јед­не
стра­не, као и до­стиг­ну­ти ни­во на­у­ке и тех­но­ло­ги­је, тр­жи­шна еко­
но­ми­ја и по­сте­пе­но не­ста­ја­ње тра­ди­ци­о­нал­них за­ни­ма­ња, с дру­ге
стра­не, Ро­ме ће у бу­ду­ћем пе­ри­о­ду до­ве­сти у још те­жи по­ло­жај,
има­ју­ћи у ви­ду њи­хо­ве де­мо­граф­ске, еко­ном­ске и обра­зов­не ка­па­
ци­те­те.5)
Ве­чи­то по­ни­же­ни и од­ба­че­ни, они чи­не па­ра­диг­му со­ци­јал­не
ис­кљу­че­но­сти и дис­кри­ми­на­ци­је, а кључ­не обла­сти у ко­ји­ма се то
ма­ни­фе­сту­је су обра­зо­ва­ње, за­по­шља­ва­ње, ста­но­ва­ње, здрав­стве­на
и со­ци­јал­на за­шти­та, уче­шће у кул­тур­ном жи­во­ту, ин­фор­ми­са­њу и
по­ли­тич­ким ак­тив­но­сти­ма. Упра­во је ис­кљу­че­ност из дру­штва нај­
бо­љи по­ка­за­тељ дис­кри­ми­на­ци­је ове ет­нич­ке за­јед­ни­це, с об­зи­ром
да Ро­ми спа­да­ју у ред оних ма­њи­на ко­је су нај­у­гро­же­ни­је и пре­ма
ко­ји­ма је из­ра­жен нај­ви­ши сте­пен со­ци­јал­не и ет­нич­ке дис­тан­це у
сва­ком по­гле­ду.6)
У ве­ли­ком бро­ју европ­ских зе­ма­ља Ро­ми су да­нас при­зна­ти
као тран­сна­ци­о­нал­на ет­нич­ка за­јед­ни­ца без ма­тич­не др­жа­ве, а у
ве­ћи­ни од њих оства­ри­ли су и ста­тус на­ци­о­нал­не ма­њи­не.7) Ме­
ђу­тим, чак и у др­жа­ва­ма ко­је се на­ла­зе на ви­со­ком ни­воу де­мо­
крат­ског и со­цио-еко­ном­ског раз­во­ја, дру­штве­ни по­ло­жај ром­ске
по­пу­ла­ци­је да­ле­ко је од за­до­во­ља­ва­ју­ћег. Та­ко, ве­ћи­на Ро­ма не­ма

4) Рај­ко Ђу­рић, Се­о­бе Ро­ма – Кру­го­ви па­кла и ве­нац сре­ће, БИГЗ, Бе­о­град, 1987.
5) Ђу­ра Си­мић, „Шко­ло­ва­ње и обра­зо­ва­ње као услов со­ци­јал­не-дру­штве­не про­мо­ци­је Ро­
ма“, у збор­ни­ку: По­ло­жај ма­њи­на у Са­ве­зној Ре­пу­бли­ци Ју­го­сла­ви­ји (при­ре­ди­ли: Ми­
лош Ма­цу­ра, Во­ји­слав Ста­нов­чић), СА­НУ, Бе­о­град, 1996. стр. 841.
6) Ет­нич­ка дис­тан­ца пре­ма ром­ској по­пу­ла­ци­ји је јед­на од нај­ве­ћих пре­пре­ка за успе­шну
ин­те­гра­ци­ју Ро­ма у дру­штво и при­сут­на је у свим зе­мља­ма. Број­на ан­кет­на ис­тра­жи­
ва­ња су по­ка­за­ла да „ин­те­гра­ци­је Ро­ма не мо­же и не­ће би­ти до­кле год је то­ли­ко ви­сок
про­це­нат оних ко­ји су још увек да­ле­ко од прин­ци­па и прак­се мул­ти­кул­ту­ра­ли­зма и
инер­кул­ту­ра­ли­зма“. Ви­де­ти: Дра­го­љуб Б. Ђор­ђе­вић, На ко­њу с лап­то­пом у би­са­га­ма,
Про­ме­теј, Но­ви Сад, Ма­шин­ски фа­кул­тет, Ниш, 2010, стр. 57.
7) Ста­тус на­ци­о­нал­не ма­њи­не на про­сто­ру бив­ше СФРЈ, Ро­ми­ма су при­зна­ле Ма­ке­до­ни­ја,
Хр­ват­ска, Цр­на Го­ра и Ср­би­ја, док Бо­сна и Хер­це­го­ви­на то ни­је екс­пли­цит­но учи­ни­
ла, а Сло­ве­ни­ја се уста­вом оба­ве­за­ла на уна­пре­ђе­ње њи­хо­вог по­ло­жа­ја, али без из­јед­
на­ча­ва­ња ста­ту­са Ро­ма са аутох­то­ним и зва­нич­но при­зна­тим ма­њи­на­ма (ита­ли­јан­ска
и ма­ђар­ска). Та­ко­ђе, и дру­ге зе­мље као Че­шка, Сло­вач­ка, Ру­му­ни­ја при­зна­ју ром­ску
ма­њи­ну, док ма­ђар­ски за­кон из­ри­чи­то при­зна­је Ро­ме као јед­ну од 13 на­ци­о­нал­них ма­
њи­на у Ма­ђар­ској.

160
На­да М. Ра­ду­шки За­шти­та људ­ских и ма­њин­ских пра­ва Рома ...
ре­гу­ли­са­но пи­та­ње др­жа­вљан­ства и не по­се­ду­је лич­на до­ку­мен­
та ко­ји­ма ле­га­ли­зу­је свој ци­вил­но-пра­ви ста­тус. Пре­ма европ­ском
за­ко­но­дав­ству, пра­во на др­жа­вљан­ство пред­у­слов је оства­ри­ва­ња
свих оста­лих људ­ских пра­ва, али се оно у слу­ча­ју ром­ске ма­њи­не
и да­ље не по­шту­је. У обла­сти обра­зо­ва­ња, због че­стог не­по­зна­ва­
ња слу­жбе­ног је­зи­ка, не­пи­сме­но­сти ро­ди­те­ља и пр­вен­стве­но те­
шког еко­ном­ског по­ло­жа­ја, ром­ска де­ца су у знат­но не­по­вољ­ни­јем
по­ло­жа­ју од оста­ле де­це. Овај об­лик ин­ди­рект­не дис­кри­ми­на­ци­је
би­ће при­су­тан све док се на др­жав­ном ни­воу не обез­бе­де аде­кват­на
ула­га­ња у школ­ство и дру­ге обла­сти зна­чај­не за сма­њи­ва­ње раз­
ли­ка у усло­ви­ма за обра­зо­ва­ње, а ко­је до­дат­но по­ве­ћа­ва се­гре­га­
ци­ја ром­ске де­це (на при­мер, упи­сом у тзв. спе­ци­јал­не шко­ле, као
и у одво­је­не ром­ске шко­ле или раз­ре­де и сл.). По­ред обра­зо­ва­ња,
за­по­шља­ва­ње је је­дан од кључ­них фак­то­ра дру­штве­не ин­клу­зи­је
Ро­ма, али упра­во ни­зак обра­зов­ни ни­во ром­ске по­пу­ла­ци­је, као и
уста­ље­не пред­ра­су­де о ло­шим рад­ним на­ви­ка­ма Ро­ма, основ­не су
пре­пре­ке за њи­хо­во бр­же и лак­ше за­сни­ва­ње рад­ног од­но­са. На
про­блем ви­со­ке не­за­по­сле­но­сти не­ми­нов­но се на­до­ве­зу­је пи­та­ње
си­ро­ма­штва8) и ло­ших усло­ва жи­во­та, ста­но­ва­ње у не­хи­ги­јен­ским
на­се­љи­ма, за­тим про­бле­ми при­нуд­ног ра­се­ља­ва­ња, про­сја­че­ња,
де­ви­јант­ног по­на­ша­ња и дру­ги.9) И ста­ње у обла­сти со­ци­јал­не и
здрав­стве­не за­шти­те де­ли­мич­но је по­сле­ди­ца њи­хо­ве нео­бра­зо­ва­
но­сти, не­ре­ше­ног ста­ту­сно-прав­ног по­ло­жа­ја, не­за­по­сле­но­сти и
слич­но, али сва­ка­ко и не­ад ­ е­кват­ног од­но­са др­жав­них ор­га­на као и
ин­сти­ту­ци­ја прав­ног си­сте­ма пре­ма ром­ској ма­њи­ни. Пред­ра­су­де
пре­ма Ро­ми­ма при­сут­не су у свим обла­сти­ма дру­штве­ног жи­во­та,
па та­ко и у по­ли­тич­ким ор­га­ни­за­ци­ја­ма где је уче­шће Ро­ма сим­
бо­лич­но, а ак­тив­ност др­жа­ве сво­ди се на њи­хо­во мо­ти­ви­са­ње за
из­ла­зак на из­бо­ре.10)
Ге­не­рал­но, у свим, па и у нај­ра­зви­је­ни­јим зе­мља­ма са ве­о­ма
до­бром со­ци­јал­ном по­ли­ти­ком, по­ло­жај Ро­ма знат­но је ло­ши­ји у
од­но­су на оста­ле гра­ђа­не уз стал­но кр­ше­ње људ­ских и ма­њин­ских
пра­ва без аде­кват­не, на пра­ву за­сно­ва­не ре­ак­ци­је др­жав­них ор­га­на
и стал­но при­сут­не отво­ре­не или при­кри­ве­не дис­кри­ми­на­ци­је.
8) Сто­па си­ро­ма­штва Ро­ма не­ко­ли­ко пу­та је ве­ћа од про­сеч­не сто­пе си­ро­ма­штва не­ром­
ског ста­нов­ни­штва у ве­ћи­ни зе­ма­ља. На при­мер, по­чет­ком 20. ве­ка у Бу­гар­ској је 36,8%
ста­нов­ни­ка жи­ве­ло ис­под ли­ни­је си­ро­ма­штва (4,3 УСД на дан), док је тај удео за Ро­ме
80%. У Ма­ђар­ској, са­мо 7% не­ром­ског ста­нов­ни­штва би­ло је си­ро­ма­шно, а 40% Ро­ма.
Ви­де­ти: De­na Rin­gold, Mitchell Oren­stein, Eri­ka Wil­kens, Ro­ma in an Ex­pan­ding Euro­pe –
Bre­a­king the Po­verty Cir­cle, Was­hing­ton World Bank, Va­šing­ton, 2003, стр . 2.
9) Алек­сан­дра Ми­тро­вић, „По­ло­жај Ро­ма у дру­штву”, у збор­ни­ку: По­ло­жај ма­њи­на у СР
Ју­го­сла­ви­ји (при­ре­ди­ли: Ми­лош Ма­цу­ра, Во­ји­слав Ста­нов­чић), СА­НУ, Бе­о­град, 1996,
стр. 817.
10) Ан­џеј Мир­га, Лех Мурз, Ро­ми – Раз­ли­ке и не­то­ле­ран­ци­ја Ро­ма, Ака­пит, Бе­о­град, 1997,
стр. 97.

161
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 157-174.

­
2. МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ АСПЕК­ТИ ­
ЗА­ШТИ­ТЕ ПРА­ВА РО­МА
Пи­та­ње по­ло­жа­ја и пра­ва Ро­ма у ду­гом пе­ри­о­ду ни­је би­ло
об­у­хва­ће­но ме­ђу­на­род­ним за­ко­но­дав­ством и пред­мет по­себ­ног
ин­те­ре­со­ва­ња свет­ских и европ­ских ор­га­ни­за­ци­ја над­ле­жних за
за­шти­ту при­пад­ни­ка на­ци­о­нал­них ма­њи­на. Раз­ло­зи су, пр­во, не­до­
ста­так дру­штве­не мо­ћи, ор­га­ни­за­ци­о­ног и ка­дров­ског ка­па­ци­те­та
Ро­ма да са­ми по­кре­ну ово пи­та­ње на ме­ђу­на­род­ном ни­воу, за­тим,
не­по­сто­ја­ње ма­тич­не др­жа­ве ко­ја би за­сту­па­ла и бра­ни­ла њи­хо­ве
ин­те­ре­се, да­ље, тра­ди­ци­о­нал­но ми­шље­ње да су спе­ци­фи­чан на­чин
жи­во­та, на­ви­ке и оби­ча­ји Ро­ма основ­не пре­пре­ке за њи­хо­ву бр­
жу ин­те­гра­ци­ју и со­ци­ја­ли­за­ци­ју, а не од­нос дру­гих пре­ма њи­ма,
и на кра­ју, чи­ње­ни­ца да се по­сто­је­ћа ме­ђу­на­род­на и на­ци­о­нал­на
прав­на до­ку­мен­та у овој обла­сти рет­ко од­но­се ди­рект­но на ром­ску
ма­њи­ну и да не по­сто­је кон­крет­ни ме­ха­ни­зми кон­тро­ле и санк­ци­
о­ни­са­ња не­спро­во­ђе­ња при­хва­ће­них оба­ве­за и до­не­тих за­кон­ских
ме­ра и од­ред­би.11) По­чет­не ан­ти­ди­скри­ми­на­ци­о­не ме­ре усме­ре­не
ка за­шти­ти пра­ва Ро­ма од­но­си­ле су се на уки­да­ње за­бра­не но­мад­
ског на­чи­на жи­во­та ко­ја је че­сто во­ди­ла аси­ми­ла­ци­ји и гу­ше­њу
ром­ског иден­ти­те­та, кул­ту­ре и је­зи­ка. Тек кра­јем 20. ве­ка ве­ка
европ­ско за­ко­но­дав­ство утвр­ди­ло је пр­ве кон­крет­не ме­ре и ду­го­
роч­ну по­ли­ти­ку усме­ре­ну на по­бољ­ша­ње по­ло­жа­ја Ро­ма, по­себ­но
у обла­сти школ­ства и здрав­ства, уз укљу­чи­ва­ње њи­хо­вих зва­нич­
них пред­став­ни­ка у про­це­ду­ру до­но­ше­ња тих ме­ђу­на­род­но прав­
них ака­та.12) У да­на­шње вре­ме, ко­нач­но, Ро­ми су у ме­ђу­на­род­ним
до­ку­мен­ти­ма при­зна­ти као тран­сна­ци­о­нал­на ет­нич­ка за­јед­ни­ца без
ма­тич­не др­жа­ве, на­ста­ње­на у ве­ли­ком бро­ју европ­ских др­жа­ва.13)
Ме­ђу­тим, рав­но­прав­ност Ро­ма као гра­ђа­на и ром­ске на­ци­о­нал­не
за­јед­ни­це у од­но­су на оста­ле и да­ље је да­ле­ко од же­ље­ног ни­воа,
с об­зи­ром на све­при­сут­не по­ја­ве кр­ше­ња људ­ских и ма­њин­ских
пра­ва Ро­ма на европ­ским про­сто­ри­ма. Од­нос пре­ма њи­ма, за­ви­сно
од по­зна­ва­ња ром­ске кул­ту­ре, исто­ри­је и на­чи­на жи­во­та, ва­ри­ра
од зна­ти­же­ље пре­ма „ег­зо­тич­ним“ ком­ши­ја­ма до дис­кри­ми­на­ци­је,
про­го­на и аси­ми­ла­ци­је. Да­кле, у до­ку­мен­ти­ма европ­ских ин­сти­ту­
ци­ја Ро­ми су при­зна­ти као „ма­њи­на без те­ри­то­ри­је“, али је њи­хов
11) На­да Ра­ду­шки, Иден­ти­тет и ин­те­гра­ци­ја Ро­ма у Ср­би­ји, нав. де­ло, стр. 160.
12) Пр­ви пред­став­ник ром­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не у Европ­ском пар­ла­мен­ту би­ла је Ли­ви­ја
Јо­ро­ке, Ром­ки­ња из Ма­ђар­ске, иза­бра­на 2004. го­ди­не, In­ter­net, http://enob­ser­ver.com,
13/08/2016.
13) Hugh Po­ul­ton, “In­si­ders and Out­si­ders: the Tran­sna­ti­o­nal Mi­no­ri­ti­es – Jews, Ar­me­ni­
ans,Vlachs and Ro­ma”, In­ter­na­ti­o­nal Re­port, Lon­don, 06/1997, стр. 31.

162
На­да М. Ра­ду­шки За­шти­та људ­ских и ма­њин­ских пра­ва Рома ...
дру­штве­ни ста­тус још увек не­за­до­во­ља­ва­ју­ћи, што се ма­ни­фе­сту­је
с јед­не стра­не кроз про­цес аси­ми­ла­ци­је Ро­ма као по­је­ди­на­ца и, с
дру­ге стра­не, кроз про­цес се­гре­га­ци­је и ви­ше­стру­ке мар­ги­на­ли­
за­ци­је (еко­ном­ске, про­стор­не, кул­тур­не, по­ли­тич­ке и др.) ром­ске
ет­нич­ке за­јед­ни­це.14)
За­шти­та по­ло­жа­ја и пра­ва би­ло ко­је, па та­ко и ром­ске ма­њи­
не, под­ра­зу­ме­ва да им др­жа­ва обез­бе­ди рав­но­прав­ност са ве­ћин­
ским ста­нов­ни­штвом, као и до­дат­на ма­њин­ска пра­ва на очу­ва­ње
кул­тур­не, вер­ске и је­зич­ке по­себ­но­сти.15) У скла­ду са ва­же­ћим ме­
ђу­на­род­ним за­ко­но­дав­ством и уго­во­ри­ма о људ­ским пра­ви­ма, то се
пр­вен­стве­но огле­да у за­бра­ни дис­кри­ми­на­ци­је у по­гле­ду ужи­ва­ња
свих људ­ских пра­ва и сло­бо­да ко­је има ве­ћин­ски на­род и то, де
фак­то, у сми­слу до­но­ше­ња аде­кват­них за­ко­на, и де ју­ре, на пла­
ну њи­хо­вог до­след­ног спро­во­ђе­ња. У ме­ђу­на­род­ној ле­ги­сла­ти­ви
ре­гу­ли­са­њу по­ло­жа­ја и за­шти­ти људ­ских и ма­њин­ских пра­ва Ро­
ма при­сту­па се дво­ја­ко: кроз гло­бал­на до­ку­мен­та ко­ја обез­бе­ђу­ју
прав­ну за­шти­ту свих на­ци­о­нал­них ма­њи­на, и кроз нор­ма­тив­на ак­
та ко­ја се по­себ­но ба­ве за­шти­том ма­њин­ских пра­ва ром­ске ет­нич­ке
за­јед­ни­це.

2.1. За­шти­та пра­ва Ро­ма у до­ку­мен­ти­ма ОУН

Ма­њин­ска пра­ва у окви­ру Ује­ди­ње­них на­ци­ја у по­чет­ку су
се раз­ма­тра­ла са­мо као део основ­них људ­ских пра­ва и сло­бо­да, да
би се ка­сни­је па­жња све ви­ше фо­ку­си­ра­ла и на за­шти­ту пра­ва ма­
њи­на. Нај­ши­ре, ово пи­та­ње раз­ма­тра­но је у окви­ру По­ве­ље Ује­ди­
ње­них на­ци­ја (1945) и Уни­вер­зал­не де­кла­ра­ци­је о људ­ским пра­ви­ма
(1948), али не по­сто­је кон­крет­не од­ред­бе о за­шти­ти ма­њи­на, већ
са­мо од­ред­бе о јед­на­ко­сти свих ли­ца пред за­ко­ном и оба­ве­зи др­
жа­ве да по­шту­је људ­ска пра­ва. Ва­жно је спо­ме­ну­ти Де­кла­ра­ци­ју о
пра­ви­ма при­пад­ни­ка на­ци­о­нал­них или ет­нич­ких, вер­ских и је­зич­ких
ма­њи­на (1992)16) на осно­ву ко­је се др­жа­ве оба­ве­зу­ју да ће пред­у­
зе­ти ме­ре ка­ко би обез­бе­ди­ле оства­ри­ва­ње пра­ва на очу­ва­ње на­
ци­о­нал­ног, кул­тур­ног и је­зич­ког иден­ти­те­та при­пад­ни­ци­ма свих
на­ци­о­нал­них ма­њи­на без би­ло ка­кве дис­кри­ми­на­ци­је на лич­ној
осно­ви. Кон­крет­не од­ред­бе о за­бра­ни дис­кри­ми­на­ци­је не са­мо ра­
14) Ja­go­da No­vak, „Rom­ska za­jed­ni­ca i me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je: tek re­la­ti­van uspeh za­šti­te ljud­
skih i ma­njin­skih pra­va“, Mi­gra­cij­ske i et­nič­ke te­me, In­sti­tut za mi­gra­ci­je i na­rod­no­sti, Za­
greb, br. 04/2004, стр. 404.
15) Рај­ко Ђу­рић, „Де­ка­да Ро­ма, по­след­њих ро­бо­ва Евро­пе“, In­ter­net, www.emins.org/sr/pu­
bli­ka­ci­je/evro­pa-pls/ar­hi­va/se­ri­ja3/1011, 16/09/2016.
16) Де­кла­ра­ци­ја о пра­ви­ма при­пад­ни­ка на­ци­о­нал­них или ет­нич­ких, вер­ских и је­зич­ких ма­
њи­на, 1992., In­ter­net, http//www.ffzg.hr/hre-edc/dkl-ma­nji­ne.htm, 16/09/2016.

163
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 157-174.
сне, већ и дис­кри­ми­на­ци­је пре­ма на­ци­о­нал­ном и ет­нич­ком по­ре­
клу са­др­жи Ме­ђу­на­род­ни пакт о гра­ђан­ским и по­ли­тич­ким пра­ви­
ма (1976), као и Ме­ђу­на­род­на кон­вен­ци­ја о спре­ча­ва­њу свих об­ли­ка
ра­сне дис­кри­ми­на­ци­је(1965) на осно­ву ко­је се до­но­се афир­ма­тив­не
ме­ре у кључ­ним обла­сти дру­штве­ног жи­во­та.17) Сва на­ве­де­на до­ку­
мен­та под­ра­зу­ме­ва­ју и за­шти­ту пра­ва ром­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не,
као је­дан од нај­те­жих ис­пи­та ко­ји ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца има пред
со­бом, с об­зи­ром на тра­ди­ци­о­нал­но не­рав­но­пра­ван и мар­ги­на­ли­
зо­ван по­ло­жај, као и алар­мант­но ве­ли­ку сто­пу си­ро­ма­штва Ро­ма.
С об­зи­ром да је је­дан од нај­ве­ћих про­бле­ма са ко­ји­ма се Ро­ми
су­о­ча­ва­ју упра­во дис­кри­ми­на­ци­ја на свом по­љи­ма, као и ксе­но­фо­
би­ја, ра­си­зам и њи­ма ин­спи­ри­са­но на­си­ље, оба­ве­за је свих др­жа­ва
да сход­но овим али и дру­гим ре­ле­вант­ним до­ку­мен­ти­ма Ује­ди­ње­
них на­ци­ја18) усво­је соп­стве­ну прав­ну ре­гу­ла­ти­ву ко­ја ће спре­чи­
ти мр­жњу, не­при­ја­тељ­ство и сва­ки об­лик дис­кри­ми­на­ци­је, али и
све при­сут­ни­ји про­цес аси­ми­ла­ци­је ром­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не.
Ма­да не са­свим до­вољ­но, пи­та­њем пра­ва Ро­ма у Ује­ди­ње­ним на­
ци­ја­ма ба­ви­ла се и Пот­ко­ми­си­ја за спре­ча­ва­ње дис­кри­ми­на­ци­је и
за­шти­ту ма­њи­на ко­ја је усво­ји­ла две ре­зо­лу­ци­је о дис­кри­ми­на­ци­ји
Ро­ма (1977 и 1991). Та­ко­ђе, и Ко­ми­си­ја за људ­ска пра­ва усво­ји­ла
је Ре­зо­лу­ци­ју о Ро­ми­ма (1992), али на жа­лост, са­мо са сна­гом пре­
по­ру­ке. С дру­ге стра­не, по­што Ро­ми не­ма­ју ма­тич­ну др­жа­ву ко­ја
би за­шти­ти­ла њи­хо­ве ин­те­ре­се на ме­ђу­на­род­ном ни­воу, Ме­ђу­на­
род­на ром­ска за­јед­ни­ца као не­вла­ди­на ор­га­ни­за­ци­ја Ро­ма до­би­ла је
кон­сти­ту­тив­ни ста­тус (1979) при Еко­ном­ском и со­ци­јал­ном са­ве­ту
Ује­ди­ње­них на­ци­ја.19)

2.2. За­шти­та пра­ва Ро­ма у до­ку­мен­ти­ма Са­ве­та Евро­пе

У окви­ру Са­ве­та Евро­пе за­шти­та пра­ва и по­ло­жа­ја Ро­ма
оства­ре­на је до­но­ше­њем ви­ше кон­вен­ци­ја о људ­ским и ма­њин­
ским пра­ви­ма оба­ве­зу­ју­ћим за др­жа­ве чла­ни­це, као и кроз рад по­
ли­тич­ких ор­га­на Са­ве­та Евро­пе (Ко­ми­тет ми­ни­ста­ра, Пар­ла­мент
17) CERD, UN Con­ven­tion on the Eli­mi­na­tion of all Forms of Ra­cial Di­scri­mi­na­tion, 1995, In­
ter­net, http://www2.ohchr.org/en­glish/bo­di­es/cerd, 13/08/2016.
18) То су: Кон­вен­ци­ја о за­бра­ни и ка­жња­ва­њу ге­но­ци­да (1948), Кон­вен­ци­ја о ста­ту­су из­
бе­гли­ца (1951), Кон­вен­ци­ја о не­ди­скри­ми­на­ци­ји у за­по­шља­ва­њу (1960), Кон­вен­ци­ја
про­тив дис­кри­ми­на­ци­је у обла­сти обра­зо­ва­ња (1962), Пакт о при­вред­ним, со­ци­јал­ним
и кул­тур­ним пра­ви­ма (1966), Кон­вен­ци­ја о спре­ча­ва­њу свих об­ли­ка ра­сне дис­кри­ми­на­
ци­је (1969), Кон­вен­ци­ја о уки­да­њу свих об­ли­ка дис­кри­ми­на­ци­је пре­ма же­на­ма (1979),
Кон­вен­ци­ја о пра­ви­ма де­те­та (1989), Ми­ле­ни­јум­ски ци­ље­ви раз­во­ја УН (2000) и дру­го.
19) Вла­ди­мир Ђе­рић, „За­шти­та пра­ва Ро­ма на ме­ђу­на­род­ном ни­воу“, Ро­ми у Ср­би­ји, Цен­
тар за ан­ти­рат­ну ак­ци­ју и Ин­сти­тут за кри­ми­но­ло­шка и со­ци­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња, Бе­
о­град, 1998, стр. 72.

164
На­да М. Ра­ду­шки За­шти­та људ­ских и ма­њин­ских пра­ва Рома ...
и дру­ги) ко­ји се ба­ве спе­ци­фич­ним про­бле­ми­ма ром­ске за­јед­ни­це.
Ва­жан до­ку­мент у овој обла­сти је Кон­вен­ци­ја о за­шти­ти људ­ских
пра­ва и основ­них сло­бо­да (1950) ко­јом су уте­ме­ље­ни прин­ци­пи са­
вре­ме­не де­мо­кра­ти­је у Евро­пи, а то су вла­да­ви­на пра­ва и за­шти­та
људ­ских пра­ва и сло­бо­да. Овом Кон­вен­ци­јом га­ран­ту­је се за­бра­на
дис­кри­ми­на­ци­је и пра­во на по­што­ва­ње при­ват­ног по­ро­дич­ног жи­
во­та што је по­себ­но ва­жно за ром­ску по­пу­ла­ци­ју. Оквир­на кон­вен­
ци­ја за за­шти­ту на­ци­о­нал­них ма­њи­на (1995) ко­ју је ра­ти­фи­ко­ва­ла
и та­да­шња СР Ју­го­сла­ви­ја (иако ни­је би­ла чла­ни­ца Са­ве­та Евро­
пе), пре­те­жно је про­грам­ског ти­па и по­себ­но се ба­ви обез­бе­ђи­ва­
њем рав­но­прав­но­сти и јед­на­ке за­кон­ске за­шти­те, пред­ви­ђа уво­ђе­
ње спе­ци­јал­них ме­ра за пу­ну рав­но­прав­ност ма­њи­на, за­бра­њу­је
при­нуд­ну аси­ми­ла­ци­ју, ис­ти­че зна­чај ду­ха то­ле­ран­ци­је, ди­ја­ло­га и
раз­у­ме­ва­ња, пред­ви­ђа пра­во ма­њи­на на сло­бо­ду удру­жи­ва­ња, из­ра­
жа­ва­ња на ма­тер­њем је­зи­ку и при­ступ ме­ди­ји­ма, ре­гу­ли­ше усло­ве
ко­ри­шће­ња је­зи­ка ма­њи­на у кон­так­ту са вла­сти­ма и јав­ној ко­му­
ни­ка­ци­ји, као и пра­ва шко­ло­ва­ња на ма­тер­њем је­зи­ку, што све има
по­се­бан зна­чај за бо­љи по­ло­жај Ро­ма у дру­штву.20)
У том сми­слу, с об­зи­ром на њи­хов спе­ци­фи­чан на­чин жи­во­
та, по­себ­но је бит­на Европ­ска по­ве­ља о ре­ги­о­нал­ним и ма­њин­ским
је­зи­ци­ма (1992)21) ко­ја има у ви­ду зна­чај уна­пре­ђе­ња ма­њин­ских
је­зи­ка, али и све спе­ци­фич­но­сти и тра­ди­ци­ју европ­ских др­жа­ва.
Ва­жно је ис­та­ћи да По­ве­ља не­ма за циљ за­шти­ту ет­нич­ких, па ни
је­зич­ких ма­њи­на, већ из­ри­чи­то шти­ти тзв. не­те­ри­то­ри­јал­не је­зи­ке,
а то­ком чи­је из­ра­де и усва­ја­ња су апо­стро­фи­ра­ни упра­во ром­ски
је­зик и ји­диш.22)
Кра­јем 1960-их го­ди­на Пар­ла­мен­тар­на скуп­шти­на усво­ји­ла
је низ пре­по­ру­ка и ре­зо­лу­ци­ја ко­ји­ма се раз­ма­тра по­ло­жај Ро­ма и
дру­гих но­ма­да у Евро­пи, као и про­бле­ми њи­хо­ве дис­кри­ми­на­ци­је и
ин­те­гра­ци­је, ма­да са­мо у ви­ду оп­ште про­кла­ма­ци­је. Тек по­чет­ком
1990-их, при­сту­па­њем ис­точ­но­е­вроп­ских зе­ма­ља Са­ве­ту Евро­пе,
пи­та­ње по­ло­жа­ја ром­ске ма­њи­не кон­крет­ни­је се раз­ма­тра, што ре­
зул­ти­ра усва­ја­њем Пре­по­ру­ке 1203 о Ро­ми­ма у Евро­пи (1993), у
ко­јој се ка­же да Ро­ми жи­ве ра­су­ти ши­ром Евро­пе без зе­мље ко­ју
би на­зва­ли сво­јом, да су они пра­ва европ­ска ма­њи­на ко­ја, ме­ђу­
20) Aнђелко Ми­лар­до­вић, Алек­сан­дар Ву­кић, Ма­њи­не у Евро­пи: до­ку­мен­ти, Ин­сти­тут за
ми­гра­ци­је и на­род­но­сти, За­греб, 1998, стр. 106.
21) Европ­ска по­ве­ља о ре­ги­о­нал­ним и ма­њин­ским је­зи­ци­ма, Ин­стру­мен­ти Са­ве­та Евро­пе
– људ­ска пра­ва, Бе­о­град­ски цен­тар за људ­ска пра­ва, Бе­о­град, 2000.
22) На при­мер, Фин­ска је 1994. го­ди­не ра­ти­фи­ко­ва­ла Европ­ску по­ве­љу о ре­ги­о­нал­ним и
ма­њин­ским је­зи­ци­ма и из­ри­чи­то при­зна­ла ром­ски је­зик као не­те­ри­то­ри­јал­ни је­зик, а
за­тим у том сми­слу про­ме­ни­ла и устав­не од­ред­бе.

165
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 157-174.
тим, ни­је об­у­хва­ће­на де­фи­ни­ци­ја­ма на­ци­о­нал­них и је­зич­ких ма­
њи­на.23) На кра­ју, Пар­ла­мен­тар­на скуп­шти­на Са­ве­та Евро­пе пред­
ло­жи­ла је низ спе­ци­фич­них ме­ра за по­бољ­ша­ње по­ло­жа­ја Ро­ма у
обла­сти кул­ту­ре, обра­зо­ва­ња, ин­фор­ми­са­ња, сва­ко­днев­ног жи­во­
та и прав­не јед­на­ко­сти. Та­ко се пре­по­ру­чу­је усва­ја­ње про­гра­ма за
уче­ње ром­ског је­зи­ка, уче­ње ром­ске му­зи­ке у му­зич­ким шко­ла­ма,
отва­ра­ње цен­та­ра и му­зе­ја, про­гра­ми за об­у­ча­ва­ње ром­ских на­
став­ни­ка, по­себ­но обра­зо­ва­ње Ром­ки­ња и слич­но. У спро­во­ђе­њу
ових ме­ра ство­ре­на је „мре­жа гра­до­ва“ (Ам­стер­дам, Бу­дим­пе­шта,
Стра­збур, Бо­ло­ња) за­ин­те­ре­со­ва­них за по­моћ Ро­ми­ма, а 1995. го­
ди­не усво­је­на је Пре­по­ру­ка 16 ко­ја раз­ра­ђу­је ак­тив­но­сти, функ­ци­је
и од­го­вор­но­сти мре­же гра­до­ва. Исте го­ди­не, Кон­грес ло­кал­них и
ре­ги­о­нал­них вла­сти Евро­пе (та­ко­ђе ор­ган Са­ве­та Евро­пе) усво­јио
је Ре­зо­лу­ци­ју 249 ко­ја се ба­ви „од­го­вор­но­шћу ло­кал­них и ре­ги­о­
нал­них вла­сти пре­ма Ро­ми­ма, на­ро­чи­то у по­гле­ду сме­шта­ја Ро­ма у
оп­шти­на­ма, њи­хо­вог обра­зо­ва­ња, здра­вља, раз­вит­ка и уна­пре­ђе­ња
њи­хо­ве кул­ту­ре“.24) Ре­зо­лу­ци­ја пред­ла­же ме­ре ин­те­гра­ци­је Ро­ма у
ло­кал­не за­јед­ни­це у на­ве­де­ним обла­сти­ма и су­прот­ста­вља­ње пред­
ра­су­да­ма пре­ма ром­ској по­пу­ла­ци­ји.
Са­вет Евро­пе фор­ми­рао је ви­ше те­ла ко­ја се ба­ве про­бле­
ми­ма дис­кри­ми­на­ци­је и ра­си­зма са на­гла­ском на по­ло­жа­ју ром­ске
по­пу­ла­ци­је. Европ­ска ко­ми­си­ја за бор­бу про­тив ра­си­зма и не­то­ле­
ран­ци­је (осно­ва­на 1993. го­ди­не) пра­ти раз­вој ром­ских пра­ва и да­је
пре­по­ру­ке зе­мља­ма чла­ни­ца­ма у тој обла­сти.25) Рад­на гру­па за Ро­
ме/Ци­га­не од 1995. го­ди­не над­зи­ре ста­ње и за­шти­ту ром­ских пра­ва
и да­је пред­ло­ге Ве­ћу ми­ни­ста­ра, а по­кре­ну­ти су и не­ки кон­крет­ни
про­јек­ти за по­моћ Ро­ми­ма са по­себ­ним бу­џе­том за ту на­ме­ну .
Од ве­ли­ког зна­ча­ја је и до­ку­мент Са­ве­та Евро­пе из 2010. го­
ди­не под на­зи­вом Стра­збур­шка де­кла­ра­ци­ја о Ро­ми­ма 26) у ко­ме
се ис­ти­че да су ан­ти­ди­скри­ми­на­тор­но за­ко­но­дав­ство и со­ци­јал­но
укљу­чи­ва­ње глав­не по­лу­ге уна­пре­ђе­ња по­ло­жа­ја Ро­ма и Ром­ки­ња,
а пре­ма стан­дар­ди­ма овог до­ку­мен­та то се обез­бе­ђу­је кроз рав­но­
пра­ван при­ступ обра­зо­ва­њу, за­по­шља­ва­њу, здрав­стве­ном си­сте­му
и ста­но­ва­њу.
23) Co­un­cil of Euro­pe, Re­com­men­da­tion 1203 on Gypsi­es in Euro­pe, 1993.
24) Вла­ди­мир Ђе­рић, „За­шти­та пра­ва Ро­ма на ме­ђу­на­род­ном ни­воу“, Ро­ми у Ср­би­ји, нав.
де­ло, стр. 72.
25) Co­un­cil of Euro­pe, Euro­pean Com­mi­sion aga­inst Ra­cism and In­to­le­ran­ce, 1993, In­ter­net,
http://www.coe.int/t/dghl/mo­ni­to­ring/ec­ri/de­fa­ult-en.asp, 16/09/2016.
26) The Stras­bo­urg Dec­la­ra­tion on Ro­ma, Co­un­cil of Euro­pe High Le­vel on Ro­ma, Stra­zbo­
urg, 20 Oc­to­ber 2010, CM (2010) 133 fi­nal 20.10.2010, In­ter­net, https// se­arch.coe.int,
27/09/2016.

166
На­да М. Ра­ду­шки За­шти­та људ­ских и ма­њин­ских пра­ва Рома ...

­
2.3. За­шти­та пра­ва Ро­ма у до­ку­мен­ти­ма ОЕБС-а
Ак­тив­но­сти и до­ку­мен­та ОЕБС-а у до­ме­ну за­шти­те ма­њи­на
и спре­ча­ва­ња дис­кри­ми­на­ци­је, од свих ма­њи­на де­ци­ди­ра­но по­ми­
њу је­ди­но Ро­ме, на жа­лост без прав­не оба­ве­зно­сти, али уз ве­ли­ки
зна­чај и ефек­те оства­ре­не кроз раз­не об­ли­ке по­ли­тич­ких при­ти­
са­ка и по­зи­ва­ње на ме­ђу­на­род­но оби­чај­но пра­во. Зна­чај по­ло­жа­ја
Ро­ма ја­сно је пр­ви пут ис­так­нут у До­ку­мен­ту са Кон­фе­рен­ци­је у
Ко­пен­ха­ге­ну (1990), у кон­тек­сту осу­де ра­сне мр­жње, ксе­но­фо­би­је
и дис­кри­ми­на­ци­је, где су по­себ­но апо­стро­фи­ра­ни про­бле­ми Ро­ма.
Већ на­ред­не го­ди­не на са­стан­ку ОЕБС-а у Же­не­ви је на­гла­ше­на
нео­пх­ од­ност ме­ра ка­ко би се по­сти­гла пу­на јед­на­кост ли­ца ром­ске
на­ци­о­нал­но­сти са оста­лим ста­нов­ни­штвом, док До­ку­мент из Хел­
син­ки­ја (1992) ис­ти­че за­бри­ну­тост по­во­дом по­ја­ва не­то­ле­ран­ци­је,
дис­кри­ми­на­ци­је, агре­сив­ног на­ци­о­на­ли­зма и ксе­но­фо­би­је, али и
зах­те­ва раз­ви­ја­ње по­себ­них про­гра­ма за за­шти­ту и ин­те­гра­ци­ју Ро­
ма.27)
У окви­ру ОЕБС-а ус­по­ста­вљен је Ви­со­ки ко­ме­сар за на­ци­
о­нал­не ма­њи­не (1992) ко­ји је, из­ме­ђу оста­лог, об­ја­вио број­не из­
ве­шта­је о Ро­ми­ма на под­руч­ју зе­ма­ља чла­ни­ца, као пре­глед њи­хо­
вог со­ци­јал­ног, кул­тур­ног и ху­ма­ни­тар­ног ста­ту­са са пре­по­ру­ка­ма
у ци­љу за­шти­те и уна­пре­ђе­ња по­ло­жа­ја Ро­ма ис­ти­чу­ћи хит­ност
спро­во­ђе­ња ових ме­ра. Та­ко­ђе, на Са­ми­ту ОЕБС-а у Бу­дим­пе­шти
(1994) од­лу­че­но је да Кан­це­ла­ри­ја за де­мо­крат­ске ин­сти­ту­ци­је и
људ­ска пра­ва (ODI­HR) бу­де „тач­ка кон­так­та“ за пи­та­ње Ро­ма, са
за­дат­ком да при­ку­пља ин­фор­ма­ци­је, ко­ор­ди­ни­ра ак­тив­но­сти др­жа­
ва, ме­ђу­на­род­них и не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја и да одр­жа­ва кон­так­
те из­ме­ђу ин­сти­ту­ци­ја ОЕБС-а и дру­гих ме­ђу­на­род­них ор­га­на и
ор­га­ни­за­ци­ја.28) Број­ни до­ку­мен­ти и из­ве­шта­ји о по­ло­жа­ју Ро­ма,
као и ди­рект­на по­моћ др­жа­ва­ма до­при­не­ли су да се ус­по­ста­ве чвр­
шћи стан­дар­ди за­шти­те ром­ских пра­ва у др­жа­ва­ма Европ­ске уни­је,
а на­ро­чи­то др­жа­ва­ма кан­ди­да­ти­ма. С тим у ве­зи, од на­ро­чи­тог је
зна­ча­ја до­но­ше­ње Ак­ци­о­ног пла­на о уна­пре­ђе­њу по­ло­жа­ја Ро­ма
и Син­та у OSCE под­руч­ју (2003) у ко­ме су ис­так­ну­ти про­бле­ми у
мно­гим др­жа­ва­ма због че­га је ва­жно да се спро­во­ђе­ње ме­ра ин­те­

27) Aнђелко Ми­лар­до­вић, Алек­сан­дар Ву­кић, Ма­њи­не у Евро­пи: до­ку­мен­ти, нав. де­ло,
стр. 115.
28) ODI­HR (са се­ди­штем у Вар­ша­ви) при­ку­пља све ин­фор­ма­ци­је и до­ку­мен­та о Ро­ми­ма,
њи­хо­вим људ­ским и ма­њин­ским пра­ви­ма, фор­ми­ра ба­зу по­да­та­ка и би­бли­о­те­ку, ор­
га­ни­зу­је се­ми­на­ре о по­ло­жа­ју и про­бле­ми­ма Ро­ма и из­да­је дво­ме­сеч­ни бил­тен о свом
ра­ду на ен­гле­ском и ром­ском је­зи­ку.

167
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 157-174.
гра­ци­је пла­ни­ра и спро­во­ди на ло­кал­ном ни­воу.29) Исто та­ко ука­
за­но је на чи­ње­ни­цу да Ро­ми не­ма­ју ма­тич­ну др­жа­ву, па европ­ске
ин­сти­ту­ци­је мо­ра­ју пред­у­зе­ти све по­треб­не ме­ре у ци­љу њи­хо­ве
за­шти­те, а пре све­га ре­ша­ва­ња про­бле­ма дис­кри­ми­на­ци­је при­ли­
ком за­по­шља­ва­ња, обра­зо­ва­ња, ста­но­ва­ња и здрав­стве­не за­шти­те,
као и ве­ћег уче­шћа Ро­ма у јав­ном и по­ли­тич­ком жи­во­ту.30)
Ина­че, по­ред ОЕБС-а ко­ји по­себ­но ра­ди на про­мо­ци­ји ин­те­
гра­ци­је Ро­ма и укљу­чи­ва­ња у по­ли­тич­ке и со­цио-еко­ном­ске ак­тив­
но­сти зе­ма­ља у ко­ји­ма жи­ве, ром­ским пи­та­њем ба­ви се и Европ­ски
цен­тар за пра­ва Ро­ма као ме­ђу­на­род­но­прав­на ор­га­ни­за­ци­ја ко­ја
обез­бе­ђу­је прав­ни оквир и по­моћ при­пад­ни­ци­ма ром­ске на­ци­о­
нал­но­сти пред ме­ђу­на­род­ним су­до­ви­ма у до­ме­ну за­шти­те људ­ских
пра­ва. Тре­ба на­ве­сти и ре­дов­не го­ди­шње из­ве­шта­је и ак­тив­но­сти
ко­је у обла­сти ма­њин­ских пра­ва Ро­ма спро­во­де ме­ђу­на­род­не не­
вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је, као што су: Hu­man Rights Watch, Am­nesty In­
ter­na­ti­o­nal, Хел­син­шки од­бор за људ­ска пра­ва и дру­ге.

2.4. По­ли­ти­ка Европ­ске уни­је пре­ма Ро­ми­ма

Европ­ска уни­ја је по­себ­ну па­жњу по­све­ти­ла по­ло­жа­ју Ро­ма,
као еко­ном­ски и по­ли­тич­ки нај­у­гро­же­ни­јој ет­нич­кој за­јед­ни­ци у
Евро­пи, и у том сми­слу усво­ји­ла про­гра­ме у обла­сти обра­зо­ва­ња,
спре­ча­ва­ња ксе­но­фо­би­је и пред­ра­су­да пре­ма Ро­ми­ма, дру­штве­не
ин­те­гра­ци­је и за­шти­те ром­ског је­зи­ка. Ре­зо­лу­ци­јом Европ­ског са­
ве­та (1989) утвр­ђе­на је ли­ста ме­ра у обра­зо­ва­њу, кон­крет­но у по­
гле­ду про­гра­ма на­ста­ве, обу­ке на­став­ни­ка, ме­то­да на­ста­ве, раз­ме­на
ин­фор­ма­ци­ја и дру­го, с тим да су раз­ра­да и спро­во­ђе­ње оста­вље­ни
др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма.31)
29) Re­port on the si­tu­a­tion of Ro­ma and Sin­ti in the OSCE Area, OSCE, High Com­mis­si­o­
ner on Na­ti­o­nal Mi­no­ri­ti­es, The Ha­gue, 2000, In­ter­net, http://www.osce.org./hcnm/42063,
27/09/2016.
30) Ми­си­ја ОЕБС-а у Ср­би­ји у окви­ру свог ман­да­та ак­тив­но је укљу­че­на у спро­во­ђе­ње
ме­ра ин­клу­зи­је Ро­ма. Нај­зна­чај­ни­ји про­је­кат ко­ји по­др­жа­ва, а фи­нан­си­ра Европ­ска
уни­ја, је про­је­кат „Европ­ска по­др­шка за ин­клу­зи­ју Ро­ма“, ко­јим се ди­рект­но по­др­жа­ва
спро­во­ђе­ње Стра­те­ги­је за уна­пре­ђе­ње по­ло­жа­ја Ро­ма у Ср­би­ји 2009-2015. го­ди­не и
Стра­те­ги­је за со­ци­јал­но укљу­чи­ва­ње Ро­ма и Ром­ки­ња у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји 2016-2025.
го­ди­не ко­је је усво­ји­ла Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.
31) У пре­по­ру­ка­ма Европ­ске уни­је у ве­зи са обра­зо­ва­њем ис­ти­че се да не­по­во­љан по­ло­жај
Ро­ма у европ­ским др­жа­ва­ма мо­же се пре­ва­зи­ћи је­ди­но ако се ром­ској де­ци га­ран­ту­ју
јед­на­ке мо­гућ­но­сти у обла­сти обра­зо­ва­ња. За­то све др­жа­ве тре­ба обра­зо­ва­ње да сма­
тра­ју при­о­ри­те­том, при че­му тре­ба има­ти у ви­ду ве­о­ма те­шку ма­те­ри­јал­ну си­ту­а­ци­ју
Ро­ма. Не­ке од пре­по­ру­ка од­но­се се и на уво­ђе­ње тзв. по­зи­тив­не дис­кри­ми­на­ци­је да би
се по­ве­ћа­ла ефи­ка­сност обра­зо­ва­ња Ро­ма, за­тим на ели­ми­ни­са­ње прак­се усме­ра­ва­ња
ром­ске де­це у спе­ци­јал­не шко­ле, као и на по­кри­ва­ње тро­шко­ва ве­за­них за об­ра­зо­ва­ње
(уџ­бе­ни­ци и сл.).

168
На­да М. Ра­ду­шки За­шти­та људ­ских и ма­њин­ских пра­ва Рома ...
Са­вет ми­ни­ста­ра Европ­ске уни­је (1989) до­нео је Ре­зо­лу­ци­
ју о обра­зо­ва­њу де­це и пут­ни­ка32) ко­ја да­је смер­ни­це за бри­гу о
ква­ли­тет­ном обра­зо­ва­њу ром­ске де­це и дру­гих но­ма­да на­ста­ње­
них у зе­мља­ма чла­ни­ца­ма Европ­ске уни­је. За­тим, Европ­ски пар­
ла­мент усва­ја Ре­зо­лу­ци­ју о дис­кри­ми­на­ци­ји пре­ма Ро­ми­ма,33) упо­
зо­ра­ва­ју­ћи на овај про­блем и под­сти­чу­ћи из­вр­шна и за­ко­но­дав­на
те­ла Европ­ске уни­је да де­ло­твор­ни­је при­сту­пе ње­го­вом ре­ша­ва­њу.
Да­ље, Рад­на гру­па за про­ши­ре­ње Европ­ске уни­је, у све­тлу при­је­
ма но­вих ис­точ­но­е­вроп­ских чла­ни­ца у ко­ји­ма жи­ви нај­ве­ћи део
ром­ске по­пу­ла­ци­је у Евро­пи, усво­ји­ла је Смер­ни­це за по­бољ­ша­
ње по­ло­жа­ја Ро­ма (1999) на­ме­ње­не зе­мља­ма кан­ди­да­ти­ма у ци­љу
по­бољ­ша­ња ста­ту­са Ро­ма у обла­сти прав­ног си­сте­ма, по­ли­тич­ког
ан­га­жо­ва­ња, со­ци­јал­ног збри­ња­ва­ња, обра­зо­ва­ња, здрав­ства, ста­
но­ва­ња, за­по­шља­ва­ња и слич­но. По­сту­пак при­је­ма са­др­жи по­ред
до­ка­за о де­мо­крат­ском и прав­ном по­рет­ку, по­што­ва­ње људ­ских и
ма­њин­ских пра­ва, као и ме­ха­ни­зме пра­ће­ња и про­ве­ре оства­ри­ва­
ња пра­ва ром­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не кроз ре­дов­не го­ди­шње из­ве­
шта­је о про­це­су ин­те­гра­ци­је Ро­ма у зе­мља­ма кан­ди­да­ти­ма за члан­
ство у Европ­ску уни­ју.34)
Европ­ске ин­сти­ту­ци­је га­ран­ту­ју ром­ској на­ци­о­нал­ној за­јед­
ни­ци сва ма­њин­ска пра­ва, а те од­ред­бе су пре­то­че­не и у ле­ги­сла­ти­
ву зе­ма­ља чла­ни­ца Европ­ске уни­је. У том окви­ру, ве­о­ма је зна­ча­јан
Ам­стер­дам­ски уго­вор (1997) и на осно­ву ње­га до­не­та По­ве­ља о
основ­ним пра­ви­ма и Ди­рек­ти­ва о при­ме­ни на­че­ла рав­но­прав­но­
сти,35) без об­зи­ра на ра­сно и ет­нич­ко по­ре­кло као до­ку­ме­на­та ко­ја
се ба­ве људ­ским и ма­њин­ским пра­ви­ма, па и пра­ви­ма Ро­ма. Док
По­ве­ља де­ци­ди­ра­но за­бра­њу­је сва­ку вр­сту дис­кри­ми­на­ци­је, а по­
себ­но за­сно­ва­ну на на­ци­о­нал­но­сти, Ди­рек­ти­ва у пр­ви план ста­вља
на­че­ло рав­но­прав­но­сти, што је по­себ­но зна­чај­но за ром­ску на­ци­
о­нал­ну ма­њи­ну. Го­ди­не 1997. осно­ван је Европ­ски по­сма­трач­ки
цен­тар за ра­си­зам и ксе­но­фо­би­ју, не­за­ви­сна ин­сти­ту­ци­ја Европ­ске
уни­је чи­ји је за­да­так про­у­ча­ва­ње тих по­ја­ва, али и пред­ла­га­ње кон­
крет­них ме­ра за њи­хо­во су­зби­ја­ње.36)
32) Of­fi­cial Jo­ur­nal of the Euro­pean Com­mu­ni­ti­es, C 153, 89/C-153/02, In­ter­net, www.eur-lex.
euro­pa.eu 13/08/2016.
33) Of­fi­cial Jo­ur­nal of the Euro­pean Com­mu­ni­ti­es, C 249, B4-0974/95, In­ter­net, www.eur-lex.
euro­pa.eu 13/08/2016.
34) In­ter­net, http//www.enof­fi­ce.me­tu.edu.tr/abo­u­ten/co­pen­ha­gen.httm, 16/09/2016.
35) Of­fi­cial Jo­ur­nal of the Euro­pean Com­mu­ni­ti­es, L 180, 2000/43/ЕС, In­ter­net: www.eur-lex.
euro­pa.eu 13/08/2016.
36) Ja­go­da No­vak, „Rom­ska za­jed­ni­ca i me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je: tek re­la­ti­van uspeh za­šti­te ljud­
skih i ma­njin­skih pra­va“, нав. де­ло, стр. 409.

169
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 157-174.
Од ве­ли­ког зна­ча­ја је Оквир ЕУ за на­ци­о­нал­не стра­те­ги­је
за ин­те­гра­ци­ју Ро­ма и Ром­ки­ња до 2020. го­ди­не (у ко­јем су са­др­
жа­ни прин­ци­пи, ме­ха­ни­зме и ме­ре ко­је је Ак­ци­о­ни план ОЕБС-а
по­ста­вио 2003. го­ди­не) као до­ку­мент ко­јим се по­зи­ва­ју др­жа­ве да
при­пре­ме но­ве или ре­ви­ди­ра­ју по­сто­је­ће на­ци­о­нал­не стра­те­ги­је
за ин­те­гра­ци­ју ром­ске ма­њи­не у ци­љу по­бољ­ша­ња њи­хо­вог по­
ло­жа­ја.37) На­ци­о­нал­не стра­те­ги­је тре­ба­ју би­ти ускла­ђе­не са ци­ље­
ви­ма Европ­ске уни­је у ве­зи ин­те­гра­ци­је Ро­ма и Ром­ки­ња ко­ји су
де­фи­ни­са­ни у че­ти­ри при­о­ри­тет­не обла­сти, а то су обра­зо­ва­ње, за­
по­шља­ва­ње, здрав­стве­на за­шти­та и ста­но­ва­ње. И на кра­ју, тре­ба
спо­ме­ну­ти Стра­те­ги­ју па­мет­ног, одр­жи­вог и ин­клу­зив­ног ра­ста
(Евро­па 2020) ко­ја се не од­но­си ди­рект­но на Ро­ме, али ин­ди­рект­но
усме­ра­ва по­ли­ти­ке и ре­ше­ња у ве­зи ре­гу­ли­са­ња по­ло­жа­ја ром­ске
ма­њи­не ка­ко у зе­мља­ма чла­ни­ца­ма, та­ко и у зе­мља­ма ко­је те­же да
то по­ста­ну.
И по­ред број­них, ов­де на­ве­де­них прав­них до­ку­ме­на­та и ак­
тив­но­сти, тре­ба ис­та­ћи да не по­сто­ји ни­је­дан по­се­бан оба­ве­зу­ју­ћи
ме­ђу­на­род­но­прав­ни акт о за­шти­ти пра­ва ром­ске на­ци­о­нал­не ма­
њи­не. Ипак, од­ре­ђе­ни по­ма­ци су учи­ње­ни по­след­њих го­ди­на, па
и у зе­мља­ма сред­ње и ју­го­и­сточ­не Евро­пе где су про­бле­ми би­ли
знат­но из­ра­же­ни­ји не­го у за­пад­но­е­вроп­ским др­жа­ва­ма. Пр­вен­стве­
но, до­не­ти су број­ни за­ко­ни по­себ­но по­све­ће­ни по­што­ва­њу пра­
ва на­ци­о­нал­них ма­њи­на, ра­ти­фи­ко­ва­њем или при­ме­ном од­ред­би
ме­ђу­на­род­но­прав­них до­ку­ме­на­та, а ко­ји се ди­рект­но од­но­се и на
за­шти­ту пра­ва при­пад­ни­ка ром­ске ма­њи­не. Ујед­но, на др­жав­ном
или ло­кал­ном ни­воу осни­ва­ју се по­себ­не ин­сти­ту­ци­је или рад­на
те­ла ко­ја се ба­ве ис­кљу­чи­во по­ло­жа­јем и пра­ви­ма на­ци­о­нал­них
ма­њи­на. Та­ко­ђе, усва­ја­ју се и по­себ­ни стра­те­шки до­ку­мен­ти, од­
но­сно на­ци­о­нал­не стра­те­ги­је раз­во­ја, ко­је са­др­же кон­крет­не ме­ре
др­жав­них ор­га­на ве­за­не за уна­пре­ђе­ње по­ло­жа­ја, за­шти­ту пра­ва и
бр­жу ин­те­гра­ци­ју Ро­ма, уз зна­чај­но уче­шће и ак­тив­но­сти не­вла­ди­
них ор­га­ни­за­ци­ја. Ве­ћи­на ових ре­зул­та­та у зе­мља­ма цен­трал­не и
ју­го­и­сточ­не Евро­пе оства­ре­на је под по­ли­тич­ким при­ти­ском и уз
фи­нан­сиј­ску по­моћ ин­сти­ту­ци­ја Европ­ске уни­је. Ме­ђу­тим, ви­ше
су не­го очи­глед­не раз­ли­ке у тим при­ти­сци­ма на вла­де но­во­при­
мље­них чла­ни­ца и зе­ма­ља кан­ди­да­та за при­јем у од­но­су на „ста­ре“
чла­ни­це Европ­ске уни­је,38) као и не­до­вољ­на кон­тро­ла спро­во­ђе­ња
37) EP­SCO, An EU Fra­me­work for Na­ti­o­nal Ro­ma In­te­gra­tion Stra­te­gi­es up to 2020 – Co­un­cil
Con­clu­si­ons adop­ted EP­SCO on 19 May 2011.
38) По­ста­вља се пи­та­ње да ли зе­мље „ста­ре“ чла­ни­це Европ­ске уни­је и са­ме до­вољ­но по­
шту­ју и шти­те пра­ва ром­ске ма­њи­не на сво­јој те­ри­то­ри­ји. На при­мер, у Ита­ли­ји Ро­ми
углав­ном жи­ве у огра­ђе­ним кам­по­ви­ма без основ­них усло­ва за жи­вот, а из Фран­цу­ске

170
На­да М. Ра­ду­шки За­шти­та људ­ских и ма­њин­ских пра­ва Рома ...
ан­ти­ди­скри­ми­на­тив­не ле­ги­сла­ти­ве и ме­ра по­бољ­ша­ња усло­ва жи­
во­та Ро­ма у прак­си тих зе­ма­ља ко­је за са­да не пред­ви­ђа­ју ре­пер­ку­
си­је за не­до­след­но спро­во­ђе­ње тих ме­ра.

***
Ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца, а пре све­га европ­ске ин­сти­ту­ци­је
усво­ји­ле су низ до­ку­мен­та ко­ји­ма се га­ран­ту­ју пра­ва при­пад­ни­ка
свих на­ци­о­нал­них ма­њи­на, а у том окви­ру пре­по­зна­ју се и број­ни
про­бле­ми ром­ске ет­нич­ке за­јед­ни­це (не­по­што­ва­ње људ­ских и ма­
њин­ских пра­ва, аси­ми­ла­ци­ја, мар­ги­на­ли­за­ци­ја, дис­кри­ми­на­ци­ја и
дру­ги), али и пред­ла­жу ме­ре за ге­не­рал­но ре­ша­ва­ње ових пи­та­ња.
Ме­ђу­тим, из­у­зет­но су ма­ло­број­на ме­ђу­на­род­на прав­но­о­ба­ве­зу­ју­ћа
до­ку­мен­та ко­ја се ди­рект­но од­но­се на ром­ску на­ци­о­нал­ну ма­њи­ну,
с об­зи­ром на спе­ци­фич­ност про­бле­ма са ко­ји­ма се Ро­ми су­о­ча­ва­ју и
спо­рост про­це­са њи­хо­ве дру­штве­не ин­те­гра­ци­је у свим европ­ским
зе­мља­ма. Дру­ги про­блем је не­моћ или не­до­вољ­на за­ин­те­ре­со­ва­
ност европ­ских ин­сти­ту­ци­ја на пла­ну кон­тро­ле и санк­ци­о­ни­са­ња
не­спро­во­ђе­ња до­го­во­ре­них и при­хва­ће­них оба­ве­за на на­ци­о­нал­
ним ни­во­и­ма, као и сим­бо­лич­ну укљу­че­ност са­мих Ро­ма у те ак­
тив­но­сти, што под­ра­зу­ме­ва и за­шти­ту њи­хо­вог ет­нич­ког, вер­ског
и је­зич­ког иден­ти­те­та. Док се не ре­ше ови про­бле­ми, успе­шност и
оства­ре­ни ре­зул­та­ти ме­ђу­на­род­них ин­сти­ту­ци­ја у до­ме­ну за­шти­те
пра­ва ром­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не у за­ко­но­дав­ном и прак­тич­ном
сми­слу оста­ће ре­ла­тив­ни, уоп­ште­ни и не­до­ре­че­ни

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА

Де­кла­ра­ци­ја о пра­ви­ма при­пад­ни­ка на­ци­о­нал­них или ет­нич­ких, вер­ских и је­

зич­ких ма­њи­на, 1992, In­ter­net, http//www.ffzg.hr/hre-edc/dkl-ma­nji­ne.htm,
16/09/2016.
Ђе­рић Вла­ди­мир, „За­шти­та пра­ва Ро­ма на ме­ђу­на­род­ном ни­воу“, Ро­ми у Ср­
би­ји, Цен­тар за ан­ти­рат­ну ак­ци­ју и Ин­сти­тут за кри­ми­но­ло­шка и со­ци­о­
ло­шка ис­тра­жи­ва­ња, Бе­о­град, 1998, стр. 65-89.
Ђор­ђе­вић Б. Дра­го­љуб, На ко­њу с лап­то­пом у би­са­га­ма, Про­ме­теј, Но­ви Сад,
Ма­шин­ски фа­кул­тет, Ниш, 2010.
Ђу­рић Рај­ко, Се­о­бе Ро­ма – Кру­го­ви па­кла и ве­нац сре­ће, БИГЗ, Бе­о­град, 1987.

је ве­ли­ки број Ро­ма на­сил­но де­пор­то­ван у зе­мље из ко­јих су се до­се­ли­ли. Ипак, мо­же
се ре­ћи да над­на­ци­о­нал­ни ка­рак­тер Европ­ске уни­је је­ди­ни ну­ди за­до­во­ља­ва­ју­ћи нор­
ма­тив­ни оквир за ствар­но по­бољ­ша­ње по­ло­жа­ја и за­шти­ту пра­ва Ро­ма.

171
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 157-174.
Ђу­рић Рај­ко, „Де­ка­да Ро­ма, по­след­њих ро­бо­ва Евро­пе“, In­ter­net, www.emins.
org/sr/pu­bli­ka­ci­je/evro­pa-pls/ar­hi­va/se­ri­ja3/1011, 16/09/2016.
Европ­ска по­ве­ља о ре­ги­о­нал­ним и ма­њин­ским је­зи­ци­ма, Ин­стру­мен­ти Са­ве­
та Евро­пе – људ­ска пра­ва, Бе­о­град­ски цен­тар за људ­ска пра­ва, Бе­о­град,
2000.
Јак­шић Бо­жи­дар, Ро­ми у Ср­би­ји, из­ме­ђу на­ков­ња си­ро­ма­штва и че­ки­ћа дис­
кри­ми­на­ци­је, Мо­старт, Бе­о­град, 2015.
Ми­лар­до­вић Ан­ђел­ко, Ву­кић Алек­сан­дар, Ма­њи­не у Евро­пи: до­ку­мен­ти, Ин­
сти­тут за ми­гра­ци­је и на­род­но­сти, За­греб, 1998, стр. 106.
Мир­га Ан­џеј, Мурз Лех, Ро­ми – Раз­ли­ке и не­то­ле­ран­ци­ја Ро­ма, Ака­пит, Бе­
о­град, 1997.
Ми­тро­вић Алек­сан­дра, „По­ло­жај Ро­ма у дру­штву“, у По­ло­жај ма­њи­на у СР
Ју­го­сла­ви­ји, (при­ре­ди­ли: Ми­лош Ма­цу­ра, Во­ји­слав Ста­нов­чић), СА­НУ,
Бе­о­град, 1996, стр. 807-819.
Ра­ду­шки На­да, „Ме­ђу­на­род­ни аспек­ти ре­гу­ли­са­ња по­ло­жа­ја и пра­ва на­ци­о­
нал­них ма­њи­на“, Срп­ска по­ли­тич­ка ми­сао, Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке сту­ди­
је, Бе­о­град, бр. 02/2016, стр. 189-204.
Ра­ду­шки, На­да, Иден­ти­тет и ин­те­гра­ци­ја Ро­ма у Ср­би­ји, Ин­сти­тут за по­ли­
тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2015.
Си­мић Ђу­ра, „Шко­ло­ва­ње и обра­зо­ва­ње као услов со­ци­јал­не-дру­штве­не про­
мо­ци­је Ро­ма“, у: По­ло­жај ма­њи­на у Са­ве­зној Ре­пу­бли­ци Ју­го­сла­ви­ји, (при­
ре­ди­ли: Ми­лош Ма­цу­ра, Во­ји­слав Ста­нов­чић), СА­НУ, Бе­о­град, 1996. стр.
833-843.
CERD 1995. UN Con­ven­tion on the Eli­mi­na­tion of all Forms of Ra­cial Di­scri­mi­
na­tion, In­ter­net, http://www2.ohchr.org/en­glish/bo­di­es/cerd, 13/08/2016.
Co­un­cil of Euro­pe Ac­ti­vi­ti­es Con­cer­ning Ro­ma, Gip­si­es and Tra­vel­lers, CDMG
(94) 15, 1995.
Co­un­cil of Euro­pe, Re­com­men­da­tion 1203 on Gypsi­es in Euro­pe, 1993.
Co­un­cil of Euro­pe, Euro­pean Com­mi­sion aga­inst Ra­cism and In­to­le­ran­ce, In­ter­
net, http://www.coe.int/t/dghl/mo­ni­to­ring/ec­ri/de­fa­ult-en.asp, 16/09/2016.
EP­SCO, An EU Fra­me­work for Na­ti­o­nal Ro­ma In­te­gra­tion Stra­te­gi­es up to 2020
– Co­un­cil Con­clu­si­ons adop­ted EP­SCO on 19 May 2011.
No­vak, Ja­go­da, „Rom­ska za­jed­ni­ca i me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je: tek re­la­ti­van uspeh
za­šti­te ljud­skih i ma­njin­skih pra­va“, Mi­gra­cij­ske i et­nič­ke te­me, In­sti­tut za mi­
gra­ci­je i na­rod­no­sti, Za­greb, br. 04/2004, стр. 403-433.
Of­fi­cial Jo­ur­nal of the Euro­pean Com­mu­ni­ti­es, C 153, 89/C-153/02, In­ter­net,
www.eur-lex.euro­pa.eu, 13/08/2016.
Of­fi­cial Jo­ur­nal of the Euro­pean Com­mu­ni­ti­es, C 249, B4-0974/95, In­ter­net, www.
eur-lex.euro­pa.eu, 13/08/2016.
Of­fi­cial Jo­ur­nal of the Euro­pean Com­mu­ni­ti­es, L 180, 2000/43/ЕC, In­ter­net, www.
eur-lex.euro­pa.eu, 13/08/2016.

172
На­да М. Ра­ду­шки За­шти­та људ­ских и ма­њин­ских пра­ва Рома ...
Po­ul­ton Hugh, “In­si­ders and Out­si­ders: the Tran­sna­ti­o­nal Mi­no­ri­ti­es-Jews, Ar­me­
ni­ans,Vlachs and Ro­ma”, In­ter­na­ti­o­nal Re­port, Lon­don, 06/1997, стр. 30-41.
Re­port on the si­tu­a­tion of Ro­ma and Sin­ti in the OSCE Area, OSCE, High Com­
mis­si­o­ner on Na­ti­o­nal Mi­no­ri­ti­es, The Ha­gue, 2000, In­ter­net, http://www.osce.
org./hcnm/42063, 27/09/2016.
Rin­gold, De­na, Oren­stein, Mitchell, Wil­kens, Eri­ka, Ro­ma in an Ex­pan­ding Euro­
pe – Bre­a­king the Po­verty Cir­cle, Was­hing­ton World Bank, Va­šing­ton, 2003,
стр. 2.
The Stras­bo­urg Dec­la­ra­tion on Ro­ma, Co­un­cil of Euro­pe High Le­vel on Ro­ma,
Stra­zbo­urg, 20 Oc­to­ber 2010, CM (2010) 133 fi­nal 20.10.2010, In­ter­net, https//
se­arch.coe.int, 27/09/2016.
http//www.enof­fi­ce.me­tu.edu.tr/abo­u­ten/co­pen­ha­gen.httm, 16/09/2016.
http://enob­ser­ver.com, 13/08/2016.

Na­da M. Ra­du­ski

THE PRO­TEC­TION OF HU­MAN ­

AND MI­NO­RITY RIGHTS OF RO­MA ­
IN IN­TER­NA­TI­ON
­ AL ­
LE­GI­SLA­TION
Re­su­me
Ro­ma are al­ways and everywhe­re, in all hi­sto­ri­cal pe­ri­ods, thro­
ug­ho­ut the world and in our co­un­try, the most vul­ne­ra­ble and so­ci­ally
ex­clu­ded mi­no­rity com­mu­nity. Ac­cor­ding to the Ro­ma com­mu­nity is
ex­pres­sed the gre­a­test de­gree of di­scri­mi­na­tion and the et­hnic dis­tan­ce.
Ro­ma mi­no­rity is cha­rac­te­ri­zed by spa­tial ghet­to­i­sa­tion, po­or ho­u­sing
con­di­ti­ons, so­cial se­gre­ga­tion, ex­tre­me po­verty and ex­tre­mely high ra­
tes of il­li­te­racy and unem­ployment. The aim of this pa­per is to show
what and how much the pro­tec­tion of Ro­ma in­di­vi­dual and mi­no­rity
rights in­ter­na­ti­o­nal do­cu­ments pro­vi­de in the fra­me­work of the UN,
Co­un­cil of Euro­pe, OSCE and EU. Alt­ho­ugh the nor­ma­ti­ve re­gu­la­tion
at a re­la­ti­vely high le­vel, re­ma­ins the pro­blem of its ef­fec­ti­ve and con­
si­stent im­ple­men­ta­tion in prac­ti­ce as well as qu­es­ ti­on how co­un­tri­es
im­ple­ment com­mit­ments they ha­ve ac­cep­ted.
Alt­ho­ugh the pro­tec­tion of hu­man and mi­no­rity rights of Ro­ma
is re­gu­la­ted, di­rectly or in­di­rectly, in many in­ter­na­ti­o­nal do­cu­ments,
the ge­ne­ral stand­po­int is that it is pri­ma­rily a Euro­pean pro­blem and
that the sta­bi­lity and se­cu­rity of the who­le re­gion lar­gely de­pends on its
so­lu­ti­ons. Furt­her­mo­re, mi­no­rity pro­tec­tion do­es not only un­der­stand
pro­hi­bi­tion of di­scri­mi­na­tion, but al­so the cre­a­tion of con­di­ti­ons for

173
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 157-174.
pro­mo­ting po­si­tion and gu­a­ran­te­e­ing rights to mem­bers of the Ro­ma
na­ti­o­nal mi­no­rity in ma­in­ta­i­ning the­ir et­hnic tra­its and na­ti­o­nal iden­tity.
Keywords: Ro­ma, mi­no­rity rights, pro­tec­tion, in­ter­na­ti­o­nal le­gi­sla­tion, OUN,
Co­un­cil of Euro­pe, OSCE, Euro­pean Union

* Овај рад је примљен 09. новембра 2016. године а прихваћен за штампу на састанку
Редакције 21. фебруара 2017. године.

174
УДК 338.2:355.02(497.11) Српска политичка мисао
број 1/2017.
Пре­глед­ни год. 24. vol. 55.
рад стр. 175-195.
Љу­бо­мир Ста­јић
Прав­ни фа­кул­тет, Уни­вер­зи­тет у Но­вом Са­ду­
­

Го­ран Ми­ло­ше­вић
Прав­ни фа­кул­тет, Уни­вер­зи­тет у Но­вом Са­ду

ФИ­НАН­СИЈ­СКА ДЕ­ЛАТ­НОСТ ДР­ЖА­ВЕ КАО

ФАК­ТОР ЕКО­НОМ­СКЕ БЕЗ­БЕД­НО­СТИ –
ОСВРТ НА РЕ­ПУ­БЛИ­КУ СР­БИ­ЈУ

Са­же­так
По­ла­зе­ћи од ви­тал­них вред­но­сти јед­ног дру­штва мо­же­мо
уочи­ти еле­мен­те по­ли­ти­ке на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти. Из аспек­та др­
жа­ве еле­мен­те по­ли­ти­ке на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти чи­не спољ­на по­
ли­ти­ка, еко­ном­ска по­ли­ти­ка, по­ли­ти­ка од­бра­не, по­ли­ти­ка уну­тра­
шње без­бед­но­сти, по­ли­ти­ка за­шти­те људ­ских и ма­њин­ских пра­ва,
со­ци­јал­на по­ли­ти­ка и по­ли­ти­ке у дру­гим обла­сти­ма дру­штве­ног
жи­во­та. Ра­ди оства­ри­ва­ња сво­је функ­ци­је на­ци­о­нал­на без­бед­ност
ко­ри­сти од­ре­ђе­не под­си­сте­ме. Је­дан од еле­ме­на­та по­ли­ти­ке на­ци­о­
нал­не без­бед­но­сти је­сте и еко­ном­ска без­бед­ност. Оства­ри­ти ци­ље­
ве еко­ном­ске без­бед­но­сти мо­гу­ће је ако еко­ном­ски си­стем зе­мље
оства­ру­је сво­ју функ­ци­ју у пот­пу­но­сти, уз од­су­ство би­ло ког об­ли­
ка угро­жа­ва­ња еко­ном­ског по­тен­ци­ја­ла на­ци­о­нал­не еко­но­ми­је. У
том сми­слу зна­чај­на је уло­га др­жа­ве. Др­жа­ва сво­јом фи­нан­сиј­ском
де­лат­но­шћу оства­ру­је нео­п­ход­на сред­ства из ко­јих мо­же да фи­нан­
си­ра сво­ју уло­гу у окви­ру дру­штве­но-еко­ном­ског си­сте­ма, па ти­ме
и ак­тив­но­сти у окви­ру си­сте­ма без­бед­но­сти. Без те фи­нан­сиј­ске
ак­тив­но­сти др­жа­ве еко­ном­ска без­бед­ност зе­мље би би­ла угро­же­на,
што по­врат­но има за по­сле­ди­цу угро­жа­ва­ње це­ло­куп­ног еко­ном­
ског си­сте­ма, а ти­ме и др­жа­ве у це­ли­ни. Ти­ме еко­ном­ска без­бед­
ност по­ста­је цен­трал­ни фак­тор оп­стан­ка, ра­ста и раз­во­ја др­жа­ве.
У ра­ду се ана­ли­зи­ра­ју основ­ни еко­ном­ски фак­то­ри и усло­ви ко­ји

175
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 175-195.
ути­чу или мо­гу ути­ца­ти на еко­ном­ску без­бед­ност. Рад се ба­ви и те­
о­риј­ском ана­ли­зом про­блем­ских еко­ном­ско-по­ли­тич­ких аспе­ка­та
еко­ном­ске без­бед­но­сти.
Кључ­не ре­чи: без­бед­ност, на­ци­он
­ ал­на без­бед­ност, еко­ном­ска без­бед­ност,
еко­но­ми­ја, др­жа­ва, фи­нан­сиј­ска ак­тив­ност

1. УВОД­НЕ НА­ПО­МЕ­НЕ
Др­жа­ви апа­рат је од­у­век био ва­жан фак­тор и чи­ни­лац при­
вред­ног про­це­са јед­не зе­мље. Сво­јом ак­тив­но­шћу, ме­ха­ни­зми­ма
пру­жа­ња услу­га, си­сте­мом по­тро­шње и ин­ве­сти­ра­ња, сво­јом уло­
гом у про­це­су рас­по­де­ле и ди­стри­бу­ци­је до­хот­ка и бо­гат­ства, др­
жа­ва (ор­га­ни др­жав­не упра­ве) ди­рект­но али и ин­ди­рект­но ус­по­ста­
вља од­ре­ђе­не од­но­се у про­це­су дру­штве­не ре­про­дук­ци­је. Оту­да,
мо­же­мо ре­ћи да ак­тив­ност др­жа­ве има од­ра­за на јав­ни али и на
при­ват­ни сек­тор јед­не дру­штве­не за­јед­ни­це.
Ни­јед­на вла­да, а ти­ме ни­јед­на др­жа­ва, не мо­же се­би до­пу­
сти­ти ту ла­год­ност да се еко­ном­ске и дру­ге ак­тив­но­сти од­ви­ја­ју
ми­мо ње. Те­о­ре­ти­ча­ри без­бед­но­сти су дав­но утвр­ди­ли да су еко­
ном­ске по­лу­ге ко­ји­ма рас­по­ла­же власт ја­че и зна­чај­ни­је од по­лу­га
си­ле (вој­ске и по­ли­ци­је). Ти­ме до­ла­зи­мо до те­зе да је на­пад или
уру­ша­ва­ње еко­ном­ске без­бед­но­сти и еко­ном­ског си­сте­ма не­ка­да
опа­сни­је и пер­фид­ни­је од на­па­да на дру­ге си­сте­ме др­жа­ве. Осим
то­га, др­жа­ва на се­бе пре­у­зи­ма мно­штво за­да­та­ка у сфе­ри еко­но­
ми­је, ка­ко би ус­по­ста­ви­ла нео­п­ход­ну хар­мо­ни­ју у свим сфе­ра­ма
дру­штве­не де­лат­но­сти. Др­жа­ва, за­то зах­те­ва од јав­ног и при­ват­ног
сек­то­ра, од по­је­ди­на­ца и ко­лек­ти­ви­те­та, да по­шту­ју за­ко­не и дру­ге
нор­ме и да оства­ру­ју сво­ју уло­гу пре­ма др­жа­ви у скла­ду са пра­ви­
ма и ду­жно­сти­ма, упра­во ра­ди за­шти­те на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти,
иако то на пр­ви по­глед ни­је од­мах ви­дљи­во.
Др­жа­ва на­рав­но има нај­ви­шу власт, што зна­чи да она мо­
же по­сег­ну­ти и за од­ре­ђе­ним ме­ра­ма при­си­ле. Она мо­же из­ри­ца­ти
на­ред­бе, за­бра­не и дру­ге ак­те са оба­ве­зу­ју­ћом сна­гом. Она сво­јим
ин­стру­мен­ти­ма ути­че на еко­ном­ску ак­тив­ност, те у мо­дер­ном све­
ту, ни­јед­на сфе­ра еко­ном­ског жи­во­та не оста­је не­дир­ну­та од стра­не
др­жа­ве.
По­сма­тра­ју­ћи еко­ном­ски ам­би­јент мо­же­мо са­гле­да­ти пред­
но­сти и не­до­стат­ке еко­ном­ског по­тен­ци­ја­ла не­ке др­жа­ве, али и
узро­ке и по­сле­ди­це од­ре­ђе­них кре­та­ња у раз­во­ју дру­штва. У том
сми­слу по­сма­тра­ју­ћи на­ци­о­нал­ну еко­но­ми­ју Ре­пу­бли­ке Ср­би­је мо­
же­мо уочи­ти да је она од­раз ди­на­мич­ких про­ме­на ко­је су се од­ви­ја­

176
Љу­бо­мир Ста­јић, Го­ран Ми­ло­ше­вић Фи­нан­сиј­ска де­лат­ност др­жа­ве ...
ле у про­те­клом пе­ри­о­ду. Еко­ном­ске санк­ци­је, ра­за­ра­ње и уни­ште­ње
ви­тал­них обје­ка­та при­вред­не и са­о­бра­ћај­не ин­фра­струк­ту­ре то­ком
де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, ви­со­ка сто­па не­за­по­сле­но­сти и
си­ро­ма­штво знат­ног де­ла ста­нов­ни­штва, при­су­ство ве­ли­ког бро­ја
прог­на­них и ин­тер­но ра­се­ље­них ли­ца, од­ла­зак ви­со­ко­о­бра­зо­ва­ног
ка­дра из зе­мље, пад при­вред­них ак­тив­но­сти, ви­со­ка сто­па за­ду­
же­но­сти и дру­ги фак­то­ри ума­њу­ју из­гле­де за бр­жим еко­ном­ским
и сва­ким дру­гим опо­рав­ком Ср­би­је осла­ња­њем на соп­стве­не еко­
ном­ске ре­сур­се.
Не­рав­но­ме­ран при­вред­ни и де­мо­граф­ски раз­вој Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је, ко­ји је у про­шло­сти био сна­жан из­вор кри­за, и да­ље пред­
ста­вља основ­ни узрок не­до­вољ­не еко­ном­ске ак­тив­но­сти. Раз­ли­чит
сте­пен при­вред­не раз­ви­је­но­сти по­је­ди­них ре­ги­о­на, а ве­за­но и за
њи­хо­ве де­мо­граф­ске ка­рак­те­ри­сти­ке, узро­ку­је по­ја­ву ве­ћих ми­
гра­ци­ја ста­нов­ни­штва из не­раз­ви­је­них ка раз­ви­је­ним ре­ги­о­ни­ма.
Де­мо­граф­ски трен­до­ви и ми­гра­ци­је, по­ред со­ци­јал­них про­бле­ма,
мо­гу до­ве­сти до по­ра­ста не­ста­бил­но­сти и па­да ефи­ка­сно­сти у еко­
но­ми­ји.
На­ци­о­нал­ни ин­те­рес Ре­пу­бли­ке Ср­би­је је еко­ном­ски раз­вој,
уз очу­ва­ње и за­шти­ту на­ци­о­нал­них вред­но­сти. При­вред­ни раз­вој,
уна­пре­ђе­ње жи­вот­ног стан­дар­да гра­ђа­на, убла­жа­ва­ње и от­кла­ња­
ње свих не­га­тив­них еко­ном­ско-со­ци­јал­них по­сле­ди­ца тран­зи­ци­је,
као и ства­ра­ње усло­ва за све об­ли­ке ме­ђу­на­род­не са­рад­ње, укљу­
чу­ју­ћи и са­рад­њу са ме­ђу­на­род­ним фи­нан­сиј­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма
омо­гу­ћи­ће еко­ном­ску ста­бил­ност зе­мље, али исто­вре­ме­но зна­чи­ће
и без­бед­но­сну ста­бил­ност. Еко­ном­ска ста­бил­ност Ре­пу­бли­ке Ср­
би­је исто­вре­ме­но зна­чи сма­ње­ње ве­ро­ват­но­ће на­ста­ја­ња ри­зи­ка и
прет­њи на на­ци­о­нал­ном и ме­ђу­на­род­ном пла­ну.
Из то­га про­ис­ти­че да је еко­ном­ска ста­бил­ност уз еко­ном­
ску без­бед­ност1) услов и прет­по­став­ка спро­во­ђе­ња по­ли­ти­ке на­
ци­о­нал­не без­бед­но­сти Ср­би­је. Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја је опре­де­ље­на
да раз­ви­ја и уна­пре­ђу­је све вр­сте без­бед­но­сти, а на­ро­чи­то људ­ску,
со­ци­је­тал­ну, енер­гет­ску, еко­ном­ску, еко­ло­шку и дру­ге. Све оне су
са­др­жај ин­те­грал­не без­бед­но­сти Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, јер је без­бед­
ност јед­на је­ди­на и не­де­љи­ва. По­се­бан зна­чај по­све­ћу­је ства­ра­њу
усло­ва за уна­пре­ђе­ње људ­ске без­бед­но­сти, ко­ја на­гла­ша­ва за­шти­ту
еко­ном­ске и сва­ке дру­ге без­бед­но­сти по­је­дин­ца и за­јед­ни­це.

1) Економска безбедност и економска стабилност нису синоними већ појмови различитог

садржаја.

177
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 175-195.

­
2. ПО­ЈАМ ЕКО­НОМ­СКЕ БЕЗ­БЕД­НО­СТИ
Са­вре­ме­на др­жа­ва на­сто­ји да уре­ди све обла­сти дру­штве­них
од­но­са, па и област без­бед­но­сти. Оства­ри­ти без­бед­ност гра­ђа­на
не­мо­гу­ће је без пра­ва и др­жа­ве. Пра­во је и нај­зна­чај­ни­је сред­ство
оства­ри­ва­ња без­бед­но­сти, јер за то рас­по­ла­же и при­ну­дом.2) За­ко­
ном др­жа­ва обез­бе­ђу­је су­зби­ја­ње оних де­лат­но­сти ко­ји­ма се угро­
жа­ва­ју (спо­ља или из­ну­тра) ње­ни ин­те­ре­си. То под­ра­зу­ме­ва и од­
ре­ђе­на огра­ни­че­ња по­је­ди­на­ца или гру­па, све у ци­љу оства­ри­ва­ња
без­бед­но­сти гра­ђа­на. У том по­гле­ду за­кон тре­ба да обез­бе­ди да се
ство­ри осе­ћа­ње си­гур­но­сти у по­гле­ду пра­ва и ду­жно­сти, она­ко ка­
ко је то из­не­то у по­зи­тив­ном пра­ву. Љу­ди­ма тре­ба ука­за­ти на њи­
хо­ва за­кон­ска пра­ва и ду­жно­сти, као и на пра­во да ужи­ва­ју за­кон­
ску за­шти­ту у слу­ча­ју не­за­ко­ни­тог или са­мо­вољ­ног огра­ни­ча­ва­ња
њи­хо­вих пра­ва.
Др­жа­ва до­но­си и ме­ња прав­не про­пи­се и од­ре­ђу­је нор­ме по­
на­ша­ња, али исто­вре­ме­но она мо­ра пре­ко сво­јих ор­га­на да оства­
ри по­што­ва­ње про­пи­са ко­је је до­не­ла. Основ уре­ђи­ва­ња од­но­са
без­бед­но­сти у сва­кој зе­мљи, па и у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји, су на­че­ла
из­ра­же­на у уста­ву. Устав јем­чи сло­бо­ду и пра­ва гра­ђа­на, као и гра­
ђан­ску сво­ји­ну. Гра­ђа­ни има­ју јед­на­ка пра­ва пред ор­га­ни­ма др­жав­
не упра­ве и јед­на­ку за­шти­ту сво­јих сло­бо­да. У Уста­ву Ре­пу­бли­
ке Ср­би­је3) у чла­ну 27. став 1. сто­ји: „сва­ко има пра­во на лич­ну
сло­бо­ду и без­бед­ност“. Са­мо ка­да су гра­ђа­ни јед­на­ки у пра­ви­ма и
ду­жно­сти­ма, при­ме­на пра­ва обез­бе­ђу­је без­бед­ност свих. У чла­ну
24. став 1. Уста­ва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, сто­ји: „људ­ски жи­вот је не­
при­ко­сно­вен“.
Сва­ки гра­ђа­нин под јед­на­ким усло­ви­ма има пра­во и мо­гућ­
ност да од др­жа­ве зах­те­ва за­шти­ту сво­јих пра­ва и сло­бо­да. Уло­га
др­жа­ве не огле­да се са­мо у на­ме­та­њу пра­ва и ду­жно­сти, ње­на уло­
га је ви­ше­стру­ка: за­штит­на, раз­вој­на, обра­зов­на, еко­ном­ска, по­ли­
тич­ка, прав­на и слич­но. Сва­ку од ових уло­га др­жа­ва мо­же оства­ри­
ти у ма­њем или ве­ћем оби­му.
Др­жа­ва ће ре­а­ли­зо­ва­ти сво­ју уло­гу, са­мо ако исто­вре­ме­но
мо­же оства­ри­ти два усло­ва: ако тај за­да­так др­жа­ва ствар­но же­ли
и ако за оства­ре­ње тог за­дат­ка др­жа­ва има нео­п­ход­на сред­ства. У
су­прот­ном ни­је­дан циљ др­жа­ве не мо­же би­ти оства­рен са успе­хом.
Сред­ства др­жа­ве по­ти­чу углав­ном из еко­ном­ске ак­тив­но­сти др­жа­

2) Сло­бо­дан Ми­ле­тић, По­ли­циј­ско пра­во, По­ли­циј­ска ака­де­ми­ја, Бе­о­град, 1997, стр. 10.
3) Устав Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Слу­жбе­ни гла­сник РС, бр. 98/2006.

178
Љу­бо­мир Ста­јић, Го­ран Ми­ло­ше­вић Фи­нан­сиј­ска де­лат­ност др­жа­ве ...
ве и по­је­ди­на­ца. Др­жа­ва за­пра­во од­лу­чу­је ка­ко да по­ву­че од­ре­ђе­на
– по­треб­на сред­ства од на­ци­о­нал­них до­ма­ћин­ста­ва и од по­слов­них
су­бје­ка­та за јав­не ци­ље­ве. Ме­ха­ни­змом др­жав­не ак­тив­но­сти, она
са­мо ре­ал­не ре­сур­се од по­је­ди­на­ца и при­вред­них су­бје­ка­та, пре­но­
си на се­бе, од­но­сно сво­је ин­сти­ту­ци­је као су­бјек­те др­жа­ве, а ра­ди
оства­ри­ва­ња сво­јих функ­ци­ја.4)
Оства­ри­ти без­бед­но­сне ци­ље­ве и за­ко­ном утвр­ђе­ну над­ле­
жност др­жа­ве, не­мо­гу­ће је без аде­кват­них еко­ном­ских ре­сур­са.
Еко­ном­ски ре­сур­си, за­јед­но са еко­ном­ском по­ли­ти­ком су еле­мент
си­сте­ма по­ли­ти­ке на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти, али они исто­вре­ме­но
пред­ста­вља­ју еко­ном­ски, со­ци­јал­ни, по­ли­тич­ки и сва­ки дру­ги по­
тен­ци­јал зе­мље. То зна­чи да су еко­ном­ски ре­сур­си осно­ва еко­ном­
ске, а ти­ме и на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти зе­мље.
Еко­ном­ска без­бед­ност је део функ­ци­је си­сте­ма на­ци­о­нал­не
без­бед­но­сти и пред­ста­вља за­шти­ће­ност еко­ном­ског ин­те­ре­са на­
ци­о­нал­не еко­но­ми­је од свих ви­до­ва и об­ли­ка угро­жа­ва­ња, од­но­сно
она пред­ста­вља си­стем еко­ном­ско-без­бед­но­сне за­шти­те зе­мље уз
од­су­ство ста­ња би­ло ког об­ли­ка угро­жа­ва­ња еко­ном­ског по­тен­
ци­ја­ла на­ци­о­нал­не еко­но­ми­је. Пред­мет­на де­фи­ни­ци­ја од­ре­ђу­је и
основ­не ка­рак­те­ри­сти­ке еко­ном­ске без­бед­но­сти и то:
–– она је део функ­ци­је др­жа­ве и си­сте­ма на­ци­о­нал­не без­бед­
но­сти;
–– она је основ за­шти­те на­ци­о­нал­не еко­но­ми­је;
–– она под­ра­зу­ме­ва од­су­ство би­ло ког об­ли­ка угро­жа­ва­ња
еко­ном­ског по­тен­ци­ја­ла на­ци­о­нал­не еко­но­ми­је, без об­зи­
ра на вре­ме, ме­сто и су­бјек­та оног ко угро­жа­ва.
Си­стем на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти је вр­ло сло­жен си­стем и ор­
га­ни­зо­ван је пре­ко хи­је­рар­хиј­ске струк­ту­ре, од­но­сно под­си­сте­ма и
ми­кро­си­сте­ма. Под­си­стем, по пра­ви­лу, оства­ру­је јед­ну функ­ци­ју,
као део оп­ште ак­тив­но­сти др­жа­ве, док ми­кро­си­стем по­ве­зу­је ви­ше
ма­њих ак­тив­но­сти и функ­ци­о­ни­ше на ужем про­сто­ру.5) У окви­ру
си­сте­ма на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти, еко­ном­ска без­бед­ност је ње­на
функ­ци­ја, ко­ја оства­ру­је ак­тив­ност за­шти­те еко­ном­ског си­сте­ма
зе­мље. На овај на­чин, еко­ном­ска без­бед­ност при­ме­ном свог си­сте­
ма ор­га­ни­за­ци­је, ме­то­да ра­да и пра­ви­ла, на­сла­ња­ју­ћи се у свом де­
ло­ва­њу на це­ло­ку­пан си­стем на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти, на­сто­ји да
пра­во­вре­ме­ним де­ло­ва­њем от­кри­је и спре­чи све об­ли­ке угро­жа­ва­

4) Го­ран Ми­ло­ше­вић, Те­о­ри­ја и прак­са фи­нан­сиј­ског пра­ва, Кри­ми­на­ли­стич­ко-по­ли­циј­

ска ака­де­ми­ја, Бе­о­град, 2011, стр. 8.
5) Љу­бо­мир Ста­јић, Ра­до­ји­ца Ла­зић, Увод у на­ци­о­нал­ну без­бед­ност, ЈП Слу­жбе­ни гла­
сник, Бе­о­град, 2015, стр. 76.

179
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 175-195.
ња еко­ном­ског по­тен­ци­ја­ла зе­мље. Си­стем еко­ном­ске без­бед­но­сти
исто­вре­ме­но по­ди­же ни­во за­шти­те еко­ном­ског си­сте­ма и ства­ра
усло­ве за ја­ча­ње и очу­ва­ње еко­ном­ског ин­те­ре­са на­ци­о­нал­не еко­
но­ми­је и је­дан је од глав­них фак­то­ра очу­ва­ња на­ци­о­нал­не без­бед­
но­сти.

3. КО­РЕ­ЛА­ЦИ­ЈА ЕКО­НО­МИ­ЈЕ ­
И ЕКО­НОМ­СКЕ БЕЗ­БЕД­НО­СТИ
Еко­но­ми­ја има ва­жну уло­гу у раз­во­ју и кре­и­ра­њу при­вре­де
али и др­жав­них функ­ци­ја зе­мље. Ве­ли­ка кон­ку­рен­ци­ја ме­ђу пред­у­
зе­ћи­ма, убр­за­не тех­но­ло­шке про­ме­не, при­су­ство ин­фла­ци­је, не­ста­
бил­ност ка­мат­них сто­па, еко­ном­ска не­си­гур­ност, про­ме­не по­ре­ске
по­ли­ти­ке и слич­но, по­ја­ве су на ко­је но­си­о­ци еко­ном­ске и по­ли­
тич­ке мо­ћи мо­ра­ју да обра­те па­жњу. Еко­ном­ски то­ко­ви су по­пут
крв­ног си­сте­ма код чо­ве­ка. Тај си­стем бо­ље функ­ци­о­ни­ше уко­ли­ко
има ве­ћу еко­ном­ску моћ.
Про­цес ства­ра­ња хар­мо­ни­је из­ме­ђу при­вред­них су­бје­ка­та и
др­жа­ве, као и њи­хо­вог све­о­бу­хват­ног ко­ри­шће­ња у ци­љу ре­про­
дук­ци­је, под­сти­ца­ња и за­до­во­ље­ња со­ци­јал­них по­тре­ба дру­штва
је ну­жност и по­тре­ба сва­ке за­јед­ни­це. У за­ви­сно­сти од ка­рак­те­ра
су­бје­ка­та, њи­хо­ве спрем­но­сти и спо­соб­но­сти, уну­тар еко­ном­ског
про­сто­ра мо­гу­ће је из­два­ја­ти по­себ­не гру­пе. Сва­ка гру­па има сво­је
спе­ци­фич­но­сти и соп­стве­ну ор­га­ни­за­ци­о­ну струк­ту­ру функ­ци­о­ни­
са­ња, али и свој ин­те­рес. Ме­ђу­тим, оне све­у­куп­но обра­зу­ју еко­
ном­ски ам­би­јент јед­не др­жа­ве.
Не­рав­но­те­же ко­је мо­гу на­ста­ти на ра­зним сек­то­ри­ма еко­но­
ми­је до­би­ја­ју не­га­ти­ван из­раз и ре­флек­ту­ју се као не­рав­но­те­же у
ра­зним сфе­ра­ма еко­но­ми­је. За­да­так еко­но­ми­је је­сте да про­на­ђе и
ис­тра­жи узро­ке и по­сле­ди­це не­рав­но­те­же, али и да ука­же на мо­
гу­ћа ре­ше­ња. Це­ли­на еко­ном­ских од­но­са и ин­сти­ту­ци­ја, зах­те­ва
њи­хо­во по­сма­тра­ње и ис­тра­жи­ва­ње у окви­ри­ма од­ре­ђу­ју­ћих при­
вред­них су­бје­ка­та и др­жа­ве.
Др­жа­ва мо­ра да уре­ди раз­ли­чи­те обла­сти при­вред­ног и дру­
штве­ног ам­би­јен­та, али на на­чин да та уре­ђе­ност во­ди оства­ре­њу
ци­ље­ва раз­во­ја. Ти ци­ље­ви мо­гу да бу­ду раз­ли­чи­ти, али се у сва­ком
слу­ча­ју за­да­так ин­сти­ту­ци­ја и при­вре­де са­сто­ји у мак­си­мал­но мо­
гу­ћем оства­ре­њу при­вред­ног раз­во­ја. Од спо­соб­но­сти еко­ном­ског
си­сте­ма да се при­ла­го­ди про­ме­на­ма, од ње­го­ве уме­шно­сти да про­
на­ђе из­во­ре фи­нан­си­ра­ња и упра­вља фи­нан­сиј­ским сред­стви­ма,
за­ви­си успех це­ле при­вре­де. Не­мо­гу­ће је за­ми­сли­ти раз­ви­је­ну на­

180
Љу­бо­мир Ста­јић, Го­ран Ми­ло­ше­вић Фи­нан­сиј­ска де­лат­ност др­жа­ве ...
ци­о­нал­ну при­вре­ду без по­мо­ћи раз­ви­је­них фи­нан­сиј­ских тр­жи­шта
и раз­ли­чи­тих мо­гућ­но­сти крат­ко­роч­ног, сред­њо­роч­ног и ду­го­роч­
ног фи­нан­си­ра­ња. Ка­да се сред­ства по­гре­шно ало­ци­ра­ју, успо­ра­ва
се при­вред­ни раст.
При­вред­ни на­пре­дак се обез­бе­ђу­је стал­ним ула­га­њем у
струк­тур­не про­ме­не на­ци­о­нал­не еко­но­ми­је. Раз­во­јем ин­фра­струк­
ту­ре, ин­ду­стри­је ви­со­ких тех­но­ло­ги­ја, као и ин­тен­зив­ним раз­во­
јем на­уч­но­и­стра­жи­вач­ких по­тен­ци­ја­ла и обра­зо­ва­ња обез­бе­ђу­ју се
ва­жне прет­по­став­ке при­вред­ног раз­во­ја, кон­ку­рент­ност при­вре­де,
сма­ње­ње за­ви­сно­сти од уво­за и сма­ње­ње спољ­ног ду­га. Ства­ра­
њем соп­стве­них ка­па­ци­те­та и пре­у­сме­ра­ва­њем по­сто­је­ћих ре­сур­са
убр­за­ва­ју се сви про­це­си ко­ји под­сти­чу си­стем убр­за­ног раз­во­ја
на­ци­о­нал­не еко­но­ми­је. Је­дан број тих про­це­са пред­ста­вља ја­ча­ње
бан­кар­ског си­сте­ма, уз ни­ску сто­пу ин­фла­ци­је пра­ће­ну од­го­ва­ра­ју­
ћим ме­ра­ма фи­скал­не и мо­не­тар­не по­ли­ти­ке.
Си­сте­мом раз­во­ја на­ци­о­нал­не еко­но­ми­је обез­бе­ђу­ју се усло­
ви за оства­ре­ње ци­ље­ва по­ли­ти­ке на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти и то:
раз­вој не­за­ви­сног и су­ве­ре­ног по­ли­тич­ки и еко­ном­ски ста­бил­ног
и про­спе­ри­тет­ног дру­штва, уче­шће у из­град­њи по­вољ­ног без­бед­
но­сног окру­же­ња, укљу­чи­ва­ње у европ­ске ин­те­гра­ци­је и оста­ле
ре­ги­о­нал­не и ме­ђу­на­род­не струк­ту­ре, као и са­рад­ња са дру­гим де­
мо­крат­ским дру­штви­ма.6) Оства­ре­њем ци­ље­ва на­ци­о­нал­не без­бед­
но­сти, на­ци­о­нал­на еко­но­ми­ја ства­ра ам­би­јент оства­ре­ња и еко­ном­
ске без­бед­но­сти као ин­те­гра­тив­ног де­ла на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти.7)
Без­бед­ност гра­ђа­на, за­шти­та њи­хо­вих жи­во­та и имо­ви­не,
оп­шта и за­јед­нич­ка без­бед­ност и слич­но је­су оба­ве­зе и ду­жно­сти
сва­ке др­жа­ве. У том сми­слу, др­жа­ва је има­ла увек исти циљ, са­мо
су се ме­ња­ли об­ли­ци де­лат­но­сти ко­ји­ма се оства­ри­ва­ла за­шти­та
од­ре­ђе­них вред­но­сти. Ве­ћи­на др­жа­ва за­шти­ту без­бед­но­сти гра­ђа­
на и др­жа­ве по­ве­ра­ва од­ре­ђе­ним без­бед­но­сним ор­га­ни­ма. Без­бед­
но­сни су­бјек­ти, сход­но сво­јој функ­ци­ји и за­дат­ку, оства­ру­ју за­шти­
ту ви­тал­них вред­но­сти дру­штва. Од су­бје­ка­та без­бед­но­сти гра­ђа­ни
оче­ку­ју си­гур­ност њи­хо­вих жи­во­та и имо­ви­не, спо­кој­ство и мир у
окру­же­њу, жи­вот без стра­ха од зло­чи­на и на­си­ља.
Ду­жност су­бје­ка­та без­бед­но­сти је да пред­у­зи­ма­ју од­го­ва­ра­
ју­ће ме­ре и рад­ње у ци­љу от­кла­ња­ња узро­ка но­си­ла­ца и об­ли­ка
6) Види опширније: Стратегија националне безбедности Републике Србије, Службени
гласник РС, број 88 од 28. октобра 2009.
7) Еле­мен­ти по­ли­ти­ке на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти Ре­пу­бли­ке Ср­би­је су: спољ­на по­ли­ти­ка,
еко­ном­ска по­ли­ти­ка, по­ли­ти­ка од­бра­не, по­ли­ти­ка уну­тра­шње без­бед­но­сти, по­ли­ти­ка
за­шти­те људ­ских и ма­њин­ских пра­ва, со­ци­јал­на по­ли­ти­ка и по­ли­ти­ке у дру­гим обла­
сти­ма дру­штве­ног жи­во­та.

181
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 175-195.
ко­ји не­по­сред­но угро­жа­ва­ју жи­вот, лич­ну и имо­вин­ску си­гур­ност
гра­ђа­на. По­сту­па­њем у окви­ру сво­је над­ле­жно­сти, су­бјек­ти без­
бед­но­сти, на­сто­је да иду у су­срет са не­же­ље­ним до­га­ђа­ји­ма, у ци­
љу спре­ча­ва­ња и су­зби­ја­ња де­ли­ка­та ко­ји­ма се угро­жа­ва жи­вот,
лич­на и имо­вин­ска си­гур­ност гра­ђа­на.
Из на­ве­де­ног про­ис­ти­че да ак­тив­на уло­га др­жа­ве у си­сте­
му без­бед­но­сти зах­те­ва раз­вој и из­град­њу еко­ном­ских по­тен­ци­ја­
ла. По­треб­но је кре­и­ра­ти аде­ква­тан си­сте­ма ало­ка­ци­је еко­ном­ских
ре­сур­са на но­си­о­це еко­ном­ске без­бед­но­сти. Не­до­ста­так или огра­
ни­че­ност еко­ном­ских ре­сур­са ну­жно про­ду­ку­је пад еко­ном­ске без­
бед­но­сти, а ти­ме и пад при­вред­них ак­тив­но­сти. Оства­ри­ти еко­ном­
ску без­бед­ност мо­гу­ће је са­мо ако еко­ном­ски по­тен­ци­ја­ли др­жа­ве
ра­сту.
При­о­ри­те­ти Ре­пу­бли­ке Ср­би­је мо­ра­ју би­ти убр­за­ни еко­
ном­ски раз­вој, сма­ње­ње спољ­ног и уну­тра­шњег ду­га, при­ва­ти­за­
ци­ја дру­штве­них пред­у­зе­ћа и ре­струк­ту­ри­ра­ње јав­них пред­у­зе­ћа,
у скла­ду са на­ци­о­нал­ним ин­те­ре­си­ма. Ва­жна прет­по­став­ка еко­
ном­ске без­бед­но­сти, али и без­бед­но­сти у це­ли­ни, је­сте сма­ње­ње
раз­ли­ка у раз­ви­је­но­сти ре­ги­о­на. Сти­му­ли­са­ње по­врат­ка ста­нов­ни­
штва у еко­ном­ски не­до­вољ­но раз­ви­је­на под­руч­ја, спро­во­ђе­ње ме­ра
за уна­пре­ђе­ње ин­ду­стриј­ске про­из­вод­ње, по­љо­при­вре­де и тр­го­ви­
не, као и раз­вој са­о­бра­ћај­не ин­фра­струк­ту­ре, зна­чај­но до­при­но­се
сма­њи­ва­њу раз­ли­ка у ре­ги­о­нал­ном раз­во­ју. Ва­жни пред­у­сло­ви за
сма­ње­ње сто­пе си­ро­ма­штва и не­за­по­сле­но­сти је­су по­ди­за­ње ин­
сти­ту­ци­о­нал­не спо­соб­но­сти др­жа­ве у обла­сти еко­но­ми­је, ра­ци­о­
на­ли­за­ци­ја др­жав­не упра­ве и бор­ба про­тив ко­руп­ци­је и ор­га­ни­зо­
ва­ног кри­ми­на­ла.
Гло­бал­на еко­ном­ска кри­за и по­ре­ме­ћа­ји на фи­нан­сиј­ском тр­
жи­шту зна­чај­но се ре­флек­ту­ју и на еко­но­ми­ју Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.
Не­по­вољ­на фи­нан­сиј­ска си­ту­а­ци­ја је под­ста­кла на­шу др­жа­ву да
по­ја­ча на­по­ре у до­ме­ну спре­ча­ва­ња по­ре­ских пре­ва­ра,8) а у ци­љу
ја­ча­ња фи­скал­не ди­сци­пли­не. Гло­ба­ли­за­ци­ја и ин­тер­на­ци­о­на­ли­
за­ци­ја дру­штве­них од­но­са исто­вре­ме­но ства­ра­ју но­ве про­сто­ре
угро­жа­ва­ња без­бед­но­сти. Узи­ма­ју­ћи у об­зир обје­кат на­па­да и сте­
пен угро­же­но­сти са­вре­ме­ни свет се су­о­ча­ва са ор­га­ни­зо­ва­ним и
ин­тен­зив­ним де­лат­но­сти­ма по­је­ди­на­ца и ор­га­ни­зо­ва­них гру­па ко­ји
на­ру­ша­ва­ју ви­тал­не ин­те­ре­се дру­штва. Са­да­шњост, али и бу­дућ­
ност зах­те­ва ак­тив­ну уло­гу др­жа­ве и ње­них ор­га­на, спрем­ност и
спо­соб­ност др­жав­них ор­га­на да на­ра­сле про­бле­ме ре­ше бр­зо и јед­
но­став­но. То сва­ка­ко зна­чи спрем­ност и спо­соб­ност су­бје­ка­та без­
бед­но­сти да од­го­во­ри иза­зо­ви­ма окру­же­ња из сво­је над­ле­жно­сти.
8) Ми­ле­ва С. Ан­ђел­ко­вић „Уна­пре­ђе­ње по­ре­ске ди­сци­пли­не у са­вре­ме­ним кри­зним усло­
ви­ма“, Срп­ска по­ли­тич­ка ми­сао, број 4/2015, Бе­о­град, 2015, стр. 188.

182
Љу­бо­мир Ста­јић, Го­ран Ми­ло­ше­вић Фи­нан­сиј­ска де­лат­ност др­жа­ве ...
Утвр­ђи­ва­ње од­го­ва­ра­ју­ћих еко­ном­ских ци­ље­ва и до­но­ше­ње
еко­ном­ских ме­ра за кри­зне си­ту­а­ци­је пред­ста­вља­ју зна­ча­јан сег­
мент еко­ном­ске по­ли­ти­ке, ре­ле­ван­тан за без­бед­ност Ре­пу­бли­ке
Ср­би­је. Пра­во­вре­ме­ним еко­ном­ским ме­ра­ма обез­бе­ђу­је се ауто­
ном­ност и ја­ча­ње ре­ги­о­нал­не еко­ном­ске по­зи­ци­је зе­мље. Циљ од­
го­ва­ра­ју­ћих ме­ра еко­ном­ске по­ли­ти­ке је­сте да, у скла­ду са мо­гућ­
но­сти­ма др­жа­ве, по­др­же од­брам­бе­не и без­бед­но­сне при­пре­ме, а
у слу­ча­ју угро­жа­ва­ња без­бед­но­сти др­жа­ве, да оси­гу­ра­ју по­тре­бе
ста­нов­ни­штва и обез­бе­де ло­ги­стич­ку по­др­шку свим струк­ту­ра­ма у
си­сте­му на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти.9)

4. ФИ­НАН­СИЈ­СКА АК­ТИВ­НОСТ ДР­ЖА­ВЕ

Као од­го­вор на не­са­вр­ше­ност тр­жи­шта у са­вре­ме­ним при­
вре­да­ма по­себ­но је ва­жна ак­тив­ност др­жа­ве, ње­них ор­га­на и ко­
лек­ти­ви­те­та. Др­жа­ва не по­слу­је као пред­у­зе­ће. Њен мо­тив функ­
ци­о­ни­са­ња ни­је ко­мер­ци­ја­лан. Њен циљ је за­до­во­ља­ва­ње јав­них,
оп­штих и за­јед­нич­ких по­тре­ба. Сво­јом ак­тив­но­шћу др­жа­ва пру­жа
јав­не услу­ге ко­ји­ма за­до­во­ља­ва јав­не по­тре­бе свих гра­ђа­на.10) Све
јав­не по­тре­бе мо­же­мо по­сма­тра­ти са аспек­та свр­хе ко­ја се оства­
ру­је фи­нан­си­ра­њем јав­них рас­хо­да. Уоби­ча­је­но је да се у са­вре­
ме­ним усло­ви­ма јав­ни рас­хо­ди мо­гу гру­пи­са­ти у не­ко­ли­ко ка­те­го­
ри­ја:11) рас­хо­ди др­жав­не упра­ве, рас­хо­ди уну­тра­шње без­бед­но­сти,
рас­ход­ни за од­бра­ну (вој­ни рас­хо­ди), рас­хо­ди суд­ства, ту­жи­ла­штва
и пра­во­бра­ни­ла­штва, рас­хо­ди за обра­зо­ва­ње, рас­хо­ди за кул­ту­ру,
фи­зич­ку кул­ту­ру, спорт и слич­но, рас­хо­ди за на­уч­но­и­стра­жи­вач­ки
рад, рас­хо­ди на­ме­ње­ни за еко­ло­шке свр­хе, рас­хо­ди за еко­ном­ске
ин­тер­вен­ци­је и ин­ве­сти­ци­је, рас­хо­ди со­ци­јал­не си­гур­но­сти ста­
нов­ни­штва, и ра­зни и не­по­ме­ну­ти јав­ни рас­хо­ди.
Сво­јом фи­нан­сиј­ском де­лат­но­шћу др­жа­ва обез­бе­ђу­је сред­
ства из ко­јих ће фи­нан­си­ра­ти јав­не рас­хо­де, од­но­сно функ­ци­о­ни­са­
ње сво­је за­ко­но­дав­не, из­вр­шне и суд­ске вла­сти. Без тих сред­ста­ва
др­жав­ни ор­га­ни­зам би јед­но­став­но „пре­стао да жи­ви”, не­ста­ла би
„крв” ко­ја га на­па­ја.12) Тај про­цес при­ба­вља­ња дру­штве­них сред­
9) Ви­ди оп­шир­ни­је: Стра­те­ги­ја на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти, Слу­жбе­ни гла­сник РС, број 88
од 28. ок­то­бра 2009.
10) По­тре­бе ко­је по­је­ди­нац не мо­же да за­до­во­љи на ин­ди­ви­ду­а­лан на­чин, по­сред­ством
тр­жи­шта, већ је за њи­хо­ву ре­а­ли­за­ци­ју по­треб­но по­сто­ја­ње др­жа­ве са свим ње­ним ор­
га­ни­ма и ин­сти­ту­ци­ја­ма, на­зи­ва­ју се јав­не по­тре­бе.
11) Бо­жи­дар Ра­и­че­вић, Јав­не фи­нан­си­је, Цен­тар за из­да­вач­ку де­лат­ност Еко­ном­ског фа­
кул­те­та у Бе­о­гра­ду, Бе­о­град, 2008, стр. 50.
12) Де­јан По­по­вић, На­ук­ а о по­ре­зи­ма и по­ре­ско пра­во, Open So­ci­ety In­sti­tut/Con­sti­tu­ti­o­nal
and Le­gi­sla­ti­ve Po­licy In­sti­tu­te, Bu­da­pest и Са­вре­ме­на ад­ми­ни­стра­ци­ја, Бе­о­град, 1997,
стр. 2.

183
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 175-195.
ста­ва и њи­хо­во план­ско тро­ше­ње на јав­не по­тре­бе чи­ни по­себ­ну
при­вре­ду – фи­нан­сиј­ску при­вре­ду др­жа­ве, ко­ја има сво­је ин­стру­
мен­те, сво­је за­ко­ни­то­сти, тех­ни­ку и ефек­те. Фи­нан­сиј­ска при­вре­да
др­жа­ве и ње­них ор­га­на, део су ши­рег пој­ма јав­не при­вре­де, али и
ве­о­ма зна­ча­јан део це­ло­куп­не на­ци­о­нал­не еко­но­ми­је. Ин­стру­мен­
ти фи­нан­сиј­ске при­вре­де ути­чу на оп­шту про­из­вод­њу, рас­по­де­лу,
раз­ме­ну и по­тро­шњу, та­ко да на­ци­о­нал­на при­вре­да у ве­ли­кој ме­ри
за­ви­си од фи­нан­сиј­ске ак­тив­но­сти др­жа­ве. Фи­нан­сиј­ском де­лат­но­
шћу др­жа­ва сна­жно де­лу­је у свим фа­за­ма дру­штве­не ре­про­дук­ци­је
са ви­ше­стру­ким еко­ном­ским, со­ци­јал­ним, де­мо­граф­ским, кул­тур­
ним и дру­гим деј­стви­ма.
Фи­нан­сиј­ска при­вре­да др­жа­ве раз­ли­ку­је се од тр­жи­шне при­
вре­де и од при­вре­де по­је­дин­ца. Ука­за­ће­мо са­мо на не­ке раз­ли­ке
фи­нан­сиј­ске де­лат­но­сти др­жа­ве, од фи­нан­сиј­ске ак­тив­но­сти фи­
зич­ких и прав­них ли­ца:13)
–– др­жа­ва при­ли­ком оба­вља­ња утвр­ђе­них за­да­та­ка не ру­ко­
во­ди се прин­ци­пом еко­но­мич­но­сти,14) рен­та­бил­но­сти и
про­фи­та­бил­но­сти;15)
–– др­жа­ва се не ру­ко­во­ди прин­ци­пом про­тив­чи­нид­бе. Ак­
тив­ност др­жа­ве и ње­них ко­лек­ти­ви­те­та не про­из­во­ди ни­
ка­кву про­тив­у­слу­гу;
–– ак­тив­но­шћу др­жа­ве сва­ки гра­ђа­нин је у при­ли­ци да бр­же
и успе­шни­је за­до­во­љи сво­је по­тре­бе. Број, вр­ста и обим
јав­них по­тре­ба, ко­је др­жа­ва за­до­во­ља­ва су не­ма­те­ри­јал­не
при­ро­де и оне су нај­че­шће не­мер­љи­ве;
–– ра­ди фи­нан­си­ра­ња јав­них по­тре­ба др­жа­ва обез­бе­ђу­је нај­
ве­ћи део нов­ча­них сред­ста­ва при­нуд­ним пу­тем, ко­ри­сте­
ћи се мо­но­по­лом сво­је су­ве­ре­не вла­сти. Је­дан ма­њи део
јав­них при­хо­да др­жа­ва оства­ру­је сво­јом ак­тив­но­шћу, пре­
ко др­жав­них при­вред­них пред­у­зе­ћа и др.;
–– од­лу­ке о фи­нан­сиј­ској де­лат­но­сти др­жа­ве бит­но се раз­
ли­ку­ју од при­вред­не де­лат­но­сти фи­зич­ких и прав­них ли­
ца;16)
13) Го­ран Ми­ло­ше­вић, Јав­не и мо­не­тар­не фи­нан­си­је, Кри­ми­на­ли­стич­ко-по­ли­циј­ска ака­
де­ми­ја, Бе­о­град, 2010, стр. 126.
14) Ово сва­ка­ко не зна­чи, да др­жа­ва сред­ства са ко­ји­ма рас­по­ла­же, ко­ри­сти не­ра­ци­о­нал­но.
Оства­ри­ва­ње про­фи­та је циљ и мо­тив сва­ког прав­ног ли­ца, а др­жа­ва оства­ру­ју­ћи сво­ју
ак­тив­ност вр­ши ула­га­ња и у оп­ште­дру­штве­не по­тре­бе, ко­је не­ма­ју као пре­вас­ход­ни
циљ оства­ри­ва­ње про­фи­та.
15) Ми­о­драг Јо­ва­но­вић, Фи­нан­си­је у те­о­ри­ји и прак­си, Еко­ном­ски фа­кул­тет, Ниш, 1996.
стр. 4.
16) Пред­став­нич­ко те­ло – пар­ла­мент на пред­лог вла­де усва­ја бу­џет ко­јим од­ре­ђу­је при­
о­ри­те­те у под­ми­ри­ва­њу јав­них по­тре­ба, као и на­чин тро­ше­ња при­ку­пље­них јав­них

184
Љу­бо­мир Ста­јић, Го­ран Ми­ло­ше­вић Фи­нан­сиј­ска де­лат­ност др­жа­ве ...
–– н а фи­нан­сиј­ску ак­тив­ност др­жа­ве сна­жно ути­чу и по­ли­
тич­ки мо­ти­ви. Др­жа­ва је по­ли­тич­ки фе­но­мен. Ње­не од­лу­
ке за­ви­се од од­но­са сна­га у зе­мљи, та­ко да ње­не фи­нан­
сиј­ске ме­ре но­се пе­чат по­ли­тич­ких ци­ље­ва.17)
Фи­нан­сиј­ска ак­тив­ност др­жа­ве не огра­ни­ча­ва се са­мо на
при­ку­пља­ње јав­них при­хо­да и њи­хо­во тро­ше­ње, већ се све ви­ше
ко­ри­сти за оства­ре­ње и не­фи­скал­них ци­ље­ва. Ти се ци­ље­ви мо­гу
гру­пи­са­ти та­ко да се мо­же го­во­ри­ти о:18)
–– по­ли­ти­ци за­до­во­ља­ва­ња лич­них, за­јед­нич­ких и оп­штих
по­тре­ба, као и по­бољ­ша­ња жи­вот­них и рад­них усло­ва;
–– по­ли­ти­ци пре­ра­спо­де­ле до­хот­ка и имо­ви­не;
–– по­ли­ти­ци ста­би­ли­за­ци­је ко­ја је усме­ре­на на очу­ва­ње, од­
но­сно оства­ре­ње: пу­не за­по­сле­но­сти, ста­бил­но­сти це­на и
урав­но­те­же­ња плат­ног би­лан­са зе­мље;
–– по­ли­ти­ци еко­ном­ског ра­ста – по­ли­ти­ци ко­ја је усме­ре­
на на по­ве­ћа­ње ин­ве­сти­ци­о­не де­лат­но­сти, по­бољ­ша­ње
струк­ту­ре рад­не сна­ге, по­ве­ћа­ње бро­ја за­по­сле­них и под­
сти­цај тех­нич­ког на­прет­ка;
–– струк­ту­рал­ној по­ли­ти­ци, тј. по­ли­ти­ци очу­ва­ња по­сто­је­ће
при­вред­не струк­ту­ре, при­ла­го­ђа­ва­ња при­вред­не струк­
ту­ре (ус­по­ста­вља­ња тзв. сек­то­ра рав­но­те­же), од­но­сно
из­град­ње та­кве при­вред­не струк­ту­ре ко­ја се мо­же оце­
ни­ти као аде­кват­на за јед­ну др­жа­ву у од­ре­ђе­ном вре­ме­ну
те уну­тар струк­ту­рал­не по­ли­ти­ке и ре­ги­о­нал­не по­ли­ти­ке
– по­ли­ти­ке ко­ја тре­ба да (а) под­сти­че при­вред­ни раз­вој
не­до­вољ­но раз­ви­је­них под­руч­ја и (б) да де­сти­му­ли­ра про­
цес ства­ра­ња ве­ли­ких агло­ме­ра­ци­ја19) и
–– по­ли­ти­ци на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти.

при­хо­да. При­хо­ди ко­јим рас­по­ла­жу прав­на ли­ца за­ви­се од по­сло­ва­ња. Прав­на ли­ца
са­мо­стал­но до­но­се од­лу­ке о сво­јој фи­нан­сиј­ској де­лат­но­сти.
17) Јо­ван Гор­чић, Фи­нан­си­је и фи­нан­сиј­ско пра­во, Прав­ни фа­кул­тет, Ниш, 1994, стр. 219.
18) Го­ран Ми­ло­ше­вић, Мир­ко Ку­лић, По­ре­ско пра­во, Прав­ни фа­кул­тет, Уни­вер­зи­тет у Но­
вом Са­ду, Но­ви Сад, 2015, стр. 48.
19) Wit­mann W., Oef­fen­tlic­he Fi­nan­zeen – Ein­fu­hrung in die Fi­nan­zwis­sen­schaft, Ro­wohlt, Re­
in­beck, 1978, стр. 211-260, ци­ти­ра­но пре­ма: Бо­жи­дар Јел­чић, На­ук­ а о фи­нан­ци­ја­ма и
фи­нан­циј­ско пра­во, Ин­фор­ма­ти­ка, За­греб, 1983, стр. 569.

185
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 175-195.

­
4. ПРО­БЛЕМ­СКИ ЕКО­НОМ­СКО-ПО­ЛИ­ТИЧ­КИ
АСПЕК­ТИ ЕКО­НОМ­СКЕ БЕЗ­БЕД­НО­СТИ
У по­ли­тич­кој и без­бед­но­сној те­о­ри­ји при­сут­на су два аспек­
та про­бле­ма еко­ном­ске без­бед­но­сти: еко­ном­ска без­бед­ност др­жа­ве
(као по­ли­тич­ке тво­ре­ви­не) и еко­ном­ски аспект на­ци­о­нал­не без­бед­
но­сти.20)
Ја­сно и пре­ци­зно де­фи­ни­са­ње пој­ма др­жа­ве оте­жа­но је раз­
ли­чи­то­шћу пред­ме­та ко­јим је озна­чен овај тер­мин. Не­ки те­о­ре­ти­
ча­ри под овим пој­мом под­ра­зу­ме­ва­ју по­ли­тич­ки ор­га­ни­зо­ва­но дру­
штво пу­тем апа­ра­та вла­сти и прав­ног по­рет­ка. Дру­ги пак, тер­мин
др­жа­ва ко­ри­сте да озна­че укуп­ност гра­ђа­на и те­ри­то­ри­ју ко­ју они
на­ста­њу­ју. Без об­зи­ра на раз­ли­чи­тост де­фи­ни­са­ња пој­ма др­жа­ве,
те­ме­љи ње­не вла­сти су чи­ње­ни­це, од­но­сно раз­ло­зи ко­ји об­ја­шња­
ва­ју ње­но ва­же­ње и ефи­ка­сност. Ка­ко др­жа­ва од­ра­жа­ва ин­сти­ту­
ци­о­на­ли­зо­ва­ну дру­штве­ну моћ, то ра­зни об­ли­ци дру­штве­не мо­ћи:
фи­зич­ка си­ла, еко­ном­ска моћ, ле­ги­ти­ми­тет и нор­ма­ти­ви­за­ци­ја од­
лу­ка, пред­ста­вља­ју ујед­но и основ­не из­во­ре или те­ме­ље др­жав­не
вла­сти.21) Сва­ка др­жа­ва на­сто­ји да са­мо­стал­но кре­и­ра сво­је уну­тра­
шње и спољ­не при­о­ри­те­те. Сво­ју уну­тра­шњу и спољ­ну по­ли­ти­ку,
утвр­ђе­ну у скла­ду са на­ци­о­нал­ним ци­ље­ви­ма, у осно­ви уре­ђу­ју и
кре­и­ра­ју по­је­дин­ци но­си­о­ци по­ли­тич­ке мо­ћи у да­том дру­штву. У
усло­ви­ма по­сло­ва­ња ко­је ка­рак­те­ри­ше сло­бо­дан про­ток љу­ди, ка­
пи­та­ла и тех­но­ло­ги­је, ста­бил­ност по­ли­тич­ког окру­же­ња у зе­мљи
пред­ста­вља је­дан од кључ­них усло­ва и фак­то­ра ко­ји у до­број ме­ри
де­тер­ми­ни­ше дру­штве­но еко­ном­ски раз­вој зе­мље.
Су­шти­на еко­ном­ске без­бед­но­сти је у нор­мал­ном функ­ци­о­ни­
са­њу еко­ном­ског си­сте­ма у це­ли­ни и мо­гућ­но­сти­ма бес­кон­фликт­
ног и нор­мал­ног укљу­чи­ва­ња при­вред­них су­бје­ка­та у еко­ном­ски
си­стем ка­ко у зе­мљи, та­ко и у окви­ру свет­ске еко­но­ми­је22) трај­но
и не­пре­кид­но. Еко­ном­ска ста­бил­ност је основ­ни пред­у­слов за ре­
а­ли­за­ци­ју ци­ље­ва по­ли­ти­ке на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти. При­о­ри­тет
еко­ном­ске по­ли­ти­ке је­сте одр­жив раз­вој са тен­ден­ци­јом ду­го­роч­но
екс­пан­зив­ног раз­во­ја и ви­со­ка сто­па при­вред­ног ра­ста, као зна­чај­
на ме­ра по­др­шке ја­ча­њу при­вред­не ста­бил­но­сти др­жа­ве. Еко­ном­
ски раз­вој зе­мље зна­чај­но је усло­вљен и спољ­ним фак­то­ри­ма, што
20) Зо­ран Ми­ло­ше­вић, „Еко­ном­ска без­бед­ност др­жа­ве“, Вој­но де­ло, про­ле­ће/2012, Бе­о­
град, 2012, стр. 199.
21) Мирослав Живковић, Радомир Зекавица, Увод у право, Криминалистичко-полицијска
академија, Београд, 2009, стр. 127.
22) Зоран Милошевић, „Економска безбедност државе“, нав. дело, стр. 203.

186
Љу­бо­мир Ста­јић, Го­ран Ми­ло­ше­вић Фи­нан­сиј­ска де­лат­ност др­жа­ве ...
из­и­ску­је по­тре­бу кон­ти­ну­и­ра­ног пра­ће­ња про­це­са ре­ги­о­нал­них
еко­ном­ских ин­те­гра­ци­ја и ак­тив­но уче­шће у ме­ђу­на­род­ној еко­но­
ми­ји и ре­ги­о­нал­ним аран­жма­ни­ма.
У еко­ном­ској те­о­ри­ји аспек­ти про­бле­ма еко­ном­ске без­бед­
но­сти огле­да­ју се: у про­на­ла­же­њу рав­но­те­же из­ме­ђу рас­хо­да за
од­бра­ну и без­бед­ност и еко­ном­ске ефи­ка­сно­сти и кон­ку­рент­но­сти
на­ци­о­нал­не еко­но­ми­је.23)
Огра­ни­че­ност ре­сур­са ука­зу­је на огра­ни­че­не мо­гућ­но­сти
при­вре­де. Еко­ном­ски из­бор у усло­ви­ма огра­ни­че­них ре­сур­са зах­
те­ва њи­хо­ву ра­ци­о­нал­ну ало­ка­ци­ју, бу­ду­ћи да се ре­сур­си мо­гу упо­
тре­би­ти на ал­тер­на­тив­не на­чи­не. Екс­пер­ти из обла­сти без­бед­но­сти
су при­стра­сни, ра­де у ко­рист сво­је стру­ке, па су сто­га за­ин­те­ре­со­
ва­ни за то да ста­ње ства­ри при­ка­жу го­рим не­го што је­сте, од­но­сно
да су прет­ње на­ци­о­нал­ној без­бед­но­сти ве­ће не­го што ствар­но је­
су.24) Овим се до­ла­зи до ве­о­ма бит­не гре­шке ко­ја на­ста­је при­ли­ком
из­ра­чу­на­ва­ња це­не, од­но­сно тро­шко­ва оства­ри­ва­ња (за­шти­те) на­
ци­о­нал­не без­бед­но­сти: за­не­ма­ру­ју се опор­ту­ни­тет­ни тро­шко­ви.25)
Про­блем је, у то­ме што они у об­зир узи­ма­ју са­мо из­дат­ке (бу­џет­ске
рас­хо­де), а не укуп­не, опор­ту­ни­тет­не тро­шко­ве ко­је ге­не­ри­шу раз­
ли­чи­ти си­сте­ми без­бед­но­сти.
По­ла­зи се од ста­но­ви­шта да без­бед­ност ни­шта не ства­ра
(про­из­во­ди) и за­то је сма­тра­ју тро­шком. Ме­ђу­тим, за­не­ма­ру­је се
чи­ње­ни­ца да у усло­ви­ма не­бе­збед­но­сти не­ма ни­ка­квог ства­ра­ња
до­хот­ка. Да­кле, без­бед­ност на­из­глед ни­шта не ства­ра, али она је
услов и прет­по­став­ка да дру­ги мо­гу ства­ра­ти вред­но­сти (до­бра и
услу­ге).
За­до­во­ље­ње раз­ли­чи­тих по­тре­ба у усло­ви­ма рет­ко­сти ре­
сур­са зах­те­ва од­ре­ђе­не тро­шко­ве. Упо­тре­ба еко­ном­ских ре­сур­са за
јед­ну на­ме­ну под­ра­зу­ме­ва да се они не мо­гу исто­вре­ме­но ко­ри­сти­
ти у не­ке дру­ге свр­хе. На­шим из­бо­ром да део еко­ном­ских ре­сур­са
уло­жи­мо у рас­хо­де за од­бра­ну зна­чи сма­ње­ње на­ших мо­гућ­но­сти
да исте ре­сур­се уло­жи­мо у не­ке дру­ге обла­сти и обр­ну­то. Зна­чи,
у усло­ви­ма огра­ни­че­них ре­сур­са, до­но­си­мо од­лу­ку да се при­вре­
да од­ри­че де­ла еко­ном­ских ре­сур­са на име без­бед­но­сти. На овај
на­чин у си­стем ана­ли­зе уво­ди­мо опор­ту­ни­тет­ни тро­шак. Из­нос
јед­ног до­бра ко­јег се тре­ба од­ре­ћи да би се до­би­ло ви­ше дру­гог
23) Види опширније: Борис Беговић, „Тешкоће израчунавања цене безбедности: теоријски
приступ“ у зборнику: Економија и безбедност (приредили: Мирослав Хаџић, Јелена
Радоман), Центар за цивилно-војне односе, Београд, 2009.
24) Борис Беговић, „Тешкоће израчунавања цене безбедности: теоријски приступ“, нав.
дело стр. 32.
25) Исто, стр. 34.

187
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 175-195.
до­бра на­зи­ва се опор­ту­ни­тет­ни тро­шак. Опор­ту­ни­тет­ни тро­шко­ви
на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти пред­ста­вља­ју ме­ру оно­га што је из­гу­бље­
но при­ли­ком до­но­ше­ња од­лу­ка о упо­шља­ва­њу еко­ном­ских ре­сур­са
у си­стем на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти.
Ана­ли­зи­ра­ју­ћи ко­ри­сност рас­хо­да за оства­ре­ње без­бед­но­сти,
по­ста­вља се пи­та­ње ка­ко, од­но­сно на осно­ву че­га се мо­же ме­ри­ти
ста­ње на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти. На­чел­но по­сма­тра­но, то ста­ње се
мо­же ме­ри­ти, од­но­сно оце­њи­ва­ти: (1) ве­ро­ват­но­ћом да се зе­мља
од­у­пре на­па­ду спо­ља, (2) ве­ро­ват­но­ћом да до тог на­па­да уоп­ште и
не­ће до­ћи.26) По­ред на­ве­де­ног, а сход­но об­ли­ци­ма угро­жа­ва­ња, на­
ци­о­нал­на без­бед­ност мо­же би­ти угро­же­на и на уну­тра­шњем пла­ну,
али и ме­шо­ви­тим де­ло­ва­њем спољ­ног и уну­тра­шњег об­ли­ка угро­
жа­ва­ња.27) Из то­га мо­же­мо из­ву­ћи за­кљу­чак да по­ла­зе­ћи од ко­ри­
сно­сти рас­хо­да, по­ред на­ве­де­ног, на­ци­о­нал­ну без­бед­ност мо­же­мо
ме­ри­ти, од­но­сно оце­њи­ва­ти: (3) ве­ро­ват­но­ћом да се зе­мља од­у­пре
уну­тра­шњем на­па­ду, (4) ве­ро­ват­но­ћом да до уну­тра­шњег на­па­да
уоп­ште и не­ће до­ћи, (5) ве­ро­ват­но­ћом да се зе­мља од­у­пре уну­тра­
шњем и спољ­ном на­па­ду, (6) ве­ро­ват­но­ћом да до уну­тра­шњег и
спољ­ног на­па­да уоп­ште и не­ће до­ћи.
У све­сти љу­ди увек је при­су­тан пси­хо­ло­шки мо­ме­нат њи­
хо­ве угро­же­но­сти. Чо­век као ми­са­о­но и ра­ци­о­нал­но би­ће има моћ
и спо­соб­ност ра­ци­о­нал­ног од­лу­чи­ва­ња. Ме­ђу­тим, по­не­кад, услед
деј­ства од­ре­ђе­них фак­то­ра на ко­је он не мо­же ути­ца­ти или је ње­гов
ути­цај скро­ман, чо­век као људ­ско би­ће, до­но­си од­лу­ке ко­је ни­су ра­
ци­о­нал­не, или су ре­ла­тив­но ра­ци­о­нал­не, а про­дукт су пси­хо­ло­шког
ста­ња љу­ди. Оту­да у про­цес ме­ре­ња, од­но­сно оце­не на­ци­о­нал­не
без­бед­но­сти тре­ба до­да­ти и (7) пси­хо­ло­шке тро­шко­ве без­бед­но­
сти. Пси­хо­ло­шке тро­шко­ве је ре­ла­тив­но те­шко од­ре­ди­ти, од­но­сно
де­фи­ни­са­ти. Они су про­дукт да­тог тре­нут­ка, објек­тив­ног ста­ња и
ре­ла­тив­не ин­фор­ми­са­но­сти. Пси­хо­ло­шки тро­шко­ви од­ра­жа­ва­ју и
ста­ње тзв. „ис­ку­ства ли­ца“ о мо­гу­ћим по­сле­ди­ца­ма угро­жа­ва­ња
без­бед­но­сти. Из то­га, мо­же­мо за­кљу­чи­ти да пси­хо­ло­шки тро­шко­ви
без­бед­но­сти ра­сту, ако је ис­ку­ство ли­ца скром­ни­је и обр­ну­то, пси­
хо­ло­шки тро­шко­ви опа­да­ју, ако ис­ку­ство ли­ца ра­сте.
До­не­та од­лу­ка о си­сте­му без­бед­но­сти про­ду­ку­је од­ре­ђе­ни
ри­зик. Сте­пен ри­зи­ка мо­же­мо по­јед­но­ста­вље­но од­ре­ди­ти као ви­
сок и ни­зак по ста­ње без­бед­но­сти. Сва­ка на­ци­о­нал­на за­јед­ни­ца до­
26) Борис Беговић, „Тешкоће израчунавања цене безбедности: теоријски приступ“, нав.
дело, стр. 32.
27) Види опширније: Љубомир Стајић, Радојица Лазић, Увод у националну безбедност,
нав. дело, стр. 81-15.

188
Љу­бо­мир Ста­јић, Го­ран Ми­ло­ше­вић Фи­нан­сиј­ска де­лат­ност др­жа­ве ...
не­ће од­лу­ку о по­ве­ћа­њу рас­хо­да за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност ако је
сте­пен ри­зи­ка по­ве­ћан, те сто­га и (8) сте­пен ри­зи­ка по без­бед­ност
тре­ба узе­ти у об­зир при оце­ни на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти.
Ана­ли­за опор­ту­ни­тет­ног тро­шка зах­те­ва ак­тив­ну уло­гу др­
жа­ве. Др­жа­ва мо­ра из­вр­ши­ти оп­ти­мал­ну ало­ка­ци­ју огра­ни­че­них
ре­сур­са на сек­тор без­бед­но­сти и сек­то­ре на­ци­о­нал­не еко­но­ми­је,
као и на дру­ге сек­то­ре. У су­прот­ном, не­а­де­кват­на ало­ка­ци­ја еко­
ном­ских ре­сур­са сма­њи­ће еко­ном­ску ефи­ка­сност и кон­ку­рент­ност
на­ци­о­нал­не еко­но­ми­је. Пад ефи­ка­сно­сти на­ци­о­нал­не еко­но­ми­је
во­ди ка не­га­тив­ним ефек­ти­ма у обла­сти еко­ном­ске, а ти­ме и на­ци­
о­нал­не без­бед­но­сти.

5. ДР­ЖАВ­НЕ ПО­ТРЕ­БЕ ­
И ЕКО­НОМ­СКА БЕЗ­БЕД­НОСТ
За­до­во­ље­ње по­тре­ба по­је­ди­на­ца, ко­лек­ти­ви­те­та и це­ло­куп­
не дру­штве­не за­јед­ни­це из­и­ску­је по­себ­не на­по­ре и ан­га­жо­ва­ње
др­жа­ве. Др­жа­ва и дру­штво мо­ра­ју во­ди­ти ра­чу­на да по­тре­бе по­
је­ди­на­ца и лич­ни ин­те­ре­си, не пре­у­зму до­ми­на­ци­ју над оп­штим,
за­јед­нич­ким ин­те­ре­си­ма. Пот­чи­ња­ва­ње оп­штег ин­те­ре­са лич­ном
не­ми­нов­но до­во­ди до кри­за при­вре­де и дру­штва, а за­тим до дис­
функ­ци­о­нал­но­сти др­жав­них ор­га­на и ин­сти­ту­ци­ја. Са­да­шње по­
тре­бе др­жа­ве од­раз су си­сте­ма вред­но­сти са­вре­ме­ног дру­штва и
вред­но­сних ста­во­ва но­си­о­ца по­ли­тич­ке мо­ћи.
У мо­дер­ном све­ту при­сут­но је схва­та­ње да др­жа­ва мо­же, ако
се зду­шно и искре­но при­хва­ти за­дат­ка, на­пра­ви­ти све осим оног
што је са­мо по се­би не­мо­гу­ће.28) Ве­ро­ва­ње у моћ др­жа­ве ви­ше тре­
ба схва­ти­ти као на­шу же­љу, а не као ре­ал­ност. Др­жа­ва ни­је све­
моћ­на. Има про­ма­ша­ја у вла­ди­ној по­ли­ти­ци, али су ти не­у­спе­си
усло­ви­ли по­ја­чан на­пор др­жа­ве у же­љи да се оства­ре по­ста­вље­ни
ци­ље­ви.
На осно­ву уста­ва и за­ко­на, др­жа­ва има дис­кре­ци­о­но пра­во да
уре­ди од­ре­ђе­ну област. За пред­у­зи­ма­ње дис­кре­ци­о­них ме­ра, обич­
но је овла­шћен из­вр­шни ор­ган – вла­да или над­ле­жни ми­ни­стар.
Ако су дис­кре­ци­о­не ме­ре у над­ле­жно­сти пар­ла­мен­та, за њи­хо­ву
при­ме­ну је нео­п­ход­но ду­же вре­ме због са­ме сло­же­но­сти про­це­ду­
ре ра­да скуп­шти­не. На­рав­но, ди­на­мич­ност про­ме­на, зах­те­ва да др­
жа­ва во­ди ак­тив­ну по­ли­ти­ку на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти, сход­но тим

28) Пол Самјуелсон, Економска читанка, НЗМХ-Загреб, Загреб, 1975, стр. 102.

189
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 175-195.
про­ме­на­ма, а ти­ме да у од­ре­ђе­ним слу­ча­је­ви­ма при­ме­њу­је и дис­
кре­ци­о­не ме­ре у сфе­ри еко­ном­ске без­бед­но­сти.
Ра­зно­вр­сност јав­них по­тре­ба из­и­ску­је по­себ­но ан­га­жо­ва­ње
др­жа­ве, оли­че­но кроз рад од­го­ва­ра­ју­ћих јав­них те­ла. Ефи­ка­сност
др­жа­ве за­сни­ва се на ефи­ка­сно­сти ње­них те­ла и ор­га­на. То прак­
тич­но зна­чи, да функ­ци­о­ни­са­ње др­жа­ве, од­но­сно ње­на ег­зи­стен­
ци­ја, не мо­же би­ти оства­ре­на без кла­сич­них функ­ци­ја др­жа­ве. Др­
жа­ва је да­нас, у нај­ве­ћем де­лу пре­у­зе­ла на се­бе си­стем за­шти­те
ви­тал­них вред­но­сти дру­штва. Она за­штит­ну функ­ци­ју оства­ру­
је де­лат­но­шћу др­жав­них ор­га­на. Вој­ска и по­ли­ци­ја су ду­го би­ле
основ­не по­лу­ге за­шти­те др­жа­ве и ње­них гра­ђа­на. Вре­ме­ном, по­
ред вој­ске и по­ли­ци­је не­ки за­да­ци за­штит­ног ка­рак­те­ра по­ве­ре­ни
су и дру­гим др­жав­ним ор­га­ни­ма – су­ду, ту­жи­ла­штву, ца­ри­ни, ин­
спек­ци­ја­ма и дру­гим ор­га­ни­ма др­жав­не упра­ве. На­ве­де­ни ор­га­ни,
вр­ше­ћи по­сло­ве из сво­је над­ле­жно­сти, исто­вре­ме­но оства­ру­ју и
за­штит­ну функ­ци­ју др­жа­ве.
Су­бјек­ти без­бед­но­сти као ор­га­ни др­жав­не упра­ве, оства­ру­ју
сво­ју уло­гу ко­ри­сте­ћи се од­ре­ђе­ним сред­стви­ма, од­но­сно до­би­ја­ју
сред­ства за рад из бу­џе­та.29) Бу­џет тре­ба да обез­бе­ди сред­ства ко­
ји­ма се фи­нан­си­ра­ју три ка­те­го­ри­је јав­них по­тре­ба: др­жав­не функ­
ци­је, јав­не слу­жбе и ин­тер­вен­ци­је у при­вре­ди. Из то­га про­ис­ти­че
да сво­јом фи­нан­сиј­ском де­лат­но­шћу др­жа­ва обез­бе­ђу­је нов­ча­на
сред­ства да би фи­нан­си­ра­ла функ­ци­о­ни­са­ње свог си­сте­ма без­бед­
но­сти. Не­рав­но­те­жа бу­џе­та, по­себ­но ако је ис­ка­за­на кроз бу­џет­ски
де­фи­цит, има од­ра­за не са­мо на на­ци­о­нал­ну еко­но­ми­ју већ и на
функ­ци­ју еко­ном­ске без­бед­но­сти. Бу­џет­ски де­фи­цит на­ста­је ка­да
су рас­хо­ди ве­ћи од при­хо­да у бу­џе­ту. Је­дан од раз­ло­га сма­ње­ња
при­хо­да тре­ба тра­жи­ти у по­на­ша­њу об­ве­зни­ка. Че­сто об­ве­зни­ци
до­жи­вља­ва­ју др­жа­ву као ап­страк­тан су­бјект сма­тра­ју­ћи при то­
ме да не­пла­ћа­њем по­ре­за ни­ко ни­је кон­крет­но оште­ћен и да то не
пред­ста­вља не­по­ште­но по­сту­па­ње.30) То за­пра­во зна­чи да др­жа­ва
или дру­ги ни­во вла­сти ни­су у мо­гућ­но­сти да обез­бе­де до­вољ­но
нов­ца за фи­нан­си­ра­ње пла­ни­ра­них рас­хо­да. У ова­квој си­ту­а­ци­ји,
др­жа­ва је при­ну­ђе­на да сма­њи рас­хо­де, по­ве­ћа при­хо­де или да бу­
џет­ски де­фи­цит фи­нан­си­ра за­ду­жи­ва­њем. Не­до­ста­так сред­ста­ва у
бу­џе­ту зна­чи­ће да си­стем еко­ном­ске без­бед­но­сти не­ће у пот­пу­но­
сти мо­ћи да оства­ри све сво­је функ­ци­је, чи­ме мо­же би­ти угро­жен
си­стем на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти, а ти­ме и са­ма др­жа­ва.
29) Буџет је план прихода и расхода државе, утврђен за одређени период који обично траје
годину дана.
30) Милева Анђелковић, „Унапређење пореске дисциплине у савременим кризним
условима“, нав. дело, стр. 193.

190
Љу­бо­мир Ста­јић, Го­ран Ми­ло­ше­вић Фи­нан­сиј­ска де­лат­ност др­жа­ве ...
Не­бла­го­вре­ме­но пред­у­зи­ма­ње од­го­ва­ра­ју­ћих ме­ра и ин­стру­
ме­на­та од стра­не др­жа­ве, ре­флек­ту­је се од­мах не­га­тив­но у свим
обла­сти­ма, по­ја­вом ре­це­си­је и не­за­по­сле­но­сти, од­но­сно не­га­тив­
ним кре­та­њи­ма у обла­сти еко­ном­ске без­бед­но­сти. Оту­да, са­вре­ме­
на др­жа­ва је при­ну­ђе­на да сво­је тра­ди­ци­о­нал­не функ­ци­је оба­вља
са мно­го ве­ћом од­го­вор­но­шћу, ве­шти­ном и кон­тро­лом. Од­го­вор­
ност за урав­но­те­же­ни­ји раз­вој до­ве­ла је др­жа­ву у сре­ди­ште при­
вред­них зби­ва­ња. Кре­а­то­ри са­вре­ме­не еко­ном­ске по­ли­ти­ке, по
пра­ви­лу, би­ра­ју раз­ли­чи­те ин­стру­мен­те у функ­ци­ји сти­му­ли­са­ња
еко­ном­ског ра­ста. Су­шти­ну еко­ном­ске по­ли­ти­ке тре­ба са­гле­да­ти
у ма­њој или ве­ћој усме­ре­но­сти или успе­шно­сти у де­сти­му­ли­са­њу
или сти­му­ли­са­њу по­тре­бе за од­ре­ђе­ним еко­ном­ским ин­стру­мен­ти­
ма, и то у вре­ме и у обла­сти ко­ји не­ће до­ве­сти до не­ста­бил­но­сти.
Бр­зи­на ути­ца­ја, по пра­ви­лу, за­ви­си од вре­ме­на ко­је про­тек­не
од тре­нут­ка пред­у­зи­ма­ња од­ре­ђе­них кон­крет­них ак­ци­ја, до оства­
ри­ва­ња же­ље­них ефе­ка­та. За успех је нео­п­ход­но да тај вре­мен­ски
раз­мак бу­де што кра­ћи. Пред­ви­дљи­вост ути­ца­ја и не­у­трал­ност је­
су ва­жни ин­стру­мен­ти еко­ном­ске по­ли­ти­ке. Пред­ви­дљи­вост је ва­
жан ин­ди­ка­тор, упра­во за­то што се ме­ре и до­но­се да би де­ло­ва­ле
у же­ље­ном прав­цу. Не­у­трал­ност је ва­жан ин­ди­ка­тор, јер циљ ак­
тив­но­сти је­сте да се не иза­зо­ву по­ре­ме­ћа­ји у тр­жи­шном по­сло­ва­
њу. Бр­зи­на де­ло­ва­ња сма­њу­је еко­ном­ске ри­зи­ке и ели­ми­ни­ше оне
фак­то­ре ко­ји мо­гу пред­ста­вља­ти узроч­ни­ке на­ру­ша­ва­ња еко­ном­ске
без­бед­но­сти.
По­сма­тра­ју­ћи еко­ном­ски ам­би­јент Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и ње­
гов ути­цај на си­стем еко­ном­ске без­бед­но­сти мо­же­мо уочи­ти јед­
ну функ­ци­о­нал­ну ве­зу и ме­ђу­за­ви­сност. Еко­ном­ска кри­за и не­ад ­ е­
кват­на при­вред­на ак­тив­ност усло­ви­ли су не­га­ти­ван фи­нан­сиј­ски
ре­зул­тат бу­џе­та Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. У пе­ри­о­ду од 2010 до 2015 го­
ди­не еви­дент­но је при­су­тан бу­џет­ски де­фи­цит ко­ји се не­га­тив­но
од­ра­жа­ва на све то­ко­ве нео­п­ход­ног фи­нан­си­ра­ња јав­них рас­хо­да
Ср­би­је. Кон­стант­но при­су­ство бу­џет­ског де­фи­ци­та про­ду­ку­је да­
љи раст јав­ног ду­га, ко­ји из­но­си 70.8 од­сто Бру­то до­ма­ћег про­из­
во­да.31)

31) Стање јавног дуга на дан 30.09.2016 године. Извор: Министарство финансија Републике
Србије, Internet, http://www.mfin.gov.rs/, 09/11/2016.

191
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 175-195.

Та­бе­ла 1: Фи­скал­ни по­ка­за­те­љи уче­шћа фи­скал­не ак­тив­но­сти др­жа­ве Ср­би­је у БДП (у %)

Го­ди­на 2010 2011 2012 2013 2014 2015
Кон­со­ли­до­ва­ни јав­ни
41.7 40.0 41.1 39.7 41.5 41.9
при­хо­ди
Кон­со­ли­до­ва­ни јав­ни
46.3 44.8 47.9 45.1 48.1 45.6
рас­хо­ди
Кон­со­ли­до­ва­ни де­фи­
-4.6 -4.8 -6.8 -5.5 -6.6 -3.7
цит/су­фи­цит
Из­вор: Ми­ни­стар­ство фи­нан­си­ја Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, In­ter­net, http://www.mfin.gov.rs/,
09/11/2016/

Та­бе­ла 2: Фи­нан­си­ра­ње јав­них рас­хо­да су­бје­ка­та без­бед­но­сти Ре­пу­бли­ке Ср­би­је

у ми­ли­јар­да­ма ди­на­ра (те­ку­ће це­не)
Б. Ц. Д. Е.
Го­ди­на А.хо­
Укуп­ни рас­ МУП % уче­шће
МО БИА Укуп­но
ди бу­џе­та Е/А*100
(Б+Ц+Д)
2010 762.9 47.6 69.9 3.5 121.0 15,86
2011 846.9 53.4 73.3 4.1 126.8 14,96
2012 874.5 61.8 53.2 4.1 115.1 13,16
2013 1.087.6 72.4 59.9 4.8 137.1 12,69
2014 1.112.5 69.7 63.6 5.0 138.3 12,44
2015 1.115.7 64.5 56.8 4.6 125.9 11,29
2016 1.119.1 62.2 56.4 4.5 123.1 11,00
2017 1.161.9 65,0 58,8 4,6 128,4 11,05
Из­вор: За­кон о Бу­џе­ту РС за 2017, 2016, 2015, 2014, 2013, 2012, 2011 и 2010 го­ди­ну (МУП
– Ми­ни­стар­ство уну­тра­шњих по­сло­ва; МО – Ми­ни­стар­ство од­бра­не; и БИА – Без­бед­но­
сно ин­фор­ма­тив­на аген­ци­ја)
Са аспек­та на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти при­сут­ни бу­џет­ски де­
фи­цит и ви­сок јав­ни дуг, зна­чи сма­ње­ње спо­соб­но­сти др­жа­ве да
фи­нан­си­ра зах­те­ве и по­тре­бе овог сек­то­ра. Сред­ста­ва ко­је се из­
два­ја­ју из бу­џе­та за по­тре­бе сек­то­ра без­бед­но­сти Ре­пу­бли­ке Ср­би­
је по­ка­зу­ју тен­ден­ци­ју сма­ње­ња уче­шћа овог сек­то­ра у струк­ту­ри
укуп­них јав­них рас­хо­да ко­ји се фи­нан­си­ра­ју из бу­џе­та. Из­два­ја­ња
из бу­џе­та за сек­тор без­бед­но­сти су сма­ње­на од 15,86 од­сто, ко­ли­
ко су из­но­си­ла 2010 го­ди­не, на 11,05 од­сто, ко­ли­ко су пред­ви­ђе­на
за 2017 го­ди­ну. Еви­дент­но сма­ње­на из­два­ја­ња из бу­џе­та за сек­тор
без­бед­но­сти, не­сум­њи­во по­твр­ђу­је на­ше ста­но­ви­ште да си­стем
еко­ном­ске без­бед­но­сти Ре­пу­бли­ке Ср­би­је не­ће у пот­пу­но­сти мо­ћи
да оства­ри све сво­је функ­ци­је, чи­ме мо­же би­ти угро­жен си­стем на­
ци­о­нал­не без­бед­но­сти.

192
Љу­бо­мир Ста­јић, Го­ран Ми­ло­ше­вић Фи­нан­сиј­ска де­лат­ност др­жа­ве ...

­
ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА
Ан­ђел­ко­вић С. Ми­ле­ва, „Уна­пре­ђе­ње по­ре­ске ди­сци­пли­не у са­вре­ме­ним кри­
зним усло­ви­ма“, Срп­ска по­ли­тич­ка ми­сао, број 4/2015, Бе­о­град, 2015.
Бе­го­вић Бо­рис, „Те­шко­ће из­ра­чу­на­ва­ња це­не без­бед­но­сти: те­о­риј­ски при­
ступ“, у збор­ни­ку: Еко­но­ми­ја и без­бед­ност (при­ре­ди­ли: Ми­ро­слав Ха­џић,
Је­ле­на Ра­до­ман), Цен­тар за ци­вил­но-вој­не од­но­се, Бе­о­град, 2009.
Гор­чић Јо­ван, Фи­нан­си­је и фи­нан­сиј­ско пра­во, Прав­ни фа­кул­тет, Уни­вер­зи­тет
у Ни­шу, Ниш, 1994.
Жив­ко­вић Ми­ро­слав, Зе­ка­ви­ца Ра­до­мир, Увод у пра­во, Кри­ми­на­ли­стич­ко-по­
ли­циј­ска ака­де­ми­ја, Бе­о­град, 2009.
За­кон о Бу­џе­ту РС за 2017, 2016, 2015, 2014, 2013, 2012, 2011 и 2010 го­ди­ну.
Јел­чић Бо­жи­дар, На­ук­ а о фи­нан­ци­ја­ма и фи­нан­циј­ско пра­во, Ин­фор­ма­тое,
За­греб, 1983.
Јо­ва­но­вић Ми­о­драг, Фи­нан­си­је у те­о­ри­ји и прак­си, Еко­ном­ски фа­кул­тет,
Ниш, 1996.
Ми­ле­тић Сло­бо­дан, По­ли­циј­ско пра­во, По­ли­циј­ска ака­де­ми­ја, Бе­о­град, 1997.
Ми­ло­ше­вић Го­ран, Те­о­ри­ја и прак­са фи­нан­сиј­ског пра­ва, Кри­ми­на­ли­стич­ко-
по­ли­циј­ска ака­де­ми­ја, Бе­о­град, 2011.
Ми­ло­ше­вић Го­ран, Јав­не и мо­не­тар­не фи­нан­си­је, Кри­ми­на­ли­стич­ко-по­ли­
циј­ска ака­де­ми­ја, Бе­о­град, 2010.
Ми­ло­ше­вић Го­ран, Ку­лић Мир­ко, По­ре­ско пра­во, Прав­ни фа­кул­тет, Уни­вер­
зи­тет у Но­вом Са­ду, Но­ви Сад, 2015.
Ми­ло­ше­вић Зо­ран, „Еко­ном­ска без­бед­ност др­жа­ве“, Вој­но де­ло, про­ле­
ће/2012, Бе­о­град, 2012.
По­по­вић Де­јан, На­ук­ а о по­ре­зи­ма и по­ре­ско пра­во, Open So­ci­ety In­sti­tut/Con­
sti­tu­ti­o­nal and Le­gi­sla­ti­ve Po­licy In­sti­tu­te, Bu­da­pest и Са­вре­ме­на ад­ми­ни­
стра­ци­ја, Бе­о­град, 1997.
Ра­и­че­вић Бо­жи­дар, Јав­не фи­нан­си­је, Цен­тар за из­да­вач­ку де­лат­ност Еко­ном­
ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, Бе­о­град, 2008.
Ста­јић Љу­бо­мир, Ла­зић Ра­до­ји­ца, Увод у на­ци­о­нал­ну без­бед­ност, ЈП Слу­жбе­
ни гла­сник, Бе­о­град, 2015.
Са­мју­ел­сон Пол, Еко­ном­ска чи­тан­ка, НЗМХ-За­греб, За­греб, 1975.
Стра­те­ги­ја на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Слу­жбе­ни гла­сник
РС, број 88 од 28. ок­то­бра 2009.
Устав Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Слу­жбе­ни гла­сник РС, бр. 98/2006.

­
­

193
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 175-195.

­
Lju­bo­mir Sta­jic, Go­ran Mi­lo­se­vic

FI­NAN­CIAL AC­TI­VITY OF STA­TE AS A ­

FAC­TOR OF ECO­NO­MIC SE­CU­RITY - RE­VI­EW
OF THE RE­PU­BLIC OF SER­BIA
Re­su­me
No go­vern­ment, no sta­te, can af­ford to ease the eco­no­mic and
ot­her ac­ti­vi­ti­es ta­ke pla­ce out­si­de of it. The co­un­try ne­eds to as­su­me a
mul­ti­tu­de of tasks, in or­der to esta­blish the ne­ces­sary com­mu­nity har­
mony in all sphe­res of so­cial ac­ti­vity.
The sta­te, the­re­fo­re, re­qu­i­res the pu­blic and pri­va­te sec­tors, in­di­
vi­du­als and col­lec­ti­ves, to re­spect the laws and stan­dards and to exer­
ci­se the­ir ro­le to the sta­te in ac­cor­dan­ce with the rights and du­ti­es. The
mo­dern sta­te is trying to re­gu­la­te all are­as of so­cial re­la­ti­ons, in­clu­ding
the area of se­cu­rity. To ac­hi­e­ve se­cu­rity ob­jec­ti­ves and le­gally esta­
blis­hed aut­ho­rity of the sta­te is im­pos­si­ble wit­ho­ut ade­qu­a­te eco­no­mic
re­so­ur­ces. The sta­te will im­ple­ment its ro­le, only if at the sa­me ti­me can
ac­hi­e­ve two con­di­ti­ons: if the co­un­try re­ally wants a task if the task of
re­a­li­zing that the sta­te has the ne­ces­sary re­so­ur­ces. This me­ans that the
eco­no­mic ba­sis of eco­no­mic re­so­ur­ces, and thus the na­ti­o­nal se­cu­rity of
the co­un­try. It is ne­ces­sary to cre­a­te an ade­qu­a­te system of al­lo­ca­tion
of eco­no­mic re­so­ur­ces to the hol­ders of eco­no­mic se­cu­rity. The lack or
li­mi­ta­tion of eco­no­mic re­so­ur­ces ne­ces­sary to pro­du­ce the ina­bi­lity of
the eco­nomy, the dec­li­ne in eco­no­mic ac­ti­vity, but al­so the ef­fects of the
eco­no­mic dec­li­ne in se­cu­rity.
Eco­no­mic se­cu­rity is a part of the fun­ction of the na­ti­o­nal se­
cu­rity and it is a system of eco­no­mic se­cu­rity for the co­un­try with the
ab­sen­ce of a con­di­tion of any form of thre­at to the eco­no­mic po­ten­tial
of the na­ti­o­nal eco­nomy. The es­sen­ce of eco­no­mic se­cu­rity is in the nor­
mal fun­cti­o­ning of the eco­no­mic system as a who­le and the pos­si­bi­li­ti­es
of con­flict and nor­mal in­vol­ve­ment of bu­si­ness en­ti­ti­es in the eco­no­mic
system. Hen­ce, we can say that be­hind every po­licy stands eco­no­mics
and eco­no­mics be­hind each se­cu­rity.
Each Sta­te is trying to cre­a­te its own in­ter­nal and ex­ter­nal pri­o­ri­
ti­es. Its do­me­stic and fo­re­ign po­licy, as de­ter­mi­ned in ac­cor­dan­ce with
na­ti­o­nal go­als, ba­si­cally re­gu­la­te and cre­a­te in­di­vi­dual hol­ders of po­li­
ti­cal po­wer in a gi­ven so­ci­ety.
In terms of bu­si­ness, which is cha­rac­te­ri­zed by the free flow of
pe­o­ple, ca­pi­tal and tec­hno­logy, the sta­bi­lity of the po­li­ti­cal en­vi­ron­ment
in the co­un­try is one of the key con­di­ti­ons and fac­tors that lar­gely de­

194
Љу­бо­мир Ста­јић, Го­ран Ми­ло­ше­вић Фи­нан­сиј­ска де­лат­ност др­жа­ве ...
ter­mi­nes the so­cio-eco­no­mic de­ve­lop­ment of the co­un­try, but al­so the
se­cu­rity si­tu­a­tion.
Me­et­ing the di­ver­se ne­eds in terms of in­suf­fi­ci­ency of re­so­ur­ces
re­qu­i­res cer­tain costs. The use of eco­no­mic re­so­ur­ces for one pur­po­se
me­ans that they can­not be si­mul­ta­ne­o­usly used for ot­her pur­po­ses. Our
cho­ic­ e to in­vest part of the eco­no­mic re­so­ur­ces of the ex­pen­di­tu­res for
de­fen­se me­ans re­du­cing our abi­lity to in­vest the sa­me re­so­ur­ces in ot­her
are­as, and vi­ce ver­sa.
So, in terms of pi­e­ce re­so­ur­ces, we de­ci­de to wa­i­ve part of the
eco­nomy of eco­no­mic re­so­ur­ces in the na­me of se­cu­rity. In this way, the
system analysis we in­tro­du­ce the op­por­tu­nity cost.
Op­por­tu­nity costs re­pre­sent a na­ti­o­nal se­cu­rity me­as­ u­re of what
is lost when ma­king de­ci­si­ons on em­ployment of eco­no­mic re­so­ur­ces
in the na­ti­o­nal se­cu­rity system. Analysis of the op­por­tu­nity cost re­qu­
i­res an ac­ti­ve ro­le of the sta­te. The sta­te must ma­ke op­ti­mal al­lo­ca­tion
of li­mi­ted re­so­ur­ces to the se­cu­rity sec­tor and the sec­tors of the na­ti­o­nal
eco­nomy, as well as ot­her sec­tors.
Un­ti­mely ap­pro­pri­a­te me­a­su­res and in­stru­ments of the sta­te, is
re­flec­ted im­me­di­a­tely ne­ga­ti­ve in all are­as, the emer­gen­ce of the re­
ces­sion and unem­ployment, and ne­ga­ti­ve trends in eco­no­mic se­cu­rity.
Hen­ce it is, the sta­te is for­ced to per­form the­ir tra­di­ti­o­nal fun­cti­ons with
gre­a­ter re­spon­si­bi­lity, skill and con­trol.
Re­spon­si­bi­lity for the ba­lan­ced de­ve­lop­ment has led the co­un­try
in­to the cen­ter of events. De­ve­lo­pers of mo­dern eco­no­mic po­licy, as a
ru­le, cho­o­se dif­fe­rent in­stru­ments in the fun­ction of sti­mu­la­ting eco­no­
mic growth. Sti­mu­la­ting eco­no­mic growth thro­ugh struc­tu­ral re­forms
cre­a­te con­di­ti­ons for ra­i­sing the le­vel of eco­no­mic po­wer of the co­un­try,
a pre­re­qu­is­ i­te for strengthe­ning the co­un­try's new Eco­no­mic oc­cu­pa­ti­
o­nal sa­fety.
Keywords: se­cu­rity, na­ti­o­nal se­cu­rity, eco­no­mic se­cu­rity, eco­nomy,
go­vern­ment, fi­nan­cial ac­ti­vity

* Овај рад је примљен 26. јануара 2017. године а прихваћен за штампу на састанку
Редакције 21. фебруара 2017. године.

195
УДК 331.109.32:349.2 Српска политичка мисао
број 1/2017.
Пре­глед­ни год. 24. vol. 55.
рад стр. 197-212.
Да­ни­ло Рон­че­вић
Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је – Слу­жба за упра­вља­ње ка­дро­ви­ма, ­
Фа­кул­тет за ме­наџ­мент­
­

Де­јан Ко­стић
Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је – Слу­жба за упра­вља­ње ка­дро­ви­ма, ­
Ви­со­ка шко­ла за пред­у­зет­ни­штво

ПРАВ­НЕ ПО­СЛЕ­ДИ­ЦЕ ШТРАЈ­КА

Са­же­так
Ауто­ри у ра­ду, ко­ри­сте­ћи пре све­га упо­ред­но-прав­ни ме­тод,
ана­ли­зи­ра­ју прав­не по­сле­ди­це штрај­ку у рад­но­прав­ном, гра­ђа­
ско­прав­ном, кри­вич­но­прав­ном, пре­кр­шај­но­прав­ном и управ­но­
прав­ном до­ме­ну, ка­ко на на штрај­ка­че, та­ко и на за­по­сле­не ко­је се
ни­су при­дру­жи­ли штрај­ку. Под лу­пом ауто­ра, на­шао се не са­мо
уобичaјeно не­за­ко­ни­ти штрајк, већ и онај ор­га­ни­зо­ван у за­ко­ни­
том об­ли­ку. Та­ко­ђе, ауто­ри ис­ти­чу у ра­ду сву ком­плек­сност овог
рад­но­прав­ног ин­сти­ту­та кроз чи­ње­ни­цу не­по­сто­ја­ња је­дин­стве­не,
оп­ште­при­хва­ће­не де­фи­ни­ци­је штрај­ка, али и по­но­во ак­ту­е­ли­зу­ју
пи­та­ње бу­дућ­но­сти штрај­ка и ње­го­ве прав­не при­ро­де у са­да­шњем
тре­нут­ку, упо­зна­ју­ћи нас са два до­ми­нант­на ми­шље­ња о штрај­
ку као ре­лик­ту про­шло­сти и о штрај­ку као и да­ље не­за­мен­љи­вом
сред­ству рад­не бор­бе.
Кључ­не ре­чи: штрајк, син­ди­кат, за­по­сле­ни, по­сло­да­вац, по­сле­ди­це
штрај­ка

197
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 197-212.

­
1. УВОД­НА РАЗ­МА­ТРА­ЊА
Штрајк пред­ста­вља је­дан од нај­ком­плек­сни­јих рад­но­прав­
них фе­но­ме­на, те због то­га и је­дан од нај­те­жих за раз­у­ме­ва­ње и
ра­ци­о­нал­но ту­ма­че­ње. Рет­ко ка­да се, као код пи­та­ња штрај­ка, ра­
ци­о­нал­ни ар­гу­мен­ти у тој ме­ри ме­ша­ју са дру­ги­ма, иде­о­ло­шке или
пси­хо­ло­шке при­ро­де.1) По­се­бан про­блем у од­ре­ђи­ва­њу уни­вер­зал­
не са­др­жи­не и де­фи­ни­ци­је штрај­ка ле­жи у чи­ње­ни­ци да штрајк
има сво­ју вре­мен­ску и те­ри­то­ри­јал­ну ди­мен­зи­ју. С то­га, у прав­ној
те­о­ри­ји и прак­си не по­сто­ји је­дин­стве­ни по­јам штрај­ка, те ни­је ла­
ко да­ти ње­го­ву пре­ци­зну де­фи­ни­ци­ју. Раз­лог за то ле­жи у чи­ње­
ни­ци да ни са­ма прав­на нaукa ни­је де­ци­ди­ра­но да­ла од­го­вор на
пи­та­ње шта је то штрајк, као што ни по­јам штрај­ка ни­је ра­све­тљен
са свих од­го­ва­ра­ју­ћих гле­ди­шта.2) За­то ка­да го­во­ри­мо о штрај­ку,
го­во­ри­мо о раз­ли­чи­тим де­фи­ни­ци­ја­ма пој­ма штрај­ка као ре­зул­тат
раз­ли­чи­тих иде­о­ло­шких, по­ли­тич­ких и на­уч­них опре­де­ље­ња ауто­
ра, као и раз­ли­чи­тих дру­штве­них окол­но­сти­ма у ко­ји­ма су на­ста­ја­
ле по­је­ди­не де­фи­ни­ци­је, те сто­га оне за­ви­се од аспек­та са ко­га се
про­у­ча­ва штрај­кач­ка бор­ба, али та­ко­ђе оне го­во­ре и о те­о­риј­ском,
по­ли­тич­ком или мо­рал­ном по­гле­ду ауто­ра на штрајк, о ис­ку­стви­ма
штрај­кач­ке бор­бе и ре­ал­ној по­зи­ци­ји ак­те­ра ин­ду­стриј­ских од­но­са
у по­је­ди­ним зе­мља­ма.3)
Раз­ли­чи­то де­фи­ни­са­ње штрај­ка је по­сле­ди­ца и раз­ли­чи­тих
кон­це­па­та пра­ва на штрајк, раз­ли­чи­тог гле­да­ња на циљ и сам пред­
мет штрај­ка,4) као и раз­ли­ка у адре­си­ра­њу „ме­те“ штрај­ка, од­но­сно
са­мог по­сло­дав­ца, (уже зна­че­ње штрај­ка) или јав­не вла­сти (ло­кал­не
са­мо­у­пра­ве, скуп­шти­не, вла­де... – штрајк у ши­рем зна­че­њу). Та­ко
нпр. Бал­тић и Де­спо­то­вић под штрај­ком под­ра­зу­ме­ва­ју при­вре­ме­
ни ко­лек­тив­ни пре­кид ра­да за­по­сле­них у ци­љу вр­ше­ња при­ти­са­ка
на по­сло­дав­ца да при­хва­ти зах­те­ве за­по­сле­них-син­ди­ка­та о пи­та­
1) Jean - Mic­hel Ser­va­is, ILO Law and the Right to Stri­ke, Тhe Ca­na­dian La­bo­ur and Em­
ployment Law Jo­ur­nal, vol. 15 no. 2, 2010, стр. 147.
2) Ми­ло­рад Ћу­пур­ди­ја, Ви­лим Хер­ман, Осно­ве рад­ног пра­ва, Прав­ни фа­кул­тет Оси­јек,
2011, стр. 149.
3) Дар­ко Ма­рин­ко­вић, Свет ра­да – ста­ри иза­зо­ви у но­вом до­бу, Ви­со­ка стру­ков­на шко­ла
за пред­у­зет­ни­штво, Бе­о­град 2012, стр. 111.
4) Штрајк мо­же би­ти схва­ћен у ужем сми­слу као ин­те­ре­сни ко­лек­тив­ни рад­ни спор или
у ши­рем као ин­те­ре­сни и прав­ни ко­лек­тив­ни рад­ни спор. О ин­те­ре­сним и прав­ним
ко­лек­тив­ним рад­ним спо­ро­ви­ма вид. ви­ше: Бо­ри­во­је Шун­де­рић, „О рад­ном спо­ру“,
Ана­ли Прав­ног фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, вол. 39 бр. 1-3/91, Бе­о­град 1991, стр. 352-360,
као и Ми­ро­слав Миљ­ко­вић, „Ин­те­ре­сни и прав­ни ко­лек­тив­ни рад­ни спо­ро­ви“, Пра­во и
при­вре­да вол. 43 бр. 8-12/06, Бе­о­град 2006, стр. 9-21.

198
Да­ни­ло Рон­че­вић, Де­јан Ко­стић Прав­не по­сле­ди­це штрај­ка
њи­ма ко­ја су пред­мет спо­ра,5) Го­то­вац штрајк ви­ди као пре­ста­нак,
об­ус­ та­ву ра­да, ус­кра­ћи­ва­ње ра­да по­сло­дав­ци­ма и та­ко за­у­ста­вља­
ње про­из­вод­них про­це­са,6) Бен-Изра­ел (Ben-Israel) штрајк ви­ди
као сре­ди­ште прав­ног ре­гу­ли­са­ња ин­ду­стриј­ских су­ко­ба и основ
за рас­по­де­лу мо­ћи ра­да и ка­пи­та­ла,7) Хигс (Hicks) у штрај­ку ви­ди,
пре све­га, ре­зул­тат не­у­спе­шних пре­го­во­ра,8) Ти­ли (Tilly) и Шор­тер
(Shor­ter) штрајк по­сма­тра као ин­стру­мент рад­нич­ке кла­се за по­ли­
тич­ку ак­ци­ју ка­ко би им­пре­си­о­ни­ра­ли по­ли­тич­ке вла­сти у зе­мљи.9)
Да­нас, да по­чет­ку XXI ве­ка, јед­на гру­па ауто­ра у штрај­ку
ви­ди је­ди­но ре­ликт про­шло­сти – ин­сти­тут ко­ји је имао сво­ју исто­
риј­ску уло­гу у раз­во­ју рад­ног пра­ва и из­град­њи со­ци­јал­ног ста­ту­са
рад­нич­ке кла­се, али чи­је је вре­ме про­шло те пред­ста­вља не­е­фи­
ка­сно сред­ство рад­не бор­бе у ста­њу све­оп­ште гло­ба­ли­за­ци­је, али
и не­по­треб­но на до­стиг­ну­том ни­воу рад­но­прав­ног по­ло­жа­ја за­по­
сле­них и ства­ра­ња ткз. др­жа­ва бла­го­ста­ња. Ар­гу­мент ви­ше сво­
јој те­зи, они ви­де у гло­бал­ном сла­бље­њу син­ди­ка­та (што по њи­ма
пред­ста­вља до­каз не­по­сто­ја­ња по­тре­ба за њи­хо­вим ко­лек­тив­ним
де­ло­ва­њем) и ме­ђу­по­ве­за­но­сти рад­нич­ких удру­же­ња и по­ли­тич­
ких ор­га­ни­за­ци­ја. У та­квом ам­би­јен­ту, оп­ста­нак штрај­ка зна­чи ви­
ше ства­ра­ња јед­ног но­вог сред­ства по­ли­тич­ке бор­бе, не­го ин­стру­
ме­на­та за­шти­те рад­нич­ких пра­ва. Дру­га гру­па ауто­ра пак за­сту­па
став да је штрајк ви­ше не­го икад нео­п­хо­дан за за­шти­ту до­стиг­ну­
тог ни­воа рад­нич­ких пра­ва, ко­ји је до­дат­но угро­жен упра­во про­це­
сом гло­ба­ли­за­ци­је и ма­ње или ви­ше скри­ве­ним те­жња­ма по­сло­да­
ва­ца и вла­да ка де­ре­гу­ла­ци­ји ових пи­та­ња.

2. ПРАВ­НЕ ПО­СЛЕ­ДИ­ЦЕ ШТРАЈ­КА

Све­о­бу­хват­ност де­ло­ва­ња штрај­ка нај­бо­ље се ма­ни­фе­сту­је
ши­ро­ким ле­пе­зом по­сле­ди­ца ко­је са со­бом но­си и за со­бом оста­
вља на за­по­сле­не ко­ји уче­ству­ју и за­по­сле­не ко­ји не уче­ству­ју у
ак­ци­ји, на по­сло­дав­ца, на тре­ћа ли­ца, пред­у­зе­ће, гра­ну, ши­ру дру­
штве­ну за­јед­ни­цу... Иако је на по­ми­ња­ње штрај­ка и ње­го­вих по­
сле­ди­ца, пр­ва асо­ци­ја­ци­ја не­за­ко­ни­ти штрајк, иму­ни­тет од по­сле­
5) Алек­сан­дар Бал­тић, Ми­лан Де­спо­то­вић, Осно­ви рад­ног пра­ва Ју­го­сла­ви­је, Бе­о­град
1978, стр. 323.
6) Вик­тор Го­то­вац у пред­го­во­ру: Ду­шан­ка Ма­рин­ко­вић Дра­ча, Штрај –при­руч­ник за син­
ди­ка­те и по­сло­дав­це, ТИМ прес, За­греб 2005., стр. 12-13.
7) Ruth Ben-Israel, In­ter­na­ti­o­nal La­bo­ur Stan­dards: The Ca­se of Fre­ed­ om to Stri­ke, Klu­wer,
1988, стр. 1.
8) John Hicks, The The­ory of Wa­ges, Lon­don: Mac­mil­lan Press, 1932, стр. 17.
9) Char­les Tilly, Edvard Shor­ter, Stri­kes in Fran­ce 1830-1968, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press,
1974, стр. 343.

199
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 197-212.
ди­це штрај­ка не по­се­ду­је ни за­ко­ни­та ак­ци­ја. По­сле­ди­це штрај­ка
дра­стич­ни­је су у ње­го­вом не­за­ко­ни­том об­ли­ку, ма­да штрајк има
ве­ли­ки ути­цај и ка­да је за­ко­нит, на­ро­чи­то у рад­но­прав­ној обла­сти.
Ле­гал­ни штрај­ко­ви су они ко­ји су сво­јом на­ја­вом, при­пре­
ма­ма, ор­га­ни­за­ци­јом, као и ци­ље­ви­ма ко­ји­ма те­же у скла­ду са ва­
же­ћим про­пи­си­ма. На­су­прот то­ме, штрај­ко­ви ко­ји су у су­ко­бу са
зва­нич­но утвр­ђе­ним нор­ма­ма сма­тра­ју се не­ле­гал­ним, од­но­сно не­
за­ко­ни­тим. Штрајк се сма­тра за­ко­ни­тим ако је ње­го­во ор­га­ни­зо­ва­
ње, на­ја­вљи­ва­ње, от­по­чи­ња­ње, тра­ја­ње и окон­ча­ње из­вр­ше­но на
на­чин и по по­ступ­ку утвр­ђе­ним за­ко­ном, ко­лек­тив­ним уго­во­ром
или дру­гим ак­том. У нај­ве­ћем бро­ју прав­них си­сте­ма, да би штрајк
био за­ко­нит, нео­п­ход­но је да га ор­га­ни­зу­је или да ње­го­ву ор­га­ни­
за­ци­ју пре­у­зме син­ди­кат или ве­ћи­на за­по­сле­них, да су штрај­кач­ки
зах­те­ви ве­за­ни за пред­мет ко­лек­тив­ног рад­ног спо­ра (за­ви­сно од
на­ци­о­нал­не ре­гу­ла­ти­ве), да је штрајк усме­рен про­тив од­ре­ђе­ног
по­сло­дав­ца или удру­же­ња по­сло­да­ва­ца и да су прет­ход­но ис­цр­
пље­не све рас­по­ло­жи­ве мо­гућ­но­сти за мир­но ре­ша­ва­ње на­ста­лих
спор­них пи­та­ња.10)
На­рав­но, осим ових оп­штих усло­ва на за­ко­ни­тост штрајк
ути­че и не­по­сто­ја­ње за­бра­не штрај­ка у кон­крет­ном слу­ча­ју (ra­ti­
o­ne ma­te­ri­ae или ra­ti­o­ne per­so­nae), ис­по­што­ва­ње про­це­ду­ра у ве­зи
на­ја­ве штрај­ка (ако је то нео­п­хо­дан за­кон­ски услов), обез­бе­ђе­ње
ми­ни­му­ма про­це­са ра­да (ако је пред­ви­ђе­но за­ко­ном или ко­лек­тив­
ним уго­во­ром)... За за­ко­ни­тост штрај­ка, нео­п­ход­но је ку­му­ла­тив­но
ис­пу­ње­ње свих пред­ви­ђе­них усло­ва, те је до­вољ­но не­ис­пу­ње­ње
са­мо јед­ног од пред­ви­ђе­них усло­ва да би се штрајк оква­ли­фи­ко­вао
као не­за­ко­нит.
До­пу­ште­ност, од­но­сно за­ко­ни­тост штрај­ка је ствар на­ци­о­
нал­не ре­гу­ла­ти­ве и пра­ви­ла за за­ко­ни­ти штрај­ка се раз­ли­ку­ју од
др­жа­ве до др­жа­ве. У Не­мач­кој, Са­ве­зни рад­ни суд је по­ста­вио пра­
ви­ла под ко­јим се штрајк сма­тра „уоп­ште­но при­хва­тљи­вим“: ин­ду­
стриј­ско де­ло­ва­ње мо­же би­ти спро­ве­де­но из­ме­ђу стра­на ко­је има­ју
ка­па­ци­тет да за­кљу­чу­ју ко­лек­тив­ни уго­вор, нпр син­ди­ка­ти; свр­ха
ин­ду­стриј­ског де­ло­ва­ња мо­ра би­ти усме­ре­на у прав­цу га­ран­то­ва­
них или уна­пре­ђе­них усло­ва ра­да кроз пре­го­ва­ра­ње о ко­лек­тив­
ном уго­во­ру; ин­ду­стриј­ско де­ло­ва­ње не сме пре­кр­ши­ти основ­на
пра­ви­ла за­ко­на о ра­ду; ин­ду­стриј­ско де­ло­ва­ње мо­ра за­до­во­љи­ти
прин­цип ul­ti­ma ra­tio и ин­ду­стриј­ско де­ло­ва­ње мо­ра би­ти у скла­ду
са пра­ви­ли­ма фер-пле­ја.11)

10) Жив­ко Ку­лић, Рад­но пра­во, Ме­га­тренд уни­вер­зи­тет, Бе­о­град 2006, стр. 444-445.
11) Wi­eb­ke War­neck, Stri­ke ru­les in the EU27 and beyond - A com­pa­ra­ti­ve over­vi­ew, Euro­pean
Tra­de Union In­sti­tu­te for Re­se­arch, Edu­ca­tion and He­alth and Sa­fety (ETUI-REHS), Brus­
sels 2007, стр. 32-33.

200
Да­ни­ло Рон­че­вић, Де­јан Ко­стић Прав­не по­сле­ди­це штрај­ка
Не­за­ко­нит штрајк је, по пра­ви­лу, прав­но не­за­шти­ћен, али у
упо­ред­ном пра­ву тер­ми­ни не­за­ко­нит и не­за­шти­ћен не пред­ста­вља­
ју увек си­но­ним. Та­ко, у пра­ву Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, за­ко­нит (до­пу­
штен) штрајк је у по­чет­ку за­шти­ћен, док по­сле из­ве­сног вре­ме­на
по­ста­је прав­но не­за­шти­ће­на ка­те­го­ри­ја. Не­мач­ки за­кон не пра­
ви раз­ли­ку из­ме­ђу не­за­шти­ће­ног и не­за­ко­ни­тог штрај­ка. Ка­да је
штрајк у окви­ру по­ста­вље­них пра­ви­ла, то је ле­гал­на, од­но­сно за­ко­
ни­та ак­ци­ја, а ако не ис­пу­ња­ва све ове зах­те­ве штрајк је не­за­ко­нит
- Ter­ti­um non da­tur.

2.1. Рад­но­прав­не по­сле­ди­це штрај­ка

Штрајк сво­је нај­ду­бље по­сле­ди­це оста­вља на рад­но­прав­ни
ста­тус штрај­ка­ча (у ма­њој ме­ри и не­штрај­ка­ча), јер се на нај­ди­
рект­ни­ји на­чин од­ра­жа­ва на пра­ва и ин­те­ре­се из рад­ног од­но­са за­
по­сле­них. Штрајк, нај­пре, ути­че на сам уго­вор за­по­сле­ног, ка­ко у
за­ко­ни­тој, та­ко и у не­за­ко­ни­тој ак­ци­ји. Та­ко­ђе ути­че и на ме­ђу­соб­
не оба­ве­зе за­по­сле­ног и по­сло­дав­ца у ве­зи пла­та, оба­ве­зе ра­да, го­
ди­шњег од­мо­ра, мо­гућ­ност при­вре­ме­не или трај­не за­ме­не штрај­
ка­ча...
У ве­ћи­ни зе­ма­ља, чи­ње­ни­ца пре­стан­ка ра­да да би се уче­
ство­ва­ло у ко­лек­тив­ној ак­ци­ји ви­ше не зна­чи кр­ше­ње уго­во­ра о
ра­ду, шта зна­чи да за­по­сле­ни има­ју за­шти­ту од до­би­ја­ња от­ка­за.
Ов­де тре­ба пре­ци­зи­ра­ти да рад­ник ни­је за­шти­ћен од от­ка­за за вре­
ме штрај­ка, већ због уче­шћа и ор­га­ни­зо­ва­ња (за­ко­ни­тог) штрај­ка.
И у то­ку штрај­ка, за­по­сле­ни мо­же до­би­ти от­каз, али под оп­штим
усло­ви­ма уз оба­ве­зу по­сло­дав­ца да до­ка­же да от­каз ни­је имао ве­зе
са уче­шћем у штрај­ку. Ме­ђу­тим, чак и у за­ко­ни­том штрај­ку ин­ди­
ви­ду­ал­ни уго­вор о ра­ду тр­пи од­ре­ђе­не про­ме­не. Уства­ри, уго­вор и
две глав­не оба­ве­зе из ње­га, да ра­диш и да бу­деш пла­ћен су су­спен­
до­ва­ни. До­ми­нант­ну док­три­ну за­у­зи­ма став да уче­шће у (за­ко­ни­
том) штрај­ку пред­ста­вља су­спен­зи­ју нај­ва­жни­јих пра­ва из рад­ног
од­но­са.12) Нај­јед­но­став­ни­је ре­че­но, за­по­сле­ни је осло­бо­ђен сво­је
оба­ве­зе да ра­ди, а по­сло­да­вац сво­је оба­ве­зе да пла­ти за­по­сле­ног.
Ме­ђу­тим, ни ов­де не по­сто­ји је­дин­стве­ни став у упо­ред­ном пра­
ву. Дан­ска је јед­на од рет­ких зе­ма­ља у ко­ји­ма уче­шће у ле­гал­ном
штрај­ку окон­ча­ва рад­ни од­нос. Да би за­шти­ти­ли рад­ни­ке од овог
слу­ча­ја, спо­ра­зу­ми из­ме­ђу син­ди­ка­та и по­сло­да­ва­ца ко­ји се пот­пи­
су­ју да би окон­ча­ли штрајк, углав­ном са­др­же кла­у­зу­лу ко­ја на­во­ди
12) Су­спен­зи­ја уго­во­ра о ра­ду ни­је пот­пу­на. Од­ре­ђе­не оба­ве­зе за­по­сле­ног оста­ју ак­тив­не
и то­ком штрај­ка, као оба­ве­за ло­јал­но­сти, не­су­про­ста­вље­ност ин­те­ре­са. Ви­ди: Бран­
ко Лу­бар­да., Рад­ни пра­во – рас­пра­ва о до­сто­јан­стве­ном ра­ду и со­ци­јал­ном ди­ја­ло­гу,
Прав­ни фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, Бе­о­град 2012, стр. 1028.

201
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 197-212.
да ће штрај­ка­чи на­ста­ви­ти са ра­дом.13) У за­ко­но­дав­ству Грч­ке (За­
кон 1264 из 1982) пред­ви­ђа мо­гућ­ност от­ка­за уго­во­ра о ра­ду, од­но­
сно по­сло­да­вац има мо­гућ­ност рас­ки­да уго­во­ра или се уго­вор рас­
ки­да по ауто­ма­ти­зму, за­ви­сно од сте­пе­на не­до­пу­ште­но­сти штрај­ка.
Уго­вор уче­сни­ка у штрај­ку ко­ји ни­је био по­зван од стра­не ле­гал­но
осно­ва­ног синдикатa се ауто­мат­ски рас­ки­да, без тро­шко­ва за по­
сло­дав­ца. Aко суд про­гла­си да је штрајк „пре­ко­мер­но по­ку­ша­ва­ње
да се оства­ре син­ди­кал­на пра­ва“ и због то­га је не­за­ко­нит, рад­ни­ци
ко­ји ипак на­ста­ве штрајк мо­гу да бу­ду от­пу­ште­ни.14)
Бри­тан­ски sui ge­ne­ris кон­цепт штрај­ка има спе­ци­фич­не по­
сле­ди­ца и на уго­вор о ра­ду штрај­ка­ча. По­што у овом кон­цеп­ту сва­
ки об­лик ин­ду­стриј­ске ак­ци­је пред­ста­вља кр­ше­ње уго­во­ра, бри­
тан­ска док­три­на не по­зна­је су­спен­зи­ју уго­во­ра, већ сва­ко уче­шће
у штрај­ку (и дру­гим ви­до­ви­ма ин­ду­стриј­ске ак­ци­је) пред­ста­вља
по­вре­ду до­вољ­но озбиљ­ну да иза­зо­ве рас­кид уго­во­ра о ра­ду. До
1999. го­ди­не за­по­сле­ни је мо­гао са­мо да под­не­се зах­тев за за­шти­
ту од „не­пра­вед­ног от­пу­шта­ња“ у слу­ча­ју се­лек­тив­не при­ме­не мо­
гућ­но­сти рас­ки­да уго­во­ра о ра­ду од стра­не по­сло­дав­ца, од­но­сно
ако је он от­пу­штен, а не­ки дру­ги уче­сник штрај­ка ни­је или је не­ко
од от­пу­ште­них по­но­во вра­ћен на по­сао у ро­ку од 3 ме­се­ца. По­
сло­да­вац је мо­гао или да от­пу­сти све уче­сни­ке у штрај­ку или да
не от­пу­сти ни­ко­га. Ко­ми­тет не­за­ви­сних екс­пе­ра­та (са­да Ко­ми­тет
за со­ци­јал­на пра­ва) је за­кљу­чио да до­та­да­шњи бри­тан­ски за­кон
(Em­ployment Re­la­ti­ons Act 1992) ни­је у скла­ду са чла­ном 6. Европ­
ске со­ци­јал­не по­ве­ље.15) Као по­сле­ди­ца то­га је на­стао Em­ployment
Re­la­ti­ons Act 1999 ко­ји пред­ви­ђа да ће от­пу­шта­ње за­по­сле­них ко­ји
уче­ству­ју у за­шти­ће­ној ак­ци­ји би­ти ауто­мат­ски не­пра­вед­но ако је
раз­лог за от­пу­шта­ње то што је за­по­сле­ни уче­ство­вао у за­шти­ће­ној
ак­ци­ји и: ако је за­по­сле­ни от­пу­штен то­ком за­шти­ће­ног пе­ри­о­да16)
од по­чет­ка до­пу­ште­не ак­ци­је или по­сле пе­ри­о­да за­шти­те, ако је
за­по­сле­ни пре­стао да уче­ству­је у штрај­ку то­ком пе­ри­о­да за­шти­те
или ка­да је рад­ник от­пу­штен по­сле ис­те­ка за­шти­ће­ног пе­ри­о­да,
рад­ник ни­је пре­стао са штрај­ком у том пе­ри­о­ду, али по­сло­да­вац
ни­је пред­у­зео про­це­ду­ру ко­ја би би­ла оправ­да­на и ра­зум­на у ци­љу
ре­ша­ва­ња спо­ра.

13) Wi­eb­ke War­neck, Stri­ke ru­les in the EU27 and beyond - A com­pa­ra­ti­ve over­vi­ew, нав.де­ло,
стр. 25.
14) Исто, стр. 35.
15) Co­un­cil of Euro­pe, Com­mit­tee of Ex­perts, Con­clu­si­ons XI-1 ,1989, стр. 90.
16) Заштићени период је најпре износио 8 недеља, али је Законом о радним односима из
2004. године (Employment Relations Act 2004) продужен на 12 недеља.

202
Да­ни­ло Рон­че­вић, Де­јан Ко­стић Прав­не по­сле­ди­це штрај­ка
Ове из­ме­не за­ко­но­дав­ства су си­гур­но до­при­не­ле бо­љој за­
шти­ти за­по­сле­них за уче­шће у до­зво­ље­ној ин­ду­стриј­ској ак­ци­ји,
али не у пот­пу­но­сти. Нај­пре, штрај­кач је за­шти­ћен са­мо у пе­ри­о­ду
од 12 не­де­ља. Да­ље, по­сло­да­вац не­ма оба­ве­зу да не­пра­вед­но от­пу­
ште­ног вра­ти на по­сао, већ мо­же да му ис­пла­ти ком­пен­за­ци­ју. И
на кра­ју, за­по­сле­ни има са­мо за­шти­ту од не­пра­вед­ног от­пу­шта­ња,
али не и од про­фе­си­о­нал­не де­ро­га­ци­је на по­слу због уче­шћа у до­
зво­ље­ној ак­ци­ји.17)
МОР, од­но­сно Ко­ми­тет екс­пе­ра­та, сто­ји на ста­но­ви­шту да је
за­др­жа­ва­ње рад­ног од­но­са нор­мал­на прав­на по­сле­ди­ца при­зна­ва­
ња пра­ва на штрајк и да от­пу­шта­ња или дис­кри­ми­на­ци­ја не сме да
усле­ди из оства­ри­ва­ња овог пра­ва. Ово по­кре­ће на­ро­чи­то озбиљ­но
пи­та­ње у слу­ча­ју от­пу­шта­ња ка­да рад­ни­ци мо­гу да до­би­ју са­мо
од­ште­ту а не и по­нов­но на­и­ме­но­ва­ње. Са ста­но­ви­шта Ко­ми­те­та,
за­кон мо­ра да пред­ви­ди ствар­ну за­шти­ту у овом по­гле­ду, ина­че је
пра­во на штрајк ли­ше­но са­др­жа­ја.18)
Фран­цу­ска суд­ска прак­са сма­тра да се у слу­ча­ју уче­шћа у
не­за­ко­ни­том штрај­ку рад­ник мо­же от­пу­сти­ти ис­кљу­чи­во због те­
же по­вре­де пра­ви­ла штрај­ка.19) У на­шем за­ко­но­дав­ству чла­ном 14.
За­ко­на о штрај­ку пред­ви­ђе­но је да ор­га­ни­за­то­ри штрај­ка, од­но­сно
уче­сни­ци у штрај­ку ко­ји ни­је ор­га­ни­зо­ван у скла­ду са за­ко­ном не­
ће ужи­ва­ти за­шти­ту од по­кре­та­ња по­ступ­ка за утвр­ђи­ва­ње ди­сци­
плин­ске и ма­те­ри­јал­не од­го­вор­но­сти и пре­стан­ка рад­ног од­но­са.
Та­ко­ђе, чл. 18. истог За­ко­на пред­ви­ђа да члан штрај­кач­ког од­бо­
ра или уче­сник у штрај­ку ко­ји... спре­ча­ва по­сло­дав­ца да ко­ри­сти
сред­ства и рас­по­ла­же сред­стви­ма ко­ји­ма по­сло­да­вац оба­вља де­
лат­ност чи­ни по­вре­ду рад­не ду­жно­сти за ко­ју се мо­же из­ре­ћи ме­
ра пре­стан­ка рад­ног од­но­са. По­ста­вља се пи­та­ње од­го­вор­но­сти,
од­но­сно мо­гућ­но­сти до­би­ја­ња от­ка­за уче­сни­ка у штрај­ку ко­ји ни­је
знао ни­ти је мо­гао зна­ти да је штрајк не­за­ко­нит (нпр. ор­га­ни­за­тор
штрај­ка ни­је ис­по­што­вао про­це­ду­ре око на­ја­ве штрај­ка или оба­
ве­зног по­ку­ша­ја ми­ре­ња), као и пи­та­ње ор­га­ни­за­то­ра штрај­ка ако
је штрајк ор­га­ни­зо­ван по­шту­ју­ћи све про­пи­се, али штрајк у свом
спро­во­ђе­њу до­би­је не­за­ко­нит ток. На­ша (ве­ћин­ска) суд­ска прак­са
сто­ји на ста­но­ви­шту да се у сва­ком кон­крет­ном слу­ча­ју мо­ра утвр­

17) Arabella Stewart, Mark Bell, The Right to Strike: A Comparative Perspective-A study of
national law in six EU states, The Institute of Employment Rights, Liverpool 2009, стр. 103-
104.
18) Bernard Gernigon, Alberto Odero, Horacio Guido, ILO principles concerning the right to
strike, Geneva, ILO, 1998., стр. 38.
19) Бранко Лубарада, Решавање колективних радних спорова-методи и институције,
Југословенско удружење за радно и социјално осигурање, Београд 1999, стр. 198.

203
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 197-212.
ди­ти лич­на од­го­вор­ност узи­ма­ју­ћи у об­зир све окол­но­сти слу­ча­ја.
Због то­га је у ви­ше од­лу­ка под­ву­че­но на­че­ло ин­ди­ви­ду­а­ли­за­ци­је
од­го­вор­но­сти ста­вом да је „ну­жно раз­ја­сни­ти да ли су ту­жи­о­ци у
то­ку штрај­ка сва­ки по­је­ди­нач­но сво­јим рад­ња­ма спре­ча­ва­ли ту­
же­ног да рас­по­ла­же сво­јим сред­стви­ма та­ко што су оне­мо­гу­
ћи­ли ула­зак и про­ла­зак ка­ми­о­на кроз ка­пи­ју пред­у­зе­ћа“ (Ре­ше­ње
Апе­ла­ци­о­ног су­да у Бе­о­гра­ду - Гж1 4567/10 од 28.01.2011. )... За­то
ор­га­ни­за­то­ри не­ће од­го­ва­ра­ти у слу­ча­ју ка­да штрајк, у свом тра­ја­
њу, до­би­је не­за­ко­нит ток под усло­вом да су пред­у­зе­ли све ра­зум­не
ме­ре да до то­га не до­ђе. Та­ко­ђе, уче­сник у штрај­ку ко­ји се по­на­
шао по пра­ви­ли­ма не мо­же сно­си­ти од­го­вор­ност, ни­ти би­ти из­ло­
жен санк­ци­ји пре­стан­ка рад­ног од­но­са, због то­га што је не­ки дру­ги
уче­сник у штрај­ку по­сту­пао не­за­ко­ни­то.20) За­по­сле­ни мо­же до­би­ти
от­каз, не због са­мог уче­шћа у не­за­ко­ни­том штрај­ку, већ и због из­о­
стан­ка са по­сла, ако се раз­лог ње­го­вог од­су­ства не мо­же под­ве­сти
под за­ко­ни­ти штрајк.21)
Што се ти­че мо­гућ­но­сти за­ме­не штрај­ка­ча ра­ди на­став­ка
про­из­вод­ног про­це­са, ме­ђу­на­род­ни стан­дар­ди ра­да пред­ви­ђа­ју да
се у оп­штем ре­жи­му штрај­ка, за­по­шља­ва­ње за­ме­не за штрај­ка­че
сма­тра по­вре­дом сло­бо­де удру­жи­ва­ња и ор­га­ни­зо­ва­ња.22) Упо­ред­на
прак­са је раз­ли­чи­та. У Фран­цу­ској, за­по­шља­ва­ње штрај­кбре­хе­ра је
пред­мет кри­вич­них санк­ци­ја. Осим то­га, за­кон за­бра­њу­је унајм­љи­
ва­ње рад­ни­ка, пу­тем крат­ко­роч­них и при­вре­ме­них уго­во­ра, ко­ји ће
за­ме­ни­ти штрај­ка­че. Ипак, мо­гу­ће је пре­ме­сти­ти дру­ге за­по­сле­не
на ме­сто штрај­ка­ча, са зах­те­вом да ра­де пре­ко­вре­ме­но или пу­тем
по­ду­го­во­ра.23) У на­шем за­ко­но­дав­ству, у то­ку за­ко­ни­тог штрај­ка,
по­сло­да­вац не мо­же за­по­шља­ва­ти но­ва ли­ца ко­ја би за­ме­ни­ла уче­
сни­ке у штрај­ку, осим ако су угро­же­ни без­бед­ност ли­ца и имо­ви­не,
одр­жа­ва­ње ми­ни­му­ма про­це­са ко­ји обез­бе­ђу­је си­гур­ност имо­ви­не

20) Предраг Трифуновић, „Штрајк и престанак радног односа“, Билтен – Врховни

касациони суд бр. 3/11, Београд 2011, стр. 174.
21) Врховни суд Србије, Рев. 7802/95. од 21.09.1995.: „Упркос наредби пословног
органа да радници у току радног времена не напуштају посао и не угрожавају
уредно функционисање процеса рада, тужилац је учествовао у општем бојкоту
рада припданика албанске националне мањине. Опште је познато да је овај бојкот
био политички бунт због укупних прилика у земљи, зато се он не може сматрати
штрајком како то тужилац неосновано тврди. Стога недолазак на посао представља
неизвршавање радних и других обавеза којима се омета процес рада и рад других
радника, што представља тежу повреду радне обавезе за коју се изриче мера
престанка радног односа“.
22) Freedom of Association: Digest of decisions and principles of the Freedom of Association
Committee of the Governing Body of the ILO, Geneva 2006, стр. 117.
23) Wiebke Warneck, Strike rules in the EU27 and beyond - A comparative overview, нав.дело,
стр. 31.

204
Да­ни­ло Рон­че­вић, Де­јан Ко­стић Прав­не по­сле­ди­це штрај­ка
и ли­ца, као и из­вр­ша­ва­ње ме­ђу­на­род­них оба­ве­за (чл. 15 За­ко­на о
штрај­ку).
Јед­но од спор­них пи­та­ње је и пла­та не­штрај­ка­ча, од­но­сно да
ли по­сло­да­вац сме, ко­ме и ко­ли­ко да пла­ћа за вре­ме штрај­ка. Пи­
та­ње је, у ко­јој ме­ри су та­кве пла­те ле­гал­не и ни­су за­бра­ње­не као
дис­кри­ми­на­тор­ски чин пре­ма рад­ни­ци­ма у штрај­ку. Прак­са не­мач­
ких су­до­ва сто­ји на ста­но­ви­шту да су до­дат­не за­ра­де до­зво­ље­не
ка­да пред­ста­вља­ју на­док­на­ду за рад за­по­сле­них у те­жим усло­ви­ма
ра­да то­ком штрај­ка. За­по­сле­ни за­ра­ђу­је ви­ше нов­ца не­го ина­че,
јер ра­ди ви­ше не­го обич­но, те се то не сма­тра дис­кри­ми­на­ци­јом.
Шта­ви­ше, пре­ма су­до­ви­ма, до­дат­не за­ра­де су до­зво­ље­не и као под­
сти­цај да од­вра­ти рад­ни­ке од штрај­ка. Ме­ђу­тим, ни­је до­зво­ље­но да
се то ура­ди на­кон за­вр­шет­ка штрај­ка за оне ко­ји су ра­ди­ли то­ком
штрај­ка. Свр­ха та­квог пла­ћа­ња је да ка­зни штрај­ка­че, јер су уче­
ство­ва­ли у штрај­ку. Чак и ако су до­дат­на пла­ћа­ња ми­ни­мал­на, она
су за­бра­ње­на као акт дис­кри­ми­на­ци­је.24)

2.2. Гра­ђан­ско­прав­не по­сле­ди­це штрај­ка

Пи­та­ње гра­ђан­ско­прав­них по­сле­ди­ца штрај­ка је пре све­га
пи­та­ње од­го­вор­но­сти од ште­те на­ста­ле ње­го­вим ор­га­ни­зо­ва­њем.
По пра­ви­лу, штрајк до­во­ди до на­стан­ка од­ре­ђе­не ште­те, на стра­ни
по­сло­дав­ца као при­мар­не ме­те штрај­ка, али и на стра­ни за­по­сле­
них не­штрај­ка­ча и по­је­ди­них тре­ћих ли­ца, имо­вин­ске, али и не­и­
мо­вин­ске при­ро­де. По­сто­ја­ња од­го­вор­но­сти ор­га­ни­за­то­ра штрај­ка
нај­ве­ћим де­лом за­ви­си од за­ко­ни­то­сти штрај­ка.
У слу­ча­ју за­ко­ни­тог штрај­ка, по­сло­да­вац не­ма пра­ва на на­
кна­ду ште­те на­ста­ле ор­га­ни­зо­ва­њем штрај­ка, од­но­сно ор­га­ни­за­
то­ри (и уче­сни­ци) за­ко­ни­тог штрај­ка не­ма­ју оба­ве­зу на­док­на­де
на­ста­ле ште­те по­сло­дав­цу. Основ за ово пра­ви­ло ле­жи у са­мом
те­ме­љу ин­сти­ту­та штрај­ка. За­по­сле­ни шти­те сво­је еко­ном­ске и со­
ци­јал­не ин­те­ре­се на­но­ше­њем ште­те по­сло­дав­цу. Из истог раз­ло­га,
ор­га­ни­за­то­ри и уче­сни­ци штрај­ка не од­го­ва­ра­ју ни за при­чи­ње­ну
ште­ту не­штрај­ка­чи­ма, као и по­слов­ним парт­не­ри­ма по­сло­дав­ца.
Ме­ђу­тим, од­го­вор­ност по­сто­ји за при­чи­ње­ну ште­ту тре­ћим ли­ци­
ма, али по прин­ци­пу објек­тив­не од­го­вор­но­сти та оба­ве­за ле­жи на
по­сло­дав­цу, без мо­гућ­но­сти на­док­на­де ре­гре­си­ра­њем од ор­га­ни­за­
то­ра и уче­сни­ка за­ко­ни­тог штрај­ка.
Си­ту­ац­ и­ја је су­прот­на у слу­ча­ју не­за­ко­ни­тог штрај­ка. У том
слу­ча­ју, ор­га­ни­за­то­ри (из­у­зет­но и уче­сни­ци) штрај­ка има­ју од­го­
24) David Westfall, Gregor Thüsing, „Strikes and Lockouts in Germany and UnderFederal Leg-
islation in the United States: A Comparative Analysis“, Boston College International and
Comparative Law Review, Volume 22 Issue 1 Article 3, 1999, стр. 67.

205
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 197-212.
вор­ност за пре­тр­пље­ну ште­ту, ка­ко по­сло­да­ва­ца, та­ко и за­по­сле­них
не­штрај­ка­ча и тре­ћих ли­ца. По­сло­да­вац има пра­ва на имо­вин­ску
и не­и­мо­вин­ску ште­ту, ме­ђу­тим, због не­до­вољ­не еко­ном­ске сна­ге
син­ди­ка­та углав­ном по­сло­да­вац ни­је у мо­гућ­но­сти да на­док­на­ди
ште­ту у пу­ном из­но­су. Нај­че­шће је ипак реч о имо­вин­ској ште­ти
на­ста­лој као ди­рект­на по­сле­ди­ца об­у­ста­ве ра­да, оку­па­ци­је пред­у­
зе­ћа или ште­те при­чи­ње­не на сред­стви­ма за рад. Нај­че­шће у упо­
ред­ном пра­ву, је­ди­ни на­чин на­ми­ре­ња по­сло­дав­ца је из по­сто­је­ћих
сред­ста­ва син­ди­ка­та. У нај­ве­ћем бро­ју прав­них си­сте­ма се пру­жа
из­ве­сна за­шти­та син­ди­ка­ти­ма огра­ни­ча­ва­њем мак­си­мал­ног из­но­са
на­кна­де ште­те. Ово огра­ни­че­ње се од­но­си на имо­ви­ну син­ди­ка­та
та­ко да пред­мет на­пла­те не мо­же би­ти ње­го­ва це­ло­куп­на имо­ви­на,
на не­по­крет­ну имо­ви­ну син­ди­ка­та нео­п­ход­ну за ње­го­во нор­мал­но
функ­ци­о­ни­са­ње, али и огра­ни­ча­ва­њем ви­си­не из­но­са за на­док­на­ду
ште­те на те­рет син­ди­ка­та. У пра­ву Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, мак­си­мал­
на ви­си­на на­кна­де ште­те за­ви­си од број­но­сти син­ди­ка­та, те она
мо­же би­ти до 10000 фун­ти за син­ди­ка­те ко­је има­ју до 500 чла­но­
ва, од­но­сно до 250000 фун­ти за син­ди­ка­те са пре­ко 100000 чла­
но­ва.25) Ме­ђу­тим, у не­ким си­сте­ми­ма су и мо­гућ­но­сти по­сло­дав­ца
за на­ми­ре­њем сво­је ште­те ве­ће. У Ли­тва­ни­ји, у слу­ча­ју не­за­ко­ни­
тог штрај­ка, гу­бит­ке по­сло­да­ва­ца мо­ра­ју ком­пен­зо­ва­ти син­ди­ка­
ти из соп­стве­них сред­ста­ва или из њи­хо­ве имо­ви­не. Ако сред­ства
син­ди­ка­та ни­су до­вољ­на да на­док­на­де гу­бит­ке, по­сло­да­вац мо­же
соп­стве­ном од­лу­ком да за ту свр­ху ко­ри­сти сред­ства прет­ход­но из­
дво­је­на ко­лек­тив­ним уго­во­ром за бо­ну­се на пла­те и дру­ге до­дат­ке
и ком­пен­за­тор­на пла­ћа­ња ко­ја ни­су пред­ви­ђе­на за­ко­ном.26) За­по­
сле­ни не­штрај­ка­чи имо­вин­ску ште­ту тр­пе ка­да због штрај­ка (нпр
због ор­га­ни­зо­ва­ња штрај­кач­ких стра­жа или штрај­ка са оку­па­ци­јом
пред­у­зе­ћа) ни­су у мо­гућ­но­сти да ра­де, па са­мим тим и да оства­ре
за­ра­ду. У том слу­ча­ју, има­ју мо­гућ­ност да суд­ским пу­тем оства­ре
на­док­на­ду пре­тр­пље­не ште­те од стра­не ор­га­ни­за­то­ра не­за­ко­ни­тог
штрај­ка. Та­ко­ђе, ор­га­ни­за­то­ри не­за­ко­ни­тог штрај­ка има­ју оба­ве­зу
на­док­на­де ште­те и ка­да сво­јом ак­ци­јом ште­ту на­не­су тре­ћим ли­ци­
ма (по­слов­ним парт­не­ри­ма по­сло­дав­ца или ко­ри­сни­ци­ма ње­го­вих
услу­га).
2.3. Кри­вич­но­прав­не по­сле­ди­це штрај­ка
Штрајк је у свом ква­ли­та­тив­ном успо­ну пре­шао пут од кри­
вич­ног де­ла до основ­не сло­бо­де и пра­ва. Ове про­ме­не су то­ли­ко

25) Ви­ди: Бран­ко Лу­бар­да, Раднo пра­во- рас­пра­ва о до­сто­јан­стве­ном ра­ду и со­ци­јал­ном
ди­ја­ло­гу, нав. де­ло. стр. 1040.
26) Da­vid West­fall, Gre­gor Thüsing, „Stri­kes and Loc­ko­uts in Ger­many and Un­der­Fe­de­ral Le­
gi­sla­tion in the Uni­ted Sta­tes: A Com­pa­ra­ti­ve Analysis“, нав. де­ло, стр. 47.

206
Да­ни­ло Рон­че­вић, Де­јан Ко­стић Прав­не по­сле­ди­це штрај­ка
по­ти­сну­ле уло­гу кри­вич­ног пра­ва у са­вре­ме­ном си­сте­му рад­ног
пра­ва да се оправ­да­но прет­по­ста­вља да кри­вич­ни за­кон има ма­
лу или чак ни­ка­кву уло­гу у де­фи­ни­са­њу са­вре­ме­ног рад­ног пра­ва.
Ме­ђу­тим, као што мно­ги чла­но­ви син­ди­ка­та и син­ди­кал­ни ак­ти­ви­
сти зна­ју, ствар­ност се до­ста раз­ли­ку­је од овог ста­но­ви­шта. Уме­
сто да је про­те­ран од стра­не мо­дер­них за­ко­на о ра­ду из обла­сти
рад­них од­но­са, кри­вич­ни за­кон на­ста­вља да игра од­лу­чу­ју­ћу уло­гу
у огра­ни­ча­ва­њу пра­ва на штрајк.27) Ипак, би­ло би по­гре­шно ре­ћи
да је све оста­ло исто. Да­нас, уче­шће у за­ко­ни­том штрај­ку не пред­
ста­вља кри­вич­но де­ло, од­но­сно про­тив уче­сни­ка та­квог штрај­ка
не мо­гу се из­ре­ћи кри­вич­но­прав­не санк­ци­је. Раз­лог за то ле­жи у
чи­ње­ни­ци да у њи­хо­вим рад­ња­ма и ак­тив­но­сти­ма не­ма еле­ме­на­та
про­тив­прав­но­сти, као нео­п­ход­ног пред­у­сло­ва за утвр­ђи­ва­ње од­го­
вор­но­сти. Ипак, не­ке рад­ње и ак­тив­но­сти учи­ње­не то­ком или по­
во­дом штрај­ка мо­гу се ква­ли­фи­ко­ва­ти као кри­вич­но де­ло, на­рав­но,
под усло­вом да је та­ква мо­гућ­ност про­пи­са­на за­ко­ном или дру­гим
прав­ним ак­том. Из­вр­ши­о­ци кри­вич­ног осим ор­га­ни­за­то­ра и уче­
сни­ка штрај­ка мо­гу би­ту и од­го­вор­на ли­ца код по­сло­дав­ца, ако је
то утвр­ђе­но у нор­ма­ма уну­тра­шњег пра­ва.28)
У за­ко­но­дав­ству Ср­би­је про­пи­са­на су два кри­вич­на де­ла ве­
за­на за штрајк: по­вре­да пра­ва на штрајк и зло­у­по­тре­ба пра­ва на
штрајк. Члан 166. Кри­вич­ног за­ко­ни­ка Ср­би­је (КЗС)29) пред­ви­ђа
да „ко си­лом, прет­њом или на дру­ги про­тив­пра­ван на­чин спре­чи
или оме­та за­по­сле­не да, у скла­ду са за­ко­ном, ор­га­ни­зу­ју штрајк,
уче­ству­ју у ње­му или на дру­ги на­чин оства­ру­ју пра­во на штрајк,
ка­зни­ће се нов­ча­ном ка­зном или за­тво­ром до две го­ди­не. Пред­ви­
ђе­ном ка­зном ка­зни­ће се по­сло­да­вац или од­го­вор­но ли­це ко­ји от­
пу­сти јед­ног или ви­ше за­по­сле­них са по­сла због уче­шћа у штрај­ку
ко­ји је ор­га­ни­зо­ван у скла­ду са за­ко­ном или пре­ма њи­ма при­ме­ни
дру­ге ме­ре ко­ји­ма се по­вре­ђу­ју њи­хо­ва пра­ва из ра­да“. Уоч­љи­во је
да се кри­вич­но де­ло по­вре­де пра­ва на штрајк ја­вља у два об­ли­ка. У
пр­вом об­ли­ку овог кри­вич­ног де­ла, из­вр­ши­лац мо­же би­ти би­ло ко­
је ли­це ко­је си­лом, прет­њом, пре­ва­ром, уце­ном или дру­гим про­тив­
прав­ним на­чи­ном спре­ча­ва или оме­та оства­ри­ва­ње пра­ва на штрајк
за­по­сле­ни­ма. Нео­п­хо­дан еле­мент овог кри­вич­ног де­ла је уми­шљај,
али не и успе­шна ре­а­ли­за­ци­ја јер де­ло по­сто­ји и у слу­ча­ју да из­вр­
27) Ah­med A. Whi­te, „The Cri­me of Sta­ging an Ef­fec­ti­ve Stri­ke and the En­du­ring Ro­le of Cri­
mi­nal Law in Mo­dern La­bor Re­la­ti­ons“, Wor­kin­gU­SA: The Jo­ur­nal of ,La­bor and So­ci­ety,
vol.11, 2008, стр. 25.
28) Жив­ко Ку­лић, Рад­но пра­во, нав. де­ло., стр. 454.
29) Кри­вич­ни за­ко­ник Ср­би­је - КЗС, Сл. гла­сник РС, бр. 85/2005, 88/2005 - ис­пр., 107/2005
- ис­пр., 72/2009, 111/2009, 121/2012 и 104/2013.

207
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 197-212.
ши­лац ни­је ус­пео да спре­чи ор­га­ни­зо­ва­ње или уче­шће у штрај­ку.30)
У дру­гом об­ли­ку овог кри­вич­ног де­ла, по­тен­ци­јал­ни из­вр­ши­лац
је увек по­сло­да­вац, од­но­сно од­го­вор­но ли­це код по­сло­дав­ца. Члан
167. КЗС ре­гу­ли­ше кри­вич­но де­ло зло­у­по­тре­бе пра­ва на штрајк на
на­чин да „ко ор­га­ни­зу­је или во­ди штрајк су­прот­но за­ко­ну или дру­
гим про­пи­си­ма и ти­ме до­ве­де у опа­сност жи­вот или здра­вље љу­ди
или имо­ви­ну ве­ћег оби­ма или ако су услед то­га на­сту­пи­ле дру­
ге те­шке по­сле­ди­це, уко­ли­ко ти­ме ни­су оства­ре­на обе­леж­ја не­ког
дру­гог кри­вич­ног де­ла, ка­зни­ће се за­тво­ром до три го­ди­не“. Де­ло
по­сто­ји ка­да је штрајк ор­га­ни­зо­ван на не­за­ко­нит на­чин при че­му га
пра­те на­ро­чи­те опа­сно­сти ко­је мо­гу угро­зи­ти жи­вот или здра­вље
љу­ди или имо­ви­ну ве­ћег оби­ма или не­ке дру­ге те­шке по­сле­ди­це
уз услов да се из­вр­ше­на рад­ња не мо­же ква­ли­фи­ко­ва­ти као не­ко
дру­го кри­вич­но де­ло. Код овог де­ла, из­вр­ши­лац ни­је сам уче­сник
у (не­за­ко­ни­том) штрај­ку, већ ор­га­ни­за­тор, од­но­сно онај ко са уми­
шља­јем ин­спи­ри­ше ор­га­ни­зо­ва­ње не­за­ко­ни­тог штрај­ка. „Из­вр­ши­
лац тог кри­вич­ног де­ла мо­же од­го­ва­ра­ти и за дру­га де­ла по­чи­ње­на
то­ком ор­га­ни­зо­ва­ња и пред­во­ђе­ња не­за­ко­ни­тог штрај­ка, као што
мо­же би­ти и осло­бо­ђен кри­вич­не од­го­вор­но­сти за по­чи­ње­но де­ло
зло­у­по­тре­бе пра­ва на штрајк ако то­ком штрај­ка из­вр­ши и дру­га још
те­жа кри­вич­на де­ла, ко­ји­ма се по прин­ци­пу ап­соп­ци­је ис­кљу­чу­је
од­го­вор­ност за кри­вич­на де­ла ма­ње дру­штве­не опа­сно­сти.“31)
У упо­ред­ном пра­ву пред­ви­ђе­на су раз­ли­чи­та ре­ше­ња кри­
вич­не од­го­вор­но­сти у ве­зи пра­ва на штрајк. Кри­вич­ни за­кон Фран­
цу­ске пред­ви­ђа кри­вич­но де­ло по­вре­де сло­бо­де ра­да, чи­ји се мо­гућ
на­чин из­вр­ше­ња мо­же са­сто­ја­ти у при­ме­ни при­ну­де или прет­ње
од стра­не уче­сни­ка у штрај­ку у на­ме­ри да се иза­зо­ве или одр­жи
ко­лек­тив­ни пре­кид ра­да, чи­ме се огра­ни­ча­ва, од­но­сно по­вре­ђу­је
сло­бо­да ра­да (за­по­сле­них) ко­ји же­ле да ра­де. Про­тив из­вр­ши­о­ца
овог кри­вич­ног де­ла пред­ви­ђе­на је ка­зна за­тво­ра или нов­ча­на ка­
зна. Као кри­вич­но де­ло по­вре­де пра­ва на рад ква­ли­фи­ку­је се и по­
на­ша­ње ко­јим се не­штрај­ка­чи­ма оне­мо­гу­ћа­ва да ра­де. Кри­вич­но
де­ло прет­по­ста­вља при­бе­га­ва­ње од­ре­ђе­ним не­до­зво­ље­ним сред­
стви­ма - при­ну­ди, прет­њи и сл., као и то да је ко­лек­тив­ни пре­кид
ра­да во­ђен (нпр. прет­њом уче­сни­ка пи­ке­тин­га) та­ко да има за циљ
на­пад на сло­бо­ду ра­да.“32)

30) Више: Љубиша Лазаревић, Кривично право Југославије – посебни део, Савремена
администрација, Београд 1995, стр. 426-430.
31) Живко Кулић, Колективни радни спорови, Радничка штампа, Београд 2001, стр. 256-
257.
32) Бранко Лубарда, Радно право – расправа о достојанственом раду и социјалном
дијалогу, нав. дело., стр. 1044.

208
Да­ни­ло Рон­че­вић, Де­јан Ко­стић Прав­не по­сле­ди­це штрај­ка

­
2.4. Пре­кр­шај­но­прав­не и управ­но­прав­не по­сле­ди­це
штрај­ка
Прав­на ре­гу­ла­ти­ва ве­ћи­не др­жа­ва иден­ти­фи­ку­је по­је­ди­не
про­тив­прав­не рад­ње ор­га­ни­за­то­ра не­за­ко­ни­тог штрај­ка и уче­сни­
ка та­квог штрај­ка као пре­кр­ша­је за чи­је из­вр­ше­ње се мо­гу из­ре­ћи
од­ре­ђе­не санк­ци­је, би­ло за­твор­ске, нов­ча­не или не­ке дру­ге. При
од­ме­ра­ва­њу вр­сте и ви­си­не ка­зне нео­п­ход­но је во­ди­ти ра­чу­на о
то­ме да иста бу­де при­ме­ре­на сте­пе­ну про­тив­прав­но­сти штрај­ка,
као и на­ста­лим по­сле­ди­ца­ма и окол­но­сти­ма под ко­ји­ма су про­тив­
прав­не рад­ње учи­ње­не.33) У прак­си оне мо­гу би­ти до­ста ви­со­ке на­
ро­чи­то ако је пре­кр­шај на­стао по­во­дом не­за­ко­ни­тог штрај­ка ор­га­
ни­зо­ва­ног у ви­тал­ним де­лат­но­сти­ма, ка­да се по­чи­ни­о­цу пре­кр­ша­ја
мо­же из­ре­ћи стро­жи­ја ка­зна.34) Ме­ђу­тим, пре­кр­шај­на од­го­вор­ност
ни­је екс­клу­зив­но „пра­во“ са­мо ор­га­ни­за­то­ра и уче­сни­ка не­за­ко­ни­
тог штрај­ка, већ је она ак­ту­ел­на и за по­сло­дав­це и од­го­вор­но ли­ца
код по­сло­дав­ца.
И до­ма­ће пра­во пред­ви­ђа пре­кр­шај­ну од­го­вор­ност за не­по­
што­ва­ње за­кон­ских оба­ве­за у по­гле­ду ис­пу­ње­ња усло­ва за ор­га­ни­
зо­ва­ње за­ко­ни­тог штрај­ка. Та­ко, За­кон о штрај­ку у чла­ну 19. пред­
ви­ђа од­го­вор­ност по­сло­дав­ца и од­го­вор­ног ли­ца ако не обез­бе­де
ми­ни­мум про­це­са ра­да утвр­ђен оп­штим ак­том у скла­ду са ко­лек­
тив­ним уго­во­ром или ако тај ми­ни­мум про­це­са ра­да не про­пи­шу,
као и од­го­вор­ност по­сло­дав­ца ако у то­ку штрај­ка ор­га­ни­зо­ва­ног
под усло­ви­ма утвр­ђе­ним за­ко­ном при­ми но­ва ли­ца ко­ја би за­ме­ни­
ла уче­сни­ке у штрај­ку, осим ако за­ко­ном ни­је друк­чи­је пред­ви­ђе­но,
као и ако спре­ча­ва за­по­сле­не да уче­ству­ју у штрај­ку или упо­тре­би
ме­ре при­ну­де ра­ди окон­ча­ња штрај­ка или ако пред­ви­ди по­вољ­ни­ју
за­ра­ду или дру­ге по­вољ­ни­је усло­ве ра­да за за­по­сле­не ко­ји не уче­
ству­ју у штрај­ку. Та­ко­ђе, члан 20. пред­ви­ђа и од­го­вор­ност чла­на
штрај­кач­ког од­бо­ра и за­по­сле­ног ко­ји спре­ча­ва­ју за­по­сле­не ко­ји не
уче­ству­ју у штрај­ку да ра­де, као и за­по­сле­ног ко­ји за вре­ме штрај­
ка од­би­је да са­ра­ђу­је с по­сло­дав­цем ра­ди обез­бе­ђи­ва­ња ми­ни­му­ма
про­це­са ра­да у де­лат­но­сти­ма пред­ви­ђе­ним за­ко­ном или од­би­је да
из­вр­ша­ва на­ло­ге по­сло­дав­ца.
Осим мо­гућ­но­сти пре­кр­шај­не од­го­вор­но­сти, по­чи­ни­о­ци
про­тив­прав­них рад­њи у штрај­ку мо­гу тр­пе­ти и не­ке дру­ге управ­

33) Живко Кулић, Радно право, нав. дело., стр. 452.

34) У пра­ву Ја­па­на, син­ди­ка­ту ко­ји не на­ја­ви штрајк у де­лат­но­сти­ма од оп­штег ин­те­ре­са,
мо­же се из­ре­ћи ка­зна од 100.000 је­на. Ви­ди: Ta­das­hi Ha­na­mi, La­bo­ur Law and In­du­strial
Re­la­ti­ons in Ja­pan, Klu­wer Law and Ta­xa­ti­on, 1985, стр. 143.

209
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 197-212.
но­прав­не по­сле­ди­це. Син­ди­кат мо­же оста­ти без мо­гућ­но­сти за­сту­
па­ња ин­те­ре­са за­по­сле­них. Та­ко, Са­ве­зна упра­ва за рад­не од­но­се
(Fe­de­ral La­bor Re­la­ti­ons Aut­ho­rity-FLRA) у САД, на осно­ву За­ко­на
о ре­фор­ми др­жав­не упра­ве (Ci­vil Ser­vi­ce Re­form Act of 1978) мо­же
син­ди­ка­ту да оду­зме ста­тус ис­кљу­чи­вог пред­ста­вља­ња др­жав­них
слу­жбе­ни­ка (не и у при­ват­ном сек­то­ру).35) Та­ко­ђе, у слу­ча­ју угро­
жа­ва­ња јав­ног ре­да и ми­ра и нор­мал­ног функ­ци­о­ни­са­ња јав­ног жи­
во­та, над­ле­жни ор­га­ни мо­гу за­бра­ни­ти ор­га­ни­зо­ва­ње штрај­ка, на­
ло­жи­ти лич­ну ре­кви­зи­ци­ју за­по­сле­них или дру­ге нео­п­ход­не ме­ре.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА
Бал­тић Алек­сан­дар, Ми­лан Де­спо­то­вић, Осно­ви рад­ног пра­ва Ју­го­сла­ви­је,
Бе­о­град, 1978.
Вр­хов­ни суд Ср­би­је, Рев. 7802/95. од 21.09.1995.
Го­то­вац Вик­тор у пред­го­во­ру: Ма­рин­ко­вић Дра­ча Ду­шан­ка, Штрајк–при­руч­
ник за син­ди­ка­те и по­сло­дав­це, ТИМ прес, За­греб, 2005, стр. 12-13.
Ку­лић Жив­ко, Ко­лек­тив­ни рад­ни спо­ро­ви, Рад­нич­ка штам­па, Бе­о­град, 2001.
Ку­лић Жив­ко, Рад­но пра­во, Ме­га­тренд уни­вер­зи­тет, Бе­о­град, 2006.
Ла­за­ре­вић Љу­би­ша, Кри­вич­но пра­во Ју­го­сла­ви­је – по­себ­ни део, Са­вре­ме­на
ад­ми­ни­стра­ци­ја, Бе­о­град, 1995.
Лу­ба­ра­да Бран­ко, Ре­ша­ва­ње ко­лек­тив­них рад­них спо­ро­ва-ме­то­ди и ин­сти­
ту­ци­је, Ју­го­сло­вен­ско удру­же­ње за рад­но и со­ци­јал­но оси­гу­ра­ње, Бе­о­
град, 1999.
Лу­бар­да Бран­ко, Рад­но пра­во – рас­пра­ва о до­сто­јан­стве­ном ра­ду и со­ци­јал­
ном ди­ја­ло­гу, Прав­ни фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, Бе­о­град, 2012.
Ма­рин­ко­вић Дар­ко, Свет ра­да – ста­ри иза­зо­ви у но­вом до­бу, Ви­со­ка стру­ков­
на шко­ла за пред­у­зет­ни­штво, Бе­о­град, 2012-
Миљ­ко­вић Ми­ро­слав, „Ин­те­ре­сни и прав­ни ко­лек­тив­ни рад­ни спо­ро­ви“,
Пра­во и при­вре­да вол. 43 бр. 8-12/06, Бе­о­град, 2006, стр. 9-21.
Три­фу­но­вић Пре­драг, „Штрајк и пре­ста­нак рад­ног од­но­са“, Бил­тен – Вр­хов­
ни ка­са­ци­о­ни суд, бр. 3/11, Бе­о­град, 2011, стр. 170-185.
Ћу­пур­ди­ја Ми­ло­рад, Хер­ман Ви­лим, Осно­ве рад­ног пра­ва, Прав­ни фа­кул­тет
Оси­јек, 2011.
Шун­де­рић Бо­ри­во­је, „О рад­ном спо­ру“, Ана­ли Прав­ног фа­кул­те­та у Бе­о­гра­
ду, вол. 39, бр. 1-3/91, Бе­о­град, 1991, стр. 352-360.
Ben-Israel Ruth, In­ter­na­ti­o­nal La­bo­ur Stan­dards: The Ca­se of Fre­e­dom to Stri­ke,
Klu­wer, 1988.
Co­un­cil of Euro­pe, Com­mit­tee of Ex­perts, Con­clu­si­ons XI-1, 1989.

35) Више на: http://www.flra.gov/www.flra.gov/.

210
Да­ни­ло Рон­че­вић, Де­јан Ко­стић Прав­не по­сле­ди­це штрај­ка
Fre­ed­ om of As­so­ci­a­tion: Di­gest of de­ci­si­ons and prin­ci­ples of the Fre­ed­ om of As­
so­ci­a­tion Com­mit­tee of the Go­ver­ning Body of the ILO, Ge­ne­va 2006.
Ger­ni­gon Ber­nard, Ode­ro Al­ber­to, Gu­i­do Ho­ra­cio, ILO prin­ci­ples con­cer­ning the
right to stri­ke, Ge­ne­va, ILO, 1998.
Ha­na­mi Ta­das­hi, La­bo­ur Law and In­du­strial Re­la­ti­ons in Ja­pan, Klu­wer Law and
Ta­xa­ti­on, 1985.
Hicks John, The The­ory of Wa­ges, Lon­don: Mac­mil­lan Press, 1932.
Ser­va­is Jean - Mic­hel, „ILO Law and the Right to Stri­ke“, Тhe Ca­na­dian La­bo­ur
and Em­ployment Law Jo­ur­nal, vol. 15, no. 2, 2010.
Ste­wart Ara­bel­la, Bell Mark, The Right to Stri­ke:A Com­pa­ra­ti­ve Per­spec­ti­ve-A
study of na­ti­o­nal law in six EU sta­tes, The In­sti­tu­te of Em­ployment Rights,
Li­ver­pool, 2009.
Tilly Char­les, Shor­ter Edvard, Stri­kes in Fran­ce 1830-1968, Cam­brid­ge Uni­ver­sity
Press, 1974.
War­neck Wi­eb­ke, Stri­ke ru­les in the EU27 and beyond - A com­pa­ra­ti­ve over­vi­ew,
Euro­pean Tra­de Union In­sti­tu­te for Re­se­arch, Edu­ca­tion and He­alth and Sa­fety
(ETUI-REHS), Brus­sels 2007.
West­fall Da­vid, Thüsing Gre­gor, „Stri­kes and Loc­ko­uts in Ger­many and Un­der Fe­
de­ral Le­gi­sla­tion in the Uni­ted Sta­tes: A Com­pa­ra­ti­ve Analysis“, Bo­ston Col­
le­ge In­ter­na­ti­on­ al and Com­pa­ra­ti­ve Law Re­vi­ew, Vo­lu­me 22, Is­sue 1, Ar­tic­le
3, 1999, стр. 28-75.
Whi­te Ah­med A., „The Cri­me of Sta­ging an Ef­fec­ti­ve Stri­ke and the En­du­ring Ro­le
of Cri­mi­nal Law in Mo­dern La­bor Re­la­ti­ons“, Wor­king USA: The Jo­ur­nal of
La­bor and So­ci­ety, vol.11, 2008, 23-44.

Da­ni­lo Ron­ce­vic, De­jan Ko­stic

LE­GAL CON­SE­QU­EN­CES OF STRI­KE

Re­su­me
The right to stri­ke now be­longs to the cor­pus of fun­da­men­tal
hu­man rights, pro­tec­ted by na­ti­o­nal con­sti­tu­ti­ons and laws, but al­so by
many in­ter­na­ti­o­nal po­li­ti­cal and le­gal do­cu­ments. Ho­we­ver, at the in­
ter­na­ti­o­nal le­vel, de­spi­te the lar­ge num­ber of so­ur­ces of the right to
stri­ke, the­re are no uni­fied ru­les abo­ut the ne­ces­sary con­di­ti­ons for the
le­ga­lity of the stri­ke. Al­so, the con­se­qu­en­ces which ari­se as a re­sult of
or­ga­ni­zing and / or par­ti­ci­pa­ting in (un)law­ful stri­ke dif­fer from one to
anot­her le­gal system. When the stri­ke is le­gi­ti­ma­te and when not; what
kind of stri­kes are al­lo­wed and which are not; which are ne­ces­sary con­
di­ti­ons for or­ga­ni­zing a stri­ke; who may ha­ve le­gi­ti­macy to ac­ti­va­te this
right and with which re­qu­i­re­ments; and, fi­nally, which are la­bor-le­gal,
ci­vil-le­gal, cri­mi­nal-le­gal, mis­de­me­a­nor-le­gal and ad­mi­ni­stra­ti­ve-le­gal

211
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 197-212.
con­se­qu­en­ces of (un)law­ful stri­ke, re­pre­sent qu­es­ ti­ons to which, as a
ru­le, the an­swer can be gi­ven only by spe­ci­fic na­ti­o­nal le­gi­sla­tion.
Keywords: stri­ke, la­bor law con­se­qu­en­ces, ci­vil law con­se­qu­en­ces, cri­mi­nal
law con­se­qu­en­ces, in­frin­ge­ment law con­se­qu­en­ces

* Овај рад је примљен 05. децембра 2016. године а прихваћен за штампу на састанку
Редакције 21. фебруара 2017. године.

212
УДК 343.341:343.85(430) Српска политичка мисао
број 1/2017.
Пре­глед­ни год. 24. vol. 55.
рад стр. 213-227.
Ива­на Бо­дро­жић
Кри­ми­на­ли­стич­ко-по­ли­циј­ска ака­де­ми­ја, Бе­о­град

НЕ­ГА­ТИВ­НЕ ­
КРИ­МИ­НАЛ­НО-ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ ­
ТЕН­ДЕН­ЦИ­ЈЕ И КРИ­ВИЧ­НА ДЕ­ЛА ­
ТЕ­РО­РИ­ЗМА У ЗА­КО­НО­ДАВ­СТВУ ­
НЕ­МАЧ­КЕ*

Са­же­так
У ра­ду су ана­ли­зи­ра­ни на­чин, мо­дел и са­др­жи­на кри­вич­но­
прав­не за­шти­те од те­ро­ри­зма у за­ко­но­дав­ству Не­мач­ке, као др­жа­ве
ко­ја је има­ла не­по­сред­них не­га­тив­них ис­ку­ста­ва са те­ро­ри­стич­
ким на­па­ди­ма и раз­ви­ја­ла ан­ти­те­ро­ри­стич­ке ме­ре и за­ко­но­дав­ство.
Упо­ред­но­прав­на ана­ли­за вр­ше­на је по­ста­вља­њем од­ре­ђе­них на­
чел­них про­блем­ских пи­та­ња ко­ја се од­но­се на то да ли је те­ро­ри­
зам у на­ци­о­нал­ном за­ко­но­дав­ству ре­гу­ли­сан од­ред­ба­ма кри­вич­ног
за­ко­ни­ка, по­сма­тра­но у ужем сми­слу или је реч о lex spe­ci­a­lis-u,
ка­кав је ка­рак­тер прав­ног ак­та у ко­јем се на­ла­зе од­ред­бе о те­ро­ри­
зму, да­кле ње­го­ва прав­на при­ро­да, по­сма­тра­на са аспек­та оп­што­
сти по­ме­ну­тог про­пи­са или пак ње­го­вог евен­ту­ал­ног де­ро­га­тив­ног
ка­рак­те­ра, ка­кав је сте­пен ускла­ђе­но­сти од­но­сно не­ус­кла­ђе­но­сти
на­ци­о­нал­них кри­вич­но­прав­них про­пи­са са кри­вич­но­прав­ним од­
ред­ба­ма Европ­ске кон­вен­ци­је о те­ро­ри­зму и Оквир­не од­лу­ке Са­ве­
та ЕУ о те­ро­ри­зму, као и ка­ко је од­ре­ђе­на рад­ња те­ро­ри­зма, да­кле
да ли је реч о ви­со­ком сте­пе­ну оп­што­сти или о ка­зу­и­стич­ком при­
сту­пу де­фи­ни­са­ња овог кон­сти­ту­тив­ног обе­леж­ја кри­вич­ног де­ла
ко­је се ана­ли­зи­ра.

* Рад је ре­зул­тат ис­тра­жи­ва­ња на про­јек­ту: „Кри­ми­на­ли­тет у Ср­би­ји и ин­стру­мен­ти др­

жав­не ре­ак­ци­је“, ко­ји фи­нан­си­ра и ре­а­ли­зу­је Кри­ми­на­ли­стич­ко-по­ли­циј­ска ака­де­ми­
ја у Бе­о­гра­ду, ци­клус на­уч­них ис­тра­жи­ва­ња 2015-2019. го­ди­на. Ру­ко­во­ди­лац про­јек­та
проф. др Дра­га­на Ко­ла­рић.

213
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 213-227.
У кри­вич­ном за­ко­но­дав­ству Не­мач­ке из­вр­ше­на је хар­мо­ни­
за­ци­ја са ре­ле­вант­ним ре­ги­о­нал­ним до­ку­мен­ти­ма о те­ро­ри­зму као
кри­вич­но­прав­ној ка­те­го­ри­ји, ко­ју ка­рак­те­ри­ше на­гла­ше­на кри­вич­
но­прав­на ре­пре­си­ја, екс­пан­зи­о­ни­зам и пре­вен­тив­но ре­а­го­ва­ње.
Аутор на кра­ју ра­да кон­ста­ту­је да иако те­ро­ри­зам не­сум­њи­во пред­
ста­вља је­дан од нај­те­жих об­ли­ка кри­ми­на­ли­те­та, кри­вич­но­прав­
на ре­ак­ци­ја на те­ро­ри­зам у за­ко­но­дав­стви­ма на­ци­о­нал­них др­жа­ва
тре­ба­ло би да по­шту­је до­стиг­ну­ћа кри­вич­но­прав­не дог­ма­ти­ке, ко­
ја јој обез­бе­ђу­ју ка­рак­тер ли­бе­рал­ног, прав­но­др­жав­ног кри­вич­ног
пра­ва, ко­је је има­нент­но де­мо­крат­ским вред­но­сти­ма при­хва­ће­ним
на ни­воу ЕУ и Са­ве­та Евро­пе, као и у свим устав­ним де­мо­кра­ти­ја­
ма др­жа­ва чла­ни­ца.
Кључ­не ре­чи: кри­вич­но де­ло те­ро­ри­зма, кри­вич­но за­ко­но­дав­ство
Не­мач­ке, екс­пан­зи­о­ни­зам, за­о­штра­ва­ње ре­пре­си­је,
пре­вен­тив­но ре­а­го­ва­ње, an­te de­lic­tum ме­ре

Схва­та­ња те­ро­ри­зма као кри­вич­но­прав­не ка­те­го­ри­је на ни­

воу ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја на европ­ском кон­ти­нен­ту од­раз
су по­тре­бе да се кроз за­јед­нич­ку, хар­мо­ни­зо­ва­ну ре­ак­ци­ју на­сто­ји
спре­чи­ти те­ро­ри­зам. Иако на ме­ђу­на­род­ном ни­воу не­до­ста­је за­јед­
нич­ка де­фи­ни­ци­ја те­ро­ри­зма као кри­вич­ног де­ла, Европ­ска уни­ја
и Са­вет Евро­пе су кроз сво­ја два нај­ва­жни­ја до­ку­мен­та – Оквир­ну
од­лу­ку о бор­би про­тив те­ро­ри­зма (Co­un­cil Fra­me­work De­ci­sion on
Com­ba­ting ter­ro­rism, 2002/475/JHA) и Кон­вен­ци­ју Са­ве­та Евро­пе
о спре­ча­ва­њу те­ро­ри­зма (Co­un­cil of Euro­pe Con­ven­tion on the Pre­
ven­tion of Ter­ro­rism, CETS No. 196), ус­по­ста­ви­ле кри­вич­но­прав­ни
по­јам те­ро­ри­зма и нај­ва­жни­јих пој­мо­ва ко­ји су од зна­ча­ја за ма­те­
ри­јал­но кри­вич­но пра­во, та­ко да зе­мље чла­ни­це, али и зе­мље кан­
ди­да­ти за пу­но­прав­но члан­ство, мо­гу у сво­јим на­ци­о­нал­ним кри­
вич­но­прав­ним си­сте­ми­ма по­ћи од за­јед­нич­ког кри­вич­но­прав­ног
пој­ма те­ро­ри­зма. По­ме­ну­то је ре­зул­тат пре­по­зна­ва­ња чи­ње­ни­це
да са­мо ујед­на­че­на кри­вич­но­прав­на ре­гу­ла­ти­ва1) омо­гу­ћа­ва ефи­
ка­сно су­прот­ста­вља­ње те­ро­ри­зму, јер сма­њу­је на ми­ни­мум мо­гућ­
ност од­ла­ска учи­ни­ла­ца ових кри­вич­них де­ла у не­ку зе­мљу у ко­јој
оно ни­је уоп­ште или је на ужи на­чин де­фи­ни­са­но, за­тим олак­ша­
ва ме­ђу­на­род­но­прав­ну по­моћ у кри­вич­ним ства­ри­ма, али и пру­жа
по­др­шку на­ци­о­нал­ним кри­вич­но­прав­ним си­сте­ми­ма, на тај на­чин
што на овом ве­о­ма осе­тљи­вом по­љу, ко­је под­ра­зу­ме­ва ус­по­ста­вља­
1) О питањима глобализације и са њима повезаним питањима интернационализације
кривичног права, предностима, али и ограничењима истоветног моделовања
кривичноправне заштите од тероризма и других тешких облика криминалитета,
оличеним у наглашеном кривичноправном експанзионизму видети опширније: Зоран
Стојановић, Драгана Коларић, „Савремене тенденције у науци кривичног права и
кривично законодавство Србије“, Српска политичка мисао, Институт за политичке
студије, Београд, бр. 3/2015, стр. 111 – 136.

214
Ива­на Бо­дро­жић Не­га­тив­не кри­ми­нал­но-по­ли­тич­ке тен­ден­ци­је ...
ње рав­но­те­же из­ме­ђу основ­них људ­ских пра­ва и сло­бо­да, са јед­не
стра­не и по­тре­бе ус­по­ста­вља­ња и очу­ва­ња без­бед­но­сти, са дру­ге,
обез­бе­ђу­је ујед­на­че­ни став о те­ро­ри­зму као кри­вич­но­прав­ној ка­
те­го­ри­ји, ко­ја не ру­ши кон­цепт устав­ног по­рет­ка са­вре­ме­не де­мо­
крат­ске др­жа­ве.
За­рад бо­љег по­зна­ва­ња те­ро­ри­зма као ка­те­го­ри­је кри­вич­ног
пра­ва, да­кле као јед­не од по­сто­је­ћих ин­кри­ми­на­ци­ја у на­ци­о­нал­
ним прав­ним си­сте­ми­ма, за по­тре­бе овог ра­да би­ће при­ка­за­ни и
ана­ли­зи­ра­ни на­чин, са­др­жи­на и мо­дел кри­вич­но­прав­не ре­ак­ци­је
на те­ро­ри­зам у за­ко­но­дав­ству Не­мач­ке, ко­ја је има­ла не­по­сред­них
не­га­тив­них ис­ку­ста­ва са те­ро­ри­стич­ким на­па­ди­ма и раз­ви­ја­ла ан­
ти­те­ро­ри­стич­ке ме­ре и за­ко­но­дав­ство.
На­чин, са­др­жи­на и мо­дел кри­вич­но­прав­не за­шти­те у овој
зе­мљи чла­ни­ци Европ­ске уни­је би­ће пред­ста­вље­ни кроз од­ре­ђе­на
на­чел­на пи­та­ња у ве­зи са кри­вич­но­прав­ним ре­а­го­ва­њем на те­ро­ри­
зам. Као пр­во би­ће дат од­го­вор на пи­та­ње да ли је те­ро­ри­зам у на­
ци­о­нал­ном за­ко­но­дав­ству Не­мач­ке ре­гу­ли­сан од­ред­ба­ма кри­вич­
ног за­ко­ни­ка по­сма­тра­но у ужем сми­слу или је реч о lex spe­ci­a­lis-u.
Дру­го пи­та­ње од­но­си­ће се на ка­рак­тер прав­ног ак­та у ко­јем се на­
ла­зе од­ред­бе о те­ро­ри­зму, да­кле на ње­го­ву прав­ну при­ро­ду, по­сма­
тра­ну са аспек­та оп­што­сти по­ме­ну­тог про­пи­са или пак ње­го­вог
евен­ту­ал­ног де­ро­га­тив­ног ка­рак­те­ра. Тре­ће пи­та­ње од­но­си­ће са на
сте­пен ускла­ђе­но­сти од­но­сно не­ус­кла­ђе­но­сти на­ци­о­нал­них кри­
вич­но­прав­них про­пи­са са кри­вич­но­прав­ним од­ред­ба­ма Европ­ске
кон­вен­ци­је о те­ро­ри­зму и Оквир­не од­лу­ке Са­ве­та ЕУ о те­ро­ри­зму,
док ће као че­твр­то на­чел­но пи­та­ње би­ти по­ста­вље­но оно ко­је се
од­но­си на на­чин на ко­ји је од­ре­ђе­на рад­ња те­ро­ри­зма, да­кле да ли
је реч о ви­со­ком сте­пе­ну оп­што­сти или о ка­зу­и­стич­ком при­сту­пу
де­фи­ни­са­ња овог кон­сти­ту­тив­ног обе­леж­ја кри­вич­ног де­ла ко­је се
ана­ли­зи­ра. Све по­ме­ну­то тре­ба­ло би да по­слу­жи као осно­ва за за­у­
зи­ма­ње ста­ва и оце­не о ускла­ђе­но­сти прав­но­дог­мат­ских прин­ци­па
са зах­те­ви­ма са­вре­ме­не кри­ми­нал­не по­ли­ти­ке у обла­сти спре­ча­ва­
ња и су­зби­ја­ња те­ро­ри­зма као те­шког об­ли­ка кри­ми­на­ли­те­та.

1. ТEРОРИЗАМ У КРИ­ВИЧ­НОМ ЗА­КО­НО­ДАВ­СТВУ

НЕ­МАЧ­КЕ
За­ко­но­дав­ни од­го­вор Не­мач­ке на про­бле­ме те­ро­ри­зма ди­
рект­но је по­ве­зан са број­ним не­га­тив­ним ис­ку­стви­ма ове др­жа­ве
са те­ро­ри­стич­ким на­па­ди­ма. Не­мач­ка је то­ком исто­ри­је има­ла про­
бле­ма са обе вр­сте по­зна­тих са­вре­ме­них мо­да­ли­те­та те­ро­ри­зма: ка­
ко са ли­бе­рал­ним те­ро­ри­змом, ка­рак­те­ри­стич­ним за се­дам­де­се­те

215
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 213-227.
и осам­де­се­те го­ди­не XX ве­ка, та­ко и са тзв. но­вим те­ро­ри­змом са
кра­ја XX ве­ка.2)
У том сми­слу Не­мач­ка по­зна­је две фа­зе раз­во­ја за­ко­но­дав­
них ре­ше­ња, кри­вич­но­прав­ног ка­рак­те­ра у ве­зи са те­ро­ри­змом.
У пр­вој фа­зи од­го­во­ра на те­ро­ри­стич­ке на­па­де из се­дам­де­се­тих
го­ди­на Не­мач­ка је, 1987. го­ди­не, у сво­је кри­вич­но за­ко­но­дав­ство,
тач­ни­је у Кри­вич­ни за­ко­ник (Straf­ge­set­zbuch), уве­ла ин­кри­ми­на­ци­
је про­тив јав­ног ре­да, чл. 129 а, ко­ји но­си на­зив кри­вич­но де­ло
ства­ра­ње те­ро­ри­стич­ког удру­же­ња. Ове од­ред­бе на­ци­о­нал­ног кри­
вич­ног за­ко­но­дав­ства до­не­те су као вид ре­ак­ци­је на те­ро­ри­стич­ке
на­па­де Фрак­ци­је цр­ве­не ар­ми­је (Red Army Frac­tion, енг.; Ro­te Ar­
mee Frak­tion нем.).3) У овом пе­ри­о­ду, Не­мач­ка је би­ла су­о­че­на са
иза­зо­ви­ма ко­ји је се­ри­ја те­ро­ри­стич­ких на­па­да, пљач­ки, от­ми­ца,
уби­ста­ва, по­ста­ви­ла пред прав­ни по­ре­дак, у ко­јем је би­ло нео­п­ход­
но из­ба­лан­си­ра­ти из­ме­ђу уста­вом про­кла­мо­ва­них ин­ди­ви­ду­ал­них
сло­бо­да са јед­не стра­не и за­шти­те жи­во­та и основ­них до­ба­ра сво­
јих гра­ђа­на и нор­мал­ног функ­ци­о­ни­са­ња дру­штва, са дру­ге стра­не.
По­ме­ну­то је ре­зул­ти­ра­ло из­ме­на­ма и до­пу­на­ма Уста­ва и усва­ја­њем
се­та за­кон­ских про­пи­са на­ме­ње­них осна­же­њу на­ци­о­нал­не без­бед­
но­сти. Ан­ти­те­ро­ри­стич­ко за­ко­но­дав­ство иза­зи­ва­ло је већ у то вре­
ме низ устав­но­прав­них де­ба­та о ускла­ђе­но­сти по­ме­ну­тих про­пи­
са4)кojима се огра­ни­ча­ва­ју пра­ва осум­њи­че­них за кри­вич­на де­ла
те­ро­ри­зма у кри­вич­ном по­ступ­ку.
Ства­ра­ње зло­чи­нач­ког удру­же­ња пред­ви­ђе­но је као ка­жњи­
во чл. 129.5) У чл. 129а по­себ­но се ин­кри­ми­ни­ше ства­ра­ње те­ро­
ри­стич­ког удру­же­ња без екс­пли­цит­ног де­фи­ни­са­ња пој­ма те­ро­
2) Немачка се против тероризма бори приоритетно класичним сетом законских
прописа из области кривичноправне материје и не поседује посебан закон у вези са
супротстављањем и сузбијањем тероризма. Према: Татјана Лукић, „Борба против
тероризма у оквиру ЕУ – пример Немачке“, у: Зборник радова Правног факултета у
Новом Саду, Правни факултет, Нови Сад, бр. 1-2/2007, стр. 227-243.
3) О овој групи познатијој као „Бадер – Мајнхоф“ као и о методама и стратегији којом
су се служили опширније: Живојин Алексић, „Криминалистички осврт на стратегију
терориста“, Архив за правне и друштвене науке, Правни факултет Универзитета у
Београду, Београд, бр. 1-2/1980, стр. 145 - 148.
4) Notstandsgesetze, Notstandsverfassung, Kontaktsperregesetz. Потребу усклађивања
интерeса националне безбедности и дерогативних прописа, чија се уставност
испитивала у бројним судским процесима пред Уставним судом, истиче: Russel Miller,
„Balancing Security and Liberty in Germany“, German Law Journal, Institute for National
Security and Counterterrorism, Georgetown, 4/2010, стр. 375 – 376.
5) Стварање злочиначког удружења подразумева оснивање удружења које за циљ има
вршење кривичних дела, као и чланство у таквом удружењу, и радње врбовања
и подржавања таквог удружења. Према: Зоран Стојановић, Драгана Коларић,
Кривичноправно сузбијање организованог криминалитета, тероризма и корупције,
Правни факултет, Београд, 2014, стр. 115 – 117.

216
Ива­на Бо­дро­жић Не­га­тив­не кри­ми­нал­но-по­ли­тич­ке тен­ден­ци­је ...
ри­стич­ког удру­же­ња, ко­је да­је не­мач­ка кри­вич­но­прав­на те­о­ри­ја
де­фи­ни­шу­ћи га као до­бро­вољ­но ор­га­ни­за­ци­о­но по­ве­зи­ва­ње нај­
ма­ње три ли­ца, ко­је се осни­ва за од­ре­ђе­ни пе­ри­од, са за­јед­нич­
ким ци­љем, ко­је ка­рак­те­ри­ше осе­ћа­ње при­пад­ни­штва удру­же­њу.
За раз­ли­ку од кри­ми­нал­ног удру­же­ња из чл. 129, код ко­га је као
циљ осни­ва­ња од­ре­ђе­но вр­ше­ње би­ло ко­јег кри­вич­ног де­ла, код
те­ро­ри­стич­ког удру­же­ња као циљ је од­ре­ђе­но вр­ше­ње тач­но од­ре­
ђе­них кри­вич­них де­ла из кри­вич­ног за­ко­ни­ка, као што су уби­ство,
ге­но­цид, узи­ма­ње та­ла­ца.
Чла­ном 129а би­ло је пред­ви­ђе­но да ће се ка­зни­ти оно ли­це
ко­је осни­ва или у свој­ству чла­на уче­ству­је у удру­же­њу, као чи­ји
циљ је би­ло так­са­тив­но на­бро­ја­но вр­ше­ње сле­де­ћих кри­вич­них
де­ла: кри­вич­ног де­ла уби­ства, те­шког уби­ства или ге­но­ци­да; кри­
вич­них де­ла от­ми­це ра­ди уце­не и узи­ма­ња та­ла­ца; кри­вич­них де­
ла уни­ште­ња ва­жних сред­ста­ва за рад или про­у­зро­ко­ва­ње по­жа­ра,
кри­вич­ног де­ла про­у­зро­ко­ва­ња екс­пло­зи­је упо­тре­бом екс­пло­зи­ва,
зло­у­по­тре­бе јо­ни­зу­ју­ћег зра­че­ња, про­у­зро­ко­ва­ње по­пла­ве ко­јим
се угро­жа­ва жи­вот, опа­сно угро­жа­ва­ње же­ле­знич­ког, брод­ског и
ва­зду­шног са­о­бра­ћа­ја, оме­та­ње ра­да јав­ног по­го­на, на­пад на ва­
зду­шни и по­мор­ски са­о­бра­ћај или кри­вич­ног де­ла оп­ште опа­сна
тро­ва­ња.
Осни­ва­ње и уче­ство­ва­ње у те­ро­ри­стич­ком удру­же­њу ко­је
за циљ има вр­ше­ње не­ког од на­бро­ја­них кри­вич­них де­ла би­ло је
пред­ви­ђе­но у ст. 1. чл. 129а, пре из­ме­на и до­пу­на из 2003. го­ди­не,
за шта је би­ла про­пи­са­на ка­зна за­тво­ра од 1 до 10 го­ди­на.
У ст. 2. чл. 129а би­ло је пред­ви­ђе­но да ће се ко­ло­во­ђа или
след­бе­ник ка­зни­ти ка­зном за­тво­ра до 1 го­ди­не. Рад­ње по­др­жа­ва­ња
удру­же­ња или вр­бо­ва­ња ли­ца за уче­шће у удру­же­њу би­ле су пред­
ви­ђе­не као ал­тер­на­тив­не рад­ње код кри­вич­ног де­ла из ст. 3. истог
чла­на. У слу­ча­ју да је сте­пен кри­ви­це учи­ни­о­ца де­ла из ст. 1-3.
овог чла­на био ни­зак, а уче­шће од по­сред­ног зна­ча­ја суд је мо­гао,
пре­ма сло­бод­ном су­диј­ском уве­ре­њу, овим ли­ци­ма убла­жи­ти ка­зну.
Мо­гућ­ност осло­бо­ђе­ња од ка­зне би­ла је пред­ви­ђе­на у ст. 6, у
слу­ча­ју до­бро­вољ­ног и озбиљ­ног на­сто­ја­ња да се спре­чи оп­ста­нак
удру­же­ња или из­вр­ше­ње не­ког од кри­вич­них де­ла ко­ја пред­ста­
вља­ју циљ удру­же­ња, или у слу­ча­ју до­бро­вољ­ног и пра­во­вре­ме­ног
(што под­ра­зу­ме­ва си­ту­а­ци­ју ка­да учи­ни­лац има са­зна­ња о при­пре­
ма­њу кри­вич­ног де­ла, а кри­вич­но де­ло се у том мо­мен­ту још увек
мо­же спре­чи­ти) при­ја­вљи­ва­ња кри­вич­ног де­ла над­ле­жним др­жав­
ним ор­га­ни­ма. Осло­бо­ђе­ње од ка­зне би­ло је пред­ви­ђе­но и у слу­ча­
је­ви­ма спре­ча­ва­ња оп­стан­ка удру­же­ња.

217
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 213-227.
Дру­га фа­за раз­во­ја за­ко­но­дав­них ре­ше­ња као од­го­во­ра на
те­ро­ри­стич­ке на­па­де, сле­ди на­кон те­ро­ри­стич­ких на­па­да на Њу­
јорк, сеп­тем­бра 2001. го­ди­не. Из­ме­не и до­пу­не од­ре­да­ба не­мач­ког
Кри­вич­ног за­ко­ни­ка из­вр­ше­не су 2003,6) као ре­зул­тат по­тре­бе уса­
гла­ша­ва­ња са од­ред­ба­ма Оквир­не од­лу­ке Са­ве­та ЕУ, че­му ка­сни­је
сле­де из­ме­не у 2009. го­ди­ни.
Из­ме­не чл. 129а од­но­се се на про­ши­ре­ње ка­та­ло­га кри­вич­
них де­ла ра­ди чи­јег вр­ше­ња је те­ро­ри­стич­ко удру­же­ње осно­ва­но
или се у ње­му уче­ству­је. У пи­та­њу су по­ред кри­вич­них де­ла уби­
ства, те­шког уби­ства, ге­но­ци­да или зло­чи­на про­тив чо­веч­но­сти и
кри­вич­них де­ла про­тив лич­них сло­бо­да (от­ми­ца ра­ди уце­не или
узи­ма­ње та­ла­ца) и број­на дру­га кри­вич­на де­ла као што су те­шка
те­ле­сна по­вре­да, кри­вич­на де­ла про­тив жи­вот­не сре­ди­не, по­је­ди­на
кри­вич­на де­ла из За­ко­на о оруж­ју, ко­ја по ка­рак­те­ру ни­су те­шка,
као прет­ход­на, али мо­ра­ју би­ти из­вр­ше­на у на­ме­ри оства­ри­ва­ња
спе­ци­фич­них ци­ље­ва.7)
Ст. 3. чл. 129а, на­кон из­ме­на, пред­ви­ђа ка­жња­ва­ње ли­ца ко­је
пре­ти из­вр­ше­њем не­ког од кри­вич­них де­ла из пр­ва два ста­ва, за
шта је про­пи­са­на ка­зна од шест ме­се­ци до пет го­ди­на. Пред­ви­ђе­
но је и ка­жња­ва­ње ко­ло­во­ђе и ли­ца ко­је по­др­жа­ва удру­же­ње као и
вр­бо­ва­ње ли­ца за чла­но­ве или ли­ца ко­ја ће по­др­жа­ва­ти удру­же­ње.8)
У све­тлу по­ме­ну­тих до­га­ђа­ја од сеп­тем­бра 2001, до­мет од­
ре­да­ба чл. 129. и чл. 129а про­ши­ру­је се и на удру­же­ња фор­ми­ра­на
ван те­ри­то­ри­је Не­мач­ке, чл. 129б9) чи­је удру­жи­ва­ње пот­па­да под
по­ме­ну­те ин­кри­ми­на­ци­је у слу­ча­је­ви­ма да је јед­но или ви­ше на­
бро­ја­них кри­вич­них де­ла учи­ње­но на те­ри­то­ри­ји Не­мач­ке или су

6) Законом о имплементацији Оквирне одлуке Савета ЕУ за борбу против тероризма и

измену других закона (Gesetz zur Umsetzung des Rahmenbeschlusses des Rates vom 13.
Juni 2002 zur Terrorismusbekämpfung und zur Änderung andere Gesetze, Bundesgesetzblatt
Jahrgang 2015 Teil I, Nr. 23.) чиме је извршено значајно проширење криминалне зоне
код кривичног дела стварање терористичког удружења.
7) Дистинкцију између претходне инкриминације из чл. 129а и и њене нове верзије, са
акцентом на специфичној намери која мора да прати делатност удружења, која је
усмерена на вршење кривичних дела набројаних у овом члану, апострофира: Bettina
Weiβer, „Über den Umgang des Strafrechts mit terroristischen Bedrohungslagen”, ZStW, De
Gruyter, Berlin,121, Heft 1, 2009, стр. 136-137.
8) Слично као и пре измена поменутог члана, суд може ублажити казну учиниоцу чији је
степен кривице низак, а у чешће од малог значаја.
9) Kоји носи назив злочиначка и терористичка удружења у иностранству и представља
репрезентативан пример измена националних кривичноправних одредаба Немачке
ради усклађивања са европским правом. Опширније о утицају европског права на
антитерористичко законодавство у Немачкој видети: Anneke Petzsche, „The European
Influence on German Anti-Terrorism Law“, German Law Journal, A Virginia Non-Stock
Corporation, Charlottesville, 9/2012, стр. 1056-1065.

218
Ива­на Бо­дро­жић Не­га­тив­не кри­ми­нал­но-по­ли­тич­ке тен­ден­ци­је ...
учи­ни­лац или па­сив­ни су­бјект не­мач­ки др­жа­вља­ни. У окви­ру овог
чла­на пра­ви­ла се раз­ли­ка у од­но­су на ор­га­ни­за­ци­је фор­ми­ра­не у
окви­ру ЕУ и др­жа­ва­ма ко­је ни­су чла­ни­це ЕУ. У слу­ча­ју те­ро­ри­
стич­ке ор­га­ни­за­ци­је фор­ми­ра­не у др­жа­ва­ма ван ЕУ, за по­кре­та­ња
кри­вич­ног по­ступ­ка по­треб­но је одо­бре­ње Са­ве­зног ми­ни­стар­ства
прав­де, ко­је мо­же би­ти оп­штег или кон­крет­ног ти­па,10) при че­му
ће се по­себ­но узе­ти у об­зир да ли те­ро­ри­стич­ко удру­же­ње има за
циљ да уни­шти основ­не вред­но­сти де­мо­крат­ске др­жа­ве и мир­ног
су­жи­во­та на­ро­да. Ова од­ред­ба ни­је на­шла ши­ру при­ме­ну, иако је
Устав­ни суд при­ме­њи­вао ову нор­му у слу­ча­је­ви­ма екс­тра­ди­ци­је и
одо­брио ко­ри­шће­ње при­кри­ве­ног ислед­ни­ка про­тив стра­них кри­
ми­нал­них ор­га­ни­за­ци­ја, на осно­ву чл. 110. За­ко­ни­ка о кри­вич­ном
по­ступ­ку (Stra­fpro­zes­sord­nung).11)
Фор­мал­на де­фи­ни­ци­ја кри­вич­ног де­ла те­ро­ри­зма и са њим
по­ве­за­них кри­вич­них де­ла у за­ко­но­дав­ству Са­ве­зне Ре­пу­бли­ке Не­
мач­ке да­та је у чла­но­ви­ма 129а и 129б, ко­ји об­у­хва­та­ју ре­гру­то­ва­
ње, обу­ку, при­прем­не рад­ње, по­ку­шај.
У ав­гу­сту 2009. го­ди­не, три но­ве од­ред­бе су уве­де­не у не­мач­
ки Кри­вич­ни за­ко­ник, За­ко­ном о кри­вич­ном го­ње­њу за при­пре­му
озбиљ­них на­сил­них ака­та ко­ји угро­жа­ва­ју др­жа­ву (Ge­zetz zur Ver­
fol­gung der Vor­be­re­it­ung von schwe­ren staatsgefährdenden Ge­walt­ta­
ten – GVVT). Ове но­ве кри­вич­не од­ред­бе чи­не ка­жњи­вим не са­мо
при­пре­му у од­ре­ђе­ним об­ли­ци­ма по­је­ди­них те­шких на­сил­них ака­
та ко­ји угро­жа­ва­ју др­жа­ву, већ и ини­ци­ра­ње или одр­жа­ва­ње кон­
та­ка­та са те­ро­ри­стич­ком ор­га­ни­за­ци­јом за пру­жа­ње обу­ке у том
сми­слу. Из­ме­не кри­вич­ног за­ко­но­дав­ства из 2009. го­ди­не уво­де но­
ва два чла­на ко­ји пред­ста­вља­ју ин­кри­ми­на­ци­ју у ра­ној фа­зи, да­кле
при­пре­ма­ње кри­вич­ног де­ла по­ди­жу на ранг рад­ње из­вр­ше­ња.12)
Реч је о чла­ну 89а, ко­ји но­си на­зив при­пре­ма­ње те­шког де­ла на­си­
10) Hans Јörg Albrecht, “Country Report on Germany “, in: First inventory of policy on
counterterrorism: Germany, France, Italy, Spain, the United Kingdom and the United
States Internet, https://english.wodc.nl/onderzoeksdatabase/stand-van-zaken-en-effecten-
contraterrorismebeleid.aspx?cp=45&cs=6799, 01/11/2016.
11) Christoph Safferling, „Terrror and Law: German Responces to 9/11“, Journal of Interna-
tional Criminal Justice, Oxford University Press, Oxford,Vol. 4, 5/2006, стр. 1158.
12) У вези са инкриминацијама из чл. 129а и 89а Гунтер Jaкoбс (Günter Jacobs) истиче
да се ради о примени концепта enemy criminal law, који се у немачком законодавству
појављује као алтернатива класичном концепту грађанског кривичног права, који се
заснива на израженом одступању од одговорности за учињено неправо у прошлости,
а кривичноправну реакцију заснива на опасности учиниоца и његовој потенцијалној
делатности, те се карактерише начелно превентивним приступом усмереним ка
будућем деловању учинилаца.Видети више:Günter Jacobs, On the Theory of Enemy Crim-
inal Law, Internet, http://www.lawlib.utoronto.ca/bclc/crimweb/foundation/Dubber%20Ap-
pendix%20D.PDF, 02/02/2015.

219
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 213-227.
ља ко­је угро­жа­ва др­жа­ву и чл. 89б, ко­ји но­си на­зив ус­по­ста­вља­ње
од­но­са за из­вр­ше­ња те­шких де­ла на­си­ља ко­ја угро­жа­ва­ју др­жа­ву.13)
Пре­ма чла­ну 89а, Кри­вич­ног за­ко­на од­ре­ђе­но је ка­жња­ва­ње
за при­пре­ма­ње тач­но од­ре­ђе­них рад­њи те­шког де­ла на­си­ља ко­је
угро­жа­ва др­жа­ву, под чи­ме се има­ју сма­тра­ти кри­вич­на де­ла про­
тив жи­во­та из чл. 211. и 212. (уби­ство и умор­ство) и кри­вич­на де­
ла про­тив лич­не сло­бо­де из чл. 239а и 239б (от­ми­ца ра­ди уце­не и
узи­ма­ње та­ла­ца), ко­ја су пре­ма окол­но­сти­ма кон­крет­ног слу­ча­ја
на­ме­ње­на и по­доб­на да угро­зе ста­ње без­бед­но­сти не­ке др­жа­ве или
ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је или устав­но уре­ђе­ње Са­ве­зне Ре­пу­бли­
ке Не­мач­ке. При­ме­на ст. 1. чл. 89а од­но­си се на обу­ку или омо­гу­
ћа­ва­ње об­у­ча­ва­ња дру­гог ли­ца у из­ра­ди или ру­ко­ва­њу ва­тре­ним
оруж­јем, екс­пло­зи­ви­ма или за­па­љи­вим ма­те­ри­ја­ма, ну­кле­ар­ним
или ра­ди­о­ак­тив­ним ма­те­ри­ја­ма или ма­те­ри­ја­ма ко­је са­др­же отров,
или ма­те­ри­ја­ма ко­је угро­жа­ва­ју здра­вље, као и спе­ци­јал­ним на­пра­
ва­ма нео­п­ход­ним за из­вр­ше­ње де­ла или оста­лим ве­шти­на­ма ко­је
слу­же из­вр­ше­њу јед­ног од на­ве­де­них де­ла у ст. 1. чл. 89а. Као ка­
жњи­ве су пред­ви­ђе­не про­из­вод­ња, на­бав­ка или усту­па­ње та­квог
оруж­ја, ма­те­ри­ја или на­пра­ва, на­бав­ка, скла­ди­ште­ње или ста­вља­
ње на рас­по­ла­га­ње дру­гом пред­ме­та и ма­те­ри­ја ко­ји су са по­ме­ну­
тим де­лат­но­сти­ма по­ве­за­не.14)
Пре­ма чл. 89б, ко­ји но­си на­зив ус­по­ста­вља­ње од­но­са за из­
вр­ше­ње те­шких де­ла на­си­ља ко­ја угро­жа­ва­ју др­жа­ву, пред­ви­ђа се
ка­жња­ва­ње ли­ца ко­је у на­ме­ри да се об­у­чи за из­вр­ше­ње те­шких
на­сил­них де­ла ко­ја угро­жа­ва­ју др­жа­ву ус­по­ста­вља или одр­жа­ва
кон­так­те са те­ро­ри­стич­ком ор­га­ни­за­ци­јом, у кон­тек­сту кри­вич­них
де­ла из чл. 129а и 129б. Пред­ви­ђе­на је ка­зна за­тво­ра до три го­ди­не
или нов­ча­на ка­зна.
Ин­кри­ми­на­ци­ја из чл. 91. под на­зи­вом под­сти­ца­ње15) на из­
вр­ше­ње те­шких де­ла на­си­ља ко­ја угро­жа­ва­ју др­жа­ву под­ра­зу­ме­ва
ди­стри­бу­ци­ју спи­са ко­ји су по са­др­жа­ју та­кви да мо­гу по­слу­жи­
13) Као рaзлоге који оправдавају криминализацију у раној фази, те реаговање већ на
нивоу стварања апстрактне опасности по заштићено добро Mаркус Бадер (Мarkus Ba-
der) наводи високу вредност заштићеног добра, висок степен друштвене опасности
ове категорије деликата, као и недовољно простора за реакцију надлежних државних
органа. Према: Markus Bader, „Das Gesetz zur Verfolgung der Vorbereitung von schweren
stadtstsgefährenden Gewalttaten“, Neue Juristische Wochenschrift, Verlag C.H.BECK oHG,
Мunich, 39/2009, стр. 2853–2856.
14) Аnneke Petzsche, „The European Influence on German Anti-Terrorism Law“, нав. дело, стр.
1062.
15) О познатом случају из праксе Европског суда за људска права, у вези са могућностима
ограничења слободе изражавања, Hogefeld v. Germany, видети опширније: Драгана
Коларић, „Јавно подстицање на тероризам и пракса Европског суда за људска права“,
Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2014, стр. 88.

220
Ива­на Бо­дро­жић Не­га­тив­не кри­ми­нал­но-по­ли­тич­ке тен­ден­ци­је ...
ти као упут­ство за из­вр­ше­ње те­шког де­ла на­си­ља ко­је угро­жа­ва
др­жа­ву. По­треб­но је да је са­др­жај спи­са та­кав да мо­же да ство­ри
од­лу­ку или да под­стак­не дру­га ли­ца да учи­не те­шко де­ло на­си­ља
ко­је угро­жа­ва др­жа­ву. Пред­ви­ђе­на је ка­зна за­тво­ра до три го­ди­не
или нов­ча­на ка­зна.16)
Ко­рак да­ље у раз­во­ју кри­вич­но­прав­них од­ре­да­ба о те­ро­ри­
зму у СР Не­мач­кој учи­њен је до­но­ше­њем За­ко­на о из­ме­на­ма За­
ко­на о кри­вич­ном го­ње­њу за при­пре­му озбиљ­них на­сил­них ака­та
ко­ји угро­жа­ва­ју др­жа­ву,17) ко­ји је сту­пио на сна­гу 12. ју­на 2015.
го­ди­не.
Овај за­кон је прет­ход­но об­ра­ђе­ни чл. 89а до­пу­нио но­вим
ста­вом 2а, под на­зи­вом при­сту­па­ње те­ро­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји
у ино­стран­ству, ко­ји као рад­њу из­вр­ше­ња пред­ви­ђа од­ла­зак (пу­
то­ва­ње) у ино­стран­ство, по­тен­ци­јал­но кри­зну област за вр­ше­ње
те­ро­ри­стич­ких ака­та, ра­ди обу­ке у те­ро­ри­стич­ком кам­пу или ра­ди
уче­ство­ва­ња у те­ро­ри­стич­ким на­па­ди­ма.
По­ред но­вог ста­ва у чл. 89а, као за­себ­но кри­вич­но де­ло, по
пр­ви пут се пред­ви­ђа фи­нан­си­ра­ње те­ро­ри­зма, ко­је је За­ко­ном о
из­ме­на­ма За­ко­на о кри­вич­ном го­ње­њу за при­пре­му озбиљ­них на­
сил­них ака­та ко­ји угро­жа­ва­ју др­жа­ву, пред­ви­ђе­но у чл. 89ц.
Фи­нан­си­ра­ње те­ро­ри­зма, до по­ме­ну­тог За­ко­на, ни­је би­ло
пред­ви­ђе­но као за­себ­на ин­кри­ми­на­ци­ја, већ је фак­тич­ки би­ло по­
кри­ве­но до та­да по­сто­је­ћим кри­вич­ним де­ли­ма из чл. 89а и 129а ст.
5, као и не­ким дру­гим ин­кри­ми­на­ци­ја­ма ко­је пред­ви­ђа­ју ка­жња­ва­
ње пра­ња нов­ца.
Овим из­два­ја­њем фи­нан­си­ра­ња те­ро­ри­зма као за­себ­не, но­ве
ин­кри­ми­на­ци­је, за­ко­но­да­вац је же­лео да на­гла­си дру­штве­ну опа­
сност ове не­до­зво­ље­не ак­тив­но­сти у окви­ру те­ро­ри­стич­ких де­лат­
но­сти, као и да нор­ме на­ци­о­нал­ног ма­те­ри­јал­ног кри­вич­ног пра­ва
СР Не­мач­ке ускла­ди са ме­ђу­на­род­ним стан­дар­ди­ма, при­о­ри­тет­но
са Ре­зо­лу­ци­јом УН од 09. 12. 1999, про­тив фи­нан­си­ра­ња те­ро­ри­зма
и Ре­зо­лу­ци­јом Са­ве­та Без­бед­но­сти 2178 од 24. сеп­тем­бра 2014, ко­
јом се ре­гу­ли­ше прав­ни трет­ман ино­стра­них те­ро­ри­ста.
16) Критички осврт на превентивно оријентисане инкриминације из чл. 89а и 91, те њихово
означавање као неваљаног пута кривичноправне реакције на промењене и појачане
стварне претње по унутрашњу и спољну безбедност СР Немачке, и указивање на
потребу њиховог тумачења од стране Уставног суда и разматрање њиховог стављања
ван снаге због изостанка везе између њиховог егзистирања у оквиру кривичноправних
одредаба о тероризму и слабљења сигурности у СР Немачкој, дају: Henning Radtke,
Mark Steinsiek, „Terrorismusekämpfung durch Vorfeldkriminalisierung“, JR, De Gruyter,
Berlin, 3/2010, стр. 107–109.
17) Gesetz zur Änderung der Verfolgung der Vorbereitung von schweren staatsgefährdenden
Gewalttaten(GVVG- ÄndG), Bundesgesetzblatt Jahrgang 2015 Teil I, Nr. 23.

221
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 213-227.
Кри­вич­но де­ло из чл. 89а ст. 2а ка­рак­те­ри­ше су­бјек­тив­ни
еле­ме­нат оли­чен у на­ме­ри да се из­вр­ши те­шко де­ло ко­јим се угро­
жа­ва др­жа­ва и објек­тив­ни еле­мент ко­ји под­ра­зу­ме­ва оба­ве­зан од­
ла­зак у ино­стран­ство ра­ди обу­ке у те­ро­ри­стич­ке свр­хе или ра­ди
из­вр­ше­ње те­ро­ри­стич­ких де­ла. Те­жи­ште ин­кри­ми­на­ци­је ни­је у са­
мом од­ла­ску у ино­стран­ство, већ на одр­жа­ва­њу кон­так­та са те­ро­
ри­стич­ком ор­га­ни­за­ци­јом у ино­стран­ству.
У ве­зи са по­ме­ну­том ин­кри­ми­на­ци­јом Ане­ке Пе­че (Аnneke
Petsche) по­ста­вља про­блем­ско пи­та­ње да ли ова­кав при­ступ кре­
и­ра­њу ин­кри­ми­на­ци­је у пред­зо­ни угро­жа­ва­ња за­шти­ће­ног до­бра
во­ди ip­so fac­to ка­жња­ва­њу за до­но­ше­ње од­лу­ке за пред­у­зи­ма­ње
при­прем­них рад­њи из че­га про­ис­ти­че да ова­кав екс­пан­зи­о­ни­стич­
ки при­ступ и de fac­to и de iure под­ра­зу­ме­ва ка­жња­ва­ње за при­пре­
ма­ње при­пре­ма­ња.
Пре­ма ње­ном ми­шље­њу чи­ње­ни­ца да Са­ве­зни Вр­хов­ни суд
раз­ма­тра ускла­ђе­ност нор­ме 89а ст. 2а ука­зу­је на по­тре­бу кри­тич­
ког пре­и­спи­ти­ва­ња оба­ве­за пре­у­зе­тих ра­ти­фи­ка­ци­јом ме­ђу­на­род­
них до­ку­ме­на­та18) и да се де­сет го­ди­на на­кон те­ро­ри­стич­ких на­па­да
у Ма­дри­ду и Лон­до­ну да кон­ста­то­ва­ти да је те­ро­ри­зам имао сна­
жан ути­цај на не­мач­ко ма­те­ри­јал­но кри­вич­но пра­во.
Си­стем нор­ми ма­те­ри­јал­ног кри­вич­ног пра­ва ме­њан је у
скла­ду са тен­ден­ци­ја­ма на ме­ђу­на­род­ном ни­воу у су­зби­ја­њу и
спре­ча­ва­њу те­ро­ри­зма, те је до­шло до бит­ног про­ши­ре­ња кри­вич­
но­прав­них од­ре­да­ба о те­ро­ри­зму пу­тем ин­кри­ми­ни­са­ња при­прем­
них рад­њи у чл. 89а, 89б и 91. ре­фор­мом из 2009. и 89а ст. 2а и 89ц
ре­фор­мом из 2015.

2. НЕ­ГА­ТИВ­НЕ КРИ­МИ­НАЛ­НО-ПО­ЛИ­ТИЧ­КЕ ­
ТЕН­ДЕН­ЦИ­ЈЕ
Екс­пан­зи­о­ни­зам у окви­ру кри­вич­но­прав­них од­ред­ба о те­
ро­ри­зму прав­да се по­тре­бом ускла­ђи­ва­ња на­ци­о­нал­них кри­вич­
но­прав­них од­ре­да­ба са ре­ле­вант­ним до­ку­мен­ти­ма на европ­ском и
ма­ђу­на­род­ном ни­воу, али пре­ма ста­ву A. Пе­че он пред­ста­вља ко­рак
у по­гре­шном прав­цу, а од­ред­бе из 2015. тре­ба­ло би ста­ви­ти ван
сна­ге и вра­ти­ти се про­ве­ре­ним прав­но­дог­мат­ским прин­ци­пи­ма,
на­су­прот стал­ног про­ши­ри­ва­ња кри­ми­нал­не зо­не и у обла­сти ства­
ра­ња ап­стракт­не опа­сно­сти, а све под ути­ца­јем стра­ха од не­ких
бу­ду­ћих те­ро­ри­стич­ких на­па­да.
18) Аnneke Petzsche, Trilogue on Terrorism – 11/3 and 7/7 ten years on – Die Deutsche Perspek-
tive, Internet, http://www.zis-online.com/dat/artikel/2015_11_963.pdf , 01/12/2015.

222
Ива­на Бо­дро­жић Не­га­тив­не кри­ми­нал­но-по­ли­тич­ке тен­ден­ци­је ...
На­ве­де­не од­ред­бе не­мач­ког кри­вич­ног ма­те­ри­јал­ног пра­ва
пред­ста­вља­ју глав­ну прав­ну осно­ву ко­јом се ре­аг­ у­је на те­ро­ри­зам
и оне су пред­ви­ђе­не у основ­ном кри­вич­ном за­ко­но­дав­ству, којe је
оп­штег ка­рак­те­ра и за којe ва­же оп­ште­при­хва­ће­на кри­вич­но­прав­на
на­че­ла. Ни­је реч о де­ро­га­тив­ном про­пи­су, ко­јим се не­ка оп­шта нор­
ма ста­вља ван сна­ге, због спе­ци­фич­не прав­не при­ро­де те­ро­ри­зма,
пре­вас­ход­но ми­сле­ћи на ње­го­ву ди­мен­зи­ју по­ли­тич­ког де­лик­та.
На­чин на ко­ји је кри­вич­но­прав­на за­шти­та од те­ро­ри­зма у
ле­ги­сла­тив­но – тех­нич­ком сми­слу уре­ђе­на је­сте по­сре­дан. На­и­
ме, кри­вич­но­прав­на за­шти­та од те­ро­ри­зма се про­пи­су­је упо­тре­
бом дру­гих ин­кри­ми­на­ци­ја, свр­ста­них у раз­ли­чи­те гру­пе кри­вич­
них де­ла, пре­ма груп­ном за­штит­ном објек­ту. Чи­ње­ни­ца да се кроз
вре­ме ка­та­лог кри­вич­них де­ла ра­ди чи­јег се вр­ше­ња те­ро­ри­стич­ко
удру­же­ње ства­ра или у ње­му уче­ству­је прoширивао, ја­сно ука­зу­је
да се ра­ди о екс­пан­зи­о­ни­стич­ким тен­ден­ци­ја­ма у кри­вич­ном пра­
ву, ко­је во­де пре­ци­зном на­во­ђе­њу свих мо­гу­ћих рад­њи ко­је би се
у кон­тек­сту по­ме­ну­тог кри­вич­ног де­ла има­ле сма­тра­ти по­доб­ним
за оства­ри­ва­ње ци­ља. Ова­кав на­чин од­ре­ђи­ва­ња рад­ње кри­вич­ног
де­ла има сво­је пред­но­сти, јер је ускла­ђен са јед­ним сег­мен­том на­
че­ла за­ко­ни­то­сти, lex cer­ta, али ути­че на ри­гид­ност ин­кри­ми­на­ци­је
и оста­вља ма­ло про­сто­ра за при­ла­го­ђа­ва­ње ин­кри­ми­на­ци­је но­вим
по­јав­ним об­ли­ци­ма те­ро­ри­зма, јер не по­се­ду­је до­во­љан сте­пен оп­
што­сти, ко­ји је код ова­ко про­мен­љи­вих по­ја­ва нео­п­хо­дан.
Оп­шти­ји на­чин про­пи­си­ва­ња ин­кри­ми­на­ци­је, од­но­сно дру­
га­чи­ји на­чин об­ли­ко­ва­ња кри­вич­но­прав­не за­шти­те од те­ро­ри­зма
био би онај у ко­јем би ин­кри­ми­на­ци­је би­ле по­ста­вље­не ши­ро­ко,
ко­је би мо­гле да об­у­хва­те мно­го­број­не об­ли­ке ис­по­ља­ва­ња ка­жњи­
вог по­на­ша­ња, ко­ји се вре­ме­ном усло­жња­ва­ју и ме­ња­ју и да у том
сми­слу сма­њи по­тре­бу стал­них ин­тер­вен­ци­ја за­ко­но­дав­ца, за­рад
ус­ка­ла­ђи­ва­ња кри­вич­но­прав­не ре­гу­ла­ти­ве на нор­ма­тив­ном ни­воу
и усло­ва ре­ал­но­сти.
Број по­ме­ну­тих кри­вич­них де­ла, ко­ји­ма се ин­кри­ми­ни­ше
те­ро­ри­стич­ка ак­тив­ност, ни­је ве­ли­ки, а њи­хо­вом ана­ли­зом се да
за­кљу­чи­ти да је за­ко­но­да­вац на­сто­јао да због ви­со­ког сте­пе­на дру­
штве­не опа­сно­сти ко­ји те­ро­ри­зам у се­би са­др­жи про­ши­ри кри­ми­
нал­ну зо­ну и на при­прем­не рад­ње и не­ке об­ли­ке са­у­че­сни­штва, ко­
је су у кон­тек­сту по­ме­ну­тих ин­кри­ми­на­ци­ја озна­че­не као за­себ­на
рад­ња из­вр­ше­ња.
Ова­ква вр­ста пре­вен­тив­ног де­ло­ва­ња ру­ко­во­ђе­на је оба­ве­
за­ма усво­је­ним на ме­ђу­на­род­ном ни­воу, пре­вас­ход­но на ни­воу
Европ­ске уни­је. У том сми­слу, у окви­ру дру­ге фа­зе раз­во­ја ин­кри­
ми­на­ци­ја те­ро­ри­зма, мо­же се кон­ста­то­ва­ти да је не­мач­ко кри­вич­

223
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 213-227.
но за­ко­но­дав­ство у пот­пу­но­сти ускла­ђе­но са ре­ле­вант­ним до­ку­
мен­ти­ма ЕУ у ве­зи те­ро­ри­зма, те да се ра­ди и о ве­о­ма сна­жном
ути­ца­ју кор­пу­са нор­ми европ­ског кри­вич­ног пра­ва на ма­те­ри­јал­но
кри­вич­но­пра­ве од­ред­бе Не­мач­ке. По­сто­је­ћа кри­вич­на де­ла ни­су
са­мо бит­но из­ме­ње­на, не­го је до­шло и до но­ве кри­ми­на­ли­за­ци­је,
са из­ра­же­ним пре­вен­тив­но ори­јен­ти­са­ним ка­рак­те­ром, ко­ја се мо­
же кри­тич­ки по­сма­тра­ти у кон­тек­сту не­ких про­ве­ре­них прав­но –
дог­мат­ских прин­ци­па, по­пут оног о кри­вич­ном пра­ву као сред­ству
ul­ti­ma ra­tio, a не pri­ma ra­tio ка­рак­те­ра.
С об­зи­ром на то да европ­ски про­пи­си ко­ји са­др­же кри­вич­
но­прав­не од­ред­бе оста­вља­ју на­ци­о­нал­ним за­ко­но­дав­стви­ма ши­рок
про­стор за им­пле­мен­та­ци­ју од­ре­да­ба пре­у­зе­тих на ме­ђу­на­род­ном
ни­воу на­ци­о­нал­ни за­ко­но­да­вац, у кон­крет­ном слу­ча­ју Не­мач­
ке, оти­шао је још да­ље у про­це­су кри­ми­на­ли­за­ци­је, а оба­ве­зе из
европ­ских про­пи­са ис­ко­ри­стио као оправ­да­ње ова­квог по­ступ­ка.19)

***
Иако те­ро­ри­зам не­сум­њи­во пред­ста­вља је­дан од нај­те­жих
об­ли­ка кри­ми­на­ли­те­та, кри­вич­но­прав­на ре­ак­ци­ја на те­ро­ри­зам у
за­ко­но­дав­стви­ма на­ци­о­нал­них др­жа­ва тре­ба­ло би да по­шту­је до­
стиг­ну­ћа кри­вич­но­прав­не дог­ма­ти­ке, ко­ја јој обез­бе­ђу­ју ка­рак­тер
ли­бе­рал­ног, прав­но­др­жав­ног кри­вич­ног пра­ва, ко­је је има­нент­но
де­мо­крат­ским вред­но­сти­ма при­хва­ће­ним на ни­воу ЕУ и Са­ве­
та Евро­пе, као и у свим устав­ним де­мо­кра­ти­ја­ма др­жа­ва чла­ни­
ца. Раз­ло­зи кри­ми­нал­не по­ли­ти­ке, од­но­сно те­жње да се кри­ми­на­
ли­тет спре­чи по сва­ку це­ну, на­ме­ћу кри­вич­ном пра­ву Не­мач­ке и
оста­лих др­жа­ва чла­ни­ца ЕУ, у са­вре­ме­ном кон­тек­сту јед­ну но­ву,
не­свој­стве­ну функ­ци­ју, без­бед­но­сну функ­ци­ју. Она слу­жи оства­
ре­њу пре­вен­тив­не па­ра­диг­ме, ко­ја на­ста­је као ре­зул­тат на­сто­ја­ња
др­жа­ве да спре­чи те­ро­ри­зам. Ова­кве тен­ден­ци­је, по­ме­ра­ју те­жи­
ште кри­вич­но­прав­не ре­ак­ци­је у зо­ну пре­ду­гро­жа­ва­ња за­шти­ће­ног
до­бра, уво­де­ћи сво­је­вр­сне an­te de­lic­tum ме­ре, по­пут пред­ви­ђа­ња
при­прем­них рад­њи као за­себ­не рад­ње из­вр­ше­ња или пред­ви­ђа­њем
опа­сно­сти као раз­ло­га за кри­вич­но­прав­но ре­а­го­ва­ње. Иако по­ме­
ну­та на­сто­ја­ња од­сту­па­ју од не­ких на­чел­них кри­вич­но­прав­них
прин­ци­па, она пред­ста­вља­ју део при­ла­го­ђа­ва­ња кри­вич­ног пра­ва
но­вим об­ли­ци­ма те­ро­ри­зма. Оно што ту мо­ра би­ти не­дво­сми­сле­
но при­хва­ће­но је­сте ре­стрик­ти­ван при­ступ ова­квим од­сту­па­њи­ма,
са ја­сно утвр­ђе­ним гра­ни­ца­ма из­ме­ђу по­тре­бе по­сти­за­ња си­гур­но­
сти, са јед­не стра­не и сло­бо­да и пра­ва по­је­ди­на­ца са дру­ге стра­не,
19) O правној позицији Немачке у оквирима настојања да се кривичноправни одговор
на тероризам конципира као либералан и државноправни опширније: Oliver Lepsius,
„Liberty, Security and Terrorism: The Legal Position in Germany“, German Law Journal, A
Virginia Non-Stock Corporation, Charlottesville, 5/2004, стр. 459.

224
Ива­на Бо­дро­жић Не­га­тив­не кри­ми­нал­но-по­ли­тич­ке тен­ден­ци­је ...
уз кон­стан­тан про­цес ис­пи­ти­ва­ња ну­жно­сти ова­квог пре­вен­тив­ног
при­сту­па, ко­ји из­ла­зи из­ван окви­ра тра­ди­ци­о­нал­ног кри­вич­ног
пра­ва.
При­хва­та­ње ек­па­зи­о­ни­стич­ких тен­ден­ци­ја и за­о­штра­ва­ња
ре­пре­си­је у обла­сти кри­вич­них де­ла те­ро­ри­зма, мо­ра би­ти под по­
себ­ном лу­пом на­уч­не и струч­не јав­но­сти и у не­ким бу­ду­ћим из­
ме­на­ма огра­ни­че­но све­шћу о то­ме да пре­ши­ро­ка и пре­о­штра кри­
вич­но­прав­на ре­пре­си­ја во­ди штет­ним по­сле­ди­ца­ма по по­је­дин­це
и дру­штво, те да осим сла­бље­ња ефи­ка­сно­сти кри­вич­но­прав­ног
си­сте­ма не оства­ру­је ни из­ра­же­ну пре­вен­тив­ну функ­ци­ју. Мно­го
ве­ће мо­гућ­но­сти на пла­ну су­зби­ја­ња те­ро­ри­зма мо­гу се оства­ри­ти
уко­ли­ко ре­пре­си­ја бу­де из­ве­сна и уме­ре­на, не­го уко­ли­ко бу­де пре­
на­гла­ше­на и ег­зем­плар­на, јер је ни­во ње­них пре­вен­тив­ни мо­гућ­но­
сти из­у­зет­но ни­зак.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА
Алек­сић Жи­во­јин, „Кри­ми­на­ли­стич­ки осврт на стра­те­ги­ју те­ро­ри­ста“, Ар­хив
за прав­не и дру­штве­не на­ук­ е, Прав­ни фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду,
Бе­о­град, бр. 1-2/1980, стр. 135 – 155.
Ко­ла­рић Дра­га­на, „Јав­но под­сти­ца­ње на те­ро­ри­зам и прак­са Европ­ског су­да
за људ­ска пра­ва“, Срп­ска по­ли­тич­ка ми­сао, Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке сту­ди­
је, Бе­о­град, бр. 1/2014, стр. 73 – 94.
Лу­кић Та­тја­на, „Бор­ба про­тив те­ро­ри­зма у окви­ру ЕУ – при­мер Не­мач­ке“, у:
Збор­ник ра­до­ва Прав­ног фа­кул­те­та у Но­вом Са­ду , Прав­ни фа­кул­тет, Но­
ви Сад, бр. 1-2/2007, стр. 227 – 243.
Сто­ја­но­вић Зо­ран, Ко­ла­рић Дра­га­на, Кри­вич­но­прав­но су­зби­ја­ње ор­га­ни­зо­ва­
ног кри­ми­на­ли­те­та, те­ро­ри­зма и ко­руп­ци­је, Прав­ни фа­кул­тет, Бе­о­град,
2014.
Сто­ја­но­вић Зо­ран, Ко­ла­рић Дра­га­на, „Са­вре­ме­не тен­ден­ци­је у на­у­ци кри­вич­
ног пра­ва и кри­вич­но за­ко­но­дав­ство Ср­би­је“, Срп­ска по­ли­тич­ка ми­сао,
Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, бр. 3/2015, стр. 111-136.
Al­brecht Hans Јörg, „Co­un­try Re­port on Ger­many“, in: First in­ven­tory of po­licy on
co­un­ter­ter­ro­rism: Ger­many, Fran­ce, Italy, Spain, the Uni­ted King­dom and the
Uni­ted Sta­tes, In­ter­net, https://en­glish.wodc.nl/on­der­zo­ek­sda­ta­ba­se/stand-van-
za­ken-en-ef­fec­ten-con­tra­ter­ro­ri­sme­be­leid.aspx?cp=45&cs=6799, 01/11/2016.
Ba­der Mar­kus, „Das Ge­setz zur Ver­fol­gung der Vor­be­re­it­ung von schwe­ren staats-
gefährdenden Ge­walt­ta­ten“, Ne­ue Ju­ri­stis­he Woc­henschrift, Ver­lag C.H.BECK
oHG, Мunich, 39/2009, стр. 2853-2856.
Ge­setz zur Um­set­zung des Rah­men­beschlus­ses des Ra­tes vom 13. Ju­ni 2002 zur
Terrorismusbekämpfung und zur Änderung an­de­re Ge­set­ze, Bun­des­ge­set­zblatt
Ja­hr­gang 2003 Teil I, Nr. 65.

225
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 213-227.
Ge­setz zur Änderung der Ver­fol­gung der Vor­be­re­it­ung von schwe­ren staatsgefähr-
denden Ge­walt­ta­ten(GVVG- ÄndG), Bun­des­ge­set­zblatt Ja­hr­gang 2015 Teil I,
Nr. 23.
Ja­cobs Günter, On the The­ory of Enemy Cri­mi­nal Law, In­ter­net, http://www.law­
lib.uto­ron­to.ca/bclc/crim­web/fo­un­da­tion/Dub­ber%20Ap­pen­dix%20D.PDF,
02/02/2015.
Lep­si­us Oli­ver, „Li­berty, Se­cu­rity and Ter­ro­rism: The Le­gal Po­si­tion in Ger­many“,
Ger­man Law Jo­ur­nal, A Vir­gi­nia Non-Stock Cor­po­ra­tion, Char­lot­te­svil­le,
5/2004, стр. 435-460.
Mil­ler Rus­sel, „Ba­lan­cing Se­cu­rity and Li­berty in Ger­many“, Jo­ur­nal of Na­ti­o­nal
Se­cu­rity Law and Po­licy, In­sti­tu­te for Na­ti­o­nal Se­cu­rity and Co­un­ter­ter­ro­rism,
Ge­or­ge­town, 4/2010, стр. 369-396.
Petzsche An­ne­ke, „The Euro­pean In­flu­en­ce on Ger­man An­ti-Ter­ro­rism Law“, Ger­
man Law Jo­ur­nal, A Vir­gi­nia Non-Stock Cor­po­ra­tion, Char­lot­te­svil­le, 9/2012,
стр. 1057-1065.
Petzsche Аnneke, Tri­lo­gue on Ter­ro­rism – 11/3 and 7/7 ten years on – Die De­utsche
Per­spek­ti­ve, In­ter­net, http://www.zis-on­li­ne.com/dat/ar­ti­kel/2015_11_963.pdf,
01/12/2015.
Rad­tke Hen­ning, Ste­in­si­ek Mark, „Terrorismusbekämpfung durch Vor­fel­dkri­mi­na­
li­si­e­rung“, JR Heft, De Gruyter, Ber­lin, 3/2010, стр. 107-109.
Saf­fer­ling Chri­stoph, „Te­rr­ror and Law: Ger­man Re­spon­ces to 9/11“, Jo­ur­nal of
In­ter­na­ti­o­nal Cri­mi­nal Ju­sti­ce, Ox­ford Uni­ver­sity Press, Ox­ford, 4 - 5/2006,
стр. 1152–1165.
Weiβer Bet­ti­na, „Über den Um­gang des Stra­frechts mit ter­ro­ri­stischen Be­dro­
hungsla­gen”, ZStW, De Gruyter, Ber­lin,121, Heft 1, 2009, стр. 131–161.

Iva­na Bo­dro­zic

NE­GA­TI­VE CRI­MI­NAL – PO­LI­TI­CAL TRENDS

AND CRI­MI­NAL OF­FEN­CES OF TER­RO­RISM
IN LE­GI­SLA­TION OF GER­MANY
Re­su­me
The le­gi­sla­ti­ve re­spon­se to Ger­many’s pro­blems with ter­ro­rism
is di­rectly lin­ked to many ne­ga­ti­ve ex­pe­ri­en­ces this co­un­try had with
ter­ro­rist at­tacks. Ger­many is fig­hting aga­inst ter­ro­rism by clas­si­cal set
of le­gi­sla­tion in the fi­eld of cri­mi­nal law and do­es not pos­sess a spe­cial
law in re­la­tion to pre­ven­ting and com­ba­ting ter­ro­rism. Po­li­ti­cal re­a­sons
dic­ta­te to cri­mi­nal law in Ger­many, a new, im­pro­per fun­ction, the se­cu­
rity fun­ction, which oc­curs as a re­sult of the ef­forts of sta­tes to pre­vent
ter­ro­rism. It can be con­clu­ded that the Ger­man cri­mi­nal le­gi­sla­tion fully
is in li­ne with the re­le­vant EU do­cu­ments re­gar­ding ter­ro­rism. Exi­sting

226
Ива­на Бо­дро­жић Не­га­тив­не кри­ми­нал­но-по­ли­тич­ке тен­ден­ци­је ...
cri­mi­nal acts are not only chan­ged sig­ni­fi­cantly, but the­re was al­so a
new cri­mi­na­li­za­tion, with pre­ven­tion-ori­en­ted cha­rac­ter, which can be
cri­ti­cally con­si­de­red in the con­text of so­me pro­ven le­gal – dog­ma­tic
prin­ci­ples, such as one of the cri­mi­nal law as ul­ti­ma ra­tio. Alt­ho­ugh
the afo­re­men­ti­o­ned cri­mi­na­li­za­tion de­vi­a­tes from so­me ba­sic cri­mi­
nal prin­ci­ples, it re­pre­sents the way of the cri­mi­nal law adap­ta­tion to
new forms of ter­ro­rism. What has to be une­qu­i­vo­cally ac­cep­ted is a
re­stric­ti­ve ap­pro­ach to the­se de­vi­a­ti­ons, with cle­arly de­fi­ned bo­un­da­
ri­es bet­we­en the need to ac­hi­e­ve se­cu­rity and the rights and fre­e­doms
of in­di­vi­du­als, with a steady pro­cess of exa­mi­ning the ne­ces­sity of this
pre­ven­ti­ve ap­pro­ach, which go­es beyond the fra­me­work of tra­di­ti­o­nal
cri­mi­nal law. Ac­cep­tan­ce of per­ma­nent and in­cre­a­sing re­pres­sion in the
fi­eld of cri­mi­nal of­fen­ces of ter­ro­rism must be li­mi­ted with the con­sci­o­
u­sness that too wi­de and too se­ve­re cri­mi­nal re­pres­sion le­ads to har­mful
con­se­qu­en­ces for in­di­vi­du­als and so­ci­ety. Bet­ter re­sults in the fi­eld of
com­ba­ting ter­ro­rism can be ac­hi­e­ved if the re­pres­sion wo­uld be cer­tain
and mo­de­ra­te.
Keywords: cri­mi­nal act of ter­ro­rism, cri­mi­nal le­gi­sla­tion of Ger­many,
ex­pan­si­o­nism, in­ten­sifying re­pres­sion, pre­ven­ti­ve re­ac­tion,
an­te de­lic­tum me­a­su­res

* Овај рад је примљен 31. октобра 2016. године а прихваћен за штампу на састанку
Редакције 21. фебруара 2017. године.

227
УДК 341.322.5(497.13)“1941/1945“ Српска политичка мисао
број 1/2017.
Пре­глед­ни год. 24. vol. 55.
рад стр. 229-253.
Је­ле­на Ло­пи­чић Јан­чић
Фа­кул­тет за ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку и без­бед­ност, ­
Уни­вер­зи­тет Уни­он−Ни­ко­ла Те­сла, Бе­о­град

КОН­ЦЕН­ТРА­ЦИ­ОН
­ И ЛО­ГОР ЈА­СЕ­НО­ВАЦ
И КР­ШЕ­ЊЕ МЕ­ЂУ­НА­РОД­НОГ ПРА­ВА

Са­же­так
Као пред­мет ра­да у члан­ку се об­ра­ђу­је про­бле­ма­ти­ка ме­ђу­на­
род­но­прав­ног аспек­та кон­цен­тра­ци­о­ног ло­го­ра Ја­се­но­вац, нај­ве­ћег
ло­го­ра у оку­пи­ра­ној Ју­го­сла­ви­ји. Циљ овог ра­да је да се уста­шки
кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор при­ка­же са ме­ђу­на­род­но­прав­ног аспек­та,
ко­ји у ли­те­ра­ту­ри ни­је до­вољ­но об­ра­ђен, као и да се на овај на­чин
су­прот­ста­ви по­ку­ша­ји­ма по­ра­же­них на­ци­стич­ких стра­на да се из­
вр­ши ре­ви­зи­ја Дру­гог свет­ског ра­та, укљу­чу­ју­ћи и ми­ни­ми­зи­ра­ње
ста­ту­са Ја­се­нов­ца да ни­је био ло­гор смр­ти не­го рад­ни ло­гор, као и
по­ку­ша­ју дра­стич­ног сма­ње­ња бро­ја жр­та­ва. На­ци­стич­ка Не­мач­ка
и фа­ши­стич­ка Ита­ли­ја ко­је су из­вр­ши­ле агре­си­ју на Ју­го­сла­ви­ју
и исту оку­пи­ра­ле, фор­ми­ра­ле су кви­слин­шку др­жа­ву тзв. Не­за­ви­
сну Др­жа­ву Хр­ват­ску. На тај на­чин су из­вр­ши­ле кр­ше­ње чи­та­вог
ни­за ме­ђу­на­род­них кон­вен­ци­ја о рат­ном пра­ву. Ма­ри­о­нет­ска тзв.
Не­за­ви­сна Др­жа­ва Хр­ват­ска је до­не­ла чи­тав низ ра­си­стич­ких и на­
ци­стич­ких за­ко­на и уре­да­ба на осно­ву ко­јих се вр­ши­ла фи­зич­ка
ли­кви­да­ци­ја Ср­ба, Је­вре­ја, Ро­ма, ан­ти­фа­ши­ста и свих дру­гих ко­ји
ни­су при­хва­та­ли уста­шку власт. У ра­ду је при­ме­њен исто­риј­ско
прав­ни ме­тод, за­тим ком­па­ра­тив­ни ме­тод као и по­зи­тив­но­прав­ни
ме­тод. На­ве­де­ни су нај­ва­жни­ји ра­си­стич­ки и на­ци­стич­ки за­ко­ни
и уред­бе тзв. Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске ко­ји су се од­но­си­ли на
ге­но­цид и рат­не зло­чи­не над Ср­би­ма, Је­вре­ји­ма, Ро­ми­ма и ан­ти­фа­
ши­сти­ма. Та­ко­ђе су об­ра­ђе­не та­да­шње ва­жа­ће ме­ђу­на­род­но­прав­не
кон­вен­ци­је ко­је су се од­но­си­ле на рат­но пра­во. На­ве­де­на ма­сов­на и
сва­ко­днев­на фи­зич­ка ли­кви­да­ци­ја се вр­ши­ла у број­ним кон­цен­тра­
ци­о­ним ло­го­ри­ма, а нај­ви­ше у ло­го­ру смр­ти Ја­се­но­вац. Об­ра­ђен
је и став Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве у Хр­ват­ској, као и Ва­ти­ка­на пре­ма

229
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 229-253.
ге­но­ци­ду над Ср­би­ма, Је­вре­ји­ма, Ро­ми­ма и дру­гим ко­ји ни­су би­ли
по во­љи уста­шкој вла­сти.
Кључ­не ре­чи: Ја­се­но­вац, тзв. Не­за­ви­сна Др­жа­ва Хр­ват­ска, ме­ђу­на­род­но
пра­во, уста­ше, Ср­би, Је­вре­ји, Ро­ми, ка­то­лич­ка цр­ква,
Ва­ти­кан

1. УВОД
На­стан­ком тзв. Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске 10. апри­ла 1941.
го­ди­не ко­ја је би­ла кви­слин­шка на­ци­стич­ка др­жа­ва, за­по­чео је ор­
га­ни­зо­ва­ни ма­сов­ни те­рор ко­ји се огле­дао у вр­ше­њу рат­них зло­чи­
на и ге­но­ци­да над ци­вил­ним ста­нов­ни­штвом Ср­би­ма, Је­вре­ји­ма,
Ро­ми­ма, ко­му­ни­сти­ма, ан­ти­фа­ши­сти­ма, и при­пад­ни­ци­ма дру­гих
на­ро­да, ет­нич­ких гру­па и на­ци­о­нал­них ма­њи­на. На­ве­де­ни рат­ни
зло­чи­ни су спро­во­ђе­ни од стра­не уста­ша и оста­лих њи­хо­вих по­ма­
га­ча још од пр­вих да­на на­стан­ка тзв. Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске
на нај­ра­зли­чи­ти­је на­чи­не и на свим ло­ка­ци­ја­ма у гра­до­ви­ма, се­ли­
ма, на­се­ље­ним ме­сти­ма, у ку­ћа­ма, ста­но­ви­ма, на ули­ца­ма, дво­ри­
шти­ма, за­тво­ри­ма и ло­го­ри­ма. У свр­ху фи­зич­ког уни­ште­ња Ср­ба,
Је­вре­ја и Ро­ма ор­га­ни­зо­ва­ни су мно­ги кон­цен­тра­ци­о­ни ло­го­ри ко­ји
су би­ли прак­тич­но ло­го­ри смр­ти. На­во­ди­мо са­мо не­ке од укуп­но
24 ло­го­ра: Сла­на и Ме­тај­на на Па­гу, „Да­ни­ца“ у Ко­прив­ни­ци, Ја­
дов­но код Го­спи­ћа, Кру­шчи­ца код Трав­ни­ка, Ке­ре­сти­нец, Ле­по­гла­
ва, Ца­праг, Ло­бо­град, Си­сак, Ја­стре­бар­ско, Те­ње, Ђа­ко­во, Гор­ња
Ри­је­ка, Фе­ри­чан­ци, Вин­ков­ци, Сла­вон­ска По­же­га, Бје­ло­вар, Ста­ра
Гра­ди­шка и др.1) У овај ма­сов­ни те­рор над Ср­би­ма, Је­вре­ји­ма и
Ро­ми­ма при­ме­њи­ва­ла се и пљач­ка њи­хо­ве по­крет­не и не­по­крет­не
имо­ви­не. По угле­ду на на­ци­стич­ку Не­мач­ку, тзв. Не­за­ви­сна Др­
жа­ва Хр­ват­ска при­ме­њи­ва­ла је ко­лек­тив­ну од­го­вор­ност од пр­вих
да­на кроз вр­ше­ње од­ма­зде уби­ја­њем та­ла­ца, иако је она би­ла про­
тив­на по­сто­је­ћем ме­ђу­на­род­ном рат­ном пра­ву. На­ве­де­не од­ма­зде и
уби­ја­ња та­ла­ца вр­ши­ле су уста­ше као и вој­не је­ди­ни­це при­ли­ком
„чи­шће­ња“ уста­нич­ких ме­ста и про­сто­ра.2)

1) Mirko Peršen, Ustaški logori, Globus, Zagreb, 1990, стр. 40-45; Dr Fikreta Jelić-Butić,
Ustaše i Nezavisna Država Hrvatska 1941-1945, Sveučilišna naklada Liber-Zagreb, Školska
knjiga-Zagreb, drugo izdanje Zagreb, 1978, стр. 185-187.
2) Mladen Colić, Takozvana Nezavisna Država Hrvatska 1941, Delta-Pres,Beograd, 1973, стр.
342-343.

230
Је­ле­на Ло­пи­чић Јан­чић Кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац ...

­
2. МЕ­ЂУ­НА­РОД­НО ПРА­ВО
Од­у­век је би­ло стра­да­ња ци­вил­ног ста­нов­ни­штва у мно­
гим ра­то­ви­ма и ору­жа­ним су­ко­би­ма то­ком људ­ске исто­ри­је. Пр­ви
свет­ски рат и Дру­ги свет­ски рат пре­ва­зи­шли су по бро­ју жр­та­ва и
рат­них ра­за­ра­ња све до­та­да­шње ра­то­ве. По­сле за­вр­шет­ка Пр­вог
свет­ског ра­та ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца је би­ла убе­ђе­на да ра­то­ва ви­
ше не­ће би­ти, што је га­ран­то­ва­ло но­во­о­сно­ва­но Дру­штво на­ро­да.
Та­ко­ђе је га­ран­ци­ја би­ла и у Бри­јан-Ке­ло­го­вом пак­ту из 1928. го­
ди­не, ко­ји је пред­ви­ђао да ће др­жа­ве пот­пи­сни­це осу­ди­ти при­бе­
га­ва­ње ра­ту као ре­ша­ва­ње ме­ђу­на­род­них спо­ро­ва, од­ре­кле се ра­
та као ин­стру­мен­та на­ци­о­нал­не по­ли­ти­ке и оба­ве­за­ле се да ће све
спо­ро­ве ре­ша­ва­ти мир­ним сред­стви­ма.3) По­ред на­ве­де­ног, у том
вре­мен­ском раз­до­бљу из­ме­ђу два свет­ска ра­та до­нет је чи­тав низ
ме­ђу­на­род­них кон­вен­ци­ја ко­је су ре­гу­ли­са­ле ме­ђу­на­род­но рат­но
пра­во, пра­ви­ла ра­то­ва­ња, за­шти­ту ли­ца у ра­ту, за­бра­не и огра­ни­че­
ња сред­ста­ва ра­то­ва­ња, за­шти­ту обје­ка­та и дру­го.
На­ве­шће­мо са­мо не­ко­ли­ко ових ме­ђу­на­род­них кон­вен­ци­ја
ко­је су ва­жне и зна­чај­не за овај рад: Про­то­кол о за­бра­ни упо­тре­бе
за­гу­шљи­вих, отров­них и слич­них га­со­ва и бак­те­ри­о­ло­шких сред­
ста­ва из 1925. го­ди­не,4) Же­нев­ска кон­вен­ци­ја за по­бољ­ша­ње по­ло­
жа­ја ра­ње­ни­ка и бо­ле­сни­ка у вој­ска­ма у ра­ту од 27. ју­ла 1929. го­
ди­не, Же­нев­ска кон­вен­ци­ја о по­сту­па­њу са рат­ним за­ро­бље­ни­ци­ма
од 27. ју­ла 1929. го­ди­не.5) На­жа­лост, ни­су се ис­пу­ни­ла оче­ки­ва­ња
та­да­шње ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це да ра­то­ва и ору­жа­них су­ко­ба ви­
ше не­ће би­ти. Из­био је Дру­ги свет­ски рат ко­ји је био нај­стра­шни­ји
до та­да во­ђен рат ка­ко по бро­ју уче­сни­ка, та­ко и по бро­ју жр­та­ва
и рат­них ра­за­ра­ња.6) Све на­пред на­ве­де­не ме­ђу­на­род­не мул­ти­ла­те­
рал­не кон­вен­ци­је о рат­ном пра­ву пот­пи­са­ла је и Не­мач­ка, али их се
ни­је уоп­ште при­др­жа­ва­ла и исте је сва­ко­днев­но кр­ши­ла од пр­вог
3) Leslie C. Green, Contemporary Law of Armed Conflict, Manchester University Press, Man-
chester, 1993, стр.7-12; Gavro Perazić, Međunarodno ratno pravo (drugo dopunjeno izdan-
je), Vojnoizdavački i novinski centar, Beograd, 1986, стр. 43-46; Boris Krivokapić, Encik-
lopedijski rečnik međunarodnog prava i međunarodnih odnosa, Službeni glasnik, Beograd,
2010, стр. 125.
4) Gavro Perazić, Međunarodnopravna zabrana sredstava za masovno uništavanje u ratu,
Naučna knjiga, Beograd, 1968, стр. 20-27.
5) Međunarodne konvencije o ratnom pravu i o sigurnosti, (priredio: Boško Petković), Zavod
za općenarodnu obranu i društvenu samozaštitu SRH, Zagreb, 1979, стр. 329-355.
6) Детаљније видети, Други свјетски рат-50. година касније, Том I. и II, (приредио:
Владо Стругар), Црногорска академија наука и умјетности, Српска академија наука и
умјетности, Подгорица, 1997.

231
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 229-253.
да­на агре­си­је на Кра­ље­ви­ну Ју­го­сла­ви­ју, то­ком оку­па­ци­је, све до
по­след­њих да­на за­вр­шет­ка Дру­гог свет­ског ра­та.7)

3. НА­СТА­НАК ТЗВ. НЕ­ЗА­ВИ­СНЕ ДР­ЖА­ВЕ ХР­ВАТ­СКЕ

Пре на­стан­ка тзв. Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске од 10. апри­ла
1941. го­ди­не на­ста­ла је уста­шка ор­га­ни­за­ци­ја 1932. го­ди­не у Ита­
ли­ји под вођ­ством др Ан­те Па­ве­ли­ћа.8) Уста­шка ор­га­ни­за­ци­ја ко­ја
је у то вре­ме би­ла у еми­гра­ци­ји у Ита­ли­ји и има­ла је сво­је ба­зе
и ло­го­ре за обу­ку те­ро­ри­ста у Ита­ли­ји и у Ма­ђар­ској, из­вр­ши­ла
је чи­тав низ ди­вер­зант­ских и те­ро­ри­стич­ких на­па­да и са­бо­та­жа у
Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји. Те­ро­ри­стич­ки на­па­ди, ди­вер­зи­је и са­бо­
та­же вр­ше­ни су из Ма­ђар­ске, Аустри­је и Ита­ли­је на во­зо­ви­ма, др­
жав­ним и вој­ним објек­ти­ма и на ме­сти­ма јав­ног оку­пља­ња. У вре­
мен­ском раз­до­бљу од 1929. до 1934. го­ди­не уста­шка ор­га­ни­за­ци­ја
је из­вр­ши­ла пре­ко 20 те­ро­ри­стич­ких на­па­да, ди­вер­зи­ја и са­бо­та­жа,
у ко­ји­ма је уби­је­но шест ли­ца а ви­ше де­се­ти­на је ра­ње­но и при­чи­
ње­на је знат­на ма­те­ри­јал­на ште­та.9) Вр­ху­нац уста­шког те­ро­ри­зма
је би­ло те­ро­ри­стич­ко уби­ство кра­ља Алек­сан­дра Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа
и фран­цу­ског ми­ни­стра спољ­них по­сло­ва Лу­ја Бар­туа 9. ок­то­бра
1934. го­ди­не у Мар­се­љу.10)
У мно­гим ме­сти­ма у та­да­шњој Сав­ској, При­мор­ској и Хр­
ват­ској Ба­но­ви­ни од 1934-1941. го­ди­не из­вр­ше­ни су број­ни на­па­ди
чла­но­ва и сим­па­ти­зе­ра уста­шког по­кре­та на Ср­бе и њи­хо­ву имо­ви­
ну. Прак­тич­но, на­ве­де­на на­си­ља и на­па­ди на Ср­бе би­ли су увод и
на­ја­ва ма­сов­них и стра­вич­них рат­них зло­чи­на ко­ји ће се до­го­ди­ти
за вре­ме оку­па­ци­је Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је и на­стан­ком тзв. Не­за­
ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске.
Не­мач­ка оку­па­ци­о­на вој­ска ни­је уче­ство­ва­ла у спро­во­ђе­њу
ма­сов­ног ге­но­ци­да над Ср­би­ма, Је­вре­ји­ма и Ро­ми­ма у кон­цен­тра­
ци­о­ним ло­го­ри­ма у тзв. Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској. На­ве­де­не
7) Ђорђе Н. Лопичић, Немачки ратни злочини 1941-1945. пресуде Југословенских војних
судова, Музеј жртава геноцида, Београд, 2009, стр. 5-25.
8) Fikreta Jelić-Butić, Ustaše i Nezavisna Država Hrvatska 1941-1945, нав. дело, стр. 20-22.
9) „Ди­ску­си­ја у Дру­штву На­ро­да о санк­ци­ја­ма про­тив те­ро­ри­зма и Мар­сељ­ски зло­чин”,
По­ли­ци­ја број 3-4, Бе­о­град, 1935, стр. 152-157; Mla­den Co­lić, Ta­ko­zva­na Ne­za­vi­sna Dr­
ža­va Hr­vat­ska 1941, нав.де­ло, стр. 34-53; Ni­ko­la B.Mi­lo­va­no­vić, Od Mar­selj­skog aten­ta­ta
do Troj­nog pak­ta, Epo­ha, Za­greb, 1963, стр. 25-25.
10) Vladimir K. Volkov, Ubistvo kralja Aleksandra Hitlerova zavera, Nova knjiga, Beograd
1983, стр. 39-106; Јован Качаки, Краљеубиство у Марсељу, Завера, дезинформације,
мистификације 1934-9. октобар-2004, Жагор, Београд, 2004, стр. 30-50; Simo.C.
Ćirković, Marsejski krst kralja Aleksandra, Mandala, Beograd, 2014, стр. 57-106.

232
Је­ле­на Ло­пи­чић Јан­чић Кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац ...
ма­сов­не рат­не зло­чи­не и фи­зич­ка ис­тре­бље­ња Ср­ба, Је­вре­ја и Ро­
ма у кон­цен­тра­ци­о­ним ло­го­ри­ма из­вр­ши­ли су уста­ше, до­мо­бра­ни,
при­пад­ни­ци не­мач­ке ет­нич­ке ма­њи­не или чла­но­ви Кул­тур­бун­да
(Не­мач­ко­швап­ски кул­тур­ни са­вез) као и му­сли­ма­ни у са­ста­ву уста­
шких је­ди­ни­ца.11)
Од­го­вор­ност на­ци­стич­ке Не­мач­ке са­сто­ја­ла се пре све­га у
агре­си­ји и оку­па­ци­ји Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, укљу­чу­ју­ћи и те­ри­
то­ри­ју тзв. Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске. За­тим, на­ци­стич­ка Не­
мач­ка је уче­ство­ва­ла у осни­ва­њу тзв. Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске.
Та­ко­ђе на­ци­стич­ка Не­мач­ка је за­јед­но са уста­ша­ма, до­мо­бра­ни­ма
и оста­лим по­ли­циј­ским и вој­ним сна­га­ма вр­ши­ла ма­сов­не рат­не
зло­чи­не над Ср­би­ма, Је­вре­ји­ма, Ро­ми­ма, ан­ти­фа­ши­сти­ма и свим
дру­гим ли­ци­ма ко­ји се ни­су сла­га­ли са уста­шким ре­жи­мом. Не­
мач­ка од­го­вор­ност се огле­да у кр­ше­њу Бри­јан-Ке­ло­го­вог пак­та из
1928. го­ди­не, као и по­сто­је­ћих мул­ти­ла­те­рал­них ме­ђу­на­род­них
кон­вен­ци­ја­ма о рат­ном пра­ву. Пре­ма то­ме, од­го­вор­ност на­ци­стич­
ке Не­мач­ке по­сто­ји за агре­си­ју, оку­па­ци­ју, ге­но­цид, ма­сов­не рат­не
зло­чи­не и осни­ва­ње кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра укљу­чу­ју­ћи и Ја­се­
но­вац.
Ме­ђу­на­род­но пра­во пре­ци­зно је ре­гу­ли­са­ло по­јам и ин­сти­
тут вој­не оку­па­ци­је ко­ја је при­вре­ме­но ста­ње. Та­ко­ђе ме­ђу­на­род­
но пра­во не при­зна­је да се на оку­пи­ра­ним те­ри­то­ри­ја­ма од стра­не
оку­па­то­ра ства­ра­ју но­ве тзв. др­жа­ве. То је прак­тич­но ура­ди­ла на­
ци­стич­ка Не­мач­ка ка­да је од­мах по из­вр­ше­ној оку­па­ци­ји Кра­ље­ви­
не Ју­го­сла­ви­је осно­ва­ла тзв. Не­за­ви­сну Др­жа­ву Хр­ват­ску. При­зна­
ње тзв.Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске би­ло је од стра­не осо­вин­ских
др­жа­ва: Не­мач­ке, Ита­ли­је, Ма­ђар­ске, Ру­му­ни­је, Бу­гар­ске, Фин­ске,
Сло­вач­ке и Шпа­ни­је, ко­је су има­ле сво­ја по­слан­ства у За­гре­бу.12)
У вре­ме тра­ја­ња Дру­гог свет­ског ра­та ва­жи­ла је и при­ме­њи­
ва­на је Кон­вен­ци­ја о за­ко­ни­ма и оби­ча­ји­ма ра­та на коп­ну (IV. Ха­шка
кон­вен­ци­ја из 1907. го­ди­не) и Пра­вил­ник о за­ко­ни­ма и оби­ча­ји­ма
ра­та на коп­ну из 1907. го­ди­не.13) Та­ко­ђе су ва­жи­ле и при­ме­њи­ва­ле
су се две ме­ђу­на­род­не кон­вен­ци­је: Же­нев­ска кон­вен­ци­ја за по­бољ­
ша­ње по­ло­жа­ја ра­ње­ни­ка и бо­ле­сни­ка у вој­ска­ма у ра­ту од 27. ју­ла

11) Milan Bulajić, Jasenovac-uloga Vatikana u nacističkoj Hrvatskoj, Fond za istraživanje geno-
cida Beograd, Pešić i sinovi, Beograd, 2007, стр. 12-16.
12) Bogdan Krizman, Ante Pavelić i ustaše, drugo izdanje, Globus, Zagreb, 1983, стр. 437;
Mladen Colić, Takozvana Nezavisna Država Hrvatska 1941, нав. дело, стр. 112-115.
13) Izvori međunarodnog humanitarnog prava, (priredili: Vesna Knežević-Predić, Saša Avram,
Željko Ležaja) drugo, dopunjeno i prerađeno izdanje, Fakultet političkih nauka, Crveni krst
Srbije, Međunarodni komitet Crvenog krsta, Beograd, 2007 стр. 304-315.

233
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 229-253.
1929. го­ди­не14) и Кон­вен­ци­ја о по­сту­па­њу с рат­ним за­ро­бље­ни­ци­ма
од 27. ју­ла 1929. го­ди­не.15)
Пра­вил­ник о за­ко­ни­ма и оби­ча­ји­ма ра­та на коп­ну из 1907.
го­ди­не ко­ји је при­лог уз Кон­вен­ци­ју о за­ко­ни­ма и оби­ча­ји­ма ра­та
на коп­ну, ве­о­ма ја­сно и пре­ци­зно на­во­ди ко су рат­ни за­ро­бље­ни­ци
и ка­ко се са њи­ма по­сту­па. У чла­ну 1. под на­сло­вом − Свој­ство за­
ра­ће­не стра­не − се на­во­ди:
„Рат­ни за­ко­ни, пра­ва и ду­жно­сти не при­ме­њу­ју се са­мо на
вој­ску већ и на ми­ли­ци­је и до­бро­во­љач­ке од­ре­де ко­ји ис­пу­ња­ва­ју
сле­де­ће усло­ве:
1. да има­ју на че­лу лич­ност од­го­вор­ну за сво­је пот­чи­ње­не;
2. да има­ју ста­лан знак рас­по­зна­ва­ња ко­ји се мо­же раз­ли­ко­
ва­ти са уда­ље­но­сти;
3. да отво­ре­но но­се оруж­је;
4. да се при сво­јим опе­ра­ци­ја­ма при­др­жа­ва­ју за­ко­на и оби­
ча­ја ра­та.
У зе­мља­ма у ко­ји­ма ми­ли­ци­је или до­бро­во­љач­ки од­ре­ди са­
чи­ња­ва­ју вој­ску, или њој при­па­да­ју, они су об­у­хва­ће­ни на­зи­вом
вој­ска.”16)
За­тим, у на­ве­де­ном Пра­вил­ни­ку чи­та­ва Гла­ва II. под на­
сло­вом „О рат­ним за­ро­бље­ни­ци­ма” од чла­на 4. до чла­на 20. вр­
ло пре­ци­зно ре­гу­ли­ше ста­тус рат­них за­ро­бље­ни­ка. На осно­ву овог
Пра­вил­ни­ка сто­ти­не хи­ља­да Ср­ба, Је­вре­ја и Ро­ма ни­су се мо­гли
сма­тра­ти рат­ним за­ро­бље­ни­ци­ма ко­је су на­сил­но уста­шке вла­сти
од­во­ди­ле у кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац и чи­тав низ дру­гих
кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра и та­мо их, на до та­да не­ви­ђен на­чин, му­
чи­ли и уби­ја­ли.
У Дру­гом свет­ском ра­ту на те­ри­то­ри­ји оку­пи­ра­не Ју­го­сла­ви­
је су по­сто­ја­ли 71 кон­цен­тра­ци­о­ни и са­бир­ни ло­гор и 329 ис­тра­
жних и дру­гих за­тво­ра. Кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац је по бро­
ју уби­је­них ло­го­ра­ша био је да­ле­ко нај­ве­ће стра­ти­ште на про­сто­ру
оку­пи­ра­не Ју­го­сла­ви­је, где је уби­је­но нај­ма­ње 500.000, а по не­ким
ауто­ри­ма и пре­ко 1.200.000 Ср­ба, Је­вре­ја, Ро­ма и дру­гих ан­ти­фа­
ши­ста.17)

14) Međunarodne konvencije o ratnom pravu i o sigurnosti, (priredio: Boško Petković), нав.
дело, стр. 329-336.
15) Исто, стр. 337-358.
16) Исто, стр. 307.
17) Mirko Peršen, Ustaški logori, нав. дело, стр. 313-329.

234
Је­ле­на Ло­пи­чић Јан­чић Кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац ...

­
4. ЗА­КО­НИ ТЗВ. НЕ­ЗА­ВИ­СНЕ ДР­ЖА­ВЕ ХР­ВАТ­СКЕ
Фор­ми­ра­њем ма­ри­о­нет­ске тзв. Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске
до­нет је чи­тав низ за­ко­на и дру­гих про­пи­са о ма­сов­ном те­ро­ру и
ре­пре­са­ли­ја­ма са ци­љем да се све то и фор­мал­но прав­но оза­ко­ни.
То су би­ли ра­зни на­ци­стич­ки ра­си­стич­ки за­ко­ни ко­ји су до­но­ше­ни
по угле­ду на на­ци­стич­ке не­мач­ке за­ко­не.
На­во­ди­мо „За­кон­ску од­ред­бу за обра­ну на­ро­да и др­жа­ве” од
17. апри­ла 1941. го­ди­не, ко­ја је по­ста­ла глав­ни прав­ни основ чи­
та­вог уста­шког за­ко­но­дав­ства на осно­ву ко­га је би­ло пред­ви­ђе­но
спро­во­ђе­ње те­ро­ра. У на­ве­де­ној За­кон­ској од­ред­би се на­во­ди: „Тко
би­ло на ко­ји на­чин по­ври­је­ди или је по­ври­је­дио част и жи­вот­не
ин­те­ре­се хр­ват­ског на­ро­да или би­ло на ко­ји на­чин угро­зи оп­ста­нак
Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске или др­жав­не вла­сти, па ма­кар и дје­ло
оста­ло са­мо у по­ку­ша­ју, чи­ни се крив­цем зло­чин­ства ве­ле­и­зда­је.”
За ово кри­вич­но де­ло „ве­ле­и­зда­ја” је би­ла пред­ви­ђе­на смрт­на ка­
зна, ко­ју су из­ри­ца­ли пре­ки су­до­ви. Шта је зна­чи­ла „ве­ле­и­зда­ја”
ни­је пре­ци­зи­ра­но, не­го је то оста­вље­но пре­ким су­до­ви­ма да из­
ри­чу са­мо смрт­не ка­зне стре­ља­њем на ко­је ни­је по­сто­ја­ла жал­ба
ни­ти мол­ба за по­ми­ло­ва­ње. Ка­зна смр­ти стре­ља­њем из­вр­ша­ва­ла се
по­сле три са­та од про­гла­ше­ња осу­де.18)
За упу­ћи­ва­ње у кон­цен­тра­ци­о­не ло­го­ре до­не­та је „За­кон­ска
од­ред­ба о упу­ћи­ва­њу не­по­ћуд­них и по­ги­бељ­них осо­ба на при­сил­
ни бо­ра­вак у са­бир­не и рад­не ло­го­ре” ко­ја је сту­пи­ла на сна­гу 26.
де­цем­бра 1941. го­ди­не и ко­ју је пот­пи­сао По­глав­ник др Ан­те Па­
ве­лић и Ми­ни­стар пра­во­су­ђа и бо­го­што­вља др Мир­ко Пук.19)На­
ве­де­на „За­кон­ска од­ред­ба о упу­ћи­ва­њу не­по­ћуд­них и по­ги­бељ­них
осо­ба на при­сил­ни бо­ра­вак у са­бир­не и рад­не ло­го­ре” би­ла је са­мо
до­не­та фор­мал­но­прав­но, а у прак­си се ни­је уоп­ште при­ме­њи­ва­ла у
по­гле­ду тра­ја­ња бо­рав­ка у на­ве­де­ним ло­го­ри­ма. На­и­ме, у чла­ну 2.
про­пи­са­но је да: „Тра­ја­ње бо­рав­ка у са­бир­ним и рад­ним ло­го­ри­ма
не мо­же би­ти кра­ће од три мје­се­ца ни ду­же од три го­ди­не.» Ме­ђу­
тим, ова За­кон­ска од­ред­ба је би­ла са­мо де­кла­ра­тор­на по­што се у
прак­си ни­је при­ме­њи­ва­ла, јер ко је био спро­ве­ден у не­ки од број­
них кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра у тзв. Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској
оста­јао је све док ни­је био уби­јен. Кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­
вац је нај­бо­љи до­каз ка­ко се на­ве­де­на за­кон­ска од­ред­ба при­ме­њи­
ва­ла.20)

18) Исто, стр. 343-344.

19) Исто, стр. 456-457.
20) Sećanja Jevreja na logor Jasenovac, (priredio: Dušan Sindik), Savez Jevrejskih opština
Jugoslavije, Beograd, 1972, стр. 23-34.

235
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 229-253.
При­ли­ка је да са­мо на­ве­де­мо не­ко­ли­ко за­кон­ских про­пи­
са ко­ји су до­не­ти у тзв. Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској из ко­јих се
ви­ди њи­хо­ва на­ци­стич­ка и ра­си­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ко­ја се при­ме­
њи­ва­ла у на­ве­де­ним за­кон­ским про­пи­си­ма: „За­кон­ска од­ред­ба о
не­крет­ни­на­ма т.зв. до­бро­во­ља­ца” од 18. апри­ла 1941., „За­кон­ска
од­ред­ба о за­бра­ни ћи­ри­ли­це“ од 25. апри­ла 1941., „За­кон­ска од­
ред­ба о др­жа­вљан­ству“ од 30. апри­ла 1941., „За­кон­ска од­ред­ба о
за­шти­ти ари­јев­ске кр­ви и ча­сти Хр­ват­ског на­ро­да” од 30. апри­
ла 1941., „За­кон­ска од­ред­ба о ра­сној при­пад­но­сти” од 30. апри­ла
1941., „За­кон­ска од­ред­ба о пре­ла­ску с јед­не вје­ре на дру­гу” од 3.
ма­ја 1941., „Не­за­ви­сна Др­жа­ва Хр­ват­ска и Ње­мач­ки Рајх” ко­јим
се утвр­ђу­ју за­јед­нич­ке гра­ни­це од 13. ма­ја 1941., „За­кон­ска од­ред­
ба о при­је­ким су­до­ви­ма” од 17. ма­ја 1941., „Уго­вор о од­ре­ђи­ва­њу
гра­ни­ца из­ме­ђу Кра­ље­ви­не Хр­ват­ске и Кра­ље­ви­не Ита­ли­је” од 18.
ма­ја 1941., „Упу­та при­го­дом пре­ла­за с јед­не вје­ре на дру­гу” од 27.
ма­ја 1941., „На­ред­ба о утвр­ђи­ва­њу ра­сне при­пад­но­сти др­жав­них
и са­мо­у­прав­них слу­жбе­ни­ка и вр­ши­те­ља сло­бод­них ака­дем­ских
зва­ња” од 4. ју­на 1941., „За­кон­ска од­ред­ба о за­шти­ти на­род­не и
ари­јев­ске кул­ту­ре хр­ват­ског на­ро­да” од 4. ју­на 1941., „На­ред­ба о
про­мје­ни жи­дов­ских пре­зи­ме­на и озна­ча­ва­њу жи­до­ва и жи­дов­ских
тврт­ки” од 4. ју­на 1941., „На­ред­ба о устрој­ству и дје­ло­кру­гу ра­
да Ра­сно­по­ли­тич­ког по­вје­рен­ства” од 4. ју­на 1941., „За­кон­ска од­
ред­ба о об­ве­зној при­ја­ви имет­ка жи­до­ва и жи­дов­ских под­у­зе­ћа”
од 5. ју­на 1941., „За­кон­ска од­ред­ба о спре­ча­ва­њу при­кри­ва­ња жи­
дов­ског имет­ка” од 5. ју­на 1941., „За­кон­ска од­ред­ба о по­крет­ном
при­је­ком су­ду” од 24. ју­на 1941., „За­кон­ска од­ред­ба о пре­у­зи­ма­њу
имо­ви­не „срп­ских за­во­да и уста­но­ва” у Хр­ват­ским Кар­лов­ци­ма у
вла­сни­штво Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске” од 19. сеп­тем­бра 1941.,
„За­кон­ска од­ред­ба о по­ступ­ку код ко­му­ни­стич­ких на­па­да­ја, кад се
по­чи­ни­тељ не про­на­ђе” од 2. ок­то­бра 1941., „За­кон­ска од­ред­ба о
по­др­жа­вље­њу имет­ка Жи­до­ва и жи­дов­ских под­у­зе­ћа” од 9. ок­то­
бра 1941. Све на­ве­де­не за­кон­ске од­ред­бе пот­пи­си­вао је По­глав­ник
др Ан­те Па­ве­лић, др Ми­ле Бу­дак, др Ан­дри­ја Ар­ту­ко­вић, др Мир­ко
Пук и др Ми­ло­ван Жа­нић.21)
У ве­зи са фор­ми­ра­њем уста­шких пре­ких су­до­ва, ко­ји су из­
ри­ца­ли ма­сов­не смрт­не ка­зне на ко­је ни­је би­ло мо­гућ­но­сти под­
но­ше­ња жал­бе или по­ми­ло­ва­ња и где су се ка­зне из­вр­ша­ва­ле са­мо
21) Nezavisna Država Hrvatska, Zakoni, zakonske odredbe, naredbe i t.d. proglašene od 11.
travnja do 26. svibnja 1941. knjiga I (svezak 1-10) (priredio: Adam. Mataić), Tisak i naklada
knjižare St. Kugli, Zagreb, 1941, стр. 61-66, Mladen Colić, Takozvana Nezavisna Država
Hrvatska 1941, нав. дело, стр. 416-450; Почетак окупације и стварање НДХ као и први
месеци „државно-правног” уређења, (приредио: др Драго Његован), ИК Прометеј
Нови Сад, Мало историјско друштво-Нови Сад, 2013 стр. 34-67.

236
Је­ле­на Ло­пи­чић Јан­чић Кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац ...
три ча­са од до­но­ше­ња суд­ске од­лу­ке, нај­бо­ље по­ка­зу­је уста­шка ак­
ци­ја ко­ју је у Сре­му спро­во­дио уста­ша Вик­тор То­мић и пре­ки суд
1942. го­ди­не. У то­ку на­ве­де­не ак­ци­је Вик­то­ра То­ми­ћа уби­је­но је
око 6.000 му­шка­ра­ца, же­на, ста­ра­ца и де­це, а ухап­ше­но је и пре­ко
10.000 ци­ви­ла ко­ји су за­тим спро­ве­де­ни у кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор
Ја­се­но­вац. У тој ак­ци­ји Вик­то­ра То­ми­ћа, у но­ћи из­ме­ђу 30. и 31.
ав­гу­ста 1942. го­ди­не, на гро­бљу у Срем­ској Ми­тро­ви­ци стре­љан
је и по­зна­ти срп­ски сли­кар Са­ва Шу­ма­но­вић са­мо за­то што је био
Ср­бин.22)
Раз­ма­тра­ју­ћи осни­ва­ње кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра у тзв. Не­
за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској са аспек­та та­да ва­же­ћег ме­ђу­на­род­ног
рат­ног пра­ва са си­гур­но­шћу мо­же­мо да кон­ста­ту­је­мо да је фор­ми­
ра­ње на­ве­де­них кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра би­ло у пот­пу­ној су­прот­
но­сти са ме­ђу­на­род­ним рат­ним пра­вом и да пред­ста­вља те­шко кр­
ше­ње ме­ђу­на­род­ног рат­ног пра­ва. На­и­ме, у тим број­ним уста­шким
кон­цен­тра­ци­о­ним ло­го­ри­ма су би­ли при­сил­но до­во­ђе­ни ци­ви­ли,
ко­ји ни­су би­ли вој­ни­ци, под­о­фи­ци­ри или офи­ци­ри, ни­ти су има­ли
би­ло ка­кве ве­зе са вој­ском или уче­шћем у ра­ту. Уста­шке вла­сти су
при­сил­но у кон­цен­тра­ци­о­не ло­го­ре до­во­ди­ли же­не, стар­це, бо­ле­
сна ли­ца па чак и де­цу, са­мо за­то што су би­ли Ср­би, Је­вре­ји или
Ро­ми. Ко­ли­ко су у тој без­об­зир­но­сти кр­ши­ли ме­ђу­на­род­но рат­но
пра­во нај­бо­ље по­ка­зу­ју и чи­ње­ни­це да као и на­ци­стич­ка Не­мач­
ка и фа­ши­стич­ка Ита­ли­ја ни­су при­зна­ва­ли ста­тус за­ра­ће­не стра­не
при­пад­ни­ци­ма на­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ке вој­ске. Та­ко ка­да би не­ког
пар­ти­за­на за­ро­би­ли, или ра­ње­ни­ка или бо­ле­сни­ка он­да би их у нај­
ве­ћем бро­ју слу­ча­је­ва уби­ја­ли на ли­цу ме­ста или од­во­ди­ли у не­ки
од кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра, где би по­сле кра­ћег са­слу­ша­ња би­ли
уби­је­ни.

5. КОН­ЦЕН­ТРА­ЦИ­ОН
­ И ЛО­ГОР ЈА­СЕ­НО­ВАЦ
Ја­се­но­вац је био кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор у тзв. Не­за­ви­сној
Др­жа­ви Хр­ват­ској ко­ји су осно­ва­ле хр­ват­ске уста­ше по угле­ду на
на­ци­стич­ке ло­го­ре уни­ште­ња и ко­ји је без пре­ки­да функ­ци­он ­ и­сао
од 21. ав­гу­ста 1941. го­ди­не до 22. апри­ла 1945. го­ди­не. У кон­цен­
тра­ци­о­ном ло­го­ру Ја­се­но­вац су ма­сов­но од­во­ђе­ни и на раз­не мон­
стру­о­зне на­чи­не уби­ја­ни Ср­би, Је­вре­ји, Ро­ми, као и за­ро­бље­ни, ра­
ње­ни и бо­ле­сни пар­ти­за­ни и ан­ти­фа­ши­сти дру­гих на­ци­о­нал­но­сти
22) Акција Виктора Томића и покретни преки суд у Срему 1942, (приредио др Драго
Његован), ИК IК Прометеј Нови Сад, Мало историјско друштво-Нови сад, Нови Сад,
2009, стр. 16.

237
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 229-253.
и сви дру­ги ко­ји су озна­че­ни као не­при­ја­те­љи уста­шког ре­жи­ма.
Ја­се­но­вац је био у ства­ри си­стем уста­шких ло­го­ра смр­ти, ко­ји се
про­сти­рао на 240 ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра где се на­ла­зи­ло ви­ше ло­
го­ра и ма­сов­них гроб­ни­ца уби­је­них ло­го­ра­ша.23)
Ме­сто Ја­се­но­вац се на­ла­зи у Хр­ват­ској, у бли­зи­ни ушћа ре­ке
Уне у ре­ку Са­ву и на­ла­зи се по­ред же­ле­знич­ке пру­ге За­греб-Бе­
о­град. Пре не­мач­ке оку­па­ци­је Ју­го­сла­ви­је у Ја­се­нов­цу је жи­ве­ло
пре­те­жно срп­ско ста­нов­ни­штво ко­је су уста­ше ве­ћим де­лом уби­ле.
У Ја­се­нов­цу се на­ла­зио стал­ни уста­шки гар­ни­зон. У ло­гор у Ја­се­
нов­цу уста­ше су пр­ве ло­го­ра­ше Је­вре­је и Ср­бе до­ве­ли већ у ле­то
1941. го­ди­не.24) Кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац је био чи­тав си­
стем ло­го­ра смр­ти ко­ји су са­чи­ња­ва­ли ло­го­ри Ја­стре­бар­ско, Гор­ња
Ри­је­ка, Си­сак, Ђа­ко­во и Ле­по­гла­ва.
Уста­шки кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац је сма­тран тре­ћи
по ве­ли­чи­ни у оку­пи­ра­ној Евро­пи.25) Тре­ба на­гла­си­ти да је кон­
цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац био ло­гор у ко­ји су до­во­ђе­ни ло­го­
ра­ши са­мо са те­ри­то­ри­је тзв. Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске, ко­ја је
об­у­хва­та­ла те­ри­то­ри­ју Хр­ват­ске, Дал­ма­ци­је, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не,
Сла­во­ни­је и Сре­ма. Са тих на­ве­де­них те­ри­то­ри­ја, ко­ја је би­ла не­у­
по­ре­ди­во те­ри­то­ри­јал­но и број­ча­но ма­ња од оку­пи­ра­не Евро­пе, у
Ја­се­но­вац је до­ве­де­но пре­ко је­дан ми­ли­он ци­ви­ла: Ср­ба, Је­вре­ја,
Ро­ма, ма­њи број Хр­ва­та ан­ти­фа­ши­ста, за­ро­бље­них пар­ти­за­на, же­
на, де­це и ста­ра­ца. У Ја­се­нов­цу је био из­гра­ђен си­стем бр­зе фи­
зич­ке ли­кви­да­ци­је ло­го­ра­ша. Ло­гор Ја­се­но­вац је имао сме­штај­ни
ка­па­ци­тет од нај­ви­ше три хи­ља­де ло­го­ра­ша, али сва­ко­днев­ним
уни­шта­ва­њем и уби­ја­њем на раз­не на­чи­не, као и због ма­сов­них
епи­де­ми­ја пе­га­вог и тр­бу­шног ти­фу­са ка­да се сва­ко­днев­но ма­
сов­но уми­ра­ло, мо­гао је да не­пре­кид­но, без за­сто­ја да при­ма но­ве
ло­го­ра­ше. Глав­ни стан По­глав­ни­ка Ан­те Па­ве­ли­ћа је био упу­тио
пре­ко Ми­ни­стар­ства уну­тра­шњих по­сло­ва НДХ на­ред­бу свим под­
руч­ним уста­но­ва­ма: „Да ло­гор Ја­се­но­вац мо­же да при­ми нео­гра­ни­
че­ни број за­то­че­ни­ка.”
При­ли­ком до­во­ђе­ња у ло­гор над ло­го­ра­ши­ма је од­мах вр­ше­
на три­ја­жа. Ко ни­је био спо­со­бан за те­шке фи­зич­ке ра­до­ве, од­мах
је од­во­ђен на стра­ти­шта где су уби­ја­ни. Уста­ше су уби­ја­ле на раз­
не на­чи­не: ва­тре­ним оруж­јем, кла­ли но­же­ви­ма, уда­ра­ли ма­ље­ви­ма,
23) Mi­lan Bu­la­jić, Ja­se­no­vac usta­ški lo­go­ri smr­ti: srp­ski mit?: hr­vat­ski usta­ški lo­go­ri ge­no­ci­da
nad Sr­bi­ma, Je­vre­ji­ma i Ci­ga­ni­ma, Mu­zej žr­ta­va ge­no­ci­da, Be­o­grad, 1999, стр. 11-27.
24) Zlo­či­ni fa­ši­stič­kih oku­pa­to­ra i nji­ho­vih sa­rad­ni­ka pro­tiv Je­vre­ja u Ju­go­sla­vi­ji, (pri­re­dio:
Dan­ko R. Va­so­vić) Sa­vez Je­vrej­skih op­šti­na Fe­de­ra­tiv­ne Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je,
Be­o­grad, 2005, стр. 85-94.
25) Mi­lan Bu­la­jić, Ja­se­no­vac-ulo­ga Va­ti­ka­na u na­ci­stič­koj Hr­vat­skoj, нав. де­ло, стр. 11.

238
Је­ле­на Ло­пи­чић Јан­чић Кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац ...
се­ки­ра­ма, че­ки­ћи­ма, мот­ка­ма, гво­зде­ним по­лу­га­ма, ве­ша­ли, да­ви­
ли, спа­љи­ва­ли итд. Уби­је­ни ло­го­ра­ши су ба­ца­ни у ма­сов­не за­јед­
нич­ке гроб­ни­це, а је­дан део уби­је­них су ба­ца­ни у ре­ку Са­ву ко­ји су,
но­ше­ни ре­ком Са­вом, до­ла­зи­ли до Бе­о­гра­да. На мно­гим ле­ше­ви­ма
би­ло је на­пи­са­но: „Ме­со за Јо­ва­но­ву пи­ја­цу”.
У ло­го­ру у Ја­се­нов­цу нај­ви­ше је би­ло му­шка­ра­ца, али би­ло
је до­ста и же­на и де­це. У Ја­се­нов­цу у Ло­го­ру III. „Ци­гла­на” на та­ко­
зва­ној „Еко­но­ми­ји” од ле­та 1943. го­ди­не је по­сто­јао по­се­бан жен­
ски ло­гор, ко­ји се са­сто­јао од две ба­ра­ке, а од је­се­ни 1944. го­ди­не и
две ве­ли­ке јед­но­спрат­не зи­да­не згра­де. Же­не-ло­го­ра­ши ко­ри­шће­не
су за пољ­ске ра­до­ве. Број же­на ло­го­ра­ши­ца у том жен­ском ло­го­ру
је био пре­ма са­чу­ва­ном „Ори­ги­нал­ном по­пи­су за­то­че­ни­ца ло­го­ра
Ја­се­но­вац” 1165. До­бар део ових же­на је уби­јен, а стал­но су на
њи­хо­ва ме­ста до­во­ди­ли дру­ге ухап­ше­не же­не.26) По­ред на­ве­де­ног
жен­ског ло­го­ра, у Ја­се­нов­цу је по­сто­јао још је­дан ло­гор за же­не.
Био је сме­штен и ста­рин­ском двор­цу Ло­бо­град ко­ји се на­ла­зио де­
се­так ки­ло­ме­та­ра од же­ле­знич­ке ста­ни­це Зла­тар-Би­стри­ца. У том
ло­го­ру је би­ло сме­ште­но 1300 же­на са де­цом, углав­ном Је­вреј­ке и
не­што Срп­ки­ња, ко­је су ин­тер­ни­ра­не.27) У ло­го­ру Ја­се­но­вац уста­ше
су ма­сов­но вр­ши­ле си­ло­ва­ња над ло­го­ра­ши­ца­ма, а ве­ћи­ну су че­сто
са­ди­стич­ки уби­ја­ли нај­че­шће кла­њем.
Глав­ни уста­шки ко­ља­чи су би­ли ко­ман­дан­ти и управ­ни­
ци кон­цен­тра­ци­о­ног ло­го­ра Ја­се­но­вац. Вје­ко­слав Лу­бу­рић зва­ни
„Макс” био је пр­ви ко­ман­дант Ја­се­нов­ца и био је над­ле­жан за све
ло­го­ре ко­ји су се на­ла­зи­ли на те­ри­то­ри­ји Ја­се­но­вац, Ста­ра Гра­ди­
шка, Ђа­ко­во и др. Иви­ца Мат­ко­вић био је пр­ви Лу­бу­ри­ћев за­ме­ник.
Љу­бо Ми­лош био је тре­ћи по ран­гу, ве­о­ма кр­во­ло­чан и са­ди­ста.
Све­ште­ник фра­ње­вац Ми­ро­слав Фи­ли­по­вић-Мај­сто­ро­вић био је
јед­но вре­ме за­по­вед­ник Ло­го­ра III. и за­тим за­по­вед­ник у Ста­рој
Гра­ди­шки и је­дан од нај­ве­ћих кр­во­ло­ка у уби­ја­њу ло­го­ра­ша. По­
след­њи ко­ман­дант Ја­се­нов­ца био је Дин­ко Ша­кић. У ову ка­те­го­
ри­ју кр­во­ло­ка спа­да­ју и Иви­ца Бр­кља­чић, Ма­рик­но Ву­тић и чи­тав
низ дру­гих уста­ша. Еуген Ди­до Ква­тер­ник је био над­ле­жан за све
кон­цен­тра­ци­о­не ло­го­ре у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској. Ан­дри­ја
Ар­ту­ко­вић је био кре­а­тор за­кон­ских про­пи­са о кон­цен­тра­ци­о­ним
ло­го­ри­ма и на­ред­бо­да­вац за уби­ја­ње Ср­ба, Је­вре­ја, Ро­ма, ан­ти­фа­
ши­ста и свих ко­ји се ни­су сла­га­ли са уста­шким ре­жи­мом.28)
26) Mir­ko Per­šen, Usta­ški lo­go­ri, нав. де­ло, стр. 202-210.
27) Zlo­či­ni fa­ši­stič­kih oku­pa­to­ra i nji­ho­vih sa­rad­ni­ka pro­tiv Je­vre­ja u Ju­go­sla­vi­ji, нав. де­ло,
стр. 74-75; Fi­kre­ta Je­lić-Bu­tić, Usta­še i Ne­za­vi­sna Dr­ža­va Hr­vat­ska 1941-1945, нав. де­ло,
стр. 186.
28) Zlo­či­ni fa­ši­stič­kih oku­pa­to­ra i nji­ho­vih sa­rad­ni­ka pro­tiv Je­vre­ja u Ju­go­sla­vi­ji, нав. де­ло,
стр. 94-109.

239
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 229-253.
О кон­цен­тра­ци­о­ном ло­го­ру Ја­се­но­вац об­ја­вље­на је код нас
обим­на ли­те­ра­ту­ра: књи­ге, збор­ни­ци ра­до­ва, члан­ци, ко­мен­та­ри,
фељ­то­ни, при­ка­зи и освр­ти у днев­ној и не­дељ­ној штам­пи као и
у број­ним ча­со­пи­си­ма и дру­гој пе­ри­о­ди­ци.29) Са­свим је из­ве­сно
да су у књи­га­ма ме­мо­а­ра и ме­мо­ар­ских за­пи­са ло­го­ра­ша ко­ји су
пре­жи­ве­ли стра­хо­те Ја­се­нов­ца нај­бо­ље опи­са­ни ста­ње, до­га­ђа­ји,
лич­но­сти, као и стра­хо­те му­че­ња и уби­ја­ња у ло­го­ру у Ја­се­нов­
цу.30) Та­ко­ђе и на стра­ним је­зи­ци­ма по­сто­ји ли­те­ра­ту­ра ко­ја об­ра­
ђу­је кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац.31) И по­ред број­не до­ма­ће и
стра­не ли­те­ра­ту­ре о кон­цен­тра­ци­о­ном ло­го­ру Ја­се­но­вац, сма­тра­мо
да о Ја­се­нов­цу као нај­ве­ћем Срп­ском, Је­вреј­ском, Ром­ском и ан­ти­
фа­ши­стич­ком стра­ти­шту тре­ба и да­ље пи­са­ти и ис­тра­жи­ва­ти, јер
је у пи­та­њу огром­на ма­те­ри­ја ко­ја ни­је ни при­бли­жно ис­тра­же­на.
По­го­то­во што се упор­но по­ку­ша­ва из­вр­ши­ти ре­ви­зи­ја Дру­гог свет­
ског ра­та од стра­не „на­уч­ни­ка, исто­ри­ча­ра, по­ли­ти­ча­ра и пу­бли­
ци­ста” по­ра­же­них др­жа­ва и њи­хо­вих по­ма­га­ча ка­ко би се џе­ла­ти
при­ка­за­ли као жр­тве, а жр­тве као џе­ла­ти.
По­сто­је раз­не про­це­не ко­ли­ко је ло­го­ра­ша уби­је­но у Ја­се­
нов­цу од 21. ав­гу­ста 1941. го­ди­не до 22. апри­ла 1945. го­ди­не. Не­
по­сред­но по­сле за­вр­шет­ка Дру­гог свет­ског ра­та 1945. го­ди­не зва­
нич­не ју­го­сло­вен­ске про­це­не су би­ле да је уби­је­но пре­ко 800.000
ло­го­ра­ша Ср­ба, Је­вре­ја, Ро­ма и дру­гих ан­ти­фа­ши­ста.32) У пу­бли­ка­
ци­ји „Зло­чи­ни фа­ши­стич­ких оку­па­то­ра и њи­хо­вих са­рад­ни­ка про­
тив Је­вре­ја у Ју­го­сла­ви­ји” се на­во­ди да је, на осно­ву ис­ка­за ре­ла­
тив­но ма­лог бро­ја пре­жи­ве­лих ло­го­ра­ша, у Ја­се­нов­цу уби­је­но око
500.000 − 600.000 Ср­ба, Је­вре­ја, Ро­ма и дру­гих на­ци­о­нал­но­сти и
ан­ти­фа­ши­ста, укљу­чу­ју­ћи и око 20.000 Је­вре­ја.33) Зе­маљ­ска ко­ми­
29) Jo­van Mir­ko­vić, Ob­ja­vlje­ni iz­vo­ri i li­te­ra­tu­ra o Ja­se­no­vač­kim lo­go­ri­ma, Gar­fo­Mark Lak­ta­ši,
Be­sje­da Ba­nja Lu­ka, Mu­zej žr­ta­va ge­no­ci­da Be­o­grad, Ba­nja Lu­ka-Be­o­grad, 2000, стр. 131-
173.
30) Đor­đe Mi­li­ša, U mu­či­li­štu- pa­klu Ja­se­no­vac, „Po­li­ti­ka”, Struč­na knji­ga, Be­o­grad, 1991 (re­
print iz­da­nja − Za­greb, 1945) стр. 85-285; Mil­ko Rif­fer, Grad mr­tvih Ja­se­no­vac 1943, Za­
greb, 1946, стр. 4-27; Ni­ko­la Ni­ko­lić, Ja­se­no­vač­ki lo­gor, Na­klad­ni za­vod, Za­greb, 1948,
стр. 285-289; Dra­go H. Čo­la­ko­vić, Ja­se­no­vac 21.VI­II. 1941-31.III. 1942, Svje­tlost, Sa­ra­
je­vo, 1948, стр. 34-66; Egon Ber­ger, 44. mje­se­ca u Ja­se­nov­cu, Gra­fič­ki za­vod Hr­vat­ske,
Za­greb, 1966, стр. 24-37.
31) Ed­mond Pa­ris, Ge­no­ci­de in Sa­tel­li­te Cro­a­tia, 1941-1945: A Re­cord of Ra­cial and Re­li­gi­o­us
Per­se­cu­ti­ons and Mas­sac­res, The Ame­ri­can In­sti­tu­te for Bal­kan Af­fa­irs, Chi­ca­go, 1962, стр.
82-156 ; Rap­hael Lem­kin, Axis Ro­le in Oc­cu­pied Euro­pe, Car­ne­gie En­dow­ment for In­ter­
na­ti­o­nal Pe­a­ce, Was­hing­ton, 1944, стр. 79-109; Sr­dja Trif­ko­vic, Usta­ša Cro­a­tian Fa­sci­zam
and Euro­pean Po­li­tics, 1929-1945, Se­cond Edi­tion, The Lord Byron Fo­un­da­tion for Bal­kan
Stu­di­es, Chi­ca­go-Ot­ta­wa-Lon­don, 2011, стр. 66-78 Yehu­da Ba­u­er, The Ho­lo­ca­ust Per­spec­
ti­ve, Shel­don, Lon­don, 1978. стр. 42-56.
32) Mir­ko Per­šen, Usta­ški lo­go­ri, нав. де­ло, стр. 313-329.
33) „Zlo­či­ni fa­ši­stič­kih oku­pa­to­ra i nji­ho­vih sa­rad­ni­ka pro­tiv Je­vre­ja u Ju­go­sla­vi­ji”, нав. де­ло,
стр. 106-107.

240
Је­ле­на Ло­пи­чић Јан­чић Кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац ...
си­ја Хр­ват­ске за утвр­ђи­ва­ње зло­чи­на оку­па­то­ра и њи­хо­вих по­ма­
га­ча на­ве­ла је број од око 500.000-600.000 уби­је­них ло­го­ра­ша.34)
Ра­до­ван Три­вун­чић на­во­ди: „На осно­ву про­стор­них ин­ди­ка­то­ра и
тврд­њи пре­жи­вје­лих за­то­че­ни­ка, број од 700.000 уни­ште­них љу­ди-
за­то­че­ни­ка је вр­ло ре­а­лан.”35)
Уста­шка ад­ми­ни­стра­ци­ја ло­го­ра Ја­се­но­вац ни­је во­ди­ла еви­
ден­ци­ју при­спе­лих ло­го­ра­ша као и уби­је­них ло­го­ра­ша, од­но­сно
по­сто­ја­ле се не­ке не­пот­пу­не еви­ден­ци­је ко­је су при­ли­ком по­вла­че­
ња уста­ша уни­ште­не. По­сле за­вр­шет­ка Дру­гог свет­ског ра­та ни­је
вр­шен по­пис жр­та­ва уби­је­них у Ја­се­нов­цу, та­ко да су са­мо вр­ше­не
раз­не про­це­не о бро­ју жр­та­ва. Чи­ње­ни­ца је да су Фра­њо Туђ­ман
и низ хр­ват­ских ауто­ра и на­уч­ни­ка ми­ни­ми­зи­ра­ли број жр­та­ва у
Ја­се­нов­цу где су на­во­ди­ли да је број жр­та­ва био око 40.000. На
овај на­чин су по­ку­ша­ва­ли да се из­вр­ши ре­ви­зи­ја уста­шких рат­них
зло­чи­на и ге­но­ци­да над Ср­би­ма, Је­вре­ји­ма и Ро­ми­ма и ми­ни­ми­зи­
ра­њем бро­ја жр­та­ва.
Као што је по­зна­то, у Ја­се­нов­цу је уби­јен и ве­ли­ки број Ро­ма.
Та­чан број уби­је­них Ро­ма ни­ка­да ни­је утвр­ђен. Пр­ве про­це­не су
ишле од 37.000 до 40.000 уби­је­них Ро­ма.36) Ка­сни­јим, пот­пу­ни­јим
ис­тра­жи­ва­њи­ма пре­ма све­до­че­њу пре­жи­ве­лих ло­го­ра­ша, јед­ног
де­ла са­чу­ва­них до­ку­ме­на­та, за­тим из­ја­ва­ма ухва­ће­них уста­шких
зло­чи­на­ца и пре­ма ис­тра­жи­ва­њи­ма на­ших на­уч­ни­ка, про­це­њу­је се
да је у Ја­се­нов­цу уби­је­но пре­ко 80.000 Ро­ма, што се сма­тра ре­ал­на
про­це­на.
У оку­пи­ра­ној Евро­пи је­ди­но су у тзв. Не­за­ви­сној Др­жа­ви
Хр­ват­ској по­сто­ја­ли по­себ­ни ло­го­ри за де­цу Ја­стре­бар­ско, Гор­ња
Ри­је­ка и Си­сак. Пре­ма ис­тра­жи­ва­њи­ма ко­је је спро­вео аутор Дра­
го­је Лу­кић, у тзв. Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској, у ја­се­но­вач­ком
ло­го­ру Ста­ра Гра­ди­шка, и у ло­го­ру Ја­стре­бар­ско и дру­гим ло­го­
ри­ма је уби­је­но 19.432 де­це (Ср­ба, Је­вре­ја и Ро­ма) до 14 го­ди­на
ста­ро­сти.37)

34) Fi­kre­ta Je­lić-Bu­tić, Usta­še i Ne­za­vi­sna Dr­ža­va Hr­vat­ska 1941-1945, нав. де­ло, стр. 187.
35) Ra­do­van Tri­vun­čić, Ja­se­no­vac i ja­se­no­vač­ki lo­go­ri, dru­go pro­ši­re­no i do­pu­nje­no iz­da­nje,
Ja­se­no­vac Spo­men pod­ruč­je, Ja­se­no­vac, 1974, стр. 16.
36) Đor­đe Mi­li­ša, U mu­či­li­štu- pa­klu Ja­se­no­vac, нав. де­ло, стр. 142; Nar­ci­sa Len­gel-Kri­zman,
„Pri­log pro­u­ča­va­nja te­ro­ra u tzv. NDH: Sud­bi­na Ro­ma 1941-1945”, Ča­so­pis za su­vre­me­nu
po­vi­jest broj 1,Za­greb, 1986, стр. 29-42.
37) Dra­go­je Lu­kić, Bi­li smo sa­mo de­ca, Ja­se­no­vač­ka grob­ni­ca 19.432. de­voj­či­ce i de­ča­ka, knj.
I. i II, Mu­zej žr­ta­va ge­no­ci­da, Be­o­grad, 2000,стр.35-59; Dra­go­je Lu­kić, „Lo­go­ri za de­cu u
Ne­za­vi­snoj Dr­ža­vi Hr­vat­skoj 1941-1945”, Voj­no­is­ to­rij­ski gla­snik broj 1, Be­o­grad, 1995, стр.
312.

241
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 229-253.
Не же­ли­мо да у овом ра­ду ко­ји се од­но­си на кон­цен­тра­ци­о­ни
ло­гор Ја­се­но­вац по­ле­ми­ше­мо о бро­ју жр­та­ва, али са­мо на­во­ди­мо
по­дат­ке ра­зних ауто­ра да се ви­ди ко­ли­ко је би­ло жр­та­ва.38)
За вре­ме не­при­ја­тељ­ске оку­па­ци­је у тзв. Не­за­ви­сној Др­жа­
ви Хр­ват­ској на­ро­чи­то на под­руч­ју Бо­сне, Хер­це­го­ви­не, Хр­ват­ске,
Дал­ма­ци­је, Сла­во­ни­је и Сре­ма од­во­ђе­но је у број­не кон­цен­тра­ци­о­
не ло­го­ре, а нај­ви­ше у Ја­се­но­вац на сто­ти­не хи­ља­да Ср­ба, Је­вре­ја,
Ро­ма и дру­гих ан­ти­фа­ши­ста. На­ве­де­ни рат­ни зло­чи­ни и ге­но­цид
до­ве­ли су до дра­стич­не на­ци­о­нал­не про­ме­не ста­нов­ни­штва на тим
про­сто­ри­ма. Та­ко су, по­сле за­вр­шет­ка Дру­гог свет­ског ра­та, пре­
о­ста­ли Ср­би из по­па­ље­них и по­ру­ше­них се­ла и на­се­ље­них ме­ста
исе­ља­ва­ни као ко­ло­ни­сти у Вој­во­ди­ну. На њи­хо­ва ме­ста на­се­ља­ва­
ни су углав­ном му­сли­ма­ни и Хр­ва­ти, та­ко да су де­ве­де­се­тих го­ди­на
XX ве­ка мно­га се­ла, на­се­ље­на ме­ста и гра­до­ви ко­ји су пре Дру­гог
свет­ског ра­та има­ли ве­ћин­ско срп­ско ста­нов­ни­штво та­да има­ли
му­сли­ман­ско или хр­ват­ско ве­ћин­ско ста­нов­ни­штво. Ова­квих при­
ме­ра има мно­го у Бо­сан­ској Кра­ји­ни, Ли­ци, Ба­ни­ји, Кор­ду­ну, Дал­
ма­ци­ји и Сла­во­ни­ји.
Иде­ја о фи­зич­кој ли­кви­да­ци­ји Ср­ба, Је­вре­ја и Ро­ма је по­чео
још у Ита­ли­ји пре 1941. го­ди­не и пре про­гла­ше­ња тзв. Не­за­ви­сне
Др­жа­ве Хр­ват­ске 10. апри­ла 1941. го­ди­не и пре ка­пи­ту­ла­ци­ја вој­
ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је 17. апри­ла 1941. го­ди­не. Уста­ше су још
ка­да су би­ли у еми­гра­ци­ји у Ита­ли­ји пла­ни­ра­ли из­град­њу кон­цен­
тра­ци­о­них ло­го­ра. План и про­је­кат је та­да на­пра­вио ор­га­ни­за­тор
кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра Вје­ко­слав Макс Лу­бу­рић ко­ји је оти­шао
у еми­гра­ци­ју и про­шао обу­ку у ра­зним уста­шким ло­го­ри­ма у Ма­
ђар­ској.
Прак­тич­но зло­чи­ни ге­но­ци­да над Ср­би­ма, Је­вре­ји­ма и Ро­
ми­ма су по­че­ли већ 11. апри­ла 1941. го­ди­не ка­да је из­вр­шен на­пад
на згра­ду Је­вреј­ске ре­ли­гиј­ске за­јед­ни­це у За­гре­бу. За­тим, уста­ше
су 15. апри­ла 1941. го­ди­не по­хап­си­ле ис­так­ну­те Ср­бе и Је­вре­је и
спро­ве­ле их у ло­гор ко­ји се на­ла­зио у фа­бри­ци „Да­ни­ца” у Ко­прив­
ни­ци. Уста­ше су из­вр­ши­ле пр­во ма­сов­но кла­ње Ср­ба 17. апри­ла
1941. го­ди­не ка­да је 25 се­ља­ка из Гру­би­ши­ног По­ља уби­је­но у Ста­
ром Се­лу. Спро­во­ђе­ње ухап­ше­них 300 Ср­ба и Је­вре­ја из За­гре­ба у
кон­цен­тра­ци­он­ е ло­го­ре из­вр­ше­но је 29. апри­ла 1941. го­ди­не.39)
Вје­ко­слав Макс Лу­бу­рић је по по­зи­ву на­ци­стич­ког Ге­ста­поа
био у Не­мач­кој ок­то­бра 1941. го­ди­не ка­да је и об­и­шао де­се­так не­

38) Glez fon Hor­ste­nau, Iz­me­đu Hi­tle­ra i Pa­ve­li­ća (Me­mo­a­ri kon­tra­verz­nog ge­ne­ra­la), Dru­go
iz­da­nje, Be­o­grad, Pra­vo­slav­na reč No­vi Sad, Mo­re-Be­o­grad, No­vi Sad, 2013.
39) Mi­lan Bu­la­jić, Ja­se­no­vac-ulo­ga Va­ti­ka­na u na­ci­stič­koj Hr­vat­skoj, нав. де­ло, стр. 7-9.

242
Је­ле­на Ло­пи­чић Јан­чић Кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац ...
мач­ких кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра40) и по њи­хо­вом узо­ру су пра­вље­
ни кон­цен­тра­ци­о­ни ло­го­ри у тзв. Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској.41)
То­ком тра­ја­ња Дру­гог свет­ског ра­та Швај­цар­ска је као не­
у­трал­на др­жа­ва за­др­жа­ла свој ра­ни­ји кон­зу­лат у За­гре­бу ко­ји је
ра­дио све до ма­ја 1945. го­ди­не. Ме­ђу­на­род­но­прав­ни по­ло­жај кон­
зу­ла­та Швај­цар­ске у За­гре­бу био је са ме­ђу­на­род­но­прав­ног аспек­
та не­у­о­би­ча­јен па и спо­ран. На­и­ме, уста­шки по­глав­ник др Ан­те
Па­ве­лић, ко­ји је осу­ђен за атен­тат на кра­ља Алек­сан­дра Ка­ра­ђор­
ђе­ви­ћа и Лу­ја Бар­туа ми­ни­стра ино­стра­них по­сло­ва Фран­цу­ске,
на­ла­зио се на зва­нич­ној ли­сти по­тер­ни­ца од 30. сеп­тем­бра 1942.
го­ди­не. За­тим, ми­ни­стар ино­стра­них по­сло­ва др Мла­ден Лор­ко­вић
и ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва др Ан­дри­ја Ар­ту­ко­вић, на­ла­зи­
ли су се та­ко­ђе на ли­сти по­тер­ни­ца. У нор­мал­ним мир­но­доп­ским
усло­ви­ма до ова­квих отва­ра­ња кон­зу­ла­та не би до­ла­зи­ло у об­зир.42)
Кон­зул Швај­цар­ске у За­гре­бу др Фри­дрих Ке­стли (Fri­ed­ rich Ka­e­
stli) био је на тој ду­жно­сти кон­зу­ла од 1941-1945. го­ди­не и у сво­јим
из­ве­шта­ји­ма Ми­ни­стар­ству спољ­них по­сло­ва Швај­цар­ске у Бер­ну
де­таљ­но је опи­си­вао мно­ге до­га­ђа­је у тзв. Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­
ват­ској. Та­ко је оба­ве­шта­вао сво­ју Вла­ду о „Је­вреј­ском пи­та­њу у
Хр­ват­ској”, за­тим „да је у Ср­би­ју пре­се­ље­но 250.000 пра­во­сла­ва­ца
из Хр­ват­ске” и „да је 300.000 пра­во­слав­них Ср­ба у Хр­ват­ској пре­
шло у ка­то­лич­ку ве­ру”.43)
Са ма­сов­ним и стра­вич­ним рат­ним зло­чи­ни­ма као и ге­но­ци­
дом над Ср­би­ма, Је­вре­ји­ма и Ро­ми­ма ко­је су уста­ше сва­ко­днев­но
вр­ши­ле у тзв. Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској ни­су на­и­шли на са­
гла­сност и оправ­да­ње чак ни Не­мач­ке и Ита­ли­је. На­ве­шће­мо са­мо
не­ко­ли­ко та­квих не­сла­га­ња из ко­јих се ви­ди згра­жа­ва­ње на тим
ма­сов­ним и стра­вич­ним зло­чи­ни­ма над ци­вил­ним ста­нов­ни­штвом.
Аустри­ја­нац Глез фон Хор­сте­нау (Ed­mund Gla­is­ es von Hor­
ste­nau 1882-1946) ге­не­рал ма­јор, не­мач­ки вој­ни иза­сла­ник у тзв.
Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској, бив­ши аустро­у­гар­ски офи­цир ко­ји
је та­да и слу­жбо­вао у Хр­ват­ској, по­зна­вао је ве­о­ма до­бро и та­да­
шње при­ли­ке у тзв. Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској. Ви­део је ма­
сов­на фи­зич­ка ис­тре­бље­ња ци­вил­ног ста­нов­ни­штва, па је кри­ти­
ко­вао ви­ше пу­та уста­шку по­ли­ти­ку ис­тре­бље­ња Ср­ба, Је­вре­ја и
Ро­ма, на­во­де­ћи да ће то са­мо по­ја­ча­ти и ома­со­ви­ти уста­нак што
40) Видети. Eugen Kogon, Država SS-a Sistem njemačkih koncentracionih logora, Globus, Za-
greb, 1982.
41) Milan Bulajić, Jasenovac-uloga Vatikana u nacističkoj Hrvatskoj, нав. дело, стр. 13.
42) Milan Bulajić, Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine III, „Rad”,
Beograd, 1989, стр. 74-75.
43) Исто, стр. 83.

243
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 229-253.
ће зах­те­ва­ти не­по­треб­но ан­га­жо­ва­ње не­мач­ке вој­ске. По­се­тио је
кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор у Сла­вон­ској По­же­ги у ок­то­бру 1942. го­
ди­не, где у сво­јој књи­зи „Из­ме­ђу Хи­тле­ра и Па­ве­ли­ћа (Ме­мо­а­ри
кон­тра­верз­ног ге­не­ра­ла)” на­во­ди сле­де­ће: „По­сле смо кре­ну­ли у
кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор ко­ји је сме­штен у јед­ној фа­бри­ци. Би­ло је
ма­ло му­шка­ра­ца, мно­го же­на и де­це сла­бо оде­ве­не, ко­ји­ма је кре­
вет био хлад­ни ка­мен. Го­ли ко­сту­ри. За­тво­ре­ни­ци су пла­ка­ли, за­
по­ма­га­ли. Ко­ман­дант ло­го­ра, дри­пац, бил­мез. Ка­да сам се ка­сни­је
ви­део са Па­ве­ли­ћем, о ко­ман­дан­ту ло­го­ра је го­во­рио ве­о­ма до­бро.
Ни­сам га ни по­гле­дао. Уста­шкој прат­њи сам ка­зао: „Кад чо­век ово
ви­ди, он мо­же са­мо да пљу­не... са­мо да пљу­не, да, мо­ја го­спо­до!”.
И нај­стра­шни­је: у јед­ној про­сто­ри­ји, дуж зи­да, на рет­ко на­ба­ца­
ној сла­ми, сва­ка­ко тек од ско­ра, због мо­је „ин­спек­ци­је”, ле­жа­ло је
око пе­де­се­то­ро го­ле де­це..., де­лом већ мр­тве на из­ди­са­ју! Не тре­ба
за­бо­ра­ви­ти да су твор­ци кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра Бри­тан­ци и то
то­ком Бур­ског ра­та. Но, ова ме­ста стра­ве и ужа­са у Хр­ват­ској, под
Па­ве­ли­ћем ко­га смо ми до­ве­ли на власт, вр­ху­нац су ужа­са. Нај­го­
ре, ме­ђу­тим, је­сте Ја­се­но­вац у ко­ји оби­чан смрт­ник не сме ни да
при­ви­ри.”44)
Аустри­ја­нац Хер­ман Ној­ба­хер (Her­mann Ne­u­bac­her 1893-
1960.) ко­ји је био спе­ци­јал­ни иза­сла­ник Тре­ћег Рај­ха за при­вред­
на и фи­нан­сиј­ска пи­та­ња за Бал­кан и ко­ји је до­бро по­зна­вао уста­
шку стра­хо­вла­ду у Хр­ват­ској, у сво­јој књи­зи „Спе­ци­јал­ни за­да­так
Бал­кан”, на­во­ди сле­де­ће: „Ре­цепт за пра­во­слав­не, ко­ји је при­ме­
нио уста­шки во­ђа и по­глав­ник, пред­сед­ник Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­
ват­ске, Ан­те Па­ве­лић, под­се­ћа на нај­кр­ва­ви­је ре­ли­ги­о­зне ра­то­ве:
„Јед­на тре­ћи­на мо­ра да по­ста­не ка­то­лич­ка, јед­на тре­ћи­на мо­ра да
на­пу­сти зе­мљу, а јед­на тре­ћи­на мо­ра да умре!” По­след­ња тач­ка
про­гра­ма би­ла је и спро­ве­де­на у де­ло. Ка­да уста­шке во­ђе при­ча­ју о
то­ме да су за­кла­ли ми­ли­он пра­во­слав­них Ср­ба - укљу­чу­ју­ћи бе­бе,
де­цу, же­не и стар­це то је он­да по ме­ни, пре­те­ри­ва­ње и са­мо­хва­ли­
са­ње. На осно­ву из­ве­шта­ја ко­ји су сти­гли до ме­не, про­це­њу­јем да
број не­ви­них, не­на­о­ру­жа­них, за­кла­них Ср­ба из­но­си око 750.000.
Ка­да сам, по ко зна ко­ји пут, у Глав­ном шта­бу ста­вио на днев­ни ред
из­ве­штај о истин­ским ужа­сним ства­ри­ма ко­је се од­ви­ја­ју у Хр­ват­
ској, Хи­тлер ми је ова­ко од­го­во­рио: „И ја сам по­глав­ни­ку ка­зао да
ни­је мо­гу­ће са­мо та­ко ис­ко­ре­ни­ти ма­њи­ну, јер је она, јед­но­став­но
пре­ве­ли­ка!”45)
44) Glez fon Horstenau, Između Hitlera i Pavelića (memoari kontraverznog generala), нав.дело,
стр. 158; Глез фон Хорстенау је био заробљен 5. маја 1945. године од стране америчке
војске у Аустрији. Бојећи се да ће бити испоручен Југославији и да ће му се судити
за ратне злочине извршио је самоубиство 20. јуна 1946. године у америчком логору
Лангвасеру (Langwasser) близу Нирнберга у Немачкој.
45) Herman Nojbaher, Specijalni zadatak Balkan, Službeni list SCG Beograd, Beograd, 2004,
стр. 50.

244
Је­ле­на Ло­пи­чић Јан­чић Кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац ...
Ита­ли­јан­ски об­ја­вље­ни из­во­ри го­во­ре о ма­сов­ни рат­ним зло­
чи­ни­ма ко­ји су вр­ше­ни од стра­не уста­ша у тзв. Не­за­ви­сној Др­жа­ви
Хр­ват­ској над срп­ским ци­вил­ним ста­нов­ни­штвом. На­и­ме, у ита­ли­
јан­ској оку­па­ци­о­ној зо­ни Хр­ват­ске (Дал­ма­ци­ји) ита­ли­јан­ска вој­
ска ни­је спро­во­ди­ла ге­но­цид над Ср­би­ма, Је­вре­ји­ма и Ро­ми­ма, па
се зна­тан број Ср­ба и Је­вре­ја скла­њао ис­пред уста­шког по­гро­ма у
Дал­ма­ци­ју и на тај на­чин се спа­сио.46)
Не­мач­ки ди­пло­мат­ски по­сла­ник у тзв. Не­за­ви­сној Др­жа­ви
Хр­ват­ској, Зиг­фрид Ка­ше (Si­eg­fried Kasche 1882-1946.), је у пот­
пу­но­сти по­др­жа­вао Па­ве­ли­ћа као и ње­го­ву ге­но­цид­ну по­ли­ти­ку
пре­ма Ср­би­ма, Је­вре­ји­ма, Ро­ми­ма, ан­ти­фа­ши­сти­ма и сви­ма ко­ји
се ни­су сла­га­ли са уста­шким ре­жи­мом. Ви­ше пу­та по­др­жа­вао је
и бра­нио Па­ве­ли­ћа и уста­шки ре­жим код Хи­тле­ра. Ка­ше је на­ре­
дио да се из свих ло­го­ра у Хр­ват­ској Је­вре­ји пре­ба­це у на­ци­стич­ке
кон­цен­тра­ци­о­не ло­го­ре где су сви би­ли уби­је­ни. У пи­та­њу је би­ло
не­ко­ли­ко хи­ља­да љу­ди. За­тим, Ка­ше је из­ве­стио Бер­лин да је Хр­
ват­ска јед­на од зе­ма­ља у ко­ји­ма је Је­вреј­ски про­блем ре­шен.47)
Ка­то­лич­ка цр­ква у Хр­ват­ској је уче­ство­ва­ла у осни­ва­њу уста­
шке ор­га­ни­за­ци­је у Хр­ват­ској. Над­би­скуп и кар­ди­нал Др Алој­зи­
је Сте­пи­нац (1898-1960.), ко­ји је био глав­ни ви­кар уста­шке вој­ске
као и ве­ли­ки број ка­то­лич­ког све­штен­ства би­ли су глав­на по­др­шка
уста­ша­ма у из­вр­ша­ва­њу ма­сов­них рат­них зло­чи­на и ге­но­ци­да над
Ср­би­ма, Је­вре­ји­ма и Ро­ми­ма за сво вре­ме тра­ја­ња тзв. Не­за­ви­сне
Др­жа­ве Хр­ват­ске од 1941-1945. го­ди­не.48) Ка­то­лич­ки клер је уче­
ство­вао у ма­сов­ном по­кр­шта­ва­њу Ср­ба, за­тим у уста­шким ор­га­ни­
за­ци­ја­ма као и у апа­ра­ту уста­шке вла­сти. Је­дан део ка­то­лич­ког кле­
ра уче­ство­вао је у ору­жа­ним фор­ма­ци­ја­ма тзв. Не­за­ви­сне Др­жа­ве
Хр­ват­ске од пр­вих да­на ње­ног по­сто­ја­ња па све до по­след­њих да­на
за­вр­шет­ка Дру­гог свет­ског ра­та 9. ма­ја 1945. го­ди­не.49)
46) Детаљније видети, Лазо М. Костић, Хрватска зверства у Другом светском рату према
изјавама Павелићевих савезника, Књижарница Обрадовић, Београд, 1990, стр. 163-
300; Милан Ристовић, У потрази за уточиштем –Југословенски Јевреји у бекству од
холокауста 1941-1945, Службени лист СРЈ Београд, Београд, 1998.
47) Зигфрид Каше је побегао у Аустрију, али су га Савезници изручили Југославији. У
Загребу је 1947. године осуђен као ратни злочинац због депортације Јевреја, осуђен је
на смрт вешањем и казна је извршена 7. маја 1947. године.
48) Др Алојзије Степинац је осуђен од стране Врховног суда Народне Републике Хрватске
у Загребу 11. октобра 1946. године на 16 година затвора због сарадње са усташама
и покрштавања православних Срба у католицизам. После пет године казна му је
преиначена у кућни притвор. Детаљније видети, Suđenje Lisaku, Stepincu, Šaliću i
družini, ustaško-križarskim zločincima i njihovim pomagačima, (priredio:Milan Stanić) Za-
greb, 1946, стр. 215-357 и 447-494.
49) Детаљније видети, Dokumenti o protunarodnom radu i zločinima jednog dijela katoličkog
klera, (priredili: Joža Horvat, Zdenko Štambuk) Zaklada August Cesarec, (Reprint izdanja

245
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 229-253.
Још пре по­чет­ка Дру­гог свет­ског ра­та Ва­ти­кан се огла­ша­вао
као не­у­трал­на др­жа­ва пре­ма свим до­та­да­шњим ра­то­ви­ма и ору­жа­
ним су­ко­би­ма. На­и­ме, на овај на­чин на­сто­јао је да се не за­ме­ри на­
ци­стич­кој Не­мач­кој за ан­шлус Аустри­је, оку­па­ци­ју Че­хо­сло­вач­ке
и фа­ши­стич­кој Ита­ли­ји за агре­си­ју у Ети­о­пи­ји. Па­па Пи­је XII. је
био на стра­ни Не­мач­ке и Ита­ли­је. Та­ко па­па Пи­је XII. ни­је осу­дио
агре­си­ју Не­мач­ке и Ита­ли­је на Ју­го­сла­ви­ју ни­ти је осу­дио вр­ше­ње
ге­но­ци­да над Ср­би­ма, Је­вре­ји­ма и Ро­ми­ма у тзв. Не­за­ви­сној Др­
жа­ви Хр­ват­ској, иако је имао оба­ве­ште­ња о Ја­се­нов­цу и оста­лим
кон­цен­тра­ци­о­ним ло­го­ри­ма.
Уста­шки кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац по­се­ти­ла је 6. фе­
бру­а­ра 1942. го­ди­не тзв. „Ме­ђу­на­род­на ко­ми­си­ја”, ко­је ни­је има­ла
ни­ка­кве ве­зе са Ме­ђу­на­род­ним Цр­ве­ним кр­стом из Же­не­ве. Са­став
ове „Ме­ђу­на­род­не ко­ми­си­је” је био: два не­мач­ка и два ита­ли­јан­
ска ге­не­ра­ла, два ка­то­лич­ка све­ште­ни­ка из Ва­ти­ка­на, два ма­ђар­ска
офи­ци­ра, два пред­став­ни­ка Цр­ве­ног кр­ста − је­дан из За­гре­ба и је­
дан из Бе­о­гра­да. Са њи­ма су би­ли Макс Лу­бу­рић, ко­ман­дант Ја­се­
нов­ца, уста­шки ге­не­рал Еуген Ква­тер­ник Ди­до, Љу­бо Ми­лош, као
и не­ко­ли­ко уста­шких офи­ци­ра и уста­шких но­ви­на­ра. Пре до­ла­ска
ове „Ме­ђу­на­род­не ко­ми­си­је” у ло­гор Ја­се­но­вац из­вр­ше­не су при­
пре­ме у по­гле­ду улеп­ша­ва­ња де­ла ло­го­ра и про­сто­ри­ја, не­ко­ли­ко
но­вих на бр­зи­ну на­пра­вље­них ба­ра­ка, ам­бу­лан­те и по­бољ­ша­на је
би­ла ис­хра­на ло­го­ра­ша ко­је ће ко­ми­си­ја по­се­ти­ти и ви­де­ти. Та­ко­
ђе је за­пре­ће­но ло­го­ра­ши­ма шта тре­ба да вр­ло крат­ко од­го­во­ре на
евен­ту­ал­на пи­та­ња чла­но­ва ко­ми­си­је.50) Сам са­став ове тзв. „Ме­
ђу­на­род­не ко­ми­си­је” по­ка­зу­је о ка­квој је ко­ми­си­ји реч, јер је чи­тав
са­став био из оку­па­тор­ских др­жа­ва. Свр­ха до­ла­ска ове тзв. „Ме­ђу­
на­род­не ко­ми­си­је” је би­ла да се при­ка­же да је Ја­се­но­вац рад­ни ло­
гор, а не ло­гор смр­ти ка­ко се већ би­ло про­чу­ло не са­мо у Хр­ват­ској
и Ср­би­ји, не­го и код са­ве­зни­ка, чак и у Ју­го­сло­вен­ској из­бе­глич­кој
вла­ди у Лон­до­ну. Ва­жно је на­ве­сти да је је­дан од два ка­то­лич­ка
све­ште­ни­ка у на­ве­де­ној Ко­ми­си­ји био се­кре­тар иза­сла­ни­ка Све­те
сто­ли­це у За­гре­бу, др Ђу­зе­пе Ма­су­ци (dr Gi­u­sep­pe Ma­suc­ci), ко­ји је
на не­по­сре­дан на­чин ви­део да је у пи­та­њу кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор,
Zagreb, 1946), Zagreb, 2008; Viktor Novak, Magnum crimen: Pola vijeka klerikalizma
u Hrvatskoj, Nova knjiga, Beograd, 1989; Сима Симић, Ватикан против Југославије,
Култура, Београд, 1990; Milan Bulajić, Misija Vatikana u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj
„Politika Stepinac” razbijanje jugoslovenske države pokatoličavanja pravoslavnih Srba po
cijenu genocida Civitas Dei-Anttemurale Christiantitatis, I-II, Politika, Beograd, 1992,стр.
35-150.
50) Đorđe Miliša, U mučilištu-paklu Jasenovac, нав. дело,стр. 156-157; Vukašin Vujo Žegarac,
Dnevnik o Jasenovcu, izdanje autora, Beograd, 1987, стр. 53-54; Milan Bulajić, Ustaški
zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine, IV, „Rad” Beograd, Beograd,
1989, стр. 849-854.

246
Је­ле­на Ло­пи­чић Јан­чић Кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац ...
али у је свом из­ве­шта­ју на­вео, по­ред оста­лог: „Кон­цен­тра­ци­о­ни
ло­гор у Ја­се­нов­цу ни­је та­ко стра­шан, као што ми је би­ло ре­че­но.
Јад­ни­ци, чи­ји из­глед по­бу­ђу­је са­ми­лост, ста­ну­ју у про­стра­ним, ло­
же­ним ба­ра­ка­ма.” Дру­ги ка­то­лич­ки све­ште­ник је био ве­ле­ча­сни др
Стје­пан Лац­ко­вић, се­кре­тар над­би­ску­па Алој­зи­ја Сте­пин­ца.51)
Ме­ђу­на­род­ни Цр­ве­ни крст из Же­не­ве по­ку­ша­вао је ви­ше пу­
та у то­ку 1942. и 1943. го­ди­не да ус­по­ста­ви ве­зу са Цр­ве­ним кр­
стом тзв. Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске и да пред­став­ни­ци Ме­ђу­на­
род­ног Цр­ве­ног кр­ста по­се­те ло­го­ре у Хр­ват­ској. Уста­шка власт је
све те ини­ци­ја­ти­ве од­би­ја­ла из раз­ло­га што би се обе­ло­да­нио ло­гор
смр­ти Ја­се­но­вац као и оста­ли кон­цен­тра­ци­о­ни ло­го­ри смр­ти. Тек у
ма­ју 1943. го­ди­не је ус­по­ста­вље­на ве­за са Цр­ве­ним кр­стом ма­ри­о­
нет­ске тзв. НДХ. Де­лат­ност пред­став­ни­ка Ме­ђу­на­род­ног Цр­ве­ног
кр­ста из Же­не­ве Ју­ли­ју­са Шми­длин Ју­ни­ор (Ju­li­us Schmi­dlin Jr.)
би­ла је огра­ни­че­на са­мо на Је­вре­је ко­ји су још би­ли на сло­бо­ди,
као и на „Жи­дов­ску бо­го­штов­ну оп­ћи­ну” у За­гре­бу, пре­ко ко­је су
до­ста­вља­ни ле­ко­ви, оде­ћа, обу­ћа и хра­на. Пред­став­ник Ме­ђу­на­
род­ног Цр­ве­ног кр­ста из Же­не­ве је до­био до­зво­лу па је у то­ку три
да­на по­се­тио ло­го­ре Ја­се­но­вац, и Ста­ру Гра­ди­шку. Из­ве­штај ко­ји
је упу­тио у Же­не­ву на­во­ди да је до­био ути­сак да ста­ње у на­ве­де­
ним ло­го­ри­ма ни­је не­за­до­во­ља­ва­ју­ће због по­сто­ја­ња си­ро­ма­штва
на све стра­не. Ка­сни­је је Ју­ли­јус Шми­длин Ју­ни­ор (Ju­li­us Schmi­
dlin Jr.) на­вео да је на­мер­но сво­је на­ла­зе у из­ве­шта­ју убла­жио и
ми­ни­ми­зи­рао са на­дом да ће по­сти­ћи бо­ље усло­ве за ло­го­ра­ше.52)
Прак­тич­но, Ме­ђу­на­род­ни Цр­ве­ни крст из Же­не­ве ни­је мо­гао ни­
шта да ура­ди у спа­ша­ва­њу ло­го­ра­ша у Ја­се­нов­цу и дру­гим уста­
шким ло­го­ри­ма смр­ти у Хр­ват­ској, јер уста­шке вла­сти на то ни­су
при­ста­ле.
Ма­ри­о­нет­ска тзв. Не­за­ви­сна Др­жа­ва Хр­ват­ска је же­ле­ла да
бу­де при­зна­та и од Ва­ти­ка­на. Ме­ђу­тим, Ва­ти­кан ни­је ни­ка­да при­
знао тзв. Не­за­ви­сну Др­жа­ву Хр­ват­ску, иако је одр­жа­вао слу­жбе­
не од­но­се са тзв. Не­за­ви­сном Др­жа­вом Хр­ват­ском. Ва­ти­кан је 3.
ав­гу­ста 1941. го­ди­не упу­тио у За­греб пап­ског ле­га­та опа­та Ра­ми­
рио Мар­ко­не (Ra­mi­rio Mar­co­ne) са зва­њем ви­зи­та­то­ра, ко­га је убр­
зо при­мио По­глав­ник Др Ан­те Па­ве­лић, чи­ме су ус­по­ста­вље­ни de
fac­to од­но­си из­ме­ђу Ва­ти­ка­на и тзв. Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске.53)

51) Đor­đe Mi­li­ša, U mu­či­li­štu- pa­klu Ja­se­no­vac, нав. де­ло,стр. 156-157; Vu­ka­šin Vu­jo Že­ga­rac,
Dnev­nik o Ja­se­nov­cu, iz­da­nje auto­ra, Be­o­grad, 1987, стр. 53-54; Mi­lan Bu­la­jić, Usta­ški zlo­
či­ni ge­no­ci­da i su­đe­nje An­dri­ji Ar­tu­ko­vi­ću 1986. go­di­ne, IV, „Rad” Be­o­grad, Be­o­grad, 1989,
стр. 849-854.
52) Milan Bulajić, Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine III, нав.
дело, стр. 102-103.
53) Jaša Almuli, Jevreji i Srbi u Jasenovcu, Službeni glasnik Beograd, Beograd, 2009, стр. 461.

247
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 229-253.
Тзв. Не­за­ви­сна Др­жа­ва Хр­ват­ска је у Ри­му отво­ри­ла тзв. Уред из­
ван­ред­ног опу­но­мо­ће­ни­ка, ко­ји је имао ди­пло­мат­ски ста­тус. Зна­
чај­но је да је пред­став­ник Ва­ти­ка­на у За­гре­бу не­по­сред­но био упо­
знат са ге­но­ци­дом ко­ји је тзв. Не­за­ви­сна Др­жа­ва Хр­ват­ска вр­ши­ла
над Ср­би­ма, Је­вре­ји­ма и Ро­ми­ма и о то­ме је из­ве­шта­вао Ва­ти­кан и
па­пу Пи­ја XII.54) По­др­шка Ва­ти­ка­на на­ци­стич­ким рат­ним зло­чин­
ци­ма на­ста­ви­ла се у кон­ти­ну­и­те­ту и по­сле за­вр­шет­ка Дру­гог свет­
ског ра­та, ка­да је по­сред­ством Ва­ти­ка­на из Ита­ли­је, тзв. „па­цов­
ским ка­на­ли­ма” про­кри­јум­ча­ре­но пре­ко 30.000 рат­них зло­чи­на­ца
у Ју­жну Аме­ри­ку, укљу­чу­ју­ћи по­глав­ни­ка НДХ Др Ан­те Па­ве­ли­ћа
и чи­та­вог ни­за нај­ве­ћих уста­шких рат­них зло­чи­на­ца.55) Џон Корн­
вел (John Corn­well) бри­тан­ски пи­сац је због по­др­шке на­ци­стич­кој
Не­мач­кој као и тзв. Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској на­звао па­пу Пи­ја
XII. − Хи­тле­ров па­па (Hi­tler`s po­pe).56)
Зе­маљ­ска ко­ми­си­ја Хр­ват­ске за утвр­ђи­ва­ње зло­чи­на оку­па­
то­ра и њи­хо­вих по­ма­га­ча до­не­ла је 15. но­вем­бра 1945. го­ди­не у
За­гре­бу За­кљу­чак у по­гле­ду од­го­вор­но­сти за зло­чи­не у Ја­се­нов­цу,
на­во­де­ћи:
„Ра­ди то­га и сва од­го­вор­ност за зло­чи­не у Ја­се­нов­цу па­да
под­јед­на­ко на њи­хо­ве ње­мач­ке на­ред­бо­дав­це и уста­шке из­вр­ши­
о­це.
I.
По­ред чла­но­ва ње­мач­ке вла­де и оста­лих ње­мач­ких на­ред­бо­
да­ва­ца за ове зло­чи­не од­го­во­ран је у пр­вом ре­ду тзв. по­глав­ник
Ан­те Па­ве­лић.
II.
У дру­гом ре­ду од­го­вор­ни су сви ње­го­ви „до­глав­ни­ци” и „др­
жав­ни ви­јећ­ни­ци” као и сви „ми­ни­стри”, ко­ји су би­ли на ду­жно­сти
за те ере, на­ро­чи­то „ми­ни­стри уну­тра­шњих по­сло­ва”: др Ар­ту­ко­
вић Ан­те, др Лор­ко­вић Мла­ден, др Ник­шић Ан­те и Фр­ко­вић Ма­то.
III.
У тре­ћем ре­ду од­го­вор­ни су сви рав­на­те­љи „Глав­ног рав­на­
тељ­ства за јав­ни ред и си­гур­ност” и ше­фо­ви „Уста­шке над­зор­не
слу­жбе” као: Ква­тер­ник Еуген, Јов­чић Ми­лу­тин, Це­ров­ски Бо­жи­
дар, То­мић Вик­тор, Li­sak Erich, Хе­рен­чић Иво, др Zim­per­mann Lju­
54) Исто, стр. 461-465.
55) Mark Arons, Džon Loftus, Pacovski kanali, Kako je Vatikan, krijumčareći naciste iz Evrope,
izdao Sovjetima obaveštajce sa zapada, Glorariju, Arsvalea, Beograd, 1991, стр. 47-53.
56) Džon Kornvel, Hitlerov papa, Beograd, Javno preduzeće Službeni list, SRJ, Beograd, 2000,
стр. 35.

248
Је­ле­на Ло­пи­чић Јан­чић Кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац ...
de­vit, др Цр­вен­ко­вић Фи­лип, То­ма­ше­вић Иван, Вра­го­вић др Јо­сип,
Wag­ner Kar­lo, Ру­ка­ви­на Јо­со, Лу­чић Фра­њо, Бе­нак др Алек­сан­дар,
Бо­жи­мо­вић др Зво­ни­мир, Ки­рин Лео, Ма­јић др Јо­сип, Ва­шко Ти­
бор, Фа­рио Фа­би­јан, Па­вер Вје­ко­слав, Гр­же­та Ни­ко­ла, Ра­дош Фра­
њо, То­мље­но­вић Стје­пан, Тур­каљ Бран­ко, Мак Ми­ро­слав, Це­ко
Иван, Фу­ла­но­вић Ми­ро­слав.
IV.
Ко­нач­но су од­го­вор­ни сви уста­шки ча­сни­ци, до­ча­сни­ци,
уста­ше стра­жа­ри те до­у­шни­ци и ло­го­ра­ши, ко­ји су му­чи­ли и уби­
ја­ли, и то: на­во­де се име­на 144 од­го­вор­них ли­ца, те сви оста­ли
уста­ше, ко­ји­ма иден­ти­тет ни­је уста­но­вљен.
Зе­маљ­ска ко­ми­си­ја за утвр­ђе­ње зло­чи­на оку­па­то­ра и њи­хо­
вих по­ма­га­ча утвр­ди­ла је све као нај­те­же зло­чин­це, на­род­не из­да­
ји­це и на­род­не не­при­ја­те­ље и сма­тра да мо­ра­ју би­ти нај­стро­жи­је
ка­жње­ни за све зло­чи­не и не­дје­ла ко­ја су по­чи­ни­ли.”57)

6. УМЕ­СТО ЗА­КЉУЧ­КА
Сма­тра­мо да је кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац био ло­гор
смр­ти и са аспек­та та­да ва­же­ћег ме­ђу­на­род­ног рат­ног пра­ва, са
си­гур­но­шћу мо­же­мо да кон­ста­ту­је­мо да је фор­ми­ра­ње на­ве­де­ног
кон­цен­тра­ци­о­ног ло­го­ра као и дру­гих кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра на
те­ри­то­ри­ји тзв. Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске би­ло у пот­пу­ној су­
прот­но­сти са ме­ђу­на­род­ним рат­ним пра­вом и да пред­ста­вља те­шко
кр­ше­ње ме­ђу­на­род­ног рат­ног пра­ва. Ни­ка­ко се не мо­же при­хва­ти­
ти те­о­ри­ја не­ких ауто­ра ко­ји по­ку­ша­ва­ју да из­вр­ше ре­ви­зи­ју Дру­
гог свет­ског ра­да укљу­чу­ју­ћи и ре­ви­зи­ју ста­ту­са ло­го­ра Ја­се­но­вац
као и бро­ја жр­та­ва у том кон­цен­тра­ци­о­ном ло­го­ру, као и да је то
био рад­ни ло­гор а не кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор – ло­гор смр­ти.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА
Ак­ци­ја Вик­то­ра То­ми­ћа и по­крет­ни пре­ки суд у Сре­му 1942, (при­ре­дио: др
Дра­го Ње­го­ван), ИК Про­ме­теј Но­ви Сад, Ма­ло исто­риј­ско дру­штво - Но­ви
Сад, Но­ви Сад, 2009, стр. 14-50.
„Ди­ску­си­ја у Дру­штву На­ро­да о санк­ци­ја­ма про­тив те­ро­ри­зма и Мар­сељ­ски
зло­чин”, По­ли­ци­ја број 3-4, Бе­о­град, 1935, стр. 152-157.

57) Zločini u logoru Jasenovac,Zemaljska komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina okupatora i

njihovih pomagača, Ringer Axel Springer doo, Beograd, 2016, стр. 58-60.

249
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 229-253.
Дру­ги свјет­ски рат - 50. го­ди­на ка­сни­је, Том I. и II, (при­ре­дио: Вла­до Стру­
гар), Цр­но­гор­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умјет­но­сти, Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и
умјет­но­сти, Под­го­ри­ца, 1997.
Ка­ча­ки Јо­ван, Кра­ље­уб ­ и­ство у Мар­се­љу, За­ве­ра, дез­ин­фор­ма­ци­је, ми­сти­фи­
ка­ци­је 1934-9. ок­то­бар 2004, Жа­гор, Бе­о­град, 2004.
Ко­стић М. Ла­зо, Хр­ват­ска звер­ства у Дру­гом свет­ском ра­ту пре­ма из­ја­ва­ма
Па­ве­ли­ће­вих са­ве­зни­ка, Књи­жар­ни­ца Об­ра­до­вић, Бе­о­град, 1990.
Ло­пи­чић Н. Ђор­ђе, Не­мач­ки рат­ни зло­чи­ни 1941-1945. пре­су­де Ју­го­сло­вен­
ских вој­них су­до­ва, Му­зеј жр­та­ва ге­но­ци­да, Бе­о­град, 2009.
По­че­так оку­па­ци­је и ства­ра­ње НДХ као и пр­ви ме­се­ци „др­жав­но-прав­ног”
уре­ђе­ња, (при­ре­дио др Дра­го Ње­го­ван), ИК Про­ме­теј Но­ви Сад, Ма­ло
исто­риј­ско дру­штво - Но­ви Сад, 2013.
Ри­сто­вић Ми­лан, У по­тра­зи за уто­чи­штем – Ју­го­сло­вен­ски Је­вре­ји у бек­ству
од хо­ло­ка­ус­ та 1941-1945, Слу­жбе­ни лист СРЈ Бе­о­град, Бе­о­град, 1998.
Си­мић Си­ма, Ва­ти­кан про­тив Ју­го­сла­ви­је, Кул­ту­ра, Бе­о­град, 1990.
Al­mu­li Ja­ša, Je­vre­ji i Sr­bi u Ja­se­nov­cu, Slu­žbe­ni gla­snik Be­o­grad, Be­o­grad, 2009.
Arons Mark, Lof­tus Džon, Pa­cov­ski ka­na­li, Ka­ko je Va­ti­kan, kri­jum­ča­re­ći na­ci­ste
iz Evro­pe, iz­dao So­vje­ti­ma oba­ve­štaj­ce sa za­pa­da, Glo­ra­ri­ju, Ar­sva­lea, Be­o­
grad, 1991.
Ba­u­er Yehu­da, The Ho­lo­ca­ust Per­spec­ti­ve, Shel­don, Lon­don, 1978.
Ber­ger Egon, 44. mje­se­ca u Ja­se­nov­cu, Gra­fič­ki za­vod Hr­vat­ske, Za­greb, 1966.
Bu­la­jić Mi­lan, Ja­se­no­vac-ulo­ga Va­ti­ka­na u na­ci­stič­koj Hr­vat­skoj, Fond za is­tra­ži­
va­nje ge­no­ci­da, Pe­šić i si­no­vi, Be­o­grad, 2007.
Bu­la­jić Mi­lan, Ja­se­no­vac usta­ški lo­go­ri smr­ti: srp­ski mit?: hr­vat­ski usta­ški lo­go­ri
ge­no­ci­da nad Sr­bi­ma, Je­vre­ji­ma i Ci­ga­ni­ma, Mu­zej žr­ta­va ge­no­ci­da, Be­o­grad,
1999.
Bu­la­jić Mi­lan, Mi­si­ja Va­ti­ka­na u Ne­za­vi­snoj Dr­ža­vi Hr­vat­skoj „Po­li­ti­ka Ste­pi­nac”
raz­bi­ja­nje ju­go­slo­ven­ske dr­ža­ve po­ka­to­li­ča­va­nja pra­vo­slav­nih Sr­ba po ci­je­
nu ge­no­ci­da Ci­vi­tas Dei-Ant­te­mu­ra­le Chri­sti­an­ti­ta­tis, I-II, Po­li­ti­ka, Be­o­grad,
1992.
Bu­la­jić Mi­lan, Usta­ški zlo­či­ni ge­no­ci­da i su­đe­nje An­dri­ji Ar­tu­ko­vi­ću 1986. go­di­ne
III, „Rad” Be­o­grad, Be­o­grad, 1989.
Bu­la­jić Mi­lan, Usta­ški zlo­či­ni ge­no­ci­da i su­đe­nje An­dri­ji Ar­tu­ko­vi­ću 1986. go­di­ne,
IV, „Rad” Be­o­grad, Be­o­grad, 1989.
Co­lić Mla­den, Ta­ko­zva­na Ne­za­vi­sna Dr­ža­va Hr­vat­ska 1941, Del­ta-Pres, Be­o­grad,
1973.
Čo­la­ko­vić H. Dra­go, Ja­se­no­vac 21. VI­II. 1941 - 31. III. 1942, Svje­tlost, Sa­ra­je­vo,
1948.
Ćir­ko­vić C. Si­mo, Mar­sej­ski krst kra­lja Alek­san­dra, Man­da­la, Be­o­grad, 2014.
Do­ku­men­ti o pro­tu­na­rod­nom ra­du i zlo­či­ni­ma jed­nog di­je­la ka­to­lič­kog kle­ra, Re­
di­gi­ra­li i iz­da­li Jo­ža Hor­vat i Zden­ko Štam­buk, Za­kla­da August Ce­sa­rec (re­
print iz­da­nja 1946), Za­greb, 2008.

250
Је­ле­на Ло­пи­чић Јан­чић Кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац ...
Green C. Le­slie, Con­tem­po­rary Law of Ar­med Con­flict, Man­che­ster Uni­ver­sity
Press, Man­che­ster, 1993.
Hor­ste­nau fon Glez, Iz­me­đu Hi­tle­ra i Pa­ve­li­ća (Me­mo­a­ri kon­tre­verz­nog ge­ne­ra­
la), Dru­go iz­da­nje, Be­o­grad, Pra­vo­slav­na reč No­vi Sad, Mo­re-Be­o­grad, No­vi
Sad, 2013.
Iz­vo­ri me­đu­na­rod­nog hu­ma­ni­tar­nog pra­va, (pri­re­di­li: prof dr Ve­sna Kne­že­vić-Pre­
dić, Sa­ša Avram, Želj­ko Le­ža­ja) dru­go, do­pu­nje­no i pre­ra­đe­no iz­da­nje, Fa­kul­tet
po­li­tič­kih na­u­ka, Cr­ve­ni krst Sr­bi­je, Me­đu­na­rod­ni ko­mi­tet Cr­ve­nog kr­sta, Be­
o­grad, 2007, стр. 304-314.
Je­lić-Bu­tić Fi­kre­ta, Usta­še i Ne­za­vi­sna Dr­ža­va Hr­vat­ska 1941-1945, Sve­u­či­li­šna
na­kla­da Li­ber-Za­greb, Škol­ska knji­ga-Za­greb, dru­go iz­da­nje Za­greb, 1978.
Ko­gon Eugen, Dr­ža­va SS-a Si­stem nje­mač­kih kon­cen­tra­ci­o­nih lo­go­ra, Glo­bus, Za­
greb, 1982.
Korn­vel Džon, Hi­tle­rov pa­pa, Be­o­grad, Jav­no pred­u­ze­će Slu­žbe­ni list SRJ, Be­o­
grad, 2000.
Kri­vo­ka­pić Bo­ris, En­ci­klo­pe­dij­ski reč­nik me­đu­na­rod­nog pra­va i me­đu­na­rod­nih
od­no­sa, Slu­žbe­ni gla­snik, Be­o­grad, 2010.
Kri­zman Bog­dan, An­te Pa­ve­lić i usta­še, dru­go iz­da­nje, Glo­bus, Za­greb, 1983.
Lem­kin Rap­hael, Axis Ro­le in Oc­cu­pied Euro­pe, Car­ne­gie En­dow­ment for In­ter­na­
ti­o­nal Pe­ac­ e, Was­hing­ton, 1944.
Len­gel-Kri­zman Nar­ci­sa, „Pri­log pro­u­ča­va­nja te­ro­ra u tzv. NDH: Sud­bi­na Ro­ma
1941-1945, Ča­so­pis za su­vre­me­nu po­vi­jest broj 1,Za­greb, 1986, стр. 29-42.
Lu­kić Dra­go­je, Bi­li smo sa­mo de­ca, Ja­se­no­vač­ka grob­ni­ca 19.432. de­voj­či­ce i de­
ča­ka, knj. I. i II, Mu­zej žr­ta­va ge­no­ci­da, Be­o­grad, 2000.
Lu­kić Dra­go­je, „Lo­go­ri za de­cu u Ne­za­vi­snoj Dr­ža­vi Hr­vat­skoj 1941-1945”, Voj­
no­is­ to­rij­ski gla­snik broj 1, Be­o­grad, 1995, стр. 312-328.
Me­đu­na­rod­ne kon­ven­ci­je o rat­nom pra­vu i o si­gur­no­sti, (pri­re­dio: Bo­ško Pet­ko­
vić), Za­vod za op­će­na­rod­nu obra­nu i dru­štve­nu sa­mo­za­šti­tu, Za­greb, 1979,
стр. 329-336.
Mi­li­ša Đor­đe, U mu­či­li­štu- pa­klu Ja­se­no­vac, „Po­li­ti­ka”, Struč­na knji­ga, Be­o­grad,
1991 (re­print iz­da­nja − Za­greb, 1945).
Mi­lo­va­no­vić B. Ni­ko­la, Od Mar­selj­skog aten­ta­ta do Troj­nog pak­ta, Epo­ha, Za­
greb, 1963.
Mir­ko­vić Jo­van, Ob­ja­vlje­ni iz­vo­ri i li­te­ra­tu­ra o Ja­se­no­vač­kim lo­go­ri­ma, Gar­fo­
Mark Lak­ta­ši, Be­sje­da Ba­nja Lu­ka, Mu­zej žr­ta­va ge­no­ci­da Be­o­grad. Ba­nja
Lu­ka-Be­o­grad, 2000.
Ne­za­vi­sna Dr­ža­va Hr­vat­ska, Za­ko­ni, za­kon­ske od­red­be, na­red­be i t.d. pro­gla­še­ne
od 11. trav­nja do 26. svib­nja 1941. knji­ga I (sve­zak 1-10) (pri­re­dio: Adam Ma­
ta­ić: Ti­sak i na­kla­da knji­ža­re St. Ku­gli, ), Za­greb, 1941.
Ni­ko­la Ni­ko­lić, Ja­se­no­vač­ki lo­gor, Na­klad­ni za­vod, Za­greb, 1948.
Noj­ba­her Her­man, Spe­ci­jal­ni za­da­tak Bal­kan, Slu­žbe­ni list SCG Be­o­grad, Be­o­
grad, 2004.

251
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 229-253.
No­vak Vik­tor, Mag­num cri­men: Po­la vi­je­ka kle­ri­ka­li­zma u Hr­vat­skoj, No­va knji­
ga, Be­o­grad, 1989.
Pa­ris Ed­mond, Ge­no­ci­de in Sa­tel­li­te Cro­a­tia, 1941-1945: A Re­cord of Ra­cial and
Re­li­gi­o­us Per­se­cu­ti­ons and Mas­sac­res, The Ame­ri­can In­sti­tu­te for Bal­kan Af­
fa­irs, Chi­ca­go, 1962.
Pe­ra­zić Ga­vro, Me­đu­na­rod­no­prav­na za­bra­na sred­sta­va za ma­sov­no uni­šta­va­nje u
ra­tu, Na­uč­na knji­ga, Be­o­grad, 1968.
Pe­ra­zić Ga­vro, Me­đu­na­rod­no rat­no pra­vo (dru­go do­pu­nje­no iz­da­nje), Voj­no­iz­ da­
vač­ki i no­vin­ski cen­tar, Be­o­grad, 1986.
Per­šen Mir­ko, Usta­ški lo­go­ri, Glo­bus, Za­greb, 1990.
Rif­fer Mil­ko, Grad mr­tvih Ja­se­no­vac 1943, Za­greb, 1946.
Se­ća­nja Je­vre­ja na lo­gor Ja­se­no­vac, (pri­re­dio: Du­šan Sin­dik), Sa­vez Je­vrej­skih
op­šti­na Ju­go­sla­vi­je, Be­o­grad, 1972.
Su­đe­nje Li­sa­ku, Ste­pin­cu, Ša­li­ću i dru­ži­ni, usta­ško-kri­žar­skim zlo­čin­ci­ma i nji­ho­
vim po­ma­ga­či­ma, (pri­re­dio: Mi­lan Sta­nić), Za­greb, 1946.
Trif­ko­vic Sr­dja, Usta­ša Cro­a­tian Fa­sci­zam and Euro­pean Po­li­tics, 1929-1945, Se­
cond Edi­tion, The Lord Byron, Fo­un­da­tion for Bal­kan Stu­di­es, Chi­ca­go-Ot­ta­
wa-Lon­don, 2011.
Tri­vun­čić Ra­do­van, Ja­se­no­vac i ja­se­no­vač­ki lo­go­ri, dru­go pro­ši­re­no i do­pu­nje­no
iz­da­nje, Ja­se­no­vac Spo­men pod­ruč­je, Ja­se­no­vac, 1974.
Vol­kov K. Vla­di­mir, Ubi­stvo kra­lja Alek­san­dra Hi­tle­ro­va za­ve­ra, No­va knji­ga,
Be­o­grad 1983.
Zlo­či­ni fa­ši­stič­kih oku­pa­to­ra i nji­ho­vih sa­rad­ni­ka pro­tiv Je­vre­ja u Ju­go­sla­vi­ji (pri­
re­dio: Dan­ko R. Va­so­vić), Sa­vez Je­vrej­skih op­šti­na Fe­de­ra­tiv­ne Na­rod­ne Re­
pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je, Be­o­grad, 2005, стр. 15-97.
Zlo­či­ni u lo­go­ru Ja­se­no­vac, Ze­malj­ska ko­mi­si­ja Hr­vat­ske za utvr­đi­va­nje zlo­či­na
oku­pa­to­ra i nji­ho­vih po­ma­ga­ča, Rin­ger Axel Sprin­ger doo, Be­o­grad, 2016,
стр. 5-45.
Že­ga­rac Vu­jo Vu­ka­šin, Dnev­nik o Ja­se­nov­cu, iz­da­nje auto­ra, Be­o­grad, 1987.

Je­le­na Lo­pi­cic Jan­cic

JA­SE­NO­VAC CON­CEN­TRA­CION CAMP ­

AND VI­OL­ A­TION OF IN­TER­NA­TI­ON
­ AL LAW
Re­su­me
This ar­tic­le di­scu­ses the in­ter­na­ti­o­nal le­gal aspect of Ja­se­no­vac
con­cen­tra­tion camp. Ja­se­no­vac was the lar­gest con­cen­tra­tion camp in
oc­cu­pied Yugo­sla­via du­ring Se­cond World War and has fun­cti­o­ned sin­
ce its esta­blis­hment in August 1941 un­til its clo­su­re in April 1945. This
camp was al­so known as de­ath camp be­ca­u­se most of the in­ma­tes died

252
Је­ле­на Ло­пи­чић Јан­чић Кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ја­се­но­вац ...
due to mur­de­ring them or from va­ri­o­us di­se­as­ es and il­lness sin­ce the
con­di­ti­ons in the con­cen­tra­tion camp we­re ter­ri­ble. The num­ber of kil­
led in­ma­tes in Ja­se­no­vac con­cen­tra­tion camp, that con­si­sted of Serbs,
Jews, Ro­ma­ni, an­ti-fa­scists and ot­her per­sons who did not ac­cept the
Us­tas­ha’s go­vern­ment, was ne­ver pre­ci­sely de­ter­mi­ned. Esti­ma­tes dif­
fer de­pen­ding upon the aut­hors but to­tal num­ber of in­ma­tes that died in
Ja­se­no­vac con­cen­tra­tion camp was not less than 600,000.
We be­li­e­ve that Ja­se­no­vac con­cen­tra­tion camp is not eno­ugh tre­
a­ted in our li­te­ra­tu­re from in­ter­na­ti­o­nal le­gal aspect so that is one of the
re­as­ ons, be­si­de the abo­ve men­ti­o­ned that we wro­te this ar­tic­le. The pri­
mary re­spon­si­bi­lity for the exi­sten­ce of con­cen­tra­tion camps in Cro­a­tia
ha­ve Na­zi Ger­many and Fa­scist Italy that ha­ve com­mit­ted ag­gres­sion
aga­inst King­dom of Yugo­sla­via and oc­cu­pa­tion of King­dom Yugo­sla­
via, and for­med in the oc­cu­pied ter­ri­tory qu­i­sling sta­te of so-cal­led In­
de­pen­dent Sta­te of Cro­at­ia.
By the­se acts they se­ve­rely vi­o­la­ted num­ber of in­ter­na­ti­o­nal con­
ven­ti­ons on the laws of war. In­de­pen­dent Sta­te of Cro­at­ia is­sued a se­ri­es
of ra­cist and Na­zi laws and dec­re­es on the ba­sis of which the physi­cal
li­qu­i­da­ti­on of Serbs, Jews, Ro­ma­ni, an­ti­fa­scists and tho­se who did not
ac­cept the Us­tas­ha go­vern­ment was exe­cu­ted. In this ar­tic­le we­re ap­
plied hi­sto­ri­cal le­gal met­hod, com­pa­ra­ti­ve le­gal met­hod and po­si­ti­ve le­
gal met­hod. Sin­ce the­re is an ob­vi­o­us at­tempt of the de­fe­a­ted Na­zi and
Fa­scist par­ti­es on the re­vi­sion of the Se­cond World War, in­clu­ding the
mi­ni­mi­za­tion of sta­tus and vic­tims of Ja­se­no­vac, the aim of this ar­tic­le
is be­si­des ot­her is­su­es to op­po­se such a po­si­tion from in­ter­na­ti­o­nal le­
gal aspects.This is im­por­tant and sig­ni­fic­ ant for the youn­ger ge­ne­ra­tion
who are not fa­mi­li­ar with this is­sue, so this is an op­por­tu­nity to le­arn
abo­ut this is­sue from in­ter­na­ti­o­nal le­gal aspect.
Keywords: Ja­se­no­vac, so-cal­led. In­de­pen­dent Sta­te of Cro­a­tia, In­ter­na­ti­o­nal
Law, Us­tas­ha, Serbs, Jews, Ro­ma­ni, Cat­ho­lic Church, Va­ti­can

* Овај рад је примљен 30. новембра 2016. године а прихваћен за штампу на састанку
Редакције 21. фебруара 2017. године.

253
УДК 339.727.22:330.34(497.113 No­vi Sad) Српска политичка мисао
број 1/2017.
Пре­глед­ни год. 24. vol. 55.
рад стр. 255-277.
Сте­ван Ра­па­ић
Ин­сти­тут за ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку и при­вре­ду, Бе­о­град

УТИ­ЦАЈ СТРА­НИХ ДИ­РЕКТ­НИХ ­

ИН­ВЕ­СТИ­ЦИ­ЈА НА ПРИ­ВРЕД­НИ РАЗ­ВОЈ
ГРА­ДА НО­ВОГ СА­ДА*

Са­же­так
О стра­ним ди­рект­ним ин­ве­сти­ци­ја­ма се пу­но го­во­ри­ло у де­
це­ни­ји ко­ја је за на­ма. Ова вр­ста кре­та­ња ка­пи­та­ла пред­ста­вље­на
је у јав­но­сти као нај­е­фи­ка­сни­је сред­ство у бор­би про­тив не­за­по­
сле­но­сти и си­ро­ма­штва у Ср­би­ји. Сма­тра­ју­ћи да је ути­цај стра­них
ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја нај­ви­дљи­ви­ји и нај­зна­чај­ни­ји упра­во на
ло­кал­ном ни­воу, где се ја­сно мо­гу уочи­ти раз­ли­ке у ква­ли­те­ту жи­
во­та ло­кал­не за­јед­ни­це, аутор се опре­де­лио да сво­је ис­тра­жи­ва­ње
ве­же за ло­кал­ни еко­ном­ски раз­вој гра­да Но­вог Са­да. Овај град је
иза­бран, јер пред­ста­вља по­зи­ти­ван при­мер у при­вла­че­њу стра­них
ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја, од ко­јих је са­мо у не­фи­нан­сиј­ски сек­тор
сти­гло пре­ко 2,5 ми­ли­јар­де евра у по­сма­тра­ном пе­ри­о­ду. С тим у
ве­зи на­ше основ­но ис­тра­жи­вач­ко пи­та­ње гла­си­ло је: Да ли су стра­
не ди­рект­не ин­ве­сти­ци­је до­при­не­ле при­вред­ном раз­во­ју гра­да Но­
вог Са­да?
Те­за од ко­је по­ла­зи­мо гла­си да не по­сто­ји ну­жна ка­у­зал­ност
из­ме­ђу стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја и ло­кал­ног еко­ном­ског раз­
во­ја, од­но­сно да стра­не ди­рект­не ин­ве­сти­ци­је не­ће са­мим сво­јим
при­су­ством, про­у­зро­ко­ва­ти ефек­те пре­ли­ва­ња на ло­кал­ну при­вре­
ду. Ово смо ус­пе­ли и да до­ка­же­мо пу­тем ко­ре­ла­ци­о­не ана­ли­зе на

* Рад представља део научног и истраживачког ангажовања истраживача на пројекту:

„Србија у савременим међународним односима: Стратешки правци развоја и
учвршћивања положаја Србије у међународним интегративним процесима –
спољнополитички, међународни, економски, правни и безбедносни аспекти“, које
финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије,
пројекат бр. ОИ179029, а реализује се у Институту за међународну политику и
привреду.

255
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 255-277.
ни­воу гра­да Но­вог Са­да. На­и­ме, до­би­је­не вред­но­сти Пир­со­но­вих
ко­е­фи­ци­јен­та ко­ре­ла­ци­је из­ме­ђу при­ли­ва стра­них ди­рект­них ин­
ве­сти­ци­ја и ин­ди­ка­то­ра еко­ном­ског раз­во­ја у Но­вом Са­ду не­дво­
сми­сле­но по­ка­зу­ју да из­ме­ђу ова два кре­та­ња не по­сто­ји из­ра­же­на
ли­не­ар­на ве­за. Као ин­ди­ка­то­ри ло­кал­ног еко­ном­ског раз­во­ја ко­ри­
шће­ни су де­мо­граф­ски по­да­ци, по­да­ци о за­по­сле­но­сти и за­ра­да­ма,
као и по­да­ци ко­ји се од­но­се на при­хо­де бу­џе­та ло­кал­не са­мо­у­пра­
ве. Ис­тра­жи­ва­ње смо вре­мен­ски огра­ни­чи­ли на пе­ри­од од 2001.
го­ди­не, ка­да је др­жа­ва по­че­ла да ли­бе­ра­ли­зу­је сво­ју ин­ве­сти­ци­о­ну
и спољ­но­тр­го­вин­ску по­ли­ти­ку, па до кра­ја 2013. го­ди­не.
Кључ­не ре­чи: стра­не ди­рект­не ин­ве­сти­ци­је, ло­кал­ни еко­ном­ски раз­вој,
Но­ви Сад, при­ва­ти­за­ци­ја, те­о­ри­ја ефе­ка­та пре­ли­ва­ња,
ло­кал­на са­мо­у­пра­ва, за­по­сле­ност

1. СТРА­НЕ ДИ­РЕКТ­НЕ ИН­ВЕ­СТИ­ЦИ­ЈЕ И ТЕ­ОР

­ И­ЈА
ЕФЕ­КА­ТА ПРЕ­ЛИ­ВА­ЊА
Број­не су де­фи­ни­ци­је стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја (СДИ)
ко­је се мо­гу на­ћи у мо­ру ли­те­ра­ту­ре о овој обла­сти. Оскар Ко­вач
ис­ти­че да ди­рект­не ин­ве­сти­ци­је пред­ста­вља­ју сва­ки об­лик ула­га­ња
ка­пи­та­ла у од­ре­ђе­но пред­у­зе­ће ко­јим се сти­че вла­снич­ка кон­тро­ла
над њим.1) Ме­ђу­на­род­ни мо­не­тар­ни фонд (ММФ) на­во­ди да стра­
не ди­рект­не ин­ве­сти­ци­је под­ра­зу­ме­ва­ју ула­га­ње у ино­стран­ству
ко­је пред­у­зи­ма ди­рект­ни ин­ве­сти­тор ре­зи­дент из јед­не при­вре­де/
зе­мље у ци­љу пре­у­зи­ма­ња кон­тро­ле или трај­ног уде­ла у фир­ми ко­
ја по­слу­је у дру­гој при­вре­ди/зе­мљи.2) Ор­га­ни­за­ци­ја за еко­ном­ску
са­рад­њу и раз­вој (OECD) ис­ти­че да стра­не ди­рект­не ин­ве­сти­ци­
је од­ра­жа­ва­ју циљ ус­по­ста­вља­ња трај­ног ин­те­ре­са пред­у­зе­ћа ре­
зи­ден­та јед­не зе­мље у пред­у­зе­ћу ко­је је ре­зи­дент дру­ге зе­мље.3)
Кон­фе­рен­ци­ја Ује­ди­ње­них на­ци­ја за тр­го­ви­ну и раз­вој (UN­CTAD)
де­фи­ни­ше СДИ као ин­ве­сти­ци­ју ко­ја укљу­чу­је ду­го­роч­ни од­нос
и од­ра­жа­ва трај­ни ин­те­рес и кон­тро­лу ма­тич­ног пред­у­зе­ћа, ре­зи­
ден­та јед­не зе­мље у пред­у­зе­ћу ко­је је ре­зи­дент дру­ге зе­мље.4) Иако
раз­ли­чи­ти ауто­ри и ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је да­ју раз­ли­чи­те де­
фи­ни­ци­је, за по­тре­бе на­шег ра­да, стра­не ди­рект­не ин­ве­сти­ци­је у
1) Оскар Ковач, Платни биланс и међународне финансије, Центар за економске студије,
Београд, 1994, стр. 280-281.
2) IMF, Balance of Payments and International Investments Position Manual, 6th Edition,
International Monetary Fund, Washington D. C., 2009, стр. 101.
3) OECD, Benchmark Definition of Foreign Direct Investment, Fourth Edition, Paris, 2008, стр.
48.
4) UNCTAD, World Investment Report 2007, Geneva, 2007, стр. 245.

256
Сте­ван Ра­па­ић Ути­цај стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја ...
нај­кра­ћим цр­та­ма де­фи­ни­са­ће­мо као вр­сту ме­ђу­на­род­ног кре­та­ња
ка­пи­та­ла, ко­јом стра­ни ин­ве­сти­тор сти­че не­по­сред­но пра­во упра­
вља­ња и кон­тро­ле над пред­у­зе­ћем у ко­је је ин­ве­сти­рао ка­пи­тал.
Пр­ви ауто­ри ко­ји су ис­тра­жи­ва­ли стра­не ди­рект­не ин­ве­сти­
ци­је и мо­гућ­ност да оне ди­рект­но или по­сред­но узро­ку­ју тран­сфер
су­пер­и­ор­них тех­но­ло­ги­ја и зна­ња ка пред­у­зе­ћи­ма у зе­мљи до­ма­ћи­
ну, би­ли су Кејвс 1974. го­ди­не, ко­ји је сво­је ис­тра­жи­ва­ње спро­вео
на при­ме­ру Аустра­ли­је, Гло­бер­ман 1979. го­ди­не, ис­тра­жу­ју­ћи ути­
цај стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­то­ра у Ка­на­ди, као и Блом­стром ко­
ји је 1986. го­ди­не, спро­вео оп­се­жно ис­тра­жи­ва­ње у Мек­си­ку.5) Ови
ауто­ри по­ста­ви­ли су те­ме­ље за те­о­ри­ју ефе­ка­та пре­ли­ва­ња, ко­ја је
у са­вре­ме­ној еко­ном­ској на­у­ци до­ста об­ра­ђи­ва­на, али и ем­пи­риј­ски
ис­пи­ти­ва­на. За­кључ­ци до ко­јих су број­ни ауто­ри до­ла­зи­ли ди­ја­ме­
трал­но су раз­ли­чи­ти, па се те­о­ри­ја ефе­ка­та пре­ли­ва­ња још увек
са си­гур­но­шћу не мо­же по­твр­ди­ти ни­ти опо­врг­ну­ти. Упра­во због
то­га она је кру­ци­јал­на за на­ше ис­тра­жи­ва­ње, ко­је ће пред­ста­вља­ти
још јед­ну ње­ну ем­пи­риј­ску про­ве­ру. Те­о­ри­ја ефе­ка­та пре­ли­ва­ња
осла­ња се на хи­по­те­зу да по­сло­ва­ње тран­сна­ци­о­нал­них ком­па­ни­ја
про­у­зро­ку­је по­зи­тив­не ефек­те на про­дук­тив­ност и кон­ку­рент­ност
до­ма­ћих пред­у­зе­ћа, чи­ме се по­спе­шу­је еко­ном­ски раз­вој зе­мље до­
ма­ћи­на, од­но­сно ло­кал­ни еко­ном­ски раз­вој.
Су­шти­на те­о­ри­је ефе­ка­та пре­ли­ва­ња, ко­је се не­рет­ко у ли­
те­ра­ту­ри на­зи­ва и те­о­ри­ја тран­сфе­ра тех­но­ло­ги­је, је­сте не­ми­нов­
ност ди­рект­ног или ин­ди­рект­ног тран­сфе­ра тех­но­ло­ги­је са стра­
ног ин­ве­сти­то­ра на до­ма­ћа пред­у­зе­ћа, од­но­сно по­сто­ја­ње ка­у­зал­не
ве­зе из­ме­ђу до­ла­ска стра­них ин­ве­сти­то­ра и уна­пре­ђе­ња про­дук­
тив­но­сти до­ма­ћих пред­у­зе­ћа.6) Блом­стром и Ко­ко сма­тра­ју да до
тран­сфе­ра тех­но­ло­ги­је мо­же до­ћи на два основ­на на­чи­на. Пр­ви је
ин­тер­ни тран­сфер тех­но­ло­ги­је и он се од­но­си на кре­та­ње тех­но­
ло­ги­је из зе­мље по­ре­кла СДИ у зе­мљу до­ма­ћи­на СДИ, од­но­сно од
ма­тич­ног пред­у­зе­ћа ка фи­ли­ја­ли у ино­стран­ству. Дру­ги, екс­тер­ни
и за нас мно­го бит­ни­ји ка­нал тран­сфе­ра тех­но­ло­ги­је, од­но­си се
на кре­та­ње тех­но­ло­ги­је уну­тар зе­мље до­ма­ћи­на СДИ, од­но­сно од
тран­сна­ци­о­нал­не фи­ли­ја­ле ка до­ма­ћим пред­у­зе­ћи­ма.7) Овај пре­
нос тех­но­ло­ги­је и зна­ња уну­тар зе­мље до­ма­ћи­на СДИ од­ви­ја се
5) Holger Görg, David Greenaway, “Much ado about nothing? Do domestic firms really benefit
from foreign direct investment?”, IZA Discussion paper series, No. 944, Forschungsinstitut
zur Zukunft der Arbeit, Bonn, Germany, 2003, стр. 6
6) Под „технологијом“ се овде мисли на све оне оно што чини специфичну предност
страног инвеститора у односу на домаћа предузећа, а што може бити у облику су-
периорне технологије, јединственог know-how, маркетиншких способности, остварене
економије обима, међународног ланца снабдевања, као и свих других материјалних и
нематеријалних предности.
7) Magnus Blomstrom, Ari Kokko, “FDI and Human Capital: A Research Agenda”, Technical
Paper, 195, OECD Development Centre, Paris: OECD. 2002.

257
 СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 255-277.
потрошачима. Зато што повезује предузећа из различитих производних, трговинских и
кроз две основ­не ди­мен­зи­је. Јед­на је вер­ти­кал­на и од­но­си се на
услужних делатности, овакав вертикални трансфер се назива и интерсекторски. Друга
тран­сфер уну­тар лан­ца снаб­де­ва­ња, ко­ји мо­же би­ти од фи­ли­ја­ле ка
димензија једо­бхоризонтална
а­вља­чи­ма или од
и фи­ ли­ја­ле ка
односи се куп­
наци­трансфер
ма, од­но­сно по­тро­ша­чи­муа. смеру ка
технологије
За­то што по­ве­зу­је пред­у­зе­ћа из раз­ли­чи­тих про­из­вод­них, тр­го­вин­
конкурентима,
скиходносно
и услу­жнихкомпанијама у кистом
де­лат­но­сти, ова­ сектору,
ав вер­ти­
кал­ни тран­тесфер
се сечесто
на­зи­ назива и
ва и ин­тер­сек­тор­ски. Дру­га ди­мен­зи­ја је хо­ри­зон­тал­на и од­но­си се
интрасекторски.
на тран­сфер тех­но­ло­ги­је у сме­ру ка кон­ку­рен­ти­ма, од­но­сно ком­па­
ни­ја­ма у истом сек­то­ру, те се че­сто на­зи­ва и ин­тра­сек­тор­ски.
Слика 1. Трансфер технологије и Сли­
знања
ка 1.кроз
Тран­страну
сфер тех­директну инвестицију
но­ло­ги­је и зна­
ња унутар земље домаћина
кроз стра­ну ди­рект­ну ин­ве­сти­ци­ју уну­тар зе­мље до­ма­ћи­на

И­звор: Björn Ji­ndra, “The Th­e­or­et­ical Fr­am­ework: FDI and Te­chn­ology Tra­nsfer”
Извор: Björn Jindra,in“The
Te­chn­Theoretical
ology tra­nsferFramework: FDIi­nand
via f­or­eign d­irect Technology
ves­tment in Ce­ntralTransfer”
and Easternin­Technology­transfer­via­
Eur­ope: ­
th­eory, me­thod of r­es­earch and e­mp­ir­ical ev­ide­nce (Ed. J­oha­nnes Ste­phan),
foreign­direct­investment­in­Central­and­Eastern Europe­:­theory,­method­of­research­and­empirical­evidence
Pa­lgr­ave Ma­cmi­
llan, New York, 2006, стр. 9.
По­
(Ed. ђи­мо од
Johannes пр­ве, Palgrave
Stephan), од­но­сноMacmillan,
вер­ти­кал­ не ди­
New мен­
York, зи­је стр.
2006, тран­
9.сфе­ра
тех­но­ло­ги­је. Тех­но­ло­ги­ја се ов­де кре­ће дуж лан­ца снаб­де­ва­ња ко­ји
се са­сто­ји од свих оних уче­сни­ка ко­ји, на ин­ди­рек­тан или ди­рек­тан
Пођимо од уче­
на­чин, прве,
ству­јуодносно
у за­до­во­љвертикалне
е­њу по­тре­бадимензије
по­тро­ша­ча, трансфера
а то нај­че­шће технологије.
Технологија под­ ра­зу­мкреће
се овде е­ва: до­ба­вланца
дуж ља­че, снабдевања
тран­спор­те­ре, којискла­
седсастоји
и­шта­ре,од про­ из­во­
свих ђа­ учесника
оних
че, ди­стри­бу­те­ре и ма­ло­про­дав­це. Ако узме­мо као при­мер да се
стра­ни ди­
који, на индиректан рект­
или ни ин­ве­сначин,
директан ти­тор ба­ ви про­из­вуод­
учествују њом у зе­мљипотреба
задовољењу до­ма­ћи­нпотрошача,
у, а
ње­го­ва се тех­но­ло­ги­ја пре­ли­ва у два сме­ра. Пр­ви пред­ста­вља по­
то најчешћеврат­подразумева:
ну (bac­kward) добављаче, транспортере,
ве­зу у ко­јој тех­ но­ло­ги­ја пре­ла­складиштаре,
зи са про­из­во­ђа­чпроизвођаче,
а
на до­ба­вља­че, тран­спор­те­ре и скла­ди­шта­ре, а дру­ги про­сле­ђу­ју­ћу
дистрибутере(for­
иward)
малопродавце. Аконо­лузмемо
ве­зу, у ко­јој тех­ о­ги­ја идекао пример
ка ди­стри­бу­тда сеа истрани
е­ри­м ма­ло­ директни
про­дав­
инвеститор бави ци­ма. У окви­
производњом урземљи
у по­врат­ не ве­зе уњегова
домаћину, ли­те­ра­тсе
у­ртехнологија
и се мо­гу на­ ћи
прелива у два
сле­де­ћи при­ме­ри тран­сфе­ра тех­но­ло­ги­је:
смера. Први представља повратну (backward) везу у којој технологија прелази са
произвођача258
на добављаче, транспортере и складиштаре, а други прослеђујућу
(forward) везу, у којој технологија иде ка дистрибутерима и малопродавцима. У оквиру
повратне везе у литератури се могу наћи следећи примери трансфера технологије:
Сте­ван Ра­па­ић Ути­цај стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја ...
1) Пре­го­ва­рач­ка моћ ко­ју по­се­ду­је стра­ни ин­ве­сти­тор нај­
че­шће је знат­но ве­ћа од до­ма­ћих пред­у­зе­ћа, те ће се од
њих тра­жи­ти да сма­ње це­не сво­јих про­из­во­да и услу­га.
Овим се при­мо­ра­ва­ју до­ма­ћи са­рад­ни­ци да по­ве­ћа­ју сво­ју
про­дук­тив­ност ка­ко би обез­бе­ди­ли ду­го­роч­не уго­во­ре. Са
дру­ге стра­не, са­ма чи­ње­ни­ца да се на до­ма­ћем тр­жи­шту
по­ја­вљу­је ве­ли­ки про­из­во­ђач, по­тен­ци­јал­ни ку­пац по­лу­
про­и­зво­да и услу­га отва­ра мо­гућ­ност за са­рад­њу и оства­
ри­ва­ње еко­но­ми­је оби­ма.8)
2) Стра­ни ин­ве­сти­тор зах­те­ва ви­со­ке стан­дар­де у по­гле­ду
ква­ли­те­та и вре­ме­на ис­по­ру­ке, што код до­ма­ћих пред­у­зе­
ћа ства­ра под­сти­цај за уна­пре­ђе­ње про­це­са про­из­вод­ње и
до­ста­ве. Мо­гу­ће је да стра­ни ин­ве­сти­тор не­по­сред­но кроз
обу­ку и кре­ди­ти­ра­ње уче­ству­је у тран­сфе­ру тех­но­ло­ги­је,
ка­ко би до­при­нео уна­пре­ђе­њу ква­ли­те­та код до­ма­ћих до­
ба­вља­ча.9)
3) По­себ­но зна­ча­јан је­сте тран­сфер зна­ња ко­ји се од­ви­ја ка­
да по­је­дин­ци ко­ји су об­у­че­ни од стра­не стра­ног ин­ве­сти­
то­ра пре­ла­зе да ра­де код до­ма­ћих до­ба­вља­ча.10)
4) У слу­ча­ју да се стра­ни ин­ве­сти­тор ипак од­лу­чи да си­ро­
ви­не на­ба­вља из ино­стран­ства, ово мо­же под­сти­цај­но де­
ло­ва­ти на до­ма­ће про­из­во­ђа­че да по­ста­ну кон­ку­рент­ни­
ји.11)
Ка­да се ра­ди о про­сле­ђу­ју­ћој ве­зи у окви­ру вер­ти­кал­не ди­
мен­зи­је тран­сфе­ра тех­но­ло­ги­је, из­два­ја­мо сле­де­ће при­ме­ре:
1) Тран­сна­ци­о­нал­не ком­па­ни­је но­си­о­ци свет­ски по­зна­тих
брен­до­ва нај­че­шће ула­жу зна­чај­на сред­ства у про­мо­ци­ју
сво­јих про­из­во­да и ком­пле­тан мар­ке­тинг ко­ји под­ра­зу­ме­
ва ин­ве­сти­ра­ње кроз обу­ку и про­мо­тив­ни ма­те­ри­јал у ди­
стри­бу­тив­ној мре­жи. Ово је чест при­мер код ди­ле­ра ауто­
мо­би­ла, бен­зин­ских ста­ни­ца, ла­на­ца ре­сто­ра­на и сл.12)

8) Beata Smarzynska-Javorcik, “Does Foreign Direct Investment Increase the Productivity of

Domestic Firms? In Search of Spillovers through Backward Linkages”, American Economic
Review, 94(3), 2004, стр. 608-610.
9) Magnus Blomstrom, Ari Kokko, “Human Capital and Inward FDI”, SSE Working Paper
Series, Working Paper, 167, 2003.
10) Klaus Meyer, “Foreign Direct Investment in Emerging Markets”, DRC Working Paper, 15,
Centre for New and Emerging Markets, London: London Business School, draft, 2003.
11) Julian Birkinshaw, Peter Hagtsrom, The Flexible Firm – Capabilities in Network Organisa-
tions, New York: Oxford University Press, 2000.
12) Tilman Altenburg, “Linkages and Spillovers between Transnational Corporations and
Small and Medium-Sized Enterprises in Developing Countries: Opportunities and Policies”
Working Paper No.5, German Development Institute, Berlin, 2000, стр. 2.

259
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 255-277.
2) Ве­ћи­на про­из­во­ђа­ча ма­ши­на и опре­ме обез­бе­ђу­је аси­
стен­ци­ју и обу­ку сво­јим куп­ци­ма. Ка­да је ова­кав про­из­
во­ђач стра­ни ди­рект­ни ин­ве­сти­тор, ло­кал­на пред­у­зе­ћа
има­ју при­ступ но­вој тех­но­ло­ги­ји по ни­жим тро­шко­ви­ма
на­бав­ке и одр­жа­ва­ња, не­го да је реч о уво­зу опре­ме.
3) У спе­ци­фич­ним ин­ду­стриј­ским сек­то­ри­ма по­пут те­ле­ко­
му­ни­ка­ци­ја, до­ла­ском стра­ног ин­ве­сти­то­ра, зна­чај­но се
по­ве­ћа­ва ква­ли­тет укуп­них те­ле­ко­му­ни­ка­ци­о­них услу­га у
зе­мљи. Фи­зич­ка и прав­на ли­ца куп­ци те­ле­ко­му­ни­ка­ци­о­
них услу­га до­би­ја­ју ква­ли­тет­ни­је про­из­во­де по зна­чај­но
ни­жим це­на­ма не­го ра­ни­је.13) Тран­сна­ци­о­нал­не те­ле­ко­му­
ни­ка­ци­о­не ком­па­ни­је на тр­жи­шта до­но­се но­ве про­из­во­де
ко­ји­ма сво­јим куп­ци­ма сни­жа­ва­ју тро­шко­ве по­сло­ва­ња.
Хо­ри­зон­тал­на ди­мен­зи­ја тран­сфе­ра тех­но­ло­ги­је од­но­си се
на ефе­кат пре­ли­ва­ња у окви­ру истог ин­ду­стриј­ског сек­то­ра, од­но­
сно са тран­сна­ци­о­нал­не фи­ли­ја­ле на до­ма­ћа пред­у­зе­ћа кон­ку­рен­
те. Те­о­ри­ја ка­же да ће до­ма­ћа пред­у­зе­ћа из­ву­ћи ко­ри­сти од при­су­
ства сна­жне кон­ку­рен­ци­је у об­ли­ку стра­не ди­рект­не ин­ве­сти­ци­је
из не­ко­ли­ко раз­ло­га:
1) Тран­сна­ци­о­нал­на ком­па­ни­ја са со­бом до­но­си не­ку но­ви­
ну у по­сло­ва­њу, би­ло да се ра­ди о са­мом про­из­во­ду или
про­це­су про­из­вод­ње. До­ма­ћи кон­ку­рен­ти ће се по­тру­ди­ти
да ими­ти­ра­ју но­во­при­до­шли про­цес про­из­вод­ње или ће
пу­тем кор­по­ра­тив­не шпи­ју­на­же по­ку­ша­ти да до­ђу до по­
да­та­ка ко­ји би им омо­гу­ћи­ли да на­пра­ве исти про­из­вод.14)
2) До­ла­зак зна­чај­не тран­сна­ци­о­нал­не ком­па­ни­је на до­ма­ће
тр­жи­ште мо­же при­ву­ћи дру­ге стра­не ин­ве­сти­то­ре из по­
др­жа­ва­ју­ћих сек­то­ра, по­пут ба­на­ка, кон­сул­тант­ских ку­ћа,
мар­ке­тин­шких и ло­би гру­па, тран­спорт­них и шпе­ди­тер­
ских пред­у­зе­ћа, од чи­јег ће при­су­ства ко­рист из­ву­ћи сва
до­ма­ћа пред­у­зе­ћа у да­том сек­то­ру.15)
3) Ја­ча­ње кон­ку­рен­ци­је се че­сто на­во­ди као раз­лог тран­сфе­
ра тех­но­ло­ги­је, сма­тра­ју­ћи да ће до­ма­ћа пред­у­зе­ћа би­ти
при­мо­ра­на да по­спе­ше сво­ју про­дук­тив­ност ка­ко би оп­
ста­ла на тр­жи­шту. Са дру­ге стра­не, од­ре­ђе­ни ауто­ри ис­
ти­чу да кон­ку­рен­ци­ја ове вр­сте мо­же да има и не­га­тив­но

13) Klaus Meyer, “Foreign Direct Investment in Emerging Markets”, нав. дело, стр. 24.
14) Ari Kokko, Foreign Direct Investment, Host Country Characteristics, and Spillovers, Stock-
holm: The Economic Research Institute, 1992.
15) Garrick Blalock, Paul J. Gertler, Welfare Gains from FDI through Technology Transfer to
Local Suppliers, University of California, Berkeley, 2004.

260
Сте­ван Ра­па­ић Ути­цај стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја ...
деј­ство на до­ма­ћа пред­у­зе­ћа, јер нај­че­шће ни­су у ста­њу да
ко­пи­ра­ју су­пер­и­ор­ну тех­но­ло­ги­ју.16)
4) Мо­бил­ност рад­не сна­ге се та­ко­ђе на­во­ди као ка­нал тран­
сфе­ра тех­но­ло­ги­је. Иако се нај­че­шће глав­на ме­на­џер­ска
ме­ста оста­вља­ју за струч­ња­ке из зе­мље по­ре­кла, стра­ни
ин­ве­сти­тор ће за­по­сли­ти и зна­ча­јан број до­ма­ћих рад­ни­
ка, ко­је ће об­у­чи­ти и оспо­со­би­ти за ру­ко­ва­ње но­вим зна­
њи­ма и тех­но­ло­ги­ја­ма. По­сле из­ве­сног вре­ме­на об­у­че­ни
рад­ни­ци мо­гу пре­ћи да ра­де за до­ма­ћег кон­ку­рен­та и са
со­бом пре­не­ти дра­го­це­но зна­ње и ис­ку­ство.
Те­о­ри­ја је на овај на­чин уста­но­ви­ла ка­на­ле пре­но­са тех­но­ло­
ги­је са тран­сна­ци­о­нал­не ком­па­ни­је на до­ма­ћа пред­у­зе­ћа, али и да­
ље оста­је ве­ли­ка не­по­зна­ни­ца да ли стра­не ди­рект­не ин­ве­сти­ци­је
на тај на­чин сти­му­ли­шу ло­кал­ну при­вре­ду. Ми­шље­ња су по­де­ље­на,
а јед­но све­о­бу­хват­но ис­тра­жи­ва­ње ни­је спро­ве­де­но ниг­де у све­ту,
те се на­ше зна­ње из ове обла­сти мо­ра огра­ни­чи­ти на пар­ти­ку­лар­не
сту­ди­је у ко­ји­ма је ем­пи­риј­ски до­ка­зи­ва­но при­су­ство ефе­ка­та пре­
ли­ва­ња. Јед­но та­кво ис­тра­жи­ва­ње је­сте и ово ко­је пре­зен­ту­је­мо у
ра­ду, а ко­је се од­но­си на ути­цај стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја на
при­вред­ни раз­вој гра­да Но­вог Са­да.

2. ПРИ­СТУП АНА­ЛИ­ЗИ И ОДА­БИР ИН­ДИ­КА­ТО­РА

ПРИ­ВРЕД­НОГ РАЗ­ВО­ЈА
Основ­ни циљ на­шег ис­тра­жи­ва­ња је­сте да утвр­ди­мо ко­ли­ка
је би­ла уло­га стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја у еко­ном­ском раз­во­ју
Но­вог Са­да у пе­ри­о­ду из­ме­ђу 2001. и 2013. го­ди­не. На­ше ис­тра­
жи­ва­ње смо огра­ни­чи­ли на ис­тра­жи­ва­ње ути­ца­ја не­фи­нан­сиј­ских
стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја, да­кле ис­кљу­чи­во на про­из­вод­на,
услу­жна и тр­го­вин­ска ино­стра­на пред­у­зе­ћа ко­ја су свој ка­пи­тал
уло­жи­ла у Ср­би­ју. Ово смо учи­ни­ли не са­мо због чи­ње­ни­це да нај­
зна­чај­ни­ја свет­ска ста­ти­сти­ка из обла­сти ме­ђу­на­род­не тр­го­ви­не
(UN­CTAD, Свет­ска бан­ка, Еуро­стат) одва­ја фи­нан­сиј­ске СДИ од
оста­лих, већ због са­ме те­о­ри­је ефе­ка­та пре­ли­ва­ња ко­ја прет­по­ста­
вља да тран­сфер тех­но­ло­ги­је и зна­ња упра­во до­ла­зи од ових сек­
то­ра, док се ути­цај фи­нан­сиј­ског сек­то­ра у том сми­слу ста­вља у
дру­ги план.
По­дат­ке о вред­но­сти и бро­ју не­фи­нан­сиј­ских стра­них ди­
рект­них ин­ве­сти­ци­ја на те­ри­то­ри­ји Но­вог са­да до­би­ли смо од На­
16) Brian Aitken, Ann E. Harrison, “Are There Spillovers from Foreign Direct Investment?
Evidence from Panel Data for Venezuela”, Mimeo, MIT and the World Bank, November
1991.

261
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 255-277.
ци­о­нал­не али­јан­са за ло­кал­ни еко­ном­ски раз­вој (НА­ЛЕД). Ова ор­
га­ни­за­ци­ја већ ду­жи низ го­ди­на при­ку­пља по­дат­ке у спе­ци­јал­ну
ба­зу ин­ве­сти­ци­ја ко­ја са­др­жи све зна­чај­не стра­не ди­рект­не ин­ве­
сти­ци­је у Ср­би­ји од 2000. го­ди­не, раз­вр­ста­не по оп­шти­на­ма, зе­
мља­ма по­ре­кла, го­ди­ни ин­ве­сти­ра­ња, ти­пу ин­ве­сти­ци­је, при­вред­
ној де­лат­но­сти и на­рав­но из­но­су са­ме ин­ве­сти­ци­је. Ка­ко би ба­за
би­ла што ком­плет­ни­ја, пред­став­ни­ци НА­ЛЕД-а кон­так­ти­ра­ли су
др­жав­не ин­сти­ту­ци­је, оп­штин­ске упра­ве и са­ме ин­ве­сти­то­ре, па
мо­же­мо твр­ди­ти да она пред­ста­вља нај­ре­ле­вант­ни­ју ба­зу стра­них
ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја у Ср­би­ји.17)
Уста­но­вив­ши ко­је стра­не ди­рект­не ин­ве­сти­ци­је ула­зе у на­шу
ана­ли­зу, при­сту­пи­ли смо про­на­ла­же­њу од­го­ва­ра­ју­ћих еко­ном­ских
па­ра­ме­та­ра ко­ји би пред­ста­вља­ли ин­ди­ка­то­ре при­вред­ног раз­во­ја
Но­вог са­да. С об­зи­ром да у ана­ли­зи ко­ри­сти­мо вре­мен­ске се­ри­је за
пе­ри­од од 2001. до 2013. го­ди­не, нео­п­ход­но је би­ло из­дво­ји­ти оне
ин­ди­ка­то­ре чи­је вред­но­сти су до­ступ­не и ком­па­ра­тив­не за сва­ку
по­сма­тра­ну го­ди­ну. Ово прак­тич­но зна­чи да ме­то­до­ло­ги­ја ко­јом су
ин­ди­ка­то­ри до­би­је­ни за све го­ди­не је мо­ра­ла оста­ти не­про­ме­ње­на
у да­том пе­ри­о­ду.
Као нај­че­шће ме­ри­ло еко­ном­ског ста­ња од­ре­ђе­не при­вре­де
у ли­те­ра­ту­ри на­во­ди се бру­то дру­штве­ни про­из­вод (БДП), а у ста­
ти­сти­ци Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и на­род­ни до­хо­дак, па смо и по­шли од
ових па­ра­ме­тра. Ин­сти­ту­ци­ја ко­ја би тре­ба­ло да рас­по­ла­же овим
по­да­ци­ма по оп­шти­на­ма је сва­ка­ко Ре­пу­блич­ки за­вод за ста­ти­сти­ку
(РЗС). На­жа­лост, у скла­ду са ме­ђу­на­род­ним пре­по­ру­ка­ма и стан­
дар­ди­ма, Ре­пу­блич­ки за­вод за ста­ти­сти­ку је пре­стао са об­ра­чу­ном
ма­кро­е­ко­ном­ских агре­га­та пре­ма кон­цеп­ту ма­те­ри­јал­не про­из­вод­
ње, та­ко да је 2005. го­ди­на, по­след­ња за ко­ју се рас­по­ла­же по­да­ци­
ма о дру­штве­ном про­из­во­ду и на­род­ном до­хот­ку по оп­шти­на­ма.
Да­кле, ис­по­ста­ви­ло се не­мо­гу­ћим ме­ри­ти ути­цај стра­них ин­ве­сти­
ци­ја на при­вред­ни раз­вој Но­вог Са­да кроз бру­то дру­штве­ни про­из­
вод или на­род­ни до­хо­дак за це­ло­ку­пан пе­ри­од на­шег ис­тра­жи­ва­ња.
У по­тра­зи за ре­ле­вант­ним ин­ди­ка­то­ри­ма еко­ном­ског раз­во­ја
Но­вог Са­да кон­сул­то­ва­ли смо и Раз­вој­ну аген­ци­ју Ср­би­је (РАС).
Ова аген­ци­ја вр­ши кла­си­фи­ка­ци­ју раз­ви­је­но­сти оп­шти­на у Ср­би­ји
на осно­ву сте­пе­на раз­ви­је­но­сти је­ди­ни­ца ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, ко­ји
се до­би­ја по­себ­ном ме­то­до­ло­ги­јом. У ве­зи са овом ме­то­до­ло­ги­јом
на Ин­тер­нет стра­ни­ци РАС-а сто­ји сле­де­ће: „Сте­пен раз­ви­је­но­сти
је­ди­ни­ца ло­кал­не са­мо­у­пра­ве од­ре­ђу­је се при­ме­ном основ­ног и ко­
рек­тив­них по­ка­за­те­ља еко­ном­ске раз­ви­је­но­сти је­ди­ни­це ло­кал­не
са­мо­у­пра­ве (у да­љем тек­сту: ЕРО). Основ­ни по­ка­за­тељ за ме­ре­ње
17) Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД), Intеrnеt, http://www.naled-
serbia.org/investments/index/Baza+investicija, 15/03/2016.

262
Сте­ван Ра­па­ић Ути­цај стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја ...
сте­пе­на раз­ви­је­но­сти је­ди­ни­ца ло­кал­не са­мо­у­пра­ве је збир ма­се за­
ра­да и пен­зи­ја у је­ди­ни­ци ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и при­хо­да бу­џе­та је­
ди­ни­це ло­кал­не са­мо­у­пра­ве по ис­кљу­че­њу сред­ста­ва до­би­је­них од
дру­гог ор­га­на на име от­кла­ња­ња по­сле­ди­ца ван­ред­них окол­но­сти,
ис­ка­зан по гла­ви ста­нов­ни­ка. Ко­рек­тив­ни по­ка­за­те­љи за ме­ре­ње
сте­пе­на ЕРО су: де­мо­граф­ски пад или раст, сто­па не­за­по­сле­но­сти
и сте­пен обра­зо­ва­ња.“18) Ова­ко до­би­је­ни по­да­ци о сте­пе­ну раз­ви­је­
но­сти је­ди­ни­ца ло­кал­не са­мо­у­пра­ве не по­сто­је за пе­ри­од пре 2010.
го­ди­не, па је овај ин­ди­ка­тор ире­ле­ван­тан за на­ше ис­тра­жи­ва­ње.
Ипак, за­хва­љу­ју­ћи ме­то­до­ло­ги­ји ко­ју ко­ри­сти РАС ус­пе­ли смо да
от­кри­је­мо ко­ји се то па­ра­ме­три ко­ри­сте за из­ра­чу­на­ва­ње сте­пе­на
раз­ви­је­но­сти је­ди­ни­ца ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, ка­ко би исте мо­гли да
увр­сти­мо у на­шу ана­ли­зу. Мо­же­мо при­ме­ти­ти да су основ­ни па­ра­
ме­три: за­ра­де, при­хо­ди бу­џе­та је­ди­ни­ца ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, као и
де­мо­граф­ски по­да­ци, од­но­сно број ста­нов­ни­ка. Узи­ма­ју­ћи у об­зир
да Ре­пу­блич­ки за­вод за ста­ти­сти­ку рас­по­ла­же овим по­да­ци­ма за
свих три­на­ест го­ди­на ко­је об­у­хва­та на­ше ис­тра­жи­ва­ње, од­лу­чи­ли
смо се да упра­во кре­не­мо од за­ра­да, при­хо­да бу­џе­та оп­шти­на и
бро­ја ста­нов­ни­ка као основ­них ин­ди­ка­то­ра еко­ном­ског раз­во­ја гра­
да Но­вог Са­да. На осно­ву по­да­та­ка ко­је нам је до­ста­вио Ре­пу­блич­
ки за­вод за ста­ти­сти­ку, а ко­ји су до­ступ­ни у њи­хо­вим оп­штин­ским
го­ди­шња­ци­ма за све по­сма­тра­не го­ди­не (2001-2013), из­дво­ји­ли
смо сле­де­ћих де­вет ин­ди­ка­то­ра:
1. Про­це­ње­ни број ста­нов­ни­ка оп­шти­не;
2. Уку­пан број за­по­сле­них на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не;
3. Број за­по­сле­них на хи­ља­ду ста­нов­ни­ка;
4. Број за­по­сле­них у пре­ра­ђи­вач­кој ин­ду­стри­ји;
5. Број за­по­сле­них у тр­го­ви­ни на ве­ли­ко и ма­ло;
6. Уку­пан број не­за­по­сле­них;
7. Број не­за­по­сле­них на хи­ља­ду ста­нов­ни­ка
8. Про­сеч­на за­ра­да у еври­ма;
9. Бу­џет­ски при­хо­ди гра­да у еври­ма.
Ка­ко не рас­по­ла­же­мо по­да­ци­ма о сто­пи не­за­по­сле­но­сти (ме­
то­до­ло­ги­ја по ко­јој се ова сто­па из­ра­чу­на­ва­ла се ме­ња­ла ви­ше пу­
та у по­сма­тра­ном пе­ри­о­ду), у ана­ли­зи ко­ри­сти­мо по­дат­ке о укуп­
ном бро­ју за­по­сле­них и не­за­по­сле­них, као и бро­ју за­по­сле­них и
не­за­по­сле­них на хи­ља­ду ста­нов­ни­ка. Осим то­га у на­шу ана­ли­зу
увр­сти­ли смо и по­дат­ке о бро­ју за­по­сле­них у два основ­на сек­то­ра
при­вре­де: пре­ра­ђи­вач­кој ин­ду­стри­ји и тр­го­ви­ни. Ово смо ура­ди­
ли ка­ко би сте­кли увид у сек­тор­ску ди­стри­бу­ци­ју за­по­сле­них, од­
18) Развојна Агенција Србије, Internet, http://www.regionalnirazvoj.gov.rs/Lat/
ShowNARRFolder.aspx?mi=4, 07/08/2016.

263
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 255-277.
но­сно у про­ме­не на­ста­ле у но­во­сад­ској ин­ду­стри­ји услед при­ли­ва
стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја и то нај­ве­ћим де­лом кроз при­ва­ти­
за­ци­ју фа­бри­ка.
Бу­џет­ски при­хо­ди оп­шти­на су та­ко­ђе из­у­зет­но зна­ча­јан ин­
ди­ка­тор ло­кал­ног еко­ном­ског раз­во­ја, јер се оп­шти­не и гра­до­ви у
Ср­би­ји нај­ве­ћим де­лом фи­нан­си­ра­ју од по­ре­за при­ку­пље­них на те­
ри­то­ри­ји ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Са ра­стом тр­го­вин­ског про­ме­та, од­
но­сно при­хо­да ком­па­ни­ја и за­по­сле­них, ра­сту и бу­џет­ски при­хо­ди
оп­шти­на, при­ку­пље­ни на осно­ву по­ре­за, те је овај ин­ди­ка­тор сли­ка
и при­ли­ка ло­кал­ног еко­ном­ског раз­во­ја.
Ко­ре­ла­ци­о­ну ана­ли­зу смо ко­ри­сти­ли као ста­ти­стич­ку тех­ни­
ку за утвр­ђи­ва­ње од­но­са стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја и еко­ном­
ског раз­во­ја Но­вог Са­да. Ова тех­ни­ка има за циљ да утвр­ди да ли
из­ме­ђу при­ли­ва СДИ и ин­ди­ка­то­ра еко­ном­ског раз­во­ја, као ну­ме­
рич­ких по­ја­ва, по­сто­ји кван­ти­та­тив­но сла­га­ње, од­но­сно да ли по­
сто­ји зна­чај­на ве­за из­ме­ђу ове две по­ја­ве (про­мен­љи­ве). Ре­зул­та­ти
ана­ли­зе су пред­ста­вље­ни Пир­со­но­вим ко­е­фи­ци­јен­ти­ма ко­ре­ла­ци­
је ко­ји по­ка­зу­ју сте­пен кван­ти­та­тив­ног сла­га­ња ва­ри­ја­ци­ја из­ме­ђу
две ну­ме­рич­ке по­ја­ве. Уко­ли­ко је ко­е­фи­ци­јент ко­ре­ла­ци­је бли­же
је­ди­ни­ци по ап­со­лут­ној вред­но­сти, уто­ли­ко је сла­га­ње из­ме­ђу две
по­ја­ве ве­ће, а уко­ли­ко је бли­же ну­ли сла­га­ње је ма­ње. Са­мо ко­е­
фи­ ци­јен­тсеи показатељем
сматрају ко­ји су ве­ћдиректне
и од 0,7изражене
сма­тра­линеарне
ју се по­везе
ка­за­између
те­љемкретања
ди­рект­ не
две
из­р а­
ж е­н е ли­н е­
а р­
н е ве­ з е из­м е­ђ у кре­ т а­
њ а две по­ с ма­
посматране појаве, чиме се доказује да кретање једне појаве повезано са кретањем
т ра­н е по­ ј а­
в е,
чи­ме 19се до­ка­зу­је да кре­та­ње јед­не по­ја­ве по­ве­за­но са кре­та­њем
друге. 19)Уколико коефицијент корелације има позитивну вредност, корелација између
дру­ ге. Уко­ли­ко ко­е­фи­ци­јент ко­ре­ла­ци­је има по­зи­тив­ну вред­ност,
ко­ре­ла­ц
појава јеи­позитивна,
ја из­ме­ђутј.по­ ја­ва је по­
директна, јерзи­ тив­
обе на, тј.показују
појаве ди­рект­ на, јер обе
истосмерне по­ја­ве
варијације.
по­ ка­зу­јукоефицијент
Уколико исто­смер­ не ва­ри­јима
корелације а­ци­ је. Уко­лвредност,
негативну и­ко ко­ето­фуказује
и­ци­јентда јеко­ре­ла­ци­
корелација
јенегативна,
има не­гтј. а­тив­ ну вред­
инверзна – н ост, то ука­
варијације зу­јеседакрећу
појава је ко­
у робрнутом
е­ла­ци­ја смеру.
не­га­т20ив­ на,
Сам
тј. ин­верз­на – ва­ри­ја­ци­је по­ја­ва се кре­ћу у обр­ну­том сме­ру.20) Сам
коефицијент просте корелације израчунава се следећом формулом (није битно коју
ко­е­фи­ци­јент про­сте ко­ре­ла­ци­је из­ра­чу­на­ва се сле­де­ћом фор­му­лом
појаву
(ни­ означавамо
је бит­ X, односно
но ко­јуса по­ са Y):
ја­ву озна­ ча­ва­мо са X, од­но­сно са Y):
 XY  X  Y
C XY n
r 
 X Y
 X  X 2  Y 2  Y 2
2

n n

Ка­ кобибиистраживање
Како ис­тра­жи­вбило
а­њепотпуно,
би­ло пот­ пу­но,
односно од­би
како но­недвосмислено
сно ка­ко бидоказали
не­дво­
сми­сле­но до­ка­за­ли по­сто­ји ли ве­за из­ме­ђу стра­них ди­рект­них ин­
постоји ли веза између страних директних инвестиција и економског развоја Новог
ве­
сти­ци­ја и еко­ном­ског раз­во­ја Но­вог Са­да, у ко­ре­ла­ци­о­ну ана­ли­
Сада, у корелациону анализу смо као фактор увели временску доцњу (time lag). Наиме,
подМилева
19) претпоставком да стране
Жижић, Миодраг директне
Ловрић, Дубравкоинвестиције могу проузроковати
Павличић, Методи ефекте
статистичке анализе,
Економски факултет Београд, 1992, стр. 308.
преливања тек након протека извесног времена (најчешће неколико година),
20) Прем С. Ман, Увод у статистику (превод), шесто издање, Центар за издавачку делат-
корелациону анализу смо спровели на три начина:
ност, Економски факултет, Београд, 2009, стр. 644.

1. израчунавањем коефицијента корелације без временске доцње (time lag-

264
а);

2. израчунавањем коефицијента корелације са временском доцњом од једне

године;
Сте­ван Ра­па­ић Ути­цај стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја ...
зу смо као фак­тор уве­ли вре­мен­ску доц­њу (ti­me lag). На­и­ме, под
прет­по­став­ком да стра­не ди­рект­не ин­ве­сти­ци­је мо­гу про­у­зро­ко­ва­
ти ефек­те пре­ли­ва­ња тек на­кон про­те­ка из­ве­сног вре­ме­на (нај­че­
шће не­ко­ли­ко го­ди­на), ко­ре­ла­ци­о­ну ана­ли­зу смо спро­ве­ли на три
на­чи­на:
1. из­ра­чу­на­ва­њем ко­е­фи­ци­јен­та ко­ре­ла­ци­је без вре­мен­ске
доц­ње (ti­me lag-а);
2. из­ра­чу­на­ва­њем ко­е­фи­ци­јен­та ко­ре­ла­ци­је са вре­мен­ском
доц­њом од јед­не го­ди­не;
3. из­ра­чу­на­ва­њем ко­е­фи­ци­јен­та ко­ре­ла­ци­је са вре­мен­ском
доц­њом од две го­ди­не.
Ово прак­тич­но зна­чи да смо одво­је­но кван­ти­фи­ко­ва­ли ути­
цај при­ли­ва стра­них ин­ве­сти­ци­ја на ин­ди­ка­то­ре еко­ном­ског раз­во­
ја у го­ди­ни ка­да је ин­ве­сти­ра­но, на­ред­ној го­ди­ни, као и на­кон две
го­ди­не. 21)

3. КО­РЕ­ЛА­ЦИ­ОН
­ А АНА­ЛИ­ЗА
Град Но­ви Сад је уло­жио зна­чај­не на­по­ре у при­вла­че­ње стра­
них ин­ве­сти­ци­ја у по­сма­тра­ном пе­ри­о­ду. Од 2008. го­ди­не, осно­вао
је Кан­це­ла­ри­ју за ло­кал­ни еко­ном­ски раз­вој, а као основ­ни циљ
кан­це­ла­ри­је на­во­ди се при­вла­че­ње до­ма­ћих и стра­них ин­ве­сти­ци­
ја. У том сми­слу по­кре­ну­то је не­ко­ли­ко про­је­ка­та, из­ме­ђу оста­лог
и по­слов­ни ин­ку­ба­тор, ко­ји је осно­ван 2010. го­ди­не. По­ред ин­ду­
стриј­ских зо­на, ко­је има ве­ћи­на гра­до­ва и оп­шти­на у Ср­би­ји, Но­ви
Сад је пр­ва је­ди­ни­ца ло­кал­не са­мо­у­пра­ве ко­ја је еми­то­ва­ла му­ни­
ци­пал­не об­ве­зни­це са ци­љем при­ку­пља­ња сред­ста­ва за фи­нан­си­ра­
ње ка­пи­тал­них про­је­ка­та.22) Са­ме по се­би му­ни­ци­пал­не об­ве­зни­це
ни­су при­ву­кле ин­ве­сти­то­ре, али на овај на­чин ло­кал­не са­мо­у­пра­ве
фи­нан­си­ра­ју из­град­њу основ­них пред­у­сло­ва за до­ла­зак ин­ве­сти­
то­ра, а то су нај­че­шће ин­фра­струк­тур­ни про­јек­ти. Му­ни­ци­пал­не
об­ве­зни­це до­при­но­се и из­град­њи де­мо­крат­ске кул­ту­ре и под­сти­чу
гра­ђа­не да се укљу­че у еко­ном­ске про­јек­те ло­кал­не за­јед­ни­це, чи­
ме се под­сти­че по­ве­ре­ње у ло­кал­не вла­сти.23)

21) У рачунању коефицијента корелације у раду је коришћен Excel програм. Конкретно,

примењена је статистичка функције CORREL, која је уграђена у Excel програм.
Синтакса ове функције је: CORREL (низ1; низ2), где је низ1 област у којој се налазе
подаци прве променљиве, а низ2 област у којој се налазе подаци друге променљиве.
22) Нови Сад први град у Србији који емитује муниципалне обвезнице, Internet, http://www.
novisad.rs/lat/node/32648, 12/11/2016.
23) Снежана Ђорђевић, „Како локалне власти у Србији подстичу локални економски
развој?“, Годишњак, ФПН, Београд, 2016, стр. 96.

265
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 255-277.
Та­бе­ла 1. Оп­шти­не и гра­до­ви у Ср­би­ји са нат­про­сеч­ним при­ли­вом
не­фи­нан­сиј­ских стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја по гла­ви ста­нов­ни­ка, (2001-2013)
Прилив СДИ Бр. становника по СДИ по глави
Бр. Општина / Град у мил. ЕУР попису 2011 становника (ЕУР)
1 Апатин 944,00 28.929 32.631,62
2 Нови Београд 5.110,80 214.506 23.825,91
3 Лапово 135,00 7.837 17.225,98
4 Бачки Петровац 221,00 13.418 16.470,41
5 Вршац 677,10 52.026 13.014,65
6 Палилула 2.210,00 173.521 12.736,21
7 Беочин 163,00 15.726 10.365,00
8 Сента 240,00 23.316 10.293,36
9 Пећинци 170,55 19.720 8.648,58
10 Косјерић 102,00 12.090 8.436,72
11 Нови Сад 2.573,50 341.625 7.533,11
12 Крагујевац 1.194,10 179.417 6.655,45
13 Град Пирот 377,55 57.928 6.517,57
14 Бачка Паланка 344,40 55.528 6.202,28
15 Инђија 264,60 47.433 5.578,39
16 Параћин 248,40 54.242 4.579,48
17 Ниш 853,60 260.237 3.280,09
Из­вор: Про­ра­чун ауто­ра на ба­зи по­да­та­ка до­би­је­них од На­ци­о­нал­не али­јан­се за ло­кал­ни
еко­ном­ски раз­вој (НА­ЛЕД), In­ter­net, http://www.na­led-ser­bia.org/in­vest­ments/in­dex/Ba­za+in­
ve­sti­ci­ja, 15/3/2016/ и Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку.
Ко­ри­сте­ћи се по­да­ци­ма за оп­шти­не и гра­до­ве из по­пи­са ста­
нов­ни­штва из 2011. го­ди­не, ко­је је по­след­ње и нај­ре­ле­вант­ни­је
ура­ђе­но у Ср­би­ји, а ко­је је об­ра­дио Ре­пу­блич­ки за­вод за ста­ти­сти­
ку, из­ра­чу­на­ли смо да је про­се­чан при­лив не­фи­нан­сиј­ских СДИ
per ca­pi­ta, у оп­шти­на­ма (ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма) у Ср­би­ји, у пе­
ри­о­ду од 2001. до 2013. го­ди­не, из­но­сио 3.094,42 евра.24) Но­ви Сад
са апрок­си­ма­тив­но 341 хи­ља­ду ста­нов­ни­ка, за­бе­ле­жио је из­ра­зи­
то ви­сок при­лив не­фи­нан­сиј­ских СДИ у по­сма­тра­ном пе­ри­о­ду од
чак 2,6 ми­ли­јар­де евра. Ово прак­тич­но зна­чи да је у овај град за
три­на­ест го­ди­на до­шло 7,5 хи­ља­да евра по гла­ви ста­нов­ни­ка, што
Но­ви Сад ста­вља ме­ђу нај­у­спе­шни­је ло­кал­не са­мо­у­пра­ве ка­да је
реч о при­вла­че­њу стра­них ин­ве­сти­ци­ја. При­ме­ра ра­ди, Кра­гу­је­
вац ко­ји се мо­же по­хва­ли­ти ФИ­АТ-ом и чи­ње­ни­цом да је по­кре­нуо
цео ауто­мо­бил­ски кла­стер у Ср­би­ји, у истом пе­ри­о­ду је за­бе­ле­жио
при­лив од 1,2 ми­ли­јар­де евра СДИ, од­но­сно 6,7 хи­ља­да евра стра­
них ин­ве­сти­ци­ја по гла­ви ста­нов­ни­ка. Од гра­до­ва у Ср­би­ји, по­
ред Но­вог Са­да, је­ди­но се Бе­о­град мо­же по­хва­ли­ти ве­ћом укуп­ном

24) Прорачун аутора на бази података добијених од Националне алијансе за локални

економски развој (НАЛЕД), Internet, http://www.naled-serbia.org/investments/index/
Baza+investicija, 15/03/2016/ и Републичког завода за статистику.

266
 Табела 2. Страни директни инвеститори у Новом Саду (2001-2013)
Вредност
Го­ди­ Облик Земља
Бр. Компанија инвеститор Привредна делатност инвестиције
на инвестирања порекла (ЕУР)
1 BIG CEE 2009 гринфилд Некретнине Израел 470.000.000
Сте­ван Ра­па­ић

2 HintTech 2009 гринфилд Информ. технологије Холандија 500.000

ви ста­нов­ни­ка.

3 Koteks Viscofan 2010 гринфилд Паковање Шпанија 45.000.000

4 Lidl supermarkets 2012 гринфилд Трговина Немачка 5.000.000
5 Merkator 2002 гринфилд Малопродаја Словенија 500.000.000
6 PFI Studios 2005 гринфилд Филмска индустрија САД 40.000.000
7 Sano - Moderne Tierernährung GmbH 2005 гринфилд Произ. хране и пића Немачка 7.000.000
8 Schneider Electric DMS NS 2012 Остало Информ. технологије Француска 100.000.000
9 Gazprom Neft / NIS Novi Sad 2009 при­ва­ти­за­ци­ја Енергетика Русија 947.000.000
Efes United Serbian
10 Heineken 2007 при­ва­ти­за­ци­ја Произ. хране и пића Холандија 67.000.000
Breweries
11 Neobus - Alaa Mohammedali 2004 при­ва­ти­за­ци­ја Ауто индсутрија С. Арабија 2.000.000
12 NLB 2005 при­ва­ти­за­ци­ја Услуге Словенија 55.000.000
13 UnipolSai / DDOR Novi Sad 2008 при­ва­ти­за­ци­ја Осигурање Италија 262.000.000
14 Asamer Holding 2003 Остало Грађевинска инд. Аустрија 70.000.000
15 Hydro Design 2012 Остало Производња опреме Норвешка 1.000.000
16 MTZ / BE­LA­RUS-AGRO­PA­NON­KA 2011 Остало Производња опреме Белорусија 2.000.000
Извор: Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД),
Internet, http://www.naled-serbia.org/investments/index/Baza+investicija, 15/03/2016.
вред­но­сти при­ли­ва СДИ, али не и ве­ћом вред­но­сти при­ли­ва по гла­

267
сти­ци­ја до­шло је за три­на­ест го­ди­на у овај град од ко­јих се сва­ка­ко
Укуп­но ше­сна­ест не­фи­нан­сиј­ских стра­них ди­рект­них ин­ве­
Ути­цај стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја ...
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 255-277.
из­два­ја при­ва­ти­за­ци­ја НИС-а, од­но­сно до­ла­зак Га­зпром Нефт-а на
на­ше тр­жи­ште. Ру­ска нафт­на ком­па­ни­ја от­ку­пи­ла је срп­ску нафт­
ну ком­па­ни­ју за 947 ми­ли­о­на евра 2009. го­ди­не, што је дру­га нај­
вред­ни­ја стра­на ин­ве­сти­ци­ја у Ср­би­ји. Од оста­лих при­ва­ти­за­ци­ја и
акви­зи­ци­ја, по вред­но­сти се ис­ти­че ку­по­ви­на оси­гу­ра­ва­ју­ћег дру­
штва ДДОР Но­ви Сад од стра­не ита­ли­јан­ске ком­па­ни­је Уни­пол­
Саи, за 262 ми­ли­о­на евра, као и ку­по­ви­на МБ Пи­ва­ре од стра­не
хо­ланд­ског Хе­и­не­кен-а у вред­но­сти од 67 ми­ли­о­на евра. Грин­филд
ин­ве­сти­ци­ја овом гра­ду ни­је мањ­ка­ло, би­ло их је чак се­дам и то
вр­ло зна­чај­них по вред­но­сти. Нај­зна­чај­ни­ја грин­филд ин­ве­сти­ци­ја
у Но­вом Са­ду је­сте до­ла­зак сло­ве­нач­ког Мер­ка­то­ра 2002. го­ди­не,
ко­ји је уло­жио по­ла ми­ли­јар­де евра у ма­ло­про­дај­не објек­те, као и
изра­ел­ске ком­па­ни­је BIG CEE из сек­то­ра не­крет­ни­на, ко­ја је уло­
жи­ла 470 ми­ли­о­на евра.
Број ста­нов­ни­ка у Но­вом Са­ду је зна­чај­но по­рас­тао за три­на­
ест го­ди­на, што је до­бар по­ка­за­тељ еко­ном­ског раз­во­ја. Са 280 хи­
ља­да ста­нов­ни­ка, Но­ви Сад је на­ра­стао на 350 хи­ља­да ста­нов­ни­ка
у по­сма­тра­ном пе­ри­о­ду. Са по­ве­ћа­ним бро­јем ста­нов­ни­ка по­ве­ћао
се и број укуп­но за­по­сле­них гра­ђа­на, ко­ји је до 2008. го­ди­не, до­
сти­гао број­ку од 151 хи­ља­ду. На­кон свет­ске еко­ном­ске кри­зе, ко­ја
је по­го­ди­ла и на­шу зе­мљу, од­но­сно од 2009. го­ди­не, број за­по­сле­
них у Но­вом Са­ду опа­да, да би у 2013. го­ди­ни, из­но­сио 128 хи­ља­
да. Ако се по­сма­тра број за­по­сле­них на хи­ља­ду ста­нов­ни­ка, он­да
ни­је до­шло до зна­чај­не про­ме­не, јер је њих 2001. го­ди­не, би­ло 364,
а 2013. го­ди­не, 371.
Но­ви Сад бе­ле­жи исти фе­но­мен као и ве­ћи­на оста­лих оп­
шти­на и гра­до­ва у Ср­би­ји, а ра­ди се сма­ње­њу бро­ја за­по­сле­них
у пре­ра­ђи­вач­ком сек­то­ру и по­ве­ћа­њу бро­ја за­по­сле­них у тр­го­ви­
ни на ве­ли­ко и ма­ло. Број за­по­сле­них у пре­ра­ђи­вач­ком сек­то­ру је
спао са два­де­сет на три­на­ест хи­ља­да, док је број за­по­сле­них у тр­
го­ви­ни по­рас­тао са шест, на ше­сна­ест хи­ља­да. Број не­за­по­сле­них
је не­знат­но сма­њен у по­сма­тра­ном пе­ри­о­ду, за ма­ње од хи­ља­ду
ста­нов­ни­ка, што и ни­је та­ко до­бар ре­зул­тат, ако се узме у об­зир
укуп­на вред­ност стра­них ин­ве­сти­ци­ја. Ипак, про­сеч­не за­ра­де су
уче­тво­ро­стру­че­не, а при­хо­ди бу­џе­та тро­стру­ко уве­ћа­ни. Оно што
нас нај­ви­ше ин­те­ре­су­је је­сте да от­кри­је­мо ко­ли­ко је овај раст за­ра­
да и бу­џе­та ло­кал­не са­мо­у­пра­ве про­у­зро­ко­ван при­ли­вом стра­них
ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја.

268
 Табела 3. Прилив СДИ у граду Новом Саду
са основним индикаторима привредног развоја (2001-2013)
Сте­ван Ра­па­ић

Година 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013
Прилив СДИ (мил. ЕУР) 0 500 70 2 102 0 67 262 1417,5 45 2 106 0
Процењени број становника 278100 301100 309608 306853 310185 314192 319259 323708 327175 330527 333268 343648 346163
Број запослених укупно 101282 1000064 103526 132578 141563 146712 148585 151369 142479 136270 135027 130721 128405
Број запослених на 1000 становника 364 332 334 432 456 467 465 468 435 412 405 380 371
Запослени у прерађивачкој индустрији 20137 18394 18342 23221 22391 20916 19769 18829 17173 15797 15153 14573 13016
Запослени у трговини на велико и мало 6490 5956 5956 14512 15617 14849 16676 17897 16889 16181 16869 17059 16444
Број незапослених укупно 30587 33529 36319 35175 36747 37041 28437 26047 28805 29205 31242 29849 29872
Број незапослених на 1000 становника 110 111 117 115 118 118 89 80 88 88 94 87 86
просечна зарада (ЕУР) 126,93 197,61 227,91 247,35 262,02 309,53 410,93 468,17 388,5 380,81 427,66 419,9 442,32
Буњетски приходи града (у хиљ. ЕУР) 49849 90004 103136 120086 125823 135038 159112 183909 121370 116770 142827 173621 143528

Извор: Прорачун аутора на бази података добијених од: Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД),
Internet, http://www.naled-serbia.org/investments/index/Baza+investicija, 15/03/2016/ и годишњих публикација
Републичког завода за статистику: „Општине у Србији“, издања од 2002. до 2010. године и
„Општине и региони у Републици Србији“, издања од 2011. до 2013. године.

269
Ути­цај стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја ...
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 255-277.

Табела 4. Пирсонови коефицијенти корелације између прилива страних директних

инвестиција и индикатора економског развоја у Новом Саду, (2001-2013)
 

Коефицијент

Коефицијент

са time lag =1

са time lag =2
без time lag-а
корелације­

корелације­

корелације­
Коефиције
Прилив нефинансијских СДИ (мил. ЕУР) 1 1  1 
Процењен број становника 0,07006 0,12734 0,10149
Број запослених укупно 0,08948 -0,07807 -0,02545
Број запослених на 1000 становника 0,05762 -0,13395 -0,06439
Запослени у прерађивачкој индустрији -0,09408 -0,24494 -0,14238
Запослени у трговини на велико и мало 0,06641 -0,04735 0,16337
Број незапослених укупно -0,26482 -0,13063 0,01067
Број незапослених на 1000 становника -0,23898 -0,14794 -0,01398
Просечна зарада (ЕУР) 0,101527 0,014929 0,117348
Буџетски приходи општине (у хиљ. ЕУР) -0,056796 -0,329505 -0,070562
Извор: Прорачун аутора на бази података добијених од: Националне алијансе за локални
економски развој (НАЛЕД), Internet, http://www.naled-serbia.org/investments/index/
Baza+investicija, 15/03/2016/ и годишњих публикација Републичког завода за статистику:
„Општине у Србији“, издања од 2002. до 2010. године и „Општине и региони у Републици
Србији“, издања од 2011. до 2013. године.
На­кон из­вр­ше­не ко­ре­ла­ци­о­не ана­ли­зе, по­мо­ћу ко­је смо упо­
ре­ђи­ва­ли кре­та­ње при­ли­ва СДИ са кре­та­њем по­сма­тра­них ин­
ди­ка­то­ра ло­кал­ног еко­ном­ског раз­во­ја, до­би­ли смо вред­но­сти
Пир­со­но­вих ко­е­фи­ци­је­на­та ко­ре­ла­ци­је за сва­ки од по­сма­тра­них
ин­ди­ка­то­ра. До­би­је­не вред­но­сти ко­е­фи­ци­је­на­та су крај­ње из­не­на­
ђу­ју­ће узи­ма­ју­ћи у об­зир вред­ност при­сти­глих ин­ве­сти­ци­ја, као и
чи­ње­ни­цу да су оне при­сти­за­ле го­то­во у це­лом по­сма­тра­ном пе­ри­
о­ду. На­им­ е, све вред­но­сти ко­е­фи­ци­је­на­та ко­ре­ла­ци­је су из­ра­зи­то
ни­ске и то у све три ана­ли­зе (са и без вре­мен­ске доц­ње), да на­во­де
на за­кљу­чак да се не мо­же го­во­ри­ти чак ни о сла­бој или уме­ре­ној
по­ве­за­но­сти при­вред­ног раз­во­ја Но­вог Са­да са стра­ним ди­рект­ним
ин­ве­сти­ци­ја­ма у овом гра­ду.
Ве­ћи­на ко­е­фи­ци­је­на­та не пре­ла­зи вред­ност од 0,1, а нај­ве­
ћи за­бе­ле­же­ни ко­е­фи­ци­јент је не­га­тив­не вред­но­сти и из­но­си 0,32.
Овај ко­е­фи­ци­јент ука­зу­је да се при­лив СДИ и при­хо­ди бу­џе­та кре­
ћу у обр­ну­том сме­ру, а од­но­си се на бу­џет­ске при­хо­де оп­шти­не у
ана­ли­зи са вре­мен­ском доц­њом од јед­не го­ди­не. Ана­ли­за је на­и­

270
Сте­ван Ра­па­ић Ути­цај стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја ...
ме по­ка­за­ла да иако сла­ба, по­сто­ји ин­верз­на ли­не­ар­на ве­за из­ме­
ђу кре­та­ња при­ли­ва СДИ и кре­та­ња бу­џет­ских при­хо­да. Ко­е­фи­ци­
јен­ти ко­ре­ла­ци­је ко­ји се од­но­се на бу­џет­ске при­хо­де Но­вог Са­да
не­га­тив­ни су у све три по­сма­тра­не ана­ли­зе, што нам го­во­ри да је
при­лив СДИ био пра­ћен па­дом бу­џет­ских при­хо­да, а на­ро­чи­то у
го­ди­ни на­кон ини­ци­јал­ног ин­ве­сти­ра­ња. Не­га­тив­но деј­ство стра­
них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја по­ка­за­ло се и у ко­ре­ла­ци­ји са бро­јем
за­по­сле­них у пре­ра­ђи­вач­кој ин­ду­стри­ји, а на­ро­чи­то у ана­ли­зи са
јед­ном го­ди­ном доц­ње. Ов­де по­сто­ји сла­ба ли­не­ар­на ин­верз­на ве­за
(ко­е­фи­ци­јент -0,24), ко­ја ука­зу­је да су стра­не ком­па­ни­је де­ло­ва­ле
на сма­ње­ње бро­ја за­по­сле­них у про­из­вод­њи, што се мо­же об­ја­сни­
ти сме­њи­ва­њем бро­ја рад­ни­ка на­кон при­ва­ти­за­ци­је ком­па­ни­ја у
про­из­вод­ном сек­то­ру (пр­вен­стве­но МБ пи­ва­ра и НИС).
Сла­ба ли­не­ар­на ин­верз­на ве­за за­бе­ле­же­на је и за број не­за­
по­сле­них у ана­ли­зи без вре­мен­ске доц­ње и са јед­ном го­ди­ном доц­
ње, што би се на пр­ви по­глед мо­гло ока­рак­те­ри­са­ти као по­зи­тив­но
деј­ство стра­них ин­ве­сти­ци­ја на ло­кал­ну при­вре­ду. Ово прак­тич­но
зна­чи да је при­лив СДИ у го­ди­ни ин­ве­сти­ра­ња и у на­ред­ној го­ди­ни,
до­не­кле до­при­нео сма­ње­њу бро­ја не­за­по­сле­них. Ипак ако по­сма­
тра­мо ана­ли­зу са јед­ном го­ди­ном доц­ње за­бе­ле­же­ни ко­е­фи­ци­јент
је то­ли­ко ни­зак да се не мо­же го­во­ри­ти о ста­ти­стич­ки зна­чај­ној ве­
зи. Осим то­га, у ана­ли­зи на­кон две го­ди­не ко­е­фи­ци­јент ко­ре­ла­ци­је
пре­ла­зи у по­зи­тив­ну вред­ност, што ука­зу­је на раст бро­ја не­за­по­
сле­них. Да­кле, ако је и би­ло ути­ца­ја СДИ на при­вред­ни раст и раз­
вој Но­вог Са­да, по­сма­тра­ју­ћи ве­ћи­ну ин­ди­ка­то­ра, он је углав­ном
био не­га­ти­ван.
На осно­ву уви­да у до­би­је­не ко­е­фи­ци­јен­те ко­ре­ла­ци­је за­кљу­
чу­је­мо да из­ме­ђу при­ли­ва СДИ и сле­де­ћих ин­ди­ка­то­ра ло­кал­ног
еко­ном­ског раз­во­ја не по­сто­ји ста­ти­стич­ки зна­чај­на ве­за: про­це­
ње­ни број ста­нов­ни­ка; број укуп­но за­по­сле­них; број за­по­сле­них
на хи­ља­ду ста­нов­ни­ка; за­по­сле­ни у тр­го­ви­ни на ве­ли­ко и ма­ло; и
про­сеч­не за­ра­де из­ра­же­не у еври­ма. Слаб по­зи­ти­ван ути­цај СДИ
за­бе­ле­жен је ис­кљу­чи­во у ана­ли­зи без вре­мен­ске доц­ње и то у од­
но­су на сма­ње­ње укуп­ног бро­ја не­за­по­сле­них и не­за­по­сле­них на
хи­ља­ду ста­нов­ни­ка. Са дру­ге стра­не, ана­ли­за је по­ка­за­ла да је при­
лив СДИ до­не­кле ути­цао на сма­ње­ње за­по­сле­них у пре­ра­ђи­вач­кој
ин­ду­стри­ји, као и сма­ње­ње при­хо­да бу­џе­та гра­да.
Ге­не­рал­но по­сма­тра­но ко­е­фи­ци­јен­ти ко­ре­ла­ци­је су из­ра­зи­то
ни­ски, па мо­же­мо за­кљу­чи­ти да и по­ред од­ре­ђе­них ма­ње зна­чај­них
ути­ца­ја на не­ке од ин­ди­ка­то­ра, не по­сто­ји из­ра­же­на ве­за из­ме­ђу
стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја и при­вред­ног раз­во­ја Но­вог Са­да
у по­сма­тра­ном пе­ри­о­ду. Да­кле, ути­цај стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­

271
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 255-277.
ци­ја на при­вред­ни раз­вој гра­да Но­вог Са­да у пе­ри­о­ду од 2001. до
2013. го­ди­не, је та­кав да се мо­же под­ве­сти са­мо под ни­во ста­ти­
стич­ке гре­шке.

4. ЗА­КЉУЧ­ЦИ АНА­ЛИ­ЗЕ
На­кон уви­да у ана­ли­зу, на­ме­ће се основ­но пи­та­ње: За­што
стра­не ди­рект­не ин­ве­сти­ци­је у вред­но­сти од чак 2,6 ми­ли­јар­де евра
ни­су до­при­не­ле при­вред­ном раз­во­ју сре­ди­не у ко­јој су за­вр­ши­ле,
од­но­сно гра­ду Но­вом Са­ду? Од­го­вор на ово пи­та­ње мо­гао би се
по­тра­жи­ти у са­мој струк­ту­ри стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја, као
и те­о­ри­ји ефе­ка­та пре­ли­ва­ња. На­и­ме, те­о­ри­ја ко­ју смо пред­ста­ви­ли
у ра­ду раз­два­ја две основ­на ка­на­ла тран­сфе­ра тех­но­ло­ги­је са СДИ
на до­ма­ћу при­вре­ду. Пр­ви се од­но­си на пре­ли­ва­ње у окви­ру лан­ца
снаб­де­ва­ња, а дру­ги у од­но­су на до­ма­ћа пред­у­зе­ћа кон­ку­рен­те. Ако
бо­ље по­гле­да­мо у ко­јим сек­то­ри­ма су нај­вред­ни­је стра­не ин­ве­сти­
ци­је за­вр­ши­ле у Но­вом Са­ду (Та­бе­ла 2.), при­ме­ћу­је­мо да се ра­ди
о ула­га­њу у не­крет­ни­не, ма­ло­про­да­ју, енер­ге­ти­ку и оси­гу­ра­ње, од­
но­сно у оне сек­то­ре у ко­ји­ма ни­је ни мо­гло да до­ђе до тран­сфе­ра
тех­но­ло­ги­је и зна­ња. Тач­ни­је, про­из­вод­ни сек­тор је за­не­ма­рен, па
се на ли­сти нај­ве­ћих ин­ве­сти­то­ра из­два­ја­ју сле­де­ће че­ти­ри ком­
па­ни­је: BIG SEE ко­ја је свој ка­пи­тал уло­жи­ла у из­град­њу шо­пинг
цен­тра; Мер­ка­тор ко­ји је ин­ве­сти­рао у ма­ло­про­да­је објек­те ро­бе
ши­ро­ке по­тро­шње; Га­зпром ко­ји је при­ва­ти­зо­вао НИС; и Uni­pol­Sai
ко­ји је при­ва­ти­зо­вао ДДОР Но­ви Сад. Са­мо на ова че­ти­ри пред­у­зе­
ћа от­па­да ско­ро 2,2 ми­ли­јар­де евра стра­них ин­ве­сти­ци­ја.
Из­град­ња мо­дер­ног шо­пинг цен­тра, што је ни­шта дру­го до
ула­га­ње у не­крет­ни­ну, не пред­ста­вља по­жељ­ну стра­ну ди­рект­ну
ин­ве­сти­ци­ју, по­сма­тра­но из угла до­ма­ћих при­вред­ни­ка. Она не­ће
про­у­зро­ко­ва­ти пре­нос тех­но­ло­ги­је и зна­ња у окви­ру лан­ца снаб­де­
ва­ња, јер у ње­му и не уче­ству­је, а на­ро­чи­то не­ће по­зи­тив­но де­ло­
ва­ти на кон­ку­рен­те из сек­то­ра не­крет­ни­на. По­зна­та је чи­ње­ни­ца да
су мо­дер­ни шо­пинг цен­три по­ста­ли ноћ­на мо­ра за вла­сни­ке ма­лих
и сред­њих ма­ло­про­дај­них обје­ка­та, те да је ова вр­ста стра­не ин­ве­
сти­ци­је до­при­не­ла ис­кљу­чи­во па­ду њи­хо­ве вред­но­сти на тр­жи­шту.
Слич­но ва­жи и за Мер­ка­тор, с тим што ова ком­па­ни­ја са сво­јом
мре­жом ма­ло­про­дај­них обје­ка­та пред­ста­вља глав­ног чи­ни­о­ца у
окви­ру лан­ца снаб­де­ва­ња, ка­ко у Но­вом Са­ду та­ко и у це­лој Ср­би­
ји. Мер­ка­тор, ко­га је хр­ват­ски Агро­кор ку­пио 2014. го­ди­не, за 544
ми­ли­о­на евра и ти­ме по­стао нај­моћ­ни­је тр­го­вин­ско пред­у­зе­ће у

272
Сте­ван Ра­па­ић Ути­цај стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја ...
Ср­би­ји, пред­ста­вља тер­ми­на­то­ра ло­кал­них ма­ло­про­дај­них ком­па­
ни­ја. Ма­ла и сред­ња пред­у­зе­ће из сек­то­ра ма­ло­про­да­је ни­су у ста­
њу да бу­ду кон­ку­рент­не у од­но­су на Мер­ка­тор, ко­ји због огром­не
мре­же до­ба­вља­ча ко­ји за­ви­се од ње­га, мо­же да дик­ти­ра ма­ло­про­
дај­не це­не ро­бе ши­ро­ке по­тро­шње.
Две нај­круп­ни­је при­ва­ти­за­ци­је на по­сма­тра­ној ли­сти (Та­бе­
ла 2.) НИС и ДДОР Но­ви Сад, та­ко­ђе се не мо­гу сма­тра­ти зна­чај­
ним до­при­но­сом ло­кал­ном при­вред­ном раз­во­ју. Осим што се ра­ди
о ула­га­њу у оси­гу­ра­ва­ју­ће дру­штво, про­да­ја ДДОР-а ита­ли­јан­ском
пред­у­зе­ћу ни­је мо­гла има­ти зна­ча­јан по­зи­ти­ван ефе­кат на ло­кал­ну
при­вре­ду, јер као та­ква не уче­ству­је у лан­цу снаб­де­ва­ња, не про­
из­во­ди до­да­ту вред­ност, а ра­ди се и о при­ва­ти­за­ци­ји ко­ја го­то­во по
пра­ви­лу под­ра­зу­ме­ва сма­њи­ва­ње бро­ја за­по­сле­них. Са дру­ге стра­
не, до­ла­зак ру­ског Га­зпро­ма, од­но­сно при­ва­ти­за­ци­ја НИС-а, као
дру­га нај­вред­ни­ја стра­на ин­ве­сти­ци­ја у Ср­би­ји од чак 947 ми­ли­о­на
евра, пред­ста­вља по­себ­ну при­чу ко­ја је ви­ше по­ли­тич­ког не­го еко­
ном­ског ка­рак­те­ра. Ср­би­ја је про­да­ла ком­па­ни­ју од на­ци­о­нал­ног
зна­ча­ја, ино­стра­ном пред­у­зе­ћу од ко­га је и на­ба­вља­ла основ­не си­
ро­ви­не за пре­ра­ду, од­но­сно оно­ме од ко­га је енер­гет­ски не­по­сред­
но за­ви­сна. На­и­ме, 95% уво­за си­ро­ве наф­те у Ср­би­ју по­ти­че из Ру­
си­је, а оста­так уве­зе­не наф­те је углав­ном до­ла­зио из Ка­зах­ста­на.25)
Иако јој је се­ди­ште у Но­вом Са­ду, ова је ком­па­ни­ја сво­јим по­сло­
ва­њем ве­за­на за це­лу те­ри­то­ри­ју Ср­би­је, а на­кон 2009. го­ди­не, ка­да
је про­дат НИС и ка­да је у овај град до­шао и BIG SEE, Но­ви Сад је
за го­ди­ну да­на остао без ви­ше од шест хи­ља­да рад­ни­ка (Те­бе­ла 3).
Основ­на свр­ха по­ли­ти­ке при­вла­че­ња стра­них ди­рект­них ин­
ве­сти­ци­ја би­ла је бор­ба за но­ва рад­на ме­ста, али се на при­ме­ру
Но­вог Са­да по­ка­за­ло да ове ин­ве­сти­ци­је ни­су зна­чај­но до­при­не­ле
за­по­шља­ва­њу. Осим то­га, од при­ва­ти­за­ци­ја, од­но­сно про­да­је пред­
у­зе­ћа у др­жав­ном вла­сни­штву стра­ним ком­па­ни­ја­ма Но­ви Сад ни­је
имао зна­чај­не ко­ри­сти, јер је ве­ћи­на ка­пи­та­ла за­вр­ши­ла у др­жав­
ном бу­џе­ту, док је бу­џет ло­кал­не са­мо­у­пра­ве пре­ско­чен. Глав­ну реч
у про­це­су при­вла­че­ња стра­них ин­ве­сти­ци­ја у Ср­би­ју ни­су има­ли
ор­га­ни ло­кал­них са­мо­у­пра­ва, већ цен­трал­ни др­жав­ни ор­га­ни, ко­
ји су би­ли у ста­њу да ин­ве­сти­то­ри­ма га­ран­ту­ју од­ре­ђе­не по­год­но­
сти и дис­кре­ци­о­но суб­вен­ци­о­ни­шу њи­хо­во по­сло­ва­ње. Ко­ли­ко је
до са­да др­жа­ва Ср­би­ја тач­но уло­жи­ла у суб­вен­ци­о­ни­са­ње стра­них
ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја ни­је мо­гу­ће тач­но из­ра­чу­на­ти, јер нај­вред­
ни­ји уго­во­ри и да­ље оста­ју тај­ни, док са дру­ге стра­не, ни­је по­зна­то
25) Stevan Rapaić, „Tržište energenata u Evropskoj uniji i interesi Srbije“, Međunarodni prob-
lemi, Vol. LXI, br. 4, IMPP, Beograd, 2009, стр. 530.

273
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 255-277.
ни ко­ли­ко су ствар­но ка­пи­та­ла уло­жи­ли стра­ни ин­ве­сти­то­ри. Оно
што је­сте по­зна­то, на осно­ву на­шег ис­тра­жи­ва­ња, је­сте да град Но­
ви Сад, од­но­сно ње­го­ви гра­ђа­ни, ни­су има­ли зна­чај­не еко­ном­ске
ко­ри­сти од до­ла­ска стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА
Ђор­ђе­вић Сне­жа­на, „Ка­ко ло­кал­не вла­сти у Ср­би­ји под­сти­чу ло­кал­ни еко­
ном­ски раз­вој?“, Го­ди­шњак, ФПН, Бе­о­град, 2016. стр. 81-103.
Жи­жић Ми­ле­ва, Ло­врић Ми­о­драг, Па­вли­чић Ду­брав­ко, Ме­то­ди ста­ти­стич­
ке ана­ли­зе, Еко­ном­ски фа­кул­тет, Бе­о­град, 1992.
Ко­вач Оскар, Плат­ни би­ланс и ме­ђу­на­род­не фи­нан­си­је, Цен­тар за еко­ном­ске
сту­ди­је, Бе­о­град, 1994.
Ман Прем С., Увод у ста­ти­сти­ку (пре­вод), ше­сто из­да­ње, Цен­тар за из­да­вач­
ку де­лат­ност, Еко­ном­ски фа­кул­тет, Бе­о­град, 2009.
На­ци­о­нал­на али­јан­са за ло­кал­ни еко­ном­ски раз­вој (НА­ЛЕД), In­ter­net, http://
www.na­led-ser­bia.org/in­vest­ments/in­dex/Ba­za+in­ve­sti­ci­ja, 15/03/2016.
Но­ви Сад пр­ви град у Ср­би­ји ко­ји еми­ту­је му­ни­ци­пал­не об­ве­зни­це, In­ter­net,
http://www.no­vi­sad.rs/lat/no­de/32648, 12/11/2016/.
Op­šti­ne u Sr­bi­ji 2002, Re­pu­blič­ki za­vod za sta­ti­sti­ku Sr­bi­je, Be­o­grad, 2003.
Op­šti­ne u Sr­bi­ji 2003, Re­pu­blič­ki za­vod za sta­ti­sti­ku Sr­bi­je, Be­o­grad, 2004.
Op­šti­ne u Sr­bi­ji 2004, Re­pu­blič­ki za­vod za sta­ti­sti­ku Sr­bi­je, Be­o­grad, 2005.
Op­šti­ne u Sr­bi­ji 2005, Re­pu­blič­ki za­vod za sta­ti­sti­ku Sr­bi­je, Be­o­grad, 2006.
Op­šti­ne u Sr­bi­ji 2006, Re­pu­blič­ki za­vod za sta­ti­sti­ku Sr­bi­je, Be­o­grad, 2007.
Op­šti­ne u Sr­bi­ji 2007, Re­pu­blič­ki za­vod za sta­ti­sti­ku Sr­bi­je, Be­o­grad, 2008.
Op­šti­ne u Sr­bi­ji 2008, Re­pu­blič­ki za­vod za sta­ti­sti­ku Sr­bi­je, Be­o­grad, 2009.
Op­šti­ne u Sr­bi­ji 2009, Re­pu­blič­ki za­vod za sta­ti­sti­ku Sr­bi­je, Be­o­grad, 2010.
Op­šti­ne u Sr­bi­ji 2010, Re­pu­blič­ki za­vod za sta­ti­sti­ku Sr­bi­je, Be­o­grad, 2010.
Op­šti­ne i re­gi­o­ni u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji 2011, Re­pu­blič­ki za­vod za sta­ti­sti­ku, Be­o­grad,
2011.
Op­šti­ne i re­gi­o­ni u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji 2012, Re­pu­blič­ki za­vod za sta­ti­sti­ku, Be­o­grad,
2012.
Op­šti­ne i re­gi­o­ni u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji 2013, Re­pu­blič­ki za­vod za sta­ti­sti­ku, Be­o­grad,
2013.
Ra­pa­ić Ste­van, „Tr­ži­šte ener­ge­na­ta u Evrop­skoj uni­ji i in­te­re­si Sr­bi­je“, Me­đu­na­
rod­ni pro­ble­mi, Vol. LXI, br. 4, IMPP, Be­o­grad, 2009, стр. 515-535.
Raz­voj­na Agen­ci­ja Sr­bi­je, In­ter­net, http://www.re­gi­o­nal­ni­ra­zvoj.gov.rs/Lat/Show­
NA­RR­Fol­der.aspx?mi=4, 07/08/2016.

274
Сте­ван Ра­па­ић Ути­цај стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја ...
Ait­ken Brian, Har­ri­son Ann E., “Are The­re Spil­lo­vers from Fo­re­ign Di­rect In­vest­
ment? Evi­den­ce from Pa­nel Da­ta for Ve­ne­zu­e­la”, Mi­meo, MIT and the World
Bank, No­vem­ber 1991.
Al­ten­burg Til­man., “Lin­ka­ges and Spil­lo­vers bet­we­en Tran­sna­ti­o­nal Cor­po­ra­ti­ons
and Small and Me­di­um-Si­zed En­ter­pri­ses in De­ve­lo­ping Co­un­tri­es: Op­por­
tu­ni­ti­es and Po­li­ci­es”, Wor­king Pa­per No. 5, Ger­man De­ve­lop­ment In­sti­tu­te,
Ber­lin, 2000.
Bla­lock Gar­rick, Ger­tler Paul J., Wel­fa­re Ga­ins from FDI thro­ugh Tec­hno­logy
Tran­sfer to Lo­cal Sup­pli­ers, Uni­ver­sity of Ca­li­for­nia, Ber­ke­ley, 2004.
Blom­strom Mag­nus and Kok­ko, Ari, “FDI and Hu­man Ca­pi­tal: A Re­se­arch Agen­
da”, Tec­hni­cal Pa­per, 195, OECD De­ve­lop­ment Cen­tre, Pa­ris: OECD.2002.
Blom­strom Mag­nus, Kok­ko Ari, “Hu­man Ca­pi­tal and In­ward FDI”, SSE Wor­king
Pa­per Se­ri­es, Wor­king Pa­per, 167, 2003.
Bir­kin­shaw Ju­lian, Hagtsrom Pe­ter, The Fle­xi­ble Firm – Ca­pa­bi­li­ti­es in Net­work
Or­ga­ni­sa­ti­ons, New York: Ox­ford Uni­ver­sity Press, 2000.
Görg Hol­ger, Gre­e­na­way Da­vid, “Much ado abo­ut not­hing? Do do­me­stic firms
re­ally be­ne­fit from fo­re­ign di­rect in­vest­ment?”, IZA Di­scus­sion pa­per se­ri­es,
No.944, In: For­schung­sin­sti­tut zur Zu­kunft der Ar­be­it, Bonn, 2003.
IMF, Ba­lan­ce of Payments and In­ter­na­ti­o­nal In­vest­ments Po­si­tion Ma­nual, 6th Edi­
tion, In­ter­na­ti­o­nal Mo­ne­tary Fund, Was­hing­ton D. C., 2009.
Jin­dra Björn, “The The­o­re­ti­cal Fra­me­work: FDI and Tec­hno­logy Tran­sfer” in Tec­
hno­logy tran­sfer via fo­re­ign di­rect in­vest­ment in Cen­tral and Eastern Euro­pe:
the­ory, met­hod of re­se­arch and em­pi­ri­cal evi­den­ce, (Ed. Jo­han­nes Step­han),
Pal­gra­ve Mac­mil­lan, New York, 2006. стр. 6-29.
Kok­ko Ari, Fo­re­ign Di­rect In­vest­ment, Host Co­un­try Cha­rac­te­ri­stics, and Spil­lo­
vers, Stoc­kholm: The Eco­no­mic Re­se­arch In­sti­tu­te. 1992.
Meyer Kla­us, “Fo­re­ign Di­rect In­vest­ment in Emer­ging Mar­kets”, DRC Wor­king
Pa­per, 15, Cen­tre for New and Emer­ging Mar­kets, Lon­don: Lon­don Bu­si­ness
School, draft. 2003.
OECD, Benchmark De­fi­ni­tion of Fo­re­ign Di­rect In­vest­ment, Fo­urth Edi­tion, Pa­ris,
2008.
Smarzynska-Ja­vor­cik Be­a­ta, “Do­es Fo­re­ign Di­rect In­vest­ment In­cre­a­se the Pro­
duc­ti­vity of Do­me­stic Firms? In Se­arch of Spil­lo­vers thro­ugh Bac­kward Lin­
ka­ges”, Ame­ri­can Eco­no­mic Re­vi­ew, 94(3), 2004. стр. 605-627.
UN­CTAD, World In­vest­ment Re­port 2007, Ge­ne­va, 2007.

275
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 255-277.

­
Ste­van Ra­pa­ic

IM­PACT OF FO­RE­IGN DI­RECT IN­VEST­MENT

ON ECO­NO­MIC DE­VE­LOP­MENT OF THE CITY
OF NO­VI SAD
Re­su­me
In the last two de­ca­des the­re was a lot of talk abo­ut FDI. This
type of fo­re­ign ca­pi­tal has been pre­sen­ted to the pu­blic as the most ef­
fec­ti­ve tool in the fight aga­inst unem­ployment and po­verty in Ser­bia.
Con­si­de­ring that the im­pact of FDI is most vi­si­ble at the lo­cal le­vel,
whe­re you can cle­arly spot the dif­fe­ren­ces in the qu­a­lity of li­fe of the
lo­cal com­mu­nity, we de­ci­ded to tie our re­se­arch to lo­cal eco­no­mic de­
ve­lop­ment of the city of No­vi Sad. This city was cho­sen be­ca­u­se it
re­pre­sents a po­si­ti­ve exam­ple in at­trac­ting FDI, of which only the non-
fi­nan­cial sec­tor re­ac­hed mo­re than 2.5 bil­lion euro. In this re­gard, our
main re­se­arch qu­e­sti­on was: Ha­ve 2.5 bil­lion euro of FDI con­tri­bu­ted
to the eco­no­mic de­ve­lop­ment of the city of No­vi Sad?
We star­ted our re­se­arch with a the­sis that the­re is no ne­ces­sary
ca­u­sa­lity bet­we­en fo­re­ign di­rect in­vest­ment and lo­cal eco­no­mic de­ve­
lop­ment. This is con­trary to the the­ory of the spil­lo­ver ef­fects. We be­li­
e­ve that fo­re­ign di­rect in­vest­ment wo­uld not, only by its very pre­sen­ce,
ca­u­se spil­lo­ver ef­fects on the lo­cal eco­nomy. Using cor­re­la­tion analysis
we ma­na­ged to pro­ve that FDI didn’t ha­ve any im­pact on the eco­no­mic
de­ve­lop­ment of the city of No­vi Sad. The va­lu­es of co­ef­fi­ci­ent of cor­
re­la­tion bet­we­en FDI in­flow and in­di­ca­tors of eco­no­mic de­ve­lop­ment
of the city of No­vi Sad, unam­bi­gu­o­usly sho­wed that the­re is no li­ne­ar
re­la­ti­on­ship bet­we­en the­se two. As in­di­ca­tors of lo­cal eco­no­mic de­ve­
lop­ment we used: de­mo­grap­hic da­ta, da­ta on em­ployment and wa­ges,
as well as da­ta re­la­ting to the bud­get re­ve­nu­es of lo­cal go­vern­ment.
The re­se­arch was li­mi­ted on the pe­riod sin­ce 2001, when the co­un­try
be­gan to li­be­ra­li­ze its in­vest­ment and tra­de po­licy, by the end of 2013.
We con­clu­ded that in spi­te of exi­sten­ce of cer­tain less sig­ni­fi­cant im­
pact on so­me of the in­di­ca­tors, the­re is no ex­pres­sed link bet­we­en FDI
and eco­no­mic de­ve­lop­ment of the city of No­vi Sad. Thus, the im­pact
of FDI on eco­no­mic de­ve­lop­ment of the city of No­vi Sad, in the pe­riod
2001-2013, is such that it can only be sub­su­med un­der the le­vel of sta­
ti­sti­cal er­ror.
Af­ter re­vi­ew
­ ing the analysis, the­re was a ba­sic qu­e­sti­on: Why
FDI worth up to 2.5 bil­lion euro in the city of No­vi Sad did not con­tri­
bu­te to the lo­cal eco­no­mic de­ve­lop­ment? The an­swer to this qu­e­sti­on

276
Сте­ван Ра­па­ић Ути­цај стра­них ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја ...
co­uld be fo­und in the struc­tu­re of FDI, as well as the the­ory of spil­lo­ver
ef­fects. This the­ory, pre­sen­ted in the pa­per, is se­pa­ra­ting two pri­mary
chan­nels of tec­hno­logy tran­sfer from FDI on the do­me­stic eco­nomy.
The first re­la­tes to the over­flow in the supply chain, and the ot­her in
re­la­tion to do­me­stic en­ter­pri­ses com­pe­ti­tors. Sec­tors that the most FDI
en­ded in No­vi Sad are: real esta­te, re­tail, energy and in­su­ran­ce. In ot­
her words, tho­se are the sec­tors whe­re it was very hard to co­me to the
tran­sfer of tec­hno­logy and know­led­ge. Mo­re spe­ci­fi­cally, the ma­nu­fac­
tu­ring sec­tor has been ne­glec­ted, and the list of the big­gest in­ve­stors
co­mes to fo­ur com­pa­ni­es: BIG SEE that in­ve­sted in shop­ping cen­ter,
Mer­ca­tor which in­ve­sted in re­tail sto­res that sells con­su­mer go­ods, Ga­
zprom which has pri­va­ti­zed na­ti­o­nal pe­trol com­pany, and Uni­pol­Sai
which pri­va­ti­zed DDOR No­vi Sad (in­su­ran­ce com­pany). Only the­se
fo­ur com­pa­ni­es ac­co­un­ted for al­most 2.2 bil­lion euro in fo­re­ign in­vest­
ment.
The main pur­po­se of the po­licy of at­trac­ting FDI was to cre­a­
te mo­re jobs, but the ca­se of No­vi Sad has shown that FDI ha­ve not
con­tri­bu­ted sig­ni­fic­ antly to lo­cal em­ployment. In ad­di­tion, the city of
No­vi Sad had no sig­ni­fic­ ant be­ne­fits from the pri­va­ti­za­tion by FDI of
sta­te-ow­ned com­pa­ni­es, be­ca­u­se most of the ca­pi­tal en­ded in the sta­te
bud­get, whi­le the bud­get of the lo­cal self-go­vern­ment was ne­glec­ted.
The pro­cess of at­trac­ting FDI in Ser­bia was run by cen­tral go­vern­ment
aut­ho­ri­ti­es, who we­re able to gu­a­ran­tee cer­tain be­ne­fits for in­ve­stors
and sub­si­di­ze the­ir pro­duc­tion. It re­ma­ins sec­ret how much Ser­bia has
in­ve­sted in sub­si­di­zing FDI, be­ca­u­se the most va­lu­ab­ le con­tracts bet­
we­en go­vern­ment and fo­re­ign com­pa­ni­es are not pu­blic. What is known
is that the city of No­vi Sad and its pe­o­ple ha­ve not sig­ni­fi­cantly be­ne­fi­
ted from the ar­ri­val of FDI.
Keywords: fo­re­ign di­rect in­vest­ment, lo­cal eco­no­mic de­ve­lop­ment, No­vi Sad,
pri­va­ti­za­tion, the­ory of spil­lo­ver ef­fects, lo­cal go­vern­ment,
em­ployment.

* Овај рад је примљен 01. фебруара 2017. године а прихваћен за штампу на састанку
Редакције 21. фебруара 2017. године.

277
 О ГЛЕДИ И СТУДИЈ Е
УДК 323.1(=163.41):78(091) Српска политичка мисао
број 1/2017.
Пре­глед­ни год. 24. vol. 55.
рад стр. 279-298.
Јо­ван Ба­зић
Учи­тељ­ски фа­кул­тет, Уни­вер­зи­тет у При­шти­ни − Ко­сов­ска
Ми­тро­ви­ца­

Би­ља­на Па­вло­вић
Учи­тељ­ски фа­кул­тет, Уни­вер­зи­тет у При­шти­ни − Ко­сов­ска
Ми­тро­ви­ца

УЛО­ГА МУ­ЗИ­КЕ У ФОР­МИ­РА­ЊУ ­

И РЕ­КОН­СТРУК­ЦИ­ЈА­МА СРП­СКОГ ­
НА­ЦИ­ОН­ АЛ­НОГ ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА*

Са­же­так
У овом ра­ду раз­ма­тра се уло­га му­зи­ке у фор­ми­ра­њу и ре­
кон­струк­ци­ја­ма срп­ског на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та – од на­стан­ка
срп­ске сред­њо­ве­ков­не др­жа­ве, па све до кра­ја XX ве­ка. Ова раз­ма­
тра­ња за­сно­ва­на су на ана­ли­зи ли­те­ра­ту­ре о на­ци­о­нал­ном иден­ти­
те­ту и раз­во­ју му­зи­ке у срп­ском на­ро­ду, у кон­тек­сту ре­ле­вант­них
дру­штве­но-исто­риј­ских про­це­са. У про­це­су кон­сти­ту­и­са­ња и об­
ли­ко­ва­ња срп­ског на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, исто­вре­ме­но се раз­
ви­ја­ла и аутен­тич­на срп­ска му­зи­ка, ко­ја је има­ла ин­те­гра­тив­ну и
* Овај чла­нак је ре­зул­тат ра­да у окви­ру на­уч­ног пројект­a Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та Уни­
вер­зи­те­та у При­шти­ни – Ко­сов­ска Ми­тро­ви­ца, Ко­со­во и Ме­то­хи­ја из­ме­ђу на­ци­о­нал­ног
иден­ти­те­та и евро­ин­те­гра­ци­ја, ко­ји фи­нан­си­ра Ми­ни­стар­ство про­све­те, на­у­ке и тех­
но­ло­шког раз­во­ја Ре­пу­бли­ке Ср­би­је (Број про­јек­та: III 47023).

279
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 279-298.
вас­пит­ну уло­гу у срп­ском ет­нич­ком кор­пу­су и ис­по­ља­ва­ла се кроз
раз­вој ро­до­љу­бља и осо­бе­них мо­рал­них вред­но­сти. Она је та­кву
уло­гу оства­ри­ва­ла ка­ко у вре­ме на­стан­ка срп­ске др­жа­ве и ње­ног
про­цва­та у сред­њем ве­ку, та­ко и у вре­ме тур­ског роп­ства, бу­на и
осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва, а по­том и у ми­ру. Му­зи­ка је, у крај­њем
ис­хо­ду, до­при­но­си­ла учвр­шћи­ва­њу на­ци­о­нал­не све­сти, об­ли­ко­ва­
њу на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та и раз­во­ју срп­ског кул­тур­ног обра­сца.
С дру­ге стра­не, и му­зи­ка је, са­ма по се­би, кроз сво­ју по­себ­ност
и аутен­тич­ност, из­ра­жа­ва­ла од­ре­ђе­ни на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет. До
по­чет­ка XX ве­ка срп­ска му­зи­ка раз­ви­ја­ла се углав­ном спон­та­но и
ње­на основ­на обе­леж­ја, осим умет­нич­ке и естет­ске при­ро­де, би­
ла су аутен­тич­ност, осо­бе­ност и ори­ги­нал­ност. Ме­ђу­тим, ка­сни­
је, од на­стан­ка Ју­го­сла­ви­је, раз­вој му­зи­ке је све ви­ше усме­ра­ван
од­го­ва­ра­ју­ћом кул­тур­ном по­ли­ти­ком и она је би­ла ве­о­ма зна­ча­јан
ин­стру­мент у про­це­си­ма ре­кон­струк­ци­је на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та.
Срп­ски на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет је то­ком XX ве­ка про­шао кроз три
та­ла­са ре­кон­струк­ци­је, ко­ји су би­ли де­тер­ми­ни­са­ни на­ци­о­нал­ним
ин­те­ре­си­ма, идеј­но-по­ли­тич­ким и др­жав­ним раз­ло­зи­ма у да­тим
исто­риј­ским окол­но­сти­ма.
Кључ­не ре­чи: срп­ски иден­ти­тет, ју­го­сло­вен­ство, му­зи­ка, па­три­о­ти­зам

1. ОСНОВ­НА ПО­ЛА­ЗИ­ШТА
На­ци­о­нал­ни иден­ти­тет, као из­раз ин­ди­ви­ду­ал­ног и ко­лек­
тив­ног са­мо­о­дре­ђе­ња, исто­риј­ски на­ста­је, раз­ви­ја се и ис­по­ља­
ва у про­це­си­ма дру­штве­ног раз­во­ја и об­у­хва­та це­ло­ви­те си­сте­ме
кул­тур­них вред­но­сти. Ње­га кон­сти­ту­и­шу раз­ли­чи­ти кул­тур­ни,
дру­штве­но-исто­риј­ски и по­ли­тич­ки чи­ни­о­ци. На­ци­о­нал­ни иден­
ти­тет се, без об­зи­ра на ра­зно­вр­сна те­о­риј­ска раз­у­ме­ва­ња, за­сни­ва
на све­сти о спо­зна­ји не­ких за­јед­нич­ких ка­рак­те­ри­сти­ка при­пад­ни­
ка јед­не на­ци­је „око ко­јих се фор­ми­ра­ју спо­не со­ли­дар­но­сти ме­ђу
при­пад­ни­ци­ма за­јед­ни­це“,1) и ко­је је раз­ли­ку­ју од дру­гих на­ци­ја. У
та­кве ка­рак­те­ри­сти­ке нај­че­шће се убра­ја­ју: за­јед­нич­ки је­зик, за­јед­
нич­ки ми­то­ви и исто­риј­ска се­ћа­ња, за­јед­нич­ка ре­ли­ги­ја, за­јед­нич­
ка кул­ту­ра и си­стем вред­но­сти, за­јед­нич­ка еко­но­ми­ја и те­ри­то­ри­ја,
и сл.2) Као основ­ни ти­по­ви на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та углав­ном се
ис­ти­чу ет­нич­ки и гра­ђан­ски, ко­ји се у ли­те­ра­ту­ри озна­ча­ва­ју и као:
ис­точ­ни и за­пад­ни, при­мор­ди­јал­ни и кон­струк­тив­ни; ор­ган­ски и
1) Ђу­ро Бо­дро­жић, Срп­ски иден­ти­тет, Срп­ска књи­жев­на за­дру­га, Бе­о­град, 2015, стр. 5.
2) An­to­ni D. Smit, Na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet, Bi­bli­o­te­ka XX vek, Ze­mun; Či­go­ja štam­pa, Be­o­grad,
1998, стр. 21-31.

280
Јо­ван Ба­зић, Би­ља­на Па­вло­вић Уло­га му­зи­ке у фор­ми­ра­њу ...
ли­бе­рал­ни; и сл.3) Ова кла­си­фи­ка­ци­ја по­ти­че још од Мај­не­кеа (Fri­
drich Me­i­nec­ke) из 1908. го­ди­не, ка­да је он „по­ву­као раз­ли­ку из­ме­ђу
Kul­tur­na­tion, пре­те­жно па­сив­не кул­тур­не за­јед­ни­це и Sta­at­sna­tion,
ак­тив­не са­мо­о­пре­де­љи­ве по­ли­тич­ке на­ци­је“.4)
Пре­ма ет­нич­ком мо­де­лу раз­у­ме­ва­ња на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­
та, ње­го­ва основ­на обе­леж­ја су спе­ци­фич­ни кул­тур­ни са­др­жа­ји,
од­но­сно: „прет­по­ста­вље­не ве­зе“ по ло­зи и ге­не­а­ло­ги­ји, на­род­на
мо­би­ли­за­ци­ја, је­зик, оби­ча­ји и тра­ди­ци­ја. Раз­ви­ја­њем кул­тур­них
са­др­жа­ја, ши­ри се свест о на­ци­о­нал­ним ми­то­ви­ма, оби­ча­ји­ма,
исто­ри­ји, је­зич­кој за­јед­ни­ци, као и о ње­ним тра­ди­ци­ја­ма. Ти­ме
се, ујед­но, ства­ра и учвр­шћу­је свест о при­пад­но­сти од­ре­ђе­ној ет­
нич­кој за­јед­ни­ци – на­ци­ји. Спе­ци­фич­ни кул­тур­ни са­др­жа­ји, че­сто
се не по­кла­па­ју са др­жав­ним гра­ни­ца­ма и др­жа­вљан­ством. Овај
мо­дел по­знат је и као ро­ман­тич­но хер­де­ров­ски по­јам раз­у­ме­ва­ња
на­ци­је, ко­ји је на­стао под ути­ца­јем не­мач­ке ро­ман­ти­ке и ње­не кри­
ти­ке за­пад­но­е­вроп­ског про­све­ти­тељ­ства и ра­ци­о­на­ли­зма, уз исто­
вре­ме­но ис­ти­ца­ње зах­те­ва на­ро­да за осло­бо­ђе­ње и на­ци­о­нал­ну
не­за­ви­сност од ви­ше­на­ци­о­нал­них им­пе­ри­ја у XIX ве­ку. Ме­ђу­тим,
кра­јем XX ве­ка, ет­нич­ки мо­дел на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та на­ци­
је на­ро­чи­то је био из­ра­жен код исто­риј­ски за­ка­сне­лих на­ци­ја ко­
је су, под ути­ца­јем ре­ак­тив­не усме­ре­но­сти ро­ман­ти­ке у про­шлост,
те­жи­ле да осну­ју сво­је на­ци­о­нал­не др­жа­ве, што је по­себ­но би­ло
ис­по­ље­но у вре­ме рас­па­да ко­му­ни­стич­ких фе­де­ра­ци­ја у Евро­пи.
Пре­ма гра­ђан­ском мо­де­лу раз­у­ме­ва­ња на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, на­
ци­ја је по­ли­тич­ка за­јед­ни­ца уста­но­вље­на на ли­бе­рал­ном прин­ци­пу
јед­на на­ци­ја – јед­на др­жа­ва. Ов­де се на­ци­ја из­јед­на­ча­ва са др­жа­
вом, а при­пад­ност на­ци­ји, као свест о за­јед­ни­штву или осе­ћа­њу
је­дин­ства ко­је има­ју ње­ни при­пад­ни­ци, по­и­сто­ве­ћу­је са при­пад­
но­шћу од­ре­ђе­не др­жа­ве. Та­кво схва­та­ње на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та
уста­ље­но је у ста­бил­ним за­пад­ним дру­штви­ма где су се раз­во­јем
тр­жи­шне еко­но­ми­је и де­мо­крат­ских ин­сти­ту­ци­ја сма­њи­ва­ле про­
тив­реч­но­сти и раз­ли­ке из­ме­ђу et­no­sa и de­mo­sa. Гра­ђан­ски мо­дел
на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та чи­не: исто­риј­ска те­ри­то­ри­ја; је­дин­стве­на
по­ли­тич­ка за­јед­ни­ца у ко­јој је обез­бе­ђе­на прав­но-по­ли­тич­ка јед­на­
кост ње­них при­пад­ни­ка; за­јед­нич­ка кул­ту­ра и иде­о­ло­ги­ја.
Срп­ски на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет фор­ми­ран је у ду­го­трај­ним
дру­штве­но-исто­риј­ским про­це­си­ма и раз­во­ја „осе­ћа­ња о сво­јој по­

3) Ја­сна Ми­ло­ше­вић Ђор­ђе­вић, Чо­век о на­ци­ји: схва­та­ње на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та у

Ср­би­ји, Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2008, стр. 5-48; Мом­чи­ло Су­бо­тић,
Иден­ти­тет и ге­о­по­ли­тич­ка ствар­ност Ср­ба, Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­
град, 2012, стр. 9-11.
4) An­to­ni D. Smit: Na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet, нав. де­ло, стр. 22.

281
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 279-298.
себ­но­сти и при­пад­но­сти јед­ној за­јед­ни­ци у окви­ри­ма јед­не др­жа­
ве“.5) Кључ­ни чи­ни­лац срп­ског на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та је­сте на­
ци­о­нал­на свест, ко­ја је га­је­на ве­ко­ви­ма и пот­хра­њи­ва­на сна­жним
успо­ме­на­ма на фе­у­дал­ну др­жа­ву Не­ма­њи­ћа и Ду­ша­но­во цар­ство.
По­че­ци та­квог се­ћа­ња ве­зу­ју се за Сте­фа­на Не­ма­њу и Све­тог Са­
ву, ко­ји су ус­по­ста­ви­ли срп­ску др­жав­ност и ауто­ке­фал­ност Срп­ске
пра­во­слав­не цр­кве по ви­зан­тиј­ском узо­ру.6) Схва­та­ње исто­вет­но­
сти др­жав­не и ре­ли­гиј­ске за­јед­ни­це код Ср­ба по­ве­зи­ва­ло је љу­де
у јед­ну ет­нич­ку це­ли­ну, ко­ја је би­ла „но­си­лац др­жав­не иде­је и ду­
хов­ног оку­пља­ња на­ро­да“.7) Про­гла­ша­ва­ју­ћи вла­да­ре из ди­на­сти­је
Не­ма­њи­ћа за све­ти­те­ље, цр­ква је на­мет­ну­ла култ вла­да­ра − све­ти­
те­ља, ко­ји је био ну­кле­ус фор­ми­ра­ња срп­ске на­ци­о­нал­не све­сти.
За­то је у раз­во­ју срп­ског на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та до­ми­нант­ну уло­
гу има­ло ши­ре­ње кул­та срп­ских сред­њо­ве­ков­них вла­да­ра и све­
ти­те­ља, а по­том и ко­сов­ског ми­та, пр­вен­стве­но у на­род­ној књи­
жев­но­сти, му­зи­ци и ли­ков­ном ства­ра­ла­штву. Кроз на­род­ну пе­сму
и при­чу, раз­ви­јан је вред­но­сни си­стем ко­ји ве­ли­ча хра­брост, по­жр­
тво­ва­ност, па­три­о­ти­зам, ве­ру и сло­бо­дар­ство, а осу­ђу­је ку­ка­вич­
лук, из­дај­ство, не­ве­ру, шкр­тост и сл.
У про­це­су фор­ми­ра­ња срп­ског на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та,
исто­вре­ме­но се раз­ви­ја­ла и аутен­тич­на срп­ска му­зи­ка, ко­ја је има­
ла ин­те­гра­тив­ну и вас­пит­ну уло­гу у на­ро­ду, чи­ме је ујед­но ути­ца­ла
на об­ли­ко­ва­ње и ја­ча­ње на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та. Му­зи­ка је би­ла
са­став­ни део вер­ских ри­ту­а­ла, др­жав­них и двор­ских це­ре­мо­ни­ја­
ла, рат­них по­хо­да и по­бед­нич­ких све­ча­но­сти, про­сла­ва и на­род­них
ве­се­ља. Сво­ју дру­штве­ну уло­гу му­зи­ка је оства­ри­ва­ла ка­ко у вре­ме
на­стан­ка срп­ске др­жа­ве и ње­ног про­цва­та у сред­њем ве­ку, та­ко и у
вре­ме тур­ског роп­ства, бу­на и осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва, а по­том и у
ми­ру. С дру­ге стра­не, му­зи­ка је, са­ма по се­би, кроз сво­ју по­себ­ност
и аутен­тич­ност, из­ра­жа­ва­ла од­ре­ђе­ни иден­ти­тет: „у окви­ру му­зич­
ке умет­но­сти има­мо та­ко­ђе из­ра­жа­ва­ње свог на­ци­о­нал­ног иден­ти­
те­та“.8) У срп­ским бу­на­ма, устан­ци­ма и осло­бо­ди­лач­ким ра­то­ви­ма,
му­зи­ка је сна­жно под­сти­ца­ла ро­до­љу­би­ва осе­ћа­ња, ја­ча­ла бор­бе­ни
дух и је­дин­ство. Из раз­ли­чи­тих пе­ри­о­да срп­ске исто­ри­је са­чу­ва­не
5) Јо­ван Ба­зић, Срп­ско пи­та­ње – по­ли­тич­ке кон­цеп­ци­је ре­ша­ва­ња срп­ског на­ци­о­нал­ног
пи­та­ња, ЈП Слу­жбе­ни лист Ср­би­је и Цр­не Го­ре, Бе­о­град; Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке сту­
ди­је, Бе­о­град, 2003, стр. 24.
6) Ђу­ро Бо­дро­жић, Срп­ски иден­ти­тет, нав. де­ло, стр. 33-71.
7) Сла­вен­ко Тер­зић, ,,Ре­ли­ги­ја као фак­тор об­ли­ко­ва­ња на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та Ср­ба“,
у збор­ни­ку: Су­срет или су­коб ци­ви­ли­за­ци­ја на Бал­ка­ну (при­ре­дио: Сла­вен­ко Тер­зић),
Исто­риј­ски ин­сти­тут СА­НУ, Бе­о­град, 1988, стр. 298.
8) Ра­до­мир Д. Ђор­ђе­вић, Со­ци­о­ло­ги­ја и исто­ри­ја му­зи­ке: Со­ци­о­ло­ги­ја му­зи­ке, Пр­ви том,
Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет, Ко­сов­ска Ми­тро­ви­ца, 2016, стр. 84.

282
Јо­ван Ба­зић, Би­ља­на Па­вло­вић Уло­га му­зи­ке у фор­ми­ра­њу ...
су мно­ге па­три­от­ске пе­сме и игре, ко­је су сво­јим пр­ко­сним, сло­бо­
дар­ским, ро­до­љу­би­вим и ху­ма­ни­стич­ким ду­хом сна­жно по­ди­за­ле
мо­рал­ну свест љу­ди и под­сти­ца­ле на бор­бу за сло­бо­ду. До ства­ра­
ња Ју­го­сла­ви­је срп­ска му­зи­ка се раз­ви­ја­ла углав­ном спон­та­но и
ње­на основ­на обе­леж­ја, осим умет­нич­ке и естет­ске при­ро­де, би­ла
су аутен­тич­ност, осо­бе­ност и ори­ги­нал­ност. Ка­сни­је, раз­вој му­зи­
ке све ви­ше је усме­ра­ван кул­тур­ном по­ли­ти­ком и она је би­ла ве­о­ма
зна­ча­јан ин­стру­мент у про­це­си­ма ре­кон­струк­ци­је срп­ског на­ци­о­
нал­ног иден­ти­те­та.

2. УЛО­ГА МУ­ЗИ­КЕ У ФОР­МИ­РА­ЊУ ­

СРП­СКОГ НА­ЦИ­ОН ­ АЛ­НОГ ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА
У вре­ме на­стан­ка срп­ске сред­њо­ве­ков­не др­жа­ве, срп­ски вла­
да­ри и све­ште­ни­ци су му­зи­ци при­да­ва­ли ве­ли­ки зна­чај. У ти­пи­ку
су оста­ле за­пи­са­не ре­чи све­тог Са­ве: „Као што смо ми са­ста­вље­ни
од дво­га, тј. од ду­ше и те­ла, та­ко су и ства­ри у ма­на­сти­ру. Као ду­
ша ње­го­ва мо­гла би се, на­рав­но, раз­у­ме­ти це­ла бо­го­љеп­на слу­жба
у пје­ни­ју, а као те­ло сам ма­на­стир“.9) Из жи­ти­ја све­тог Си­ме­о­на и
све­тог Са­ве мо­же се ви­де­ти да су у ма­на­сти­ри­ма из­во­ђе­не ду­хов­
не и ,,уоби­ча­је­не пе­сме“, као и сла­во­сло­вје, по­ја­ње на бде­ни­ју и
дру­ге.10) Ове пе­сме су би­ле са­став­ни део вер­ских ри­ту­а­ла и свих
ва­жних др­жав­них до­га­ђа­ја и про­сла­ва. Ме­ђу нај­по­зна­ти­јим са­чу­
ва­ним сред­њо­ве­ков­ним срп­ским цр­кве­ним пе­сма­ма су: Вку­си­те
и ви­ди­те (Кир Сте­фан Ср­бин), Кр­сту тво­је­му (Иса­и­ја Ср­бин) и
Хе­ру­вим­ска пе­сма (Ни­ко­ла Ср­бин). Дру­штве­ни и му­зич­ки жи­вот
сред­њо­ве­ков­не Ср­би­је обе­ле­жи­ли су и пу­ту­ју­ћи му­зи­ча­ри. Цр­ква
их је про­га­ња­ла јер су на свом ре­пер­то­а­ру че­сто има­ли пе­сме и
игре па­ган­ског по­ре­кла, а не­рет­ко су њи­ма исме­ва­ли све­ште­ни­ке и
кри­ти­ко­ва­ли вла­да­ре. Ова­кав од­нос пре­ма њи­ма сва­ка­ко ука­зу­је на
то да су цр­кве­не вла­сти би­ле све­сне ко­ли­ко му­зи­ка мо­же де­ло­ва­ти
на љу­де. За­то су по­ку­ша­ва­ли да ели­ми­ни­шу ути­ца­је ко­ји би ста­
ли на пут њи­хо­вој те­жњи да, кроз цр­кве­ну му­зи­ку, на­род­ну свест
об­ли­ку­ју у ду­ху ви­зан­тиј­ске кул­ту­ре. На дво­ру Сте­фа­на Пр­во­вен­
ча­ног ре­дов­но су одр­жа­ва­не све­ча­но­сти у ко­ји­ма су уче­ство­ва­ли
му­зи­ча­ри, док је Сте­фан Ла­за­ре­вић го­во­рио да „му­зи­ке тре­ба са­мо
9) Рок­сан­да Пе­јо­вић, Срп­ска му­зи­ка од на­се­ља­ва­ња сло­вен­ских пле­ме­на на Бал­кан­ско по­
лу­о­стр­во до кра­ја XVI­II ве­ка, Уни­вер­зи­тет умет­но­сти у Бе­о­гра­ду, Бе­о­град, 1998, стр.
39.
10) Ди­ми­три­је Сте­фа­но­вић, ,,Му­зи­ка у сред­њо­ве­ков­ној Ср­би­ји“, Срп­ска пра­во­слав­на цр­
ква 1219-1969: Спо­ме­ни­ца о 750−го­ди­шњи­ци ауто­ке­фал­но­сти, СА­НУ, Бе­о­град, 1969,
стр. 121.

283
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 279-298.
оно­ли­ко ко­ли­ко тре­ба за рат да се на­ђе“.11) Да­кле, по­ред за­бав­не
уло­ге ко­ју је му­зи­ка има­ла на двор­ским це­ре­мо­ни­ја­ма и на­род­ним
ве­се­љи­ма, она је би­ла и са­став­ни део рат­них по­хо­да и по­бед­нич­ких
све­ча­но­сти, чи­ме је до­при­но­си­ла ја­ча­њу бор­бе­ног мо­ра­ла и па­три­
от­ске све­сти.
Па­дом срп­ске др­жа­ве под тур­ску власт сре­ди­ном XV ве­ка
до­шло је и до ве­ли­ких про­ме­на у дру­штве­ном и кул­тур­ном жи­во­ту
Ср­ба. Тур­ци су спре­ча­ва­ли оку­пља­ња на ко­ји­ма се пе­ва­ју на­род­не
пе­сме, јер су зна­ли да су оне из­во­ри­ште на­ци­о­нал­ног ду­ха и на­
род­не сна­ге, че­му су на­сто­ја­ли да се су­прот­ста­ве по сва­ку це­ну.
Ста­нов­ни­штво је ра­ди си­гур­но­сти ма­сов­но на­пу­шта­ло гра­до­ве и
од­ла­зи­ло у се­ла и пла­ни­не. У та­квим сре­ди­на­ма би­ло је мно­го лак­
ше не­го­ва­ти сво­ју тра­ди­ци­ју и кул­ту­ру, па се сма­тра да је упра­во
у пла­нин­ским пре­де­ли­ма па­три­јар­хал­на кул­ту­ра очу­ва­на у нај­чи­
сти­јим об­ли­ци­ма.12) Иза зи­до­ва цр­ка­ва и ма­на­сти­ра на­ста­ви­ле су
да се по­ју цр­кве­не пе­сме, док је на­род у сво­јим до­мо­ви­ма кри­шом
из­во­дио тра­ди­ци­о­нал­не пе­сме и игре и не­го­вао сво­је оби­ча­је „чу­
ва­ју­ћи на тај на­чин на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет и кон­ти­ну­и­тет срп­ског
по­сто­ја­ња“.13) У на­род­ном ства­ра­ла­штву је нај­пот­пу­ни­је и нај­ве­
ро­до­стој­ни­је из­ра­жен ка­рак­тер срп­ског на­ро­да, као и дух вре­ме­на
у ко­ме је пре­жи­вља­вао. Тра­ди­ци­о­нал­не лир­ске на­род­не пе­сме и
игре су и у нај­те­жим вре­ме­ни­ма би­ле је­дин­ствен из­вор са­зна­ња и
му­дро­сти за мла­де на­ра­шта­је. Пре­но­ше­не усме­ним пу­тем, пе­сме
су чу­ва­ле „ис­ку­ство на­род­ног жи­во­та, из­гра­див­ши не­по­но­вљив си­
стем мо­рал­них вред­но­сти“.14) У свом жан­ров­ском бо­гат­ству, оне су
има­ле об­ред­ну, оби­чај­ну, ма­гиј­ску и за­бав­ну уло­гу, али се не мо­же
за­не­ма­ри­ти ни њи­хо­ва вас­пит­на функ­ци­ја. Ти­ме су ја­ча­ле на­ци­о­
нал­ну свест и не­по­сред­но ути­ца­ле на об­ли­ко­ва­ње срп­ског на­ци­о­
нал­ног иден­ти­те­та. У ви­ше­ве­ков­ном роп­ству под Тур­ци­ма не­го­ва­
но је и еп­ско пе­сни­штво, ко­је је пре­но­си­ло ва­жну по­ру­ку дру­штву
и бу­ду­ћим на­ра­шта­ји­ма. То је по­е­зи­ја сна­жне па­три­от­ске те­ма­ти­ке
и она је од из­у­зет­ног зна­ча­ја за фор­ми­ра­ње на­ци­о­нал­не све­сти и
мо­рал­ног вас­пи­та­ња, а у суд­бо­но­сним тре­ну­ци­ма би­ла је и пу­то­каз
за бу­дућ­ност.

11) Стана Ђурић Клајн, Историјски развој музичке културе у Србији, Pro musica, Београд.
1971, стр. 14.
12) Јован Деретић, Историја српске књижевности, Требник, Београд, 1996, стр. 124.
13) Зорислава М. Васиљевић, Рат за српску музичку писменост, Просвета, Београд, 2000,
стр. 12.
14) Биљана Павловић, ,,Васпитне вредности традиционалних народних песама и игара
у настави музичке културе“, Настава и васпитање, Педагошко друштво Србије,
Београд, 4/2013, стр. 679.

284
Јо­ван Ба­зић, Би­ља­на Па­вло­вић Уло­га му­зи­ке у фор­ми­ра­њу ...
Те­шки усло­ви жи­во­та, пот­чи­њен по­ло­жај, ха­рач и дру­ге вр­
сте на­ме­та, при­мо­ра­ли су срп­ски на­род да се од­у­пре тур­ском на­
си­љу. От­пор је ор­га­ни­зо­ван у ви­ду хај­ду­чи­је, уста­на­ка и уче­шћа
Ср­ба у ра­то­ви­ма ве­ли­ких си­ла про­тив Тур­ске. У вре­ме аустриј­ске
оку­па­ци­је Бе­о­гра­да (1717-1740), ка­да су Тур­ци на­пу­сти­ли Бе­о­град
и је­дан део се­вер­не Ср­би­је, Бе­о­град је све ви­ше до­би­јао за­пад­њач­
ка обе­леж­ја у из­гле­ду гра­да, у на­чи­ну жи­во­та, про­све­ти и кул­ту­ри.
Мла­до срп­ско гра­ђан­ско дру­штво при­хва­та­ло је дру­штве­не ма­ни­ре
ти­пич­не за ма­ђар­ску и аустриј­ску ари­сто­кра­ти­ју, ко­ји су би­ли из­ра­
же­ни у сво­је­вр­сном по­мо­да­р­ству, као што је, на при­мер, у Вој­во­ди­
ни у обра­зо­ва­њу град­ских сло­је­ва, „на­ро­чи­то град­ских го­спо­ђи­ца,
би­ло не­из­бе­жно из­у­ча­ва­ње сви­ра­ња на по­је­ди­ним ин­стру­мен­ти­ма,
при че­му је хар­фа би­ла на­ро­чи­то по­пу­лар­на“.15) Исто­вре­ме­но, у
Ири­гу је де­ло­ва­ла Сле­пач­ка ака­де­ми­ја, у ко­јој је не­го­ва­на гу­слар­
ска умет­ност, а у ма­на­сти­ри­ма се об­на­вља­ло ста­ро срп­ско цр­кве­но
по­ја­ње, по­зна­то као кар­ло­вач­ко по­ја­ње. Од­ла­ском аустриј­ске вој­
ске, Ср­би­ја је по­но­во па­ла под тур­ску власт, а у на­ро­ду је све ви­ше
ја­чао от­пор и че­жња за сло­бо­дом о ко­јој се са­ња­ло и пе­ва­ло прет­
ход­них ве­ко­ва.
У ви­ше­ве­ков­ном роп­ству под Тур­ци­ма, кроз осо­бе­ну кул­ту­ру,
раз­ви­ја­на је иде­а­ли­зо­ва­на свест о при­пад­ни­штву срп­ском на­ро­ду,
по­том­ци­ма слав­них Не­ма­њи­ћа, ко­сов­ских ју­на­ка и пра­во­слав­ној
ве­ри, али и о ну­жно­сти осло­ба­ђа­ња од тур­ског роп­ства и по­тре­би
ства­ра­ња ја­ке срп­ске др­жа­ве. Не­под­но­шљи­ви жи­вот­ни усло­ви под
Тур­ци­ма, на­ро­чи­то кра­јем XVI­II и по­чет­ком XIX ве­ка, до­ве­ли су до
огром­ног не­за­до­вољ­ства у срп­ском на­ро­ду, ко­је је иза­зва­ло Пр­ви
срп­ски уста­нак (1804), на че­лу са Ка­ра­ђор­ђем. О ње­му је на­род ис­
пе­вао мно­ге еп­ске пе­сме.16) С дру­ге стра­не, и Ка­ра­ђор­ђе је на­сто­јао
да у сво­ју вој­ску укљу­чи му­зи­ча­ре, јер је осе­ћао да они мо­гу да­ти
ве­ли­ки до­при­нос у под­сти­ца­ју бор­бе­но­сти и ја­ча­њу ро­до­љу­би­вих
осе­ћа­ња. Из тог пе­ри­о­да по­ти­че и пе­сма До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа Во­
ста­ни Сер­би­је, ко­ја је би­ла хим­на уста­нич­ке Ср­би­је.17) Исто­вре­
ме­но са Ка­ра­ђор­ђе­вим устан­ком и бор­бом за ства­ра­ње мо­дер­не
срп­ске др­жа­ве, за­по­чет је и кул­тур­но-про­свет­ни пре­по­род у срп­
ском на­ро­ду, ко­ји је до­вео до кон­сти­ту­и­са­ња срп­ске на­ци­је у вре­ме
ка­да су то чи­ни­ли раз­ви­је­ни и сло­бод­ни европ­ски на­ро­ди. То је

15) Стана Ђурић Клајн, Историјски развој музичке културе у Србији, нав. дело, стр. 41.
16) Једна од најпознатијих песама о њему је Растанак Карађорђа са Србијом, коју је
написао чувени песник и гуслар Филип Вишњић, потом Карађорђе и Авдија ага
Марић, Карађорђе вожд Србије и друге.
17) Миливоје Павловић, Српска знамења, звуци, боје, облици, Чигоја, Београд, 2007. стр.
48.

285
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 279-298.
био дуг про­цес ко­ји се ма­ни­фе­сто­вао у мно­го­број­ним са­др­жа­ји­ма
и об­ли­ци­ма у раз­ли­чи­тим до­ме­ни­ма кул­ту­ре и кроз раз­ли­чи­те идеј­
не ути­ца­је, до­сти­гав­ши свој про­цват у вре­ме ро­ман­ти­зма (1848-
1870). Про­це­си кул­тур­но-про­свет­ног пре­по­ро­да Ср­ба раз­ви­ја­ли су
се на те­ме­љи­ма па­три­јар­хал­не кул­ту­ре, на­род­ном ства­ра­ла­штву и
срп­ској сред­њо­ве­ков­ној књи­жев­но­сти и умет­но­сти, али и под сна­
жним ути­ца­јем идеј­них стру­ја­ња у Евро­пи. У том про­це­су, му­зи­ка
је има­ла ве­о­ма зна­чај­ну уло­гу и све је ви­ше до­ла­зи­ла до из­ра­жа­ја.
Евро­па се сре­ди­ном XIX ве­ка у Ср­би­ји огла­си­ла „пре­ко вој­
них бан­ди, ко­рач­ни­ца и ду­вач­ких ли­ме­них ин­стру­ме­на­та, као и
кроз сви­ра­ње срп­ских го­спо­ђи­ца у ,ги­тар‘ и кла­вир“.18) А у срп­ској
вој­сци, још од 1830. го­ди­не, де­лу­ју ор­ке­стри, ко­је је при­пре­мао Јо­
сиф Шле­зин­гер. Ме­ђу њи­ма је био нај­по­зна­ти­ји ор­ке­стар Кња­жев­
ско-серб­ска бан­да, ко­ји је Шле­зин­гер фор­ми­рао у Кра­гу­јев­цу. Тај
ор­ке­стар је „имао ве­ли­ку уло­гу у др­жав­ном це­ре­мо­ни­ја­лу, у кра­гу­
је­вач­ком по­зо­ри­шту, па и у за­бав­ном жи­во­ту та­да­шње срп­ске пре­
сто­ни­це“.19) Нај­че­шће из­во­ђе­на де­ла би­ли су мар­ше­ви, ко­ји су по­
ди­за­ли бор­бе­ни мо­рал вој­ни­ка и под­сти­ца­ли на­ци­о­нал­на осе­ћа­ња.
По­ло­ви­ном XIX ве­ка ја­вља­ло се ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње и за хор­ско
пе­ва­ње, ко­је по­ста­је „не са­мо цен­трал­ни стуб срп­ске му­зич­ке кул­
ту­ре, не­го за­у­зи­ма и ва­жно ме­сто у по­ли­тич­кој и про­свет­ној де­лат­
но­сти срп­ског гра­ђан­ства“.20) У то вре­ме иде­је ро­ман­ти­зма по­ста­ју
све из­ра­же­ни­је, а у му­зи­ци се ис­по­ља­ва­ју кроз мно­ге ро­до­љу­би­ве
пе­сме. Ме­ђу њи­ма је би­ла нај­по­пу­лар­ни­ја пе­сма Да­во­ри­на Јен­ка
Бо­же прав­де, ко­ја је ка­сни­је про­гла­ше­на за срп­ску хим­ну. У му­
зич­ком жи­во­ту Ср­ба кра­јем XIX ве­ка, јед­на од нај­зна­чај­ни­јих лич­
но­сти био је Кор­не­ли­је Стан­ко­вић, ко­ји је, сле­де­ћи Ву­ка Ка­ра­џи­ћа,
са­ку­пљао и ме­ло­гра­фи­сао срп­ске ду­хов­не и на­род­не ме­ло­ди­је, об­
ра­ђу­ју­ћи их и при­ла­го­ђа­ва­ју­ћи за из­во­ђе­ње у об­ли­ку со­ло пе­са­ма
или хор­ских ком­по­зи­ци­ја уз кла­вир­ску прат­њу. Осим Стан­ко­ви­ћа,
срп­ска на­ци­о­нал­на му­зи­ка је кра­јем XIX и по­чет­ком XX ве­ка обе­
ле­же­на де­ли­ма мно­гих ком­по­зи­то­ра ко­ји су ин­спи­ра­ци­ју за сво­је
ства­ра­ла­штво про­на­шли у тра­ди­ци­ји и на­ци­о­нал­ној исто­ри­ји.21)
Ср­би су у XX век ушли са об­ли­ко­ва­ним на­ци­о­нал­ним иден­
ти­те­том, учвр­шће­ном на­ци­о­нал­ном др­жа­вом, устав­ном мо­нар­хи­
јом, ко­ја је би­ла уре­ђе­на на ли­бе­рал­но-де­мо­крат­ским на­че­ли­ма и
ме­ђу­на­род­но при­зна­та. Ме­ђу­тим, ве­ли­ки део срп­ског на­ро­да на
18) Зорислава М. Васиљевић, Рат за српску музичку писменост, нав. дело, стр. 18.
19) Стана Ђурић Клајн, Музички записи, Вук Караџић, Београд, 1986, стр. 24.
20) Стана Ђурић Клајн, Историјски развој музичке културе у Србији, нав. дело, стр. 70.
21) Из тог периода, нарочито су познати: Даворин Јенко, Јосиф Маринковић, Стеван
Стојановић Мокрањац, Исидор Бајић, Станислав Бинички, Петар Коњовић, Коста
Манојловић, Милоје Милојевић, Стеван Христић, Марко Тајчевић и други.

286
Јо­ван Ба­зић, Би­ља­на Па­вло­вић Уло­га му­зи­ке у фор­ми­ра­њу ...
Бал­ка­ну и у дру­гим де­ло­ви­ма ју­жне Евро­пе жи­вео је у окви­ри­ма
Аустро­у­гар­ске и Ото­ман­ске им­пе­ри­је, па је стал­но те­жио осло­бо­
ђе­њу и при­кљу­че­њу Кра­ље­ви­ни Ср­би­ји. За­то је срп­ски на­ци­о­нал­
ни иден­ти­тет фор­ми­ран по­ли­цен­трич­но око ви­ше сво­јих кул­тур­
них, еко­ном­ских, ду­хов­них и по­ли­тич­ких цен­та­ра, што је ути­ца­ло
на „ра­зно­ли­кост кул­тур­них ва­ри­је­те­та, па и по­ли­тич­ких обра­за­ца
и мен­та­ли­те­та Ср­ба“.22) Та­ко фор­ми­ра­на срп­ска на­ци­о­нал­на свест
пре­мо­сти­ла је и по­ве­за­ла те­ри­то­ри­јал­но уда­ље­не и фраг­мен­ти­ра­не
де­ло­ве срп­ства, у чи­јем кри­лу је све ви­ше об­ли­ко­ва­на иде­ја о ко­
нач­ном осло­бо­ђе­њу и ује­ди­ње­њу срп­ског на­ро­да, што је на­ро­чи­то
кул­ми­ни­ра­ло у осло­бо­ди­лач­ким ра­то­ви­ма (1912-1918).
Му­зи­ка у том пе­ри­о­ду до­би­ја све ве­ћи зна­чај и дру­штве­
ни сми­сао, да­ју­ћи свој до­при­нос оства­ре­њу на­ци­о­нал­них иде­а­ла.
По­се­бан зна­чај се при­пи­су­је вој­ним ор­ке­стри­ма ко­је је фор­ми­рао
Ста­ни­слав Би­нич­ки. Ови ор­ке­стри да­ва­ли су не­мер­љив до­при­нос
по­ди­за­њу бор­бе­ног мо­ра­ла,23) јер му­зи­ка, ка­ко је го­во­рио ге­не­ра­
ли­си­мус Су­во­ров, „удва­ја и утро­стру­ча­ва ар­ми­ју“.24) У тре­ну­ци­ма
нај­те­жих бор­би, вој­на му­зи­ка је ула­зи­ла у ро­во­ве да бо­дри вој­ни­ке
и у бол­ни­це да по­ма­же оздра­вље­њу ра­ње­ни­ка.25) Вој­ни ор­ке­стри
уче­ство­ва­ли су и у про­сла­ва­ма ко­је су ор­га­ни­зо­ва­не у мно­гим ме­
сти­ма то­ком ра­та. Би­нич­ки је, као и мно­ги дру­ги срп­ски ком­по­зи­
то­ри, не­у­мор­но ком­по­но­вао, а ње­го­во де­ло Марш на Дри­ну по­ста­
ло је сим­бол по­бе­де и ро­до­љу­би­ве му­зи­ке. Из тог пе­ри­о­да са­чу­ва­не
су мно­ге пе­сме ко­је све­до­че о ју­на­штву и по­жр­тво­ва­но­сти срп­ског
на­ро­да у бор­би за сло­бо­ду, очу­ва­њу свог на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та,
ча­сти, по­но­са и до­сто­јан­ства. На­ста­ја­ле су спон­та­но, из по­тре­бе да
се са­оп­шти не­ки до­га­ђај из бор­бе, да се опи­ше за­нос, ус­хи­ће­ње, ту­
га, бол.26) У та­квим окол­но­сти­ма, пе­сме су сво­јим пр­ко­сним, сло­бо­
дар­ским на­дах­ну­ћем сна­жно по­ди­за­ле мо­рал­ну свест љу­ди, ја­ча­ле
бор­бе­ни дух и је­дин­ство, по­зи­ва­ле на бор­бу за спас отаџ­би­не. За­то
срп­ска му­зи­ка из Ве­ли­ког ра­та „но­си сна­жну по­ру­ку и емо­ци­ју“,27)
22) Милан Матић, Српска политичка традиција, Институт за политичке студије, Београд,
1998, стр. 169.
23) О томе сведочи и наредба команданту Шумадијске дивизије да музику Коњичке
дивизије привремено упути у Крагујевац „да би се, поред службе у гарнизону,
употребила и за подизање војничког духа код регрута“. (Гордана Крајачић, Војна
музика и музичари 1831−1945, НИЦ Војска, Београд, 2003, стр. 50).
24) Према: Стана Ђурић Клајн, Музички записи, нав. дело, стр. 22.
25) Жарко Петровић, Солунке песме, Нота, Књажевац, 1988, стр. 128.
26) Milivoj Rodić, Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen, Svet knjige,
Beograd, 2005, стр. 173.
27) Биљана Павловић, Драгана Цицовић Сарајлић, „Српска уметничка музика током
Великог рата и њена заступљеност у савременој настави музичке културе и историје“,

287
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 279-298.
ко­ја је цен­трал­но ме­сто у раз­у­ме­ва­њу срп­ских сло­бо­дар­ских те­
жњи на по­чет­ку XX ве­ка.
По­не­се­ни иде­јом о сло­бо­ди, Ср­би су те­жи­ли по­ве­зи­ва­њу те­
ри­то­ри­јал­но уда­ље­них де­ло­ва, у ко­ји­ма су жи­ве­ли њи­хо­ви су­на­
род­ни­ци. Ре­ше­ње за оства­ри­ва­ње ове иде­је ви­де­ли су у ства­ра­њу
Ју­го­сла­ви­је, за ко­ју се срп­ски на­род из­бо­рио то­ком Пр­вог свет­ског
ра­та. Ства­ра­њем Ју­го­сла­ви­је, нај­ве­ћи део Ср­ба би­ва об­у­хва­ћен јед­
ном др­жа­вом, у ко­јој су би­ли оку­пље­ни и дру­ги сло­вен­ски на­ро­ди,
као и број­не ет­нич­ке и кон­фе­си­о­нал­не за­јед­ни­це ко­је су се за­те­кле
на том про­сто­ру.

3. УПО­ТРЕ­БА МУ­ЗИ­КЕ У РЕ­КОН­СТРУК­ЦИ­ЈА­МА

СРП­СКОГ НА­ЦИ­ОН­ АЛ­НОГ ИДЕН­ТИ­ТЕ­ТА
Пи­та­ње на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та ак­ту­ел­ и­зу­је се у пе­ри­о­ди­ма
на­глих и бр­зих дру­штве­них про­ме­на, ка­да по­је­дин­ци или дру­штво
„у бек­ству од не­си­гур­но­сти, при­бе­га­ва­ју пре­и­спи­ти­ва­њу свог иден­
ти­те­та или тра­га­њу за но­вим, од­но­сно ре­кон­струк­ци­ји на­ци­о­нал­
ног иден­ти­те­та“.28) За­то ци­ље­ви кон­струк­ци­је или ре­кон­струк­ци­је
на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та ни­су иден­ти­тет сам по се­би, већ сред­ство
за ства­ра­ње или ре­кон­струк­ци­ју др­жа­ве. То се чи­ни раз­ли­чи­тим
дру­штве­ним ак­ци­ја­ма, нај­пре про­ме­на­ма у сим­бо­лич­ким ком­по­
нен­та­ма по­ли­ти­ке, а по­том и си­стем­ским про­ме­на­ма у кул­тур­ној и
про­свет­ној по­ли­ти­ци. Срп­ски на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет је то­ком XX
ве­ка про­шао кроз три та­ла­са ре­кон­струк­ци­је: Пр­ви, ста­па­ње срп­
ског иден­ти­те­та у ју­го­сло­вен­ски кроз иде­о­ло­ги­ју ју­го­сло­вен­ства;
дру­ги, у про­це­су ус­по­ста­вља­ња ко­му­ни­стич­ке кон­цеп­ци­је на­ци­о­
нал­не по­ли­ти­ке брат­ство и је­дин­ство; и тре­ћи, у вре­ме раз­би­ја­
ња Ју­го­сла­ви­је, по­вра­так срп­ству. У овим ре­кон­струк­ци­ја­ма до­
ла­зи­ле су до из­ра­жа­ја и по­ли­тич­ке по­де­ле у срп­ском на­ро­ду, као и
су­ко­би са дру­гим на­ро­ди­ма ко­ји су би­ли усло­вље­ни раз­ли­чи­тим
иде­о­ло­ги­ја­ма и ин­те­ре­си­ма, као и ути­ца­ји­ма ве­ли­ких си­ла.
У вре­ме ства­ра­ња Ју­го­сла­ви­је из­вр­ше­на је пр­ва ре­кон­струк­
ци­ја срп­ског на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, ко­ја је би­ла из­ра­же­на кроз
иде­о­ло­ги­ју ју­го­сло­вен­ства, уни­тар­но уре­ђе­ње др­жа­ве, про­ме­не у
сим­бо­лич­ким ком­по­нен­та­ма по­ли­ти­ке и про­ме­не у про­свет­ној и
кул­тур­ној по­ли­ти­ци. Ју­го­сло­вен­ство, за­сно­ва­но на ве­ро­ва­њу о ет­
у зборнику: Век српске голготе 1915-2015, књ. III, (приредио: Урош Шуваковић),
Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2016, стр. 372.
28) Јован Базић, ,,Национални идентитет у процесу политичке социјализације“, Српска
политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, Vol. 34, 4/2011, стр. 337.

288
Јо­ван Ба­зић, Би­ља­на Па­вло­вић Уло­га му­зи­ке у фор­ми­ра­њу ...
нич­ком по­ре­клу, је­зич­ком и кул­тур­ном је­дин­ству Ју­жних Сло­ве­на,
би­ло је ве­о­ма сна­жан под­стрек уве­ре­њу да они чи­не јед­ну на­ци­ју
и да тре­ба да гра­де јед­ну др­жа­ву. Пр­вим сво­јим уста­вом (1921)
ју­го­сло­вен­ска др­жа­ва уре­ђе­на је као уни­тар­на пар­ла­мен­тар­на мо­
нар­хи­ја. Исто­вре­ме­но, уз про­цес устав­не кон­сти­ту­ци­је, до­шло је
до фа­во­ри­зо­ва­ња за­јед­нич­ких еле­ме­на­та на­ци­о­нал­не кул­ту­ре и ју­
го­сло­вен­ства, као и по­ти­ски­ва­ња за­себ­них иден­ти­те­та. Убр­за­но су
ре­кон­стру­ис­ а­ни или мар­ги­на­ли­зо­ва­ни мно­ги чи­ни­о­ци срп­ског на­
ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, што се нај­пре ма­ни­фе­сто­ва­ло кроз уки­да­ње
име­на др­жа­ве Ср­би­је као основ­ног обе­леж­ја ње­ног иден­ти­те­та: „На
ол­тар ује­ди­ње­ња срп­ски на­род је 1918. го­ди­не ста­вио и име сво­је
др­жа­ве и сво­ју др­жав­ност, а ка­сни­је и свој на­ци­о­нал­ни иден­ти­
тет“.29) Усле­ди­ле су убр­за­не про­ме­не и у сим­бо­лич­кој ком­по­нен­ти
по­ли­ти­ке, ко­је су у, из­ве­сној ме­ри, кроз ме­ха­нич­ко спа­ја­ње ра­ни­јих
гра­фич­ких ре­ше­ња гр­бо­ва, за­ста­ва и стро­фа на­ци­о­нал­них хим­ни,
из­ра­жа­ва­ле мо­за­ик раз­ли­чи­то­сти и кон­ти­ну­и­тет са прет­ход­ним на­
ци­о­нал­ним обе­леж­ји­ма. Ме­ђу­тим, про­ме­не у кул­тур­ној и про­свет­
ној по­ли­ти­ци те­кле су мно­го спо­ри­је. Шко­ле су ушле у но­ву др­жа­
ву са пла­но­ви­ма и про­гра­ми­ма из прет­ход­них др­жа­ва и раз­ли­чи­тих
ци­ви­ли­за­ци­ја. Је­дин­стве­но школ­ско за­ко­но­дав­ство ус­по­ста­вље­но
је тек у вре­ме Ше­сто­ја­ну­ар­ске дик­та­ту­ре (1929−1933), ка­да је
„ре­жим [је] на­сто­јао да ар­ти­ку­ли­ше је­дин­стве­ну про­свет­ну по­ли­
ти­ку пу­тем ко­је би иде­о­ло­ги­ја ју­го­сло­вен­ства мо­гла нај­е­фи­ка­сни­је
да ути­че на свест ге­не­ра­ци­ја ко­је су об­у­хва­ће­не шко­лом“.30) Ме­
ђу­тим, кул­ту­ра и про­све­та ни­су ус­пе­ле да ин­те­гри­шу за­јед­нич­ке
вред­но­сти ни­ти да из­гра­де но­ве ко­је би до­при­не­ле учвр­шћи­ва­њу
ју­го­сло­вен­ства и ста­би­ли­за­ци­ји др­жа­ве.
Му­зич­ки жи­вот Ср­би­је из­ме­ђу два свет­ска ра­та оди­сао је
иде­јом ју­го­сло­вен­ства, ко­ја је ис­ти­ца­на као вред­ност ко­јој тре­ба
те­жи­ти. То се на­ро­чи­то из­ра­жа­ва­ло кроз мно­го­број­не му­зич­ке ма­
ни­фе­ста­ци­је, осни­ва­ње кул­тур­них ин­сти­ту­ци­ја и му­зич­ких про­ју­
го­сло­вен­ских ча­со­пи­са. Већ из са­мих на­зи­ва му­зич­ких ма­ни­фе­
ста­ци­ја, ко­је су одр­жа­ва­не ши­ром Ср­би­је, а на­ро­чи­то у Бе­о­гра­ду,
из­ра­же­на је ју­го­сло­вен­ска опре­де­ље­ност: Пр­ви кон­церт ју­го­сло­
вен­ске хор­ске му­зи­ке (1926), Пр­ва ју­го­сло­вен­ска му­зич­ка из­ло­жба
(1926), Пр­ви сплет пе­вач­ких дру­шта­ва из свих кра­је­ва Ју­го­сла­ви­
је (1929) и сл. То je ја­сно ука­зи­ва­ло на иде­о­ло­шку плат­фор­му и
29) Елена Гуськова, ,,Историческая роль Сербии в сохранении национальной идентичности
балканских народов“, у зборнику: Национални идентитет и суверенитет у
Југоисточној Европи (приредио: Славенко Терзић), Историјски институт САНУ,
Београд, 2002, стр. 115.
30) Љубодраг Димић, Историја српске државности – Срби у Југославији, књ. 3, САНУ –
Огранак у Новом Саду и други, Нови Сад, 2001, стр. 91.

289
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 279-298.
вред­но­сни си­стем ко­ме се те­жи­ло. Та­ко­ђе, за­бе­ле­жен је и про­цват
му­зич­ке пе­ри­о­ди­ке. У овим ча­со­пи­си­ма су умет­ни­ци и кри­ти­ча­ри
на­сто­ја­ли да пред­ста­ве рад срп­ских, хр­ват­ских и сло­ве­нач­ких ком­
по­зи­то­ра, али и да ис­ка­жу сво­је ста­во­ве о иде­о­ло­ги­ји ју­го­сло­вен­
ства. Док су јед­ни ис­по­ља­ва­ли не­скри­ве­не емо­ци­је и при­вр­же­ност
ју­го­сло­вен­ству, дру­ги су из­ра­жа­ва­ли кри­тич­ке ста­во­ве и ре­зер­ви­
са­ност пре­ма за­јед­нич­кој др­жа­ви. Ка­да је краљ Алек­сан­дар увео
дик­та­ту­ру, ком­по­зи­тор Ми­ло­је Ми­ло­је­вић је оду­ше­вље­но пи­сао:
„Да­нас је на­стао тре­ну­так да кроз ду­ше Ју­го­сло­ве­на про­стру­ји јед­
на ми­сао, јед­на љу­бав и јед­на ве­ра“.31) Ову Ми­ло­је­ви­ће­ву ре­ак­ци­
ју кри­ти­ко­вао је Ни­ко­ла Хер­ци­го­ња, ко­ме је би­ло не­при­хва­тљи­
во та­кво ју­го­сло­вен­ство. Рас­пра­ва о фор­ми­ра­њу Ју­жно­сло­вен­ског
пе­вач­ког са­ве­за та­ко­ђе је ука­за­ла да по­сто­ји раз­ли­ка у хр­ват­ским
и срп­ским по­гле­ди­ма на ју­го­сло­вен­ство, као и да је „у Хр­ват­ској
по­сто­ја­ла сна­жна свест о при­мар­ној при­пад­но­сти хр­ват­ском на­
ци­о­нал­ном кор­пу­су и да ту свест ни­је над­вла­да­ла иде­ја ју­го­сло­
вен­ства“.32) С дру­ге стра­не, мно­ги срп­ски му­зи­ча­ри упор­но су по­
зи­ва­ли на из­град­њу и од­бра­ну је­дин­стве­не на­ци­о­нал­не кул­ту­ре,
јер је „за срп­ску кул­тур­ну по­ли­ти­ку, ју­го­сло­вен­ство [је] увек би­ло
циљ ко­ме су под­ре­ђе­ни сви еле­мен­ти са­мо­о­ства­ре­ња“.33) У овом
пе­ри­о­ду на­ста­ла су мно­га му­зич­ка де­ла ин­спи­ри­са­на иде­јом ју­го­
сло­вен­ства: Ју­го­сло­вен­ска сим­фо­ни­ја (М. Па­у­но­вић), Ју­го­сло­ве­ни
(М. Ми­ло­је­вић), ци­клус пе­са­ма Мо­ја зе­мља, где су увр­ште­не пе­сме
из свих де­ло­ва Ју­го­сла­ви­је (П. Ко­њо­вић) и сл. На­кон атен­та­та на
кра­ља Алек­сан­дра Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа (1934), ме­ђу­на­род­не окол­но­сти
по­чи­њу да се ме­ња­ју. До­ла­зи до ја­ча­ња фа­ши­зма и ко­му­ни­стич­ког
по­кре­та, што је све ви­ше под­ри­ва­ло Кра­ље­ви­ну Ју­го­сла­ви­ју. У му­
зич­ким ча­со­пи­си­ма је све уче­ста­ли­је оспо­ра­ва­на иде­ја ју­го­сло­вен­
ства, што је пру­жа­ло при­лич­но ре­ал­ну сли­ку дру­штве­них при­ли­ка,
по­ли­тич­ких и идеј­них пре­ви­ра­ња у Ју­го­сла­ви­ји.
Дру­га ре­кон­струк­ци­ја срп­ског на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та и ју­
го­сло­вен­ства из­вр­ше­на је у кри­лу ју­го­сло­вен­ског ко­му­ни­стич­ког
по­кре­та. Још на по­чет­ку ра­та, ко­му­ни­сти су де­фи­ни­са­ли но­ву на­ци­
о­нал­ну по­ли­ти­ку, ко­ја је би­ла из­ра­же­на кроз па­ро­лу брат­ство и је­
дин­ство, по узо­ру на иде­ју Фран­цу­ске ре­во­лу­ци­је (Li­berté, éga­lité,
fra­ter­nité). Ова па­ро­ла нај­пре је из­ра­жа­ва­ла апел ује­ди­ње­њу на­ро­да

31) Александар Васић, „Два погледа на југословенство у српској музичкој периодици

међуратног доба“, Музикологија, Музиколошки институт САНУ, Београд, 17/2014, 155-
165, стр. 162.
32) Исто.
33) Мило Ломпар, Дух самопорицања: прилог критици српске културне политике, Or-
pheus, Нови Сад, 2012, стр. 433.

290
Јо­ван Ба­зић, Би­ља­на Па­вло­вић Уло­га му­зи­ке у фор­ми­ра­њу ...
Ју­го­сла­ви­је у бор­би про­тив фа­ши­стич­ког оку­па­то­ра и за­у­ста­вља­
њу бра­то­у­би­лач­ког ра­та, а по­том је би­ла и сим­бол „ју­го­сло­вен­ске
ин­те­гра­ци­је и, у крај­њем, ства­ра­ња ју­го­сло­вен­ске на­ци­о­нал­не све­
сти“.34) Па­ро­ла брат­ство и је­дин­ство би­ла је пре­по­зна­тљив знак
зва­нич­не на­ци­о­нал­не по­ли­ти­ке и њен циљ био је да до­при­не­се ме­
ђу­соб­ном раз­у­ме­ва­њу и ува­жа­ва­њу на­ро­да и ет­нич­ких за­јед­ни­ца
у Ју­го­сла­ви­ји, сма­ње­њу ет­нич­ке дис­тан­це ме­ђу гра­ђа­ни­ма, њи­хо­
вој јед­на­ко­сти, раз­ви­ја­њу осе­ћа­ња со­ли­дар­но­сти и ем­па­ти­је. Ова­
ква на­ци­о­нал­на по­ли­ти­ка би­ла је из­ра­же­на кроз: про­кла­ма­ци­је о
рав­но­прав­но­сти на­ро­да, фе­де­рал­но уре­ђе­ње зе­мље, уста­но­вље­ње
и сла­вље­ње за­јед­нич­ких пра­зни­ка, стал­но ис­ти­ца­ње за­јед­нич­ких
вред­но­сти, раз­ли­чи­те кул­тур­не ма­ни­фе­ста­ци­је, ме­шо­ви­те бра­ко­ве
и слич­но. По­сле­ди­ца та­кве на­ци­о­нал­не по­ли­ти­ке ис­по­ље­на је и у
то­ме што је ве­ли­ки број љу­ди ис­ти­цао ју­го­сло­вен­ство као свој на­
ци­о­нал­ни иден­ти­тет.
Про­ме­не у сим­бо­лич­кој ком­по­нен­ти по­ли­ти­ке та­ко­ђе су из­
вр­ше­не још на по­чет­ку ра­та. Уме­сто мо­нар­хи­стич­ких обе­леж­ја ју­
го­сло­вен­ства ис­так­ну­та су ко­му­ни­стич­ка, где је цен­трал­но ме­сто
за­у­зи­ма­ла цр­ве­на зве­зда пе­то­кра­ка, као сим­бол ко­му­ни­стич­ке ре­
во­лу­ци­је. Та­ко­ђе, и дру­ге иден­ти­тет­ске про­ме­не су вр­ше­не убр­за­
но, на­ро­чи­то у дру­штве­ном уре­ђе­њу зе­мље. Ства­ран је нов иден­
ти­тет, ко­ји је у сво­јој осно­ви имао од­бра­ну зе­мље од фа­ши­зма и
бор­бу про­тив ору­жа­них фор­ма­ци­ја ко­је су се су­прот­ста­вља­ле пар­
ти­зан­ском по­кре­ту и ко­му­ни­стич­кој иде­о­ло­ги­ји. На тој осно­ви на­
до­гра­ђи­ва­ни су и дру­ги иден­ти­тет­ски чи­ни­о­ци, осо­би­то раз­ви­ја­ње
ате­и­стич­ких и ко­му­ни­стич­ких по­гле­да на свет, по­ти­ски­ва­ње на­ци­
о­нал­них раз­ли­ка и ис­ти­ца­ње за­јед­нич­ких вред­но­сти, као и раз­ви­
ја­ње рав­но­прав­но­сти кроз фе­де­рал­но уре­ђе­ње зе­мље. Фе­де­рал­ним
уре­ђе­њем Ју­го­сла­ви­је срп­ски на­род је раз­де­љен у три фе­де­рал­не
је­ди­ни­це, а у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји уста­но­вље­не су две ауто­ном­не по­
кра­ји­не. Од­мах на­кон осло­бо­ђе­ња, ко­му­ни­стич­ка власт на­сто­ја­ла је
да раз­ли­чи­тим ме­ра­ма пре­ва­зи­ђе кул­тур­ну и про­свет­ну за­о­ста­лост,
по­ти­сне иде­о­ло­шке остат­ке бур­жо­а­ске све­сти у на­ро­ду и оства­ри
вас­пи­та­ње ши­ро­ких на­род­них ма­са у скла­ду са но­вим идеј­но-по­ли­
тич­ким вред­но­сти­ма − у ду­ху со­ци­ја­ли­зма и брат­ства и је­дин­ства.
У је­дин­стве­ним обра­зов­ним про­гра­ми­ма би­ли су из­ра­же­ни иде­о­
ло­шки са­др­жа­ји на­ци­о­нал­не по­ли­ти­ке. Ме­ђу­тим, ју­го­сло­вен­ство
за­сно­ва­но на ко­му­ни­стич­кој иде­о­ло­ги­ји ни­је има­ло до­вољ­но ко­хе­
зив­них еле­ме­на­та да очу­ва за­јед­нич­ку др­жа­ву. Уз из­ра­жен ко­му­ни­
стич­ки ин­тер­на­ци­о­на­ли­зам, све је ви­ше обез­вре­ђи­ва­на и од­ри­ца­на
ет­нич­ка слич­ност и ју­жно­сло­вен­ско по­ре­кло ве­ћи­не на­ро­да ко­ји су

34) Aleksa Đilas, Osporavana zemlja: Jugoslovenstvo i revolucija, Književne novine, Beograd,
1990, стр. 233.

291
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 279-298.
жи­ве­ли у Ју­го­сла­ви­ји. С дру­ге стра­не, и „иде­ја Ју­го­сла­ви­је би­ла је
у стал­ном су­ко­бу са на­ци­о­нал­ним иде­о­ло­ги­ја­ма“.35) Ви­ше за­сно­
ва­на на ко­му­ни­стич­кој иде­о­ло­ги­ји не­го на иде­ји ју­го­сло­вен­ства,
Ју­го­сла­ви­ја се рас­па­ла исто као и ње­на ко­му­ни­стич­ка иде­о­ло­ги­ја.
У то­ку ра­та и у ко­му­ни­стич­кој Ју­го­сла­ви­ји му­зи­ка је би­ла
зна­ча­јан чи­ни­лац у ре­кон­струк­ци­ји на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та. Она
је до­при­но­си­ла ја­ча­њу бор­бе­ног мо­ра­ла, за­јед­ни­штва и ве­зи­ва­ла
је љу­де кроз но­ве иде­о­ло­шке кон­струк­те, јер, ка­ко је го­во­рио ге­
не­рал Ко­ста Нађ, „пе­смом се, ко­ли­ко и оруж­јем, учвр­шћи­ва­ло на­
ше бор­бе­но за­јед­ни­штво“.36) Та­ква му­зи­ка је на­ста­ја­ла пре­вас­ход­
но осми­шље­ном кул­тур­ном по­ли­ти­ком и ефи­ка­сно пла­си­ра­на кроз
раз­ли­чи­те ка­на­ле дру­штве­не ко­му­ни­ка­ци­је. На­ро­чи­то је ис­ти­ца­на
но­ва хим­на Ју­го­сла­ви­је Хеј, Сло­ве­ни. Она је, по­ред гр­ба и за­ста­ве,
би­ла је­дан од нај­ва­жни­јих сим­бо­ла др­жав­но­сти и нај­у­ти­цај­ни­ја па­
три­от­ска пе­сма. Ре­во­лу­ци­о­нар­не пе­сме по­ста­ле су сим­бол от­по­ра
и но­вих идеј­но-по­ли­тич­ких про­ме­на. Оне су сво­јом са­др­жи­ном и
те­ма­ти­ком из­ра­жа­ва­ле „нај­про­гре­сив­ни­је те­жње обес­пра­вље­них и
по­ни­же­них и по­ди­за­ле бор­бе­ни дух и ре­во­лу­ци­о­нар­ну свест, без
об­зи­ра на сво­ју кат­кад и са­свим скром­ну умет­нич­ку вред­ност“.37)
То су би­ле углав­ном ре­во­лу­ци­о­нар­не пе­сме из Ок­то­бар­ске ре­во­
лу­ци­је, шпан­ског гра­ђан­ског ра­та (1936-1939) и пред­рат­не бор­бе
рад­нич­ке кла­се, као и „пе­сме на­ста­ле за вре­ме пар­ти­зан­ског ра­та
ве­ћи­ном укр­шта­њем на­род­них и умет­нич­ких еле­ме­на­та, или пак
адап­ти­ра­њем ста­рих ре­во­лу­ци­о­нар­них ме­ло­ди­ја но­вом тек­сту“.38)
Та­ко су на­ста­ле и мно­ге по­зна­те пе­сме (По шу­ма­ма и го­ра­ма, Са
Ов­ча­ра и Ка­бла­ра), ко­је су би­ле ве­о­ма по­пу­лар­не и по­сле ра­та.
Те тзв. ма­сов­не пе­сме се не­гу­ју у по­сле­рат­ном пе­ри­о­ду, али се и
екс­пе­ри­мен­ти­ше са сти­ли­за­ци­јом на­род­ног ме­ло­са. Ова два жан­
ра ка­рак­те­ри­стич­на су за пе­ри­од со­ци­ја­ли­стич­ког ре­а­ли­зма, јер су
од­го­ва­ра­ли та­да­шњем им­пе­ра­ти­ву „за ком­по­но­ва­њем и из­во­ђе­њем
‚на­пред­них‘ де­ла, ‚по­лет­ног‘, оп­ти­ми­стич­ког ка­рак­те­ра, ин­спи­ри­
са­них до­ма­ћим фол­кло­ром и те­ма­ма пар­тиј­ског и ре­во­лу­ци­о­нар­ног
кул­та“.39) Ове пе­сме до­при­но­си­ле су раз­ви­ја­њу брат­ства и је­дин­
ства, као и па­три­от­ских осе­ћа­ња пре­ма со­ци­ја­ли­стич­кој Ју­го­сла­ви­
ји, што су би­ли основ­ни ци­ље­ви но­ве иде­о­ло­ги­је.
35) Бранко Петрановић, Југословенско искуство српске националне интеграције, Службени
лист СРЈ, Београд, 1993, стр. 159.
36) Andrija Tomašek (priredio), Muzika i muzičari u NOB-u: zbornik sećanja, Savez organizacija
kompozitora Jugoslavije, Beograd, 1982, стр. 5.
37) Milivoj Rodić, Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen, нав. дело,
стр. 22.
38) Стана Ђурић Клајн, Историјски развој музичке културе у Србији, нав. дело, стр. 159.
39) Jelena Arnautović, Između politike i tržišta: popularna muzika na Radio Beogradu u SFRJ,
Radio-televizija Srbije, Beograd, 2012, стр. 38.

292
Јо­ван Ба­зић, Би­ља­на Па­вло­вић Уло­га му­зи­ке у фор­ми­ра­њу ...
Ве­ли­ки до­при­нос учвр­шћи­ва­њу ју­го­сло­вен­ског со­ци­ја­ли­
стич­ког иден­ти­те­та и раз­во­ју по­ли­ти­ке брат­ства и је­дин­ства пру­
жа­ла је и му­зи­ка са омла­дин­ских рад­них ак­ци­ја. У по­чет­ку су то
би­ле пе­сме и игре из НОБ-а, а по­том је на­ста­ја­ла и аутен­тич­на
ак­ци­ја­шка му­зи­ка у ко­јој је сна­жно из­ра­же­но ју­го­сло­вен­ство, па­
три­от­ски на­бој и спрем­ност мла­дих да се не­се­бич­но жр­тву­ју у из­
град­њи зе­мље. Ова му­зи­ка је свој вр­ху­нац до­сти­гла кра­јем 70-их
и по­чет­ком 80-их го­ди­на, а мно­ги по­пу­лар­ни пе­ва­чи и рок гру­пе
су на свом ре­пер­то­а­ру има­ли пе­сме са те­ма­ти­ком рад­них ак­ци­ја.
На му­зич­ки жи­вот и на­ци­о­нал­ну кул­ту­ру ве­о­ма бит­но ути­ца­ла је
ро­кен­рол и поп му­зи­ка, ко­ја је у Ју­го­сла­ви­ју ушла по­сле су­ко­ба са
Ин­фор­мби­ро­ом (1948) и окре­та­ња пре­ма За­па­ду. Ро­кен­рол и поп
му­зи­ка су по сво­јој при­ро­ди има­ле ко­смо­по­лит­ски, ли­бе­рал­ни и
агре­сив­ни ка­рак­тер, та­ко да су ве­о­ма успе­шно ути­ца­ле на фор­ми­
ра­ње му­зич­ког уку­са код мла­дих. Исто­вре­ме­но, ова му­зи­ка је вр­ло
ефи­ка­сно по­ти­ски­ва­ла до­ма­ћу му­зи­ку, осо­би­то на­род­ну. Ти­ме су,
у су­шти­ни, ро­кен­рол и поп му­зи­ка до­при­но­си­ле не­у­тра­ли­за­ци­ји и
по­ти­ски­ва­њу на­ци­о­нал­них иден­ти­те­та. За­то је ова му­зи­ка би­ла у
функ­ци­о­нал­ној ве­зи са по­ли­ти­ком брат­ства и је­дин­ства, без об­зи­ра
на њи­хов раз­ли­чит иде­о­ло­шки ка­рак­тер.
Зна­чај­ну уло­гу у кон­стру­и­са­њу пред­ста­ве о ју­го­сло­вен­ском
иден­ти­те­ту има­ли су ме­ди­ји ко­ји су у по­сле­рат­ном пе­ри­о­ду фор­
си­ра­ли пе­сме са те­ма­ти­ком ју­го­сло­вен­ског со­ци­ја­ли­стич­ког па­три­
о­ти­зма. Ра­дио Бе­о­град имао је оба­ве­зу да по­др­жа­ва и про­мо­ви­ше
со­ци­ја­ли­стич­ку иде­о­ло­ги­ју, што је би­ло ви­дљи­во „не са­мо у обе­
ле­жа­ва­њу др­жав­них пра­зни­ка и ју­би­ле­ја, не­го и у за­бра­њи­ва­њу/
под­сти­ца­њу про­мо­ви­са­ња од­ре­ђе­них из­во­ђа­ча по­пу­лар­не му­зи­ке у
за­ви­сно­сти од њи­хо­ве по­ли­тич­ке (не)по­доб­но­сти“.40) Не­по­сред­но
на­кон Ти­то­ве смр­ти (1980), убр­за­но су ком­по­но­ва­не мно­ге пе­сме
са ро­до­љу­би­вим са­др­жа­ји­ма и сна­жним ју­го­сло­вен­ским опре­де­ље­
њи­ма на­ме­ње­не ма­сов­ној пу­бли­ци. Ме­ђу њи­ма је би­ла нај­по­пу­лар­
ни­ја пе­сма Од Вар­да­ра па до Три­гла­ва (Ми­лу­тин По­по­вић За­хар),
ко­ја је по­ста­ла култ­на и сма­тра­на дру­гом ју­го­сло­вен­ском хим­ном.
Би­ло је са­свим очи­глед­но да се кри­за Ју­го­сла­ви­је све ви­ше про­ду­
бљу­је и ова му­зи­ка је из­ра­жа­ва­ла ва­пај за оп­стан­ком др­жа­ве.
Тре­ћа ре­кон­струк­ци­ја срп­ског на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та из­вр­
ше­на је у вре­ме кри­зе и раз­би­ја­ња Ју­го­сла­ви­је кра­јем 80-их го­ди­на.
Та­да до­ла­зи до на­пу­шта­ња ју­го­сло­вен­ства и исто­вре­ме­не бор­бе за
об­но­ву срп­ског на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та и су­ве­ре­ни­те­та. Кри­за се
про­ду­бљи­ва­ла у свим обла­сти­ма дру­штве­ног жи­во­та и би­ла је из­
ра­же­на у све уче­ста­ли­јим со­ци­јал­ним и на­ци­о­нал­ним про­те­сти­ма.
40) Исто, стр. 25.

293
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 279-298.
Упо­ре­до са кри­зом, раз­ви­ја­ла се и све сло­бод­ни­ја кри­тич­ка ми­сао,
ко­ја је у Ср­би­ји свој нај­пот­пу­ни­ји из­раз има­ла у не­до­вр­ше­ном Ме­
мо­ран­ду­му Срп­ске ака­де­ми­је на­ук­ а и умет­но­сти (1985).41) Убр­зо
је и у ру­ко­вод­ству Ср­би­је до­шло до про­ме­не на­ци­о­нал­не по­ли­ти­
ке, на­ро­чи­то пре­ма Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји (1987), а по­том и до устав­
них про­ме­на ко­ји­ма је ре­де­фи­ни­сан по­ли­тич­ки си­стем. Срп­ска
пра­во­слав­на цр­ква је, као и дру­ге вер­ске за­јед­ни­це, по­ја­ча­ла сво­ју
ак­тив­ност и би­ла све при­сут­ни­ја у мно­гим сег­мен­ти­ма дру­штве­
ног жи­во­та, па су се љу­ди све ви­ше вра­ћа­ли ве­ри. Ти­ме је цр­ква
до­при­не­ла на­ци­о­нал­ној мо­би­ли­за­ци­ји, што је сво­ју кул­ми­на­ци­ју
до­сти­гло у вре­ме обе­ле­жа­ва­ња шестсто­те го­ди­шњи­це Ко­сов­ске
бит­ке (1989). Ре­кон­струк­ци­ја срп­ског, као и дру­гих на­ци­о­нал­них
иден­ти­те­та у Ју­го­сла­ви­ји, вр­ше­на је ве­о­ма бр­зо. Од­јед­ном је за­
по­че­та ре­ва­ло­ри­за­ци­ја тра­ди­ци­о­нал­них вред­но­сти и ис­ти­ца­ње ра­
ни­јих на­ци­о­нал­них обе­леж­ја и за­бо­ра­вље­них пра­зни­ка; ожи­вље­ни
су ми­то­ви и ле­ген­де, се­ћа­ње на на­ци­о­нал­не хе­ро­је и слав­не бит­ке
пред­ју­го­сло­вен­ског пе­ри­о­да; ма­сов­но је пу­бли­ко­ва­на ли­те­ра­ту­ра
са на­ци­о­нал­ним те­ма­ма. У све­му то­ме би­ло је до­ста не­у­ку­са, ки­
ча, пре­те­ри­ва­ња и еуфо­ри­је. До­шло је и до рас­та­ка­ња за­јед­нич­ког
је­зи­ка (срп­ско­хр­ват­ског) и ње­го­вог ра­сло­ја­ва­ња са­гла­сно но­вим
по­ли­тич­ким про­ме­на­ма. У крај­њем ис­хо­ду, на ју­го­сло­вен­ској кул­
тур­ној сце­ни до­шло је до ве­ли­ког не­сла­га­ња и су­ко­ба око основ­них
за­јед­нич­ких на­че­ла и си­сте­ма вред­но­сти, та­ко да би се, ана­лог­но
јед­ној си­ту­ац
­ и­ји у Аме­ри­ци, и ов­де мо­гла при­ме­ни­ти те­за о „кул­
тур­ном ра­ту“.42)
У про­це­су раз­би­ја­ња Ју­го­сла­ви­је, и у му­зи­ци до­ла­зи до ве­
ли­ких про­ме­на. Све је ви­ше по­ти­ски­ва­на му­зи­ка ју­го­сло­вен­ског и
ре­во­лу­ци­о­нар­ног ка­рак­те­ра и уме­сто ње на сце­ну је сту­па­ла му­зи­
ка у ко­јој се ве­ли­ча срп­ска исто­ри­ја и срп­ски ју­на­ци. Ве­ли­ку сла­ву
до­жи­вља­ва­ју и пе­сме ко­ји­ма се афир­ма­тив­но пе­ва о рав­но­гор­ском
по­кре­ту. До­ла­зи и до по­ја­ве пе­вач­ких ет­но гру­па, ко­је су ожи­ве­
ле се­ћа­ње на из­вор­ну срп­ску тра­ди­ци­ју и кул­ту­ру. Њи­хо­ве пе­сме
по­ста­ле су спо­на у ус­по­ста­вља­њу ем­па­тиј­ског од­но­са пре­ма пре­
ци­ма, па су, у зна­чај­ној ме­ри, до­при­но­си­ле об­но­ви срп­ског на­ци­
о­нал­ног иден­ти­те­та. По­чет­ком 90-их го­ди­на у на­став­не про­гра­ме
по­но­во је увр­ште­на Хим­на Све­том Са­ви, као и не­ке ду­хов­не пе­сме.
Оне су по­ста­ле са­став­ни део школ­ског пе­вач­ког ре­пер­то­а­ра и при­
год­них кул­тур­но-умет­нич­ких про­гра­ма. Са ве­ли­ким оду­ше­вље­њем
41) Јован Базић, Српско питање – политичке концепције решавања српског националног
питања, нав. дело, стр. 110-120.
42) William G. Jacoby, ,,Is There a culture War? Conflictining Value Structures in American
Public Opinion“, American Political Science Review, American Political Science Association,
New Hampshire, Vol. 108, 4/2014, стр. 767.

294
Јо­ван Ба­зић, Би­ља­на Па­вло­вић Уло­га му­зи­ке у фор­ми­ра­њу ...
из­во­ђе­не су и пе­сме по­све­ће­не Ср­би­ји и Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. У про­
це­су рас­па­да Ју­го­сла­ви­је, упо­ре­до са ре­не­сан­сом на­ци­о­нал­не му­
зи­ке, до­ла­зи и до на­глог упли­ва мно­гих еле­ме­на­та ори­јен­тал­не му­
зи­ке. То је ре­зул­ти­ра­ло ства­ра­њем но­вог жан­ра, тзв. тур­бо-фол­ка,
ко­ји са­др­жи ме­ша­ви­ну раз­ли­чи­тих му­зич­ких тра­ди­ци­ја, фол­кло­ра
и жан­ро­ва. Реч је о му­зи­ци сла­бих умет­нич­ких и естет­ских ква­
ли­те­та, у ко­јој до­ми­ни­ра­ју не­у­кус и шунд. Она бу­ди по­вр­шна и
еле­гич­на осе­ћа­ња, чи­ме за­до­во­ља­ва ни­ске кул­тур­не стан­дар­де и
на­ру­ша­ва аутен­тич­ност му­зич­ког ства­ра­ла­штва у срп­ској кул­ту­ри.
С дру­ге стра­не, она је и по­сле­ди­ца ути­ца­ја пост­мо­дер­не на му­зи­ку,
као ре­ла­ти­ви­за­ци­је умет­нич­ких кри­те­ри­ју­ма и ори­ги­нал­но­сти.
У крај­њем ис­хо­ду, мо­же се за­кљу­чи­ти да је му­зи­ка има­ла из­
у­зет­ну уло­гу у фор­ми­ра­њу срп­ског на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та и ње­
го­вим ре­кон­струк­ци­ја­ма али је, с дру­ге стра­не, и срп­ски на­ци­о­нал­
ни иден­ти­тет био уте­ме­љен у му­зи­ци, ко­ја је кроз сво­ју ево­лу­ци­ју
има­ла ви­ше­стру­ке функ­ци­је и би­ла са­став­ни чи­ни­лац вред­но­сног
си­сте­ма срп­ског на­ро­да.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА
Ба­зић Јо­ван, „На­ци­о­нал­ни иден­ти­тет у про­це­су по­ли­тич­ке со­ци­ја­ли­за­ци­је“,
Срп­ска по­ли­тич­ка ми­сао, Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, Vol. 34,
4/2011, стр. 335-354.
Ба­зић Јо­ван, Срп­ско пи­та­ње – По­ли­тич­ке кон­цеп­ци­је ре­ша­ва­ња срп­ског на­
ци­о­нал­ног пи­та­ња, ЈП Слу­жбе­ни лист Ср­би­је и Цр­не Го­ре, Бе­о­град; Ин­
сти­тут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2003.
Бо­дро­жић Ђу­ро, Срп­ски иден­ти­тет, Срп­ска књи­жев­на за­дру­га, Бе­о­град,
2015.
Ва­си­ље­вић М. Зо­ри­сла­ва, Рат за срп­ску му­зич­ку пи­сме­ност, Про­све­та, Бе­о­
град, 2000.
Ва­сић Алек­сан­дар, „Два по­гле­да на ју­го­сло­вен­ство у срп­ској му­зич­кој пе­
ри­о­ди­ци ме­ђу­рат­ног до­ба“, Му­зи­ко­ло­ги­ја, Му­зи­ко­ло­шки ин­сти­тут СА­НУ,
Бе­о­град, 17/2014, стр. 155-166.
Гу­сь­ко­ва Еле­на, „Исто­ри­че­ская ро­ль Сер­бии в со­хра­не­нии на­ци­о­на­ль­ной
иден­тич­но­сти бал­кан­ских на­ро­дов“, у збор­ни­ку: На­ци­о­нал­ни иден­ти­
тет и су­ве­ре­ни­тет у Ју­го­и­сточ­ној Евро­пи (при­ре­дио: Сла­вен­ко Тер­зић),
Исто­риј­ски ин­сти­тут СА­НУ, Бе­о­град, 2002, стр. 107-117.
Ди­мић Љу­бо­драг, Исто­ри­ја срп­ске др­жав­но­сти – Ср­би у Ју­го­сла­ви­ји, књ. 3,
СА­НУ –Огра­нак у Но­вом Са­ду и дру­ги, Но­ви Сад, 2001.
Де­ре­тић Јо­ван, Исто­ри­ја срп­ске књи­жев­но­сти, Треб­ник, Бе­о­град, 1996.
Ђор­ђе­вић Д. Ра­до­мир, Со­ци­о­ло­ги­ја и исто­ри­ја му­зи­ке: Со­ци­о­ло­ги­ја му­зи­ке,
Пр­ви том, Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет, Ко­сов­ска Ми­тро­ви­ца, 2016.

295
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 279-298.
Ђу­рић Клајн Ста­на, Исто­риј­ски раз­вој му­зич­ке кул­ту­ре у Ср­би­ји, Pro mu­si­ca,
Бе­о­град. 1971.
Ђу­рић Клајн Ста­на, Му­зич­ки за­пи­си, Вук Ка­ра­џић, Бе­о­град, 1986.
Кра­ја­чић Гор­да­на, Вој­на му­зи­ка и му­зи­ча­ри 1831-1945, НИЦ Вој­ска, Бе­о­град,
2003.
Лом­пар Ми­ло, Дух са­мо­по­ри­ца­ња: при­лог кри­ти­ци срп­ске кул­тур­не по­ли­ти­
ке, Orp­he­us, Но­ви Сад, 2012.
Ма­тић Ми­лан, Срп­ска по­ли­тич­ка тра­ди­ци­ја, Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке сту­ди­је,
Бе­о­град, 1998.
Ми­ло­ше­вић Ђор­ђе­вић Ја­сна, Чо­век о на­ци­ји: схва­та­ње на­ци­о­нал­ног иден­ти­
те­та у Ср­би­ји, Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2008.
Па­вло­вић Би­ља­на, „Вас­пит­не вред­но­сти тра­ди­ци­о­нал­них на­род­них пе­са­ма
и ига­ра у на­ста­ви му­зич­ке кул­ту­ре“, На­ста­ва и вас­пи­та­ње, Пе­да­го­шко
дру­штво Ср­би­је, Бе­о­град, 4/2013, стр. 668-681.
Па­вло­вић Би­ља­на, Ци­цо­вић Са­рај­лић Дра­га­на, „Срп­ска умет­нич­ка му­зи­ка
то­ком Ве­ли­ког ра­та и ње­на за­сту­пље­ност у са­вре­ме­ној на­ста­ви му­зич­ке
кул­ту­ре и исто­ри­је“, у збор­ни­ку: Век срп­ске гол­го­те 1915-2015, књ. III,
(при­ре­дио: Урош Шу­ва­ко­вић), Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет, Ко­сов­ска Ми­тро­ви­
ца, 2016, стр. 359-375.
Па­вло­вић Ми­ли­во­је, Срп­ска зна­ме­ња, зву­ци, бо­је, об­ли­ци, Чи­го­ја штам­па, Бе­
о­град, 2007.
Пе­јо­вић Рок­сан­да, Срп­ска му­зи­ка: од на­се­ља­ва­ња сло­вен­ских пле­ме­на на бал­
кан­ско по­лу­о­стр­во до кра­ја XVI­II ве­ка, Уни­вер­зи­тет умет­но­сти у Бе­о­гра­
ду, Бе­о­град, 1998.
Пе­тра­но­вић Бран­ко, Ју­го­сло­вен­ско ис­ку­ство срп­ске на­ци­о­нал­не ин­те­гра­ци­је,
Слу­жбе­ни лист СРЈ, Бе­о­град, 1993.
Пе­тро­вић Жар­ко, Со­лун­ке пе­сме, Но­та, Кња­же­вац, 1988.
Сте­фа­но­вић Ди­ми­три­је, „Му­зи­ка у сред­њо­ве­ков­ној Ср­би­ји“, у збор­ни­ку:
Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква 1219-1969: Спо­ме­ни­ца о 750-го­ди­шњи­ци ауто­
ке­фал­но­сти, СА­НУ, Бе­о­град, 1969, 117-127.
Су­бо­тић Мом­чи­ло, Иден­ти­тет и ге­о­по­ли­тич­ка ствар­ност Ср­ба, Ин­сти­тут
за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град, 2012.
Тер­зић Сла­вен­ко, „Ре­ли­ги­ја као фак­тор об­ли­ко­ва­ња на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та
Ср­ба“, у збор­ни­ку Су­срет или су­коб ци­ви­ли­за­ци­ја на Бал­ка­ну, (при­ре­дио:
Сла­вен­ко Тер­зић), Исто­риј­ски ин­сти­тут СА­НУ, Бе­о­град, 1988, стр. 295-
306.
Ar­na­u­to­vić Je­le­na, Iz­me­đu po­li­ti­ke i tr­ži­šta: po­pu­lar­na mu­zi­ka na Ra­dio Be­o­gra­du
u SFRJ, Ra­dio-te­le­vi­zi­ja Sr­bi­je, Be­o­grad, 2012.
Đi­las Alek­sa, Ospo­ra­va­na ze­mlja: Ju­go­slo­ven­stvo i re­vo­lu­ci­ja, Knji­žev­ne no­vi­ne,
Be­o­grad, 1990.
Ja­coby Wil­li­am G, ,,Is The­re a cul­tu­re War? Con­flic­ti­ning Va­lue Struc­tu­res in Ame­
ri­can Pu­blic Opi­nion“, Ame­ri­can Po­li­ti­cal Sci­en­ce Re­vi­ew, Ame­ri­can Po­li­ti­cal
Sci­en­ce As­so­ci­a­tion, New Hampshi­re, Vol. 108, 4/2014, стр. 754-771.

296
Јо­ван Ба­зић, Би­ља­на Па­вло­вић Уло­га му­зи­ке у фор­ми­ра­њу ...
Ro­dić Mi­li­voj, Na­rod­na po­ez­ i­ja re­vo­lu­ci­o­nar­nih epo­ha kao knji­žev­ni fe­no­men,
Svet knji­ge, Be­o­grad, 2005.
Smit D. An­to­ni, Na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet, Bi­bli­o­te­ka XX vek, Be­o­grad; Či­go­ja štam­pa,
Ze­mun 1998.
To­ma­šek An­dri­ja (pri­re­dio), Mu­zi­ka i mu­zi­ča­ri u NOB-u: zbor­nik se­ća­nja, Sa­vez
or­ga­ni­za­ci­ja kom­po­zi­to­ra Ju­go­sla­vi­je, Be­o­grad, 1982.

Jo­van Ba­zic, Bi­lja­na Pa­vlo­vic

MU­SIC RO­LE IN ESTA­BLIS­HING ­

AND RE­CON­STRUC­TION OF SER­BIAN ­
NA­TI­ON
­ AL IDEN­TITY
Re­su­me
The long-term so­cio-hi­sto­ri­cal pro­ces­ses of fe­e­ling uni­qu­en­ ess
and be­lon­ging to et­hnic, cul­tu­ral and po­li­ti­cal com­mu­ni­ti­es for­med the
Ser­bian iden­tity. Na­ti­o­nal con­sci­o­u­sness, as­so­ci­at­ed with Ne­ma­nja and
St. Sa­va and cen­te­red on me­mo­ri­es of the exi­sten­ce and glory of Ser­
bian me­di­e­val sta­te, is the key fac­tor of Ser­bian iden­tity. They won the
auto­cep­ha­lo­us Ser­bian Ort­ho­dox Church and laid the fo­un­da­ti­ons of
Ser­bian sta­te­hood af­ter the Byzan­ti­ne mo­del. Very im­por­tant ro­le in for­
ma­tion of Ser­bian iden­tity played mu­sic. It has been an in­te­gral part of
re­li­gi­o­us ri­tu­als, sta­te and co­urt ce­re­mo­ni­es, mi­li­tary cam­pa­igns and the
win­ning ce­re­mony, ce­le­bra­tion and folk joy. In tho­se events, the mu­sic
di­rectly con­tri­bu­ted to the de­ve­lop­ment of pa­tri­o­tic fe­e­lings and com­bat
mo­ra­le. The Tur­kish aut­ho­ri­ti­es ha­ve pre­ven­ted the ma­in­te­nan­ce of re­li­
gi­o­us ri­tu­als, folk cu­stoms and ce­le­bra­ti­ons du­ring cen­tu­ri­es of sla­very
un­der the­ir ru­le. Ho­we­ver, be­hind its walls, chur­ches and mo­na­ste­ri­es
con­ti­nued to be pla­ces whe­re the pe­o­ple co­uld cho­ir hymns as well as
in the­ir ho­mes, we­re pe­o­ple sec­retly sang and played, nur­sed the­ir cu­
stoms, thanks to which ma­na­ged to pre­ser­ve the­ir cul­tu­re and na­ti­o­nal
con­sci­o­u­sness.
From the First Ser­bian Upri­sing (1804), the mu­sic was mo­re pre­
sent in pe­op­ le but al­so among the re­bels. At the sa­me ti­me, be­si­des the
pro­cess of li­be­ra­tion from the Ot­to­man Em­pi­re and the cre­a­tion of the
mo­dern Ser­bian sta­te, the Ser­bian pe­o­ple car­ried out a ma­jor cul­tu­ral
and edu­ca­ti­o­nal re­vi­val. In­spi­red by Ser­bian fol­klo­re, church mu­sic and
na­ti­o­nal hi­story mu­sic was even mo­re ar­ti­sti­cally sha­ped in the works
of many com­po­sers. Mu­sic strongly ur­ged pa­tri­o­tic fe­e­lings, which is
espe­ci­ally evi­dent at the ti­me of li­be­ra­tion wars (1912-1918). Tho­se
songs, by the­ir de­fi­ant, li­ber­ta­rian, pa­tri­o­tic and hu­ma­ni­stic spi­rit po­

297
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 279-298.
wer­fully lif­ted the mo­ral con­sci­en­ce of the pe­o­ple, strengthe­ned the fig­
hting spi­rit and unity and en­co­u­ra­ged fight for fre­e­dom.
Ser­bian mu­sic has evol­ved lar­gely spon­ta­ne­o­usly its ba­sic cha­
rac­te­ri­stics, in ad­di­tion to ar­ti­stic and aest­he­tic na­tu­re, the aut­hen­ti­city,
pe­cu­li­a­rity and ori­gi­na­lity un­til the cre­at­ion of Yugo­sla­via. La­ter, the
de­ve­lop­ment of mu­sic was in­cre­a­singly di­rec­ted by cul­tu­ral po­licy and
it was a very im­por­tant in­stru­ment in the pro­cess of re­con­struc­tion of
na­ti­o­nal iden­tity. Du­ring the twen­ti­eth cen­tury Ser­bian iden­tity went
thro­ugh three wa­ves of re­con­struc­tion, which we­re de­ter­mi­ned by na­ti­
o­nal in­te­rests, ide­o­lo­gi­cal, po­li­ti­cal and na­ti­o­nal re­as­ ons: 1) blen­ding of
Ser­bian iden­tity in­to the Yugo­slav; 2) the tran­sfor­ma­tion of the Yugo­
slav iden­tity thro­ugh po­li­tics of brot­her­hood and unity; and 3) as Yugo­
sla­via dis­in­te­gra­ted re­turn to Ser­bi­an­hood. Ac­cor­ding to the new system
of va­lu­es and the pre­va­i­ling ide­o­lo­gi­cal and po­li­ti­cal con­vic­ti­ons, mu­sic
cre­a­ti­vity was fa­vo­red in the­se pro­ces­ses. By do­ing this and fa­vo­ring
Yugo­slav, co­smo­po­li­tan, re­vo­lu­ti­o­nary and ot­her ele­ments that ha­ve
for­med new mu­sic and ce­le­bra­ted mu­si­cal li­fe in Yugo­sla­via, na­ti­o­nal
mu­sic has been in­cre­a­singly sup­pres­sed. Such mu­sic di­rectly con­tri­bu­
ted to the de­ve­lop­ment of the Yugo­slav con­sci­o­u­sness, strengthe­ning
unity and tied the pe­o­ple thro­ugh new ide­o­lo­gi­cal con­structs. The re­na­
is­san­ce of the Ser­bian na­ti­o­nal mu­sic to­ok pla­ce at the ti­me of le­a­ving
the Yugo­slav and re­ne­wal of Ser­bian iden­tity, espe­ci­ally in awa­ke­ning
na­ti­o­nal con­sci­o­u­sness and de­ve­lo­ping na­ti­o­nal fe­e­lings.
The mu­sic had a very im­por­tant ro­le in the for­ma­tion of Ser­bian
na­ti­o­nal iden­tity as well as its re­con­struc­tion. On the ot­her hand, the
Ser­bian iden­tity was gro­un­ded in aut­hen­tic mu­sic, which thro­ugh its
evo­lu­tion had mul­ti­ple fun­cti­ons and was an in­te­gral fac­tor in the sys-
tem of va­lu­es of Ser­bian so­ci­ety.
Keywords: Ser­bian iden­tity, Yugo­slav­hood, mu­sic, pa­tri­o­tism

* Овај рад је примљен 01. фебруара 2017. године а прихваћен за штампу на састанку
Редакције 21. фебруара 2017. године.

298
УДК 316.356.4:340.13(44) Српска политичка мисао
број 1/2017.
Пре­глед­ни год. 24. vol. 55.
рад стр. 299-320.
Ду­шан Гу­ја­ни­чић
Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке сту­ди­је, Бе­о­град

ПРАВ­НО-ПО­ЛИ­ТИЧ­КИ ПО­ГЛЕД ­
НА ФРАН­ЦУ­СКО СХВА­ТА­ЊЕ НА­ЦИ­ЈЕ*

Са­же­так
По­сто­је из­ве­сне ка­те­го­ри­је у обла­сти дру­штве­них на­у­ка чи­ја
сло­же­ност зах­те­ва ви­ше­стру­ко об­ја­шње­ње и раз­ма­тра­ње са ста­но­
ви­шта раз­ли­чи­тих ди­сци­пли­на. Јед­на од та­квих ка­те­го­ри­ја је ван
сва­ке сум­ње и на­ци­ја. Ве­ро­ват­но је те­шко, па и не­мо­гу­ће, са­мо и
по­бро­ја­ти, а ка­мо­ли све­о­бу­хват­но ана­ли­зи­ра­ти број на­уч­них ску­
по­ва и ко­ли­чи­ну хар­ти­је ко­ји су по­све­ће­ни ши­ром све­та, а у Евро­
пи пр­вен­стве­но, овом сло­же­ном фе­но­ме­ну. Ми на­рав­но на овом
ме­сту има­мо знат­но скром­ни­је ам­би­ци­је - осве­тли­ти пре­вас­ход­но
са два аспек­та, кон­крет­но прав­ног и по­ли­тич­ког, у јед­ној од­ре­ђе­
ној зе­мљи, Фран­цу­ској, овај кључ­ни и ни­кад до­вољ­но об­ја­шње­ни
по­јам ко­ји има го­то­во не­за­о­би­ла­зан зна­чај ско­ро у свим дру­штве­
ним на­у­ка­ма. У том прав­цу по­за­ба­ви­ће­мо се прав­ном ана­ли­зом
те­мељ­них ака­та на ко­јем по­чи­ва са­вре­ме­на Фран­цу­ска, за­кон­ским
окви­ром, па де­лом и (устав­но)суд­ском прак­сом. У по­ли­тич­ком пак
сми­слу су нам ре­ле­вант­ни основ­ни по­сту­ла­ти Фран­цу­ске ре­во­лу­
ци­је, ста­во­ви по­је­ди­них ауто­ра, као и глав­не иде­о­ло­шке по­став­ке
во­де­ћих по­ли­тич­ких сна­га у зе­мљи по овом пи­та­њу.
Кључ­не ре­чи: на­ци­ја, Фран­цу­ска, гра­ђа­нин, је­дин­ство, не­де­љи­вост

* Овај текст је настао као део рада у оквиру пројеката бр. 179009, који финансира
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

299
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 299-320.

­
1. ИСТО­РИЈ­СКИ ОСВРТ

1.1. (Пред)ре­во­лу­ци­о­нар­ни кон­текст 18. ве­ка

На по­чет­ку овог ра­да са­свим ле­ги­тим­но се мо­же по­ста­ви­
ти пи­та­ње: Ако је на­ци­ја уни­вер­зал­на ка­те­го­ри­ја чи­је је по­сто­ја­
ње у свим де­ло­ви­ма све­та да­нас не­спор­но, због че­га он­да по­себ­но
раз­ма­тра­ти баш фран­цу­ски слу­чај и фран­цу­ско схва­та­ње на­ци­је?
Од­го­вор мо­ра би­ти не­дво­сми­слен и, ве­ру­је­мо, до­вољ­но убе­дљив -
фран­цу­ски кон­цепт на­ци­је са­др­жи зна­чај­не исто­риј­ске, кул­тур­не и
по­ли­тич­ке спе­ци­фич­но­сти ко­је га ја­сно из­два­ја­ју у оби­љу дру­гих
на­ци­о­нал­них за­јед­ни­ца. При­том, не са­мо да те по­себ­но­сти има­ју
не­ма­ли те­о­риј­ски и ака­дем­ски зна­чај, већ има­ју и из­ра­зи­ту прак­
тич­ну ди­мен­зи­ју ко­ја се огле­да кроз са­др­жај и об­ли­ко­ва­ње по­је­ди­
них за­ко­на ко­ји се на њих при­ме­њу­ју, али и суд­ске прак­се у окви­ру
кон­крет­ног прав­ног по­рет­ка.
Уоп­ште­но го­во­ре­ћи, фран­цу­ска, као и мно­ге дру­ге на­ци­о­нал­
не исто­ри­је, има од­ре­ђе­не гра­нич­не до­га­ђа­је (не­ки би ре­кли ,,ка­
ме­не-ме­ђа­ше“) ко­је пред­ста­вља­ју пре­лом­не тре­нут­ке у раз­во­ју на­
ро­да. У фран­цу­ском слу­ча­ју та­кав да­тум је ван сва­ке сум­ње 1789.
као го­ди­на из­би­ја­ња Ве­ли­ке фран­цу­ске ре­во­лу­ци­је. Пре тог да­ту­ма
је вла­дао та­ко­зва­ни ,,Ста­ри ре­жим“ (An­cien régi­me) под ап­со­лут­
ном мо­нар­хи­јом по­чев од XVI ве­ка. Да­кле, у пе­ри­о­ду од не­ко­ли­ко
прет­ход­них ве­ко­ва ни­је ни би­ло из­гра­ђе­не по­ли­тич­ке за­јед­ни­це са
сло­бод­ним гра­ђа­ни­ном-по­је­дин­цем ко­ји би био њен но­си­лац, већ
је у сре­ди­шту за­јед­ни­це био по­је­ди­нац-по­да­ник без ика­квих по­
себ­но за­га­ран­то­ва­них лич­них пра­ва и сло­бо­да на­су­прот са­мо­во­љи
ап­со­лу­ти­стич­ких вла­да­ра ко­ји су вла­да­ли по ,,ми­ло­сти бож­јој“, као
и по­вла­шће­них сло­је­ва фран­цу­ског дру­штва, плем­ства и све­штен­
ства. Сход­но то­ме, оста­так ста­нов­ни­штва, та­ко­зва­ни тре­ћи ста­леж
(бур­жо­а­зи­ја, за­на­тли­је, се­ља­штво...) је био у ве­ли­кој ме­ри по­ли­
тич­ки обес­пра­вљен.
У та­квом јед­ном кон­тек­сту на­ра­ста­ју­ћа дру­штве­на сна­га,
еко­ном­ски оја­ча­ла и по­ли­тич­ки све све­сни­ја, фран­цу­ска (а у пр­
вом ре­ду па­ри­ска) бур­жо­а­зи­ја се са из­би­ја­њем ре­во­лу­ци­је по­ста­
ви­ла у цен­тар по­ли­тич­ке па­жње и дру­штве­них зби­ва­ња. На ге­не­
рал­ној скуп­шти­ни ста­ле­жа ко­ја у Фран­цу­ској ни­је са­зи­ва­на пу­них
175 го­ди­на (од 1614. и на­ме­сни­штва Ма­ри­је Ме­ди­чи!), све­га не­
ко­ли­ко не­де­ља по­сле па­да Ба­сти­ље тре­ћи ста­леж (са бур­жо­а­ским
пред­став­ни­ци­ма као во­де­ћим уну­тар ње­га) се у по­себ­ном про­гла­су
про­гла­сио чи­та­вом На­ци­јом. У том по­гле­ду остао је чу­вен про­глас
,,Шта је то тре­ћи ста­леж?“ опа­та Сје­је­са, јед­ног од де­ле­га­та у скуп­

300
Ду­шан Гу­ја­ни­чић Прав­но-по­ли­тич­ки по­глед на ...
шти­ни: ,,Шта је тре­ћи ста­леж? Све. А шта је био до са­да? Ни­шта.
А шта зах­те­ва? Да по­ста­не не­што.“1) Као про­из­вод тог све­ча­ног
мо­мен­та и, ис­по­ста­ви­ће се на­кнад­но, исто­риј­ског тре­нут­ка, до­не­та
је и чу­ве­на Де­кла­ра­ци­ја о пра­ви­ма чо­ве­ка и гра­ђа­ни­на, ко­ја озна­ча­
ва на од­ре­ђе­ни на­чин отва­ра­ње но­ве по­ли­тич­ке ере. Пре­ам­бу­ла тог
до­ку­мен­та за­слу­жу­је, због свог зна­ча­ја, да ов­де бу­де де­лом на­ве­де­
на: ,,Пред­став­ни­ци Фран­цу­ског На­ро­да, оку­пље­ни у На­ци­о­нал­ну
Скуп­шти­ну, по­ла­зе­ћи од то­га да су не­зна­ње, за­бо­рав или пре­зир
људ­ских пра­ва је­ди­ни узрок дру­штве­них не­да­ћа и ис­ква­ре­но­сти
Вла­да, су од­лу­чи­ли да из­ло­же у све­ча­ној Де­кла­ра­ци­ји при­род­на,
нео­ту­ђи­ва и све­та пра­ва чо­ве­ка, ка­ко би ова де­кла­ра­ци­ја стал­но
под­се­ћа­ла чла­но­ве дру­штве­ног те­ла на њи­хо­ва пра­ва и оба­ве­зе...“
Исто­вре­ме­но, ова де­кла­ра­ци­ја у чла­ну 3. ис­ти­че иде­ју На­ци­је и
ње­не нео­ту­ђи­ве су­ве­ре­но­сти: ,,Прин­цип сва­ке су­ве­ре­но­сти по­чи­ва
пр­вен­стве­но у На­ци­ји. Ни­јед­но те­ло, ни­је­дан по­је­ди­нац не мо­же
вр­ши­ти власт ко­ја ода­тле из­ри­чи­то не про­ис­ти­че.“
Ме­ђу­тим, ка­ко је до­шло до ова­квог јед­ног ре­во­лу­ци­о­нар­ног
пре­о­кре­та у по­ли­тич­кој све­сти на­род­них пред­став­ни­ка и афир­ми­
са­ња но­вих дру­штве­них вред­но­сти? До­ми­нан­тан став код ве­ли­ког
бро­ја ауто­ра по­ла­зи од не­спор­не чи­ње­ни­це да је фи­ло­зо­фи­ја Про­
све­ти­тељ­ства (Lu­miè­res) ко­ја је оства­ри­ла вр­ху­нац свог ути­ца­ја у
дру­гој по­ло­ви­ни XVI­II ве­ка пре­суд­но об­ли­ко­ва­ла умо­ве за но­ву
по­ли­тич­ку епо­ху. Де­ло­ва­ње Вол­те­ра, Ру­соа, Ди­дроа и оста­лих фи­
ло­зо­фа-пи­са­ца ко­ји су у пој­му Ра­зу­ма ви­де­ли осло­нац но­вог до­ба
и глав­но сред­ство бор­бе про­тив мо­нар­хи­стич­ко-цр­кве­не све­мо­ћи
је ван сва­ке сум­ње ство­ри­ло сво­је­вр­сну ин­те­лек­ту­ал­ну пред­и­гру
за круп­не дру­штве­не про­ме­не. Жан-Жак Ру­со је на при­мер не­ких
че­тврт ве­ка пред Ре­во­лу­ци­ју на­пи­сао сво­је ка­пи­тал­но де­ло О дру­
штве­ном уго­во­ру (Du con­trat so­cial) где из­ме­ђу оста­лог ка­же: ,,Оно
што чо­век гу­би дру­штве­ним уго­во­ром то је ње­го­ва при­род­на сло­
бо­да и нео­гра­ни­че­но пра­во ка све­му што га ис­ку­ша­ва и за чим мо­
же до­сег­ну­ти; оно што до­би­ја, пак, то је гра­ђан­ска сло­бо­да и сво­ји­
на над свим оним што по­се­ду­је.“2) Сма­тра­мо да се у овој ре­че­ни­ци
мо­же ис­прав­но са­же­ти су­шти­на ове но­ве по­ли­тич­ке фи­ло­зо­фи­је:
гра­ђа­ни се сло­бод­ном во­љом ли­ша­ва­ју јед­ног де­ла сво­јих при­род­
них им­пул­са и нео­гра­ни­че­не сло­бо­де за ко­јом би ишли њи­хо­ви
уну­тра­шњи по­ри­ви; за­уз­врат, они до­би­ја­ју јед­ну гра­ђан­ску си­гур­
ност и прав­ну за­шти­ту сво­јих пра­ва, а по­го­то­во сво­ји­не. Ру­со­о­во, и
уоп­ште про­све­ти­тељ­ско уче­ње, је на је­дан (ин)ди­рек­тан на­чин ин­
спи­ри­са­ло мно­ге ре­во­лу­ци­о­нар­не во­ђе то­ком чи­та­ве Ре­во­лу­ци­је.3)
1) Georges Lescuyer, Histoire des idées politiques, Dalloz, 2001, стр. 353.
2) Jean-Jacques Rousseau, Du contrat social, Maxi-Poche, Classique français, 1996, стр. 33.
3) Мно­ги кри­ти­ча­ри и иде­о­ло­шки про­тив­ни­ци Ре­во­лу­ци­је при­пи­су­ју упра­во пре­ве­ли­ком
Ру­со­о­вом ути­ца­ју број­не пре­те­ра­но­сти (што укљу­чу­је и зло­чи­не) то­ком ре­во­лу­ци­о­нар­

301
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 299-320.
Да­кле, од са­ме Фран­цу­ске ре­во­лу­ци­је се сма­тра да је на­ци­
ја, у овом слу­ча­ју фран­цу­ска, кон­сти­ту­и­са­на као са­вре­ме­на по­ли­
тич­ка за­јед­ни­ца. И упра­во је ту сво­је­вр­сни ,,осни­вач­ки“ или ,,кон­
сти­ту­тив­ни акт“ био на­ве­де­ни про­глас тре­ћег ста­ле­жа ко­ји је се­бе
про­гла­сио за је­ди­ног ле­ги­тим­них пред­став­ни­ка фран­цу­ског на­ро­
да. Та­ко да ,,пра­во ро­ђе­ње јед­не на­ци­је је тре­ну­так ка­да ша­ка по­
је­ди­на­ца про­гла­си да она по­сто­ји и на­сто­ји да то и по­ка­же.“4) Или,
дру­гим ре­чи­ма ,,1789, не­ма ни­ка­кве сум­ње: На­ци­ја, то је тре­ћи ста­
леж.“5)

1.2. Ре­на­но­во схва­та­ње на­ци­је - кључ­ни ­

ин­те­лек­ту­ал­ни до­при­нос 19. ве­ка раз­во­ју иде­је
Ко је био Ер­нест Ре­нан? Мо­же­мо сло­бод­но ре­ћи да се ра­
ди о јед­ној од нај­и­стак­ну­ти­јих лич­но­сти ин­те­лек­ту­ал­ног жи­во­та
Фран­цу­ске у дру­гој по­ло­ви­ни XIX ве­ка.6) Исто­ри­чар на Сор­бо­ни,
пи­сац, па и фи­ло­зоф, је по­том­ству (на­ро­чи­то ван фран­цу­ских гра­
ни­ца) остао по­знат нај­ви­ше по свом де­лу ,,Шта је на­ци­ја?“ (Qu’est-
ce qu’une na­tion?) ко­ја у осно­ви пред­ста­вља збир­ку пре­да­ва­ња ко­је
је Ре­нан одр­жао то­ком 1882-1883. го­ди­не на уни­вер­зи­те­ту. Већ на
по­чет­ку де­ла Ре­нан је са­вр­ше­но све­стан ком­плек­сно­сти пој­ма и
зах­тев­но­сти ана­ли­зе, и обра­ћа­ју­ћи се чи­та­ла­штву ис­ти­че: ,,Пред­
ла­жем да са ва­ма ана­ли­зи­рам јед­ну иде­ју, на­из­глед ја­сну, али ко­ја
до­во­ди до нај­о­па­сни­јих не­спо­ра­зу­ма.“7)
У че­му се са­сто­ји су­шти­на ње­го­ве ана­ли­зе и ка­кви су ње­го­ви
за­кључ­ци? Нај­пре, Ре­нан на­сто­ји да осло­бо­ди по­јам на­ци­је сле­пе
ве­за­но­сти за би­ло ко­ји опи­пљив, ма­те­ри­јал­ни по­јам као што су,
на при­мер, ет­нич­ко по­ре­кло, ра­са, је­зик, ве­ра или ге­о­граф­ски кри­
те­ри­ју­ми. За бал­кан­ске ис­тра­жи­ва­че ње­го­вог де­ла по­себ­но мо­же
би­ти за­ни­мљив, по на­шем ми­шље­њу, део где ка­же: ,,У да­на­шње
вре­ме, пра­ви се јед­на озбиљ­на гре­шка: ме­ша се ра­са са на­ци­јом, и
них пре­ви­ра­ња, па и ја­ко­бин­ску дик­та­ту­ру као вр­ху­нац ре­во­лу­ци­о­нар­них за­стра­њи­ва­
ња. Чи­ње­ни­ца да, ре­ци­мо је­дан Мак­си­ми­ли­јан Ро­бе­спјер ни­је скри­вао сво­ју на­кло­ност
ка твор­цу те­о­ри­је о дру­штве­ном уго­во­ру још увек не до­ка­зу­је ни­ка­кву узроч­но-по­
сле­дич­ну ве­зу из­ме­ђу уче­ња Жан-Жак Ру­соа и ре­во­лу­ци­о­нар­них зло­чи­на и ја­ко­бин­
ског то­та­ли­та­ри­зма. У том кон­тек­сту би­смо се огра­ди­ли од по­вр­шних и не­у­те­ме­ље­них
оп­ту­жби по­је­ди­них кри­ти­ча­ра на ра­чун Ру­соа као то­бо­жњег ,,ду­хов­ног ин­спи­ра­то­ра“
по­ме­ну­тих не­га­тив­них по­ја­ва то­ком Ре­во­лу­ци­је.
4) An­ne-Ma­rie Thi­es­se, La création des iden­tités na­ti­o­na­les, Edi­ti­ons du Se­uil, 2001, стр. 11.
5) Ge­or­ges Le­scuyer, L’hi­sto­ir­ e des idées po­li­ti­qu­es, нав. де­ло, стр. 353.
6) ,,Нај­леп­ша ин­те­ли­ген­ци­ја на­шег до­ба“, ,,је­дан од нај­ве­ћих љу­ди ове зе­мље“, ,,не­цр­
кве­ни све­тац“, чо­век ко­ји ,,спа­ја го­то­во све цр­те фран­цу­ске кул­ту­ре 19. ве­ка“...су са­мо
не­ки од епи­те­та ко­ји су из­ре­че­ни о Ре­на­ну по­сле ње­го­ве смр­ти 1892. го­ди­не.
7) Er­nest Re­nan, Qu’est-ce qu’une na­tion?, Mil­le et une nu­its, 1996, стр. 7.

302
Ду­шан Гу­ја­ни­чић Прав­но-по­ли­тич­ки по­глед на ...
при­пи­су­је се ет­нич­ким или је­зич­ким за­јед­ни­ца­ма су­ве­ре­ност ко­ја
при­ли­чи ра­ди­је на­ро­ди­ма ко­ји ствар­но по­сто­је.“8) Да­кле, у до­ба бу­
ђе­ња на­ци­о­нал­не иде­је и ства­ра­ња са­вре­ме­них на­ци­ја ка­кав је био
19. век Ре­нан нам су­ге­ри­ше да је код мно­гих гру­па тај про­цес тек
на по­чет­ку и да се оне не мо­гу сма­тра­ти на­ци­јом у пу­ном сми­слу те
ре­чи. Он по­се­бан на­гла­сак ста­вља на од­ре­ђе­не не­ма­те­ри­јал­не чи­
ни­о­це у фор­ми­ра­њу на­ци­је као што су во­ља и за­бо­рав ко­ји мо­ра­ју
ко­лек­тив­но би­ти из­ра­же­ни у ду­жем вре­мен­ском пе­ри­о­ду про­ла­зе­
ћи кроз раз­ли­чи­те исто­риј­ске епо­хе, па ка­же: ,,...су­шти­на јед­на на­
ци­је је да сви по­је­дин­ци има­ју мно­го за­јед­нич­ких ства­ри у на­сле­ђу,
а та­ко­ђе и да су сви и за­бо­ра­ви­ли на до­ста ства­ри“,9) под­ра­зу­ме­ва
се на ства­ри из про­шло­сти по Ре­на­ну, ка­ко би јед­на на­ци­о­нал­на
за­јед­ни­ца мо­гла са је­дин­стве­ном све­шћу из ко­је би би­ли из­бри­са­
ни по­је­ди­ни оп­те­ре­ћу­ју­ћи до­га­ђа­ји из про­шло­сти да ко­ра­ча си­гур­
но у бу­дућ­ност. Од­но­сно, у на­ци­о­нал­ној све­сти би оста­ли, или би
тре­ба­ло да оста­ну, са­мо они за­јед­нич­ки еле­мен­ти ко­ји пре­суд­но
ути­чу на ње­но ја­ча­ње, а би­ли би ели­ми­ни­са­ни сви они фак­то­ри и
до­га­ђа­ји ко­ји спу­та­ва­ју, или би спу­та­ва­ли ства­ра­ње је­дин­стве­не и
хо­мо­ге­не све­сти.
С дру­ге стра­не, Ер­нест Ре­нан не про­пу­шта да при­ме­ти и ис­
так­не сву по­себ­ност фран­цу­ског слу­ча­ја, па у том сми­слу ка­же:
,,Сла­ва је Фран­цу­ске да је пу­тем Фран­цу­ске ре­во­лу­ци­је про­кла­мо­
ва­ла да јед­на на­ци­ја по­сто­ји са­ма по се­би (то јест сво­јом во­љом,
прим. аут.)... прин­цип на­ци­је је од нас по­те­као.“10) Да­кле, Фран­цу­
ска ре­во­лу­ци­ја је тај до­га­ђај ко­ји је исто­риј­ски уте­ме­љио на­че­ло
мо­дер­не на­ци­је пу­тем про­гла­ше­ња на осно­ву сло­бод­но из­ра­же­не
во­ље ње­них при­пад­ни­ка - упра­во оно што су ура­ди­ли пред­став­ни­
ци тре­ћег ста­ле­жа на по­чет­ку ре­во­лу­ци­је. Ре­нан је, на­рав­но, све­
стан чи­ње­ни­це да на­ци­о­нал­но (и др­жав­но) је­дин­ство ни­су на исти
на­чин и истим пу­тем оства­ре­ни у раз­ли­чи­тим зе­мља­ма, јер не­где
је то би­ло ура­ђе­но де­ло­ва­њем вла­да­ју­ће ди­на­сти­је, не­где дру­где
опет ди­рект­ном во­љом по­је­ди­них про­вин­ци­ја, не­где опет оп­штим
ду­хом ује­ди­ње­ња, али на кра­ју ниг­де ни­је био до­во­љан са­мо не­ки
од го­ре по­ме­ну­тих ма­те­ри­јал­них, опи­пљи­вих чи­ни­ла­ца. Тре­ба­ло је
за то да­кле не­што ви­ше - јед­на свест, исто­риј­ско се­ћа­ње, ду­хов­на
ве­за. У Фран­цу­ској пак, то ује­ди­ње­ње у јед­ну ве­ли­ку др­жа­ву је до­
шло ви­ше­ве­ков­ним де­ло­ва­њем кра­љев­ских ди­на­сти­ја ко­је су то­ком
ве­ко­ва ши­ри­ле те­ри­то­ри­јал­но про­стран­ство фран­цу­ске др­жа­ве, ра­
то­ви­ма, же­нид­ба­ма или уго­во­ри­ма.
8) Er­nest Re­nan, Qu’est-ce qu’une na­tion?, нав. де­ло, стр. 7-8.
9) Исто, стр. 15
10) Исто.

303
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 299-320.
При­том, Ре­нан не са­мо да је ин­те­лек­ту­ал­но за­о­кру­жио сво­
јим де­лом по­јам на­ци­је, већ га он сма­тра исто­риј­ски и до­брим и
ну­жним, па твр­ди: ,,По­сто­ја­ње на­ци­ја је га­ран­ци­ја сло­бо­де ко­ја би
би­ла из­гу­бље­на ако би свет имао са­мо је­дан за­кон и јед­ног го­спо­
да­ра.“11) Али, ка­ко би до кра­ја раз­у­ме­ли ње­го­во ,,нео­р­ган­ско“ схва­
та­ње пој­ма на­ци­је тре­ба до­вр­ши­ти ана­ли­зу и ис­пра­ти­ти ло­гич­ки
ток ње­го­вог раз­ми­шља­ња. ,,На­ци­ја је је­дан ду­хов­ни прин­цип ко­ји
про­ис­ти­че из ду­бо­ких пре­ви­ра­ња исто­ри­је, јед­на ду­хов­на по­ро­ди­
ца, а не за­јед­ни­ца од­ре­ђе­на ре­ље­фом тла.“12) И да би ко­нач­но, при
кра­ју свог пре­да­ва­ња, је­згро­ви­то и лу­цид­но за­кљу­чио: ,,По­сто­ја­ње
јед­не на­ци­је је сва­ко­днев­ни пле­би­сцит...“13) Мо­же­мо и да­нас ре­ћи
да је Ре­на­нов до­жи­вљај на­ци­је и ње­ног исто­риј­ског раз­вит­ка, као
и ин­те­лек­ту­ал­но об­ја­шње­ње те по­ја­ве, у до­број ме­ри до­ми­нант­но,
или у нај­ма­њу ру­ку че­сто при­сут­но и вр­ло ути­цај­но у ака­дем­ским
рас­пра­ва­ма око овог пи­та­ња у Фран­цу­ској.

2. НА­ЦИ­ОН
­ АЛ­НО ПИ­ТА­ЊЕ У ОКВИ­РУ ­
СА­ВРЕ­МЕ­НОГ ПО­ЛИ­ТИЧ­КОГ КОН­ТЕК­СТА ­
ФРАН­ЦУ­СКЕ

2.1. По­ја­ва мул­ти­кул­ту­ра­ли­зма

И на по­чет­ку овог де­ла на­шег члан­ка би се опет, пот­пу­но
оправ­да­но, мо­гло по­ста­ви­ти јед­но пи­та­ње, на при­мер: Због че­га
про­бле­ма­ти­зо­ва­ти на по­чет­ку 21. ве­ка пи­та­ње јед­не ве­ли­ке и из­
гра­ђе­не европ­ске на­ци­је чи­је је по­сто­ја­ње не­спор­но у ду­жем исто­
риј­ском пе­ри­о­ду? У том по­гле­ду ства­ри из­гле­да­ју да­нас мно­го
сло­же­ни­је у Пе­тој фран­цу­ској ре­пу­бли­ци не­го што би се то да­ло
за­кљу­чи­ти ле­ти­мич­ним, по­вр­шним по­гле­дом не­ког по­сма­тра­ча са
стра­не, од­но­сно из ино­стран­ства. Јер ка­ко то ви­спре­но и убе­дљи­
во при­ме­ћу­је по­след­њих го­ди­на по­зна­ти фран­цу­ски пи­сац и но­ви­
нар, Ерик Зе­мур: ,,Фран­цу­ска ли­чи на оне ста­ре гра­ђе­ви­не очу­ва­не
фа­са­де ко­је се сма­тра­ју исто­риј­ским спо­ме­ни­ком, али чи­ја је уну­
тра­шњост у пот­пу­но­сти ис­тум­ба­на ка­ко би се укло­пи­ла у мо­дер­не
трен­до­ве и бри­гу ре­клам­них про­мо­те­ра да про­фи­ти­ра­ју и од нај­
ма­њег про­сто­ра уну­тар њих.“14) До ко­је ме­ре је на­ци­о­нал­но пи­та­

11) Er­nest Re­nan, Qu’est-ce qu’une na­tion?, нав. де­ло, стр. 33.
12) Исто, стр. 30.
13) Исто, стр. 32.
14) Eric Zemmour, Le suicide français, Albin Michel, 2014, стр. 9-10.

304
Ду­шан Гу­ја­ни­чић Прав­но-по­ли­тич­ки по­глед на ...
ње би­ло (и још увек је) за­ош ­ тре­но у Фран­цу­ској нај­бо­ље мо­жда
све­до­чи по­да­так да је то­ком вла­да­ви­не прет­ход­ног пред­сед­ни­ка
Ни­ко­ле Сар­ко­зи­ја из­ме­ђу 2007. и 2012. го­ди­не би­ло фор­ми­ра­но и
ми­ни­стар­ство за на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет. Ње­го­ва уло­га и кон­крет­но
де­ло­ва­ње су би­ли до­ста ма­гло­ви­то од­ре­ђе­ни, али је иде­ја сва­ка­ко
би­ла да оно до­при­не­се на не­ки на­чин дру­штве­ној рас­пра­ви о овом
пи­та­њу и бо­љој ин­те­гра­ци­ји стра­на­ца и Фран­цу­за стра­ног по­ре­кла
у на­ци­о­нал­ну за­јед­ни­цу. Ме­ђу­тим с об­зи­ром на по­чет­не по­те­шко­ће
већ око ње­го­вог са­мог по­зи­ци­о­ни­ра­ња у јав­ном мње­њу и око кон­
крет­не по­ру­ке ко­ју је тре­ба­ло да пре­не­се, ово по­себ­но ми­ни­стар­
ство је већ на­кон не­ког вре­ме­на би­ло уки­ну­то не ис­пу­нив­ши по
оп­штем ми­шље­њу прет­ход­но ни­ка­кав од­ре­ђен циљ.
Украт­ко, шта је нај­ве­ћи про­блем да­на­шње Фран­цу­ске у сми­
слу на­ци­о­нал­ног пи­та­ња? Нај­кра­ће што би се мо­гло ре­ћи да је то
ин­те­гра­ци­ја стра­на­ца, од­но­сно ими­гра­на­та и/или њи­хо­вих по­то­
ма­ка то­ком прет­ход­них не­ко­ли­ко, при­бли­жно две до три, ма­да би
не­ки мо­жда и ре­кли и че­ти­ри де­це­ни­је, по­чев од ‘70-их го­ди­на про­
шлог ве­ка. Та­кви про­бле­ми ре­ал­но ни­су по­сто­ја­ли то­ком нај­ве­ћег
де­ла 20. ве­ка. Ства­ри тре­ба по­сма­тра­ти ма­ло ши­ре и узе­ти у об­зир
не­ке ду­бо­ке мен­та­ли­тет­ске од­ли­ке Фран­цу­за и од­ре­ђе­не уко­ре­ње­
не цр­те фран­цу­ског ду­ха. На­и­ме, ра­ди се о то­ме да је фран­цу­ско
ин­те­лек­ту­ал­но би­ће, да упо­тре­би­мо тај из­раз, су­штин­ски че­сто
скло­но да ства­ри око се­бе по­сма­тра и ту­ма­чи кроз би­нар­не по­де­ле:
ја­ко­би­ни­зам-жи­рон­ди­зам, цен­тра­ли­зам-уни­та­ри­зам, ле­ви­ца-де­
сни­ца, аси­ми­ла­ци­ја-ин­те­гра­ци­ја, пре­зи­ден­ци­ја­ли­зам-пар­ла­мен­
та­ри­зам, ре­пу­бли­ка-мо­нар­хи­ја итд. На­рав­но, не­ке од ових по­де­ла
су не­из­бе­жне и јед­но­став­но не­ма сред­њег из­бо­ра из­ме­ђу њих, док
не­ке дру­ге пред­ста­вља­ју по сво­јој бес­ком­про­ми­сно­сти сво­је­вр­сне
оп­се­си­је фран­цу­ског ду­ха. До ко­је ме­ре по­је­ди­не од тих по­де­ла и
опре­де­љи­ва­ња пре­ма њи­ма мо­гу би­ти сло­же­не увер­љи­во све­до­чи
сво­је­вре­ме­но при­зна­ње Шар­ла де Го­ла: ,,Оно што сам ја по­ку­шао
да из­ве­дем је син­те­за из­ме­ђу мо­нар­хи­је и ре­пу­бли­ке.“15) Сход­но то­
ме, ре­жим Пе­те ре­пу­бли­ке ко­ји је на сна­зи од 1958. го­ди­не и да­нас
се ко­ло­кви­јал­но, али не без при­ме­са исти­не, че­сто на­зи­ва ,,пред­
сед­нич­ком мо­нар­хи­јом.“
Ме­ђу­тим, у кон­тек­сту од­но­са пре­ма пи­та­њу ми­гра­на­та и уоп­
ште­но тре­ти­ра­њу стра­на­ца на­ма је по­себ­но за­ни­мљи­ва и ва­жна по­
де­ла аси­ми­ла­ци­ја-ин­те­гра­ци­ја. Фран­цу­ска је на­и­ме као зе­мља ко­ја
има ду­гу исто­риј­ску тра­ди­ци­ју при­ма­ња ми­гра­на­та из ра­зно­ра­зних
раз­ло­га (углав­ном еко­ном­ске при­ро­де, али и де­лом и по­ли­тич­ких
из­бе­гли­ца) од­у­век има­ла по том пи­та­њу ма­ње-ви­ше ја­сан и до­сле­
15) Alain Peyrefitte, Le mal français, Plon, 1976, стр. 56.

305
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 299-320.
дан став: љу­ди ко­ји до­ђу и же­ле да жи­ве на фран­цу­ској те­ри­то­ри­ји
мо­ра­ју усво­ји­ти основ­не вред­но­сти фран­цу­ског дру­штва, у пр­вом
ре­ду је­зик и оби­ча­је сре­ди­не; то је ну­жно у тој или у сле­де­ћој ге­
не­ра­ци­ји до­во­ди­ло до не­из­бе­жне аси­ми­ла­ци­је, од­но­сно ута­па­ња у
фран­цу­ску на­ци­ју, раз­у­ме се на пот­пу­но до­бро­вољ­ној осно­ви.
Mеђутим, окол­но­сти у по­гле­ду на­ци­о­нал­ног пи­та­ња у Фран­
цу­ској су се дра­ма­тич­но про­ме­ни­ле кра­јем 20-ог и на­ро­чи­то по­чет­
ком 21. ве­ка, а глав­ни узрок то­ме пре­ма мно­гим ми­шље­њи­ма (што
у стро­го по­ли­тич­кој сфе­ри, што ме­ђу ши­рим на­род­ним ма­са­ма) је
по­ја­ва мул­ти­кул­ту­ра­ли­зма. Овај на­чин по­сма­тра­ња ства­ри и уре­
ђе­ња од­но­са ме­ђу раз­ли­чи­тим за­јед­ни­ца­ма (ет­нич­ким, је­зич­ким,
вер­ским итд.) је и сво­је­вр­сна иде­о­ло­ги­ја и су­про­тан је аси­ми­ла­
ци­ји као фран­цу­ском при­сту­пу ре­ша­ва­њу евен­ту­ал­них про­бле­ма у
при­хва­та­њу стра­на­ца. Мул­ти­кул­ту­ра­ли­зам по­ла­зи у осно­ви од јед­
ног јед­но­став­ног по­сту­ла­та: ,,Кри­те­ри­ју­ми јед­не кул­ту­ре не сме­
ју се при­ме­њи­ва­ти у вред­но­ва­њу и оце­њи­ва­њу дру­гих кул­ту­ра, од
ко­јих сва­ка за се­бе тво­ри по­се­бан ен­ти­тет с вла­сти­тим вред­но­сно-
нор­ма­тив­ним скло­пом. За­то је нај­ва­жни­је свим кул­ту­ра­ма оси­гу­ра­
ти исте дру­штве­не и кул­тур­не мо­гућ­но­сти раз­во­ја уну­тар дру­штве­
не за­јед­ни­це...“16) Ова­кво основ­но по­ла­зи­ште мул­тил­кул­ту­ра­ли­зма,
ака­дем­ски ле­по сро­че­но али прак­тич­но вр­ло те­шко при­мен­љи­во на
ду­жи вре­мен­ски пе­ри­од, се по­след­њих го­ди­на у Евро­пи, по­го­то­во
за­пад­ној, до­жи­вља­ва све ви­ше као по­ли­тич­ка на­ив­ност и штет­на
сла­бост ка при­до­шли­ца­ма од ко­јих зна­ча­јан део при­па­да обо­је­
ним ра­са­ма и му­сли­ман­ској ре­ли­ги­ји. Док су у Фран­цу­ској де­це­
ни­ја­ма уна­зад при­до­шли­це би­ле европ­ског по­ре­кла и хри­шћан­ске
ве­ре или тра­ди­ци­је (Ита­ли­ја­ни, Шпан­ци, По­ља­ци, Пор­ту­гал­ци...)
ни­ка­квих про­бле­ма го­то­во да ни­је би­ло да се они и њи­хо­ви по­
том­ци успе­шно и у пот­пу­но­сти укло­пе у фран­цу­ско дру­штво. Дру­
гим ре­чи­ма, ако не пр­ва, а оно сва­ка­ко дру­га ге­не­ра­ци­ја ми­гра­на­
та су по­ста­ја­ли Фран­цу­зи усво­јив­ши прет­ход­но фран­цу­ски је­зик
као ма­тер­њи и не­ке основ­не вред­но­сти фран­цу­ског дру­штва. Та­ква
ви­ше­де­це­ниј­ска, ма­ње-ви­ше јед­но­бра­зна прак­са под­стак­ну­та пре
све­га шко­лом и вој­ском као две­ма ве­ро­ват­но нај­ја­чим но­си­о­ци­ма
на­ци­о­нал­ног је­дин­ства, као да је у ве­ли­кој ме­ри уљуљ­ка­ла и за­ва­
ра­ла при­пад­ни­ке ели­те (или та­ко­зва­не ели­те) у сми­слу не­у­ви­ђа­ња
сте­пе­на сло­же­но­сти и раз­ли­чи­то­сти но­во­на­ста­ле си­ту­а­ци­је услед
ве­ли­ког при­ли­ва ста­нов­ни­штва ва­не­вроп­ског (углав­ном африч­ко-
арап­ског по­ре­кла) на­ро­чи­то у по­след­њих 3-4 де­це­ни­је. Про­блем је
на­стао и из­био на ви­де­ло свом же­сти­ном по­след­њих го­ди­на, а ње­

16) Милена Пешић, Александар Новаковић, ,,Проблем идентитета и мултикултурализам“,

Српска политичка мисао, 2/2010, стр.159.

306
Ду­шан Гу­ја­ни­чић Прав­но-по­ли­тич­ки по­глед на ...
гов ко­рен је пре све­га кул­ту­ро­ло­шке при­ро­де,17) од­но­сно по­ти­че од
знат­них кул­тур­них (или бо­ље ре­че­но кул­тур­но-ци­ви­ли­за­циј­ских)
раз­ли­ка из­ме­ђу ве­ћин­ског ста­нов­ни­штва и ста­нов­ни­штва стра­ног,
пре­вас­ход­но ва­не­вроп­ског по­ре­кла. Та­ко да ,,при­хва­та­ње за­пад­ног
мо­де­ла ли­бе­рал­не по­ли­тич­ке кул­ту­ре у чи­јој су осно­ви фор­мал­не
јед­на­ко­сти не­ће ауто­мат­ски раз­ре­ши­ти про­тив­реч­но­сти из­ме­ђу ве­
ћи­не и ма­њи­на...“18) По­ред фор­мал­не јед­на­ко­сти пред за­ко­ном и га­
ран­то­ва­ња истих људ­ских пра­ва сви­ма, за ожи­вља­ва­ње на­ци­о­нал­
ног је­дин­ства је по­треб­но оно што у Фран­цу­ској не­ки зо­ву “récit
na­ti­o­nal“ или “ro­man na­ti­o­nal“, од­но­сно ,,на­ци­о­нал­но пре­да­ње“
или ,,на­ци­о­нал­ни ро­ман“. У том по­гле­ду је по­го­то­во би­ла за­ни­
мљи­ва Тре­ћа ре­пу­бли­ка (1871-1940) у чи­јим су шко­ла­ма де­ца ду­жи
низ го­ди­на учи­ла чу­ве­ну лек­ци­ју о ,,на­шим пре­ци­ма Га­ли­ма“, што
се да­нас до­ми­нант­но сма­тра об­ли­ком та­да­шње сво­је­вр­сне др­жав­не
про­па­ган­де у прав­цу раз­ви­ја­ња и ја­ча­ња на­ци­о­нал­ног је­дин­ства на
је­дан по­ма­ло упро­шћен и, из да­на­шњег угла по­сма­тра­но по не­ки­
ма, на пе­да­го­шки не­до­вољ­но аде­ква­тан на­чин.19)
За ино­стра­не по­сма­тра­че, па и оне не­што упу­ће­ни­је, би мо­гло
да пред­ста­вља сво­је­вр­сно из­не­на­ђе­ње сте­пен по­ми­ња­ња и ин­си­
сти­ра­ња на пој­му кул­ту­ре, па и ње­го­во за­кон­ско уре­ђе­ње, у кон­тек­
сту на­ци­о­нал­ног пи­та­ња и иден­ти­те­та. Фран­цу­ска у овој обла­сти

17) Једна струја мишљења, блиска пре свега француској левици, сматра да је основни
узрок слабије или лошије интегрисаности становништва страног порекла у економско-
социјалним проблемима. У том смислу се најчешће наводе висок степен незапослености
међу ,,обојеном“ популацијом, њихова изолованост у предграђима великих градова
као својеврсним урбаним гетоима, одређене дискриминације приликом запошљавања
и слично. Колико год да ови аргументи имали извесну тежину они ипак, по нашем
мишљењу, не могу да пруже целовито објашњење за кризу националног питања
у Француској последњих година, јер, свесно или не, ова гледишта занемарују или
минимизирају културно-цивилизацијске проблеме.
18) Весна Трифуновић, ,,Мултикултурализам и образовање: проблем плурализације
идентитета“, Српска политичка мисао, 2/2012, стр. 82.
19) Колико се начин посматрања националног питања променио у Француској
последњих година (павероватно и деценија) убедљиво показује и пример последње
унутарпартијске кампање из јесени 2015. после које је требало одредити кандидата
конзервативне странке (Les Républicains) за председничке изборе у априлу ове године.
Наиме, бивши председник и један од кандидата Никола Саркози је у жару страначке
борбе једном приликом поменуо да ,,од тренутка када сте постали Француз, ваши
преци су Гали“, што је изазвало салву критика и подсмеха, како од стране његових
политичких противника, тако делом и из редова његове сопствене партије. Тако оно
што је некад, у неким ранијим историјским периодима било посматрано као сигурна
ствар и неспорна чињеница се данас у доброј мери излаже, политички и медијски,
прекору и подсмеху, и то по нашем мишљењу првенствено из разлога политичке
коректности и лажног душебрижништва за поштовање свих разноликости француског
друштва. Наравно, иако је овај политичар алудирао превасходно на симболичку и
духовну, а не нужно на физичку и генетску везу са Галима (имајући у виду све етничке
разноликости француског друштва), то га није спасло негативних коментара.

307
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 299-320.
на је­дан при­лич­но при­ље­жан и љу­бо­мо­ран на­чин не­гу­је сво­ју кул­
тур­ну осо­бе­ност ра­зним за­кон­ским ак­ти­ма и кон­крет­ним ме­ра­ма
кул­тур­не по­ли­ти­ке у прак­си. Та­ко­ђе, по­је­ди­не по­ли­тич­ке пар­ти­је
ис­ти­чу на­гла­ше­ну уло­гу соп­стве­не кул­ту­ре у не­го­ва­њу и очу­ва­њу
на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та. Та­ко на при­мер, у про­гра­му кон­зер­ва­тив­
не пар­ти­је ,,Ре­пу­бли­кан­ци“ (Les Répu­bli­ca­ins) се, из­ме­ђу оста­лог,
на­во­ди: ,,Ми смо при­вр­же­ни ху­ма­ни­стич­ком на­сле­ђу Фран­цу­ске,
ње­ним ми­сли­о­ци­ма ко­ји су оба­сја­ли свет. На­ша ам­би­ци­ја мо­ра би­
ти ве­ли­ка у овој обла­сти.“20) Ве­ћи­на оста­лих пар­ти­ја, и по­ред не­ма­
лих ме­ђу­соб­них иде­о­ло­шких раз­ли­ка, има, ба­рем де­кла­ра­тив­но,21)
исто­ве­тан или вр­ло сли­чан став у по­гле­ду оце­не фран­цу­ске кул­
тур­не ве­ли­чи­не и по­тре­бе очу­ва­ња кул­тур­не по­себ­но­сти. С дру­ге
стра­не, са ја­ча­њем ислам­ског фун­да­мен­та­ли­зма ко­ји је бру­тал­но
сту­пио на јав­ну сце­ну по­след­њих го­ди­на са кр­ва­вим те­ро­ри­стич­
ким ак­ти­ма22) пи­та­ње мул­ти­кул­ту­ра­ли­зма ће оста­ти отво­ре­но још
чи­тав низ го­ди­на, ако не и де­це­ни­ја. Глав­но пи­та­ње, пи­та­ње свих
пи­та­ња ре­кли би­смо чак, ће би­ти у ко­јој ме­ри и на ко­ји на­чин ће
фран­цу­ски по­ре­дак мо­ћи да од­го­во­ри, прав­но, по­ли­тич­ки и кул­ту­
ро­ло­шки, на овај ве­ли­ки, ако не и нај­ве­ћи иза­зов чи­та­вом дру­штву
у пе­ри­о­ду по­сле Дру­гог свет­ског ра­та.

2.2. На­че­ло све­тов­но­сти у фран­цу­ској ­

по­ли­тич­ко-прав­ној де­ба­ти
Чи­ни нам се та­ко­ђе оправ­да­ним, јер то сма­тра­мо сво­је­вр­сним
фран­цу­ским спе­ци­фи­ку­мом, да се на­ци­о­нал­но пи­та­ње раз­мо­три и
у све­тлу од­но­са са јед­ним ва­жним прав­ним на­че­лом чи­ја при­ме­
на про­из­во­ди озбиљ­не по­сле­ди­це, ка­ко ће­мо ви­де­ти, у по­ли­тич­ком
жи­во­ту ове зе­мље. На­и­ме, на­че­ло све­тов­но­сти (prin­ci­pe de lаïcité)
20) Le pro­jet des Répu­bli­ca­ins po­ur 2017, In­ter­net, https://d3n8a8pro7vhmx.clo­ud­front.net/re­pu­
bli­ca­ins/pa­ges/59/at­tac­hments/ori­gi­nal/1468248398/Pro­jet_2017_synthe­se.pdf?1468248398
, 08/01/2017.
21) До­ду­ше и на овом, на­зо­ви­мо га кул­тур­но-иде­о­ло­шком по­љу, бе­сни сво­је­вр­сни ма­ли рат
из­ме­ђу пред­став­ни­ка ле­ви­це и де­сни­це у Фран­цу­ској, од­но­сно из­ме­ђу њи­хо­вих јав­них
или не­фор­мал­них пред­став­ни­ка у јав­но­сти. Та­ко на при­мер, ови пр­ви за­ме­ра­ју де­сни­ци
отво­ре­ну или при­кри­ве­ну ксе­но­фо­би­ју, шу­ро­ва­ње са ре­ак­ци­о­нар­ним иде­ја­ма, кон­зер­
ва­ти­ви­зам у дру­штве­ним пи­та­њи­ма, спо­ра­дич­на угро­жа­ва­ња на­че­ла све­тов­не др­жа­ве,
не­ра­зу­ме­ва­ње за со­ли­дар­ност пре­ма нај­у­гро­же­ни­јим сло­је­ви­ма дру­штва и слич­но. Де­
сни­ца пак ле­ви­ци ста­вља на ду­шу од­се­че­ност од ствар­но­сти, при­зи­ва­ње но­ве ими­гра­
ци­је и ње­ну зло­у­по­тре­бу у по­ли­ти­кант­ске свр­хе, за­ла­га­ње за со­ци­јал­но пре­и­зда­шну
др­жа­ву упр­кос бу­џет­ским гу­би­ци­ма, иде­о­ло­шко сек­та­штво, сво­је­вр­сно по­ри­ца­ње ре­
ал­но­сти итд. На­рав­но, на­ве­де­не при­мед­бе су из­не­те уоп­ште­но и мо­гу се, у глав­ним
цр­та­ма, при­пи­са­ти две­ма стра­на­ма иде­о­ло­шког спек­тра.
22) До­вољ­но је по­ме­ну­ти да је у тре­нут­ку док пи­ше­мо овај текст ван­ред­но ста­ње још увек
на сна­зи у зе­мљи, и то не­пре­кид­но од но­вем­бра 2015. на­кон нај­ве­ћег те­ри­ро­ри­стич­ког
на­па­да до са­да ко­ји је у Па­ри­зу од­нео 130 жи­во­та.

308
Ду­шан Гу­ја­ни­чић Прав­но-по­ли­тич­ки по­глед на ...
пред­ви­ђа јед­ну стрикт­ну одво­је­ност др­жа­ве од вер­ских за­јед­ни­ца и
ње­ну стро­гу не­у­трал­ност пре­ма њи­ма ко­је сво­јим де­ло­ва­њем тре­
ба да оста­ну, ка­ко то за­ми­шља фран­цу­ски кон­цепт, пре­вас­ход­но
у при­ват­ној сфе­ри сва­ког по­је­дин­ца. Или ка­ко то је­згро­ви­то фор­
му­ли­ше ,,гра­ђан­ска књи­жи­ца“ (li­vret du ci­toyen), зва­ни­чан акт ко­ји
до­би­ја­ју сви кан­ди­да­ти за фран­цу­ско др­жа­вљан­ство: ,,Др­жа­ва је
не­у­трал­на пре­ма ре­ли­ги­ја­ма. Она не по­ма­же ни­јед­ну од њих. Ре­ли­
ги­ја при­па­да при­ват­ној сфе­ри сва­ког по­је­дин­ца. Др­жа­ва га­ран­ту­је
вер­ску сло­бо­ду. Сва­ко је сло­бо­дан да ве­ру­је или не ве­ру­је и да ис­
по­ља­ва ре­ли­ги­ју ко­ју же­ли.“23)
Овај прин­цип има сво­је исто­риј­ско уте­ме­ље­ње и дру­штве­ну
оправ­да­ност у кр­ва­вим вер­ским су­ко­би­ма ко­ји су тра­ја­ли са пре­ки­
ди­ма то­ком ви­ше ве­ко­ва, а са кул­ми­на­ци­јом у дру­гој по­ло­ви­ни XVI
ве­ка кад су бе­сне­ли ве­ли­ки су­ко­би из­ме­ђу ка­то­ли­ка и про­те­ста­на­та
(ху­ге­но­та). Исто та­ко, дру­штве­на све­моћ ка­то­лич­ке цр­кве све до
Ре­во­лу­ци­је из 1789. (ма­да ни по­сле овог да­ту­ма ње­на уло­га ни­је
би­ла ми­нор­на), ка­да је ова ин­сти­ту­ци­ја у ве­ли­кој ме­ри би­ла сво­је­
вр­сни про­тив­ник дру­штве­ног раз­во­ја, је до­при­не­ла де­фи­ни­тив­ном
одва­ја­њу цр­ка­ва од др­жа­ве на осно­ву за­ко­на из 1905. ко­ји је још
увек на сна­зи. Oвај за­кон је, ни­је пре­те­ра­но ре­ћи, иза­звао сво­је­вр­
сну ре­во­лу­ци­ју у фран­цу­ском дру­штву и пред­ста­вља сво­је­вр­сни
гра­нич­ник у но­ви­јој фран­цу­ској исто­ри­ји. Већ ње­го­во са­мо спро­
во­ђе­ње је у по­чет­ку иза­зва­ло ве­ли­ке от­по­ре ши­рих на­род­них ма­са
и цр­кве­не (ка­то­лич­ке) хи­је­рар­хи­је, ко­ји су по­ку­ша­ва­ли до­слов­но и
фи­зич­ким пу­тем да спре­че ње­го­ву при­ме­ну.24) Ан­ти­кле­ри­кал­ни дух
Тре­ће ре­пу­бли­ке ко­ји је вр­ху­нац до­сти­гао ре­кло би се по­чет­ком ХХ
ве­ка је упра­во ове­ко­ве­чен овом ве­ли­ком ре­фор­мом ко­ја је же­сто­ко
уз­бур­ка­ла ду­хо­ве у зе­мљи.
Ме­ђу­тим, основ­на те­за ко­ју смо на­ве­ли за аси­ми­ла­ци­ју ва­
жи у глав­ним цр­та­ма и за на­че­ло све­тов­но­сти. На­и­ме, док је ими­
гра­ци­ја у Фран­цу­ској би­ла пре­вас­ход­но европ­ског по­ре­кла и хри­
шћан­ске тра­ди­ци­је25) на­че­ло ла­ич­ке др­жа­ве се ма­ње-ви­ше успе­шно

23) Li­vret du ci­toyen de la Répu­bli­que française, In­ter­net, http:// Li­vret-du-ci­toyen_pa­ge­a­pa­

ge_5mars2015.pdf, 10/01/2017.
24) У по­је­ди­ним де­ло­ви­ма Фран­цу­ске до­ла­зи­ло је бу­квал­но и до фи­зич­ких об­ра­чу­на при­
ли­ком по­ку­ша­ја др­жав­них ор­га­на да спро­ве­ду тај за­кон. Та­ко на при­мер, на ју­гу Фран­
цу­ске у Ави­њо­ну, пре­фект је као пред­став­ник др­жа­ве у на­ме­ри да спро­ве­де по­пис цр­
кве­не имо­ви­не на­и­шао на же­сток от­пор над­би­ску­па и ло­кал­ног ста­нов­ни­штва ко­ји су
тај чин сма­тра­ли сво­је­вр­сним све­то­гр­ђем. Ви­де­ти у: Na­de­ij­e La­neyrie-Da­gen, Mémo­ir­ es
de la Fran­ce des ori­gi­nes à l’an 2000, La­ro­us­se, 1997, стр.704.
25) Пи­та­ње ве­ре у пра­вом сми­слу те ре­чи је не­што ду­бље и сло­же­ни­је и због то­га ко­ри­сти­
мо пре­вас­ход­но реч ,,тра­ди­ци­ја“ да об­ја­сни­мо ви­ше кул­ту­ро­ло­шку не­го стро­го вер­ску
при­пад­ност ста­нов­ни­штва о ко­ме го­во­ри­мо.

309
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 299-320.
при­ме­њи­ва­ло и објек­тив­но ни­је по­ста­вља­ло на­ро­чи­то ве­ли­ке про­
бле­ме у прак­си. Пр­ви за­па­же­ни­ји слу­чај ко­ји је при­ву­као па­жњу
јав­но­сти се од­но­сио на слу­чај му­сли­ман­ске уче­ни­це ма­ро­кан­ског
по­ре­кла ко­ја је 1989. го­ди­не у па­ри­ском пред­гра­ђу Креј (Creil) на­
кон уза­стоп­но по­но­вље­них упо­зо­ре­ња од стра­не школ­ских вла­
сти од­би­ла да ски­не ислам­ску ма­ра­му у шко­ли ко­ја у фран­цу­ској
тра­ди­ци­ји и прак­си сло­ви као нај­и­стак­ну­ти­ји ,,све­ти­о­ник“ ла­ич­ке
др­жа­ве. Она је на­кон ви­ше­не­дељ­ног на­те­за­ња чи­та­вог слу­ча­ја и
по­ку­ша­ја да се (без­у­спе­шно) про­на­ђе ком­про­ми­сно ре­ше­ње би­ла
ис­кљу­че­на из шко­ле. Овај слу­чај, пр­ви ова­кве при­ро­де бар за ши­
ру јав­ност, је тек на­го­ве­стио раз­ме­ре бу­ду­ћег про­бле­ма ко­ји ће сав
свој ,,по­тен­ци­јал“ по­ка­за­ти по­след­њих го­ди­на. Ме­ђу­тим, не тре­ба
из­гу­би­ти из ви­да ни дру­га­чи­ји прав­ни кон­текст: у том пе­ри­о­ду ни­
је би­ло дру­гих за­ко­на сем оног основ­ног из 1905. ко­ји би до­дат­но
уре­ди­ли или пре­ци­зи­ра­ли ову област.
Са кул­ми­ни­ра­њем про­бле­ма на са­мом по­чет­ку XXI ве­ка и из­
би­ја­њем све ве­ћих тр­за­ви­ца са му­сли­ман­ским чи­ни­о­цем у зе­мљи,
а ко­је је на нeки на­чин и ши­рој јав­но­сти отворилo очи ука­зу­ју­ћи на
по­тен­ци­јал­не раз­ме­ре овог дру­штве­ног про­бле­ма, вла­да­ју­ћа кла­са
је по­ку­ша­ла да не­ким за­кон­ским ме­ра­ма до­дат­но оја­ча по­што­ва­
ње на­че­ла све­тов­но­сти и спре­чи ње­го­ва сва број­ни­ја кр­ше­ња или
из­и­гра­ва­ња у прак­си. У том кон­тек­сту је до­нет нај­пре за­кон ко­ји
за­бра­њу­је ис­ти­ца­ње свих ви­дљи­вих вер­ских обе­леж­ја у др­жав­ним
шко­ла­ма 2004. го­ди­не, а он­да и 2010. за­кон ко­ји за­бра­њу­је це­ло­
ви­то по­кри­ва­ње ли­ца у јав­ном про­сто­ру. Док је пр­ви за­кон и имао
од­ре­ђе­ну до­след­ност кроз об­у­хва­та­ње свих ре­ли­ги­ја јер се мо­гао
прак­тич­но од­но­си­ти на вер­ске сим­бо­ле свих ре­ли­ги­ја, овај дру­ги
за­кон из 2010. ви­ше ни­је мо­гао ,,за­ва­ра­ти“ ни­ко­га у по­гле­ду ње­го­ве
пра­ве циљ­не гру­пе, а то је мо­гао би­ти са­мо ислам­ски ра­ди­ка­ли­зам,
јер ни­јед­на дру­га ре­ли­ги­ја ни­је на­ла­га­ла по­кри­ва­ње ли­ца же­на­ма у
јав­ном про­сто­ру. Тај за­кон ко­ји пред­ви­ђа нов­ча­ну ка­зну за ње­го­ве
пре­кр­ши­о­це има у осно­ви је­дан из­ве­сни, ви­ше сим­бо­лич­ни не­го
ствар­ни зна­чај - број же­на ко­је би евен­ту­ал­но до­шле под удар овог
за­ко­на је за­ис­ та ма­ли, ис­под ни­воа ста­ти­стич­ке гре­шке чак, има­ју­
ћи у ви­ду це­ло­куп­ну му­сли­ман­ску по­пу­ла­ци­ју у зе­мљи. Али, по­ли­
тич­ка по­ру­ка је би­ла ја­сна - фран­цу­ска то­ле­рант­ност на дру­штве­не
де­ви­ја­ци­је у ис­по­ља­ва­њу ве­ре има сво­је гра­ни­це.

310
Ду­шан Гу­ја­ни­чић Прав­но-по­ли­тич­ки по­глед на ...

­
3. НА­ЦИ­ОН
­ АЛ­НО ПИ­ТА­ЊЕ КРОЗ ПРАВ­НИ АСПЕКТ
У ФРАН­ЦУ­СКОЈ
У до­са­да­шњем из­ла­га­њу смо кон­ста­то­ва­ли у ко­јој ме­ри
пи­та­ње на­ци­је мо­же би­ти сло­же­но и раз­мо­тре­но кроз ви­ше­стру­
ку при­зму раз­ли­чи­тих гле­ди­шта. У јед­ној те­мељ­ној ана­ли­зи, или
бар оној ко­ја пре­тен­ду­је то да бу­де, пи­та­ње на­ци­је у Фран­цу­ској
има сво­ју не­за­о­би­ла­зну и прав­ну ди­мен­зи­ју кроз по­је­ди­не устав­на
на­че­ла и ста­во­ве ко­је је из­гра­ди­ла и ко­јих се др­жи устав­но­суд­ска
прак­са. У том сми­слу ми ће­мо раз­мо­три­ти сло­во уста­ва и ре­ле­вант­
не прин­ци­пе ко­је је об­ли­ко­ва­ла прак­са Устав­ног са­ве­та прет­ход­них
де­це­ни­ја.

3.1. Устав­не нор­ме о пој­му на­ци­је

У овом де­лу на­шег ра­да је ло­гич­но нај­пре по­ћи од са­др­жи­не
уста­ва и ње­го­вог од­но­са ка на­ци­ји као пој­му. Нај­ви­ши прав­ни акт
се ба­ви пој­мом на­ци­је уз­гред­но, ве­зу­ју­ћи је за не­ке дру­ге ва­жне
пој­мо­ве. По­ред пре­ам­бу­ле ко­ја све­ча­но про­кла­му­је при­вр­же­ност
фран­цу­ског на­ро­да људ­ским пра­ви­ма из Де­кла­ра­ци­је од 1789. устав
у чла­ну 1. да­је и сво­је­вр­сну де­фи­ни­ци­ју фран­цу­ске Ре­пу­бли­ке за
ко­ју ка­же да је ,,не­де­љи­ва, све­тов­на, де­мо­крат­ска и со­ци­јал­на.“ Та­
ко­ђе, у сле­де­ћем чла­ну по­ред чу­ве­не де­ви­зе Ре­пу­бли­ке пре­у­зе­те из
ре­во­лу­ци­о­нар­ног на­сле­ђа ,,сло­бо­да, јед­на­кост, брат­ство“ се на­во­ди
и ње­но на­че­ло: ,,вла­да­ви­на на­ро­да, од стра­не на­ро­да и за на­род.“ И
ко­нач­но, оно што је ве­ро­ват­но и кључ­на од­ред­ни­ца за на­шу те­му
је оно што устав ис­ти­че у чла­ну 3. где ка­же да ,,на­ци­о­нал­на су­ве­
ре­ност при­па­да на­ро­ду ко­ји је вр­ши пре­ко сво­јих пред­став­ни­ка и
ре­фе­рен­ду­мом“ и да ,,ни­је­дан део на­ро­да ни­ти би­ло ко­ји по­је­ди­нац
не мо­же при­сво­ји­ти ње­но вр­ше­ње.“ Из прет­ход­но ре­че­ног мо­же­мо
за­кљу­чи­ти да устав су­штин­ски по­и­сто­ве­ћу­је по­јам на­ро­да и на­ци­
је (,,на­ци­о­нал­на су­ве­ре­ност при­па­да на­ро­ду“) и да је те­шко, ако
не и не­по­треб­но, ин­си­сти­ра­ти на њи­хо­вом раз­два­ја­њу, по­го­то­во у
прак­тич­ном сми­слу. До­ду­ше, раз­ли­ка је у то­ме што је по­јам на­ци­је
тек са ре­во­лу­ци­јом из 1789. по­стао је­дан ,,ви­ши“ по­јам од на­ро­да,
јед­на за­о­кру­же­на, пре­по­зна­тљи­ва и по­ли­тич­ки из­гра­ђе­на за­јед­ни­
ца на те­ме­љу за­јед­нич­ке во­ље и за­га­ран­то­ва­них људ­ских пра­ва и
сло­бо­да јед­ним фор­мал­ним ак­том. То је и раз­лог што мно­ги фран­
цу­ски, по­го­то­во исто­риј­ски зна­чај­ни ак­ти, по­јам на­ци­је пи­шу ве­
ли­ким сло­вом, као од­раз пре­ћут­ног све­ча­ног при­зна­ња тог пој­ма.
По­ред то­га, по­сто­ји у Фран­цу­ској не­што што, чи­ни се, пре­
ва­зи­ла­зи све идеолoгије, све по­де­ле, и што је ду­бо­ко ути­сну­то у

311
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 299-320.
фран­цу­ско би­ће; то је те­жња, и то по­не­кад ап­со­лут­на, ка јед­но­
о­бра­зно­сти, од­но­сно је­дин­ству. Је­дин­стве­на на­ци­ја, је­дин­стве­на
др­жа­ва, је­дин­ствен је­зик... при­ме­ри би се мо­гли ве­ро­ват­но и да­ље
ре­ђа­ти. На евен­ту­ал­ни при­го­вор да и дру­ге зе­мље по­зна­ју исти кон­
цепт, мо­же се од­го­во­ри­ти да ве­ро­ват­но ни­јед­на од њих, или ве­о­ма
ма­ло њих, ипак ни­је у тој ме­ри исто­риј­ски спро­во­ди­ла, по­ли­тич­ки
ин­си­сти­ра­ла, па и прав­но раз­ра­ди­ла до­тич­ни по­јам.
С дру­ге стра­не, и сам по­јам др­жа­вљан­ства, а пре­вас­ход­но
но­во­на­ста­ли (гео)по­ли­тич­ки кон­текст по­чев од ‘90-их го­ди­на је
до­не­кле ево­лу­ир­ ао. На­кон спо­ра­зу­ма из Ма­стрих­та 1992. го­ди­не
фран­цу­ски устав је увео мо­гућ­ност да и стран­ци - ,,ко­му­ни­тар­ци“
(др­жа­вља­ни зе­ма­ља чла­ни­ца ЕУ) мо­гу да ко­ри­сте би­рач­ко пра­во у
Фран­цу­ској - али са­мо на ло­кал­ним из­бо­ри­ма и под усло­вом ре­ци­
про­ци­те­та, од­но­сно да и Фран­цу­зи у тим др­жа­ва­ма ужи­ва­ју то јед­
на­ко пра­во.26) У том по­гле­ду, би­ло је и ра­ди­кал­ни­јих зах­те­ва ко­ји су
ишли ка то­ме да се свим стран­ци­ма (а не са­мо ,,ко­му­ни­тар­ци­ма“)
омо­гу­ћи пра­во гла­са на ло­кал­ним из­бо­ри­ма. Ме­ђу­тим, та­кви не­
ре­ал­ни пред­ло­зи, иако део не­ких зва­нич­них про­гра­ма, ни­кад ни­су
до­би­ли не­ку ши­ру по­ли­тич­ку и дру­штве­ну по­др­шку, па се од њих
од­у­ста­ло.27)
Ме­ђу­тим, ни фран­цу­ски уста­во­тво­рац ни­је мо­гао да иг­но­
ри­ше ствар­ност и ет­нич­ко-кул­тур­не сло­же­но­сти уну­тар ове ве­ли­
ке др­жа­ве, ко­ја се за­хва­љу­ју­ћи сво­јој ко­ло­ни­јал­ној про­шло­сти још
увек рас­про­сти­ре и на ва­не­вроп­ским про­сто­ри­ма.28) У том сми­слу
и устав у чла­ну 72-3. ка­же: ,,Ре­пу­бли­ка при­зна­је, у окви­ру фран­цу­
ског на­ро­да, пре­ко­мор­ско ста­нов­ни­штво у за­јед­нич­ком иде­а­лу сло­
бо­де, јед­на­ко­сти и брат­ства.“ Ово је исто­вре­ме­но и је­ди­ни слу­чај
да фран­цу­ски уста­во­тво­рац пра­ви раз­ли­ко­ва­ње уну­тар зва­нич­но
је­дин­стве­не на­ци­је, же­ле­ћи да ува­жи ре­ал­ност по­себ­них ге­о­граф­
ских, исто­риј­ских и кул­тур­них окол­но­сти да­ле­ких пре­ко­мор­ских

26) Притом, иако могу да гласају на локалним изборима, ,,комунитарци“ у Француској не

могу заузимати извршне функције у локалној власти јер се сматра да оне одражавају
суверенитет који, природно, могу уживати само припадници нације.
27) Ради се конкретно о једном од изборних обећања које је садржао програм Франсоа
Оланда пред председничке изборе 2012 године. Ми верујемо да је његов основ био
превасходно политичке (или политикантске) природе, независно од хуманистичких
фраза којим је овај предлог оправдаван. Поготово имајући у виду да би знатан део такве
популације (поготово оне афричко-арапског порекла) могао да представља бирачко
тело социјалиста или француске левице уопште. Било би занимљиво замислити
функционисање општинских органа у појединим квартовима неких општина где би
таква популација представљала 40, 50 или 60% бирачког тела!
28) Устав поименице набраја следеће француске прекоморске територије: Гвадалупа,
Гвијана, Мартиник, Реунион, Мајот, Сен Пјер и Миклон, острва Валис и Футуна и
Француска Полинезија.

312
Ду­шан Гу­ја­ни­чић Прав­но-по­ли­тич­ки по­глед на ...
те­ри­то­ри­ја. Њи­хов ста­тус ипак ни­је ни у ком слу­ча­ју је­дин­ствен,
већ у окви­ру фран­цу­ског си­сте­ма по­сто­је при­зна­те мо­гућ­но­сти за
флек­си­бил­но де­ло­ва­ње тих по­себ­них те­ри­то­ри­ја ко­је мо­гу да при­
ла­го­ђа­ва­ју под од­ре­ђе­ним усло­ви­ма на­ци­о­нал­не за­ко­не или под­за­
кон­ске ак­те сво­јим по­тре­ба­ма и спе­ци­фич­но­сти­ма. Али при том, не
мо­же­мо а да не при­ме­ти­мо да уста­во­тво­рац ту ни­је био на­ро­чи­то
до­сле­дан јер се ,,мо­же­мо за­пи­та­ти за­што устав­но при­зна­ти са­мо
пре­ко­мор­ско ста­нов­ни­штво јер би та­кво при­зна­ње мо­гло да по­ву­че
и дру­ге слич­не зах­те­ве.“29)

3.2. Прав­на за­шти­та фран­цу­ског је­зи­ка

Ве­ли­ки фран­цу­ски исто­ри­чар из XIX ве­ка Жил Ми­шле (Ju­les
Mic­he­let) је за­по­чео сво­је мо­ну­мен­тал­но, ви­ше­том­но де­ло ,,Исто­
ри­ја Фран­цу­ске“ тврд­њом да је фран­цу­ски на­род ство­рен са фран­
цу­ским је­зи­ком. Ова­ква кон­ста­та­ци­ја ве­о­ма убе­дљи­во све­до­чи о
ме­сту и зна­ча­ју фран­цу­ског је­зи­ка ко­ји је био не­за­о­би­ла­зни, ако не
и нај­ва­жни­ји еле­мент у фор­ми­ра­њу oве на­ци­је.
У пред­ре­во­лу­ци­о­нар­ном пе­ри­о­ду пре 1789. фран­цу­ски је­зик
је био зва­нич­ни је­зик др­жав­не упра­ве и суд­ства, али је убе­дљи­ва
ве­ћи­на ста­нов­ни­штва у зе­мљи (по­го­то­во ши­ре на­род­не ма­се ван
Па­ри­за и ње­го­ве не­по­сред­не око­ли­не) го­во­ри­ла ре­ги­о­нал­не је­зи­
ке или ди­ја­лек­те. Тек са Ре­во­лу­ци­јом, а по­го­то­во по­чев од дру­ге
по­ло­ви­не XIX ве­ка др­жа­ва, то јест од Тре­ће Ре­пу­бли­ке по­кре­нут
је про­цес ства­ра­ња је­зич­ке јед­но­о­бра­зно­сти на чи­та­вој те­ри­то­ри­ји
ко­јим је на­сто­ја­ла да пот­пу­но по­ти­сне све ло­кал­не ди­ја­лек­те из јав­
ног жи­во­та уз прет­њу за­кон­ских санк­ци­ја у слу­ча­ју њи­хо­ве јав­не
упо­тре­бе. Тај про­цес ко­ји се углав­ном спро­во­дио ауто­ри­та­тив­ним
де­ло­ва­њем др­жав­не ад­ми­ни­стра­ци­је кроз школ­ски си­стем је успе­
шно окон­чан у пр­вој по­ло­ви­ни XX ве­ка. Што се Пе­те Ре­пу­бли­ке
пак ти­че, у устав је тек 1992. укљу­че­на од­ред­ба о је­зи­ку пре­ма
ко­јем ,,је­зик Ре­пу­бли­ке је фран­цу­ски.“ Та­ко­ђе, на сна­зи су од­ре­ђе­
ни за­кон­ски ак­ти ко­ји шти­те ста­тус фран­цу­ског је­зи­ка у слу­жбе­ној
упо­тре­би.30) С дру­ге стра­не, ста­тус ре­ги­о­нал­них је­зи­ка или ди­ја­
ле­ка­та ко­ји су до ско­ра би­ли при­лич­но за­по­ста­вље­ни је до­не­кле
по­бољ­шан устав­ним при­зна­њем њи­хо­вог по­сто­ја­ња (и то тек 2008.
го­ди­не) кроз јед­ну, до­ду­ше до­ста шту­ру од­ред­бу ко­ја са­мо ка­же да
су ,,ре­ги­о­нал­ни је­зи­ци део фран­цу­ске ба­шти­не.“ Ова­ква без­лич­на
29) Nicolas Kada: Les tabous de la décentralisation, Berger-Levrault, 2015, стр. 116.
30) У том смислу је значајан један акт краља Франсоа Првог из 1539. којим француски
језик потискује латински као главни са пиједестала званичног језика државне управе.
Дакле, било је потребно неколико векова да француски језик ,,ухвати корен’’ у читавом
становништву, независно од његовог статуса званичног државног језика.

313
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 299-320.
и у осно­ви прав­но не­до­ре­че­на од­ред­ба је пр­вен­стве­но слу­жи­ла да
пру­жи ка­кво-та­кво за­до­во­ље­ње по­ли­тич­ким пред­став­ни­ци­ма ре­
ги­о­на­ли­зма31) и ве­ро­ват­но де­лу јав­но­сти, али без кон­крет­ни­јег и
ви­дљи­ви­јег ефек­та у ствар­но­сти до са­да.
Исто та­ко, вре­ди на­гла­си­ти да је Фран­цу­ска јед­на од рет­ких
европ­ских зе­ма­ља ко­ја ни­је ра­ти­фи­ко­ва­ла (иако ју је пот­пи­са­ла)
и са­мим тим ни­је увр­сти­ла у свој прав­ни по­ре­дак европ­ску По­ве­
љу о ре­ги­о­нал­ним и ма­њин­ским је­зи­ци­ма. То пи­та­ње се по­ста­ви­ло
1999. го­ди­не и по­сле фран­цу­ског од­би­ја­ња да то учи­ни ства­ри ни­су
на­ро­чи­то на­пре­до­ва­ле на том пла­ну, и по­ред зва­нич­не осу­де ове зе­
мље због то­га од стра­не Европ­ског су­да за људ­ска пра­ва у Стра­збу­
ру. Фран­цу­ска јед­но­став­но сма­тра да би евен­ту­ал­но при­хва­та­ње
тог европ­ског ак­та угро­зи­ло не­ке те­мељ­не по­став­ке ње­ног устав­
ног по­рет­ка, а пре све­га да би пре­кр­ши­ло нор­му о фран­цу­ском као
је­ди­ном оба­ве­зном и је­дин­стве­ном је­зи­ку Ре­пу­бли­ке.

3.3. (Устав­но)суд­ски трет­ман фран­цу­ске на­ци­је

У до­са­да­шњем де­лу ра­да смо се мо­гли ја­сно уве­ри­ти да је
,,не­у­мор­но из­ра­же­на во­ља ка бри­са­њу ви­ше­стру­ких по­себ­но­сти
во­ди­ла цен­трал­ну власт то­ком ве­ко­ва ка из­ди­за­њу прин­ци­па је­
дин­ства у нор­му и у по­ли­тич­ку и ад­ми­ни­стра­тив­ну прак­су...“32) А
до ко­је ме­ре је власт у Фран­цу­ској би­ла цен­тра­ли­зо­ва­на ве­ко­ви­ма
уна­зад сли­ко­ви­то се ви­ди по при­ме­ру кра­ља Лу­ја XIV ко­ји је ,,из­
дао за­по­вест сво­јим ми­ни­стри­ма да се обра­те ње­му за сва­ку ствар,
па би­ло то и из­да­ва­ње па­со­ша не­ко­ме.“33)
Ме­ђу­тим, по­ред ове не­сум­њи­ве исто­риј­ске ди­мен­зи­је до­
тич­ног пи­та­ња, би­ло је очи­глед­но нео­п­ход­но да у јед­ној уре­ђе­ној
и мо­дер­ној др­жа­ви од­ре­ђе­ни пој­мо­ви до­би­ју и сво­је прав­но ру­хо,
од­но­сно јед­но из­гра­ђе­но и зва­нич­но суд­ско ту­ма­че­ње. У Фран­цу­
ској је на се­бе та­кву уло­гу пре­у­зео устав­ни суд, ко­ји у овој зе­мљи
има не­што дру­га­чи­ји на­зив, али чи­ја основ­на функ­ци­ја оста­је иста
- Устав­ни са­вет (Con­seil con­sti­tu­ti­on­nel). Овај ор­ган ус­по­ста­вљен
уста­вом из 1958. го­ди­не је сна­жни­је ,,на­сту­пио“ у фран­цу­ски јав­ни
жи­вот ‘70-их го­ди­на са ја­ча­њем ње­го­ве уло­ге и олак­ша­ва­њем мо­
гућ­но­сти опо­зи­ци­о­ним по­сла­ни­ци­ма да му се обра­те. То­ком свог
ви­ше­де­це­ниј­ског де­ло­ва­ња он је из­гра­дио и на­мет­нуо мно­ге прав­
31) Њихова снага у Француској није никад додуше ни била нарочито респектабилна, за
разлику од рецимо Италије или Шпаније, које су због тога и логично регионалне
државе.
32) Alain Peyrefitte, Le mal français, нав. дело, стр. 179.
33) Одлука Уставног савета, Internet, http://www.conseil-constitutionnel.fr/conseil-con..-dc/
decision-n-91-290-dc-du-09-mai-1991.8758.html, 15/01/2017.

314
Ду­шан Гу­ја­ни­чић Прав­но-по­ли­тич­ки по­глед на ...
не прин­ци­пе, углав­ном сво­јим аутен­тич­ним ту­ма­че­њем сло­ва уста­
ва, док је од­ре­ђе­ни број на­че­ла он сам прак­тич­но ство­рио и из­дво­
јио ,,из­ме­ђу ре­до­ва“ раз­ли­чи­тих устав­них од­ред­би.
За пред­мет на­шег ра­да је по­себ­но ре­ле­вант­на јед­на ње­го­ва
од­лу­ка из 1991. го­ди­не. На­и­ме, ра­ди­ло се у кон­крет­ном слу­ча­ју
о јед­ном за­ко­ну ко­јим је уре­ђен прав­ни ста­тус Кор­зи­ке у окви­ру
фран­цу­ског устав­но­прав­ног по­рет­ка. У окви­ру тог за­ко­на за­ко­
но­да­вац по­ми­ње да ,,Ре­пу­бли­ка Фран­цу­ска га­ран­ту­је по­сто­је­ћој
исто­риј­ској и кул­тур­ној за­јед­ни­ци ка­ква је кор­зи­кан­ски на­род, као
са­став­ни еле­мент фран­цу­ског на­ро­да, пра­во на очу­ва­ње ње­ног
кул­тур­ног иден­ти­те­та и на од­бра­ну ње­них по­себ­них еко­ном­ских
и со­ци­јал­них ин­те­ре­са. Та пра­ва на осно­ву острв­ског по­ло­жа­ја
Кор­зи­ке се ужи­ва­ју уз по­што­ва­ње на­ци­о­нал­ног је­дин­ства у окви­
ру уста­ва и за­ко­на и овог ста­ту­та.“34) Упра­во је ова и ова­ква прав­на
фор­му­ла­ци­ја иза­зва­ла ре­ак­ци­ју Устав­ног са­ве­та и скре­ну­ла па­жњу
(де­ла) јав­но­сти на устав­но­прав­ну ди­мен­зи­ју овог пи­та­ња. Устав­ни
са­вет је на­и­ме за­кљу­чио да ,,ово при­зна­ње (кор­зи­кан­ског на­ро­да,
прим. аут.) ни­је у скла­ду ни са пре­ам­бу­лом уста­ва из 1958. ко­ји
го­во­ри о је­дин­ству ,,фран­цу­ског на­ро­да“, ни­ти у скла­ду са ње­ним
чла­ном 2. ко­ји пред­ви­ђа не­де­љи­вост Ре­пу­бли­ке, ни­ти са чла­ном
3. ко­ји од­ре­ђу­је на­род као је­ди­ног но­си­о­ца на­ци­о­нал­не су­ве­ре­но­
сти, и да се уоста­лом члан 53. уста­ва по­зи­ва на ,,за­ин­те­ре­со­ва­но
ста­нов­ни­штво“ јед­не те­ри­то­ри­је а не на кон­цепт на­ро­да... и да из­
раз ,,на­род“, ка­да се при­ме­њу­је на фран­цу­ски на­род мо­ра би­ти ту­
ма­чен као је­дин­стве­на ка­те­го­ри­ја ко­ја не тр­пи ни­ка­кве пот­по­де­ле
на осно­ву за­ко­на.“ И на кра­ју, устав­ни суд за­кљу­чу­је ово пи­та­ње
ре­чи­ма да ,,по­ми­ња­ње од стра­не за­ко­но­дав­ца ,,кор­зи­кан­ског на­ро­
да“ као са­став­ног еле­мен­та фран­цу­ског на­ро­да је у су­прот­но­сти са
уста­вом ко­ји по­зна­је са­мо фран­цу­ски на­род ко­га чи­не сви фран­цу­
ски гра­ђа­ни не­за­ви­сно од по­ре­кла, ра­се или ве­ре.“ Сма­тра­мо да је
ово на­во­ђе­ње по­је­ди­них де­ло­ва ове од­лу­ке кључ­но за раз­у­ме­ва­ње
на­чи­на ре­зо­но­ва­ња устав­ног су­да ко­ји је овим сво­јим ста­вом ус­по­
ста­вио (или бо­ље ре­че­но оја­чао) чвр­сте прав­не те­ме­ље пој­ма на­ци­
је раз­ра­див­ши и пре­ци­зи­ра­ју­ћи при­том сло­во уста­ва.
Да­кле, из прет­ход­но на­ве­де­ног се мо­же за­кљу­чи­ти да је
фран­цу­ска на­ци­ја јед­на не­де­љи­ва и за­о­кру­же­на це­ли­на ко­ја не тр­
пи ни­ка­кве да­ље по­де­ле у свом окри­љу на осно­ву кул­тур­них, исто­
риј­ских, ге­о­граф­ских или је­зич­ких по­себ­но­сти, од­но­сно кри­те­ри­
ју­ма. Украт­ко, мо­же се за­кљу­чи­ти да из­ме­ђу по­је­дин­ца, ин­ди­ви­дуе
34) У том сми­слу је зна­ча­јан је­дан акт кра­ља Фран­соа Пр­вог из 1539. ко­јим фран­цу­ски
је­зик по­ти­ску­је ла­тин­ски као глав­ни са пи­је­де­ста­ла зва­нич­ног је­зи­ка др­жав­не упра­ве.
Да­кле, би­ло је по­треб­но не­ко­ли­ко ве­ко­ва да фран­цу­ски је­зик ,,ухва­ти ко­рен’’ у чи­та­вом
ста­нов­ни­штву, не­за­ви­сно од ње­го­вог ста­ту­са зва­нич­ног др­жав­ног је­зи­ка.

315
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 299-320.
и фран­цу­ске на­ци­је као це­ли­не, ко­лек­ти­ви­те­та не по­сто­је (прав­но!)
при­зна­те ни­ка­кве под­це­ли­не по би­ло ка­квим кри­те­ри­ју­ми­ма. Оне
до­ду­ше мо­гу фак­тич­ки по­сто­ја­ти, има­ти кул­тур­не ак­тив­но­сти и
слич­но, али то оста­је у пот­пу­но­сти ван до­ма­ша­ја и ин­те­ре­со­ва­ња
прав­ног по­рет­ка др­жа­ве ко­ји им не при­зна­је ни­ка­ква ко­лек­тив­на
пра­ва. Пра­ва да­кле има­ју са­мо, с јед­не стра­не, фран­цу­ски на­род
као це­ли­на и са дру­ге, Фран­цуз као по­је­ди­нац, ин­ди­ви­дуа. Та­кав
по­глед, да­нас вла­да­ју­ћи, на на­ци­о­нал­но пи­та­ње ни­је ори­ги­нал­на
тво­ре­ви­на фран­цу­ског устав­ног су­да са кра­ја XX ве­ка већ има сво­
је иде­о­ло­шко уте­ме­ље­ње у ду­ху фран­цу­ске ре­во­лу­ци­је, то­ком ко­
је је, при­ме­ра ра­ди по­ме­ни­мо, гроф Клер­мон-То­нер из­го­во­рио на
три­би­ни на­род­не скуп­шти­не ре­че­ни­цу ко­ја ће оста­ти упам­ће­на за
по­том­ство: ,,Тре­ба све да­ти Је­вре­ји­ма као по­је­дин­ци­ма и ни­шта
Је­вре­ји­ма као на­ци­ји!“35) Овај кон­текст и на­чин ре­зо­но­ва­ња об­у­
хва­та све под­гру­пе фран­цу­ског дру­штва, док су Је­вре­ји са­мо јед­на
ме­ђу њи­ма. Та­ко да тај мо­дел ,,алер­ги­чан на при­зна­ње по­себ­них
иден­ти­те­та, ор­га­ни­зо­ван на осно­ву ује­ди­њу­ју­ће и уни­вер­за­ли­стич­
ке кон­цеп­ци­је на­ци­је, оте­жа­ва по­зна­ва­ње и при­зна­ва­ње раз­ли­ка.“36)
Kао по­сле­ди­ца та­квог до­след­ног ста­ва је про­и­за­шла и не­мо­гућ­
ност спро­во­ђе­ња ста­ти­сти­ка за­сно­ва­них на ет­нич­ком кри­те­ри­ју­му
у овој зе­мљи... што је још јед­на у ни­зу фран­цу­ских осо­бе­но­сти по
овом пи­та­њу! Же­ља за што пот­пу­ни­јом и ефи­ка­сни­јом ин­те­гра­ци­
јом стра­на­ца се огле­да, из­ме­ђу оста­лог, и кроз вла­да­ви­ну прин­ци­па
ius so­li („пра­во тла“) ко­ји фа­во­ри­зу­је бр­же сти­ца­ње др­жа­вљан­ства
у од­но­су на прин­цип ius san­gu­in­ is („пра­во кр­ви“).

4. ЗА­КЉУЧ­НА РАЗ­МА­ТРА­ЊА
Фран­цу­ско схва­та­ње на­ци­је уте­ме­ље­но Ре­во­лу­ци­јом из 1789,
а об­ли­ко­ва­но и раз­ра­ђе­но ак­ти­ма ко­ји су до­но­ше­ни до да­на­шњег
да­на је да­нас на ве­ли­ком ис­ку­ше­њу. По­ли­тич­ки и прав­ни прин­ци­
пи са­зда­ни на фи­ло­зо­фи­ји про­све­ти­тељ­ства су не­спор­но и у XVI­II
ве­ку а и да­нас ве­ли­ка те­ко­ви­на са­вре­ме­не ци­ви­ли­за­ци­је ко­ји су,
пре­вас­ход­но за­пад­ним, дру­штви­ма омо­гу­ћи­ли ви­сок сте­пен дру­
штве­ног раз­во­ја. Тај кон­цепт је отво­рен, не­ет­нич­ки, и са пој­мом
гра­ђа­ни­на у сре­ди­шту па­жње као сло­бод­ном је­дин­ком-при­пад­ни­
ком на­ци­је, у осно­ви има и ху­ма­ни­стич­ку при­ро­ду.
Ме­ђу­тим, кра­јем XX и по­чет­ком XXI ве­ка за­пад­ни свет, а
по­го­то­во Фран­цу­ску, за­пљу­сну­ли су иза­зо­ви пот­пу­но но­вог ти­па
ко­ји ра­ни­је ни­су ни би­ли објек­тив­но за­ми­сли­ви. Број­на ими­гра­
35) Eric Zemmour, Le suicide français, нав. дело, стр. 93-94.
36) Pascal Perrineau, «L’exception française», Pouvoirs, n° 87, 1998, стр. 41.

316
Ду­шан Гу­ја­ни­чић Прав­но-по­ли­тич­ки по­глед на ...
ци­ја ва­не­вроп­ског по­ре­кла (она европ­ског по­ре­кла нам ов­де ни­је
ре­ле­вант­на) са дру­га­чи­јим ци­ви­ли­за­циј­ско-кул­тур­ним по­гле­дом
на мно­га дру­штве­на пи­та­ња пред­ста­вља у зна­чај­ној ме­ри сво­је­вр­
сно ,,стра­но те­ло“ или из­ве­сни cor­pus se­pa­ra­tum уну­тар дру­штва.
До­ду­ше, исти­не ра­ди не сме се ни­ка­ко пре­не­брег­ну­ти чи­ње­ни­ца
да ве­ли­ки број при­пад­ни­ка или по­то­ма­ка те еми­гра­ци­је има сво­је
из­гра­ђе­но ме­сто у фран­цу­ском дру­штву. Ме­ђу­тим, онај ма­њи, дру­
штве­но скрај­ну­ти део је де­лом скли­знуо у ра­ди­ка­ли­зам и по­сред­
ством агре­сив­них по­је­ди­на­ца те­ро­ри­стич­ким ак­ти­ма угро­жа­ва сам
по­ре­дак. Ду­хов­но де­ли­мич­но дез­о­ри­јен­ти­са­на за­пад­на Евро­па37), у
из­ве­сној ме­ри и де­хри­сти­ја­ни­зо­ва­на, ка­ко то по­ми­њу мно­го­број­ни
ауто­ри, ће мо­ра­ти, а и Фран­цу­ска у окви­ру ње, да про­на­ђе на­чин да
пре­мо­сти тре­нут­ну не са­мо по­ли­тич­ку и еко­ном­ску, већ и ду­хов­ну
кри­зу.
Са­свим је ја­сно да су се исто­риј­ске и дру­штве­не окол­но­сти
зна­чај­но про­ме­ни­ле од пе­ри­о­да ка­да су пр­вим све­ча­ним ак­ти­ма
по­ста­вље­ни у то­ку Ре­во­лу­ци­је те­ме­љи мо­дер­ног фран­цу­ског дру­
штва и по­ли­тич­ке за­јед­ни­це. Фран­цу­ска иде­ја на­ци­је, уни­вер­за­ли­
стич­ког до­ме­та и пре­тен­зи­ја, са не­сум­њи­вим ра­ци­о­нал­ним и ху­
ма­ни­стич­ким фи­ло­зоф­ским осно­вом, мо­ра про­на­ћи у ра­ди­кал­но
из­ме­ње­ним окол­но­сти­ма но­ве из­во­ре оп­стан­ка и пу­те­ве до­дат­не
ле­ги­ти­ми­за­ци­је. Или, ка­ко је то ис­прав­но при­ме­тио ве­ли­ки срп­ски
прав­ник Ђор­ђе Та­сић у пр­вој по­ло­ви­ни XX ве­ка: ,,Исто­риј­ски за­
кон је да по­бе­ђу­је онај ко­ји нај­ви­ше ра­ди за кул­ту­ру, онај ко сво­јим
на­по­ром одр­жа­ва дру­штве­ни жи­вот.“38)
У сва­ком слу­ча­ју, сма­тра­мо да је де­ба­та о овом ва­жном и осе­
тљи­вом пи­та­њу на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та сна­жно ре­ак­ту­е­ли­зо­ва­на
по­след­њих го­ди­на услед но­во­на­ста­лих дру­штве­но-по­ли­тич­ких
окол­но­сти. Број­на еми­гра­ци­ја ва­не­вроп­ског по­ре­кла, гу­би­так зна­
чај­ног де­ла на­ци­о­нал­не су­ве­ре­но­сти услед ње­ног пре­но­са на ни­во
Европ­ске Уни­је, као и број­ни те­ро­ри­стич­ки на­па­ди пра­ће­ни број­
ним жр­тва­ма су зна­чај­но уз­др­ма­ли уста­ље­ни, до­ми­нант­ни и зва­
нич­ни кон­цепт фран­цу­ске на­ци­је. Да ли ће Фран­цу­ска по­сег­ну­ти
за ре­фор­ма­ма „по ду­би­ни“ на по­ли­тич­ком, прав­ном, еко­ном­ском и
мно­гим дру­гим дру­штве­ним по­љи­ма ка­ко би осна­жи­ла (објек­тив­
37) У при­лог то­ме по­ме­ни­мо са­мо чи­њи­ни­цу да је при­ли­ком из­ра­де пред­ло­га о европ­
ском уста­ву ко­ји је био за­ми­шљен као нај­ви­ши акт Европ­ске Уни­је 2004. го­ди­не (а
од­ба­чен од стра­не Фран­цу­ске и Хо­лан­ди­је на ре­фе­рен­ду­му сле­де­ће го­ди­не) до­шло до
отво­ре­ног не­сла­га­ња из­ме­ђу по­је­ди­них др­жа­ва чла­ни­ца на ли­ни­ји по­де­ле: по­ме­ну­ти
хри­шћан­ство као ци­ви­ли­за­циј­ски те­мељ европ­ске за­јед­ни­це или не. Про­ти­вље­њем не­
ких др­жа­ва, укљу­чу­ју­ћи и Фран­цу­ску, на кра­ју се од­у­ста­ло чак и од јед­не та­кве, ви­ше
сим­бо­лич­не не­го ефек­тив­не од­ред­бе о хри­шћан­ским вред­но­сти­ма Евро­пе.
38) Ђор­ђе Та­сић, Про­блем оправ­да­ња др­жа­ве, Слу­жбе­ни лист СРЈ, 1995, стр. 46.

317
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 299-320.
но) уз­др­ма­ну ве­ру у на­ци­о­нал­но је­дин­ство оста­је да се па­жљи­во
пра­ти у на­ред­ном пе­ри­о­ду. При­том, не сме­ју се из­гу­би­ти из ви­да ни
не­сум­њи­ви от­по­ри ко­ји ће се ја­ви­ти на пу­ту кон­со­ли­да­ци­је осе­ћа­ја
на­ци­о­нал­ног је­дин­ства и ре­ле­ги­ти­ми­за­ци­је на­ци­о­нал­ног кон­цеп­та,
по­го­то­во из ре­до­ва ели­те, или та­ко­зва­не ели­те у по­ли­тич­кој, ака­
дем­ској, кул­тур­ној и ме­диј­ској сфе­ри. Фран­цу­ска се у ак­ту­ел­ном
мо­мен­ту на­ла­зи на сво­је­вр­сном исто­риј­ском рас­кр­шћу и од ње­не
сна­ге и во­ље за­ви­си да ли ће успе­шно одо­ле­ти сна­жним иза­зо­ви­ма
ко­је по­след­њих го­ди­на (па и де­це­ни­ја) не пре­ста­ју да је окру­жу­ју.
Ако же­ли да се од­бра­ни она би по на­шем ми­шље­њу мо­ра­ла оста­
ви­ти по стра­ни пре­те­ра­ну по­ли­тич­ку ко­рект­ност, по­вра­ти­ти на­ци­о­
нал­ну са­мо­бит­ност кроз сво­је­вр­сни по­вра­так де­го­ли­стич­кој ви­зи­ји
на­ци­је и све­та, али и од­ба­ци­ти ,,ин­те­лек­ту­ал­ни те­ро­ри­зам ко­ји нам
је уро­ђен.“39) Јер ка­ко је то јед­ном дав­но му­дро при­ме­тио ве­ли­ки
ми­сли­лац Џон Стју­арт Мил „по­ло­ви­на људ­ских за­блу­да је по­ни­кла
из зло­срећ­не на­кло­но­сти љу­ди, због ко­је ви­ше ни­су хте­ли да раз­
ми­шља­ју о ства­ри­ма у ко­је се ни­је да­ло сум­ња­ти.“40)
И на кра­ју, мо­жда је нај­бо­љу син­те­зу пи­та­ња шта то зна­чи
би­ти Фран­цуз, не ис­кљу­чу­ју­ћи при­том ни је­дан од раз­мо­тре­них
аспе­ка­та овог пи­та­ња, из­нео је­дан Ен­глез (!), про­фе­сор Мо­у­ват
(Mo­wat) са уни­вер­зи­те­та у Бри­сто­лу, ко­ји је сво­је­вре­ме­но на­пи­
сао ка­ко он ви­ди по­јам Фран­цу­за: „Мо­же­мо ре­ћи да би­ти Фран­цуз
не зна­чи при­па­да­ти јед­ној ра­си, већ јед­ној ци­ви­ли­за­ци­ји: фран­цу­
ска ци­ви­ли­за­ци­ја је су­шти­на фран­цу­ског на­ро­да. Та ци­ви­ли­за­ци­
ја пред­ста­вља нај­ја­че аси­ми­ла­ци­о­но сред­ство ко­је по­сто­ји на све­
ту.“41) У сло­же­ном пе­ри­о­ду пу­ном иза­зо­ва ко­ји је пред овом зе­мљом
оста­је да се ви­ди ко­ли­ко је ствар­на и трај­на сна­га овог, за мно­ге
ин­те­лек­ту­ал­но за­во­дљи­вог, кон­цеп­та.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА
Мил Џон Стју­арт, О сло­бо­ди, Прав­ни фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду,
2007.
Од­лу­ка Устав­ног са­ве­та, In­ter­net, http://www.con­seil-con­sti­tu­ti­on­nel.fr/con­seil-
con..-dc/de­ci­sion-n-91-290-dc-du-09-mai-1991.8758.html, 15/01/2017.
Пе­шић Ми­ле­на, Но­ва­ко­вић Алек­сан­дар, „Про­блем иден­ти­те­та и мул­ти­кул­ту­
ра­ли­зам“, Срп­ска по­ли­тич­ка ми­сао, 2/2010, стр. 141-164.
Та­сић Ђор­ђе, Про­блем оправ­да­ња др­жа­ве, Слу­жбе­ни лист СРЈ, 1995.
39) Alain Peyre­fit­te, Le mal français, нав. де­ло, стр. 468.
40) Џон Стју­арт Мил, О сло­бо­ди, Прав­ни фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, 2007, стр. 55.
41) Henri Bergson, Le bon sens ou l’esprit français, Mille et une nuits, 2012, стр. 61.

318
Ду­шан Гу­ја­ни­чић Прав­но-по­ли­тич­ки по­глед на ...
Три­фу­но­вић Ве­сна ,,Мул­ти­кул­ту­ра­ли­зам и обра­зо­ва­ње: про­блем плу­ра­ли­за­
ци­је иден­ти­те­та“, Срп­ска по­ли­тич­ка ми­сао, 2/2012, стр. 75-92.
Berg­son Hen­ri, Le bon sens ou l’esprit français, Mil­le et une nu­its, 2012.
Ka­da Ni­co­las, Les ta­bo­us de la décen­tra­li­sa­tion, Ber­ger-Le­vra­ult, 2015.
La­neyrie-Da­gen Na­de­i­je, Me­mo­ir­ es de la Fran­ce des ori­gi­nes à l’an 2000, La­ro­
us­se, 1997.
Le pro­jet des Répu­bli­ca­ins po­ur 2017, In­ter­net, https://d3n8a8pro7vhmx.clo­
ud­f ront.net/re­p u­b li­c a­i ns/pa­g es/59/at­t ac­h ments/ori­g i­n al/1468248398/Pro­
jet_2017_synthe­se.pdf?1468248398, 08/01/2017.
Le­scuyer Ge­or­ges, Hi­sto­ir­ e des idées po­li­ti­qu­es, Dal­loz, 2001.
Li­vret du ci­toyen de la Répu­bli­que française, In­ter­net, http://Li­vret-du-ci­toyen_pa­
ge­a­pa­ge_5mars2015.pdf, 10/01/2017.
Per­ri­ne­au Pa­scal, «L’ex­cep­ti­on française», Po­u­vo­irs, n° 87, 1998, стр. 35-42.
Peyre­fit­te Alain, Le mal français, Plon, 1976.
Re­nan Er­nest, Qu’est-ce qu’une na­tion?, Mil­le et une nu­its, 1996.
Ro­us­se­au Jean-Jac­qu­es, Du con­trat so­cial, Ma­xi-Poc­he, Clas­si­que français, 1996.
Thi­es­se An­ne-Ma­rie, La création des iden­tités na­ti­o­na­les, Edi­ti­ons du Se­uil, 2001.
Zem­mo­ur Eric, Le su­ic­ i­de français, Al­bin Mic­hel, 2014.

Du­san Gu­ja­ni­cic

UN RE­GARD ЈU­RI­DI­CO-PO­LI­TI­QUE SUR ­

LA COM­PRE­HEN­SION FRAN­CA­I­SE ­
DE LA NA­TION
Résumé
Le con­cept français de la na­tion oc­cu­pe à no­tre avis une pla­ce
par­ti­cu­liè­re par­mi les idées ou con­struc­ti­ons sem­bla­bles ou proc­hes.
Prin­ci­pa­le­ment, c’est à ca­u­se de son déve­lop­pe­ment hi­sto­ri­que, sa sin­
gu­la­rité po­li­ti­que, ma­is aus­si po­ur sa con­créti­sa­tion ju­ri­di­que que ce
con­cept at­ti­re l’at­ten­tion des esprits cu­ri­e­ux. La Fran­ce, un pays dans
le­qu­el la no­tion d’ « unité » a at­te­int l’apogée d’un re­spect in­sti­tu­ti­on­nel
et d’une ap­pli­ca­tion pra­ti­que, a dû de­pu­is qu­el­qu­es der­niè­res décen­ni­es
adap­ter en par­tie son mod­èle répu­bli­cain aux no­u­vel­les cir­con­stan­ces
liées en pre­mi­er li­eu à l’évo­lu­tion d’un cer­tain nom­bre de ter­ri­to­i­res en
son sein. Fa­ce à la bi­gar­ru­re et­hni­co-cul­tu­rel­le et au be­soin de pren­dre
en comp­te to­u­tes les différen­ces afféren­tes de la so­ciété, no­tam­ment
sur cer­ta­i­nes par­ti­es de son ter­ri­to­i­re, le système français a fa­it pre­u­ve
d’une cer­ta­i­ne créati­vité ju­ri­di­co-po­li­ti­que afin de ma­in­te­nir l’unité de
l’Etat et l’in­di­vi­si­bi­lité de la Na­tion. Non se­u­le­ment la phi­lo­sop­hie po­li­

319
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 299-320.
ti­que héritée di­rec­te­ment de la Révo­lu­tion de 1789, el­le-mê­me héri­tiè­re
in­con­te­sta­ble des Lu­miè­res, ma­is aus­si l’ac­ti­vité du ju­ge con­sti­tu­ti­on­nel
avec, ne l’oubli­ons sur­to­ut pas, le rôle in­con­to­ur­na­ble de la lan­gue fran-
çaise com­me élément fédéra­te­ur, ont façonné le con­cept de la na­tion
française tel­le que no­us le con­na­is­sons aujo­urd’hui.
D’autre part, avec l’émer­gen­ce d’une no­u­vel­le im­mi­gra­tion,
prin­ci­pa­le­ment d’ori­gi­ne ex­tra-européen­ne à par­tir des années 1960 et
1970, le mod­èle répu­bli­cain français est ob­jec­ti­ve­ment posé de­vant de
no­u­ve­au­ x défis, par­fa­i­te­ment in­con­nus to­ut au long de l’hi­sto­ir­ e fran-
çaise ju­squ’à la fin du XX siè­cle. De surcroît, l’ir­rup­tion bru­ta­le de
l’isla­mi­sme ra­di­cal qui a ca­usé plus de de­ux cents morts de­pu­is de­ux
ans ne fa­it que com­ple­xi­fi­er le rap­port en­tre le con­cept français de la
na­tion et une par­tie de la po­pu­la­tion d’ori­gi­ne étrangère. Il est cla­ir que
fa­ce à ce no­u­vel défi de gran­de en­ver­gu­re, pe­ut-être mê­me le plus dan­
ge­re­ux po­ur la so­ciété française de­pu­is la De­u­xiè­me Gu­er­re mon­di­a­le,
le con­cept français de la na­tion aura­it be­soin d’un ren­for­ce­ment de sa
légi­ti­mité, et ce­la sur­to­ut sur le plan cul­tu­rel, les me­su­res po­li­ti­qu­es et
le dis­po­si­tif légal y étant so­us-en­ten­dus.
Mots-clés: na­tion, Fran­ce, ci­toyen, unité, in­di­vi­si­bi­lité

* Овај рад је примљен 01. фебруара 2017. године а прихваћен за штампу на састанку
Редакције 21. фебруара 2017. године.

320
УДК 321.7:005.311.6 Српска политичка мисао
број 1/2017.
Пре­глед­ни год. 24. vol. 55.
рад стр. 321-338.
Иван Ма­тић
Бе­о­град

ЕПИ­СТЕ­МИЧ­КИ ПРО­ЦЕ­ДУ­РА­ЛИ­ЗАМ
КАО МО­ДЕЛ ДЕ­МО­КРАТ­СКОГ ­
ОД­ЛУ­ЧИ­ВА­ЊА

Са­же­так
Пред­мет овог ра­да је ана­ли­за епи­сте­мич­ког про­це­ду­ра­ли­зма
као је­дин­стве­ног мо­де­ла у окви­ру де­ли­бе­ра­тив­не ди­мен­зи­је де­мо­
крат­ске те­о­ри­је. У пр­вом де­лу ра­да ће би­ти пред­ста­вљен кра­так
пре­глед основ­них по­став­ки те­о­ри­је од­лу­чи­ва­ња на ин­ди­ви­ду­ал­ном
и ко­лек­тив­ном ни­воу. На осно­ву ово­га, би­ће ис­так­ну­та Ероуовa те­
о­ре­ма, којa ука­зу­је на те­о­риј­ску нео­др­жи­вост агре­га­тив­ног кон­цеп­
та де­мо­кра­ти­је. Дру­ги део ра­да ће би­ти по­све­ћен пред­ста­вља­њу и
раз­ма­тра­њу ал­тер­на­тив­ног, де­ли­бе­ра­тив­ног кон­цеп­та де­мо­кра­ти­је,
са ак­цен­том на кон­тра­сту из­ме­ђу ње­го­вих основ­них мо­де­ла, епи­
сте­мич­ког и про­це­ду­рал­ног. У тре­ћем де­лу ра­да ће би­ти де­таљ­но
раз­мо­трен мо­дел сред­њег пу­та, епи­сте­мич­ки про­це­ду­ра­ли­зам, ко­ји
је из­ло­жио аутор Деј­вид Естлунд (Da­vid Estlund). Овај мо­дел ће
би­ти упо­ре­ђен са прет­ход­на два у ци­љу утвр­ђи­ва­ња ме­ре у ко­јој у
од­но­су на њих оте­ло­вљу­је на­че­ла и оства­ру­је ци­ље­ве де­ли­бе­ра­тив­
не де­мо­кра­ти­је.
Кључ­не ре­чи: иди­ви­ду­ал­но и ко­лек­тив­но од­лу­чи­ва­ње, агре­га­тив­на
де­мо­кра­ти­ја, Еро­у­о­ва те­о­ре­ма, де­ли­бе­ра­тив­на
де­мо­кра­ти­ја, епи­сте­мич­ки про­це­ду­ра­ли­зам,
Деј­вид Естлунд

1. ИН­ДИ­ВИ­ДУ­АЛ­НО И КО­ЛЕК­ТИВ­НО ­
ОД­ЛУ­ЧИ­ВА­ЊЕ
Те­о­ри­ја од­лу­чи­ва­ња у свом до­ме­ну об­у­хва­та фи­ло­зоф­ска,
еко­ном­ска и ма­те­ма­тич­ка ис­тра­жи­ва­ња и по­ку­ша­ва да од­го­во­ри на

321
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 321-338.
пи­та­ње ка­ко по­је­дин­ци и гру­пе од­лу­чу­ју, од­но­сно, ка­ко би тре­ба­
ло да од­лу­чу­ју.1) Од­лу­чи­ва­ње се де­фи­ни­ше као из­бор из ску­па од
нај­ма­ње две оп­ци­је ко­ји­ма мо­же­мо да оства­ри­мо же­ље­ни циљ.2)
Пред­мет из­бо­ра мо­же би­ти све, од нај­три­ви­јал­ни­јих сва­ко­днев­них
од­лу­ка о то­ме да ли ће­мо пу­то­ва­ти на по­сао трам­ва­јем или ауто­бу­
сом, до кру­ци­јал­них, као што су ку­по­ви­на ста­на, скла­па­ње бра­ка
или гла­са­ње на ре­фе­рен­ду­му или пред­сед­нич­ким из­бо­ри­ма.
Ов­де је ва­жно на­гла­си­ти да те­о­ри­ја од­лу­чи­ва­ња не са­др­жи
нор­ма­тив­ни аспект у по­гле­ду ци­ља, већ са­мо сред­ства: она нас не
упу­ћу­је на то че­му тре­ба да те­жи­мо, већ нам, на­кон што смо се
опре­де­ли­ли за циљ пре­по­ру­чу­је кри­те­ри­ју­ме из­бо­ра нај­е­фи­ка­сни­
јих сред­ста­ва за ње­го­во оства­ре­ње.3) Успе­шно пре­по­зна­ва­ње сред­
ство-циљ ре­ла­ци­је и, сход­но то­ме, би­ра­ње сред­ста­ва ко­ја оства­ру­ју
оп­ти­ма­лан до­при­нос ре­а­ли­за­ци­ји по­ста­вље­ног ци­ља се на­зи­ва ин­
стру­мен­тал­ни ра­ци­о­на­ли­зам.4)
Без об­зи­ра на ње­ну ве­ли­чи­ну и ва­жност, сва­ка од­лу­ка, би­
ло да је до­но­си по­је­ди­нац, или, пак, гру­па, мо­ра за­до­во­љи­ти три
основ­на усло­ва ра­ци­о­нал­но­сти да би се мо­гла сма­тра­ти ра­зло­жном:
ови усло­ви су аси­ме­трич­ност, тран­зи­тив­ност и ком­плет­ност. Бу­ду­
ћу да сва­ки из­бор зах­те­ва нај­ма­ње две оп­ци­је, ко­је ће­мо озна­чи­ти
са А и Б, њи­хов од­нос мо­же би­ти или ре­ла­ци­ја пре­фе­рен­ци­је А у
од­но­су на Б (АпБ) или Б у од­но­су на А (БпА), или, пак ре­ла­ци­ја
ин­ди­фе­рен­ци­је (АиБ).5)
Пре­ма пр­вом усло­ву ра­ци­о­нал­но­сти, аси­ме­трич­но­сти, оп­ци­
је А и Б не мо­гу исто­вре­ме­но би­ти пре­фе­ри­ра­не јед­на у од­но­су на
дру­гу (ако АпБ, он­да ни­је БпА), за­тим јед­ну од оп­ци­ја не мо­же­мо
исто­вре­ме­но да пре­фе­ри­ра­мо и да бу­де­мо ин­ди­фе­рент­ни пре­ма обе
(ако АпБ, он­да ни­је АиБ), те, нај­зад, уко­ли­ко смо ин­ди­фе­рент­ни
пре­ма оп­ци­ја­ма, не мо­же­мо исто­вре­ме­но пре­фе­ри­ра­ти јед­ну у од­
но­су на дру­гу (ако АиБ, он­да ни­је АпБ или БпА).
Дру­ги услов, ком­плет­ност, ти­че се мо­гу­ћих ре­ла­ци­ја из­ме­ђу
ал­тер­на­ти­ва и под­ра­зу­ме­ва да је, уко­ли­ко по­сто­је са­мо две оп­ци­
је мо­гу­ће или да­ва­ти пред­ност јед­ној у од­но­су на дру­гу, или их,
пак, сма­тра­ти јед­на­ким (АпБ или БпА или АиБ). Ово зна­чи да су у
1) Michael Resnik, Choices, University of Minnesota Press, Minneapolis, 1987, стр. 3.
2) Ду­брав­ка Па­вли­чић, Те­о­ри­ја од­лу­чи­ва­ња, Еко­ном­ски фа­кул­тет, Бе­о­град, 2014, стр. 1.
3) Ми­ло­рад Сту­пар, „Ра­ци­о­нал­ност и де­мо­кра­ти­ја“, Тре­ћи про­грам Ра­дио Бе­о­гра­да, Бе­о­
град, бр. 3-4/2008, стр. 12.
4) Исто.
5) Ду­брав­ка Па­вли­чић, Те­о­ри­ја од­лу­чи­ва­ња, нав. де­ло, стр. 14.

322
Иван Ма­тић Епи­сте­мич­ки про­це­ду­ра­ли­зам као мо­дел ...
слу­ча­ју по­сто­ја­ња две ал­тер­на­ти­ве њи­хо­ви је­ди­ни мо­гу­ћи од­но­си
пре­фе­рен­ци­ја пр­ве у од­но­су на дру­гу, дру­ге у од­но­су на пр­ву, или,
пак, ин­ди­фе­рен­ци­ја.
Ко­нач­но, услов тран­зи­тив­но­сти се ти­че пре­но­ше­ња од­но­са
у слу­ча­ју по­сто­ја­ња ве­ћег бро­ја оп­ци­ја: он под­ра­зу­ме­ва да се, на
при­мер, од­нос пр­ве и дру­ге ал­тер­на­ти­ве пре­но­си на ре­ла­ци­ју пр­ве
и тре­ће у за­ви­сно­сти од од­но­са дру­ге и тре­ће. Та­ко, уко­ли­ко пре­фе­
ри­ра­мо А у од­но­су на Б и Б у од­но­су на В, мо­ра­мо пре­фе­ри­ра­ти и
А у од­но­су на В (ако АпБ и БпВ, он­да АпВ); ако смо ин­ди­фе­рент­ни
у из­бо­ру из­ме­ђу А и Б, као и у из­бо­ру из­ме­ђу Б и В, мо­ра­мо би­ти
ин­ди­фе­рент­ни и у из­бо­ру из­ме­ђу А и В (ако АиБ и БиВ, он­да АиВ),
итд.6)
Оно што нас, ме­ђу­тим, у кон­тек­сту од­но­са те­о­ри­је од­лу­чи­
ва­ња и де­мо­кра­ти­је при­мар­но ин­те­ре­су­је је тран­сфор­ма­ци­ја про­
це­са од­лу­чи­ва­ња у окви­ру ње­го­вог пре­но­ше­ња са ин­ди­ви­ду­ал­ног
на ко­лек­тив­ни ни­во. Груп­ни из­бор је за­ком­пли­ко­ван ти­ме што по­
је­дин­ци са че­сто не­са­мер­љи­во раз­ли­чи­тим пре­фе­рен­ци­ја­ма тре­ба
да до­не­су од­лу­ку ко­ја ће би­ти при­хва­тљи­ва за цео ко­лек­тив. Као
ап­страк­тан при­мер ре­ла­тив­но не­про­бле­ма­тич­не груп­не од­лу­ке мо­
же­мо на­ве­сти из­бор две ин­ди­ви­дуе, М и Н о три раз­ли­чи­те оп­ци­је,
у еко­но­ми­ји та­ко­зва­не „кор­пе до­ба­ра“, ко­је мо­гу би­ти ка­ко бу­квал­
на фи­зич­ка до­бра, та­ко и жи­вот­ни од­но­си, по­ли­тич­ки про­гра­ми, и
сл.7)
Уко­ли­ко ове три оп­ци­је озна­чи­мо са А, Б и В, на­ше ин­ди­
ви­дуе мо­гу да из­вр­ше груп­ни из­бор та­ко што ће их ран­ги­ра­ти на
осно­ву од­ре­ђе­них вред­но­сти. Уко­ли­ко М пре­фе­ри­ра А у од­но­су
на Б, а Б у од­но­су на В, мо­же им, јед­но­став­но­сти ра­ди, до­де­ли­ти
вред­но­сти 3, 2 и 1, пре­ма ре­ду пре­фе­рен­ци­је. Слич­но ва­жи за Н, с
тим што Н пре­фе­ри­ра Б у од­но­су на В и В у од­но­су на А, те ал­тер­
на­ти­ва­ма А, Б и В до­де­љу­је вред­но­сти 1, 3 и 2. У та­бе­ли би се то
мо­гло при­ка­за­ти ова­ко:
Та­бе­ла 1: груп­ни из­бор (две ин­ди­ви­дуе)
М Н
А 3 1
Б 2 3
В 1 2
Узев­ши у об­зир на­чин на ко­ји М и Н ран­ги­ра­ју сво­је пре­фе­
рен­ци­је, као и вред­но­сти ко­је им до­де­љу­ју, мо­же­мо за­кљу­чи­ти да
би укуп­ни из­но­си ал­тер­на­ти­ва би­ли 5 за Б, 4 за А и 3 за В, из че­га
6) Исто, стр. 26.
7) Милорад Ступар, „Рационалност и демократија“, нав. дело, стр. 12.

323
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 321-338.
сле­ди да би оп­ци­ја Б би­ла иза­бра­на. У ко­лек­тив­ном од­лу­чи­ва­њу,
ме­ђу­тим, у прак­си ге­не­рал­но уче­ству­је мно­го ве­ћи број по­је­ди­на­
ца и он се вр­ши на осно­ву знат­но ве­ћег бро­ја ал­тер­на­ти­ва ко­ји­ма
уче­сни­ци у из­бо­ру до­де­љу­ју са­свим раз­ли­чи­те вред­но­сти, што из­
и­ску­је уво­ђе­ње до­дат­них кри­те­ри­ју­ма ра­ци­о­нал­но­сти.
Ово исто­вре­ме­но пред­ста­вља по­се­бан иза­зов за те­о­ри­ју од­
лу­чи­ва­ња јер се, као што ће­мо ви­де­ти на осно­ву сле­де­ће про­бле­ма­
ти­ке, по­ста­вља пи­та­ње да ли је ра­ци­о­на­лан, де­мо­крат­ски груп­ни
из­бор уоп­ште мо­гућ. По­тен­ци­јал­не про­бле­ме ко­лек­тив­ног од­лу­чи­
ва­ња мо­же­мо ви­де­ти већ уко­ли­ко, уз прет­по­став­ку до­де­ле истих
вред­но­сти у скла­ду са ран­ги­ра­њем пре­фе­рен­ци­ја, по­ред М и Н,
уве­де­мо тре­ћу ин­ди­ви­дуу О (ко­ја оп­ци­ја­ма А, Б и В до­де­љу­је вред­
но­сти 2, 1 и 3), у го­ре раз­мо­тре­ни из­бор:
Та­бе­ла 2: груп­ни из­бор (три ин­ди­ви­дуе)
М Н О
А Б В
Б В А
В А Б
Ова та­бе­ла од­лич­но илу­стру­је та­ко­зва­ни Кон­дор­се­ов (Mar­
qu­is de Con­dor­cet) па­ра­докс ци­клич­них пре­фе­рен­ци­ја: у пр­вом кру­
гу из­бо­ра, раз­ма­тра­ној оп­ци­ји А би би­ле до­де­ље­не вред­но­сти 3, 1
и 2; ал­тер­на­ти­ва Б би у дру­гом кру­гу до­би­ла 2, 3 и 1, док би оп­ци­ји
В у тре­ћем кру­гу би­ле при­пи­са­не вред­но­сти 1, 2 и 3. Пре­ма на­чи­ну
на ко­ји су ал­тер­на­ти­ве, да­кле, ран­ги­ра­не сле­ди да ће у сва­ком на­
ред­ном кру­гу из­бо­ра по­бе­ди­ти раз­ли­чи­та оп­ци­ја: груп­ни из­бор би
овим бес­ко­нач­ним по­на­вља­њем био оне­мо­гу­ћен.8)
Па­ра­докс ци­клич­них пре­фе­рен­ци­ја је мо­гу­ће укло­ни­ти ус­
по­ста­вља­њем ре­до­сле­да гла­са­ња, или, пак, „јед­но­вр­шним“ пре­фе­
рен­ци­ја­ма ко­је под­ра­зу­ме­ва­ју да вред­ност ко­ју би­ра­чи до­де­љу­ју
ал­тер­на­ти­ва­ма опа­да сра­змер­но њи­хо­вом уда­ља­ва­њу од оп­ти­мал­не
оп­ци­је.9) Ме­ђу­тим, упр­кос то­ме, про­бле­ми ко­ји на­ста­ју до­да­ва­њем
ма­кар и са­мо јед­не ин­ди­ви­дуе у про­цес ко­лек­тив­ног од­лу­чи­ва­ња
илу­стру­ју те­жи­ну одр­жи­во­сти груп­ног из­бо­ра.

8) Исто, стр. 14.

9) Исто, стр. 16.

324
Иван Ма­тић Епи­сте­мич­ки про­це­ду­ра­ли­зам као мо­дел ...

­
2. ЕРО­У­ОВ
­ А ТЕ­ОР
­ Е­МА НЕ­МО­ГУЋ­НО­СТИ ­
ДЕ­МО­КРАТ­СКОГ ИЗ­БО­РА
У свом есе­ју под на­зи­вом So­cial Cho­ic­ e and In­di­vi­dual Va­lu­
es, Ке­нет Ероу (Ken­neth Ar­row) по­ку­ша­ва да огра­ни­чи груп­ни из­
бор ус­по­ста­вља­њем усло­ва ко­ји те­же ка­ко да одр­же ра­ци­о­нал­ност
ко­лек­тив­ног од­лу­чи­ва­ња, та­ко и да за­до­во­ље од­ре­ђе­не по­ли­тич­ке
и етич­ке нор­ме од чи­јег ис­пу­ња­ва­ња за­ви­си ле­ги­ти­ми­тет про­це­са
до­но­ше­ња од­лу­ка. По­ред под­ра­зу­ме­ва­них усло­ва аси­ме­трич­но­сти,
ком­плет­но­сти и тран­зи­тив­но­сти, Ероу уво­ди че­ти­ри до­дат­не нор­ме
ра­ци­о­нал­но­сти и етич­но­сти функ­ци­је дру­штве­ног бла­го­ста­ња:10)
1. Нео­гра­ни­че­ни до­мен, ко­ји под­ра­зу­ме­ва мо­гућ­ност ран­ги­
ра­ња свих пре­фе­рен­ци­ја у по­гле­ду дру­штве­ног ста­ња за све ин­ди­
ви­дуе;
2. По­зи­тив­на по­ве­за­ност ран­ги­ра­ња са пре­фе­рен­ци­ја­ма ин­
ди­ви­дуа, пре­ма ко­јој ал­тер­на­ти­ву ко­ју пре­фе­ри­ра сва­ки по­је­ди­нац
у окви­ру гру­пе, уко­ли­ко та­ква по­сто­ји, мо­ра пре­фе­ри­ра­ти и це­ла
гру­па;
3. Не­за­ви­сност од ире­ле­вант­них ал­тер­на­ти­ва, под­ра­зу­ме­ва
да но­ви фак­то­ри ко­ји услед про­ме­на по­ста­ју пред­мет ран­ги­ра­ња не
тре­ба да ути­чу на ранг ли­сте од ко­јих се по­че­ло;11)
4. Не­дик­та­тор­ност, пре­ма ко­јој груп­ни из­бор не сме да бу­де
са­вр­ше­на ре­флек­си­ја из­бо­ра јед­ног од уче­сни­ка у ко­лек­тив­ном од­
лу­чи­ва­њу.12)
Упр­кос ра­зло­жно­сти и ми­ни­мал­ној вред­но­сној обо­је­но­сти
ових усло­ва, Еро­у­о­ва те­о­ре­ма ну­жно во­ди за­кључ­ку да ра­ци­о­на­лан
ко­лек­тив­ни из­бор ни­је мо­гућ уко­ли­ко у ње­му уче­ству­ју ма­кар два
по­је­дин­ца ко­ји би­ра­ју из­ме­ђу нај­ма­ње три ал­тер­на­ти­ве. Уко­ли­ко
узме­мо ин­ди­ви­дуе М и Н из прет­ход­не та­бе­ле, на осно­ву њи­хо­вих
пре­фе­рен­ци­ја, ран­ги­ра­них А, Б и В и В, А и Б, ни­је мо­гу­ће до­не­ти
груп­ну од­лу­ку без кр­ше­ња ба­рем јед­ног од Еро­у­о­вих кри­те­ри­ју­ма
ра­ци­о­нал­но­сти и етич­но­сти: дру­штво би мо­ра­ло да бу­де ин­ди­фе­
рент­но из­ме­ђу Б и В да би за­до­во­љи­ло не­дик­та­тор­ност; на­да­ље,
по­зи­тив­на по­ве­за­ност ран­ги­ра­ња са пре­фе­рен­ци­ја­ма ин­ди­ви­дуа
би зах­те­ва­ла да А бу­де пре­фе­ри­ра­но у од­но­су на Б, а ти­ме, пре­

10) Ken­neth Ar­row, So­cial Cho­ic­ e and In­di­vi­dual Va­lu­es, Yale Uni­ver­sity, New Ha­ven, 1963,
стр. 22.
11) Исто, стр. 26.
12) Исто, стр. 30.

325
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 321-338.
ма усло­ву тран­зи­тив­но­сти, и В, што сле­ди из прет­ход­не ин­стан­це;
ово, ме­ђу­тим, опет на­ру­ша­ва услов не­дик­та­тор­но­сти, итд.13)
Ма­те­ма­ти­ча­ри, еко­но­ми­сти и фи­ло­зо­фи већ ду­го по­ку­ша­ва­ју
да ре­ше про­блем не­мо­гућ­но­сти груп­ног де­мо­крат­ског ра­ци­о­нал­
ног из­бо­ра ко­ји про­из­и­ла­зи из Еро­у­о­ве те­о­ре­ме, из­ме­ђу оста­лог и
због то­га што, упр­кос ње­ним ин­ди­ка­ци­ја­ма, ре­фе­рен­ду­ми и из­бо­ри
у окви­ру пар­ла­мен­тар­них де­мо­кра­ти­ја не са­мо да функ­ци­он ­ и­шу,
не­го пред­ста­вља­ју те­мељ дру­штве­ног по­рет­ка ко­ји се исто­риј­ски
по­ка­зао као нај­ма­ње лош.
У че­му је он­да про­блем? Уко­ли­ко са­гле­да­ва­мо ко­лек­тив­ни
де­мо­крат­ски из­бор као јед­но­ста­ван збир пре­фе­рен­ци­ја свих ин­ди­
ви­дуа ко­је у ње­му уче­ству­ју, што под­ра­зу­ме­ва агре­га­тив­ну или ли­
бе­рал­ну14) кон­цеп­ци­ју де­мо­кра­ти­је, овај про­блем ни­је ла­ко ре­ши­ти,
уко­ли­ко је уоп­ште и мо­гу­ће. На­рав­но, не­ке од Еро­у­о­вих усло­ва је
мо­гу­ће или до­не­кле убла­жи­ти или их, пак, до­ве­сти у пи­та­ње.
На при­мер, у по­гле­ду усло­ва не­за­ви­сно­сти од ире­ле­вант­них
ал­тер­на­ти­ва, мо­ра­мо се за­пи­та­ти шта се де­ша­ва уко­ли­ко су уче­сни­
ци у ко­лек­тив­ном од­лу­чи­ва­њу у од­ре­ђе­ном пе­ри­о­ду би­ли су­о­че­ни
са две ло­ше оп­ци­је, где су на из­бор јед­не од њих би­ли спрем­ни
ис­кљу­чи­во као на „ма­ње зло“. Ако се на­кон тог пе­ри­о­да у из­бор
укљу­чи оп­ци­ја ко­ју би­ра­чи ма­сов­но сма­тра­ју до­бром, мо­же ли се
она за­и­ста сма­тра­ти ире­ле­вант­ном ал­тер­на­ти­вом?
Услов не­дик­та­тор­но­сти је, та­ко­ђе, мо­гу­ће убла­жи­ти: нео­
спор­но је да је са­вр­ше­но ко­лек­тив­но ре­флек­то­ва­ње пре­фе­рен­ци­ја
јед­не ин­ди­ви­дуе, нај­бла­же ре­че­но, про­бле­ма­тич­но, ако не и за­бри­
ња­ва­ју­ће. Шта се, ме­ђу­тим, де­ша­ва уко­ли­ко је раз­лог овог пре­
сли­ка­ва­ња то што је по­је­ди­нац чи­ји је из­бор иден­ти­чан ко­нач­ном
груп­ном, дру­штво ни­је на­те­рао да се по­ви­ну­је ње­го­вој во­љи, не­го
је, пак, сво­је са­би­ра­че до­брим ар­гу­мен­ти­ма, за­сно­ва­ним на ко­лек­
тив­ном ин­те­ре­су, при­во­лео оп­ци­ји за ко­ју се за­ла­же? Ово нас во­ди
у ал­тер­на­тив­ну, де­ли­бе­ра­тив­ну кон­цеп­ци­ју де­мо­крат­ског од­лу­чи­
ва­ња, ко­ја уме­сто пу­ке агре­га­ци­је ин­ди­ви­ду­ал­них пре­фе­рен­ци­ја,
груп­ни из­бор по­сма­тра као ре­зул­тат ком­плек­сног про­це­са де­ли­бе­
ра­ци­је.

13) Ми­ло­рад Сту­пар, „Ра­ци­о­нал­ност и де­мо­кра­ти­ја“, нав. де­ло, стр. 19.

14) Da­vid Mil­ler, “De­li­be­ra­ti­ve De­moc­racy and So­cial Cho­i­ce”, Po­li­ti­cal Stu­di­es, Wi­ley-Blac­
kwell, New Jer­sey, vol. 40/1992 (Spe­cial Is­sue), стр. 54

326
Иван Ма­тић Епи­сте­мич­ки про­це­ду­ра­ли­зам као мо­дел ...

­
3. ОД АГРЕ­ГА­ТИВ­НЕ ­
КА ДЕ­ЛИ­БЕ­РА­ТИВ­НОЈ ДЕ­МО­КРА­ТИ­ЈИ
Уоп­ште узев­ши, агре­га­тив­на или ли­бе­рал­на кон­цеп­ци­ја де­
мо­кра­ти­је је за­сно­ва­на на вред­но­сти­ма сло­бо­де и јед­на­ко­сти, као
и по­ли­тич­ким ин­сти­ту­ци­ја­ма са­вре­ме­них де­мо­крат­ских по­ре­да­ка.
Она се те­ме­љи на прет­по­став­ци да су сви члaнови од­ре­ђе­ног ко­
лек­ти­ва по пра­ву јед­на­ки и да, на осно­ву то­га, тре­ба да­ти јед­на­
ку те­жи­ну њи­хо­вим пре­фе­рен­ци­ја­ма.15) Де­мо­крат­ске ин­сти­ту­ци­је
пред­сед­нич­ких или пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра, као и ре­фе­рен­ду­ма се
ма­ње-ви­ше за­сни­ва­ју на овој кон­цеп­ци­ји.
Као кључ­не кри­те­ри­ју­ме ле­ги­ти­ми­те­та и ефи­ка­сно­сти де­мо­
крат­ског про­це­са, Ро­берт Дал (Ro­bert Dahl), из­ме­ђу оста­лих, на­во­
ди ефек­тив­но уче­ство­ва­ње и јед­на­кост при гла­са­њу у од­лу­чу­ју­ћој
фа­зи.16) Пр­ви кри­те­ри­јум под­ра­зу­ме­ва да сви гра­ђа­ни има­ју јед­нак
при­ступ про­це­су од­лу­чи­ва­ња, док дру­ги зах­те­ва јед­на­ко узи­ма­ње
у об­зир ми­шље­ња и пре­фе­рен­ци­ја свих уче­сни­ка у ко­нач­ној фа­зи
од­лу­чи­ва­ња. Сле­де­ћи прин­ци­пе јед­на­ко­сти на ко­ји­ма је де­мо­кра­
ти­ја за­сно­ва­на, би­ло би те­шко за­ми­сли­ти одр­жа­ње де­мо­крат­ских
по­ре­да­ка без по­сто­ја­ња ова­квих прин­ци­па: из то­га сле­ди да су они
сва­ка­ко по­треб­ни, али да ли су и до­вољ­ни?
Ка­ко је Еро­у­о­ва те­о­ре­ма по­ка­за­ла, де­мо­крат­ски из­бор, огра­
ни­чен ми­ни­мал­ним усло­ви­ма ра­ци­о­нал­но­сти и етич­но­сти, ни­је
мо­гућ уко­ли­ко се вр­ши на осно­ву јед­но­став­не агре­га­ци­је ин­ди­ви­
ду­ал­них пре­фе­рен­ци­ја. У по­гле­ду не­до­ста­та­ка агре­га­тив­не кон­
цеп­ци­је де­мо­кра­ти­је, Деј­вид Ми­лер (Da­vid Mil­ler), ко­ји по­ред те­
о­риј­ских про­бле­ма на­лик овом иден­ти­фи­ку­је и број­не прак­тич­не
по­те­шко­ће, сма­тра да уво­ђе­ње де­ли­бе­ра­тив­не де­мо­кра­ти­је не би
тре­ба­ло да под­ра­зу­ме­ва уки­да­ње ин­сти­ту­ци­ја ли­бе­рал­не де­мо­кра­
ти­је, већ са­мо њи­хо­во до­пу­ња­ва­ње и уса­вр­ша­ва­ње, ко­је би ре­зул­то­
ва­ло све­оп­штим уна­пре­ђе­њем про­це­са ко­лек­тив­ног од­лу­чи­ва­ња.17)
По­вла­че­ћи при­мар­ну ди­стинк­ци­ју из­ме­ђу ли­бе­рал­не (агре­га­
тив­не) и де­ли­бе­ра­тив­не кон­цеп­ци­је де­мо­кра­ти­је, Ми­лер на­во­ди да
се пр­ва при­мар­но за­сни­ва на да­ва­њу јед­на­ке те­жи­не пре­фе­рен­ци­
ја­ма свих ин­ди­ви­дуа, док дру­га ис­ти­че зна­чај спрем­но­сти по­је­ди­
на­ца да на осно­ву ар­гу­ме­на­та пре­ва­зи­ђу сво­је раз­ли­ке у те­жњи ка

15) Ро­берт Дал, Де­мо­кра­ти­ја и ње­ни кри­ти­ча­ри, ЦИД, Под­го­ри­ца, 1999, стр. 179.
16) Исто, стр. 181.
17) Da­vid Mil­ler, “De­li­be­ra­ti­ve De­moc­racy and So­cial Cho­i­ce”, нав. де­ло, стр. 54.

327
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 321-338.
оства­ре­њу за­јед­нич­ког ци­ља. Он, ме­ђу­тим, исто­вре­ме­но при­зна­је
да је де­ли­бе­ра­тив­на кон­цеп­ци­ја по сво­јој при­ро­ди мно­го отво­ре­
ни­ја за ма­ни­пу­ла­ци­ју, те да де­ма­го­зи, кро­је­ћи ар­гу­мен­те на ба­зи
ко­лек­тив­ног, мо­гу да про­гу­ра­ју пар­ти­ку­лар­не или ин­ди­ви­ду­ал­не
ин­те­ре­се.18) Ме­ђу­тим, он ипак знат­но те­же про­бле­ме ве­зу­је за агре­
га­тив­ну кон­цеп­ци­ју и ме­ђу њи­ма ис­ти­че ар­би­трар­ност груп­них
пре­фе­рен­ци­ја и стра­те­шко гласањe.
У по­гле­ду пр­вог про­бле­ма, мно­ги кри­те­ри­ју­ми дру­штве­ног
до­бра су пред­ло­же­ни кроз исто­ри­ју по­ли­тич­ке те­о­ри­је: ита­ли­јан­
ски со­ци­о­лог Вил­фре­до Па­ре­то (Vil­fre­do Pa­re­to) је, на при­мер пред­
ста­вио кри­те­ри­јум су­пер­и­ор­но­сти, пре­ма ко­ме је дру­штве­но ста­ње
С1 су­пер­и­ор­но у од­но­су на С2 док год ба­рем је­дан по­је­ди­нац пре­
фе­ри­ра С1 у од­но­су на С2, а ни­је­дан не пре­фе­ри­ра С2 у од­но­су на
С1;19) пре­ма Кон­дор­се­о­вом пра­ви­лу, оп­ци­ја ко­ја у ни­зу би­нар­них
из­бо­ра по­бе­ди све дру­ге би тре­ба­ло да бу­де крај­њи груп­ни из­бор,
док Бор­ди­но (Jean-Char­les de Bor­da) бро­ја­ње све оп­ци­је вред­ну­је
пре­ма то­ме ка­ко их сва­ки би­рач по­на­о­соб ран­ги­ра, та­ко да ће, на
при­мер, мо­ја пре­фе­ри­ра­на оп­ци­ја но­си­ти ранг Н, сле­де­ћа по ре­ду
Н-1, итд.20) Из те­шко­ће, или, пак, не­мо­гућ­но­сти ус­по­ста­вља­ња све­
о­бу­хват­ног (и оп­ште при­хва­ће­ног) кри­те­ри­ју­ма оп­штег до­бра по­
тен­ци­јал­но из­ни­че су­пер­и­ор­ност де­ли­бе­ра­тив­не де­мо­кра­ти­је и њој
свој­ствен про­цес од­лу­чи­ва­ња уте­ме­љен на ра­ци­о­нал­ном дис­кур­су.
Дру­ги про­блем, стра­те­шко гла­са­ње, се ја­вља услед про­це­
не би­ра­ча да њи­хо­ва пре­фе­ри­ра­на оп­ци­ја не­ће по­бе­ди­ти у пр­вом
кру­гу гла­са­ња. Ис­прав­ност њи­хо­ве пер­цеп­ци­је, на­рав­но, за­ви­си од
по­ли­тич­ке ком­пе­тен­ци­је и ква­ли­те­та ин­фор­ма­ци­ја ко­је по­се­ду­ју,
али се ов­де ге­не­рал­но узи­ма у об­зир да ће фрак­ци­је, у по­ку­ша­ју да
обез­бе­де но­ву шан­су ал­тер­на­ти­ви за ко­ју се за­ла­жу у сле­де­ћем кру­
гу гла­са­ња, ла­жно пред­ста­ви­ти сво­је пре­фе­рен­ци­је ка­ко би оп­ци­ја
чи­ја је по­бе­да у пр­вом кру­гу нај­и­зглед­ни­ја би­ла по­ра­же­на.21) Уме­
сто ова­кве за­ку­ли­сне ма­ни­пу­ла­ци­је, де­ли­бе­ра­тив­на де­мо­кра­ти­ја у
овим ин­стан­ца­ма обез­бе­ђу­је отво­ре­ну де­ба­ту у по­гле­ду пред­но­сти
и ма­на свих оп­ци­ја.

18) Исто, стр. 56.

19) Ми­ло­рад Сту­пар, Са­вре­ме­не те­о­ри­је прав­де, Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет, Бе­о­град, 2015,
стр. 32.
20) Da­vid Mil­ler, “De­li­be­ra­ti­ve De­moc­racy and So­cial Cho­i­ce”, нав. де­ло, стр. 58.
21) Исто, стр. 59.

328
Иван Ма­тић Епи­сте­мич­ки про­це­ду­ра­ли­зам као мо­дел ...

­
4. ЕПИ­СТЕ­МИЧ­КА И ПРО­ЦЕ­ДУ­РАЛ­НА ­
ДЕ­ЛИ­БЕ­РА­ЦИ­ЈА
Пре­ме­шта­ње фо­ку­са де­мо­крат­ске те­о­ри­је на де­ли­бе­ра­тив­ну
ди­мен­зи­ју ко­лек­тив­ног од­лу­чи­ва­ња је без­ма­ло у ко­рак би­ло пра­ће­
но се­па­ра­ци­јом раз­ли­чи­тих ту­ма­че­ња са­мог про­це­са де­ли­бе­ра­ци­је,
као и ње­го­вих пре­ми­са, то­ка и крај­њих ци­ље­ва. Већ Деј­вид Ми­лер
по­вла­чи оштру ди­стинк­ци­ју из­ме­ђу де­ли­бе­ра­тив­не и епи­сте­мич­ке
де­мо­кра­ти­је, ко­ју ве­зу­је за Кон­дор­сеа и, у од­ре­ђе­ној ме­ри, Ру­соа
(Jean-Jac­qu­es Ro­us­se­au), а чи­ји је циљ до­ла­же­ње до ис­прав­них ре­
ше­ња за дру­штво кроз јав­ни дис­курс.22)
По­ме­ну­ти те­о­ре­ти­ча­ри, Кон­дор­се и Ру­со, су за­и­ста при­да­ва­
ли ве­ли­ки зна­чај де­мо­крат­ском од­лу­чи­ва­њу као оп­ти­мал­ном ме­то­
ду про­на­ла­же­ња ре­ше­ња за ве­ћи­ну дру­штве­них про­бле­ма; шта­ви­
ше, мо­гли би­смо да ка­же­мо да је то био при­мар­ни раз­лог њи­хо­вог
за­ла­га­ња за де­мо­крат­ску власт. Мар­киз де Кон­дор­се је фор­му­ли­сао
та­ко­зва­ну те­о­ре­му по­ро­те, пре­ма ко­јој, прет­по­ста­вив­ши да је ком­
пе­тен­ци­ја би­ра­ча (њи­хо­ва шан­са да се опре­де­ле за до­бру по­ли­тич­
ку од­лу­ку) јед­на­ка и ве­ћа од 51%, по­раст бро­ја би­ра­ча во­ди по­ра­сту
ве­ро­ват­но­ће до­но­ше­ња ис­прав­них од­лу­ка,23) што, на при­мер, на хи­
ља­ду би­ра­ча ре­зул­ту­је ве­ро­ват­но­ћом од чак 69%.24)
При­мар­ни про­блем са ко­јим је Кон­дор­се­о­ва те­о­ре­ма су­о­че­на
у по­гле­ду ствар­них окол­но­сти ве­за­них за из­бор­ни про­цес је то што
ин­ди­ви­ду­ал­ни би­ра­чи ре­ла­тив­но рет­ко има­ју, ма­те­ма­тич­ки из­ра­же­
но, по­ли­тич­ку ком­пе­тен­ци­ју ве­ћу од 51%. Ова­кво оче­ки­ва­ње, као
и прет­по­став­ка јед­на­ко­сти ком­пе­тен­ци­је, би из­и­ски­ва­ло из­у­зет­ну
гра­ђан­ску вр­ли­ну, ин­фор­ми­са­ност и дру­штве­ну ко­хе­зи­ју ко­ја не­до­
ста­је у ве­ћи­ни ствар­них из­бо­ра.25)
Те­о­ре­ма по­ро­те је, ме­ђу­тим, крај­ње ком­пле­мен­тар­на Ру­со­о­
вој де­мо­крат­ској те­о­ри­ји, за­сно­ва­ној на кон­цеп­ту оп­ште во­ље, ко­ји
је исто­вре­ме­но по­сма­тран као вр­хов­ни прин­цип дру­штве­ног до­бра
и ин­те­рес би­ра­ча у њи­хо­вом свој­ству гра­ђа­на тог дру­штва. Ру­со
оп­шту во­љу и од­лу­ке ко­је је нео­п­ход­но до­но­си­ти у скла­ду с њом
22) Исто, стр. 56.
23) Bernard Grofman, Scott Feld, “Rousseau’s General Will: A Condorcetian Perspective”, The
American Political Science Review, Cambridge University Press, Cambridge, vol. 82/1988,
стр. 570.
24) Brian Barry, “The Public Interest”, Proceedings of the Aristotelian Society, Wiley-Blackwell,
New Jersey, vol. 38/1964, стр. 13.
25) Иван Матић, „Општа воља и теорема пороте“, Theoria, Филозофски факултет, Београд,
бр. 2/2014, стр. 84.

329
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 321-338.
при­мар­но ве­зу­је за за­ко­не, сма­тра­ју­ћи од­лу­ке из­вр­шне вла­сти ука­
зи­ма.26) Иако при­зна­је да би­ра­чи че­сто гре­ше и да је ре­зул­тат из­бо­
ра са­мо во­ља свих ко­ја је не­рет­ко су­прот­на прин­ци­пу оп­ште во­ље,
Ру­со сма­тра да ће про­це­сом ве­ћа­ња у ко­ме уче­ству­ју сви гра­ђа­ни из
ве­ли­ког бро­ја ма­лих раз­ли­ка про­из­и­ћи оп­шта во­ља, исто­вре­ме­но
се про­ти­ве­ћи ства­ра­њу фрак­ци­ја, ко­је ви­ди као из­вор су­штин­ских
раз­ли­ка у дру­штву и нај­ве­ћу пре­пре­ку оства­ре­њу оп­ште во­ље.27)
При све­му ово­ме тре­ба при­ме­ти­ти да Кон­дор­се­о­ва те­о­ре­ма
ни­чим не зах­те­ва про­цес де­ли­бе­ра­ци­је, због че­га се и да­ље мо­же
сме­сти­ти у агре­га­тив­ну кон­цеп­ци­ју де­мо­кра­ти­је, док се Ру­со­о­ва
те­о­ри­ја, као што Ми­лер при­ме­ћу­је, уз од­ре­ђе­ну до­зу дво­сми­сле­
но­сти на­ла­зи на гра­ни­ци у ди­стинк­ци­ји ко­ју он пра­ви из­ме­ђу де­
ли­бе­ра­тив­не и епи­сте­мич­ке де­мо­кра­ти­је. Ов­де је, ме­ђу­тим, ва­жно
уочи­ти да епи­сте­мич­ки еле­мент ипак до­ми­ни­ра код Ру­соа, бу­ду­ћи
да се ни он, као ни Кон­дор­се, не ве­зу­је за де­мо­кра­ти­ју као је­ди­но
сред­ство до­но­ше­ња до­брих од­лу­ка. Ни­шта не спре­ча­ва, на при­мер,
јед­ног мо­нар­ха, да бу­де по­ли­тич­ки ком­пе­тен­тан, ни­ти пак да се
во­ди прин­ци­пом оп­ште во­ље, од­но­сно ин­те­ре­сом дру­штва у до­но­
ше­њу од­лу­ка; оба ауто­ра де­мо­кра­ти­ју ви­де као оп­ти­мал­ну у овом
по­гле­ду, али не и као ну­жну.
На­су­прот овој кон­цеп­ци­ји, при­мар­но за­сно­ва­ној на ква­ли­
те­ту де­мо­кра­ти­је у из­на­ла­же­њу ис­прав­них ре­ше­ња за дру­штве­не
про­бле­ме, про­це­ду­рал­ни при­ступ де­ли­бе­ра­тив­ној де­мо­кра­ти­ји ис­
ти­че зна­чај са­мог про­це­са де­ли­бе­ра­ци­је и ње­го­вог фор­мал­но ис­
прав­ног и ефи­ка­сног функ­ци­о­ни­са­ња. Ауто­ри ко­ји се за­ла­жу за
ову кон­цеп­ци­ју че­сто као те­о­риј­ски стан­дард по­ста­вља­ју иде­ал­ни
про­цес де­ли­бе­ра­ци­је у ко­ме је јав­ни дис­курс во­ђен на ба­зи по­зи­
ва­ња на оп­ште до­бро и то на та­кав на­чин да је јед­на­ко отво­рен и
при­сту­па­чан за све уче­сни­ке.28) Ово под­ра­зу­ме­ва од­ре­ђе­не ега­ли­та­
ри­стич­ке им­пли­ка­ци­је у про­це­су оства­ри­ва­ња јед­на­ко­сти, као што
је јав­но фи­нан­си­ра­ње пар­ти­ја, огра­ни­че­ње при­ват­них до­на­ци­ја и
про­гре­сив­ни по­рез, све са ци­љем ума­њи­ва­ња по­ли­тич­ке не­јед­на­
ко­сти ко­ја про­из­и­ла­зи из еко­ном­ске.29)
Кон­цепт иде­ал­ног про­це­са де­ли­бе­ра­ци­је, ко­ји се мо­же сма­
тра­ти вр­хов­ним прин­ци­пом про­це­ду­ра­ли­зма, узи­ма ме­сто исти­не

26) Жан-Жак Ру­со, Дру­штве­ни уго­вор, Фи­лип Ви­шњић, Бе­о­град, 1993, стр. 44.
27) Исто, стр. 46.
28) Joshua Cohen, “Deliberation and Democratic Legitimacy”, in: Deliberative Democracy (eds.
James Bohman, William Rehg), MIT, Massachusetts, 1997, стр. 68.
29) Исто, стр. 69.

330
Иван Ма­тић Епи­сте­мич­ки про­це­ду­ра­ли­зам као мо­дел ...
или ис­прав­них ре­ше­ња, цен­трал­них на­че­ла епи­сте­мич­ке де­мо­кра­
ти­је: уме­сто за­јед­нич­ких вред­но­сти и дру­штве­не ко­хе­зи­је, ов­де се
ста­вља ак­це­нат на плу­ра­ли­зам уте­ме­љен на за­јед­нич­ком при­хва­
та­њу струк­ту­ре де­ли­бе­ра­ци­је као основ функ­ци­о­нал­не де­мо­кра­ти­
је.30) Та­ко по­сма­тра­но, иде­ал­ни про­цес де­ли­бе­ра­ци­је, уме­сто дру­
штве­ног ин­те­ре­са као крај­њег ци­ља, при­мар­но тре­ба да ис­пу­ни
кри­те­ри­ју­ме сло­бо­де, ра­зло­жно­сти и јед­на­ко­сти у са­мој про­це­ду­ри
од­лу­чи­ва­ња.
Сло­бо­да у овом кон­тек­сту под­ра­зу­ме­ва оба­ве­за­ност би­ра­
ча ис­кљу­чи­во ре­зул­та­ти­ма про­це­са, при че­му то­ком тог про­це­са
има­ју пра­во да за­сту­па­ју би­ло ко­ју по­зи­ци­ју и ни­су ве­за­ни спо­ља­
шњим фак­то­ри­ма или ути­ца­ји­ма. По­ред ра­ни­је на­ве­де­ног ар­гу­мен­
то­ва­ња на ба­зи јав­ног ин­те­ре­са, кри­те­ри­јум ра­зло­жно­сти се ов­де
пре све­га од­но­си на отво­ре­но из­но­ше­ње раз­ло­га за­ла­га­ња за од­ре­
ђе­ну оп­ци­ју у про­це­су де­ли­бе­ра­ци­је, ка­ко би се из­бе­гла за­ку­ли­сна
ма­ни­пу­ла­ци­ја. Ко­нач­но, зах­те­ва­но је да јед­на­кост бу­де и фор­мал­на
и суп­стан­тив­на што, по­ред под­ра­зу­ме­ва­не прав­не и по­ли­тич­ке јед­
на­ко­сти об­у­хва­та и еко­ном­ске ме­ре усме­ре­не на ума­ње­ње по­ли­тич­
ких не­јед­на­ко­сти.31)
Прин­ци­пи на ко­ји­ма је про­це­ду­рал­на де­ли­бе­ра­ци­ја, да­кле,
за­сно­ва­на су нај­пре усме­ре­ни на оси­гу­ра­ва­ње ра­зло­жно­сти и ле­ги­
ти­ми­те­та са­ме про­це­ду­ре од­лу­чи­ва­ња, док су, пак, ње­ни ре­зул­та­ти
се­кун­дар­ни. Иако и ова кон­цеп­ци­ја за­др­жа­ва еле­мент оп­штег до­
бра на ко­ме се те­ме­љи епи­сте­мич­ка де­мо­кра­ти­ја, он ов­де при­мар­
но игра уло­гу не­из­бе­жног из­во­ра ле­ги­ти­ми­те­та, као не­што на шта
се мо­ра ре­фе­ри­ра­ти у окви­ру јав­них пред­ло­га да би се они уоп­
ште мо­гли сма­тра­ти ра­зло­жним и ре­ле­вант­ним, на­су­прот нај­ви­шег
прин­ци­па у чи­јем је оства­ре­њу де­мо­кра­ти­ја, у по­ре­ђе­њу са дру­гим
об­ли­ци­ма вла­сти, оп­ти­мал­на.

5. ЕПИ­СТЕ­МИЧ­КИ ПРО­ЦЕ­ДУ­РА­ЛИ­ЗАМ
Епи­сте­мич­ка и про­це­ду­рал­на де­мо­кра­ти­ја се мо­гу по­сма­
тра­ти као два ме­ђу­соб­но ис­кљу­чи­ва то­ка у окви­ру де­мо­крат­ске
тра­ди­ци­је, али исто­вре­ме­но и као два јед­на­ко ис­прав­на од­го­во­ра
на раз­ли­чи­та пи­та­ња: док јед­но ту­ма­че­ње ста­вља ак­це­нат на оп­
ти­мал­ност де­мо­кра­ти­је у до­но­ше­њу од­лу­ка нај­бо­љих за дру­штво,
дру­го ис­ти­че ва­жност ле­ги­ти­ми­те­та, на­ро­чи­то у кон­тек­сту са­вре­
30) Исто, стр. 72.
31) Исто, стр. 74.

331
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 321-338.
ме­не де­мо­крат­ске прак­се. Узи­ма­ју­ћи у об­зир ва­жност оба пи­та­ња,
аутор Деј­вид Естлунд (Da­vid Estlund) по­сма­тра ове две ди­мен­зи­је
као ком­па­ти­бил­не, кри­ти­ку­ју­ћи њи­хо­ве сла­бо­сти и по­ку­ша­ва­ју­ћи
да син­те­ти­ше мо­дел сред­њег пу­та ко­ји ће за­др­жа­ти пред­но­сти обе.
У по­гле­ду епи­сте­мич­ке де­мо­кра­ти­је, Естлунд у ши­рем окви­
ру го­во­ри о пој­му исти­не у по­ли­ти­ци и њој скло­ним те­о­ри­ја­ма тач­
но­сти (енг. cor­rec­tness the­o­ri­es), ко­је, по­ред овог то­ка у де­мо­крат­
ској те­о­ри­ји, под­ра­зу­ме­ва­ју сва ту­ма­че­ња по­ли­тич­ких по­ре­да­ка
и об­ли­ка вла­сти ко­ја ста­вља­ју ак­це­нат на из­на­ла­же­ње ис­прав­них
ре­ше­ња. Сле­де­ћи по­бор­ни­ке про­це­ду­рал­не де­ли­бе­ра­ци­је, он ис­ти­
че при­мат ле­ги­ти­ми­те­та у са­вре­ме­ном де­мо­крат­ском од­лу­чи­ва­њу
и при­зна­је да, у том по­гле­ду, про­це­ду­ра­ли­зам сва­ка­ко има знат­ну
пред­ност у од­но­су на све те­о­ри­је тач­но­сти, па и епи­сте­мич­ку де­
мо­кра­ти­ју ко­ја се у њих убра­ја.32)
Естлунд, ме­ђу­тим, ин­си­сти­ра да упр­кос за­до­во­ље­ним кри­
те­ри­ју­ми­ма ра­зло­жно­сти, ле­ги­ти­ми­те­та и сло­бо­де, про­це­ду­ре де­
мо­крат­ског од­лу­чи­ва­ња, чак и оне чи­ји се сам ток мо­же по го­ре
на­ве­де­ним кри­те­ри­ју­ми­ма сма­тра­ти бес­пре­кор­ним, че­сто ре­зул­ту­
ју од­лу­ка­ма ко­је су по објек­тив­ним и про­це­ду­рал­но не­за­ви­сним
стан­дар­ди­ма би­ло не­пра­вед­не, би­ло уоп­ште ло­ше за дру­штво из
раз­ли­чи­тих раз­ло­га.33) На­до­ве­зу­ју­ћи се на ово оп­сер­ва­ци­јом да
епи­сте­мич­ка и про­це­ду­рал­на ди­мен­зи­ја де­ли­бе­ра­тив­не де­мо­кра­ти­
је ни­су су­прот­ста­вље­не на ни­воу прин­ци­па, он за­кљу­чу­је да упр­
кос при­мар­но­сти про­це­са од­лу­чи­ва­ња, де­мо­крат­ски ле­ги­ти­ми­тет
не мо­же би­ти по­сма­тран одво­је­но од про­це­ду­рал­но не­за­ви­сних,
објек­тив­них кри­те­ри­ју­ма вред­но­сти до­не­тих од­лу­ка, што зах­те­ва
спој из­ме­ђу кључ­них еле­ме­на­та и на­че­ла епи­сте­мич­ке и про­це­ду­
рал­не де­мо­кра­ти­је.
Ка­ко би обра­зло­жио нео­п­ход­ност епи­сте­мич­ког про­це­ду­
ра­ли­зма, Естлунд ше­мат­ски из­ла­же ње­го­ве ал­тер­на­ти­ве са би­ло
чи­сто про­це­ду­рал­не, би­ло чи­сто епи­сте­мич­ке стра­не, ука­зу­ју­ћи
на ма­не ко­је их чи­не не­ад ­ е­кват­ним у функ­ци­ји ус­по­ста­вља­ња де­
мо­крат­ског ле­ги­ти­ми­те­та. Он пр­во од ових, фер про­це­ду­ра­ли­зам,
де­фи­ни­ше као ста­но­ви­ште ко­је, без об­зи­ра на ис­ход, де­мо­крат­ске
од­лу­ке сма­тра ле­ги­тим­ним ис­кљу­чи­во на ба­зи фер про­це­ду­ре ве­
ћин­ског гла­са­ња, у ко­ме ни­шта, па чак ни до­бри раз­ло­зи, не мо­же
да­ти при­мат ин­те­ре­си­ма од­ре­ђе­них би­ра­ча; Естлунд ово ту­ма­че­ње

32) David Estlund, “Beyond Fairness and Deliberation: The Epistemic Dimension of Democratic
Authority”, in: Deliberative Democracy (eds. James Bohman, William Rehg), MIT, Massa-
chusetts, 1997, стр. 174.
33) Исто.

332
Иван Ма­тић Епи­сте­мич­ки про­це­ду­ра­ли­зам као мо­дел ...
при­мар­но ве­зу­је за Ро­бер­та Да­ла, ко­ји се про­ти­вио иде­ји да би­ло
шта мо­же учи­ни­ти ци­ље­ве од­ре­ђе­не гру­пе до­брим или ис­прав­ним,
те да тре­ба те­жи­ти њи­хо­вој мак­си­ми­за­ци­ји.34) Основ­ни про­блем са
овим ту­ма­че­њем, ка­ко Естлунд при­ме­ћу­је, је што би до­но­ше­ње од­
лу­ка ба­ца­њем коц­ке или из­вла­че­њем слам­ки, стрикт­но гле­да­но, би­
ло јед­на­ко ле­ги­тим­но, што га чи­ни сла­бом од­бра­ном де­мо­крат­ског
про­це­са.35)
Фер про­це­ду­ра­ли­зам се, ме­ђу­тим, за­др­жа­ва у до­ме­ну агре­га­
тив­не де­мо­кра­ти­је; Естлунд ње­го­ву на­до­град­њу на­зи­ва фер де­ли­
бе­ра­тив­ним про­це­ду­ра­ли­змом и као раз­ли­ку ис­ти­че то што би­ра­чи
пре гла­са­ња има­ју јед­на­ку шан­су да у ди­ску­си­ји из­не­су сво­је ар­
гу­мен­те и раз­ло­ге, ма­да не по­сто­ји епи­сте­мич­ки кри­те­ри­јум ле­ги­
ти­ми­те­та ре­зул­та­та гла­са­ња. Иако овај при­ступ уво­ди еле­мент де­
ли­бе­ра­ци­је, она је у окви­ру ње­га до­не­кле са­ма се­би свр­ха, бу­ду­ћи
да ис­кљу­чи­во обез­бе­ђу­је да се гла­са­чи осе­те ве­за­ни­јим за по­зи­ци­је
ко­је за­сту­па­ју и оправ­да­ни­јим у сво­јим ве­ро­ва­њи­ма.36)
Ко­нач­но, ра­ци­о­нал­ни де­ли­бе­ра­тив­ни про­це­ду­ра­ли­зам се као
тре­ћи не­е­пи­сте­мич­ки про­це­ду­рал­ни мо­дел ис­ти­че по то­ме што
по­ред кри­те­ри­ју­ма јед­на­ког при­сту­па да­је при­мат ра­зло­жно­сти у
са­мом про­це­су од­лу­чи­ва­ња. Иако се чи­ни бли­жим епи­сте­мич­ким
ту­ма­че­њи­ма од прет­ход­них, ни овај мо­дел, ко­ји Естлунд при­мар­но
ве­зу­је за Ко­е­на (Jos­hua Co­hen) не ве­зу­је кри­те­ри­јум ле­ги­ти­ми­те­
та за ис­прав­ност ис­хо­да, већ га ис­кљу­чи­во те­ме­љи на чи­ње­ни­ци
да је груп­ни из­бор ис­ход про­це­са ко­лек­тив­ног од­лу­чи­ва­ња ко­је се
при­мар­но за­сни­ва на ра­зло­жно­сти. Он спе­ци­фи­ку­је да су у том по­
гле­ду ис­хо­ди ов­де ну­жно ра­ци­о­нал­ни у про­це­ду­рал­ном, али не и у
суп­стан­тив­ном сми­слу.
За­јед­нич­ки еле­мент ко­ји, пре­ма Естлун­до­вом ту­ма­че­њу, чи­
ни про­це­ду­рал­не мо­де­ле де­ли­бе­ра­тив­не де­мо­кра­ти­је не­а­де­кват­ном
до­пу­ном агре­га­тив­не, упр­кос до­дат­ним кри­те­ри­ју­ми­ма ра­зло­жно­
сти, је не­по­сто­ја­ње про­це­ду­рал­но не­за­ви­сних, епи­сте­мич­ких па­ра­
ме­та­ра вред­но­ва­ња ре­зул­та­та од­лу­чи­ва­ња, на­су­прот ис­кљу­чи­во са­
мог про­це­са. Ње­го­ву ал­тер­на­ти­ву, епи­сте­мич­ки про­це­ду­ра­ли­зам,
је да­ље нео­п­ход­но кон­тра­сти­ра­ти та­ко­зва­ним те­о­ри­ја­ма тач­но­сти,
спе­ци­фич­но епи­сте­мич­кој де­мо­кра­ти­ји ко­ју је Ми­лер ве­зао за Кон­
дор­сеа и Ру­соа.
34) Robert Dahl, A Preface to Democratic Theory, University of Chicago Press, Chicago, 1956,
стр. 31.
35) David Estlund, “Beyond Fairness and Deliberation: The Epistemic Dimension of Democratic
Authority”, нав. дело, стр. 176.
36) Исто, стр. 178.

333
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 321-338.
Пре­пре­ке ко­је Естлунд ви­ди у епи­сте­мич­кој де­мо­кра­ти­ји,
де­фе­рен­ци­ја, зах­тев­ност и ин­ди­ви­ду­ал­но по­ре­ђе­ње су су­штин­ски
об­је­ди­ње­не у про­бле­му пре­да­је мо­рал­ног су­ђе­ња:37) на­и­ме, овај
кон­цепт је за­сно­ван на чу­ве­ном ци­та­ту из Ру­со­о­вог Дру­штве­ног
уго­во­ра, у ко­ме, ту­ма­че­ћи ре­зул­та­те из­бо­ра, он твр­ди да је пи­та­ње
о ко­ме се гла­са: „Шта је оп­шта во­ља?“, те да, уко­ли­ко се не­ко при
гла­са­њу на­ђе у ма­њи­ни, то за­пра­во зна­чи да је он по­гре­шио.38) У
кон­тек­сту Ру­со­о­ве де­мо­крат­ске те­о­ри­је, ја­чи­на ове тврд­ње, пре­ма
Естлун­до­вом схва­та­њу, пред­ста­вља нај­ве­ћи про­блем, што га на­во­
ди да је осу­ди као су­ви­ше епи­сте­мич­ку.39)
Ов­де пре све­га мо­ра­мо раз­мо­три­ти шта зна­чи за­др­жа­ва­ње,
од­но­сно, гу­би­так мо­рал­не ауто­но­ми­је. Естлунд, на­лик Ко­е­ну, сма­
тра да гра­ђан­ска сло­бо­да под­ра­зу­ме­ва ве­за­ност ис­кљу­чи­во ре­зул­
та­ти­ма про­це­са де­ли­бе­ра­ци­је, са­мо што он ту ве­за­ност оправ­да­ва
из не­што дру­га­чи­јег угла: док про­це­ду­рал­на де­ли­бе­ра­ци­ја бра­ни
ле­ги­ти­ми­тет ко­лек­тив­них од­лу­ка ис­кљу­чи­во на ба­зи аде­кват­ног
функ­ци­о­ни­са­ња про­це­са јав­ног дис­кур­са, епи­сте­мич­ки про­це­ду­
ра­ли­зам ста­вља ак­це­нат на ве­ћин­ско јав­но гле­ди­ште да су оне ис­
прав­не, што нас мо­же мо­рал­но оба­ве­за­ти да по­шту­је­мо чак и ло­ше
за­ко­не.40)
Кључ­на раз­ли­ка у од­но­су на Ру­соа у овом по­гле­ду, је у то­ме
што пре­ма Естлун­до­вом схва­та­њу би­ра­чи ко­ји су гла­са­ли про­тив
ве­ћин­ске оп­ци­је на осно­ву сво­је мо­рал­не ауто­но­ми­је за­др­жа­ва­ју
пра­во да ал­тер­на­ти­ву за ко­ју су гла­са­ли сма­тра­ју ис­прав­ном, упр­
кос ње­ном по­ра­зу на из­бо­ри­ма, док год, уз од­ре­ђе­на огра­ни­че­ња,
ува­жа­ва­ју ве­ћин­ско јав­но гле­ди­ште. Овај, за епи­сте­мич­ки про­це­ду­
ра­ли­зам кљу­чан, еле­мент мо­рал­не ауто­но­ми­је се гу­би у чи­стој епи­
сте­мич­кој де­мо­кра­ти­ји ко­ја на ба­зи ве­ћин­ске од­лу­ке ка­те­го­рич­ки
од­ба­цу­је мо­гућ­ност ис­прав­но­сти ма­њин­ског ста­ва, из че­га сле­ди
схва­та­ње пре­ма ко­ме су по­бор­ни­ци оп­ци­је по­ра­же­не на из­бо­ри­ма
јед­но­став­но по­гре­ши­ли.
Има­ју­ћи у ви­ду про­бле­ме ко­ји спу­та­ва­ју и про­це­ду­рал­ну и
епи­сте­мич­ку кон­цеп­ци­ју де­ли­бе­ра­тив­не де­мо­кра­ти­је, Естлунд ис­
ти­че по­тен­ци­јал епи­сте­мич­ког про­це­ду­ра­ли­зма у ње­го­вом цен­
трал­ном прин­ци­пу, да су ис­хо­ди де­мо­крат­ских из­бо­ра ле­ги­тим­ни,

37) Исто, стр. 183.

38) Жан-Жак Ру­со, Друштвени уговор, нав. де­ло, стр. 104.
39) Da­vid Estlund, “Beyond Fa­ir­ness and De­li­be­ra­tion: The Epi­ste­mic Di­men­sion of De­moc­ra­tic
Aut­ho­rity”, нав. де­ло, стр. 182.
40) Исто, стр. 198.

334
Иван Ма­тић Епи­сте­мич­ки про­це­ду­ра­ли­зам као мо­дел ...
чак и уко­ли­ко су не­тач­ни, ду­гу­ју­ћи ма ко­ли­ко не­са­вр­ше­ној епи­сте­
мич­кој вред­но­сти са­ме де­мо­крат­ске про­це­ду­ре.41) На­лик те­о­ре­ми
по­ро­те, или пак гла­са­њу пре­ма прин­ци­пу оп­ште во­ље, овај при­
ступ, узи­ма­ју­ћи у об­зир епи­сте­мич­ку вред­ност од­лу­ка, обра­зла­же
за­што је ве­ћин­ско од­лу­чи­ва­ње бо­ље од опу­но­мо­ћа­ва­ња на­су­мич­но
иза­бра­них по­је­ди­на­ца, али за раз­ли­ку од ре­ше­ња епи­сте­мич­ке де­
мо­кра­ти­је, не из­и­ску­је гу­би­так мо­рал­не ауто­но­ми­је.
По­зи­ва­ју­ћи се на усло­ве де­мо­крат­ског од­лу­чи­ва­ња са­свим
на­лик они­ма ко­је за­сту­па­ју про­це­ду­ра­ли­сти: јед­на­кост пар­ти­ци­па­
ци­је, јав­ност раз­ло­га и ар­гу­ме­на­та и дис­курс на ба­зи ко­лек­тив­ног,
а не ин­ди­ви­ду­ал­них и пар­ти­ку­лар­них ин­те­ре­са, Естлунд као јед­ну
од ме­то­да од­лу­чи­ва­ња у окви­ру свог де­ли­бе­ра­тив­ног мо­де­ла пред­
ла­же осла­бље­ну вер­зи­ју те­о­ре­ме по­ро­те ко­ја, за раз­ли­ку од Кон­
дор­се­о­ве, не под­ра­зу­ме­ва да ма­њин­ски би­ра­чи у ве­ћи­ни слу­ча­је­ва
гре­ше, ни­ти пак зах­те­ва оп­шту ком­пе­тен­ци­ју ве­ћу од 50%, док год
је би­ра­чи по­се­ду­ју у по­је­ди­нач­ним ин­стан­ца­ма гла­са­ња о пар­ти­ку­
лар­ним пи­та­њи­ма.42)
Ово нас до­во­ди и до нај­ве­ћег про­бле­ма епи­сте­мич­ког про­це­
ду­ра­ли­зма: на­и­ме, упр­кос сво­јој ори­ги­нал­но­сти и ино­ва­тив­но­сти,
Естлун­дов при­ступ на­и­ла­зи на по­те­шко­ће у ус­по­ста­вља­њу пар­ти­
ку­лар­них ди­стинк­ци­ја у од­но­су на оно што он на­зи­ва ра­ци­о­нал­ним
де­ли­бе­ра­тив­ним про­це­ду­ра­ли­змом. Упр­кос то­ме што је прин­ци­пи­
јел­на ди­фе­рен­ци­ја­ци­ја у од­но­су на прет­ход­не мо­де­ле ја­сно ус­по­
ста­вље­на, са­ма епи­сте­мич­ка вред­ност де­мо­крат­ске про­це­ду­ре као
из­вор ле­ги­ти­ми­те­та до кра­ја оста­је не­до­вољ­но раз­ја­шње­на. Ово
мо­же иза­зва­ти кон­фу­зи­ју у по­гле­ду су­штин­ских раз­ли­ка из­ме­ђу
епи­сте­мич­ког про­це­ду­ра­ли­зма и оно­га што Естлунд на­зи­ва ра­ци­
о­нал­ним де­ли­бе­ра­тив­ним про­це­ду­ра­ли­змом, на­ро­чи­то уко­ли­ко се
узме у об­зир да и он сам сма­тра да је Ко­ен у сво­јим по­став­ка­ма био
на тра­гу ње­го­ве те­о­ри­је.43) Естлунд ову слич­ност при­ме­ћу­је у Ко­
е­но­вој мак­си­ми пре­ма ко­јој је „оно што је ис­прав­но од­ре­ђе­но као
ре­зул­тат де­ли­бе­ра­ци­је, а не пре ње“, али до­да­је да Ко­ен ов­де го­во­
ри о иде­ал­ној, а не ствар­ној де­ли­бе­ра­ци­ји.

41) Исто, стр. 185.

42) Исто, стр. 188.
43) Исто, стр. 180.

335
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 321-338.

­
ЗА­КЉУ­ЧАК
Те­о­ри­ја од­лу­чи­ва­ња у свом ка­па­ци­те­ту у ис­пи­ти­ва­њу груп­
ног из­бо­ра до­при­но­си раз­у­ме­ва­њу пој­мо­ва исти­не и ко­лек­тив­ног
ин­те­ре­са у про­це­су груп­ног од­лу­чи­ва­ња. Еро­у­ов до­при­нос се у
овом по­гле­ду нај­ја­сни­је пре­по­зна­је у по­о­штра­ва­њу усло­ва ра­ци­
о­нал­но­сти и етич­но­сти груп­ног из­бо­ра, ко­је агре­га­тив­ну де­мо­кра­
ти­ју чи­ни те­о­риј­ски нео­др­жи­вом. Ово ства­ра тен­ден­ци­ју за ње­ну
за­ме­ну ал­тер­на­тив­ним, де­ли­бе­ра­тив­ним при­сту­пом у окви­ру ко­
га се ди­фе­рен­ци­ра­ју епи­сте­мич­ки и про­це­ду­рал­ни мо­дел. Њи­хо­
ви број­ни не­до­ста­ци на­да­ље ства­ра­ју по­тре­бу за раз­ви­ја­њем но­вог
мо­де­ла ко­ји ће ве­ћи­ном за­др­жа­ти њи­хо­ве вр­ли­не, исто­вре­ме­но из­
бе­га­ва­ју­ћи им ма­не.
Упр­кос про­бле­му не­до­вољ­но ја­сно де­фи­ни­са­не епи­сте­мич­
ке вред­но­сти де­ли­бе­ра­тив­ног про­це­са, зна­чај Естлун­до­вог мо­де­ла,
по­ред ино­ва­тив­но­сти и ори­ги­нал­но­сти, са­др­жан је у ње­го­вом по­
тен­ци­ја­лу за пре­ва­зи­ла­же­ње про­бле­ма са ко­ји­ма су про­це­ду­рал­на
де­ли­бе­ра­ци­ја и те­о­ри­је тач­но­сти, у овом кон­тек­сту, пре све­га, епи­
сте­мич­ка де­мо­кра­ти­ја, су­о­че­ни. До­дат­не спе­ци­фи­ка­ци­је у по­гле­ду
од­но­са из­ме­ђу де­ли­бе­ра­тив­ног про­це­са и епи­сте­мич­ке вред­но­сти
би епи­сте­мич­ком про­це­ду­ра­ли­зму обез­бе­ди­ле пред­ност у од­но­су
на ал­тер­на­тив­не кон­цеп­ци­је, пре­вас­ход­но због ње­го­вог пре­ва­зи­ла­
же­ња про­бле­ма пот­пу­не не­за­ви­сно­сти ле­ги­ти­ми­те­та од ис­прав­но­
сти од­лу­ка у про­це­ду­рал­ном и гу­бит­ка мо­рал­не ауто­но­ми­је у епи­
сте­мич­ком мо­де­лу.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА
Дал Ро­берт, Де­мо­кра­ти­ја и ње­ни кри­ти­ча­ри, ЦИД, Под­го­ри­ца, 1999.
Ма­тић Иван, „Оп­шта во­ља и те­о­ре­ма по­ро­те“, The­o­ria, Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет,
Бе­о­град, бр. 2/2014, стр.73-86.
Па­вли­чић Ду­брав­ка, Те­о­ри­ја од­лу­чи­ва­ња, Еко­ном­ски фа­кул­тет, Бе­о­град, 2014.
Ру­со Жан-Жак, Дру­штве­ни уго­вор, Фи­лип Ви­шњић, Бе­о­град, 1993.
Сту­пар Ми­ло­рад, „Ра­ци­о­нал­ност и де­мо­кра­ти­ја“, Тре­ћи про­грам Ра­дио Бе­о­
гра­да, Бе­о­град, бр. 3-4/2008, стр. 9-28.
Сту­пар Ми­ло­рад, Са­вре­ме­не те­о­ри­је прав­де, Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет, Бе­о­град,
2015.
Ar­row Ken­neth, So­cial Cho­ic­ e and In­di­vi­dual Va­lu­es, Yale Uni­ver­sity, New Ha­
ven, 1963.

336
Иван Ма­тић Епи­сте­мич­ки про­це­ду­ра­ли­зам као мо­дел ...
Ba­rry Brian, “The Pu­blic In­te­rest”, Pro­ce­ed­ ings of the Ari­sto­te­lian So­ci­ety, Wi­ley-
Blac­kwell, New Jer­sey, vol. 38/1964, стр. 1-38.
Co­hen Jos­hua, “De­li­be­ra­tion and De­moc­ra­tic Le­gi­ti­macy”, in: De­li­be­ra­ti­ve De­
moc­racy (eds. Ja­mes Boh­man, Wil­li­am Rehg), MIT, Mas­sac­hu­setts, 1997, стр.
67-91.
Dahl Ro­bert, A Pre­fa­ce to De­moc­ra­tic The­ory, Uni­ver­sity of Chi­ca­go Press, Chi­
ca­go, 1956.
Estlund Da­vid, “Beyond Fa­ir­ness and De­li­be­ra­tion: The Epi­ste­mic Di­men­sion of
De­moc­ra­tic Aut­ho­rity”, in: De­li­be­ra­ti­ve De­moc­racy (eds. Ja­mes Boh­man, Wil­
li­am Rehg), MIT, Mas­sac­hu­setts, 1997, стр. 173-204.
Grof­man Ber­nard, Feld Scott, “Ro­us­se­au’s Ge­ne­ral Will: A Con­dor­ce­tian Per­spec­
ti­ve”, The Ame­ri­can Po­li­ti­cal Sci­en­ce Re­vi­ew, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press,
Cam­brid­ge, vol. 82/1988, стр. 567-576.
Mil­ler Da­vid, “De­li­be­ra­ti­ve De­moc­racy and So­cial Cho­ic­ e”, Po­li­ti­cal Stu­di­es, Wi­
ley-Blac­kwell, New Jer­sey, vol. 40/1992 (Spe­cial Is­sue), стр. 54-67.
Re­snik Mic­hael, Cho­ic­ es, Uni­ver­sity of Min­ne­so­ta Press, Min­ne­a­po­lis, 1987.

Ivan Ma­tic

EPI­STE­MIC PRO­CE­DU­RA­LISM AS A MO­DEL

OF DE­MOC­RA­TIC DE­CI­SION-MA­KING
Re­su­me
The su­bject of this pa­per is the analysis of epi­ste­mic pro­ce­du­ra­
lism as a uni­que mo­del wit­hin the de­li­be­ra­ti­ve di­men­sion of de­moc­ra­
tic the­ory. The first part of the pa­per pre­sents a bri­ef over­vi­ew of the
fo­un­da­ti­ons of ra­ti­o­nal cho­i­ce the­ory on the in­di­vi­dual and col­lec­ti­ve
le­vels, esta­blis­hing the cri­te­ria of asymme­try, tran­si­ti­vity and com­ple­
te­ness. The­se con­cepts are ela­bo­ra­ted upon thro­ugh the lens of Ar­row’s
the­o­rem, which in­tro­du­ces furt­her con­di­ti­ons of un­re­stric­ted do­main,
po­si­ti­ve pre­fe­ren­ce ran­king, in­de­pen­den­ce from ir­re­le­vant al­ter­na­ti­ves
and non-dic­ta­tor­ship as cri­te­ria for ra­ti­o­nal, et­hi­cal gro­up cho­i­ce. In
light of this, the con­cept of ag­gre­ga­ti­ve de­moc­racy is pro­ven as the­o­re­
ti­cally un­su­sta­i­na­ble. The fol­lo­wing part of the pa­per is de­di­ca­ted to the
pre­sen­ta­tion and con­si­de­ra­tion of the al­ter­na­ti­ve, de­li­be­ra­ti­ve con­cep­
tion of de­moc­racy, ac­cen­tu­a­ting the con­trast bet­we­en its ba­sic mo­dels,
the epi­ste­mic and the pro­ce­du­ral one. The evo­lu­tion of de­moc­ra­tic the­
ory from Ro­us­se­au­ ­ian and Con­dor­ce­tian con­cep­ti­ons of po­pu­lar ru­le as
op­ti­mal for at­ta­i­ning good re­sults to­ward con­tem­po­rary un­der­stan­ding
of de­moc­racy as a de­li­be­ra­ti­ve pro­ce­du­re is de­scri­bed he­re. The fi­nal
part of the pa­per pre­sents a de­ta­i­led analysis of the mid­dle-of-the-li­ne
mo­del, epi­ste­mic pro­ce­du­ra­lism, de­ve­lo­ped by aut­hor Da­vid Estlund.

337
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 321-338.
The study fo­cu­ses on the de­fi­ci­en­ci­es of the pre­vi­o­us two mo­dels, ex­
plo­ring the ways in which the­ir short­co­mings ne­ces­si­ta­te and gi­ve ri­se
to epi­ste­mic pro­ce­du­ra­lism. Estlund’s mo­del is then com­pa­red with the
ot­her ones in or­der to jud­ge the ca­pa­city in which it ful­lfils the go­als of
de­li­be­ra­ti­ve de­moc­racy and whet­her it is ham­pe­red by de­fi­ci­en­ci­es of
its own.
Keywords: in­di­vi­dual and col­lec­ti­ve de­ci­sion-ma­king, ag­gre­ga­ti­ve
de­moc­racy, Arr­row’s the­o­rem, de­li­be­ra­ti­ve de­moc­racy,
epi­ste­mic pro­ce­du­ra­lism, Da­vid Estlund

* Овај рад је примљен 27. јануара 2017. године а прихваћен за штампу на састанку
Редакције 21. фебруара 2017. године.

338
УДК 28-768:327 Српска политичка мисао
број 1/2017.
Пре­глед­ни год. 24. vol. 55.
рад стр. 339-355.
Хатиџа Бе­ри­ша
Вој­на ака­де­ми­ја, Уни­вер­зи­тет од­бра­не­

Игор Ба­ри­шић
Вој­на ака­де­ми­ја, Уни­вер­зи­тет од­бра­не

ГЛО­БАЛ­НИ ЏИ­ХА­ДИ­ЗАМ – ТЕ­ОР

­ ИЈ­СКА
ПО­ЛА­ЗИ­ШТА СУ­ПРОТ­СТА­ВЉА­ЊА ­
ПРЕТ­ЊИ

Са­же­так
Џи­ха­ди­зам као иде­о­ло­шки и по­ли­тич­ки по­крет пред­ста­вља
гло­бал­ну прет­њу за ме­ђу­на­род­ни свет­ски по­ре­дак и де­мо­крат­ске
вред­но­сти са­вре­ме­ног дру­штва. Упра­во због сво­је бли­ско­сти са
Исла­ми­змом и Ислам­ским фун­да­мен­та­ли­змом, не­ра­зу­ме­ва­ња за­
пад­ног, пре­вас­ход­но хри­шћан­ског и се­ку­ла­ри­зо­ва­ног дру­штва, по­
гре­шне и не­смо­тре­не по­ли­ти­ке ве­ли­ких си­ла у ре­ги­о­ну Бли­ског
Ис­то­ка и Се­вер­не Афри­ке, џи­ха­ди­зам је но­шен та­ла­сом гло­ба­ли­
за­ци­је по­при­мио не­слу­ће­не раз­ме­ре. За­мр­зну­ти су­ко­би на про­сто­
ру Бли­ског ис­то­ка и Афри­ке, ду­го­трај­на по­ли­тич­ка и дру­штве­на
тран­зи­ци­ја, ло­ше еко­ном­ске ре­фор­ме и вар­вар­ска при­ва­ти­за­ци­ја
пот­по­мог­ну­та ко­руп­ци­јом и ор­га­ни­зо­ва­ним кри­ми­на­лом, про­из­ве­
ли су ве­ли­ка дру­штве­но-еко­ном­ска ра­сло­ја­ва­ња и не­до­ста­так пред­
ви­ди­ве дру­штве­не пер­спек­ти­ве по­себ­но за ма­њин­ске и угро­же­не
дру­штве­не гру­пе. Ти­ме су ство­ре­ни по­вољ­ни пред­у­сло­ви за ре­гру­
та­ци­ју и мо­би­ли­за­ци­ју не­за­до­вољ­них и раз­о­ча­ра­них по­је­ди­на­ца
од стра­не ислам­ских џи­ха­ди­ста. У ра­ду ће се раз­ма­тра­ти те­о­риј­
ска по­ла­зи­шта кон­цеп­та за су­прот­ста­вља­ње гло­бал­ном џи­ха­ди­зму,
ко­ји под­ра­зу­ме­ва све­о­бу­хват­но и ду­го­роч­но ан­га­жо­ва­ње др­жа­ве и
дру­штва у бор­би про­тив ове гло­бал­не прет­ње.
Кључ­не ре­чи: те­ро­ри­зам, ислам, исла­ми­зам, фун­да­мен­та­ли­зам,
џи­ха­ди­зам, мо­би­ли­за­ци­ја, по­бу­ње­ни­штво

339
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 339-355.

­
1. УВОД
Џи­ха­ди­зам1) као тер­мин се да­нас вр­ло че­сто ко­ри­сти у реч­
ни­ку по­ли­тич­ке ели­те, на­уч­ним и струч­ним кру­го­ви­ма, а по­себ­но у
ме­диј­ској јав­но­сти као си­но­ним за слич­не дру­штве­не по­ја­ве по­пут
Ислам­ског фун­да­мен­та­ли­зма, Ве­ха­би­зма, Са­ла­фи­зма, Исла­ми­зма,
Ислам­ског екс­тре­ми­зма и ра­ди­ка­ли­зма, па чак и ра­ди­ка­ли­зо­ва­ног
Исла­ма.2) Ола­ка упо­тре­ба ово­ли­ког бро­ја вр­ло бли­ских тер­ми­на без
њи­хо­вог ја­сног раз­гра­ни­че­ња, ства­ра по­те­шко­ће до­но­си­о­ци­ма по­
ли­тич­ких од­лу­ка, ака­дем­ској и ин­те­лек­ту­ал­ној ели­ти, екс­пер­ти­ма
у обла­сти бор­бе про­тив те­ро­ри­зма, но­ви­на­ри­ма и мно­гим дру­ги­ма
у раз­у­ме­ва­њу ло­ги­ке ра­ди­кал­ног и уме­ре­ног, ак­тив­ног и не­ак­тив­
ног, џи­ха­ди­стич­ког и ми­ро­љу­би­вог, так­фи­ри и то­ле­рант­ног, мо­дер­
ног и тра­ди­ци­о­нал­ног, ра­ци­о­нал­ног и ира­ци­о­нал­ног и оне­мо­гу­ћа­ва
аде­кват­но про­фи­ли­са­ње ових дру­штве­них по­ја­ва и ја­сну про­це­ну
њи­хо­ве при­ро­де.
Џи­ха­ди­зам та­ко­ђе мо­же­мо фор­му­ли­са­ти као по­ли­тич­ку иде­
о­ло­ги­ју чи­јом се ре­а­ли­за­ци­јом про­у­зро­ку­ју ра­ди­кал­не дру­штве­не
про­ме­не у Му­сли­ман­ском све­ту, при че­му из­ви­то­пе­ре­но ту­ма­че­
ње Џи­ха­да има цен­трал­ну иде­о­ло­шку уло­гу у ору­жа­ној по­ли­тич­кој
бор­би да се зба­це от­пад­нич­ки ре­жи­ми, про­те­ра­ју њи­хо­ви не­вер­
нич­ки са­ве­зни­ци и по­но­во ус­по­ста­ви вла­да­ви­на над Му­сли­ман­
ским зе­мља­ма у скла­ду са Ислам­ским за­ко­ни­ма.3) Као про­цес џи­
ха­ди­зам се мо­же де­фи­ни­са­ти „…ору­жа­ни су­коб са по­ли­тич­ким
ри­ва­ли­ма ко­ји пред­ста­вља те­о­ло­шки ле­ги­ти­ман и ин­стру­мен­тал­но
ефи­ка­сан ме­тод дру­штве­но-по­ли­тич­ких про­ме­на”4)
Упра­во због сво­је бли­ско­сти са Ислам­ским фун­да­мен­та­ли­
змом и Исла­ми­змом, не­ра­зу­ме­ва­ња за­пад­ног, пре­вас­ход­но хри­
шћан­ског и се­ку­ла­ри­зо­ва­ног дру­штва, по­гре­шне и не­смо­тре­не по­
ли­ти­ке ве­ли­ких си­ла у ре­ги­о­ну Бли­ског Ис­то­ка и се­вер­не Афри­ке,
џи­ха­ди­зам је но­шен та­ла­сом гло­ба­ли­за­ци­је по­при­мио не­слу­ће­не
раз­ме­ре. Отуд је у од­ре­ђе­ном де­лу по­ли­тич­ке и ме­диј­ске јав­но­сти
1) Mark Sed­gwick, Ji­ha­dism, Nar­row and Wi­de: The Dan­gers of Lo­o­se Use of an Im­por­tant
Term, In­ter­net, http://pu­re.au.dk/por­tal/fi­les/86337442/Sed­gwick_Ji­ha­dism.pdf, 02/02/2016.
2) Ви­ди: Mar­tin Kra­mer, Co­ming to Terms: Fun­da­men­ta­lists or Isla­mists?, In­ter­net, http://
www.me­fo­rum.org/541/comi­ngtote­rmsfundamentalistsorislamists, 02/02/2016. и Ah­mad
Mo­us­sal­li, Wah­ha­bism, Sa­la­fism and Isla­mism: Who Is The Enemy?, In­ter­net, http://con­flic­
tsfo­rum.org/bri­e­fings/Wah­ha­bism-Sa­la­fism-and-Isla­mism.pdf, 02/02/2016.
3) Mark Sed­gwick, Ji­ha­dism, Nar­row and Wi­de: The Dan­gers of Lo­o­se Use of an Im­por­tant
Term, нав. де­ло.
4) Omar As­ho­ur, „Post-Ji­ha­dism: Libya and the Glo­bal Tran­sfor­ma­ti­ons of Ar­med Isla­mist Mo­
ve­ments,” Ter­ro­rism and Po­li­ti­cal Vi­o­len­ce, Vol. 23, No. 3, 2011, стр. 379.

340
Ха­ти­џа Бе­ри­ша, Игор Ба­ри­шић Гло­бал­ни џи­ха­ди­зам – те­о­риј­ска ...
за­сту­пље­на упо­тре­ба тер­ми­на „гло­бал­ни џи­ха­ди­зам”5) ка­ко би се
ука­за­ло ње­го­ве гло­бал­не раз­ме­ре и ре­спек­ти­ван иде­о­ло­шки ка­па­
ци­тет за ин­док­три­на­ци­ју не­за­до­вољ­них му­сли­ма­на ши­ром све­та.
У том по­гле­ду, раз­у­ме­ва­ње са­мог про­це­са и ме­то­да ко­јим џи­
ха­ди­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је вр­ше ре­гру­та­ци­ју но­вог члан­ства је вр­
ло ва­жно у кре­и­ра­њу стра­те­ги­ја су­прот­ста­вља­ња џи­ха­ди­зму, као
гло­бал­ној фор­ми те­ро­ри­зма. Као је­дан од те­о­риј­ских мо­де­ла ко­
ји пру­жа до­бру кон­цеп­ту­ал­ну осно­ву за кре­и­ра­ње све­о­бу­хват­них
стра­те­ги­ја су­прот­ста­вља­ња гло­бал­ном џи­ха­ди­зму је­сте те­о­ри­ја
дру­штве­них по­кре­та ко­ја сво­ја по­ла­зи­шта за­сни­ва на те­о­ри­ји по­
ли­ти­ке бун­та.

2. ТЕ­ОР
­ И­ЈА ДРУ­ШТВЕ­НИХ ПО­КРЕ­ТА ­
КАО ТЕ­ОР ­ ИЈ­СКИ ОКВИР ЗА АНА­ЛИ­ЗУ ­
ГЛО­БАЛ­НОГ ЏИ­ХА­ДИ­ЗМА
Те­о­ри­ја по­ли­ти­ке бун­та на­ста­ла је у по­ку­ша­ју да се на­уч­
но об­ја­сне фор­ме по­ли­тич­ког су­прот­ста­вља­ња ко­је су не­др­жав­ни
ак­те­ри при­ме­њи­ва­ли у на­сто­ја­њу да оспо­ре тра­ди­ци­о­нал­ну уло­
гу др­жа­ве и иза­зо­ву од­ре­ђе­не про­ме­не у по­сто­је­ћем по­ли­тич­ком и
дру­штве­ном си­сте­му. Су­шти­на ове те­о­ри­је за­сни­ва се на хи­по­те­зи
да не­др­жав­ни ак­те­ри, у на­сто­ја­њу да иза­зо­ву од­ре­ђе­не по­ли­тич­ке
и дру­штве­не про­ме­не, иза­зи­ва­ју др­жа­ву на по­ли­тич­ком по­љу, кре­
и­ра­ју­ћи и спро­во­де­ћи по­ли­ти­ку бун­та (po­li­ti­cal con­ten­tion),6) ко­ја
се мо­же кре­та­ти у оп­се­гу од не­на­сил­них дру­штве­них по­кре­та до
гра­ђан­ских ра­то­ва.7)
Из пер­спек­ти­ве те­о­ри­је по­ли­ти­ке бун­та, те­ро­ри­зам и по­бу­
ње­ни­штво се по­сма­тра­ју као на­сил­не фор­ме по­ли­ти­ке бун­та, од­но­
сно и не­на­сил­ни дру­штве­ни по­кре­ти, гра­ђан­ски ра­то­ви, те­ро­ри­зам
и по­бу­ње­ни­штво: „…мо­би­ли­шу љу­де за ак­ци­ју, иако се ре­сур­си,
кон­тек­сти и ин­стру­мен­ти мо­би­ли­за­ци­је раз­ли­ку­ју.”8) Слич­ни су
5) Tho­mas Heg­gham­mer, „Glo­bal Ji­ha­dism af­ter the Iraq War”, Mid­dle East Jo­ur­nal, Vol. 60,
No. 1, Win­ter 2006, стр. 12–13.
6) „По­ли­ти­ка бун­та (Con­ten­ti­o­us po­li­tics) се са­сто­ји од јав­ног, ко­лек­тив­ног кре­и­ра­ња зах­
те­ва по­ве­за­не ску­пи­не љу­ди дру­гим ску­пи­на­ма љу­ди или глав­ним по­ли­тич­ким ак­те­
ри­ма, ка­да је вла­да тај ак­тер ко­ја ис­по­ста­вља зах­те­ве, или обје­кат зах­те­ва, или тре­ћа
стра­на у зах­те­ви­ма.” - Do­ug McA­dam, Sid­ney Tar­row, Char­les Tilly, „Com­pa­ra­ti­ve Per­
spec­ti­ves on Con­ten­ti­o­us Po­li­tics”, in: Com­pa­ra­ti­ve Po­li­tics: Ra­ti­o­na­lity, Cul­tu­re, and Struc­
tu­re: Advan­cing The­ory in Com­pa­ra­ti­ve Po­li­tics (eds. Alan Zuc­ker­man и Mark Lic­hbach),
Cam­brid­ge, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, 2007, стр. 2.
7) Исто, стр. 18-23.
8) Исто, стр. 18.

341
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 339-355.
оста­лим фор­ма­ма по­ли­ти­ке бун­та ко­ји ис­ка­зу­ју: „…по­ли­тич­ке зах­
те­ве и тра­же ути­цај над по­ли­тич­ким про­це­сом и ње­го­вим ис­хо­ди­
ма.”9) У су­шти­ни, те­ро­ри­зам и по­бу­ње­ни­штво, са ста­но­ви­шта те­
о­ри­је по­ли­ти­ка бун­та, су са­мо мо­да­ли­те­ти ко­лек­тив­не по­ли­тич­ке
ак­ци­је.10)
У од­но­су на не­на­сил­не фор­ме ис­ка­зи­ва­ња по­ли­тич­ког не­
за­до­вољ­ства, те­ро­ри­зам и по­бу­ње­ни­штво ко­ри­сте те­рор, као „на­
сил­ни ре­пер­то­ар по­ли­тич­ке ак­ци­је.”11) Ре­пер­то­ар ак­ци­је опи­су­је
огра­ни­че­ни сет фор­ми про­те­ста ко­је обич­но ко­ри­сте на од­ре­ђе­ном
ме­сту и у од­ре­ђе­ном вре­ме­ну. За До­на­те­лу Де­ла Пор­ту (Do­na­tel­
la Del­la Por­ta), дру­штва по­вре­ме­но до­жи­вља­ва­ју сет по­ли­тич­ких
про­те­ста ко­је је на­зва­ла про­тест­ним ци­клу­сом. По ње­ним схва­та­
њи­ма, је­дан од ре­зул­та­та про­тест­ног ци­клу­са је на­си­ље.12)
Те­ро­ри­зам и по­бу­ње­ни­штво су у осно­ви фор­ме ко­лек­тив­не
по­ли­тич­ке ак­ци­је ко­је ре­а­ли­зу­ју од­ре­ђе­не дру­штве­не гру­пе, мре­
же, или по­је­дин­ци ко­ји ко­ри­сте те­рор, као по­ли­тич­ки мо­ти­ви­са­но
на­си­ље, да би се по­сти­гли же­ље­ни ци­ље­ви.13) Ујед­но, за ве­ћи­ну
со­ци­о­ло­га и по­ли­ти­ко­ло­га ко­ји се ба­ве по­ли­тич­ким на­си­љем, те­
ро­ри­зам и по­бу­ње­ни­штво се мо­гу ана­ли­зи­ра­ти као дру­штве­ни по­
кре­ти.14)
По­је­ди­ни за­ступ­ни­ци ове те­о­ри­је као што су Квин­тан Вик­
то­ро­виц (Qu­in­tan Wik­to­ro­witz15)) и До­на­те­ла Де­ла Пор­та16) ви­де ми­
ли­тант­не ор­га­ни­за­ци­је као део ши­рег дру­штве­ног по­кре­та ко­ји ко­
ри­сте те­ро­ри­зам као фор­му по­ли­тич­ке ак­ци­је. Та­ко­ђе, ве­ли­ки број
на­уч­ни­ка из ове обла­сти твр­ди да на­сил­не ми­ли­тант­не ор­га­ни­за­ци­

9) Co­lin J. Beck, The Con­tri­bu­tion of So­cial Mo­ve­ment The­ory to Un­der­stan­ding Ter­ro­rism,

In­ter­net, http://www.blac­kwell-com­pass.com/su­bject/so­ci­o­logy/ar­tic­le_vi­ew?ar­tic­le_id=so­
co_ar­tic­les_bpl148, 23/03/2016.
10) Ant­hony Ober­schall, „Ex­pla­i­ning Ter­ro­rism: The Con­tri­bu­tion of Col­lec­ti­ve Ac­tion The­ory,”
So­ci­o­lo­gi­cal The­ory, Vol. 22, No. 1, March, 2004, стр. 26.
11) Char­les Tilly, „Ter­ror, Ter­ro­rism, Ter­ro­rists” So­ci­o­lo­gi­cal The­ory 22, No. 1, 2004, стр. 5.
12) Do­na­tel­la Del­la Por­ta, „Re­se­arch on So­cial Mo­ve­ments and Po­li­ti­cal Vi­o­len­ce”, Qu­al So­ciol
31, 2008, стр. 222.
13) Char­les Tilly, „Ter­ror, Ter­ro­rism, Ter­ro­rists”, нав. де­ло, стр. 5-6.
14) Co­lin J. Beck, The Con­tri­bu­tion of So­cial Mo­ve­ment The­ory to Un­der­stan­ding Ter­ro­rism,
нав. де­ло.
15) Qu­in­tan Wik­to­ro­wicz, „Isla­mic Ac­ti­vism and So­cial Mo­ve­ment The­ory”, in: Isla­mic Ac­ti­
vism: a So­cial Mo­ve­ment The­ory Ap­pro­ach (ed. Qu­in­tan Wik­to­ro­wicz), In­di­a­na­po­lis, In­di­a­na
Uni­ver­sity Press, 2004, стр. 1-9.
16) Do­na­tel­la Del­la Por­ta, So­cial mo­ve­ments, po­li­ti­cal vi­o­len­ce, and the sta­te: A com­pa­ra­ti­ve
analysis of Italy and Ger­many, New York, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, 1995, стр. 5-6.

342
Ха­ти­џа Бе­ри­ша, Игор Ба­ри­шић Гло­бал­ни џи­ха­ди­зам – те­о­риј­ска ...
је, по­пут те­ро­ри­стич­ких и по­бу­ње­нич­ких, тре­ба­ју би­ти из­у­ча­ва­не
у окви­ри­ма те­о­ри­је дру­штве­них по­кре­та.17)
Са­вре­ме­не сту­ди­је по­ли­тич­ког на­си­ља су фо­ку­си­ра­не око
син­те­тич­ког окви­ра ко­ји се са­сто­ји из три еле­мен­та: мо­би­ли­за­ци­је
ре­сур­са, по­ли­тич­ког про­це­са и мо­де­ла уокви­ра­ва­ња. Сва­ки од ових
еле­ме­на­та тре­ти­ра ак­ти­ви­сте дру­штве­них по­кре­та као ра­ци­о­нал­не
ак­те­ре, пре не­го по­је­дин­це чи­је ак­тив­но­сти су те­жи­шно мо­ти­ви­са­
не не­прав­да­ма, за­стра­њи­ва­њи­ма и си­стем­ским не­јед­на­ко­сти­ма.18)
Мо­дел мо­би­ли­за­ци­је ре­сур­са19) прет­по­ста­вља да су дру­
штве­ни по­кре­ти: „…ра­ци­о­нал­не, ор­га­ни­зо­ва­не ма­ни­фе­ста­ци­је
ко­лек­тив­них ак­ци­ја.”20) Сход­но то­ме, дру­штве­ни по­кре­ти се мо­гу
по­сма­тра­ти као ор­га­ни­зо­ва­не струк­ту­ре21) са ме­ха­ни­зми­ма ко­ји
мо­би­ли­шу по­је­ди­нач­но не­за­до­вољ­ство у ор­га­ни­зо­ва­ну по­ли­ти­ку
бун­та.22) Пре­ци­зни­је, то су фор­ма­ли­зо­ва­не, ре­ла­тив­но по­сто­ја­не и
трај­не струк­ту­ре ко­је су спо­соб­не да мо­би­ли­шу ре­сур­се и људ­ство.
Исто та­ко, кре­и­ра­не су да ко­ор­ди­ни­ра­ју, ор­га­ни­зу­ју и усме­ра­ва­ју
по­је­ди­нач­ни по­ли­тич­ки ак­ти­ви­зам уну­тар ко­лек­тив­не ак­ци­је.
Слич­но, те­ро­ри­зам и по­бу­ње­ни­штво, као нај­и­стак­ну­ти­је на­
сил­не фор­ме по­ли­ти­ке бун­та, у ве­ли­кој ме­ри су ор­га­ни­зо­ва­не као
дру­штве­ни по­кре­ти са фор­ма­ли­зо­ва­ном струк­ту­ром ко­ји су огра­
ни­че­ни и по­кре­та­ни „…истом ди­на­ми­ком ре­сур­са и ор­га­ни­за­ци­је
као и дру­штве­ни по­кре­ти.”23)
Ме­ђу­тим, „…дру­штве­ни по­кре­ти и ре­во­лу­ци­је су об­ли­ко­ва­
ни ши­рим се­том по­ли­тич­ких огра­ни­че­ња и мо­гућ­но­сти ко­је су је­
дин­стве­не за на­ци­о­нал­ни кон­текст уну­тар ко­јег су угра­ђе­ни.”24) То
зна­чи да се дру­штве­ни по­кре­ти мо­ра­ју ана­ли­зи­ра­ти у ши­рем дру­
штве­ном кон­тек­сту у ко­јем су: „… под ути­ца­јем екс­тер­них фак­то­ра
и пра­те­ћих струк­ту­ра мо­гућ­но­сти и огра­ни­че­ња.”25) У ли­те­ра­ту­ри
17) Sid­ney Tar­row, Po­wer in Mo­ve­ment: So­cial Mo­ve­ments and Con­ten­ti­o­us Po­li­tics, 2nd edi­
tion, Cam­brid­ge En­gland, New York, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, 1998, стр. 271.
18) Ви­ди: Ted Gu­rr, Why Men Re­bel, Prin­ce­ton, Prin­ce­ton Uni­ver­sity Press, 1970.
19) Char­les Tilly, From Mo­bi­li­za­tion to Re­vo­lu­tion, Re­a­ding, Mas­sac­hu­setts, Ad­di­son-We­sley
Pu­blis­hing Com­pany, 1978, стр. 7.
20) Qu­in­tan Wik­to­ro­wicz, „Isla­mic Ac­ti­vism and So­cial Mo­ve­ment The­ory”, нав. де­ло, стр. 10.
21) Do­ug McA­dam, John McCarthy, Zald Mayer, Com­pa­ra­ti­ve Per­spec­ti­ves on So­cial Mo­ve­
ments, нав. де­ло, стр. 3.
22) Qu­in­tan Wik­to­ro­wicz, „Isla­mic Ac­ti­vism and So­cial Mo­ve­ment The­ory”, нав. де­ло, стр. 10.
23) Co­lin J. Beck, The Con­tri­bu­tion of So­cial Mo­ve­ment The­ory to Un­der­stan­ding Ter­ro­rism,
нав. де­ло.
24) Do­ug McA­dam, John D. McCarthy, Zald Mayer, „Com­pa­ra­ti­ve Per­spec­ti­ves on So­cial Mo­
ve­ments”, нав. де­ло, стр. 3.
25) Quintan Wiktorowicz, „Islamic Activism and Social Movement Theory”, нав. дело, стр. 13.

343
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 339-355.
о дру­штве­ним по­кре­ти­ма, ове струк­ту­ре се опи­су­ју као „струк­ту­ре
по­ли­тич­ких мо­гућ­но­сти”, али у прак­си оне укљу­чу­ју еко­ном­ске,
дру­штве­не и кул­тур­не фак­то­ре ко­је су за­јед­но угра­ђе­не у „мо­дел
по­ли­тич­ког про­це­са”.26) На­сил­ни дру­штве­ни по­кре­ти, као што су
те­ро­ри­зам и по­бу­ње­ни­штво, су за­ви­сни од екс­тер­них фак­то­ра, као
што је без­бед­но­сна си­ту­а­ци­ја и ста­ње вла­да­ви­не у окру­же­њу у ко­
јем де­лу­ју. До­дат­но, по­ли­тич­ке мо­гућ­но­сти и огра­ни­че­ња мо­гу би­
ти вр­ло ути­цај­ни на ди­на­ми­ку ових по­кре­та и ре­пер­то­ар њи­хо­вих
по­ли­тич­ких ак­ци­ја.27)
Ко­нач­но, мо­дел уокви­ра­ва­ња об­ја­шња­ва ка­ко дру­штве­ни по­
кре­ти со­ци­јал­но кон­стру­и­шу, ар­ти­ку­ли­шу и про­па­ги­ра­ју на­ра­тив о
то­ме ка­ко свет функ­ци­о­ни­ше, а ко­ји је у ре­зо­нан­ци­ји са ши­ром пу­
бли­ком и по­тен­ци­јал­ним уче­сни­ци­ма ка­ко би их мо­би­ли­сао да се
при­дру­же њи­хо­вој ко­лек­тив­ној ак­ци­ји. Уоп­ште­но гле­да­но, по­кре­
ти кроз оправ­да­ња, апе­ле и тврд­ње „уокви­ру­ју” сво­ју иде­о­ло­ги­ју
уну­тар ши­рег дру­штве­ног на­ра­ти­ва да би до­би­ли јав­ну по­др­шку
и мо­би­ли­са­ли људ­ство за њи­хо­ве ци­ље­ве. Пре­ци­зни­је, дру­штве­ни
по­кре­ти кроз про­цес уокви­ра­ва­ња, кон­стру­и­шу тврд­ње ко­је иден­
ти­фи­ку­ју про­блем, узро­ке и од­го­вор­не ак­те­ре, кре­и­ра­ју оквир ко­ји
ну­ди стра­те­ги­је ко­је ће ре­ши­ти про­бле­ме и ис­пра­ви­ти не­прав­ду и
ге­не­ри­са­ти мо­ти­ва­ци­о­ни оквир ко­ји ће би­ти у ре­зо­нан­ци­ји са по­
тен­ци­јал­ним уче­сни­ци­ма убе­ђу­ју­ћи их да уче­ству­ју у ко­лек­тив­
ној ак­ци­ји по­кре­та.28) Пре­ма Квин­та­ну Вик­то­ро­ви­цу мо­ти­ва­ци­о­ни
окви­ри че­сто ко­ре­спон­ди­ра­ју са аутох­то­ним ре­ли­гиј­ским и кул­тур­
ним на­ра­ти­ви­ма у свр­ху уна­пре­ђе­ња про­це­са мо­би­ли­за­ци­је.29)
Те­ро­ри­стич­ке гру­пе, по­бу­ње­ни­ци и дру­ги на­сил­ни ми­ли­
тант­ни по­кре­ти ко­ри­сте упра­во та­ко об­ли­ко­ва­не окви­ре и на­ра­ти­ве
да оправ­да­ју и об­ја­сне сво­је по­ли­тич­ке ак­ци­је. У том по­гле­ду те­
ро­ри­зам као на­сил­ни по­ли­тич­ки акт увек но­си по­ли­тич­ку по­ру­ку
ко­ја тре­ба да се пре­не­се ши­рој јав­но­сти, по­др­жа­ва­о­ци­ма и сим­па­
ти­зе­ри­ма по­кре­та. На­сил­не ми­ли­тант­не гру­пе исто та­ко ко­ри­сте
ме­ди­је ка­ко би пре­не­ле сво­је по­ли­тич­ке зах­те­ве, из­ја­ве и ста­во­ве и
по­зи­ве на ак­ци­ју. До­дат­но, ко­ри­сте го­во­ре и дру­ге фор­ме по­ли­тич­
ких из­ја­ва у на­ме­ри да ко­му­ни­ци­ра­ју са по­пу­ла­ци­јом и мо­би­ли­шу
по­др­шку за сво­је ак­ци­је.

26) Исто, стр. 14.

27) Co­lin J. Beck, The Con­tri­bu­tion of So­cial Mo­ve­ment The­ory to Un­der­stan­ding Ter­ro­rism,
нав. де­ло.
28) Qu­in­tan Wik­to­ro­wicz, „Isla­mic Ac­ti­vism and So­cial Mo­ve­ment The­ory”, нав. де­ло, стр. 16.
29) Исто.

344
Ха­ти­џа Бе­ри­ша, Игор Ба­ри­шић Гло­бал­ни џи­ха­ди­зам – те­о­риј­ска ...
Пре­ма то­ме, те­о­риј­ски оквир дру­штве­них по­кре­та, је исто­
вре­ме­но фо­ку­си­ран на ду­го­роч­не по­ли­тич­ке, дру­штве­не и еко­ном­
ске про­ме­не (на ма­кро ни­воу) ко­је ути­чу на ди­на­ми­ку дру­штве­ног
по­кре­та, про­цес ми­кро-мо­би­ли­за­ци­је и про­цес уокви­ра­ва­ња по­ли­
тич­ке ак­ци­је по­кре­та уну­тар ши­рег по­ли­тич­ког и дру­штве­ног кон­
тек­ста ра­ди омо­гу­ћа­ва­ња про­це­са мо­би­ли­за­ци­је.
У кон­тек­сту те­ро­ри­зма, по­бу­ње­ни­штва и дру­гих ми­ли­тант­
них ор­га­ни­за­ци­ја, те­о­ри­ја дру­штве­них по­кре­та је вр­ло ко­ри­стан
алат за об­ја­шња­ва­ње ди­на­ми­ке де­ло­ва­ња ових фор­ми на­сил­них
по­ли­ти­ка бун­та. Ми­ли­тант­не ор­га­ни­за­ци­је су ти­пич­но из­дво­је­ни
или екс­трем­ни де­ло­ви ши­рих дру­штве­них по­кре­та. Че­сто се по­ја­
вљу­ју ако ре­зул­тат ди­на­ми­ке уну­тар ши­рег дру­штве­ног по­кре­та и
ње­го­ве ин­тер­ак­ци­је са екс­тер­ним фак­то­ри­ма.30) Слич­но, на­сил­не
ми­ли­тант­не ор­га­ни­за­ци­је су та­ко­ђе за­ви­сне од ми­кро-мо­би­ли­за­ци­
је ре­сур­са и људ­ства, од про­це­са уокви­ра­ва­ња и кре­и­ра­ња на­ра­ти­ва
ко­ји ће ко­му­ни­ци­ра­ти са ши­ром по­пу­ла­ци­јом. Та­ко­ђе су под ути­ца­
јем екс­тер­них по­ли­тич­ких и со­цио-еко­ном­ских усло­ва.31)
Са ста­но­ви­шта те­о­ри­је дру­штве­них по­кре­та, на­ста­нак на­
сил­них ми­ли­тант­них ор­га­ни­за­ци­ја се мо­же об­ја­сни­ти у кон­тек­сту
др­жав­не ре­пре­си­је и ци­клу­са дру­штве­них по­кре­та.32) Не­се­лек­тив­
на, ре­ак­тив­на др­жав­на ре­пре­си­ја, по­ли­тич­ка екс­ко­му­ни­ка­ци­ја по­
кре­та из фор­мал­ног по­ли­тич­ког про­це­са у ства­ри по­ти­ску­је уме­
ре­не фор­ме по­ли­ти­ке бун­та и гу­ра по­крет, или део по­кре­та, пре­ма
стра­те­шком из­бо­ру ра­ди­ка­ли­за­ци­је сво­јих по­ли­тич­ких ак­ци­ја.33)
До­дат­но, по­кре­ти мо­гу про­ме­ни­ти сво­ју ор­га­ни­за­ци­о­ну струк­ту­
ру, члан­ство и так­ти­ку то­ком вре­ме­на. Вре­ме­ном мо­гу по­ста­ти ра­
ди­ка­ли­зо­ва­ни­ји услед не­у­спе­ха да ис­пу­не сво­је по­чет­не ци­ље­ве,
или услед про­ду­же­не и ин­тен­зив­не не­при­ја­тељ­ске ин­тер­ак­ци­је са
др­жа­вом и дру­ги­ма ак­те­ри­ма у по­ли­тич­ком про­сто­ру, или као ре­
зул­тат над­ме­та­ња из­ме­ђу раз­ли­чи­тих фрак­ци­ја уну­тар по­кре­та.
Ме­ђу­тим, ре­пре­си­ја др­жа­ве ни­је до­вољ­но об­ја­шње­ње за по­ли­тич­
ко на­си­ље и „…у ве­ли­кој ме­ри за­ви­си од то­га ка­ко се ре­пре­си­ја ин­
тер­пре­ти­ра и ка­ко је „уокви­рен” од­го­вор.”34)

30) Je­roen Gun­ning, “So­cial mo­ve­ment the­ory and the study of ter­ro­rism”, Cri­ti­cal Ter­ro­rism
Stu­di­es: A New Re­se­arch Agen­da (eds. Richard Jackson, Marie Smyth, Jeroen Gunning),
New York, Ro­u­tled­ge, 2009, стр. 160.
31) Исто.
32) Co­lin J. Beck, The Con­tri­bu­tion of So­cial Mo­ve­ment The­ory to Un­der­stan­ding Ter­ro­rism,
нав. де­ло.
33) Qu­in­tan Wik­to­ro­wicz, „Isla­mic Ac­ti­vism and So­cial Mo­ve­ment The­ory”, нав. де­ло, стр. 21
34) Je­roen Gun­ning, “So­cial mo­ve­ment the­ory and the study of ter­ro­rism”, нав. де­ло, стр. 168.

345
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 339-355.
Те­о­ри­ја дру­штве­них по­кре­та, пру­жа те­о­риј­ски оквир за ана­
ли­зу ди­на­ми­ке ра­ди­ка­ли­зо­ва­них дру­штве­них по­кре­та и ор­га­ни­за­
ци­ја на ма­кро, ме­зо и ми­кро ни­воу. У исто вре­ме се фо­ку­си­ра на
стра­те­гиј­ска и иде­о­ло­шка об­ја­шње­ња по­ка­зу­ју­ћи да се ни ин­те­рес,
ни иде­о­ло­ги­ја не мо­гу из­дво­ји­ти као до­ми­нан­тан фак­тор у об­ја­
шња­ва­њу на­сил­них дру­штве­них по­кре­та. Шта ви­ше, и ин­те­ре­си и
иде­о­ло­ги­ја се не мо­гу из­дво­ји­ти од ши­рег по­ли­тич­ког, дру­штве­ног
и еко­ном­ског окру­же­ња уну­тар ко­је по­кре­ти де­лу­ју.35) За ве­ћи­ну
те­о­ре­ти­ча­ра дру­штве­них по­кре­та, Ислам­ски ак­ти­ви­зам и по­ја­ва
вр­ло на­сил­них Исла­ми­стич­ких ми­ли­тант­них ор­га­ни­за­ци­ја по­пут
Ислам­ске др­жа­ве, Ал-Ка­и­де и њи­хо­вих фи­ли­ја­ла, не оправ­да­ва­ју
ана­ли­тич­ко на­гла­ша­ва­ње ва­жно­сти иде­о­ло­ги­је и ре­ли­ги­је. За њих,
Ислам­ски ак­ти­ви­зам као ши­ри дру­штве­на осно­ва за ра­ди­кал­не
исла­ми­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је ни­је „Sui ge­ne­ris.”36)
Ра­ди­кал­не ми­ли­тант­не ор­га­ни­за­ци­је, као што су те­ро­ри­стич­
ке гру­пе и по­бу­ње­нич­ке ор­га­ни­за­ци­је су слич­не не­на­сил­ним дру­
штве­ним по­кре­ти­ма. Има­ју слич­ну уну­тра­шњу ди­на­ми­ку и струк­
ту­ре ко­је им омо­гу­ћа­ва­ју да мо­би­ли­шу ре­сур­се и људ­ство. Њи­хо­ве
по­ли­тич­ке ак­ци­је (и оне на­сил­не и не­на­сил­не) су под ути­ца­јем екс­
тер­них по­ли­тич­ких и со­цио-еко­ном­ских мо­гућ­но­сти и огра­ни­че­
ња. Кон­стант­но су ан­га­жо­ва­не у про­це­су „уокви­ра­ва­ња”, кре­и­ра­ју­
ћи на­ра­ти­ве да би оправ­да­ли сво­је по­ли­тич­ке ак­ци­је и при­до­би­ли
по­др­шку од стра­не ши­ре по­пу­ла­ци­је и сим­па­ти­зе­ра. У осно­ви, на­
сил­не ми­ли­тант­не гру­пе се мо­гу об­ја­сни­ти и ис­тра­жи­ти уну­тар те­
о­риј­ског окви­ра ко­ји пру­жа те­о­ри­ја дру­штве­них по­кре­та.
Уко­ли­ко ду­бље ана­ли­зи­ра­мо гло­бал­ни џи­ха­ди­зам, као на­сил­
ни дру­штве­ни по­крет, мо­же­мо уочи­ти да је до­шло до гло­бал­ног
по­ве­зи­ва­ња по­је­ди­них те­ро­ри­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја у гло­бал­ну те­
ро­ри­стич­ку мре­жу ко­ја је ор­га­ни­за­ци­о­но пот­пу­но де­цен­тра­ли­зо­ва­
на, али иде­о­ло­шки те­сно по­ве­за­на са зна­чај­ним ре­ли­ги­о­зним сег­
мен­ти­ма ислам­ског дру­штва чи­ме је по­при­ми­ла обри­се гло­бал­ног
по­бу­ње­нич­ког по­кре­та37), што у од­ре­ђе­ној ме­ри до­дат­но ком­пли­ку­
је бор­бу про­тив ова­кве дру­штве­не по­ја­ве и зах­те­ва дру­га­чи­ји при­
ступ у осми­шља­ва­њу стра­те­ги­ја су­прот­ста­вља­ња прет­њи. Не­ки од
кон­це­па­та би­ће раз­ма­тра­ни у тек­сту ко­ји сле­ди.

35) Исто, стр. 166-168.

36) Qu­in­tan Wik­to­ro­wicz, „Isla­mic Ac­ti­vism and So­cial Mo­ve­ment The­ory”, нав. де­ло, стр. 3.
37) Види: David Kilcullen, „Countering global insurgency”, Small Wars Journal. 30, November
2004.

346
Ха­ти­џа Бе­ри­ша, Игор Ба­ри­шић Гло­бал­ни џи­ха­ди­зам – те­о­риј­ска ...

­
3. ТЕ­ОР
­ ИЈ­СКИ ПРИ­СТУ­ПИ ПО­БУ­ЊЕ­НИ­ШТВУ И
ПРО­ТИВ­ПО­БУ­ЊЕ­НИЧ­КОЈ БОР­БИ
Као што је раз­ма­тра­но у прет­ход­ном де­лу члан­ка, те­ро­ри­
зам и по­бу­ње­ни­штво, као на­сил­ни об­ли­ци по­ли­ти­ке бун­та, се мо­гу
ана­ли­зи­ра­ти са ста­но­ви­шта те­о­ри­је дру­штве­ног по­кре­та, ко­ри­сте­
ћи мо­де­ле мо­би­ли­за­ци­је ре­сур­са, струк­ту­ре по­ли­тич­ких при­ли­ка
и „уокви­ра­ва­ња”.38) У том кон­тек­сту, и по­бу­ње­ни­штво и те­ро­ри­зам
се мо­гу по­сма­тра­ти као ор­га­ни­зо­ва­ни на­сил­ни по­ку­шај да се ис­
пра­ве ду­го­роч­не не­прав­де и си­стем­ске не­јед­на­ко­сти у од­ре­ђе­ном
дру­штву. Та­ко­ђе, и по­бу­ње­ни­штво и те­ро­ри­зам су на­пра­ви­ли стра­
те­шки из­бор да ре­дов­но ко­ри­сте на­си­ље39) и да се пре­ба­це у иле­га­
лу,40) од­но­сно пре­ци­зни­је да на­пра­ве „стра­те­шки из­бор тај­но­сти”41).
Ме­ђу­тим, по­сто­ји кри­тич­на раз­ли­ка ка­ко ове две гру­пе ко­
ри­сте на­си­ље. По­сто­ји та­ко­ђе зна­чај­на раз­ли­ка у сте­пе­ну тај­но­сти
ме­ђу тим гру­па­ма. „Чи­сти те­ро­ри­зам” ко­ри­сти на­си­ље као „ло­ги­
ку” де­ло­ва­ња, као је­ди­ни ин­стру­мент за оства­ри­ва­ње сво­јих по­
ли­тич­ких ци­ље­ва, док по­бу­ње­ни­ци ко­ри­сте на­си­ље као „ме­тод”
де­ло­ва­ња, као је­дан од ни­за по­ли­тич­ких ала­та на рас­по­ла­га­њу.42)
Те­ро­ри­зам се углав­ном ка­рак­те­ри­ше одва­ја­њем од ње­го­ве на­вод­не
ма­сов­не ба­зе43), са ма­ло или ни­ма­ло на­по­ра да се фор­ми­ра тај­на
ин­фра­струк­ту­ра, док по­бу­ње­ни­штво на­сто­ји да фор­ми­ра кон­тра
др­жа­ву, као на­чин да се на­пра­ви ре­во­лу­ци­о­нар­на про­ме­на у дру­
штву.44)
За­што је ва­жно раз­ли­ко­ва­ти те­ро­ри­зам од по­бу­не? „По­сто­ји
чи­тав свет раз­ли­ка из­ме­ђу су­о­ча­ва­ња са ору­жа­ном гру­пом ко­ја мо­
38) Colin J. Beck, The Contribution of Social Movement Theory to Understanding Terrorism,
нав. дело.
39) Tomas Marks, Sebastian Gorka, Robert Sharp, „Getting the Next War Right: Beyond Popu-
lation-Centric Warfare”, Prism 1/3, June 2010, стр. 84.
40) „Одлука групе да крене у илегалу је кључна ознака у еволуцији тероризма.” – Michel
Wieviorka, „Terrorism in the Context of Academic Research”, Terrorism in Context (Martha
Crenshaw), University Park, The Pennsylvania State University Press, 1995, стр. 600.
41) Tomas Marks, Sebastian Gorka, Robert Sharp, „Getting the Next War Right”, нав. дело, стр.
85.
42) Види: Michel Wieviorka, „Terrorism in the Context of Academic Research”, нав. дело.
43) „Тероризам је суштински резултат незадовољства елите; представља стратегију
мањине, која може деловати у име већине популације коју није консултовала о томе,
и која није одобрила циљеве и методе терориста.” – Crenshaw Martha, „The Causes of
Terrorism”, Comparative Politics, Vol. 13, No. 4, July, 1981, стр. 384.
44) Tomas Marks, Sebastian Gorka, Robert Sharp, „Getting the Next War Right”, нав. дело, стр.
85.

347
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 339-355.
би­ли­ше ма­се, што је ди­ја­ме­трал­но су­прот­но од на­о­ру­жа­не гру­пе
ко­ја не­ма ма­сов­ну ба­зу ко­ја пру­жа по­др­шку као део по­кре­та.”45)
Су­шти­на је у од­но­си­ма из­ме­ђу ору­жа­них гру­па и ста­нов­ни­штва.
Те­ро­ри­сти су изо­ло­ва­ни од на­ро­да. Они ви­де љу­де као део про­бле­
ма, углав­ном кроз сли­ку: „Ни­ко ни­је не­вин.” На­су­прот то­ме, по­бу­
ње­ни­ци по­ку­ша­ва­ју да при­ву­ку љу­де „у сам по­крет”, ту­ма­че­ћи и
об­ли­ку­ју­ћи ло­кал­не не­прав­де, „уокви­ру­ју­ћи” их као по­бу­ње­нич­ке
ци­ље­ве. Мо­би­ли­за­ци­јом љу­ди у сво­је тај­не струк­ту­ре ства­ра­ју но­
во дру­штво са крај­њим ци­љем да се за­ме­ни ста­ри дру­штве­ни по­
ре­дак.46)
Сто­га, „По­бу­на је ору­жа­ни по­ли­тич­ки по­крет са ци­љем да
сврг­не кон­сти­ту­и­са­на вла­да, или ре­а­ли­зу­је одва­ја­ње од ње, кроз
суб­вер­зи­ју и ору­жа­ни су­коб.” 47) Да­кле, глав­ни циљ за по­бу­ње­ни­
штво је да мо­би­ли­ше ре­сур­се и људ­ство у ци­љу фор­ми­ра­ња кон­
тра-др­жа­ве.48) Те­ро­ри­зам, у кон­тек­сту по­бу­ње­ни­штва, са­мо је ме­
тод, ин­стру­мент са ци­љем „...си­сте­мат­ског под­сти­ца­ња стра­ха и
анк­си­о­зно­сти ра­ди кон­тро­ле и усме­ра­ва­ња ци­вил­ног ста­нов­ни­
штва”49), или њи­хо­ве мо­би­ли­за­ци­је у тај­не струк­ту­ре кон­тра др­жа­
ве. Ре­дов­но, по­бу­на ко­ри­сти на­си­ље у исто вре­ме са дру­гим не­на­
сил­ним по­ли­тич­ким ме­то­да­ма.
По­бу­на као про­цес мо­же се опи­са­ти као про­ду­же­на ору­жа­
на по­ли­тич­ка кам­па­ња50) или по­ли­тич­ко-вој­на бор­ба51) „... за власт
(над по­ли­тич­ким про­сто­ром) из­ме­ђу др­жа­ве (или оку­па­ци­о­не си­
ле) и јед­ног или ви­ше ор­га­ни­зо­ва­них ин­тер­них иза­зи­ва­ча.”52) У овој
ору­жа­ној по­ли­тич­кој бор­би за моћ, све стра­не на­сто­је да по­бољ­ша­
ју сво­ју ле­ги­тим­ност и ума­ње пер­ци­пи­ра­ни ле­ги­ти­ми­тет су­прот­не
стра­не.53) У тој бор­би ле­ги­ти­ми­тет је цен­тар гра­ви­та­ци­је и за по­бу­
ње­нич­ки по­крет и за про­тив­по­бу­ње­нич­ке сна­ге, а мо­би­ли­за­ци­ја је
45) Исто.
46) Исто.
47) Tomas Marks, „Counterinsurgency and operational art”, Low intensity Conflict& Law En­
forcement Vol i No 13:3, 2005, стр. 187.
48) Исто, стр. 186.
49) Martha Crenshaw, „The Causes of Terrorism”, нав. дело, стр. 380.
50) To­mas Marks, „Co­un­te­rin­sur­gency in the Age of Glo­ba­lism” The Jo­ur­nal of Con­flict Stu­di­es,
Sum­mer 2007, стр. 22.
51) To­mas Marks, „Co­un­te­rin­sur­gency and ope­ra­ti­o­nal art”, нав. де­ло, стр. 185 и De­part­ment of
the Army, Fi­eld Ma­nual 3-24 Co­un­te­rin­sur­gency,Was­hing­ton, D.C., U.S. Go­vern­ment Prin­
ting Of­fic­ e, 2006, по­гла­вље 1, стр. 1.
52) Gor­don McCor­mick, Ste­ven Hor­ton,La­u­ren Har­ri­son, „Things fall apart: the end­ga­me dyna­
mics of in­ter­nal wars”, Third World Qu­ar­terly Vol i No 28:2, 2007, стр. 322.
53) De­part­ment of the Army, Fi­eld Ma­nual 3-24 Co­un­te­rin­sur­gency, нав. де­ло, стр. 2-3.

348
Ха­ти­џа Бе­ри­ша, Игор Ба­ри­шић Гло­бал­ни џи­ха­ди­зам – те­о­риј­ска ...
нео­пх­ од­но ору­ђе за из­град­њу ле­ги­тит­ми­те­та – ак­тив­ну и па­сив­ну
по­др­шку ста­нов­ни­штва.
Ка­ко То­мас Маркс ис­ти­че, по­сто­је два основ­на при­сту­па за
мо­би­ли­за­ци­ју ста­нов­ни­штва. При­ступ ору­жа­ном ак­ци­јом (Че Ге­
ва­ри­на „фо­ко” те­о­ри­ја је ва­ри­јан­та овог при­сту­па) на­гла­ша­ва упо­
тре­бу на­си­ља. Пре­ма овом при­сту­пу ма­ле на­о­ру­жа­не по­бу­ње­нич­ке
гру­пе, кроз на­па­де на др­жав­не ин­сти­ту­ци­је и при­пад­ни­ке др­жав­
ног апа­ра­та ће на­не­ти не­при­хва­тљив ни­во ште­те др­жа­ви. Вла­да ће
би­ти ис­те­ра­на са те­ри­то­ри­је си­лом, не­вољ­на или не­спо­соб­на да
одр­жи кон­тро­лу над ста­нов­ни­штвом и на­ста­ви­ти да се бо­ри про­
тив по­бу­ње­ни­ка. По­др­шка ме­ђу ста­нов­ни­штвом је ре­ла­тив­но ма­ла
и тај део по­пу­ла­ци­је се по­вре­ме­но укљу­чу­је у по­бу­ње­нич­ке кам­
па­ње.54)
При­ступ ма­сов­ном мо­би­ли­за­ци­јом је мно­го успе­шни­ји. За­
сно­ван је на те­о­ри­ји оп­ште­на­род­ног ра­та Мао Це Тун­га. Мао Це
Тунг, отац ко­му­ни­стич­ке Ки­не, не са­мо да је во­дио и прак­тич­но
из­вео успе­шну ре­во­лу­ци­ју у сво­јој зе­мљи, већ је та­ко­ђе на­пи­сао те­
о­ри­ју о по­бу­ње­нич­ком ра­то­ва­њу ко­ји је би­ла ин­те­лек­ту­ал­на осно­
ва за број­не дру­ге ре­во­лу­ци­о­нар­не по­кре­те и по­бу­ње­ни­ке ши­ром
све­та. По­зна­те ре­во­лу­ци­о­нар­не во­ђе као што су Фи­дел Ка­стро и
Хо Ши Мин во­ди­ли су по­бу­ње­нич­ке кам­па­ње уну­тар те­о­риј­ског
окви­ра Ма­о­вих уче­ња.
Уме­сто на на­си­љу, у овом при­сту­пу, те­жи­ште је на про­це­су
мо­би­ли­за­ци­је ло­кал­ног ста­нов­ни­штва од стра­не чла­но­ва-ка­дра по­
бу­ње­нич­ког по­кре­та. Њи­хо­ва уло­га је да се ус­по­ста­ви ве­за из­ме­ђу
по­бу­ње­нич­ког по­кре­та и ста­нов­ни­штва. Но­се­ћи се са не­прав­да­ма
и аспи­ра­ци­ја­ма ло­кал­ног ста­нов­ни­штва и пред­ла­жу­ћи мо­гу­ћа ре­
ше­ња као ре­ше­ња за ко­је је за­слу­жан по­бу­ње­нич­ки по­крет, ка­дар
је ства­рао по­ли­тич­ку тач­ку оку­пља­ња за мо­би­ли­за­ци­ју и ре­гру­та­
ци­ју ста­нов­ни­штва. У овом при­сту­пу на­си­ље се углав­ном ко­ри­стио
да би се на­пра­вио по­ли­тич­ки про­стор за мо­би­ли­за­ци­ју, одр­жа­ва­ње
ло­кал­не кон­тро­ле над те­ри­то­ри­јом и да би се: „...за­шти­ти­ла и про­
ши­ри­ла кон­тра-др­жа­ва.”55) Пре­ма Мао Це Тун­гу, на­си­ље је ин­стру­
мент за оства­ри­ва­ње по­ли­тич­ких ци­ље­ва.56)
За Мао Це Тун­га, по­ли­тич­ки аспект стра­те­ги­је је ва­жни­ји
од вој­ног, на­гла­ша­ва­ју­ћи да је по­ли­тич­ка мо­би­ли­за­ци­ја је основ­ни
услов за до­би­ја­ње ра­та. Ов­де је Мао ја­сно фо­ку­си­ран на Кла­у­зе­ви­
54) О фоко теорији види: Tomas Marks, „Counterinsurgency and operational art”, нав. дело.
стр. 187-192.
55) Исто, стр. 188-189.
56) Mao Tse-tung, On Gu­er­ril­la War­fa­re, Cham­pa­ign, Uni­ver­sity of Il­li­no­is Press, 1961, стр.
88-89.

349
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 339-355.
цев прин­цип одр­жа­ва­ња трој­ства вој­ске, вла­де и на­ро­да. Исто та­ко,
он је схва­тио Кла­у­зе­ви­цев опис ра­та као на­ста­вак по­ли­ти­ке дру­гим
сред­стви­ма, по­себ­но на­гла­ша­ва­ју­ћи да је „Ва­жно да јед­но­стра­но
ори­јен­ти­са­ни ми­ли­та­ри­сти схва­те од­нос ко­ји по­сто­ји из­ме­ђу по­
ли­ти­ке и вој­них по­сло­ва.”57) У су­шти­ни, цен­трал­ни фо­кус Ма­о­вог
при­сту­па је био на ста­нов­ни­штву: „За­то што ге­рил­ско ра­то­ва­ње у
осно­ви про­из­и­ла­зи из ма­се и по­др­жа­ва­но је са њи­хо­ве стра­не, и не
мо­же ни по­сто­ја­ти, ни­ти на­пре­до­ва­ти уко­ли­ко се одво­ји од сво­јих
сим­па­ти­зе­ра и са­рад­ни­ка”58). Мао се за­ла­гао за „је­дин­ство ду­ха”
ко­је мо­ра по­сто­ја­ти из­ме­ђу љу­ди и „Цр­ве­не ар­ми­је” на­гла­ша­ва­ју­
ћи ва­жност ус­по­ста­вља­ња до­брих од­но­са са окол­ним ста­нов­ни­
штвом.59)
Мао та­ко­ђе твр­ди да по­бу­ње­ни­ци мо­ра да про­ђу кроз три
зна­чај­не фа­зе у свом раз­во­ју. У пр­вој фа­зи ко­ја се зо­ве стра­те­шка
де­фан­зи­ва, по­бу­ње­ни­ци мо­ра­ју да ус­по­ста­ве по­др­шку ба­зе и из­гра­
де основ­не вој­не спо­соб­но­сти. У овој фа­зи ма­ле по­бу­ње­нич­ке гру­
пе мо­гу би­ти ан­га­жо­ва­не у из­во­ђе­њу те­ро­ри­стич­ких на­па­да и ге­
рил­ском ра­то­ва­њу. У дру­гој фа­зи стра­те­шког за­сто­ја, по­бу­ње­нич­ки
по­крет до­би­ја ши­ру по­др­шку ста­нов­ни­штва и уве­ћа­ва сво­је вој­не
спо­соб­но­сти. У вој­ном сми­слу, по­бу­ње­нич­ке сна­ге су ан­га­жо­ва­не
у ма­не­вар­ском ра­то­ва­њу спро­во­ђе­њем пре­па­да и на­па­да сред­ње ве­
ли­чи­не. По­ли­тич­ки, сти­че кон­тро­лу на од­ре­ђе­ном де­лу те­ри­то­ри­је
и ус­по­ста­вља еле­мен­те кон­тра-др­жа­ве. У по­след­њој фа­зи - стра­
те­шке офан­зи­ве, по­бу­ње­ни­ци су сте­кли кон­тро­лу ве­ћим де­лом те­
ри­то­ри­је, уз ус­по­ста­вља­ње пу­не по­ли­тич­ке кон­тро­ле и вла­сти над
ста­нов­ни­штвом. Вој­не по­бу­ње­нич­ке је­ди­ни­це мо­ра­ју се ан­га­жу­ју у
по­зи­ци­о­ном ра­то­ва­њу. Мао ја­сно на­гла­ша­ва да по­бу­ње­ни­ци мо­ра­ју
да се ан­га­жу­ју у кла­сич­ном фрон­тал­ном су­ко­бу про­тив вла­ди­них
сна­га, што је кључ да вој­ног по­ра­за не­при­ја­те­ља.60)
Ме­ђу­тим, Мао три по­ме­ну­те фа­зе ни­је по­сма­трао као се­
квен­ци­јал­не, већ да је раз­ли­ка из­ме­ђу њих че­сто не­ја­сна и да ви­ше
фа­за мо­гу да по­сто­ја­ти исто­вре­ме­но, уз ме­ђу­соб­но пре­пли­та­ње.61)
За­ла­гао се за „флу­ид­ност” у кам­па­ња­ма, на­гла­ша­ва­ју­ћи при­мат
мо­бил­ног ра­то­ва­ња, али ни­је од­ба­цио по­зи­ци­о­но ра­то­ва­ње та­мо
где је то мо­гу­ће и по­треб­но.62) За Мао Це Тун­га, при­мар­ни циљ
57) Исто, стр. 69.
58) Исто, стр. 44.
59) Исто, стр. 112.
60) Исто, стр. 44-89.
61) To­mas Marks, „Co­un­te­rin­sur­gency and ope­ra­ti­o­nal art”, нав. де­ло, стр. 192.
62) Stu­art Lyle, „Ma­o­ism ver­sus „Hybrid” the­ory – Is the mi­li­tary be­ing dis­trac­ted by this la­test
doc­tri­nal buzz-word?”, In­ter­net, www.ukdf.org.uk/as­sets/.../111201Ma­o­i­smver­susHybrid­
the­ory.pdf, 08/04/2012.

350
Ха­ти­џа Бе­ри­ша, Игор Ба­ри­шић Гло­бал­ни џи­ха­ди­зам – те­о­риј­ска ...
„Цр­ве­не ар­ми­је” био је да вре­ме­ном по­ра­зи во­љу не­при­ја­те­ља да
се бо­ри и изо­лу­је вла­ду из по­пу­ла­ци­је.
У су­шти­ни, Мао је раз­вио свој при­ступ у оно, што То­мас
Маркс на­зи­ва, пет ли­ни­ја ан­га­жо­ва­ња: „ли­ни­ја ма­са (по­ли­тич­ке
мо­би­ли­за­ци­је); ује­ди­ње­ни фронт (при­до­би­ја­ње са­ве­зни­ка); на­си­
ље (у фор­ми ко­ја од­го­ва­ра ло­кал­ним усло­ви­ма); по­ли­тич­ко ра­то­ва­
ње (не­на­си­ље ко­је тре­ба да омо­гу­ћи да на­си­ље бу­де ефи­ка­сни­је) и
ме­ђу­на­род­на ак­ци­ја (што мо­же би­ти пре­суд­но).”63) До­дат­но, сва­ка
ли­ни­ја ан­га­жо­ва­ња мо­же да се са­сто­ји од ску­па кам­па­ња, ко­је мо­гу
да са­др­же од­ре­ђе­ни број под-кам­па­ња. Пре­ма То­ма­су Марк­су, сва­
ка од ових ли­ни­ја ан­га­жо­ва­ња тре­ба да се ана­ли­зи­ра кроз три ди­
мен­зи­је: опи­пљи­ву, кон­цеп­ту­ал­ну и нео­пи­пљи­ву.64) Из Ма­о­и­стич­ке
пер­спек­ти­ве, кључ­но стра­те­шко пи­та­ње за по­бу­ње­ни­штво је увек
ле­ги­ти­ми­тет ме­ђу ста­нов­ни­штвом. На опе­ра­тив­ном ни­воу основ­ни
циљ за по­бу­ње­ни­штво је фор­ми­ра­ње кон­тра др­жа­ве. На кра­ју, глав­
ни так­тич­ки циљ за по­бу­ње­ни­штво је ло­кал­на до­ми­на­ци­ја.
Због то­га је ло­гич­но да је глав­ни стра­те­шки циљ за про­тив­
по­бу­ње­нич­ке сна­ге вра­ћа­ње ле­ги­ти­ми­те­та ме­ђу љу­ди­ма. На опе­ра­
тив­ном ни­воу глав­ни циљ за про­тив­по­бу­ње­нич­ке сна­ге мо­ра би­ти
„...не­у­тра­ли­за­ци­ја по­бу­ње­нич­ке кон­тра-др­жа­ве, кон­три­ра­ње по­бу­
ње­нич­ким ли­ни­ја­ма опе­ра­ци­је.”65), док у так­тич­ком сми­слу, про­
тив­по­бу­ње­нич­ке сна­ге мо­ра­ју да по­вра­те без­бед­ност и вла­да­ви­ну
др­жа­ве на ло­кал­ном ни­воу.66) Из тог раз­ло­га, про­тив­по­бу­ње­нич­ка
стра­те­ги­ја мо­ра би­ти ви­ше­стра­на и ко­ор­ди­ни­ра­на об­у­хва­та­ју­ћи
упо­тре­бу свих еле­ме­на­та на­ци­о­нал­не и ме­ђу­на­род­не (ми­шље­ње
ауто­ра) мо­ћи.67)
С дру­ге стра­не, „ди­рек­тан при­ступ”68) про­бле­му по­бу­ње­
ни­штва, са­мо уби­ја­ње или хва­та­ње по­бу­ње­ни­ка и уни­шта­ва­ње
њи­хо­ве опе­ра­тив­не спо­соб­но­сти, за­сно­ва­но Кла­у­зе­ви­це­вој прет­
по­став­ци спро­во­ђе­ња офан­зив­не вој­не ак­ци­је про­тив сла­би­јих не­
при­ја­тељ­ских сна­га, као пу­та до по­бе­де, јед­но­став­но ни­је до­вољ­
но, јер ста­нов­ни­штво је цен­тар гра­ви­та­ци­је и за по­бу­ње­ни­ке и за
про­тив­по­бу­ње­нич­ке сна­ге, као што то Да­вид Га­лу­ла с пра­вом ис­ти­
63) Tomas Marks, „Counterinsurgency in the Age of Globalism”, нав. дело, стр. 24-25.
64) Tomas Marks, Sebastian Gorka, Robert Sharp, „Getting the Next War Right”, нав. дело, стр.
92.
65) Исто, стр. 95.
66) Tomas Marks, „Counterinsurgency and operational art”, нав. дело, стр. 192.
67) Исто, стр. 195.
68) John Nagl, Learning to Eat Soup with a Knife: Counterinsurgency Lessons from Malaya and
Vietnam, Chicago, University of Chicago Press, 2005, стр. 249.

351
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 339-355.
че.69) Ро­жер Трин­ку­је, има исти за­кљу­чак, јер и он ви­ди без­у­слов­ну
по­др­шку ста­нов­ни­штва као пред­у­слов за по­бе­ду про­тив­по­бу­ње­
нич­ких сна­га.70) Сто­га, глав­ни на­по­ри у бор­бу про­тив по­бу­ње­ни­ка
тре­ба да бу­ду усме­ре­ни ка „кон­тра-мо­би­ли­за­ци­ји” ста­нов­ни­штва,
кроз ели­ми­на­ци­ју не­прав­ди, кон­тро­лу по­пу­ла­ци­је и ре­сур­са и при­
ме­ну вој­них ме­ра.71)
„По­бу­на је дру­штве­но-еко­ном­ско-по­ли­тич­ки про­блем”72)
Мо­ра би­ти ре­ша­ван у све три по­ме­ну­те обла­сти кроз ели­ми­на­ци­ју
не­прав­ди. Кон­тро­ла по­пу­ла­ци­је и ре­сур­са, исто­вре­ме­но спро­во­ђе­
на са вој­ном ак­ци­јом са­мо омо­гу­ћа­ва­ју и олак­ша­ва­ју усло­ве ко­ји
су нео­пх­ од­ни за ре­ша­ва­ње по­ли­тич­ких дру­штве­них и еко­ном­ских
кон­тра­дик­ци­ја ко­је из­вор­но про­из­во­де не­прав­ду.73)
Гло­бал­на стра­те­ги­ја бор­бе про­тив џи­ха­ди­зма мо­ра да са­др­
жи ја­сне идеј­не за­ми­сли и про­јек­те ре­ше­ња по­ме­ну­тих про­бле­
ма. Ва­зду­шни уда­ри пре­ци­зним оруж­ји­ма ве­ли­ког до­ме­та, на­па­ди
дро­но­ви­ма, или ло­вач­ко-бом­бар­дер­ском ави­ја­ци­јом је­су део тог
ре­ше­ња, али не ре­ша­ва­ју про­блем иде­о­ло­шке ин­док­три­на­ци­је и
не ели­ми­ни­шу про­тив­реч­но­сти. Гло­бал­на стра­те­ги­ја бор­бе про­тив
џи­ха­ди­зма мо­ра би­ти људ­ски цен­три­ра­на и ду­го­роч­но усме­ре­на ка
ре­ша­ва­њу по­ли­тич­ких, дру­штве­них и еко­ном­ских кон­тра­дик­тор­
но­сти са­вре­ме­ног гло­ба­ли­зо­ва­ног дру­штва.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА
As­ho­ur Omar, „Post-Ji­ha­dism: Libya and the Glo­bal Tran­sfor­ma­ti­ons of Ar­med
Isla­mist Mo­ve­ments,” Ter­ro­rism and Po­li­ti­cal Vi­ol­en­ce, Vol. 23, No. 3, 2011,
стр. 377-397.
Co­lin J. Beck, The Con­tri­bu­tion of So­cial Mo­ve­ment The­ory to Un­der­stan­ding
Ter­ro­rism, In­ter­net, http://www.blac­kwell-com­pass.com/su­bject/so­ci­o­logy/ar­
tic­le_vi­ew?ar­tic­le_id=so­co_ar­tic­les_bpl148, 23/03/2016.
Cren­shaw Mart­ha, „The Ca­u­ses of Ter­ro­rism”, Com­pa­ra­ti­ve Po­li­tics, Vol. 13, No.
4, July, 1981, стр. 379-399.
Del­la Por­ta Do­na­tel­la, „Re­se­arch on So­cial Mo­ve­ments and Po­li­ti­cal Vi­o­len­ce,”
Qu­al So­ciol 31, 2008, стр. 221-230.

69) David Galula, Counterinsurgency Warfare: Theory and Practice, New York: Frederick A.
Praeger, 1964, стр. 74.
70) Roger Trinquier, Modern Warfare: A French View of Counterinsurgency, New York: Freder-
ick A. Praeger, 1964, стр. 8.
71) Tomas Marks, „Counterinsurgency and operational art”, нав. дело, 198-199.
72) Исто, стр. 198.
73) Исто, стр. 199.

352
Ха­ти­џа Бе­ри­ша, Игор Ба­ри­шић Гло­бал­ни џи­ха­ди­зам – те­о­риј­ска ...
Del­la Por­ta Do­na­tel­la, So­cial mo­ve­ments, po­li­ti­cal vi­o­len­ce, and the sta­te: A com­
pa­ra­ti­ve analysis of Italy and Ger­many, New York, Cam­brid­ge Uni­ver­sity
Press, 1995.
De­part­ment of the Army, Fi­eld Ma­nual 3-24 Co­un­te­rin­sur­gency, Was­hing­ton,
D.C, U.S. Go­vern­ment Prin­ting Of­fi­ce, 2006.
Ga­lu­la Da­vid, Co­un­te­rin­sur­gency War­fa­re: The­ory and Prac­ti­ce, New York, Fre­
de­rick A. Pra­e­ger, 1964.
Gun­ning Je­roen, „So­cial mo­ve­ment the­ory and the study of ter­ro­rism”, Cri­ti­cal
Ter­ro­rism Stu­di­es: A New Re­se­arch Agen­da (eds. Ric­hard Jac­kson, Ma­rie
Smyth, Je­roen Gun­ning), New York: Ro­u­tled­ge, 2009, стр. 156-177.
Gu­rr Ted, Why Men Re­bel, Prin­ce­ton, Prin­ce­ton Uni­ver­sity Press, 1970.
Heg­gham­mer Tho­mas, „Glo­bal Ji­ha­dism af­ter the Iraq War”, Mid­dle East Jo­ur­nal,
Vol. 60, No. 1, Win­ter 2006. стр 11-32.
Kil­cul­len Da­vid, „Co­un­te­ring glo­bal in­sur­gency”, Small Wars Jo­ur­nal. 30, No­
vem­ber 2004, стр 1-7.
Kra­mer Mar­tin, Co­ming to Terms: Fun­da­men­ta­lists or Isla­mists?, In­ter­net,
http://www.me­f o­r um.org/541/comi­n gtote­r msfundamentalistsorislamists,
02/02/2016.
Lyle, Stu­art „Ma­o­ism ver­sus „Hybrid” the­ory – Is the mi­li­tary be­ing dis­trac­
ted by this la­test doc­tri­nal buzz-word?”, In­ter­net, www.ukdf.org.uk/as­
sets/.../111201Ma­o­i­smver­susHybrid­the­ory.pdf, 08/04/2012.
Marks To­mas, „Co­un­te­rin­sur­gency and ope­ra­ti­o­nal art,” Low in­ten­sity Con­flict&
Law En­for­ce­ment Vol. No .13:3, 2005, стр. 168-211.
Marks To­mas, „Co­un­te­rin­sur­gency in the Age of Glo­ba­lism” The Jo­ur­nal of Con­
flict Stu­di­es, Sum­mer 2007, стр. 22-29.
Marks To­mas, Gor­ka Se­ba­stain, Sharp Ro­bert, „Get­ting the Next War Right: Be-
yond Po­pu­la­tion-Cen­tric War­fa­re”, Prism 1/3, Ju­ne 2010, стр. 79-98.
McCor­mick Gor­don, Hor­ton Ste­ven, Har­ri­son La­u­ren, „Things fall apart: the end­
ga­me dyna­mics of in­ter­nal wars” Third World Qu­ar­terly Vol. No. 28:2, 2007,
стр. 312-367.
McA­dam Do­ug, Tar­row Sid­ney, Tilly Char­les, „Com­pa­ra­ti­ve Per­spec­ti­ves on Con­
ten­ti­o­us Po­li­tics”, in: Com­pa­ra­ti­ve Po­li­tics: Ra­ti­o­na­lity, Cul­tu­re, and Struc­tu­
re: Advan­cing The­ory in Com­pa­ra­ti­ve Po­li­tics (eds. Alan Zuc­ker­man, Mark
Lic­hbach), Cam­brid­ge, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, 2007, стр. 1-40.
Mo­us­sal­li Ah­mad, Wah­ha­bism, Sa­la­fism and Isla­mism: Who Is The Enemy?, In­
ter­net, http://con­flic­tsfo­rum.org/bri­e­fings/Wah­ha­bism-Sa­la­fism-and-Isla­mism.
pdf, 02/02/2016.
Nagl John, Le­ar­ning to Eat So­up with a Kni­fe: Co­un­te­rin­sur­gency Les­sons from
Ma­laya and Vi­et­nam, Chi­ca­go: Uni­ver­sity of Chi­ca­go Press, 2005.
Ober­schall Ant­hony, „Ex­pla­i­ning Ter­ro­rism: The Con­tri­bu­tion of Col­lec­ti­ve Ac­
tion The­ory,” So­ci­o­lo­gi­cal The­ory, Vol. 22, No. 1, March 2004, стр. 26-37.

353
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 339-355.
Qu­in­tan Wik­to­ro­wicz, „Isla­mic Ac­ti­vism and So­cial Mo­ve­ment The­ory”, in: Isla­
mic Ac­ti­vism: a So­cial Mo­ve­ment The­ory Ap­pro­ach (ed. Qu­in­tan Wik­to­ro­
wicz), In­di­a­na­po­lis, In­di­a­na Uni­ver­sity Press, 2004, стр. 1-33.
Sed­gwick Mark, „Ji­ha­dism, Nar­row and Wi­de: The Dan­gers of Lo­o­se Use of an
Im­por­tant Term”, Per­spec­ti­ves on Ter­ro­rism, Vo­lu­me 9, Is­sue 2, April 2015,
In­ter­net, http://pu­re.au.dk/por­tal/fi­les/86337442/Sed­gwick_Ji­ha­dism.pdf,
02/02/2016.
Tar­row Sid­ney, Po­wer in Mo­ve­ment: So­cial Mo­ve­ments and Con­ten­ti­o­us Po­li­tics,
2nd ed, Cam­brid­ge En­gland, New York, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, 1998.
Tilly Char­les, „Ter­ror, Ter­ro­rism, Ter­ro­rists” So­ci­o­lo­gi­cal The­ory 22, No. 1, Маrch
2004, стр. 5-13.
Tilly Char­les, From Mo­bi­li­za­tion to Re­vo­lu­tion, Re­a­ding, Mas­sac­hu­setts, Ad­di­son-
We­sley Pu­blis­hing Com­pany, 1978.
Tse-tung Mao, On Gu­er­ril­la War­fa­re, Cham­pa­ign: Uni­ver­sity of Il­li­no­is Press,
1961.
Trin­qu­i­er Ro­ger, Mo­dern War­fa­re: A French Vi­ew of Co­un­te­rin­sur­gency, New
York, Fre­de­rick A. Pra­e­ger, 1964.
Wi­ev­ i­or­ka Mic­hel, „Ter­ro­rism in the Con­text of Aca­de­mic Re­se­arch”, Ter­ro­rism
in Con­text (ed. Mart­ha Cren­shaw), Uni­ver­sity Park, The Pennsylva­nia Sta­te
Uni­ver­sity Press, 1995, стр. 597-606.

Ha­tid­za Be­ri­sa, Igor Ba­ri­sic

GLO­BAL JI­HA­DISM – THE­OR­ E­TI­CAL ­

PER­SPEC­TI­VES IN CO­UN­TE­RING ­
THE THRE­AT
Re­su­me
Dif­fe­rent ter­mi­no­logy and the­o­re­ti­cal in­ter­pre­ta­tion of glo­bal ji­
ha­dism cre­a­te con­fu­sion in un­der­stan­ding ji­ha­dism as a so­cial phe­no­
me­non. The un­do­ub­ted con­nec­tion with Isla­mic te­ac­hings and the­o­lo­
gi­cal doc­tri­nal con­cepts such as Ji­had furt­her com­pli­ca­te an ob­jec­ti­ve
as­ses­sment from the pro­fes­si­o­nals and the pu­blic.
The the­ory of con­ten­ti­o­us po­li­tics in this re­gard al­low the cre­a­
tion of a re­li­a­ble the­o­re­ti­cal fra­me­work for a tho­ro­ugh analysis of ter­
ro­rism and re­bel­lion as a vi­o­lent so­cial mo­ve­ments that al­so mo­bi­li­ze
pe­o­ple to ac­tion. Ho­we­ver, the re­so­ur­ces, con­texts and the in­stru­ments
of mo­bi­li­za­tion are dif­fe­rent. On the ot­her hand, in­te­rest and ide­o­logy
can­not be sin­gled out as the do­mi­nant fac­tor in ex­pla­i­ning the­se vi­o­lent
so­cial mo­ve­ments.
In the ca­se of ji­ha­dism, this vi­o­lent mo­ve­ment has evol­ved in­to
a highly de­cen­tra­li­zed re­bel mo­ve­ment of glo­bal re­ach, with re­li­gi­o­us-

354
Ха­ти­џа Бе­ри­ша, Игор Ба­ри­шић Гло­бал­ни џи­ха­ди­зам – те­о­риј­ска ...
ba­sed ide­o­logy as the main in­te­gra­ting fac­tor. Ex­pan­ding the re­per­to­ir­ e
of po­li­ti­cal ac­tion, ji­ha­dists, from which the use of vi­o­len­ce its es­sen­tial
part, stres­sed the need for cre­a­ting com­pre­hen­si­ve ap­pro­ach that will
ena­ble co­un­te­ring glo­bal ji­ha­dism in all Mao Tse-tung “li­nes of en­ga­
ge­ment” on the stra­te­gic, ope­ra­ti­o­nal and tac­ti­cal le­vel.
Keywords: Тerrorism, Islam, Isla­mism, fun­da­men­ta­lism, ji­ha­dism,
mo­bi­li­za­tion, in­sur­gency

* Овај рад је примљен 22. октобра 2016. године а прихваћен за штампу на састанку
Редакције 21. фебруара 2017. године.

355
УДК 27-675 Српска политичка мисао
број 1/2017.
Пре­глед­ни год. 24. vol. 55.
рад стр. 357-367.
Иљаз Осман­лић
Учи­тељ­ски фа­кул­тет, Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду, ­
На­став­но оде­ље­ње, Но­ви Па­зар

ЕКУ­МЕ­НИ­ЗАМ И ТО­ЛЕ­РАН­ЦИ­ЈА

Са­же­так
Рас­кол у хри­шћан­ству де­сио се 1054. го­ди­не, и хри­шћан­ство
се по­де­ли­ло на Ис­точ­но (пра­во­слав­но) и За­пад­но (ка­то­лич­ко). На
за­па­ду се ја­вља Рим као цен­тар ка­то­лич­ке цр­кве, док на ис­то­ку ја­ча
ути­цај Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве.
Под­се­ти­мо се, по­ла­га­њем бу­ле, ис­кљу­че­њем про­тив па­три­
јар­ха Ми­ха­и­ла Ке­ру­ла­ри­ја, ко­ји је 16. ју­ла 1054. го­ди­не на пре­сто
Све­те Со­фи­је у Ца­ри­гра­ду ста­вио кар­ди­нал Ху­мерт у име па­пе Ла­
ва IX, умр­лог три ме­се­ца ра­ни­је, хри­шћан­ство је и зва­нич­но по­де­
ље­но на ис­точ­но и за­пад­но. Тре­ћи ми­ле­ни­јум при­па­да еку­ме­ни­зму,
из­ми­ре­њу цр­кве­них раз­ли­чи­то­сти и по­нов­ном ства­ра­њу за­јед­нич­
ке ве­ре, ка­ква је по­сто­ја­ла пре ве­ли­ког рас­ко­ла.
Хри­шћан­ске цр­кве се да­нас бо­ље по­зна­ју не­го ика­да по­след­
њих ве­ко­ва, број­не на­пе­то­сти су по­пу­сти­ле, али не и не­ста­ле. Сви
во­де ди­ја­лог са сви­ма. Ри­мо­ка­то­ли­ци кон­так­ти­ра­ју све ви­ше и све
бо­ље са пра­во­слав­ним цр­ква­ма, ан­гли­кан­ци­ма, и по­ред не­мих кру­
ци­јал­них спо­ти­ца­ња. Пра­во­слав­ни те­о­ло­зи во­де те­о­ло­шки ди­ја­лог
са ве­ћи­ном цр­ка­ва. Али, је­дин­ство ни­је на ви­ди­ку.
Кључ­не ре­чи: еку­ме­ни­зам, то­ле­ран­ци­ја, пра­во­сла­вље, ка­то­ли­ци­зам,
цр­ква, је­рес, ре­ли­ги­ја

Тре­ћи ми­ле­ни­јум при­па­да еку­ме­ни­зму, из­ми­ре­њу цр­кве­них

раз­ли­чи­то­сти и по­нов­ном ства­ра­њу јед­не, све­те, апо­стол­ске Цр­
кве. То од­го­ва­ра во­љи Хри­сто­вој, по­де­ла ни­је из­раз бо­гат­ства већ
гре­ха, за­то је она „скан­дал за свет“. „Ка­то­лич­ка цр­ква је у по­чет­ку
с не­по­ве­ре­њем гле­да­ла на еку­мен­ски по­крет ко­ји би во­дио ка је­
дин­ству Цр­кве“ из­ван ње, по­што се она сма­тра Цр­квом, ко­јој има­ју
да при­ђу све дру­ге, оде­ље­ње. „Она је, шта­ви­ше, од дру­ге по­ло­ви­не

357
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 357-367.
XIX ве­ка сво­јим вер­ни­ци­ма спре­ча­ва­ла са­рад­њу у еку­мен­ском по­
кре­ту. Тек је па­па Јо­ван XXI­II, сво­јом ен­ци­кли­ком од 5. ју­на 1960.
осно­вао Се­кре­та­ри­јат за је­дин­ство хри­шћа­на и еку­мен­ску ми­сао
ста­вио у цен­тар Дру­гог ва­ти­кан­ског са­бо­ра, ко­ји је са­звао, а за­кљу­
чио па­па Па­вле VI(1965)“.1)
Вал­тер Ка­спер се за­ла­же за је­дин­ство хри­шћа­на. Ме­ђу­тим,
ца­ри­град­ски ва­се­љен­ски па­три­јарх Вар­то­ло­меј за­сту­па те­зу да је
то је­дин­ство мо­гу­ће је­ди­но ако се Рим од­рек­не свих ре­фор­ми, ко­је
се ти­чу при­ма­та па­пе над свим хри­шћа­ни­ма. По ми­шље­њу Вар­то­
ло­ме­ја та пре­пре­ка збли­жа­ва­ња са пра­во­сла­вљем је и за­то што је
Рим­ска цр­ква ауто­ри­та­тив­на и цен­тра­ли­зо­ва­на. Ина­че, Ва­се­љен­
ског па­три­јар­ха Вар­то­ло­ме­ја, не­ки у пра­во­сла­вљу, су про­зи­ва­ли да
је био је­ре­ти­ки да же­ли уни­ју са Ри­мом.
По све­му су­де­ћи Ва­ти­кан се до­и­ста опре­де­лио за по­сти­за­ње
„истин­ског цр­кве­ног за­јед­ни­штва“ и ста­вио га у сре­ди­ште свог де­
ло­ва­ња. Шта ви­ше, да се тај циљ по­стиг­не пре­ци­зи­ра­ју се „де­ло­
твор­на сред­ства“. Не­ка од њих је и сам па­па на­вео: ди­ја­лог, ње­го­ва
пу­то­ва­ња, брат­ски су­сре­ти. Ка­ко је тај пут те­жак и дуг, не тре­ба га
ме­ри­ти људ­ским ме­ри­ли­ма. Из реч­ни­ка тре­ба из­ба­ци­ти ре­чи кри­за,
ка­шње­ње, спо­рост, тре­ба го­во­ри­ти о по­ве­ре­њу, на­ди и стр­пље­њу,
ка­же па­па. Ство­ре­не су но­ве пер­спек­ти­ве. Очи­глед­но, Ва­ти­кан је
оп­ти­ми­ста. Дру­ги су по­до­зри­ви, али спрем­ни за до­бро­на­мер­ни ди­
ја­лог. Ми­ле­ни­јум је пред на­ма.
Под­се­ти­мо се, по­ла­га­њем бу­ле ис­кљу­че­ња про­тив па­три­
јар­ха Ми­ха­ил­ а Ке­ру­ла­ри­ја ко­ју је 16. ју­ла 1054. го­ди­не на пре­сто
Све­те Со­фи­је у Ца­ри­гра­ду ста­вио кар­ди­нал Ху­мерт у име па­пе Ла­
ва Де­ве­тог, умр­лог три ме­се­ца ра­ни­је, хри­шћан­ство је и зва­нич­но
по­де­ље­но на ис­точ­но и за­пад­но, чи­ме је по­че­ло по­сто­ја­ње Ри­мо­
ка­то­лич­ке цр­кве и пра­во­слав­них цр­ка­ва у ви­ду по­себ­них це­ли­на.
Ве­ћи­на те­о­ло­га на обе стра­не да­нас је са­гла­сна да је овај до­га­ђај,
ко­ји се збио пре 962 го­ди­на и у исто­ри­ји Цр­кве по­знат као Ве­ли­ки
рас­кол, ши­зма или от­пад, био са­мо епи­зо­да у не­ко­ли­ко ве­ко­ва ду­
гом „про­це­су“ ус­тра­њи­ва­ња „из­ме­ђу хри­шћан­ског Ис­то­ка и За­па­
да“. На За­па­ду је доц­ни­је, опет, до­шло до уну­тар­за­пад­них рас­ко­ла,
исто се де­си­ло и пра­во­слав­ци­ма у Ру­си­ји и Бу­гар­ској а, на из­ве­стан
на­чин, ни­је ми­мо­и­шло ни Срп­ску пра­во­слав­ну цр­кву. Но у све то
се не мо­же­мо са­да де­таљ­ни­је упу­шта­ти, ни­је ни це­лис­ход­но. На­и­
ме, све ва­жни­је де­та­ље о то­ме аси­ми­ло­ва­ће­мо ме­то­дом ап­стра­хо­
ва­ња. „Де­о­ба Цр­кве је исто­риј­ски вр­ло сло­же­на по­ја­ва у ко­јој се
са­мо уз не­са­ве­стан и тен­ден­ци­о­зан при­ступ мо­же кри­ви­ца сва­ли­ти

1) Радован Биговић, Православна теологија екуменизма, Хришћански културни центар,

Београд, 2010, стр. 109.

358
Иљаз Осман­лић Еку­ме­ни­зам и то­ле­ран­ци­ја
са­мо на јед­ну стра­ну и пот­пу­но оправ­да­ти дру­га. Дог­мат­ски је ва­
жно не то­ли­ко ка­ко су се раз­де­ли­ле Цр­кве, не­го шта их је по­де­ли­ло
– ва­жне су оне тврд­ње Рим­ске цр­кве – пр­во о се­би са­мој (дог­ма о
пап­ској не­по­гре­ши­во­сти), а за­тим о ве­ри Цр­кве (уче­ње о Све­том
Ду­ху, о без­гре­шном за­че­ћу Бо­го­ро­ди­це), ко­је се по не­по­гре­ши­вом
осе­ћа­њу пра­во­слав­них на­ла­зе у су­прот­но­сти са основ­ном исти­ном
хри­шћан­ства“, ис­ти­че про­то­је­реј Алек­сан­дар Шме­ман, је­дан од
во­де­ћих те­о­ло­га 20. ве­ка у књи­зи Исто­риј­ски пут пра­во­сла­вља.2)
Иако у ра­но­хри­шћан­ској све­сти, ка­ко об­ја­шња­ва Шме­ман, је­дин­
ство Цр­кве ни­је до­жи­вља­ва­но са­мо као фор­ма, не­го пре све­га као
са­др­жи­на са­мог хри­шћан­ства: Хри­стос је до­шао да ра­се­ја­ну де­
цу Бож­ју са­бе­ре у јед­но, да би љу­де ко­је су по­де­ли­ли при­род­ни
раз­ло­зи сје­ди­нио у нат­при­род­но је­дин­ство но­вог на­ро­да Бож­јег у
ко­ме ви­ше не­ма ни Ју­де­ја­ца, ни Је­ли­на, ни ро­ба, ни сло­бод­ног, ни
му­шко­га, ни жен­ског, не­го је све у све­му Хри­стос, раз­ми­мо­и­ла­же­
ња из­ме­ђу Ри­ма и Ца­ри­гра­да по­ста­ју очи­глед­на већ сре­ди­ном 5.
ве­ка. Убр­за­на не са­мо бо­го­слов­ским, не­го и раз­ли­чи­тим по­ли­тич­
ким, дру­штве­ним и кул­тур­ним при­ли­ка­ма ко­је су усло­ви­ле и два
раз­ли­чи­та ре­жи­ма цр­кве­не упра­ве, мо­нар­хи­ју пап­ства на За­па­ду и
ко­ле­ги­јал­ну са­бор­ност на Ис­то­ку, сре­ди­ном 1054. го­ди­не са­мо су
кул­ми­ни­ра­ла у отво­рен раз­лаз.
По­ку­ша­ји да се ства­ри по­пра­ве де­фи­ни­тив­но су про­па­ли па­
дом Ца­ри­гра­да у ру­ке кр­ста­ша 1204. у Че­твр­том кр­ста­шком по­хо­ду
под па­пом Ино­кен­ти­јем Тре­ћим ко­ји је се­бе на­зи­вао „Хри­сто­вим
за­ме­ни­ком“ и ства­ра­њем Ла­тин­ског цар­ства, што пра­во­слав­ни ни­
ка­да ни­су за­бо­ра­ви­ли Ри­му. Све уни­је ко­ји­ма је по­том по­ку­ша­ва­но
да се пре­ва­зи­ђе рас­кол ни­су да­ле ре­зул­та­те. До по­ма­ка до­шло је
тек у 20. ве­ку.
Пр­ви ко­рак мно­ги ви­де у уво­ђе­њу гре­го­ри­јан­ског ка­лен­да­ра
у Ца­ри­град­ској па­три­јар­ши­ји и Грч­кој пра­во­слав­ној цр­кви 1923.
го­ди­не, што је ве­ћи део пра­во­слав­ног све­та од­био да при­хва­ти као
„на­уч­но до­те­ри­ва­ње не­ис­прав­ног ју­ли­јан­ског ка­лен­да­ра“, твр­де­
ћи да је реч о не­ка­нон­ском при­бли­жа­ва­њу ино­слав­ни­ма и це­па­њу
са­бор­но­сти и је­дин­ства пра­во­слав­не мо­ли­тве. Та­ко је, на при­мер,
про­ме­на цр­кве­ног ка­лен­да­ра у Грч­кој до­ве­ла до до­сад не­пре­ва­зи­
ђе­ног рас­ко­ла и одва­ја­ња Грч­ке ста­ро­ка­лен­дар­ске цр­кве.
Зва­нич­но, ва­се­љен­ски па­три­јарх Ати­на­го­ра у Ца­ри­гра­ду и
па­па Па­вле Ше­сти у ба­зи­ли­ци Све­тог Пе­тра у Ри­му, 7. де­цем­бра
1965. го­ди­не уза­јам­но и исто­вре­ме­но по­ву­кли су ана­те­ме ба­че­не
пре ско­ро 910 го­ди­на. Иако су обо­ји­ца би­ли све­сни да „овај гест
прав­де и уза­јам­ног опро­шта­ја ни­је до­во­љан да би стао ко­нац раз­

2) Александар Шмеман, Историјски пут православља, АТОС, Цетиње, 1994.

359
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 357-367.
ли­ка­ма из­ме­ђу Ри­мо­ка­то­лич­ке и Пра­во­слав­не цр­кве“, овај до­га­ђај
иза­звао је но­ве по­тре­се у пра­во­слав­ном све­ту, где су се од­мах чу­ле
опо­ме­не да „по­вла­че­ње ана­те­ма без от­кла­ња­ња узро­ка ко­ји су до
њих до­ве­ли зна­чи ба­ца­ње ана­те­ме на се­бе“.
По­ме­ша­не пра­во­слав­не цр­кве до­сад ни­су одр­жа­ле све­пра­во­
слав­ни Са­бор на ко­ме би по­твр­ди­ле Ати­на­го­ри­но по­вла­че­ње ана­
те­ме и за­у­зе­ле за­јед­нич­ки став о од­но­си­ма са Ва­ти­ка­ном, због че­га
је, из­ме­ђу оста­лог, за­у­ста­вљен и те­о­ло­шки ди­ја­лог за­по­чет 1979.
го­ди­не из­ме­ђу Ца­ри­гра­да и Ри­ма. Пра­во­сла­вље је ско­ро че­ти­ри де­
це­ни­је ра­за­пе­то из­ме­ђу ми­шље­ња бли­ских Ва­ти­ка­ну да би „тре­ћи
ми­ле­ни­јум мо­гао да бу­де вре­ме об­но­вље­ног хри­шћан­ског је­дин­
ства из пр­вог ми­ле­ни­ју­ма“ и ду­бо­ког уве­ре­ња ве­ли­ког бро­ја те­о­ло­
га да је „тај пут не­мо­гућ без вра­ћа­ња Ри­ма на из­вор­не вред­но­сти
све­то­о­тач­ког пре­да­ња“, као и да је „сва­ки по­ли­тич­ки еку­ме­ни­зам
за пра­во­слав­не не­при­хва­тљив“.
Ако се има у ви­ду све ово о че­му го­во­ри Шме­ман, он­да је
оправ­да­на бо­ја­зан да ак­ту­ел­ни еку­мен­ски по­ду­хват бу­де про­пра­
ћен оном још там­ни­јом стра­ном вер­ских рас­ко­ла. Зна­мо да је исто­
ри­ја ре­ли­ги­је (по­го­то­ву хри­шћан­ске) ове­ре­на пе­ча­ти­ма су­ро­во­сти
пре­ма сва­ко­ме ко би се усу­дио да по­ста­ви пи­та­ње чи­ји од­го­вор
пре­ла­зи гра­ни­це по­зна­тог, да са­зна не­што но­во, да иоле раз­ли­чи­то
ми­сли. Зар се ни­је Тер­ту­ли­јан, пре­о­бра­ће­ник из се­вер­но­а­фрич­ког
гра­да Кар­та­ги­не, већ пред крај дру­гог ве­ка но­ве ере (Елен Пеј­гелс,
„По­ре­кло Са­та­не“) за­ла­гао за то да све љу­де ко­ји скре­ћу од ве­ћин­
ског кон­сен­зу­са тре­ба осу­ди­ти као је­ре­ти­ке?
Љу­ди­ма се не сме до­зво­ли­ти да по­ста­вља­ју пи­та­ња, го­во­рио
је, јер их она чи­не је­ре­ти­ци­ма. А на­ро­чи­то пи­та­ња „Ода­кле до­ла­зи
зло? За­што је зло до­пу­ште­но? И ко­је је по­ре­кло људ­ских би­ћа...?“
Пра­ви хри­шћа­нин, сма­трао је Тер­ту­ли­јан, до­но­си од­лу­ку да „не
зна ни­шта... што се ко­си са исти­ном ве­ре“.
У це­лој ви­ше­ве­ков­ној при­чи о сред­њо­ве­ков­ним је­ре­си­ма,
сек­та­ма и кул­то­ви­ма фа­сци­нант­но је оно што из­ра­ња као не­у­мит­на
по­сле­ди­ца чо­ве­ко­вог веч­ног стра­ха из ко­јег и про­из­ла­зи не­у­та­жи­ва
во­ља за моћ, тра­гич­но ре­пер­ку­то­ва­на на дру­штве­не и исто­риј­ске
ме­не. И ов­де је опет реч о бор­би про­тив сва­ког дру­га­чи­јег ми­шље­
ња, и сва­ког ис­ко­ра­ка из уна­пред за­цр­та­ног ре­ли­гиј­ског со­ли­ло­
кви­ја вер­ских во­ђа. Кул­ми­на­ци­ја ће, не­ма сум­ње, би­ти оства­ре­на
у ин­кви­зи­ци­ји у ко­јој ће, по­ред ло­ма­ча на ко­ји­ма су спа­љи­ва­ни
жи­ви, би­ти сми­шље­не и ло­ма­че за мр­тве је­ре­ти­ке, ка­ко њи­хо­ве ко­
сти не би ре­ме­ти­ле уста­ље­но зна­ње ко­је не до­пу­шта ни­ка­кву но­ву
мо­гу­ћу але­го­ри­ју, ни­ти сим­бо­ли­ку.

360
Иљаз Осман­лић Еку­ме­ни­зам и то­ле­ран­ци­ја
Сто­га, да­нас, чак и не­у­те­ме­ље­но ве­ро­ва­ње да се у ва­си­о­ни
не­где на­ла­зе не­ки ван­зе­маљ­ци, тре­ба уисти­ну да бу­де ра­дост за
сва­ко­га ко сло­бо­ду ду­ше и ду­ха ста­вља на пр­во ме­сто. На­и­ме, и та
при­ча се мо­же еви­ден­ти­ра­ти као не­што што ну­ди још не­ка мо­гу­
ћа, дру­га­чи­ја чи­та­ња исто­ри­је као ме­не мо­рал­них ко­до­ва, од­но­сно,
чак и да Све­мир је­сте „лик Бож­ји“, уз ну­жна до­пу­ште­ња да тај лик
бу­де фор­ми­ран пре­ма раз­ли­чи­тим ре­ли­ги­ја­ма, су­штин­ска по­ру­ка
ће увек гла­си­ти: то­ле­ран­ци­ја пре­ма дру­га­чи­јем. Јер, и ње­ни нај­о­ко­
ре­ли­ји ре­ли­гиј­ски про­тив­ни­ци, у са­мо­ћи ис­ку­ше­ња, зна­ју да са­мо
она во­ди ка ко­нач­ном спа­се­њу.
То­ле­ран­ци­ја је из­раз спрем­но­сти да дру­ги ис­ка­жу сво­ју во­љу
дру­га­чи­ју од на­ше. Али, ми смо кон­ста­то­ва­ли да је прин­цип то­ле­
ран­ци­је са­др­жан и у прин­ци­пу на­ци­о­нал­ног су­ве­ре­ни­те­та, та­ко да
је атак на су­ве­ре­ни­тет др­жа­ва исто­вре­ме­но и на­пад на пра­во на
дру­га­чи­ју во­љу. Оту­да и прин­цип гло­бал­не вла­сти пред­ста­вља атак
на су­ве­ре­ни­тет, па су та два прин­ци­па у су­ко­бу. Због то­га се да­нас
сва­ки раз­го­вор о то­ле­ран­ци­ји ве­зан за еку­ме­ну про­ши­ру­је и на пи­
та­ња од­но­са плу­ра­ли­зма, на­ци­о­нал­ног су­ве­ре­ни­те­та и гло­ба­ли­зма.
То­ле­ран­ци­ја је, на­и­ме, чвор­но ме­сто у спле­ту вер­ских, на­ци­о­нал­
них и по­ли­тич­ких по­де­ла са­вре­ме­ног све­та „А пут до ци­ви­ли­зо­
ва­ног и де­мо­крат­ског дру­штва не­за­ми­слив је без јав­не де­ба­те. И
без ди­ја­ло­га. А ди­ја­ло­га као ак­тив­ног и кри­тич­ког ста­ва не­ће би­ти
без то­ле­ран­ци­је, кре­а­тив­ног прег­ну­ћа и оп­ти­ми­зма во­ље“.3) Плу­
ра­ли­зам је вред­ност по се­би. Ме­ђу­тим, још увек ни­је ја­сно да ли
је та вред­ност у да­на­шњем све­ту за­сно­ва­на пре­те­жно на ин­ди­ви­
ду­ал­ним раз­ли­ка­ма – ка­кве се ре­ци­мо афир­ми­шу у САД и дру­гим
зе­мља­ма за­па­да или на то­ле­ран­ци­ји раз­ли­чи­тих ко­лек­ти­ви­те­та. То
је ва­жно рас­пра­ви­ти јер гло­ба­ли­за­ци­ја у ства­ри во­ди у не­то­ле­ран­
ци­ју, ако се ту­ма­чи са­мо као ува­жа­ва­ње раз­ли­чи­тих по­је­ди­нач­них
афи­ни­те­та (по­ли­тич­ких, ре­ли­гиј­ских па и сек­су­ал­них), али не и
дру­га­чи­јих кул­ту­ра. За­то тре­ба зна­ти да ли гло­ба­ли­за­ци­ја под­ра­зу­
ме­ва пра­во на раз­ли­чи­тост кул­ту­ре, или се раз­ли­ке то­ле­ри­шу са­мо
у окви­ру јед­ног истог и је­ди­ног при­хва­тљи­вог кул­тур­ног обра­сца.
Ко­ли­ко је то ва­жно ви­ди­мо из тог што се на то­ле­ран­ци­ју дру­
га­чи­је гле­да из угла ма­ле др­жа­ве, а дру­га­чи­је ако је реч о нај­ја­чој.
До­ду­ше, мо­гло би се ци­нич­но ре­ћи да је сла­би­ма лак­ше да бу­ду то­
ле­рант­ни. Ја­ки мо­ра­ју да на­ђу ја­ке раз­ло­ге да би би­ли та­кви. Али,
ре­ла­ти­ви­зам и ци­ни­зам ов­де мо­гу би­ти јед­на­ко опа­сни, јер ако је
не­ко то­ли­ко моћ­ни­ји од дру­гих, он­да га на кра­ју је­ди­но са­мо­кон­
тро­ла огра­ни­ча­ва; А, ако је са­мо­кон­тро­ла је­ди­но огра­ни­че­ње - он­да
3) Рат­ко Бо­жо­вић, „Ди­ја­лог-ге­о­ме­три­ја го­во­ра“, Са­ве­зно ми­ни­стар­ство на­ци­о­нал­них и
ет­нич­ких за­јед­ни­ца, То­ле­ран­ци­ја-су­срет раз­ли­ка, Чи­го­ја, Бе­о­град, 2002. стр. 43-50.

361
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 357-367.
су­пер­и­ор­на си­ла ра­ди оно што хо­ће. То до­не­кле по­ка­зу­је по­на­ша­
ње Аме­ри­ке по­сле до­га­ђа­ја од 11. сеп­тем­бра. Да се та­кво не­што
до­го­ди­ло у не­кој дру­гој, а по­го­то­во ма­лој зе­мљи, сва­ка­ко да се од­
но­си у све­ту не би у тој ме­ри про­ме­ни­ли.
На­да­мо се да ово не­ће би­ти про­ту­ма­че­но као но­стал­ги­ја за
ми­ну­лим вре­ме­ном, зна­мо да је мир лак­ше обез­бе­ди­ти у усло­ви­
ма до­ми­на­ци­је јед­не си­ле не­го на ба­лан­су два бло­ка, али са­да се
уве­ра­ва­мо да је на су­пре­ма­ти­ји јед­не си­ле лак­ше про­из­ве­сти рат.
Не­ма­мо у ви­ду са­мо оно што је про­шлих го­ди­на по­че­ло на Бли­
ском ис­то­ку, већ и ре­ци­мо та­кве не­ми­ле до­га­ђа­је као што се де­си­ло
у Ни­ге­ри­ји као су­дар све­та рас­ко­ши и сја­ја, на јед­ној стра­ни и на
дру­гој, си­ро­ма­шних му­сли­ма­на ко­ји сла­ве Ра­ма­зан. Не­то­ле­рант­
ност је би­ла до­во­љан раз­лог да иза­зо­ве екс­пло­зи­ју на­си­ља. На­и­ме,
упр­кос упо­зо­ре­њи­ма да се не ор­га­ни­зу­је од­ла­зак „ми­си­ца“, сим­бо­
ла ле­по­те и гла­му­ра у Ни­ге­ри­ју, не­то­ле­рант­ност бо­га­тих ре­зул­ти­
ра­ла је кр­ва­вим ули­ца­ма и из­ба­ци­ла на по­вр­ши­ну у пу­ном све­тлу
опа­сне про­бле­ме са ко­јим се су­о­ча­ва ова африч­ка зе­мља. Ислам­ске
гру­пе су, ме­се­ци­ма зах­те­ва­ле да се при­ред­ба от­ка­же, са обра­зло­же­
њем да из­бо­ри за нај­леп­шу де­вој­ку про­мо­ви­шу про­ми­ску­и­тет. Они
ма­ње ра­ди­кал­ни пред­ла­га­ли су да се из­бор одр­жи по за­вр­шет­ку
Ра­ма­за­на. Зна се до­бро да је Ра­ма­зан све­ти ме­сец за све му­сли­ма­не
и пе­ри­од по­ста, пе­ри­од мо­ли­тве. За оче­ки­ва­ти је да се, у нај­ма­њу
ру­ку, по­шту­ју осе­ћа­ња љу­ди бар у да­ни­ма јед­не та­кве све­ти­ње, ако
је већ реч о то­ле­ран­ци­ји.
Сем у си­ро­ма­шној Афри­ци, као и Бли­ском ис­то­ку, ви­ше то­
ле­ран­ци­је и раз­у­ме­ва­ња, али и кон­крет­них ко­ра­ка у ве­зи са еку­ме­
ном по­треб­но је и на дру­гим про­сто­ри­ма. Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква је
Дру­гим ва­ти­кан­ским кон­ци­лом отво­ри­ла про­цес ре­ви­зи­је од­но­са
пре­ма Је­вре­ји­ма. Про­ме­на се пре све­га од­но­си на ко­ри­го­ва­ње ве­
ков­не дог­ме – уте­ме­ље­не на те­о­ло­шкој ми­то­ло­ги­ји – да су Је­вре­
ји рас­пе­ћем Хри­ста по­ста­ли „бо­го­у­би­це“. Ва­ти­кан се мак­си­мал­но
дис­тан­ци­рао од ан­ти­се­ми­ти­зма, а па­па Јо­ван Па­вле Дру­ги при­знао
је Mea cul­pa ка­то­ли­ка пре­ма Је­вре­ји­ма.
Ипак, има по­до­ста чи­ње­ни­ца ко­је го­во­ре да оди­јум пре­ма Је­
вре­ји­ма у кри­лу Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве ти­ме ни из­да­ле­ка ни­је по­бе­
ђен. Одр­жа­ва се ми­то­ло­шки став да је ју­да­и­зам „ре­ли­ги­ја осве­те“
за раз­ли­ку од хри­шћан­ске „ре­ли­ги­је љу­ба­ви“. Та­ко­ђе, мо­гу се ов­
де на­ве­сти из­ја­ве по­ли­тич­ких љу­ди ко­је упу­ћу­ју да је от­пор еку­
мен­ском ми­ре­њу нај­при­сут­ни­ји ме­ђу арап­ским ка­то­ли­ци­ма, ма­да
по­во­дом бли­ско­и­сточ­ног су­ко­ба и бу­дућ­но­сти Све­те зе­мље искре
по­ли­ти­зи­ра­ног ан­ти­се­ми­ти­зма зна­ју да про­дру и на стра­ни­це ва­
ти­кан­ског днев­ни­ка „Осер­ва­то­ре Ро­ма­но“. Али, та­ко је, на при­

362
Иљаз Осман­лић Еку­ме­ни­зам и то­ле­ран­ци­ја
мер, си­риј­ски пред­сед­ник Ба­шар ел Асад ма­ја 2000., то­ком па­пи­
не по­се­те Да­ма­ску, Је­вре­је је оп­ту­жио да су „по­ку­ша­ли да уни­ште
прин­ци­пе свих (дру­гих) ре­ли­ги­ја истим мен­та­ли­те­том ко­ји­ма су
из­да­ли Ису­са Хри­ста и на исти на­чин на ко­ји су по­ку­ша­ва­ли да
из­да­ју и уби­ју (про­ро­ка) Му­ха­ме­да“. Те­шко је би­ло ка­ко раз­у­ме­
ти ова­кве, из­ја­ве ма­да се Му­сли­ма­ни у ан­ти­се­ми­ти­зму раз­ли­ку­ју
од хри­шћан­ског за­па­да и ис­то­ка Евро­пе, иако Ку­ран са­др­жи не­ке
не­га­тив­не ре­фе­рен­це о Је­вре­ји­ма. Али, ан­ти­се­ми­ти­зам код Ара­па
(му­сли­ма­на) не по­чи­ва на ксе­но­фо­бич­ним ле­ген­да­ма и ми­то­ви­ма
о „бо­го­у­би­ству“, ри­ту­ал­ним де­це­у­би­стви­ма или тро­ва­њу бу­на­ра у
сред­њо­ве­ков­ним вре­ме­ни­ма ку­ге. Он је умно­го­ме про­дукт бор­бе за
пре­власт и те­ри­то­ри­је, ка­ко у вре­ме­ни­ма на­стан­ка исла­ма у 7. ве­
ку, та­ко и по­сле ства­ра­ња Изра­е­ла 1948. год. Бли­ско­и­сточ­ни су­коб
ко­ји је, на­жа­лост, још у то­ку, до­при­нео је раз­го­ре­ва­њу ан­тич­ких
пред­ра­су­да, пре­не­бре­га­ва­ју­ћи чак и чи­ње­ни­цу да су и Па­ле­стин­ци
се­мит­ски на­род. Све у све­му не сме би­ти раз­у­ме­ва­ња ни за онај
ан­ти­се­ми­ти­зам ко­ји на­ста­је као ре­зул­тат 23. про­ду­же­не оку­па­ци­је
па­ле­стин­ске зе­мље и бру­тал­них од­ма­зди Изра­е­ла­ца, ни­ти за онај
ко­ји пот­хра­њу­је „кул­ту­ру мр­жње“ и оправ­да­ва те­ро­ри­стич­ка уби­
ства Је­вре­ја са „ци­о­ни­стич­ког ен­ти­те­та“.
Ни­је тај­на, ни­ти се пре­ћут­ку­је да и Сло­вен­ско-пра­во­слав­ни
свет, та­ко­ђе, има тра­ди­ци­ју ју­де­о­фо­би­је. Зна се на при­мер, да су
пр­ви ве­ли­ки по­гро­ми Је­вре­ја за­бе­ле­же­ни у цар­ској Ру­си­ји, а жу­
те тра­ке ни­су на­ци­стич­ки, већ ру­ски изум. До са­да, за раз­ли­ку од
Ва­ти­ка­на, ни ру­ска ни дру­ге пра­во­слав­не па­три­јар­ши­је ни­су отво­
ри­ле про­цес ре­ви­зи­је те­о­ло­шких ста­во­ва пре­ма ко­лек­тив­ној кри­
ви­ци Је­вре­ја за Хри­сто­ву суд­би­ну, што мно­ге вер­ни­ке под­сти­че на
ан­ти­се­ми­ти­зам.
Док на рав­ни од­но­са пре­ма дру­ги­ма ства­ри сто­је та­ко, до­
тле у ме­ђу­цр­кве­ним од­но­си­ма има из­ве­сних но­ви­на. Хри­шћан­ске
цр­кве се да­нас бо­ље по­зна­ју не­го ика­да по­след­њих ве­ко­ва, број­
не на­пе­то­сти су по­пу­сти­ле, али не и не­ста­ле. Сви во­де ди­ја­лог са
сви­ма. Ов­де се мо­же ви­де­ти да је и Свет­ски са­вет цр­ка­ва иза­шао
из кри­зе, пра­во­слав­ни оста­ју у ње­му. Ри­мо­ка­то­ли­ци кон­так­ти­ра­ју
све бо­ље са по­ме­сним пра­во­слав­ним цр­ква­ма, са ан­гли­кан­ци­ма, и
по­ред не­ких кру­ци­јал­них спо­ти­ца­ња, још ви­ше. Пра­во­слав­ни во­де
те­о­ло­шки ди­ја­лог са ве­ћи­ном цр­ка­ва. Али, је­дин­ство ни­је на ви­ди­
ку. Ре­кло би се да су рет­ки они ко­ји за­и­ста ве­ру­ју да ће се ика­да
по­но­во ус­по­ста­ви­ти је­дин­ство цр­кве као што је по­сто­ја­ло на ње­
ном по­чет­ку, ма­да ни­ко не спо­ри да је Бо­гу све мо­гу­ће. Ваљ­да је
за­то Па­па, у не­дав­ном су­сре­ту са ру­ским пред­сед­ни­ком Пу­ти­ном,
пре­се­као ма­чем са­оп­штив­ши го­сту да се мо­ра пре­ки­ну­ти са до­са­

363
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 357-367.
да­шњим по­ли­тич­ким кур­сом и да се ме­ђу­цр­кве­ни од­но­си мо­ра­ју
по­бољ­ша­ти. је об­је­ди­ње­ње хри­шћан­ства“. За раз­ли­ке је по­треб­но
на­ћи ре­ше­ње, пре­вла­да­ти их. То би олак­ша­ло про­цес ин­те­гра­ци­је
Пу­ти­но­ве зе­мље у Евро­пу, а не би ште­ти­ло ру­ској, пра­во­слав­ној
кул­ту­ри и ње­ном иден­ти­те­ту, на­гла­сио је Па­па.
„Европ­ски кон­ти­нент и цео свет се да­нас ин­те­гри­шу не­ве­
ро­ват­ном бр­зи­ном. У том и та­квом све­ту Цр­ква мо­ра да про­на­ђе
свој mo­dus vi­ven­di. Њи­хов ме­ђу­соб­ни од­нос тре­ба да бу­де ан­ти­но­
ми­чан. Цр­ква је у све­ту али ни­је од све­та. Она не мо­же да се ап­
со­лут­но по­ис­ то­ве­ти ни са јед­ним по­ли­тич­ким про­јек­том, ма ка­кав
и ко­ли­ко са­вр­шен био. Не мо­же да се ин­ден­ти­фи­ку­је ни са јед­ним
ти­пом др­жа­ве, али мо­же да по­др­жи и охра­бри оне ко­ји се за­ла­жу за
др­жа­ву уте­ме­ље­ну на на­че­ли­ма сло­бо­де, пра­ва, прав­де, не­ди­скри­
ми­на­ци­је, ко­ја се бо­ри про­тив ми­та, ко­руп­ци­је, тр­го­ви­не љу­ди­ма,
дро­ге, те­ро­ри­зма“.4)
Не­ки су од­мах гла­сно при­ме­ти­ли: је­дин­ство хри­шћа­на се же­
ли из по­ли­тич­ких, а не ре­ли­гиј­ских ци­ље­ва. Пу­тин, и сва­ки дру­ги
др­жав­ник, тре­ба да во­ди дру­ге бри­ге, а то пи­та­ње да пре­пу­сти цр­
ква­ма, ка­жу они. Ме­ђу­тим, да­ле­ко ви­ше је оних ко­ји еку­мен­ски
по­ду­хват Ва­ти­ка­на сум­њи­ча­во ве­зу­ју за гло­ба­ли­за­ци­ју.
Ви­ди ли Ва­ти­кан у гло­ба­ли­за­ци­ји опа­сност за хри­шћан­ство
или при­ли­ку да се у „све­ту без гра­ни­ца“ по­ве­ћа број ве­ру­ју­ћих љу­
ди, пи­та­ју се они. Јед­ни, при то­ме, под­се­ћа­ју на Тојн­би­ја ко­ји је
још пре не­ко­ли­ко де­це­ни­ја упо­зо­ра­вао да за­пад­на ци­ви­ли­за­ци­ја
има за циљ ни ви­ше ни ма­ње до укљу­че­ње це­ло­га чо­ве­чан­ства у
јед­но дру­штво и кон­тро­лу над свим што је на Зе­мљи, у ва­зду­ху и
на во­ди, и у че­му је мо­гу­ће при­ме­ни­ти, ра­ди ко­ри­сти ства­ри, са­вре­
ме­ну за­пад­ну тех­но­ло­ги­ју. То­ме они са­да до­да­ју ка­ко то што За­пад
тре­нут­но чи­ни Исла­му, он исто­вре­ме­но чи­ни и свим са­да по­сто­је­
ћим ци­ви­ли­за­ци­ја­ма – пра­во­слав­но­хри­шћан­ском, хин­ду­ском и да­
ле­ко­ис­ точ­ном све­ту. Ин­те­гра­ци­је и гло­ба­ли­за­ци­ја су, уства­ри, но­ва
за­пад­на ре­ли­ги­ја упе­ре­на про­тив свих жи­вих ре­ли­ги­ја, ак­ту­ел­ни
кон­фликт за­па­да са Исла­мом је ду­бљи и ин­тен­зив­ни­ји не­го­ли би­ло
ко­ји од ра­ни­јих. Шта се за­и­ста кри­је из ова­квих скри­ва­ли­ца?
До­ми­нант­на иде­о­ло­ги­ја са­вре­ме­ног све­та је­сте иде­о­ло­ги­ја
ин­те­гра­ци­је или гло­ба­ли­за­ци­је. Ства­ра се „пла­не­тар­на ци­ви­ли­за­
ци­ја“, ко­ја се ра­ди­кал­но раз­ли­ку­је од свих прет­ход­них. Ка­да се све
ово чи­та и слу­ша ис­па­да да се на јед­ној стра­ни чо­ве­чан­ству за­и­
ста пру­жа­ју до са­да не­слу­ће­не мо­гућ­но­сти у обла­сти обра­зо­ва­ња,
ин­фор­ми­са­ња, ко­му­ни­ци­ра­ња, на­уч­но-тех­нич­ког и тех­но­ло­шког

4) Ра­до­ван Би­го­вић, Цр­ква у са­вре­ме­ном све­ту, Слу­жбе­ни гла­сник, Бе­о­град, 2010, стр. 77.

364
Иљаз Осман­лић Еку­ме­ни­зам и то­ле­ран­ци­ја
раз­во­ја, по­ве­ћа­ва­ња жи­вот­ног стан­дар­да, али се, с дру­ге стра­не,
та­ко­ђе у до­сад не­ви­ђе­ним раз­ме­ра­ма, ни­по­да­шта­ва­ју основ­не људ­
ске вред­но­сти, те­мељ­но до­во­ди у пи­та­ње иден­ти­тет по­је­ди­на­ца,
на­ро­да, ра­зно­ли­кост кул­ту­ра, ци­ви­ли­за­ци­ја, је­зи­ка, вред­но­сних
ори­јен­та­ци­ја, ви­ђе­ња све­та, мо­де­ла жи­вље­ња, па чак је угро­жен
и ин­те­гри­тет чо­ве­ко­вог при­род­ног окру­же­ња – тво­ре­ви­не Бо­жи­је.
Мо­жда ће нам у од­го­во­ру на ове ди­ле­ме по­мо­ћи ре­чи ар­хи­
е­пи­ско­па Ата­на­си­о­са Ја­ну­ла­то­са ко­ји ка­же: „Ми хри­шћа­ни, а на­
ро­чи­то пра­во­слав­ни, не осе­ћа­мо се збу­ње­ним ни­ти нас је из­не­на­
дио про­цес гло­ба­ли­за­ци­је. Ди­мен­зи­ја гло­ба­ли­за­ци­је пред­ста­вља
основ­ни са­став­ни део пра­во­сла­вља“. Чи­ни нам се да овај ис­каз
еми­нент­ног грч­ког те­о­ло­га и пр­во­је­рар­ха Цр­кве у Ал­ба­ни­ји, нај­
бла­же ре­че­но, мо­же из­гле­да­ти ве­о­ма нео­би­чан сви­ма ко­ји у пра­
во­слав­ној ве­ри и Цр­кви ви­де са­мо ул­тра­кон­зер­ва­тив­не чу­ва­ре тра­
ди­ци­је и за­штит­ни­ке на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са, спрем­не да се сле­по
др­же не­ка­квих на­че­ла чи­ја је вред­ност у са­вре­ме­ном ин­фор­ма­тич­
ком дру­штву са­мо му­зеј­ска и ар­хе­о­ло­шка, и од ко­јих би се да­ло
оче­ки­ва­ти да се пред на­ра­ста­ју­ћим иза­зо­ви­ма пост­мо­дер­не, пост­
хри­шћан­ске ци­ви­ли­за­ци­је опре­де­љу­ју за са­мо­и­зо­ла­ци­ју и ге­то­и­
за­ци­ју. Има да­кле раз­ло­га оче­ки­ва­њу да је по­зи­ци­ја пра­во­слав­них
са­свим дру­га­чи­ја. О то­ме наш те­о­лог проф. др Ра­до­ван Би­го­вић
ка­же: „На­зад не мо­же­мо. Мо­де­ли и фор­ме жи­во­та из про­шло­сти
не мо­гу се ви­ше при­ме­ни­ти. Са­вре­ме­ни пра­во­слав­ни хри­шћа­ни не
тре­ба па­нич­но да не­ги­ра­ју ни­ти не­кри­тич­ки да при­хва­та­ју по­сто­
је­ћи свет, кул­ту­ру и ци­ви­ли­за­ци­ју, већ тре­ба да уло­же ства­ра­лач­ки
на­пор ка­ко би мо­дер­не про­це­се ту­ма­чи­ли, об­ја­шња­ва­ли, и у том
и та­квом све­ту све­до­чи­ли Је­ван­ђе­ље Хри­сто­во. Они тре­ба да бу­
ду бо­жан­ска љу­бав и до­бро­та пре­ма са­вре­ме­ни­ци­ма, пре­ци­ма и
по­том­ци­ма“.5) Сли­чан ови­ма је и став Ва­ти­ка­на о гло­ба­ли­за­ци­ји.
Та­ко пред­сед­ник пап­ског са­ве­та за је­дин­ство хри­шћа­на, кар­ди­нал
Вал­тер Ка­спар ту­ма­чи гло­ба­ли­за­ци­ју да се она ис­по­ља­ва у то­ме
што се бо­га­ти из­ме­ђу се­бе до­го­ва­ра­ју о бу­дућ­но­сти све­та, ис­кљу­
чу­ју­ћи из до­го­во­ра си­ро­ма­шне зе­мље и на­ро­де, па са­мим тим и не
во­де­ћи ра­чу­на о њи­хо­вим пра­ви­ма. Ка­то­лич­ка цр­ква се за­то за­ла­же
за гло­ба­ли­за­ци­ју у со­ли­дар­но­сти, што зна­чи да она тра­жи прав­ду
за све зе­мље, по­себ­но за оне си­ро­ма­шне и нај­си­ро­ма­шни­је, а ако
успе да из­вор­ну ве­ру и љу­бав уз­диг­не на гло­бал­ни ни­во, ко зна,
мо­жда ће то до­ве­сти и до по­ве­ћа­ња бро­ја вер­ни­ка. Ов­де би за­вр­
ши­ли сво­је ис­тра­жи­ва­ње о еку­ме­ни са ци­ти­ра­њем још јед­ног, чи­ни
нам се, зна­чај­ном на­чел­ном ми­шљу еми­нент­ног те­о­ло­га Ра­до­ва­на

5) Интервју Радована Биговића може се наћи на Сајту Б92, Архива, 2004. Датотека;
Религија и политика.

365
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 357-367.
Би­го­вић. Он ка­же: „Цр­ква се не сме удва­ра­ти ово­ме све­ту, то јест
Евро­пи или Аме­ри­ци као сим­бо­ли­ма ово­зе­маљ­ске мо­ћи. И то не
са­мо због очу­ва­ња свог до­сто­јан­ства, не­го због очу­ва­ња до­сто­јан­
ства са­мо­га све­та. На Евро­пи оста­је да од­лу­чи да ли ће и у ко­јој
ме­ри слу­ша­ти оно­га ко је не ве­ли­ча, не­го је по по­тре­би опо­ми­ње
или кри­ти­ку­је. Ако смог­не сна­ге да мо­ти­ве та­кве кри­ти­ке, ко­је јој
Цр­ква по­вре­ме­но мо­ра упу­ћи­ва­ти, про­на­ђе не у мр­жњи, не­го у љу­
ба­ви и бри­зи о њој, Евро­па ће на­ћи сна­ге да при­гр­ли хри­шћан­ску
Цр­кву, исто као што је и Цр­ква при­хва­ти­ла Евро­пу као свој ово­
зе­маљ­ски дом. Уоста­лом, да би је спа­си­ла, то јест очу­ва­ла за веч­
ност, Цр­ква мо­ра Евро­пу не­пре­ста­но пре­о­бра­жа­ва­ти, чи­не­ћи је све
људ­ски­јом. У то­ме, кад је од­нос пре­ма дру­штву у пи­та­њу, и је­сте
њен нај­у­зви­ше­ни­ји за­да­так“,6) сма­тра де­кан Бо­го­слов­ског фа­кул­те­
та СПЦ. „Европ­ске ин­те­гра­ци­је и гло­ба­ли­за­ци­ја све­та ни­су иде­је
ко­је се ту­ђе (или не тре­ба да бу­ду ту­ђе) Цр­кви. Ма ко­ли­ко збу­ча­
ло чуд­но, оправ­да­но је твр­ди­ти: гло­ба­ли­за­ци­ја је има­нент­на са­мој
при­ро­ди Пра­во­слав­не Цр­кве. Хри­шћан­ски бог, Све­та Тро­ји­ца ни­је
пле­мен­ско ни­ти на­ци­о­нал­но бо­жан­ство већ Бог „гло­бал­не“ љу­ба­
ви и бри­ге за цео свет, за све што је ство­ре­но. Сва Хри­сто­ва де­ла у
исто­ри­ји има­ју уни­вер­зал­но и гло­бал­но зна­че­ње, све­чо­ве­чан­ски и
све­ко­смич­ки зна­чај. Све што Цр­ква има, што она је­сте и што тре­ба
да чи­ни има гло­бал­не хо­ри­зон­те. Цр­ква је „ши­ра од не­бе­са“ (рев­на
бо­го­слу­жбе­на хим­на). Она об­у­хва­та све што по­сто­ји, али ни­чим
не мо­же би­ти об­у­хва­ће­на. Под кров Цр­кве мо­гу ста­ти сва пле­ме­на,
на­ци­је и на­ро­ди све­та, али она не мо­же да се по­и­сто­ве­ти са јед­ним.
Цр­ква је­сте нај­чвр­шће и нај­сми­сле­ни­је је­дин­ство и ин­те­гра­ци­ја“.7)

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА
Би­го­вић Ра­до­ван, Цр­ква у са­вре­ме­ном све­ту, Слу­жбе­ни гла­сник, Бе­о­град,
2010.
Би­го­вић Ра­до­ван, Пра­во­слав­на те­о­ло­ги­ја еку­ме­ни­зма, Хри­шћан­ски кул­тур­ни
цен­тар, Бе­о­град, 2010.
Би­го­вић Ра­до­ван, Ре­ли­ги­ја и по­ли­ти­ка, сајт Б92, Ар­хи­ва, 2004. Да­то­те­ка, Ре­
ли­ги­ја и по­ли­ти­ка.
Бо­жо­вић Рат­ко, „Ди­ја­лог-ге­о­ме­три­ја го­во­ра“ Са­ве­зно ми­ни­стар­ство на­ци­
о­нал­них и ет­нич­ких за­јед­ни­ца, То­ле­ран­ци­ја-су­срет раз­ли­ка, Чи­го­ја, Бе­о­
град, 2002.
Шме­ман Алек­сан­дар, Исто­риј­ски пут пра­во­сла­вља, АТОС, Це­ти­ње, 1994.

6) Исто.
7) Ра­до­ван Би­го­вић, Цр­ква у са­вре­ме­ном све­ту, нав. де­ло, стр. 73-75.

366
Иљаз Осман­лић Еку­ме­ни­зам и то­ле­ран­ци­ја

­
Iljaz Osman­lic
ECU­ME­NISM AND TO­LE­RAN­CE
Re­su­me
The schism in Chri­sti­a­nity oc­cur­red in 1054. Chri­sti­a­nity split
in­to Eastern (Ort­ho­dox) and We­stern (Cat­ho­lic). In the West the­re was
Ro­me as the cen­ter of the Cat­ho­lic Church, whi­le in the east strengthe­
ned the in­flu­en­ce of the Rus­sian Ort­ho­dox Church.
We sho­uld re­call the, laying the bu­le, ex­clu­si­on aga­inst Pa­tri­arch
Mic­hael I Ce­ru­la­ri­us, who­was pu­ton the thro­ne on 16 July 1054 of St.
Sop­hia in Con­stan­ti­no­ple by car­di­nal­Hu­mekt on be­half of Po­pe Leo
IX, who died three months ago, Chri­sti­a­nity was of­fi­ci­ally di­vi­ded in­to
east and west.
The third mil­len­ni­um be­longs to ecu­me­nism the re­con­ci­li­a­ti­o­nof
ec­cle­si­as­ ti­cal dif­fe­ren­ces and re-cre­at­ion of a com­mon fa­ith, which exi­
sted be­fo­re the Gre­at Schism.
Chri­stian chur­ches are now mo­re fa­mi­li­ar than ever in re­cent cen­
tu­ri­es, many ten­si­ons ha­ve eased, but not di­sap­pe­ar­ ed. All ma­in­tain di­
a­lo­gue with everyone. Ro­man Cat­ho­lic con­tact mo­re and bet­ter with
the Ort­ho­dox chur­ches, An­gli­cans, de­spi­te the si­lent cru­cial block. Ort­
ho­dox the­ol­o­gi­ans lead the­o­lo­gi­cal di­a­lo­gue with the ma­jo­rity of chur­
ches. Ecu­me­nism was cre­a­ted in the se­cond half of the 19th cen­tury,
and a full de­ve­lop­ment has ex­pe­ri­en­ced in the 20th cen­tury.
Many the­o­lo­gi­ans in­ter­pret ecu­me­nism as a new phe­no­me­non in
a re­li­gion. In re­cent years ecu­me­nism re­pre­sents the di­sco­very of com­
mon bi­bli­cal, li­tur­gi­cal, pa­tri­stic and spi­ri­tual ro­ots, in fact, abo­ve all, a
bet­ter know­led­ge of the Bi­ble , the li­ve word of the God. Ecu­me­nism
im­pli­es a di­a­lo­gue of the Ort­ho­dox and the Cat­ho­lic Church in or­der to
ac­hi­e­ve a com­mon re­sult, which is the uni­fi­ca­tion.
In the ne­ar fu­tu­re we sho­uld think abo­ut the con­ve­ning of the
jo­in­ ed Par­li­a­ment on which wo­uld be re­pre­sen­ted all the Chri­stian
chur­ches? On that gre­at con­vo­ca­tion of the jo­i­ned Par­li­am ­ ent sho­uld
be esta­blish a di­a­lo­gue that wo­uld lead to the over­co­ming of the schism
but al­so the re­sto­ra­tion of the hi­sto­ri­cal unity of the church. But unity
is not in sight.
Keywords: ecu­me­nism, to­le­ran­ce, Ort­ho­doxy, Cat­ho­li­cism, church, he­resy,
re­li­gion

* Овај рад је примљен 17. октобра 2016. године а прихваћен за штампу на састанку
Редакције 21. фебруара 2017. године.

367
УДК 322:371.22(497.1)“1937“ Српска политичка мисао
број 1/2017.
Пре­глед­ни год. 24. vol. 55.
рад стр. 369-382.
Ду­шан С. Ра­ки­тић
Правни факултет, Универзитет у Београду

ПРАВ­НИ ПО­ГЛЕД НА УЗА­ЈАМ­НЕ ­

САНК­ЦИ­ЈЕ ПРА­ВО­СЛАВ­НЕ ЦР­КВЕ ­
И ДР­ЖАВ­НИХ ВЛА­СТИ НЕ­ПО­СРЕД­НО
НА­КОН ПО­КУ­ША­ЈА РА­ТИ­ФИ­КА­ЦИ­ЈЕ
КОН­КОР­ДА­ТА КРА­ЉЕ­ВИ­НЕ ЈУ­ГО­СЛА­ВИ­ЈЕ
И СВЕ­ТЕ СТО­ЛИ­ЦЕ У ЛЕ­ТО 1937. ГО­ДИ­НЕ

Са­же­так
У ра­ду су ана­ли­зи­ра­не санк­ци­је при­ме­ње­не у су­ко­бу др­жав­
не вла­сти и Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји
на­кон по­ку­ша­ја ра­ти­фи­ка­ци­је кон­кор­да­та Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је
са Све­том Сто­ли­цом у ле­то 1937. го­ди­не. Циљ ра­да је да про­ду­
би раз­у­ме­ва­ње мо­де­ла ко­о­пе­ра­тив­не одво­је­но­сти др­жа­ве и цр­кве,
ко­ји је у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји био уве­ден у пе­ри­о­ду 1929-1933.
го­ди­не, што зна­чи да је био у фор­ма­тив­ној фа­зи у пред­мет­ном пе­
ри­о­ду. Ана­ли­за по­сма­тра­ног пе­ри­о­да нај­о­штри­јег су­ко­ба др­жав­не
вла­сти и Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве по­ка­зу­је да је цр­кве­на ауто­
но­ми­ја огра­ни­че­на при­ро­дом цр­кве као ду­хов­не ор­га­ни­за­ци­је, да
др­жав­на власт у пред­став­нич­кој де­мо­кра­ти­ји не мо­же да при­у­шти
отво­ре­ни оп­шти су­коб са ве­ћин­ском цр­квом или вер­ском за­јед­ни­
цом, као и да мо­дел ко­о­пе­ра­тив­не одво­је­но­сти зах­те­ва па­жљи­во
раз­гра­ни­че­ње вер­ске сло­бо­де и сло­бо­де са­ве­сти од пи­та­ња стра­
нач­ке по­ли­ти­ке. За­ко­но­дав­ство мо­же да бу­де са­мо јед­но од сред­
ста­ва тог раз­гра­ни­че­ња.
Кључ­не ре­чи: кон­кор­дат, сло­бо­да го­во­ра, вер­ска сло­бо­да, Срп­ска
пра­во­слав­на цр­ква, Кра­ље­ви­на Ју­го­сла­ви­ја

369
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 369-382.

­
1. УВОД
Са­мо го­ди­ну да­на на­кон смр­ти Кра­ља Алек­сан­дра I Ује­ди­ни­
те­ља у Мар­се­ју 1934. го­ди­не, вла­да Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је пот­пи­
са­ла је са Све­том Сто­ли­цом кон­кор­дат (у да­љем тек­сту: „Кон­кор­
дат“). Ра­ти­фи­ка­ци­ја тог ин­стру­мен­та је по­чев од кра­ја 1936. го­ди­не
до по­чет­ка 1938. го­ди­не по­ста­ла пред­мет оштрог су­ко­ба Срп­ске
пра­во­слав­не цр­кве и из­вр­шне вла­сти у Кра­ље­ви­ни, из ко­га је Срп­
ска пра­во­слав­на цр­ква иза­шла као фор­мал­ни по­бед­ник, бу­ду­ћи да
је кон­кор­дат ра­ти­фи­ко­ва­ла На­род­на скуп­шти­на, али не и Се­нат.
Нај­о­штри­ја фа­за су­ко­ба на­сту­пи­ла је упра­во на­кон ра­ти­фи­ка­ци­је
по­ме­ну­тог ин­стру­мен­та од стра­не На­род­не скуп­шти­не у ју­лу 1937.
го­ди­не, и тра­ја­ла је не­ко­ли­ко ме­се­ци, то­ком ко­јих је сва­ка стра­на
у су­ко­бу пре­ма дру­гој пред­у­зе­ла низ фор­мал­но-прав­них санк­ци­ја.
Од­нос др­жа­ве и цр­кве у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји у тим 30-
тим го­ди­на­ма два­де­се­тог ве­ка мо­же се сма­тра­ти од­но­сом ко­о­пе­
ра­тив­не одво­је­но­сти, ка­кав је по­сто­јао и у та­да­шњој Не­мач­кој. Тај
мо­дел је по­сле Дру­гог свет­ског ра­та по­стао пре­о­вла­ђу­ју­ћи у Цен­
трал­ној Евро­пи, а на­кон па­да Бер­лин­ског зи­да про­ши­рио се и на
Ис­точ­ну Евро­пу.
У пред­мет­ном исто­риј­ском тре­нут­ку мо­дел ко­о­пе­ра­тив­не
одво­је­но­сти у са­мој Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји ни­је се био учвр­стио
на­кон уво­ђе­ња у пе­ри­о­ду 1929-1933. го­ди­не, већ се на­ла­зио у тре­
нут­ку су­ко­ба по­во­дом ра­ти­фи­ка­ци­је Кон­кор­да­та и да­ље на­ла­зио у
свом фор­ма­тив­ном пе­ри­о­ду.
Ши­ри­на и ин­тен­зи­тет су­ко­ба из­вр­шне др­жав­не вла­сти и јед­
не цр­кве, до ко­га је до­шло у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји по­чев од кра­ја
1936. го­ди­не па до пр­ве по­ло­ви­не 1938. го­ди­не, прак­тич­но не­ма ни
при­бли­жно упо­ре­див при­мер у европ­ским зе­мља­ма у два­де­се­том
ве­ку, тј. на­кон кра­ја де­вет­на­е­стог ве­ка и су­ко­ба, пре­вас­ход­но но­во­
о­форм­ље­них, др­жа­ва на­ци­ја са Ри­мо­ка­то­лич­ком цр­квом - не­мач­
ки Kul­tur­kampf-a, ита­ли­јан­ски и фран­цу­ски ла­и­ци­зам и др.1) Због
све­га из­не­тог, пред­мет­ни су­коб је од ве­ли­ког зна­ча­ја ка­ко за раз­у­
ме­ва­ње прав­ног уре­ђе­ња од­но­са др­жа­ве и цр­кве на пла­ну исто­ри­

1) Виши интензитет сукоба у Европи двадесетог века између државе и цркве присутан
је био још само у друштвима у којима је завладао комунизам – у бољшевичкој Русији,
у земљама Централне и Источне Европе окупираним од стране СССР након Другог
светског рата, у појединим деловима Титове Југославије – као и у Независној Држави
Хрватској у односу на Српску православну цркву, али се ради о примерима који су ван
„редовног“ спектра односа државе и цркве који постоје у контексту правне државе
и владавине права, будући да је у поменутим случајевима идеологија, укључујући и
идеолошки условљено насиље над црквом, преузимала превласт над правом.

370
Ду­шан С. Ра­ки­тић Прав­ни по­глед на уза­јам­не санк­ци­је ...
је срп­ске др­жав­но­сти, та­ко и за раз­у­ме­ва­ње мо­де­ла ко­о­пе­ра­тив­не
одво­је­но­сти на упо­ред­но-исто­риј­ском пла­ну.

2. РАЗ­ЛО­ЗИ И ПО­ЛА­ЗИ­ШТЕ СУ­КО­БА

2.1. О раз­ло­зи­ма за про­ти­вље­ње Срп­ске пра­во­слав­не ­

цр­кве ра­ти­фи­ка­ци­ји Кон­кор­да­та
Мно­го­број­ни су раз­ло­зи за про­ти­вље­ње Срп­ске пра­во­слав­
не цр­кве (у да­љем тек­сту: „СПЦ“), на че­лу са па­три­јар­хом Вар­
на­вом, ра­ти­фи­ка­ци­ји Кон­кор­да­та. Основ­ни ар­гу­мент у при­лог тог
про­ти­вље­ња ко­ји је СПЦ ис­ти­ца­ла би­ла је тврд­ња да би сту­па­њем
Кон­кор­да­та на сна­гу она би­ла до­ве­де­на у не­рав­но­пра­ван по­ло­жај
у од­но­су на Ри­мо­ка­то­лич­ку цр­кву. У док­тор­ској те­зи чи­ји пред­мет
је прав­на ана­ли­за кон­кор­да­та Кра­ље­ви­не Ср­би­је из 1914. го­ди­не
и про­је­ка­та кон­кор­да­та Кра­ље­ви­не СХС/Ју­го­сла­ви­је пред­ло­жи­ли
смо ту­ма­че­ње да је по­ме­ну­то про­ти­вље­ње СПЦ пре­вас­ход­но би­ло
усме­ре­но мо­ти­ви­са­но од­бра­ном мо­де­ла ко­о­пе­ра­тив­не одво­је­но­сти
др­жа­ве и цр­кве. Основ за пер­цеп­ци­ју угро­же­но­сти тог мо­де­ла би­ло
је ума­ње­ње и/или ис­кљу­че­ње др­жав­ног над­зо­ра над дру­штве­ним
де­ло­ва­њем ка­ко Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве, пред­ви­ђе­но Кон­кор­да­том,
та­ко и Ислам­ске за­јед­ни­це, пред­ви­ђе­но из­ме­на­ма За­ко­на о Ислам­
ској за­јед­ни­ци, до­не­тим 1936. го­ди­не. У си­ту­ац
­ и­ји у ко­јој су се вер­
ске раз­ли­ке у ве­ли­кој ме­ри по­кла­па­ле са на­ци­о­нал­ним, не­кон­тро­
ли­са­но дру­штве­но, па са­мим тим и по­ли­тич­ко де­ло­ва­ње цр­ка­ва и
вер­ских за­јед­ни­ца има­ло је по­тен­ци­јал да угро­зи те­мељ­ну по­став­
ку Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је као др­жа­ве тро­пле­ме­ног на­ро­да.2)

2.2. Са­же­ти по­глед на кључ­не ко­ра­ке ко­ји су ­

прет­хо­ди­ли по­ку­ша­ју ра­ти­фи­ка­ци­је
Кон­кор­дат из­ме­ђу Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је и Све­те Сто­ли­це
је пот­пи­сан у Ва­ти­ка­ну 25. ју­ла 1935. го­ди­не. Са­др­жи­на Кон­кор­да­
та ни­је об­ја­вље­на, ни­ти је зва­нич­но до­ста­вље­на па­три­јар­ху и Св.
Ар­хи­је­реј­ском Си­но­ду СПЦ, већ је у днев­ном ли­сту По­ли­ти­ка об­
ја­вље­но зва­нич­но са­оп­ште­ње, у ко­ме су у крат­ким цр­та­ма опи­са­не
од­ре­ђе­не тач­ке са­др­жи­не тог ин­стру­мен­та.3) Без об­зи­ра што је Св.
2) Душан С. Ракитић, „Конкордат Краљевине Србије и пројекти конкордата Краљевине
СХС и Краљевине Југославије – правноисторијски аспекти односа државе и цркве,“
УвиДок – Увид јавности у докторске дисертације пре одбране на Универзитету у
Београду, стр. 510-516, Internet, https://uvidok.rcub.bg.ac.rs/handle/123456789/1757
01.03.2017.
3) „Зва­нич­но са­оп­ште­ње о са­др­жи­ни Кон­кор­да­та,“ По­ли­ти­ка бр. 9762, 26. ју­ли 1935, 1.

371
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 369-382.
Ар­хи­је­реј­ски Са­бор СПЦ већ у сеп­тем­бру 1935. у пи­са­ном об­ли­ку
зах­те­вао од пред­сед­ни­ка Вла­де текст Кон­кор­да­та,4) тај зах­тев је ис­
пу­њен тек сре­ди­ном но­вем­бра 1936. го­ди­не,5) не­по­сред­но пре не­го
што је Вла­да упу­ти­ла пот­пи­са­ни Кон­кор­дат у по­сту­пак ра­ти­фи­
ка­ци­је пред На­род­ним пред­став­ни­штвом. На ван­ред­ном за­се­да­њу
Св. Ар­хи­је­реј­ског Са­бо­ра СПЦ фор­му­ли­сан је обра­зло­же­ни зах­тев
да се ра­ти­фи­ка­ци­ји не при­сту­па, ко­ји је упу­ћен пред­сед­ни­ку Вла­де
већ 3. де­цем­бра 1936. го­ди­не.6) Од тог тре­нут­ка СПЦ је свој став и
ар­гу­мен­те об­ја­ви­ла, ка­ко у јав­ним на­сту­пи­ма сво­јих пред­став­ни­
ка, та­ко и штам­па­њем и де­ље­њем пу­бли­ка­ци­ја. Соп­стве­на из­да­ња
СПЦ по­ста­ла су по­чет­ком 1937. го­ди­не и је­ди­ни на­чин ши­ре­ња ње­
них ста­во­ва о Кон­кор­да­ту, бу­ду­ћи да је Вла­да цен­зу­ри­са­ла штам­пу,
на­кон че­га је ши­ре­ње пу­бли­ка­ци­ја СПЦ за­бра­ње­но. По­ку­ша­ји да
се уса­гла­си ком­про­мис, пред­у­зе­ти кра­јем ма­ја и то­ком ју­на 1937.
го­ди­не, ни­су би­ли успе­шни, пр­вен­стве­но због не­мо­гућ­но­сти СПЦ
да у пу­ном ка­па­ци­те­ту про­ме­ни од­лу­ку о без­у­слов­ном про­ти­вље­
њу ра­ти­фи­ка­ци­ји Кон­кор­да­та, до­не­ту у но­вем­бру 1936. го­ди­не, бу­
ду­ћи да па­три­јарх Вар­на­ва у том кључ­ном пе­ри­о­ду ни­је мо­гао да
уче­ству­је у од­лу­чи­ва­њу, ни­ти да за ту свр­ху име­ну­је за­ме­ни­ка,7)
због по­гор­ша­ња бо­ле­сти ко­ју је до­био у то­ку про­ле­ћа 1937. го­ди­
не.8) На­сил­на ин­тер­вен­ци­ја по­ли­ци­је про­тив мо­ли­тве­не ли­ти­је код
Са­бор­не цр­кве у Бе­о­гра­ду 19. ју­ла, у ци­љу спре­ча­ва­ња по­ку­ша­ја
ли­ти­је да уђе у Кнез Ми­хај­ло­ву ули­цу иако за то ни­је има­ла одо­
бре­ње, те­шко је на­ру­ши­ла од­но­се СПЦ и др­жав­не вла­сти. На­род­
на скуп­шти­на је ра­ти­фи­ко­ва­ла Кон­кор­дат 23. ју­ла 1937. го­ди­не, а
истог да­на уве­че је умро па­три­јарх Вар­на­ва.

4) Извод из записника II редовне седнице Светога Архијерејског Сабора која је одржана

31. августа / 13. септембра 1935. у Сремским Карловцима (препис), Архив Св. Арх.
Синода СПЦ, фонд о конкордату, рег. 1.
5) Писмо Председника Министарског Савета и Министра иностраних послова Његовој
Светости Господину Варнави Архиепископу Пећком Митрополиту Београдско-
Карловачком Патријарху Српском, од 14. новембра 1936. (препис), Архив Св. Арх.
Синода СПЦ, фонд о конкордату, рег. 1.
6) Представка (Меморандум) патријарха српског Варнаве Председнику Министарског
савета, АС Бр. Зап. 16, 3 XII/20. XI. 1936, Архив Св. Арх. Синода СПЦ, фонд о
конкордату, рег. 1.
7) Записник седнице Саборског одбора за питање конкордата одржане 10. јула – 27. јуна
1937, у Београду, (препис), Архив Св. Арх. Синода СПЦ, фонд о конкордату, рег. 1.
8) Душан Ракитић, „Конкордат Краљевине Србије и пројекти конкордата Краљевине СХС
и Краљевине Југославије – правноисторијски аспекти односа државе и цркве“, нав.
дело, стр. 374-381.

372
Ду­шан С. Ра­ки­тић Прав­ни по­глед на уза­јам­не санк­ци­је ...

­
3. САНК­ЦИ­ЈЕ ЦР­КВЕ ПРЕ­МА ДР­ЖАВ­НОЈ ВЛА­СТИ

3.1. Санк­ци­је цр­кве не­по­сред­но пре­ма пред­став­ни­ци­ма ­

др­жав­не вла­сти
Упо­ре­до са чвр­стим ста­вом да без па­три­јар­ха Св. Арх. Са­бор
не­ма ка­па­ци­тет да од­лу­чи о про­ме­ни не­га­тив­ног ста­ва о Кон­кор­
да­ту, Св. Арх. Са­бор је 14. ју­ла 1937. до­нео од­лу­ку да се при­ме­
не ка­зне, пред­ви­ђе­не чл. 210. Уста­ва Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве,9)
„пре­ма сви­ма они­ма ко­ји бу­ду ма ко­јим на­чи­ном до­при­но­си­ли, да
се про­јект Кон­кор­да­та па­ра­фи­ран 25. ју­ла 1935 го­ди­не оза­ко­ни и
при­ме­њу­је у на­шој отаџ­би­ни,“ с тим што је од оба­ве­зе при­ме­не
ка­зни из­у­зет епи­скоп бач­ки Ири­неј, за ко­га је утвр­ђе­но да ће са­мо
„при­ме­ни­ти санк­ци­је у об­ли­ку па­сив­не ре­си­стен­ци­је.“10)
Са­гла­сно ци­ти­ра­ној од­лу­ци Св. Арх. Са­бо­ра, СПЦ ни­је огра­
ни­чи­ла санк­ци­је на пред­став­ни­ке из­вр­шне вла­сти, већ их је при­
ме­њи­ва­ла и на пред­став­ни­ке пар­ла­мен­тар­не ве­ћи­не ко­ја је ту из­
вр­шну власт по­др­жа­ва­ла. Од­лу­ке епи­ско­па о при­ме­ни цр­кве­них
санк­ци­ја пре­ма на­род­ним по­сла­ни­ци­ма по пра­ви­лу су са­др­жа­ле
из­ре­ку о ус­кра­ћи­ва­њу свих пра­ва и по­ча­сти у цр­кви до ре­ше­ња
цр­кве­ног су­да, уз за­бра­ну пра­во­слав­ним све­ште­ни­ци­ма да ула­зе у
до­мо­ве ка­жње­них без по­себ­не до­зво­ле епи­ско­па.
Та­ко је, на при­мер, већ 23. ју­ла 1937. го­ди­не епи­скоп ша­бач­
ко-ва­љев­ски Си­ме­он упу­тио пред­мет све­ште­ни­ка Мар­ка Ру­жи­чи­
ћа, па­ро­ха ло­ја­нич­ког и на­род­ног по­сла­ни­ка, пред под­руч­ни Цр­
кве­ни суд, бу­ду­ћи да је на сед­ни­ци пар­ла­мен­та „го­во­рио у од­бра­ну
кон­кор­да­та и том при­ли­ком вре­ђао Срп­ску пра­во­слав­ну цр­кву и
ње­не упра­вља­че“, утвр­див­ши при­том и за­бра­ну све­ште­но­деј­ства за
истог све­ште­ни­ка до ко­нач­не суд­ске од­лу­ке.11) Цр­кве­ни суд Епар­
хи­је ша­бач­ке пре­су­дом је 23. сеп­тем­бра 1937. Мар­ка Ру­жи­чи­ћа ли­
шио све­ште­нич­ког чи­на и ис­кљу­чио из цр­кве­не за­јед­ни­це.12) Исто
9) У чл. 210. биле су предвиђене црквене казне. За верне то су били: привремено лишење
појединих права и почасти у цркви, искључење из црквене заједнице на извесно време
и коначно искључење из црквене заједнице. Само је за изрицање прве и најблаже казне
био надлежан надлежни епископ, док је за друге две био надлежан епархијски црквени
суд (чл. 211. ст. 1). Устав Српске православне цркве, од 16. новембра 1931, Службене
новине Краљевине Југославије бр. 275, 24. новембар 1931, 1725-1749.
10) [Извод] из записника IV седнице Св. Арх. Сабора од 1/14 јула 1937 године, АС Бр. Зап.
18, Архив Св. Арх. Синода СПЦ, фонд о конкордату, рег. 2.
11) Решење Православног епископа-шабачко ваљевског, од 23. VII 1937. године, Архив Св.
Арх. Синода СПЦ, фонд о конкордату, рег. 2.
12) Пресуда Црквеног суда Православне епархије шабачке, К. Бр. 5419, 18. IX / 1. X 1937.
год, Архив Св. Арх. Синода СПЦ, фонд о конкордату, рег. 4.

373
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 369-382.
та­ко, пра­во­слав­ни епи­скоп Епар­хи­је звор­нич­ко-ту­злан­ске до­нео је
од­лу­ку да три на­род­на по­сла­ни­ка за сре­зо­ве на те­ри­то­ри­ји те епар­
хи­је, ко­ји су у рас­пра­ви пред На­род­ном скуп­шти­ном „одо­бра­ва­ли
скр­на­вље­ње пра­во­слав­них све­ти­ња ко­је су из­вр­ши­ли јав­ни др­жав­
ни ор­га­ни пред Са­бор­ном цр­квом у Бе­о­гра­ду да­на 19 ју­ла 1937 и
по­што су у На­род­ној скуп­шти­ни ... гла­са­ли за Кон­кор­дат“, „од­лу­чи
од свих пра­ва и по­ча­сти... до пре­су­да Цр­кве­ног су­да,“, а свим све­
ште­ним ли­ци­ма је стро­го за­бра­ње­но да ула­зе у њи­хо­ве до­мо­ве.13)
За­ме­ник ар­хи­е­пи­ско­па бе­о­град­ског и Па­три­јар­ха срп­ског,
ми­тро­по­лит за­гре­бач­ки До­си­теј је 25. ју­ла до­нео од­лу­ку ко­јом је
„ли­шио свих пра­ва и по­ча­сти у Срп­ској пра­во­слав­ној цр­кви“, пред­
сед­ни­ка Вла­де Ми­ла­на Сто­ја­ди­но­ви­ћа и све дру­ге ми­ни­стре пра­во­
слав­не ве­ро­и­спо­ве­сти, „за­то што су гла­са­ли за кон­кор­дат и ра­ди­ли
на ње­го­вом спро­во­ђе­њу, чи­ме су ... те­шко огре­ши­ли о пра­во­слав­но
цр­кве­но уче­ње и цр­кве­ну ди­сци­пли­ну.“ Истом од­лу­ком је све­штен­
ству стро­го за­бра­ње­но да ула­зи у до­мо­ве ка­жње­них, а од­лу­ка се
има­ла чи­та­ти у свим хра­мо­ви­ма „по­сле пр­ве на­ред­не Све­те Ли­
тур­ги­је.“14) До­но­си­лац од­лу­ке се обра­тио Св. Арх. Си­но­ду за одо­
бре­ње исте. На фор­мал­ном пла­ну, при­мет­но је да је упо­тре­бље­на
фор­му­ла­ци­ја „ли­ше­ње свих пра­ва и по­ча­сти“, ко­ја у том об­ли­ку не
по­сто­ји у чл. 210. Уста­ва СПЦ, као и да је над­ле­жни епи­скоп до­нео
од­лу­ку са­мо­стал­но, без цр­кве­ног су­да. Две окол­но­сти су очи­глед­но
у ме­ђу­соб­ној ве­зи, бу­ду­ћи да је по чл. 211. Уста­ва СПЦ над­ле­жни
ар­хи­је­реј овла­шћен да сам из­рек­не ка­зну ли­ше­ња пра­ва и по­ча­сти,
али са­мо по­је­ди­них и са­мо при­вре­ме­но, за раз­ли­ку од до­не­тог ре­
ше­ња ко­јим су ми­ни­стри ли­ше­ни свих пра­ва и по­ча­сти.15) Ми­тро­
по­лит До­си­теј је на исти на­чин по­сту­пио и у од­но­су на Ни­ко­лу
Га­ври­ло­ви­ћа, на­род­ног по­сла­ни­ка из Те­ња (Оси­јек), до­но­ше­њем
ре­ше­ња под истим бро­јем под ко­јим је до­не­то и ре­ше­ње ко­је се
од­но­си­ло на ми­ни­стре Кра­љев­ске вла­де.16) Ме­ђу­тим, из јед­ног ре­
ше­ња пра­во­слав­ног епи­ско­па Епар­хи­је ни­шке ви­ди се да је опи­са­
но од­сту­па­ње ис­пра­вље­но у од­но­су на ми­ни­стре Кра­љев­ске вла­де
пра­во­слав­не ве­ро­и­спо­ве­сти, та­ко што је ар­хи­је­реј Епар­хи­је бе­о­
град­ско-кар­ло­вач­ке под истим бро­јем до­нео 6. ав­гу­ста 1937. го­ди­не

13) [Одлука] Православног епископа Епархије зворничко-тузланске бр. 626 од 24/11 јула
1937, Архив Св. Арх. Синода СПЦ, фонд о конкордату, рег. 2.
14) [Решење] АЕП Бр. 2732 од 25/12 VII 1937, у облику дописа Заменика а. Б. и Патријарха
српског г. Доситеја Св. Арх. Синоду, Архив Св. Арх. Синода СПЦ, фонд о конкордату,
рег. 2.
15) Вид. фн. 9.
16) Решење А. Б. и Патријарха Српског АЕП 2732 од 25/12 VII 1937, Архив Св. Арх.
Синода СПЦ, фонд о конкордату, рег. 2.

374
Ду­шан С. Ра­ки­тић Прав­ни по­глед на уза­јам­не санк­ци­је ...
ре­ше­ње ко­јим је њи­хо­ве пред­ме­те пре­дао цр­кве­ном су­ду те епар­хи­
је, уз ус­кра­ћи­ва­ње свих цр­кве­них по­ча­сти до од­лу­ке су­да.17)
На сед­ни­ци од 1. ав­гу­ста 1937. го­ди­не Св. Арх. Са­бор је кон­
кре­ти­зо­вао од­лу­ку о при­ме­ни цр­кве­них ка­зни ко­ју је до­нео 14. ју­ла,
та­ко што је про­пи­сао да се чла­но­ви Кра­љев­ске вла­де и на­род­ни по­
сла­ни­ци ко­ји су гла­са­ли за Кон­кор­дат ли­ше „пра­ва и по­ча­сти у овој
цр­кви, ко­је над­ле­жни ар­хи­је­реј сход­но цр­кве­ним про­пи­си­ма бу­де
на­бро­јао до њи­хо­вог евен­ту­ал­ног по­ка­ја­ња.“18) Чи­ни се да је та­квом
од­лу­ком Св. Арх. Са­бор огра­ни­чио цр­кве­не ор­га­не на нај­бла­жу од
три ка­зне пред­ви­ђе­не Уста­вом СПЦ за вер­ни­ке – при­вре­ме­но ли­
ше­ње од­ре­ђе­них пра­ва и по­ча­сти, за чи­је из­ри­ца­ње је над­ле­жан
епар­хиј­ски ар­хи­је­реј, а не цр­кве­ни суд.
На­кон по­сте­пе­ног сми­ри­ва­ња на­пе­то­сти, до ко­га је до­шло
на­кон што је за­ко­но­дав­ни пред­лог за ра­ти­фи­ка­ци­ју Кон­кор­да­та
фор­мал­но уки­нут у но­вем­бру 1937. услед од­лу­ке да тај пред­лог не
бу­де пре­нет у на­ред­ни са­зив Се­на­та, цр­кве­не ка­зне из­ре­че­не ми­ни­
стри­ма и на­род­ним по­сла­ни­ци­ма су уки­ну­те од­лу­ком Св. Арх. Са­
бо­ра СПЦ од 8. фе­бру­а­ра 1938. го­ди­не, до­не­том у скло­пу све­о­бу­
хват­ног и ре­ци­проч­ног спо­ра­зу­ма са Сто­ја­ди­но­ви­ће­вом вла­дом.19)

3.1. Прет­ња про­тест­ном об­у­ста­вом цр­кве­них слу­жби

На већ по­ме­ну­тој сед­ни­ци од 1. ав­гу­ста 1937. го­ди­не Св.
Арх. Са­бор је од­лу­чио да ско­ро у пот­пу­но­сти бу­де об­у­ста­вље­но
бо­го­слу­же­ње и све­ште­но­деј­ство „због узро­ка ко­ји спре­ча­ва­ју јав­
ну, пра­вил­ну и без­о­па­сну функ­ци­ју Цр­кве“, и то
–– „да се за­тво­ре сви пра­во­слав­ни хра­мо­ви... да се об­у­ста­ве
сва бо­го­слу­же­ња,
–– да пра­во­слав­ни све­ште­ни­ци пре­ста­ну вр­ши­ти све тре­бе,
об­ре­де и све­ште­но­рад­ње, из­у­зев кр­ште­ња де­це и при­че­
шћа са­мрт­ни­ка, и то са­мо у при­ват­ном до­му,
–– да све­ште­ни­ци не из­да­ју ни­ка­ква зва­нич­на до­ку­мен­та, као
ни уве­ре­ња, из­ве­шта­је, из­во­де, спи­ско­ве итд, ни јед­ној
вла­сти, ни гра­ђан­ској ни вој­ној“,
–– зво­на да не зво­не не­го са­мо да се би­је у кле­па­ло ју­тром
и ве­че­ром, као уз стра­ну сед­ми­цу, ко­ли­ко да вер­ни зна­ју
вре­ме мо­ли­тве,
17) Решење православног епископа Епархије нишке ЕБр. 1484, од 12. августа 1937, Архив
Св. Арх. Синода СПЦ, фонд о конкордату, рег. 3.
18) [Извод] из записника Св. Арх. Сабора од 19. јула/1. августа / 1937 године АС Бр.Зап. 9
(препис), Архив Св. Арх. Синода СПЦ, фонд о конкордату, рег. 2.
19) Милош Мишовић, Српска црква и конкордатска криза, Слобода, Београд 1983, 148-
150.

375
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 369-382.
–– н о да се не би пре­ки­да­ла све­та ли­тур­ги­ја ... то ће Све­ти
Си­нод озна­чи­ти три ма­на­сти­ра у др­жа­ви, у ко­ји­ма ће се,
као и у цр­кви Све­то­га Са­ве на гро­бу блаж. по­чив­шег па­
три­јар­ха Вар­на­ве, ова све­та тај­на са пра­ви­ло по­све­днев­но
вр­ши­ти.“20)
Ци­ти­ра­ном од­лу­ком СПЦ је да­кле из про­те­ста об­у­ста­ви­ла
вр­ше­ње соп­стве­не кључ­не јав­не функ­ци­је. Из окол­но­сти да су то­
ком ав­гу­ста слу­же­не ли­тур­ги­је ши­ром зе­мље, мо­же се за­кљу­чи­ти
да од­лу­ка у ве­ли­кој ме­ри ни­је спро­ве­де­на. По­је­ди­не на­ред­бе са­др­
жа­не у њој, ме­ђу­тим, спро­ве­де­не су, као што је на при­мер уда­ра­ње
у кле­па­ло уме­сто упо­тре­бе цр­кве­них зво­на, што се ви­ди из чи­ње­
ни­це да је сре­ски на­чел­ник у Бру­су ка­знио све­ште­ни­ка у том гра­ду
јер је је упо­тре­бом кле­па­ла, на­вод­но, уз­не­ми­ра­вао гра­ђан­ство.21)
Као што ће се ви­де­ти из сле­де­ћег де­ла овог ра­да, упра­во је
не­по­сред­ни до­дир све­штен­ства са вер­ни­ци­ма пред­ста­вљао про­
блем за др­жав­ну власт, а са­др­жи­на ста­во­ва ко­је је све­штен­ство у
том до­ди­ру са­оп­шта­ва­ло вер­ни­ци­ма је би­ла раз­лог за из­ри­ца­ње
мно­го­број­них санк­ци­ја од стра­не управ­них ор­га­на.

4. САНК­ЦИ­ЈЕ ДР­ЖА­ВЕ ­
ПРЕ­МА ЦР­КВЕ­НИМ ЛИ­ЦИ­МА
По­ли­циј­ске вла­сти за­бра­њи­ва­ле су ис­ти­ца­ње цр­них бар­
ја­ка на цр­ква­ма у знак жа­ло­сти због смр­ти па­три­јар­ха Вар­на­ве.
У за­пи­сни­ку сед­ни­це Св. Арх. Са­бо­ра кон­ста­то­ва­но је да је због
не­по­што­ва­ња те од­лу­ке ста­ре­ши­на цр­кве у Бру­су ка­жњен осмо­
днев­ним за­тво­ром.22) У до­пи­су ми­ни­стра уну­тра­шњих по­сло­ва Ко­
ро­ше­ца ми­тро­по­ли­ту за­гре­бач­ком До­си­те­ју, за­ме­ни­ку пред­сед­ни­ка
Св. Арх. Си­но­да, ме­ђу­тим, у ко­ме је пру­жен из­ве­штај о по­сту­па­њу
управ­них вла­сти пре­ма од­ре­ђе­ном бро­ју све­ште­ни­ка, са­оп­ште­но
је да је ста­ре­ши­на цр­кве у Бру­су ка­жњен нов­ча­но са 500 ди­на­ра,
од­но­сно са 10 да­на за­тво­ра, за­то што је на­ре­дио да се уда­ра у кле­
па­ла уме­сто у цр­кве­на зво­на, те је за­то на­вод­но иза­звао за­бу­ну и
не­спо­кој­ство гра­ђа­на. Ми­ни­стар је истом при­ли­ком са­оп­штио да је

20) [Извод] из записника Св. Арх. Сабора од 19. јула/1. августа / 1937 године АС Бр.Зап. 9
(препис), Архив Св. Арх. Синода СПЦ, фонд о конкордату, рег. 2.
21) [Допис] министра унутрашњих послова Корошеца, пов. I бр. 42063 од 28. августа 1937.
године, упућен митрополиту загребачком г. Доситеју у својству заменика председника
Св. Арх. Синода, Архив Св. Арх. Синода СПЦ, фонд о конкордату, рег. 3.
22) [Извод] из записника Св. Арх. Сабора од 19. јула/1. августа / 1937 године АС Бр. Зап. 9
(препис), Архив Св. Арх. Синода СПЦ, фонд о конкордату, рег. 2.

376
Ду­шан С. Ра­ки­тић Прав­ни по­глед на уза­јам­не санк­ци­је ...
на­ре­дио да се на­ве­де­на ка­зна по­ни­шти, и на­чел­но је са­оп­штио став
да је по­сто­ја­ло са­мо на­ре­ђе­ње да се цр­не за­ста­ве ски­ну са др­жав­
них над­ле­шта­ва.23)
Та­ко­ђе, ми­тро­по­лит за­гре­бач­ки До­си­теј, у свој­ству пред­сед­
ни­ка Св. Арх. Си­но­да, обра­тио се ба­ну Мо­рав­ске ба­но­ви­не сре­ди­
ном ав­гу­ста 1937. го­ди­не, са мол­бом да сре­ски на­чел­ник у Па­ра­ћи­
ну по­ву­че на­ре­ђе­ње из­да­то ар­хи­је­реј­ском на­ме­сни­ку у том гра­ду
да ски­не цр­не за­ста­ве са цр­кве и цр­кве­ног над­ле­штва.24) Ме­ђу­тим,
Кра­љев­ска бан­ска упра­ва Мо­рав­ске ба­но­ви­не од­го­во­ри­ла је „да је
на­ре­ди­ла под­руч­ним вла­сти­ма, да се цр­не за­ста­ве ски­ну са­мо са
др­жав­них и са­мо­у­прав­них над­ле­шта­ва, а не и са све­тих хра­мо­ва,“
оба­ве­стив­ши при­том „Па­три­јар­ши­ју“ да је по­но­во из­да­ла на­ре­ђе­
ње на­чел­ни­ку Сре­за па­ра­ћин­ског.25)
За др­жав­ну власт основ­ну те­шко­ћу ства­ра­ла је окол­ност
што је све­штен­ство би­ло у не­по­сред­ном кон­так­ту са на­ро­дом.
Ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва Ко­ро­шец је у обим­ном до­
пи­су упу­ће­ном 27. ав­гу­ста за­ме­ни­ку пред­сед­ни­ка Св. Арх. Си­но­да
ми­тро­по­ли­ту за­гре­бач­ком До­си­те­ју обра­зло­жио ве­ли­ку бри­гу Вла­
де због по­ли­тич­ке аги­та­ци­је од стра­не све­ште­ни­ка, обра­зло­жив­ши
за­кон­ску оба­ве­зу др­жа­ве да ин­тер­ве­ни­ше чак и пре­ма све­ште­ним
ли­ци­ма уко­ли­ко се та­ква прак­са на­ста­ви, уз мол­бу да Св. Арх. Си­
нод обез­бе­ди да се „хар­мо­ни­ја из­ме­ђу др­жав­них вла­сти и цр­кве у
бу­ду­ће не ре­ме­ти че­сто мо­жда не­све­сним, а увек сва­ка­ко не­про­ми­
шље­ним по­ступ­ци­ма из­ве­сних све­ште­ни­ка.“26)
Та­ко­ђе, у прет­ход­но по­ме­ну­том до­пи­су ми­ни­стра уну­тра­
шњих по­сло­ва од 28. ав­гу­ста 1937. на­ве­ден је низ слу­ча­је­ва у ко­
ји­ма су све­ште­ни­ци ка­жња­ва­ни нов­ча­но због „по­ли­тич­ких“ го­
во­ра, што је об­у­хва­та­ло, из­ме­ђу оста­лог, пре­при­ча­ва­ње до­га­ђа­ја
„кр­ва­ве ли­ти­је“ одр­жа­не у Бе­о­гра­ду од 19. ју­ла 1937, укљу­чу­ју­ћи
и окол­ност да су жан­дар­ми ту­кли епи­ско­пе, на­зи­ва­ње по­сту­па­ка
23) [Допис] министра унутрашњих послова Корошеца, пов. I бр. 42063 од 28. августа 1937.
године, упућен митрополиту загребачком г. Доситеју у својству заменика председника
Св. Арх. Синода, Архив Св. Арх. Синода СПЦ, фонд о конкордату, рег. 3.
24) [Допис] митрополита загребачког Доситеја, у својству Председника Св. Архијерејског
Синода , Бр. Пов. 578/ Зап. 991 од 12. VIII/30. VII 1937. год, Архив Св. Арх. Синода
СПЦ, фонд о конкордату, рег. 3.
25) [Допис] Краљевске банске управе Моравске бановине бр. 4088 од 23. августа 1937, Св.
Арх. Синод Пов. бр. 651 од 27. августа 1937, , Архив Св. Арх. Синода СПЦ, фонд о
конкордату, рег. 3.
26) [Допис] министра унутрашњих послова Корошеца, пов. I бр. 41.910 од 27. августа 1937.
године, упућен митрополиту загребачком г. Доситеју у својству заменика председника
Св. Арх. Синода, Архив Св. Арх. Синода СПЦ, фонд о конкордату, рег. 3.

377
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 369-382.
вла­сти у Бе­о­гра­ду „ази­јат­ским зу­лу­мом“, ши­ре­ње гла­си­на да је па­
три­јарх Вар­на­ва отро­ван итд. Ми­ни­стар је уве­ра­вао ми­тро­по­ли­та
да су ор­га­ни уну­тра­шње упра­ве „по­сту­па­ли са нај­ве­ћим так­том и
па­жњом“, из­ри­ца­ли са­мо нов­ча­не ка­зне, ко­је по за­ко­ну сто­је у ал­
тер­на­ти­ви са за­твор­ским, чи­ја при­ме­на, пак, не до­ла­зи у об­зир „по­
што све­ште­ни­ци нов­ча­ну ка­зну мо­гу пла­ти­ти“. Ми­ни­стар је пи­смо
за­вр­шио мол­бом да ми­тро­по­лит „упу­ти све­штен­ство да у сво­јим
бе­се­да­ма ... не уно­си по­ли­тич­ке мо­мен­те, .... да исто та­ко не до­пу­
сти све­ште­ним ли­ци­ма по­ли­тич­ке го­во­ре, ... и да се кло­ни ши­ре­
ња не­и­сти­ни­тих, уз­бу­дљи­вих и тен­ден­ци­о­зних ве­сти.“27) Слич­ни
до­пи­си ми­ни­стра Ко­ро­ше­ца, са кон­крет­ним из­ве­шта­ји­ма о по­ли­
тич­ким збо­ро­ви­ма у цр­кве­ним пор­та­ма и на цр­кве­ним до­га­ђа­ји­ма,
на­ста­ви­ли су да при­сти­жу у то­ку је­се­ни 1937. го­ди­не.
Та­ко­ђе, по из­ве­шта­ји­ма епи­ско­па СПЦ, ка­жња­ва­ње све­ште­
ни­ка од стра­не управ­них вла­сти за јав­не ис­ту­пе, као и за рас­ту­ра­ње
ле­та­ка, та­ко­ђе је на­ста­вље­но у то­ку је­се­ни 1937. го­ди­не. Та­ко је,
на при­мер, пре­ма из­ве­шта­ју епи­ско­па зле­тов­ско-стру­мич­ког Си­
ме­о­на, „на­чел­ник сре­за кра­тов­ског по­ред мно­го­број­них се­ља­ка и
гра­ђа­на ка­знио ... па­ро­ха пле­шин­ског Ни­ко­лу Апо­сто­ло­ви­ћа са 10
да­на за­тво­ра, што је на збо­ру Сте­ва­на Си­ми­ћа, тра­жио реч да до­ка­
же да вла­ди­ке и све­ште­ни­ци ни­су ло­пу­же и ло­по­ви.“28)
Истог да­на ка­да је Св. Арх. Са­бор уки­нуо цр­кве­не ка­зне за
ми­ни­стре и на­род­не по­сла­ни­ке ко­ји су по­др­жа­ли Кон­кор­дат, Кра­
љев­ски на­ме­сни­ци су до­не­ли акт о оп­штој ам­не­сти­ји за кри­вич­на
де­ла „учи­ње­на од стра­не ду­хов­них и све­тов­них ли­ца од 1. ја­ну­а­
ра 1937. до да­на овог Ука­за, ко­ја су учи­ње­на по­во­дом под­но­ше­ња
пред­ло­га о Кон­кор­да­ту...“29)

5. ЗА­КЉУ­ЧАК
Нај­ин­тен­зив­ни­ја фа­за су­ко­ба СПЦ и Кра­љев­ске вла­де по­во­
дом Кон­кор­да­та из 1935. го­ди­не, у ко­јој су ор­га­ни др­жав­не вла­
сти из­ри­ца­ли фор­мал­но-прав­не санк­ци­је пред­став­ни­ци­ма цр­кве,
а цр­кве­ни ор­га­ни пак ка­жња­ва­ли нај­ви­ше пред­став­ни­ке др­жав­не
27) [Допис] министра унутрашњих послова Корошеца, пов. I бр. 42063 од 28. августа 1937.
године, упућен митрополиту загребачком г. Доситеју у својству заменика председника
Св. Арх. Синода, Архив Св. Арх. Синода СПЦ, фонд о конкордату, рег. 3.
28) Стеван Симић је био народни посланик за срез кратовски. [Извештај] православног
епископа злетовско-струмичког Симона Е. бр. 1299 од 13. IX 1937 год. упућен Св. Арх.
Синоду СПЦ, Архив Св. Арх. Синода СПЦ, фонд о конкордату, рег. 3.
29) Милош Мишовић, Српска црква и конкордатска криза, нав. дело, стр. 148-150.

378
Ду­шан С. Ра­ки­тић Прав­ни по­глед на уза­јам­не санк­ци­је ...
вла­сти, пред­ста­вља ве­о­ма вре­дан оглед о цр­кве­ној ауто­но­ми­ји, ње­
ним прак­тич­ним огра­ни­че­њи­ма и мо­гу­ћем до­ма­ша­ју, јед­на­ко као
и о зна­ча­ју и ути­ца­ју јед­не ве­ћин­ске тра­ди­ци­о­нал­не хри­шћан­ске
цр­кве у дру­штву по­ли­тич­ки уре­ђе­ном у об­ли­ку пред­став­нич­ке де­
мо­кра­ти­је. Мо­жда нај­ва­жни­је за овај рад као прав­но-исто­риј­ски,
пред­мет­на фа­за ну­ди вред­ну гра­ђу за раз­у­ме­ва­ње мо­гућ­но­сти и
огра­ни­че­ња прав­ног си­сте­ма за ко­ор­ди­на­ци­ју вер­ске сло­бо­де, јав­
них по­ли­ти­ка и стра­нач­ке по­ли­ти­ке, пр­вен­стве­но у мо­де­лу ко­о­пе­
ра­тив­не одво­је­но­сти др­жа­ве и цр­кве.
Пр­во, опи­са­ни при­мер по­ка­зу­је да цр­кве­на ауто­но­ми­ја има и
те­о­риј­ско и прак­тич­но огра­ни­че­ње. На те­о­риј­ском пла­ну, цр­кве­на
ауто­но­ми­ја је огра­ни­че­на при­ро­дом цр­кве као пр­вен­стве­но ду­хов­
не за­јед­ни­це, што зна­чи да је до­ма­шај цр­кве у стра­нач­кој и јав­ној
по­ли­ти­ци огра­ни­чен на пи­та­ња са­ве­сти. Прак­тич­но, упа­дљи­во је
да СПЦ ни­је сма­тра­ла ста­ње стал­ног су­ко­ба са др­жав­ном вла­шћу
као ре­дов­но и при­род­но.
Дру­го, чак и у усло­ви­ма дру­ге по­ло­ви­не три­де­се­тих го­ди­на
про­шлог ве­ка, ка­да је ауто­ри­тар­ност др­жав­не вла­сти кра­си­ла ве­ћи­
ну пред­став­нич­ких де­мо­кра­ти­ја, по­ка­за­ло се да по­ли­тич­ка власт не
мо­же да се­би при­у­шти отво­ре­ни оп­шти су­коб са ве­ћин­ском тра­ди­
ци­он­ ал­ном цр­квом.
Тре­ће, у мо­де­лу ко­о­пе­ра­тив­не одво­је­но­сти је нео­п­ход­но ве­
ли­ку па­жњу по­све­ти­ти раз­гра­ни­че­њу стра­нач­ке по­ли­ти­ке од вер­
ске сло­бо­де и сло­бо­де са­ве­сти, има­ју­ћи у ви­ду огро­ман по­ли­тич­ки
по­тен­ци­јал ко­ји цр­кве и вер­ске за­јед­ни­це има­ју у од­ре­ђе­ном дру­
штву. За­ко­но­дав­ство мо­же би­ти са­мо јед­но од стред­ста­ва та­квог
раз­гра­ни­че­ња.
Ко­нач­но, за ве­ћин­ски пра­во­слав­ну сре­ди­ну, ко­ја је пре ма­
ње од де­це­ни­је би­ла на­пу­сти­ла мо­дел др­жав­не цр­кве, у по­ступ­ци­
ма др­жав­них вла­сти по­сма­тра­ног пе­ри­о­да при­ме­тан је ви­сок ни­во
спрем­но­сти да се по­сту­па у скла­ду са про­пи­си­ма и на­ре­ђе­њи­ма
над­ле­жних јав­них вла­сти, чак и ка­да то под­ра­зу­ме­ва да пред­став­
ни­ци СПЦ бу­ду санк­ци­о­ни­са­ни, да­кле без об­зи­ра на њи­хов лич­ни
и углед и ути­цај СПЦ у дру­штву.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА
[Допис] ми­тро­по­ли­та за­гре­бач­ког До­си­те­ја, у свој­ству Пред­сед­ни­ка Св. Ар­
хи­је­реј­ског Си­но­да , Бр. Пов. 578/ Зап. 991 од 12. VI­II/30. VII 1937. год,
Ар­хив Св. Арх. Си­но­да СПЦ, фонд о кон­кор­да­ту, рег. 3.

379
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 369-382.
[Допис] Кра­љев­ске бан­ске упра­ве Мо­рав­ске ба­но­ви­не бр. 4088 од 23. ав­гу­ста
1937, Св. Арх. Си­нод Пов. бр. 651 од 27. ав­гу­ста 1937, , Ар­хив Св. Арх.
Си­но­да СПЦ, фонд о кон­кор­да­ту, рег. 3.
[Допис] ми­ни­стра уну­тра­шњих по­сло­ва Ко­ро­ше­ца, пов. I бр. 41.910 од 27.
ав­гу­ста 1937. го­ди­не, упу­ћен ми­тро­по­ли­ту за­гре­бач­ком г. До­си­те­ју у
свој­ству за­ме­ни­ка пред­сед­ни­ка Св. Арх. Си­но­да, Ар­хив Св. Арх. Си­но­да
СПЦ, фонд о кон­кор­да­ту, рег. 3.
[Допис] ми­ни­стра уну­тра­шњих по­сло­ва Ко­ро­ше­ца, пов. I бр. 42063 од 28.
ав­гу­ста 1937. го­ди­не, упу­ћен ми­тро­по­ли­ту за­гре­бач­ком г. До­си­те­ју у
свој­ству за­ме­ни­ка пред­сед­ни­ка Св. Арх. Си­но­да, Ар­хив Св. Арх. Си­но­да
СПЦ, фонд о кон­кор­да­ту, рег. 3.
За­пи­сник сед­ни­це Са­бор­ског од­бо­ра за пи­та­ње кон­кор­да­та одр­жа­не 10. ју­ла
– 27. ју­на 1937, у Бе­о­гра­ду, (пре­пис), Ар­хив Св. Арх. Си­но­да СПЦ, фонд
о кон­кор­да­ту, рег. 1.
„Зва­нич­но са­оп­ште­ње о са­др­жи­ни Кон­кор­да­та,“ По­ли­ти­ка бр. 9762, 26. ју­ли
1935, 1.
Из­вод из за­пи­сни­ка II ре­дов­не сед­ни­це Све­то­га Ар­хи­је­реј­ског Са­бо­ра ко­ја је
одр­жа­на 31. ав­гу­ста / 13. сеп­тем­бра 1935. у Срем­ским Кар­лов­ци­ма (пре­
пис), Ар­хив Св. Арх. Си­но­да СПЦ, фонд о кон­кор­да­ту, рег. 1.
[Извод] из за­пи­сни­ка IV сед­ни­це Св. Арх. Са­бо­ра од 1/14 ју­ла 1937 го­ди­не,
АС Бр. Зап. 18, Ар­хив Св. Арх. Си­но­да СПЦ, фонд о кон­кор­да­ту, рег. 2.
[Извод] из за­пи­сни­ка Св. Арх. Са­бо­ра од 19. ју­ла/1. ав­гу­ста / 1937 го­ди­не АС
Бр. Зап. 9 (пре­пис), Ар­хив Св. Арх. Си­но­да СПЦ, фонд о кон­кор­да­ту, рег. 2.
Ми­шо­вић Ми­лош, Срп­ска цр­ква и кон­кор­дат­ска кри­за, Сло­бо­да, Бе­о­град
1983, 148-150.
[Одлука] Пра­во­слав­ног епи­ско­па Епар­хи­је звор­нич­ко-ту­злан­ске бр. 626 од
24/11 ју­ла 1937, Ар­хив Св. Арх. Си­но­да СПЦ, фонд о кон­кор­да­ту, рег. 2.
Пред­став­ка (Ме­мо­ран­дум) па­три­јар­ха срп­ског Вар­на­ве Пред­сед­ни­ку Ми­ни­
стар­ског са­ве­та, АС Бр. Зап. 16, 3 XII/20.XI.1936, Ар­хив Св. Арх. Си­но­да
СПЦ, фонд о кон­кор­да­ту, рег. 1.
Пре­су­да Цр­кве­ног су­да Пра­во­слав­не епар­хи­је ша­бач­ке, К. Бр. 5419, 18. IX / 1.
X 1937. год, Ар­хив Св. Арх. Си­но­да СПЦ, фонд о кон­кор­да­ту, рег. 4.
Ра­ки­тић, Ду­шан С., „Кон­кор­дат Кра­ље­ви­не Ср­би­је и про­јек­ти кон­кор­да­та
Кра­ље­ви­не СХС и Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је – прав­но­и­сто­риј­ски аспек­ти
од­но­са др­жа­ве и цр­кве,“ Уви­Док – Увид јав­но­сти у док­тор­ске ди­сер­та­
ци­је пре од­бра­не на Уни­вер­зи­те­ту у Бе­о­гра­ду, 510-516, In­ter­net, https://
uvi­dok.rcub.bg.ac.rs/han­dle/123456789/1757 01.03.2017.
Ре­ше­ње Пра­во­слав­ног епи­ско­па-ша­бач­ко ва­љев­ског, од 23. VII 1937. го­ди­не,
Ар­хив Св. Арх. Си­но­да СПЦ, фонд о кон­кор­да­ту, рег. 2.
[Решење] АЕП Бр. 2732 од 25/12 VII 1937, у об­ли­ку до­пи­са За­ме­ни­ка а. Б. и
Па­три­јар­ха срп­ског г. До­си­те­ја Св. Арх. Си­но­ду, Ар­хив Св. Арх. Си­но­да
СПЦ, фонд о кон­кор­да­ту, рег. 2.

380
Ду­шан С. Ра­ки­тић Прав­ни по­глед на уза­јам­не санк­ци­је ...
Ре­ше­ње А. Б. и Па­три­јар­ха Срп­ског АЕП 2732 од 25/12 VII 1937, фонд о кон­
кор­да­ту, рег. 2.
Устав Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, од 16. но­вем­бра 1931, Слу­жбе­не но­ви­не
Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је бр. 275, 24. но­вем­бар 1931, 1725-1749.

Du­san S. Ra­ki­tic
A LE­GAL PER­SPEC­TI­VE ON SAN­CTI­ONS ­
EX­CHAN­GED BET­WE­EN THE ORT­HO­DOX ­
CHURCH AND THE PU­BLIC AUT­HO­RI­TI­ES ­
IN THE AF­TER­MATH OF THE AT­TEMP­TED ­
RA­TI­FI­CA­TION OF THE CON­COR­DAT BET­WE­EN ­
THE KING­DOM OF YUGO­SLA­VIA AND THE HOLY ­
SEE IN THE SUM­MER OF 1937

Re­su­me
The pa­per con­ta­ins an analysis of san­cti­ons im­ple­men­ted in the
co­ur­se of the con­fron­ta­tion bet­we­en the pu­blic aut­ho­ri­ti­es and the Ser­
bian Ort­ho­dox Church in the King­dom of Yugo­sla­via in the im­me­di­a­
te af­ter­math of the at­temp­ted ra­ti­fic­ a­tion of the con­cor­dat bet­we­en the
King­dom of Yugo­sla­via and the Holy See in the sum­mer of 1937. The
aim of the pa­per is to de­ep­ en the un­der­stan­ding of the mo­del of co­o­pe­
ra­ti­ve se­pa­ra­tion of church and sta­te, which had been in­tro­du­ced in the
King­dom of Yugo­sla­via bet­we­en 1929 and 1933 and was the­re­fo­re in
its for­ma­ti­ve pha­se in the pe­riod su­bject to analysis. Analysis of the pe­
riod of the most in­ten­se con­fron­ta­tion bet­we­en sta­te aut­ho­ri­ti­es and the
Ser­bian Ort­ho­dox Church shows, first, that church auto­nomy is li­mi­ted
not only by vir­tue of law, but al­so by the na­tu­re of the church as spi­ri­tual
or­ga­ni­za­tion; the Ser­bian Ort­ho­dox Church ob­vi­o­usly did not con­si­der
the sta­te of con­fron­ta­tion as nor­mal or to­le­ra­ble over a lon­ger pe­riod of
ti­me. Se­condly, pu­blic aut­ho­ri­ti­es in a se­cu­lar re­pre­sen­ta­ti­ve de­moc­racy
can­not af­ford an open and in­ten­se con­fron­ta­tion with a church or re­li­gi­
o­us or­ga­ni­za­tion who­se be­li­e­vers form the ma­jo­rity of ci­ti­zens. Thirdly,
the mo­del of co­o­pe­ra­ti­ve se­pa­ra­tion re­qu­i­res ca­re­ful de­li­ne­a­tion bet­we­
en the re­alms of re­li­gi­o­us fre­e­dom and fre­ed­ om of con­sci­en­ce on one
hand and party po­li­tics on the ot­her. Le­gi­sla­tion may ser­ve only as one
of the in­stru­ments for such de­li­ne­a­tion. Fi­nally, it is sur­pri­sing to see
that even lo­wer le­vel pu­blic aut­ho­ri­ti­es en­for­ced san­cti­ons aga­inst the
Ser­bian Ort­ho­dox Church, its bis­hops and cle­rics, in an or­derly man­ner,

381
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55. стр. 369-382.
de­spi­te the in­flu­en­ce and aut­ho­rity enjoyed by that church in the so­ci­ety
which had left the mo­del of sta­te church less than a de­ca­de be­fo­re the
su­bject events.
Keywords: con­cor­dat, re­li­gi­o­us fre­e­dom, fre­ed­ om of spe­ech, Ser­bian
Ort­ho­dox Church, King­dom of Yugo­sla­via

* Овај рад је примљен 01. фебруара 2017. године а прихваћен за штампу на састанку
Редакције 21. фебруара 2017. године.

382
 П РИКАЗ И
УДК 327::911.3(4+5)(049.3)
Мла­ден Ли­ша­нин
Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке ­
сту­ди­је, Бе­о­град
Ми­ло­мир Сте­пић, ­
Ге­о­по­ли­ти­ка. Иде­је, ­
те­о­ри­је, кон­цеп­ци­је, ­
Ин­сти­тут за по­ли­тич­ке ­
сту­ди­је, Бе­о­град, 2016, ­
690 стр.
Ака­дем­ску сце­ну Ср­би­је
хро­нич­но од­ли­ку­је дра­ма­тич­на
не­сра­зме­ра из­ме­ђу за­ин­те­ре­со­
ва­но­сти за ге­о­по­ли­ти­ку и про­
дук­ци­је ква­ли­тет­не мо­но­граф­
ске и уџ­бе­нич­ке гра­ђе из ове
обла­сти. Док се на по­ку­ша­је ге­
о­по­ли­тич­ке ана­ли­зе пре­тен­ду­је
у ве­ли­ком де­лу ака­дем­ских, па
и пу­бли­ци­стич­ких ма­те­ри­ја­ла,
број ре­ле­вант­них би­бли­о­граф­
ских је­ди­ни­ца на срп­ском је­зи­ку
за­пра­во је ви­ше не­го скро­ман.
Ова чи­ње­ни­ца, осим што огра­
ни­ча­ва до­ме­те од­го­ва­ра­ју­ћих
на­уч­них ана­ли­за, та­ко­ђе и уда­
ља­ва срп­ске дру­штве­не на­у­ке и
број­не њи­хо­ве ди­сци­пли­не од
гло­бал­них то­ко­ва, и то, иро­нич­
но, упра­во у вре­ме­ну у ко­ме се
на­ја­вљу­је или про­гла­ша­ва „по­
вра­так ге­о­по­ли­ти­ке“ у гло­бал­не
од­но­се.
Књи­га Ми­ло­ми­ра Сте­пи­ћа
Ге­о­по­ли­ти­ка. Иде­је, те­о­ри­је,
кон­цеп­ци­је, у из­да­њу Ин­сти­ту­
та за по­ли­тич­ке сту­ди­је, у ве­ли­
кој ме­ри по­пу­ња­ва ову пра­зни­
ну, ис­пра­вља­ју­ћи, на тај на­чин,
сво­је­вр­сну ака­дем­ску не­прав­ду.
Реч је о сту­ди­ји од го­то­во се­дам
сто­ти­на стра­ни­ца, исто­вре­ме­но
про­пе­де­у­тич­ког и ана­ли­тич­ко-
мо­но­граф­ског ка­рак­те­ра ко­ја,
мо­же се твр­ди­ти, у по­гле­ду ду­
би­не и ши­ри­не при­сту­па пред­
ста­вља пи­о­нир­ски по­ду­хват.
383
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55.
Из­ме­ђу ауто­ро­вог крат­ког
пред­го­во­ра и за­кључ­них раз­
ма­тра­ња, на­ла­зе се че­ти­ри цен­
трал­на по­гла­вља сту­ди­је. У
њи­ма се, упо­ре­до у кон­тек­сту
исто­риј­ског и суп­стан­тив­ног
раз­во­ја ге­о­по­ли­ти­ке, пре­зен­ту­
ју ја­сно кла­си­фи­ко­ва­ни по­да­
ци о ње­ном на­уч­ном по­ре­клу и
осно­ва­ма, тран­сфор­ма­ци­ја­ма,
при­ме­њи­во­сти на ис­тра­жи­ва­
ње ево­лу­ци­је ме­ђу­на­род­ног си­
сте­ма и пер­спек­ти­ва­ма бу­ду­ћег
раз­во­ја.
Иако це­ло­куп­на сту­ди­ја
пред­ста­вља ко­хе­рент­ну ло­гич­
ку и ис­тра­жи­вач­ку це­ли­ну, не­
ки ње­ни сег­мен­ти се по­себ­но
из­два­ја­ју по зна­ча­ју – има­ју­ћи
у ви­ду по­ме­ну­ти пре­сек ста­ња
у до­ма­ћим то­ко­ви­ма ге­о­по­ли­
тич­ке на­у­ке. Ов­де је пре све­га
реч о сег­мен­ту о ме­то­до­ло­ги­ји
ге­о­по­ли­тич­ких ис­тра­жи­ва­ња, у
ко­ме се ела­бо­ри­ра­ју не­ка ва­жна
а че­сто за­по­ста­вље­на пи­та­ња –
укљу­чу­ју­ћи оно о ге­о­по­ли­тич­
ком ис­тра­жи­вач­ком по­ступ­ку
(стр. 50-52) или спе­ци­фич­но­
сти­ма упо­тре­бе ге­о­граф­ског
ме­то­да, као и из ње­га про­ис­те­
клих ва­ри­јан­ти и тех­ни­ка у ге­
о­по­ли­тич­ким ис­тра­жи­ва­њи­ма
(стр. 42-48). Ме­то­до­ло­шка раз­
ма­тра­ња по­себ­но су зна­чај­на
јер се по­мо­ћу њих ве­ро­до­стој­
но по­твр­ђу­је на­уч­ни ка­рак­тер
ге­оп­ о­ли­ти­ке, уз исто­вре­ме­но
на­гла­ша­ва­ње ње­не мул­ти­ди­сци­
пли­нар­не и транс-на­уч­не при­
ро­де.
У дру­гој гла­ви сту­ди­је („От­
кло­ни ге­о­по­ли­ти­ке“), ауто­ро­ва
384
стр. 383-386.
на­ме­ра је да де­мон­стри­ра ево­
лу­ци­ју ге­о­по­ли­ти­ке и ње­но по­
сте­пе­но из­два­ја­ње из окри­ља
фи­зич­ке, дру­штве­не и по­ли­тич­
ке ге­о­гра­фи­је, уз осве­тља­ва­ње
са­да­шњих од­но­са са овим ди­
сци­пли­на­ма (стр. 57-83). Оно
што је ва­жно на­гла­си­ти – у че­му
Сте­пић увер­љи­во успе­ва – је­сте
да је реч о стал­ној по­тра­зи за
рав­но­те­жом, из­ме­ђу уко­ре­ње­
но­сти ге­о­по­ли­тич­ких при­сту­па
у ге­о­гра­фи­ју, и опа­сно­сти од
за­па­да­ња у ге­о­граф­ски де­тер­
ми­ни­зам (бу­ду­ћи да, у крај­њем
слу­ча­ју, го­то­во це­ло­куп­ну ге­
о­по­ли­тич­ку на­у­ку су­штин­ски
ка­рак­те­ри­ше ак­це­нат на про­
стор­ној/ге­о­граф­ској ди­мен­зи­ји
по­ли­ти­ке, од­но­сно на ути­ца­ји­
ма ге­о­граф­ских де­тер­ми­нан­ти
на ис­хо­де по­ли­тич­ких про­це­са).
Та­ко­ђе, раз­ма­тра се и вој­
но-стра­те­шка ре­цеп­ци­ја ге­о­
по­ли­ти­ке, а у об­ли­ку ге­о­стра­
те­ги­је (стр. 87-114). По­зна­та
име­на зна­чај­на за сва три ви­да
кла­сич­не ге­о­стра­те­шке ми­сли
(коп­не­на, по­мор­ска, ва­зду­шна
ге­о­стра­те­ги­ја), по­пут Кла­у­зе­
ви­ца, Ме­хе­на и Ду­хе­та ов­де су
пред­ста­вље­на у би­о­граф­ској,
али и те­о­риј­ској пер­спек­ти­ви.
Ти­ме су по­ста­вље­не ди­сци­пли­
нар­не кон­ту­ре ге­о­по­ли­ти­ке као
пред­ме­та ис­тра­жи­ва­ња, ка­ко би
по­ду­хват ње­ног де­таљ­ног од­ре­
ђе­ња био на­ста­вљен у на­ред­ном
одељ­ку.
Тре­ћи део, под на­сло­вом
„Ар­ти­ку­ли­са­ње ге­о­по­ли­тич­
ких иде­ја“ ба­ви се пре­гле­дом

це­ло­куп­ног исто­риј­ског раз­во­
ја ди­сци­пли­не, по­чев од пр­во­
бит­них кон­ста­та­ци­ја уза­јам­но­
сти ге­о­граф­ског и по­ли­тич­ког
у окви­ру про­то-ге­о­по­ли­тич­ких
про­ми­шља­ња тзв. са­крал­не ге­
о­гра­фи­је (зна­чај­них, пре све­га,
по ру­ди­мен­тар­ном уста­но­вља­
ва­њу до да­нас ак­ту­ел­не ди­хо­то­
ми­је та­ла­со­кра­ти­ја/те­лу­ро­кра­
ти­ја, од­но­сно по­мор­ска/коп­не­на
моћ др­жа­ва), пре­ко ан­тич­ких и
сред­ње­ве­ков­них по­и­ма­ња, све
до ко­нач­ног фор­ми­ра­ња ге­о­по­
ли­ти­ке као ко­хе­рент­не (транс)
на­уч­не ди­сци­пли­не. Као и у
оста­лом тек­сту сту­ди­је, и ов­
де су глав­на на­уч­но-те­о­риј­ска
стре­мље­ња пред­ста­вље­на до­
брим де­лом кроз би­о­гра­фи­је и
де­ло­ва­ње зна­ме­ни­тих ми­сли­ла­
ца и ауто­ра – што књи­гу чи­ни
по­тен­ци­јал­но ши­ро­ко упо­тре­
бљи­вим пе­да­го­шким сред­ством.
Аутор, у че­твр­том и нај­о­
бим­ни­јем де­лу („Ге­о­по­ли­тич­ка
ми­сао би­по­лар­не и пост­би­по­
лар­не епо­хе“), из­ла­же глав­не
прав­це раз­во­ја ге­о­по­ли­ти­ке у
раз­до­бљи­ма хлад­но­ра­тов­ског
би­по­ла­ри­зма, пост­хлад­но­ра­тов­
ског „уни­по­лар­ног мо­мен­та“, те
до­ла­зе­ћег мул­ти­по­лар­ног све­та
(стр. 275-606). Ово су пе­ри­о­ди у
ко­ји­ма су ге­о­по­ли­тич­ке кон­цеп­
ци­је би­ва­ле ожи­во­тво­ре­не у об­
ли­ку ве­ли­ких стра­те­ги­ја су­пер­
си­ла – ма­да то­ком Хлад­ног ра­та
у да­ле­ко нај­ве­ћој ме­ри. По­ста­ло
је ја­сно, да­кле, да ге­о­по­ли­ти­
ка сва­ка­ко има по­ље прак­тич­
не при­ме­не и из­ван зло­коб­ног
Приказ
кон­тек­ста на­ци­стич­ке Не­мач­ке,
ко­ји ју је прет­ход­но до­вео на
лош глас. Ма­да су, кра­јем два­
де­се­тог ве­ка, у вре­ме ап­со­лут­не
над­мо­ћи Сје­ди­ње­них Аме­рич­
ких Др­жа­ва у ме­ђу­на­род­ном
си­сте­му, те­зе о пре­ва­зи­ђе­но­сти
ге­о­по­ли­ти­ке по­но­во до­би­ле на
зна­ча­ју (а у кон­тек­сту пре­ра­но
про­гла­ше­ног „кра­ја исто­ри­је“),
спољ­но­по­ли­тич­ке и без­бед­но­
сне стра­те­ги­је ве­ли­ких си­ла
пи­са­ле су се, и чи­та­ле, као ге­о­
по­ли­тич­ки до­ку­мен­ти par ex­cel­
len­ce. Тек је свест о ре­ла­тив­ном
опа­да­њу мо­ћи Сје­ди­ње­них Др­
жа­ва као гло­бал­ног пред­став­ни­
ка та­ла­со­крат­ске ге­о­по­ли­тич­ке
кон­цеп­ци­је по­но­во у пу­ној ме­ри
ле­ги­ти­ми­зо­ва­ла екс­пли­цит­но
ге­оп­ о­ли­тич­ке по­ку­ша­је раз­у­ме­
ва­ња гло­бал­них то­ко­ва – ста­
вља­ју­ћи ди­сци­пли­ну, у исто
вре­ме, пред но­ве и дру­га­чи­је
иза­зо­ве.
Упра­во о тим иза­зо­ви­ма, би­
ли они прак­тич­ни или те­о­риј­
ски, реч је у за­кључ­ном одељ­ку
сту­ди­је, на­сло­вље­ном „Ку­да иде
ге­о­по­ли­ти­ка?“ (стр. 607-643).
Пи­та­ња о то­ме ка­ко ће Сје­ди­
ње­не Др­жа­ве од­го­ва­ра­ти на
иза­зо­ве ко­је по­ста­вља­ју „три
евро­аз­ иј­ска ко­ло­са“ (Ру­си­ја,
Ки­на и Ин­ди­ја), да­ле­ко на­ди­ла­
зе сфе­ру стра­те­шких и спољ­но­
по­ли­тич­ких кал­ку­ла­ци­ја ве­ли­
ких си­ла, зах­те­ва­ју­ћи ши­ро­ки
ге­оп
­ о­ли­тич­ки за­хват, а за­уз­врат
по­тен­ци­јал­но обо­га­ћу­ју­ћи ге­
о­по­ли­тич­ку на­уч­ну апа­ра­ту­ру.
По­ли­тич­ке тран­сфор­ма­ци­је у
385
СПМ број 1/2017, година XXIV, свеска 55.
ме­ђу­на­род­ном си­сте­му то­ли­
ко су уче­ста­ле и ду­бо­ке, да их
го­то­во ни­је мо­гу­ће раз­у­ме­ва­ти
без стал­не и те­мељ­не ре­кон­цеп­
ту­а­ли­за­ци­је пој­мов­но-ка­те­го­ри­
јал­ног апа­ра­та ге­о­по­ли­ти­ке и
срод­них на­у­ка. Сте­пић ово де­
мон­стри­ра на илу­стра­ти­ван на­
чин, из­но­се­ћи, при то­ме, број­не
соп­стве­не, хра­бре али увер­љи­ве
про­јек­ци­је о бу­дућ­но­сти ме­ђу­
на­род­ног си­сте­ма.
Бу­ду­ћи „у бес­крај­ном по­слу
од опро­сто­ре­ња по­ли­тич­ког ми­
шље­ња до осми­шља­ва­ња по­ли­
тич­ког про­сто­ра“, ге­о­по­ли­ти­ка
ни­је иму­на на број­не опа­сно­сти
од скре­та­ња на раз­ли­чи­те стран­
пу­ти­це – за шта већ по­сто­је при­
ме­ри кроз исто­ри­ју ди­сци­пли­
не. Пре­ма ауто­ру, „Истин­ска,
на­уч­на ге­о­по­ли­ти­ка, су­о­че­на
са им­пе­ра­ти­вом про­у­ча­ва­ња
све ди­на­мич­ни­јих и ком­пли­ко­
ва­ни­јих про­це­са на гло­бал­ном,
ре­ги­о­нал­ном и ло­кал­ном пла­ну,
би­ће успе­шна ако се бу­де раз­
гра­на­ва­ла, али не ства­ра­ју­ћи
бу­ду­ће „от­пад­нич­ке ди­сци­пли­
не“, већ са­став­не де­ло­ве ко­ји
ће чи­ни­ти ин­те­грал­ни си­стем
ге­о­по­ли­тич­ке на­у­ке“ (стр. 632).
И да­ље: „Упо­ре­до са ин­тен­зив­
ни­јим раз­во­јем, по­ја­ва­ма но­вих
иде­ја, те­ор­ и­ја и кон­цеп­ци­ја, те
ди­на­мич­ним „жи­вот­ним рит­
мом“ у ис­тра­жи­вач­ком, обра­
зов­ном и прак­тич­ном об­ли­ку,
нео­п­ход­но је да ге­о­по­ли­ти­ка на­
ста­ви да учвр­шћу­је те­ме­ље ко­је
су по­ста­ви­ли ње­ни оче­ви-осни­
ва­чи, пра­ти пу­то­ка­зе ко­ри­фе­ја
386
стр. 383-386.
кла­сич­не и нео­кла­сич­не ми­сли,
и не­гу­је плу­ра­ли­зам кри­тич­
ких и пост­мо­дер­них схва­та­ња“
(Исто). Зах­те­ви су, да­кле, ја­сни,
и по­ста­вља­ју се у кон­тек­сту
опре­зног оп­ти­ми­зма у по­гле­ду
те­о­риј­ских пер­спек­ти­ва ге­о­по­
ли­ти­ке.
По­ред тех­нич­ке опре­ме, ко­ја
укљу­чу­је 56 ге­о­граф­ских ка­ра­
та, као и пре­ко 30 раз­ли­чи­тих
сли­ка и илу­стра­ци­ја, ва­ља по­
себ­но по­хва­ли­ти ја­сан и раз­го­ве­
тан стил ко­јим је књи­га пи­са­на:
чак и ка­да је реч о раз­ма­тра­њу
не­што ком­пли­ко­ва­ни­јих те­о­
риј­ских про­бле­ма, код Сте­пи­ћа
не­ма хер­ме­тич­ног и ми­сти­фи­
ка­тор­ског па­ра-на­уч­ног је­зи­ка,
већ се и нај­сло­же­ни­ја ма­те­ри­ја
вер­ба­ли­зу­је на нај­при­јем­чи­ви­
ји на­чин. Ова при­јем­чи­вост се,
ма­да је сту­ди­ја пре­вас­ход­но на­
ме­ње­на про­фе­си­о­нал­ном ауди­
то­ри­ју­му, у ве­ли­кој ме­ри мо­же
од­но­си­ти и на не­што ши­ру, а
за­ин­те­ре­со­ва­ну пу­бли­ку. Уз ну­
жну кон­ста­та­ци­ју да књи­га Ми­
ло­ми­ра Сте­пи­ћа ду­би­ном свог
за­хва­та пре­ва­зи­ла­зи ка­па­ци­тет
и обим на­став­ног сред­ства, мо­
же се, ипак, на­слу­ти­ти и ње­на
ви­со­ка уџ­бе­нич­ка упо­тре­бљи­
вост.
 УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ

Редакција часописа Српска политичка мисао прихвата ра­

дове који су уређени на следећи начин.
Радови који нису усклађени са датим упутствима неће би­ти
раз­ма­трани за објављивање у часопису.
За писање рада користити ћирилично писмо.
Текст писати у фонту Times New Roman, величина фонта 12, са
увученим пасусима и проредом 1,5 и маргинама Normal 2,5 cm.
Обим рада не сме бити већи од 36.000 карактера са размаком
(приликом провере броја карактера користити: Review/Word Count/
Character (with spaces) - активирати опцију Include textboxes, footnotes
and endnotes.
Име и презиме аутора се пише на средини, малим словима –
Bold и Italic (фонт 12).
Афилијација се пише испод имена аутора на средини, малим
словима – Italic (фонт 12). Уколико је аутор запослен на факултету,
након навођења факултета, наводи се и универзитет (нпр. Факултет
политичких наука, Универзитет у Београду). Уколико је аутор запо­
слен на институту, наводи се и град у коме се институт налази (нпр.
Институт за политичке студије, Београд).
Наслов се пише на средини, великим словима – Bold (фонт 14).
Фуснота поред наслова служи за навођење назива и броја пројекта у
оквиру кога је чланак написан.
Сажетак се пише испод наслова на средини малим словима
ве­личина фонта 12. Испод тога пише се текст сажетка у обиму од
100 до 250 речи - фонт 12, Justify. Сажетак садржи предмет анализе,
циљ рада, коришћене теоријско-методолошке приступе, резултате и
закључке рада.
Кључне речи се пишу испод текста сажетка малим словима
(фонт 12), и одвајају зарезом. Наводи се од 5 до 10 кључних речи.
Поднаслови се пишу на средини, великим словима - Bold (фонт
12) и нумеришу се арапским бројевима. Уколико поднаслов садржи
више целина, оне се такође означавају арапским бројевима, и то: 1.1.
– малим обичним словима Bold (фонт 12).
Начин цитирања:
Фусноте у форми напомена се дају на дну стране у којој се
налази коментарисани део текста или навођене литературе. Фусноте
уносити командом Insert – Reference – Footnote. Фусноте се пишу
у фонту Times New Roman, величина слова 10. Фусноте треба
поравнати по левој и десној маргини, односно изабрати опцију Justify

387
 Приликом навођења фуснота руководити се следећим упут­
стви­ма:
●● приликом навођења монографије/књиге фуснота мора са­
држати:
-- Име и презиме аутора, наслов рада курзивом (Italic),
назив издавача, место, годину издања и број стране.
-- Пример: Кристофер Кокер, Сумрак запада, Досије, Бе­
оград, 2006, стр. 54.
●● приликом навођења чланака из часописа:
-- Име и презиме аутора, назив чланка под наводницима,
назив часописа курзивом (Italic), назив издавача, место
издавања, број, година излажења и број стране.
-- Пример: Миша Стојадиновић, „Од теорије социјалних
конфликата до њихових решења“, Политичка ревија,
Институт за политичке студије, Београд, бр. 04/2009,
стр. 67.
●● приликом навођења зборника радова/поглавља из књиге:
-- Име и презиме аутора, назив рада под наводницима,
на­зив зборника/поглавља курзивом (Italic), имена и
презимена приређивача зборника у загради, назив из­да­
ва­чa, место издања, година издања, број стране.
-- Пример: Дејана Вукчевић, ,,Србија и придруживање
Европској унији‘‘, у зборнику: Србија – политички и
институционални изазови (приредили: Момчило Су­
ботић, Живојин Ђурић), Институт за политичке студије,
Београд, 2008, стр. 239.
●● приликом навођења извора са Интернета (не смеју пре­ћи
више од 10% коришћене литературе):
-- Име и презиме аутора, наслов чланка курзивом (Italic),
пуну интернет адресу и датум приступа.
-- Пример: Karen Devine, Stretching the IR theoretical spec-
trum of debate on Irish neutrality: arguments and evidence
in favor of a critical social constructivist framework of
understanding, Internet, http://doras.dcu.ie/609/1/int_pol_
sci_29_4_2008.pdf, 05/03/2013
●● приликом навођења архивске грађе:
-- мора да садржи назив институције у којој се грађа чува,
фонд, фасциклу (уколико има), назив документа (ако
нема назива документа одређује се тако да одговори на
питања: ко? коме? шта?), место, датум.

388
 -- Пример: Архив Србије, МИД, К-Т, ф 2, р93/1894,
Извештај Министарства иностраних дела о постављењу
конзула, Београд, 19. април 1888.
●● приликом навођења прописа/закона:
-- Пуним називом прописа/закона, курзивом гласило у
коме је пропис објављен, број и година објављивања.
-- Пример: Закон о извршном поступку – ЗИП, Службени
гласник РС, бр. 125/04.
●● приликом навођења публикација у новинама:
-- Име и презиме аутора, назив чланка под наводницима,
назив новине курзивом, датум објављивања
-- Пример: Слободан Кљакић, „Черчилов рат звезда против
Хитлера“, Политика, 21. 12. 2004.
●● Код поновљеног цитирања истог извора узастопно на
истој страни користити:
-- Исто, број стране
-- Пример: Кристофер Кокер, Сумрак запада, Досије,
Београд, 2006, стр. 54. Исто, стр. 55
●● Код поновљеног цитирања истог извора уколико није
узастопно и на истој страни користити:
-- Име, презиме аутора, назив извора, нав.дело, број стране.
-- Пример: Кристофер Кокер, Сумрак запада, Досије,
Београд, 2006, стр. 54.
Кристофер Кокер, Сумрак запада, нав. дело, стр. 54.
Код уноса табела и графикона користити:
Изнад табеле/графикона центрирано пише се Табела/Графи­кон,
редни број, назив табеле, величина фонта 10.
Испод табеле/графикона пише се Извор: навести извор по
правилима цитирања за фусноте, величина фонта 10.
Литература се наводи на исти начин као и у фуснотама, с тим
што се прво наводи презиме, па име аутора. Литература је поређана по
азбучном реду за изворе на ћириличном писму, који се први наводе, а
затим по абецедном реду за изворе на латиници.
За чланке из часописа, зборника као и за поглавља у књигама
потребно је навести од које до које стране је чланак или поглавље у
зборнику/књизи.
Литература садржи само изворе који су наведени у фус­но­
тама.
Након литературе, латиничним писмом навести име и презиме
аутора на средини - Bold (фонт 12), испод тога наслов рада на ен­глес­
ком великим словима - Bold (фонт 14).

389
 Резиме (Resume) се пише на средини, малим словима – Bold
(фонт 12). Испод тога пише се текст резимеа на енглеском језику у
обиму до 1/10 дужине чланка. Резиме садржи резултате и закључке
истраживања до којих је аутор дошао у свом раду и то знатно шире
него у сажетку.
Кључне речи (Keywords) се пишу малим словима (фонт 12) и
од­ва­јају зарезом.
Радови који се предају за објављивање морају да се заснивају
на новијој литератури, посебно на изворима, тј. радовима који су
објављени у научним часописима политиколошке тематике.

Рокови за достављање радова су: 1. фебруар, 1. мај, 1. август,

1. новембар.
Аутори су у обавези да приликом слања радова доставе и
изјаву да тај рад није раније објављиван, тј да рад није ау­то­пла­
гијат или плагијат. Изјава може да се преузме на интернет пре­зен­
та­цији часописа, www.spmbeograd.rs.
Текстове слати у електронском облику на адресу redakcija@spm-
beograd.rs.

390
 УПУТСТВО РЕЦЕНЗЕНТИМА

Улога рецензената је да доприносе очувању високог

квалитета нашег часописа. Рецензије су анонимне у оба смера. Рок
за рецензирање је седам дана од пријема рада. Садржај рецензије је
поверљив, те се не сме откривати особама које нису у уредништву
часописа. Уколико рецензент у било ком тренутку схвати да постоји
било који вид конфликта интереса у вези са радом који треба да
рецензира потребно је да о томе што пре обавести редакцију.
Приликом рецензије рукописа, рецензент треба да попуни
рецензентски лист у прилогу.
Име, презиме и звање аутора текста:
Назив рада:
Актуелност, друштвени и научни значај разматране теме:
У којој мери је аутор јасно назначио теоријски, методолошки
приступ у раду:
Да ли је рад заснован на савременој и релевантној литера­
ту­ри, посебно у којој мери је аутор користио најновије резултате
об­јављене у научним часописима и зборницима (посебно часописи
и зборници из политикологије).
Научни и друштвени допринос рада. Општи коментар о
квалитету рада:
Ваша сугестија аутору за побољшање квалитета рада, ако
је потребно:
Молимо Вас да одаберете једну од препорука за категоризацију
рада:
1. Оригинални научни рад
2. Прегледни рад
3. Научна критика, полемика и осврти
Молимо Вас да одаберете једну од препорука о публиковању
овог рада:
1. Објавити без измена
2. Објавити уз мале измене
3. Након корекције, рад послати на нови круг рецензије
4. Одбити
Додатни коментари за уредника који се тичу етичких
(плагијаризам, превара, итд.) или неких других аспеката рада, а који ће
уреднику помоћи у доношењу коначне одлуке о даљем статусу рада.
Датум оцене рада Име, презиме и научно звање рецензента:

391
 СПИСАК РЕЦЕНЗЕНАТА РАДОВА
ЗА ЧАСОПИСЕ

1. Ала Кривец,
доцент, Белгородски државни национални истраживачки
универзитет, Белгород, Руска Федерација;
2. Божидар Раичевић,
редовни професор Универзитета у Београду у пензији;
3. Владан Петров,
редовни професор, Правни факултет, Универзитет у
Београду;
4. Владимир Вулетић,
редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у
Београду;
5. Владислав Сотировић,
Professor, Mykolas Romeris University, Faculty of Politics and
Management, Institute of Political Sciences, Литванија;
6. Giordano Merlico,
Sapienca Universita di Roma, Италија;
7. Данијела Гавриловић,
редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у
Нишу;
8. Дарко Маринковић,
редовни професор, Висока струковна школа за
предузетништво, Београд
9. Дејан Ђурђевић,
редовни професор, Правни факултет, Универзитет у
Београду;
10. Драган Марковић, научни саветник, Институт за поли-
тичке студије;
11. Драгана Митровић,
редовни професор, Факултет политичких наука, Универзитет
у Београду;
12. Драгор Хибер,
редовни професор, Правни факултет, Универзитет у
Београду;
13. Ђорђе Стојановић,
научни сарадник, Институт за политичке студије;

392
14. Eugen Stratiu,
редовни професор, Lucian Blaga Universitet of Sibiu, Румунија;
15. Ewa Bujwid-Kurek,
professor, Institute of Political Science and International Rela-
tions of the Jagiellonian University, Краков, Пољска;
16. Јасна Милошевић Ђорђевић,
Факултет за медије и комуникације, Београд;
17. Јован Базић,
редовни професор, Учитељски факултет Универзитета у
Приштини - Косовска Митровица;
18. Mamoru Sadakata,
Professor, Graduate School of Law, Nagoya University, Јапан;
19. Марија Дракуловска Чукалевка,
ванредни професор, Скопље, Македонија;
20. Марија Ђорић,
научни сарадник, Институт за политичке студије;
21. Марија Караникић Мирић,
ванредни професор, Правни факултет, Универзитет у
Београду;
22. Мијодраг Радојевић,
научни сарадник, Институт за политичке студије;
23. Милан Јовановић,
редовни професор, Факултет политичких наука, Универзитет
у Београду;
24. Миломир Степић,
научни саветник, Институт за политичке студије;
25. Милош Живковић,
ванредни професор, Правни факултет, Универзитет у
Београду;
26. Миријана Стамова,
главни асистент, Институт за балканистику са Центром
тракологије, Бугарска академија наука, Софија, Бугарска;
27. Мирослав Младеновић,
ванредни професор, Факултет безбедности, Универзитет у
Београду;
28. Миша Стојадиновић,
научни сарадник, Институт за политичке студије;
29. Момчило Суботић,
научни саветник, Институт за политичке студије;

393
 30. Нада Радушки,
виши научни сарадник, Институт за политичке студије;
31. Петар Матић,
научни сарадник, Институт за политичке студије;
32. Предраг Терзић,
научни сарадник, Институт за политичке студије;
33. Радослав Гаћиновић,
научни саветник, Институт за политичке студије;
34. Ратко Љубојевић,
Универзитет „Џон Незбит”;
35. Слободан Антонић,
редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у
Београду;
36. Сретен Југовић,
редовни професор, Криминалистичко-полицијска академија;
И ДРУГИ...

394
ЦИП - Каталогизација у публикацији
Народна библиoтека Србије, Београд
32
СРПСКА политичка мисао / главни и
одговорни уредник Живојин Ђурић. Vol. 1, br.
1/4 (1994) -. - Београд (Светозара Марковића
36): Институт за политичке студије,
1994 - (Београд: Eseloge d.o.o.). 23 см
Тромесечно. - Има издaње на другом
медијуму: Српска политичка мисао (СD-
ROM изд.) = ISSN 1452-3108. Има издaње на
другом језику; Serbian Political Thought =
ISSN 1450-5460
ISSN 0354-5989 = Српска политичка мисао
(Штампано изд.)
COBISS.SR ID 102782215
 1994

ISSN 0354-5989 UDK 32 година XXIV vol. 55. број 1/2017.

9 770354 598003