ИЗЛАЗИ СРИЈЕДОМ И СУБОТОМ.

Цијснл ла Црну Горх* пј голину 10 круна. на по

годнне 5 крунз, вап зсмл»с 15 франама у здату.
Урсђујс-. ОДБОР
Алрсса ,.Цст1ииски В]есник** Истим.с. А<Јго$с:
„ћс Соигпсг Јс Ссткпс* Ссцјцпс (Момспсцго)
Поједипн број 10 пара.

БРОЈ 20. ЦЕТИЊЕ, СРИЈЕДД 3. СЕПТЕМБРД 1903. ГОД. ГОДИНД I

Цетињс, 3. Ссптсмбр.1.
Уздржанали смо сс ол оцјсн.и-
не смнје утнцзтн на одлуку. како
ће се који злкои примијснитн. Су-
Каква корист од устава? се добило оно, шго јс уш.вел не-
ВЈСШП1НС и нсрада пропуппсно. О
вања пресуде Сула за суђсњс анар- протио нзчело Црна Горл као прав- Устав у Турској створио јс по- бразонлна је у Скопл.у ..Срн ка
мстн.у у иравцу нациоиалне по- демократска лнга“. која позива све
ХИСТИЧКИХ ЛЈ1ОЧИНЗ .МИСЛИЛН смо. на држава ннкад нсћс усвојити.
лнтнкс српскога народа 11овине „Србс Осмлнлиј’с*. дл сс ухватс у
лз ће бити иајбољс, да бар ми кс 11ред очцма нам јс Србијз, гдје је српске из разних српскпх крзјева. њсио коло. Всћ сам назив тс новс
повлачнмо у расправл»ан»с питлњс, чин од 29. маја 19<)3. унсо у упо- нзрочито из Србијс с усхићсн.см органнзацнје Срба \ Турској пока-
које јс у јсдномс дијслу српскс штам- трсбу начело. да сс и закон смијс су 1.оздрапиле .освптак слободе ** зујс. да јој ку.мони нијесу у Гур-
пе гако чссто лретрссапо са намјс- погазити, ако то трлжн државни у (»гоманској МмпсриЈИ Опст јс ској То често парлдиран.с са де-
интсрес Протнв тога сс проснјс- дошпј згодна прилнка. ла се вођс мократнлмом V народу, који пема
ром, да се још више замрси. Рл-
11сни свијст бори. јср сс до злко- дан..шн.с српскс геисрацијс прика- пи армсгократијс. ни бирокрзтијс.
нс сс најлакшс лпјсчс, ако сс често
жу у прлвој свјстлости Крупнс по- ни велнке плутокрзтије. ни довол.-
нс разгрсбавлју. Вријеме ће учпнн- нитости нс смије долазити нсзако- лигпчкс промјеис у Турској и нс- нога броја 11нтелнгснцијс. поста.то
ти своје и објаснпти свс. ппо је нитим ПЈтсвима. Иптерсс јс држзв- вјсиломе иосмзтрачу показхју. да с унраво одврагно. Оно служи као
некијсма бнло нејасно због псоба- ни само он<». што нс вријеђа по- јс н (ика већнна л.уди, који данзс срсдство, да се под дсмократско.м
11ЈСШТСНОСТИ. а нскнје.ма зато. што стојсће ззконе Ако ти интерсси дају тон и нранЈЦ у живогу срп- фирмом ЛЗКШС прикрију НСЛНЈ1НС н
су жсљсли да н.м булс нејасно. лахтнју. можс Сс који закоп нзми- ског! на|>ода. плитка и поврпн1а наопакн рзд ноједнњтца. Да је так<».
То мрочито вријсди за всћину локазјеу гоме, што су нски шсфо-
Гжлн смо ријсшени да осганемо јепити. л.1п сс постојећи не смије
срш их јавннх г.1асила. од којих ви рсчене лигс всћ почсли намсга-
нри тој одлуци. да иијс наступило ПОГЈЗИТН I | ПрНМЈС1Н11ВЗТИ КЗКО *1
нар< српски још није чуо. како ти српскоме народу у’Г\рСкој кло
нсшто. чсму сс иијесмо нлдали. Од није напислн. Даклг. ни интсрсС вал.Ј да глсда нз турску уставност н»еговс прслставчнке људс, којису
краћем кремена умукла је пзкост државпи нс .1лхтијсва. да сс којн и 41 му се можс од исгс надати са.мо њима мили. На даље треба
нсприЈатеља. алн се зато јлвила прс- закон б.мго или оштро примјсни. Мјссго тога они су у дарнли у фразс, сс запитати: каква је то нова г.рста
јо 1‘ЈЈљепше обил.сжјс лакс памстн. Срба. КО1П се зов\ Србнма Осмап-
тјсрлна болсћивост звлних и иез- Са тијсм нема всзе пигап»с о по-
3. \ж1љ\јући всћпни вођа. клквс лнјама? Српски је народ ло сада
ваних пријатсља. Ови нам дијслс миловлп.у лица којл су осу!)сна.
лап; < има. српски нзрод се унијск, знао само за Србс Старосрбнјанцс
савјстс на основу лнјепих побуда, што су '\чинила највсћн злочин послнје свакојсга крупнијега лога- н Маћсдонцс у Турској, док су Ср-
у што никад и не посумнитсмо. но нрсма својој отацбини и вллдаоцу. 1?лјл којн сс њсга јичс, налази у би Османлије нека нова нзцијл.
у исто вријсме н нз основу вели- Што сс тичс примјснс .Јзкона, ис пол« клју онога којс се ИЈНспадио. Ако јс то нроналазак српске де-
кога непознзвлња прилпка у нашој може би7и сумн.е о томс. хоћс лн *инзлна
На1«: сриска политнкл зато мократскс лигс. онда јој се иа так-
државнп ннтсрсс бнти оштсћсн или и и••ма пллна и правца. У њој вомс дсмократскомс раду, којнли-
зсмЛ»и. Ми смо и.м на томс дубоко
Свс »• ;Г.1сла приврсмсно, свс од да- јспо сргкко нме замЈсњује туђнн-
захвални. I Бихове савјсте цијенн.мо, сачуван, лко сс закон примјени
нас ..«» сј.хтра к.ло у каквомс ло- ским, нс може честитатн.
али ннјссмо их дужни прихватити. благо илн оипро Рнјсчи можс би- гор\ на бојпоме по.љу. И устав у Турска уставност проблем је и
ако се нс слажу с појмовима на- ти само п томс. кад ћс помилова- Тур«кој '\чинио је слично изнена- за лубоке мнслноце. а камо лн за
шсга народа и нптересима Црнс ње биЈи ШТС1НО. кад корнсно др- ђснч 11ошто код изнснађсних о- многс површнс политнчарс српско-
Горс. Да се ови оцијсне како требл, жаппим интсрссимл 11л итуонобивз бичсо бнва дл им станс моћ раз- га нарола. који еу јој прии1.ти са
штетно, клд нсодговара сврси злко- мкш 1.ања, тако је и код иских здравнцлмл н са чзшом нина у ру-
на.ма ће сс лрвима прилнати право
воћ«» српскс националнс политикс ци Само нлнтки политичари са
и способност. пошто се налазимо нл. по комс 1с изрсчсна казна. која сс
п«»с ијс великс промјене у Турској улица и из кафлна и.ти клкнс са-
на лнц\ Мјша, 1с јиј.мо, с чнмс и П)ПМ ПОМ»«. 1ОВЈН»Ј )КИДи нЛИ сли- нлсгаЈ1О одсуиво памсти. Настоји Н.Ј.111ЦС .могу олако скочити <»д ра-
с кнме и.ма.мо посла. јс. се. да сс празнина у ндсј.тма и лости, што ће тобожс слда у Гур-
Ирссуда нид учссницима у за- Тсжн.а јс свакс казне. да се кри- плану прикријс фразама. Чигаћете ској Срби „слободније ЛИСЗГИ." Вс-
вац по11раии и да се онијсма који би ио новмнама много лнјспих риЈсчи .'|ик<» јс питање, да ли ће српска
вјери протипу постојећсга стања у
0 турској УС13ВНОСТН II Ј0П1 ВИЦЈС нлционЈлна стњтр <»т\да поцрпити
Цриој Горн изрсчена јс по закону. имали вол.у д.1 учиис исти грнјех.
ндтива срца, алн нсћстс нлћи оно, какиу корист Тсшко јс на памсг
Нс .можс се са раллогом за казну дадс примјср. Кад би казна бнла :пто тражитс. I кћстс наћп одговор рећи. д.ч ће Србима у Турској под
рећи. да је блага, или дракоиска. ограничсна само на н>сно изрицањс па питан.е, којс свакомс од памст- режимом уставности бати много
11аш народ мислн, да јс блага. Он од стране суда. а пс и на изкршс- ннх Срба трсба да лсбди на устим.т. лакше. То ћс зависнги од иачина,
јс очскивао већу оштрину. Пекн 1ћс нстс, закон би промашио зада- питање: у каквомс сс положај;, иа- нл који ће сс уставна Ш1алапин.1 у
тзк, рлди кога постојн. Он тада нс тази српски народ послије прок.та- Турској примјсн.инагм Млздотурци.
опет, махом из инострлнстна, лржс
мовања уставносгн \ Турској. ипа ако с\ родол.уби што се мора
дл су клзие сувишс оштре. Суд се би спрјечавло зло, всћ би га под- му 10 иста донијела шта .можс ||рстн<ктани1и глсдаћс најпрн|с
није смио освртати на то, шта ћс стицао. Го би плступило у случају, ушд.ед тс иромјене да шкгупи н својс, турске интерссс \к<» им б\-
ко рсћи. 11>с.му је било главно да ако сс прлко помиловли.а ие би у- чсм\ се од свега тога српски нлрод де сталп до оп<.1лика Турске и
лакон примијсни како је написан. потрсбл.лвлло са велико.м пажн.ом можс нЈдати? прснлаин Т\рака. они нсће смјстм
Закон. који се може двојако прим- Помнловаљс, које би утицзј зако- 11рво, што јс послпјс велнкога допустити, да устанна нладлвина
прсокретп у Турској олбил.ним Ср- б\Д'. * извор јсднЈких прлиа $л снс
јењивати. престлје бити оно. што нито изречснс казпс онсмогућило
бимп морало упасти у очи, то јс. поданикс скиј\ нјсрл н пародп<к1и.(
му имс каже Можда је он сгрог. или гл свсло иа најнижу мјсру. у- лл јс нско.тико биоградских листова Измпјсниће сс слмо илчин нршсњл
лли јс закон. Гех Јига. $сЈ 1сх? чинило бн сам закоп игузЈрпим. чнсто кзо сз нскнм болним капа- насн.на: физичко убијањс бићс ла-
Прссула судскл нијс ни бллга. ни те битијсмбила нлнсссна штста п др јем изјавило жсл.у. да се образо- мијсњсно постспсним \бијЈН.ем ка-
строга. јер би у оба случаја би- жавни.м интерссима. Зато јстоиај влнп Срби Маћсдонци. који се на- кво сс вршн у спропским држзва-
ла у супротности са злконом. Кад свстијс право и дано вла.чаону, који л.1.к у службЈм.т у Србији, одмах И.1, које сс борс сл разним народ *
нрлтс у Мзћсдонију н Стлру Ср- НОСТНМЈ у окциру С11ОЈС нллстн. Мо-
се <» њој говорн. може се нма- јс из рлзлогл. што се нллалн па
бшу и стапе нл рлспо.тожснл 1а- жс тај нони систсм дј Србс \ Т\р-
ти у вилу само јсдно: ла ли јс НЛ1ВИШСМ мјеау у држави. у сган»у *
м(»|пн.см српсколч народу. Дркго, ској постати фатллмијц у то.тико
засновлна на закОну. Ако нијс. нлјдаљс да киди и оцијснн, шта сс што још вишс упада у очи. јо јс. нриЈс што бм сс мог.ш наћи н|кд
онда је незаконита, ма била благо слзже са државним Н11тереси.ма, да се тск сада кука како у Маће- много јачом грчком и б\гар4.к<».м
и.1и оппро примјењснл. До слда Нлш владаоц упрлнл.п ппшом о- донију
* пс.мјј дово.т.но обрзлопаних г.роплга»|дом. од које сс у усганно)
н спремних д.удн, који би с успје- Турској нсће смјетм брамити рсвол-
нико није рскао. да јс нсзаконитл.
таџбином готово псдесст подипа. Он
хо.м могли тлмо колнтн српску вером и бо.мбом. () снсм\ томс
*1
С тог нлјбол.с зна. шта одговарл држлв-
нико нсмз право жалити Сс. сгвлр у новим приликама. Го значи. трсба озби. 1.ИО МИСЛИ1И и нсоду-
што ннје оштрија. нн приговарати.ним интсрссимл Богато кскуство и да јс акција српскс националнс по- шсн.т.авати сс прсрано нсчим. шго
ц|то није блажа. дубоко познаван.с народа омогу- ли1 нке у току ношл.сдњих година практичнс и трс.шспе л.удс пријс
Очсвидно у кспрплиин због на- ћавају нашсм влалаоцу, да се тач- нз Српскомс Југ\ билз несмиш.т.сна можс бацити у бригу.
но опрсдијсли. кад и шта вал»а чи- и неозбиљпа. Сав рал њси био сс
нсденнх чињепица, које сс ничим
огрЛ1П1чио само на т<». да сс у Ма-
нс могу оспорнти. неки се сада лз-
1.ају разних изговорл. којс злсни-
нити у корист лржакс. 11окалао јс
то приликом помиловаи.а двојпцсО-
ћедош|јн н Ст. СрбиЈи створи шго
ВИШС С1111СК\р.1 Ј.1 пзртпзанс и шти-
Српски демократизам
нају на срцу и субјективномс ту- су ђсннх на смрт због вслсилдлјс За ћеннке разних котсрија и партија. Нп у јсдномс сс наролу у Ннјхјпи
млчсњу нлших пптерсса. Потрсбно то нска сс од непознаних пс износе Гдјс је рсзултат рала. кад се сада 11С ГОВОрИ И НС ПИШС1.1КО М1КИО 11
нрсранн пријсхтоли и пс дају непо са свијсћом л *.орЈЈ\ тражити спо- тако чссто о де.мократизм) као у
јс отворитн им очи, да п код и»их
требни савјсти. којима сс \носи само собни људу, ко;и ће српску сгвар срнскоме.
нс би били слијспи. у МаћедониЈи самоста.шо узсти у Све су српскс новипс дсмократ-
Држава се нс управл»а по осје- лабуна у пнтаи.е сувншс јзсно ла л.у- сво]е рукс'' ска 1.1асилз, свс политичкс аранкс
1,аи.има. већ по закону и прлвдн. дс од искуства. спрсмс н знања Сада се огпочело на брзу руку дсмократскс. свака јс српскл уста-
11икакав интерес, чак нн државни, нспио прелуз11ма1н и раднти да би нова демократска н сваки Србин

БРОЈ 20.
Цетнњс, 3. септсмбра.
Уздржавали смо сс од оцјењи-
вања пресуде Сула за суђењс анар-
хистичких Злочина Мислили смо,
да 1»е бити најбо.ље, да бар ми ие
повлачимо у расправљањс питањс,
које је у јсдномс дијслу српскс штам-
пе тако често прстресано са намјс-
ром, да се још више замрсн. Ра-
нс сс најлакше лијсче, ако сс често
нс разгрсбавају Вријеме ђе учини-
ти своје и објаснити све, што је
нскијс.ма било нејасно због исоба-
вјештсности, а нскијема зато, што
су жс.љслп да им буде нејасно.
Били смо ријешени да останемо
при тој одлуци, да нијс паступило
нешто. чсму сс иијссмо надали. Од
крађсга времсна умукла јс пакост
нспријатсља, али се зато јавила прс-
тјсрана болсћивост званих и нез-
ваних пријатсља. Ови нам дијслс
савјетс на основу лијепих побуда.
у што никад и не посу.мњасмо. ио
у исто вријс.ме и на основу вели-
кога непознавања прилика у нашој
земљи. Ми смо им на томс дубоко
захвални. I Бихове савјсте цијенимо,
али нијссмо их дужни прихватити.
ако се не слажу с појмовима на-
шсга народа и интересима Црнс
Горс. Да сс ови оцијсие како трсба,
на.ма ће се првима признати право
и способност, пошто сс налази.мо
на лицу мјссга, тс зна.мо, с чи.ме м
с ки.мс имамо посла.
Нрссуда над учссницима у за-
вјери противу постојећега стања у
Црној Гори изречсна јс по закону.
Нс можс сс са разлогом за казну
рсћи. да јс блага. или драконска.
Наш народ мисли. да је блага. Он
јс очскивао већу оштрину. Мски
опет, махом из иностранства, држс
да су казнс сувишс оштре. Суд се
нијс смио освртати на то, шта ћс
ко рсћи. Њсму је било главно да
закон примијсни како је написан.
Закон. који сс може двојако прим-
јсњивати, престаје битн оно, што
му имс каже. Можда је он строг.
али јс закон. Бсх двга, $с4 1ех!
Пресуда судска нијс ни блага, ни
строга, јср би у оба случаја би-
ла у супротности са законом. Кад
се о њој говори. може се има-
ти у виду само јсдно: да ли је
заснована на закону. Ако нијс,
онда је незаконита, ма била благо
или оштро при.мјсњсна. До сада
нико нијс рскао. да је нсзаконита.
С тога нико нс.ма право жалити се,
што нијс оштрија. ни приговарати,
што нијс блажа.
Очсвидно у нсприлици због иа-
всдсних чињсница, које сс ничим
не могу оспорити. нски сс сада ла-
Г»ају разних изговора. које засни-
иају на срцу и субјсктивномс ту-
мачсњу наших интерсса. Потребно
јс отворити им очн, да и код њнх
нс би били слијспи.
Држава сс нс управља по осје-
ћањима, већ по закону и правди.
Никакав интсрсс. чак ни државни,
ЦЕТИЊЕ, СРИЈЕДА 3. СЕПТЕМБРД 1903. ГОД.
нс с.мијс утицати на одлуку, како
ве се који закон примијснити. Су-
протно начело Црна Гора као прав-
на држава никад нсћс усвојити.
Прсд очима нам јс Србија. гдјс јс
чин од 29. маја 1903. увсо у упо-
трсбу начело. да сс и закон смије
погазити, ако то тражи државни
интсрес Против тога сс просвјс-
ћени свијет бори. јср се до зако-
нитости нс смијс долазити незако-
нитим путевима. Интсрсс јс држав-
ни само оно. што нс вријеђа по-
стојс!»с законс. Ако ти иитсреси
захтију, можс се који закон изми-
јенити. лли се постојећн не смије
погазити т ј при.мјсњивзти како
нијс написан. Дакле, ни иктсрсс
државни не захтијсва. да сс који
закон благо илн оштро примјсни.
Са тијем нема всзс питањс о по-
миловању лица. која су осуђсна,
што су учинила највсћи злочин
прсма својој отацбини и владаоцу.
Што сс тичс примјснс закона, ие
може бити сумњс о томс. хоћс ли
државнн интсрсс бити оштсћсн или
сачуван, ако сс закон примЈсни
благо или оштро. Ријсчн можс би-
ти само о томс. кад ће помилова-
њс битн штетно. кад корисно др-
жавни.м ннтересима Па иту онобива
штетно, кад нсодговара сврси зако-
на. по комс јс изрсчсна казна, која се
путсм помиловања укида или сма-
њујс.
Тежња јс сваке казне, да се крн-
вац поправн н да се онијсма који би
имали вољу да учине истм гријсх,
дадс примјср. Кад би казна била
ограничсна само на и>сно изрнцање
од стране суда, а нс и на изврше-
*е исте. закон би промашио ззда-
н питање: у каквомс сс положаЈу на- на који ћс сс уставна владлвина у
так. ради кога постоји. Он тада нс
би спрјечавао зло, всћ би га под-
стицао. То би наступило у случају.
ако сс право помиловања не би у-
потрсбљавало са великом пажњом.
Помиловање, које би утицај зако-
нито изречене казис онсмогу!»ило
илн га свсло на најнижу мјсру. у-
чинило би сам закон игузтрним,
тс би тијсм била нансссна штста и др
жавним ннтсрсснма. Зато је то нај
свстијс право и дано владаоцу, који
јс из разлога, што се налази на
највишсм мјеау V држави. у стању
најдаљс да види и оцијени. шта сс
слаже са државним ннтересима.
Нлш владаоц управља нашом о-
таџбином готово педесет година. Он
нлјбол.е зна. шта одговара држав-
ним иитересима. Богато искуство и
дубоко познавање народа о.могу-
ћавају нашсм владаоцу. да се тач-
но опрсдијели. кад и шта ва.ља чи-
нити у корист државе. Показло јс
то приликом помиловања двојицсо-
суђсних на смрт због велеиздајс. За
то нека сс од непозваннх нс износс
преранн пријсљЈОЗи и нс дају нспо
требни савјсти. којима сс уноси само
забуна у питање сувишс јасно за љу-
де од искуства. слремс и знања.
ИЗЛАЗИ СРИЈЕДОМ И СУБОТОМ.
Цијсиа: за Цриу Гору иа го.тииу ЈО крума. ка по
годинс 5 круна-, аак Зсмље 15 франака у злжту.
Урсђује. ОДБОР
Адрсса „Цетињски Вјссинк4' — Иетањс. А3ге$$е:
Ј.е Соигпег (кСсШЦпб* — Сеијцпб (МопЈбпфо)
Поједини број 10 пара.
Г0ДИНА1
Канва корист од устава? се добило оио, што јс ушљед не-
вјсштинс и исрада пропуштено. О-
Устав у Турској створио је по- бразована јс у Скоп.љу „Српжа
метњу у правцу националнс по- демократска лигг *. која познва свс
лнтике српскога народа Новине „Србе Османлије
*. да се ухватс у
српске из разних српских крајева, њсно коло. Ве1» сам назив тс нове
иарочито из Србије с усхићењем организацијс Срба у Турској пока-
су поздравиле „освитак слободе- зујс. да јој кумови нијесу у Тур-
у Огоманској ИмпериЈи Опет је ској. ‘Го често парадирањс са дс-
дошла згодна прилика. да се вођс мократизмом у народу. који нема
данашње српскс гснерацијс прика- ин аристократије, ни бирократије,
жу у правој свјетлости. Крупнс по- ни велике плутократије, ни довол»-
литичке промјсне у Турској и не- нога броја ннтелигснцијс, постало
вјсићоме посматрачу показују. ла с управо одвратно. Оно служи као
јс вг.тика већина л.уди, који данас средство, да се под дсмократском
дају тон и правац у животу срп- фирмом лакше прикрију нсзиањс и
скога народа. плитка и површна. нлопаки рад појединаца. Да јс тако,
То нарочито вриједи за всћину доказ је у томс. што су нски шефо-
Српфих јавиих гласила, од којих ви реченс лиге всћ почели на.мета-
народ српски још није чуо, како ти српскоме народу у Турској као
ваља да гледа на турску уставност његове представникс људе, којн су
и 41 му сс може од исте надати само њима мили. На даље трсба
Мјссто тога они су ударили у фразс, се запитати: каква је то нова врста
то иајљепше обиљежјс лакс памсти. Срба. који се зову Србима Осман-
Зачваљујући всћини вођа. каквс лијама? Српски је народ до сада
данас има, српски народ се унијек, знао само за Србе Старосрбијанцс
послијс свакојсга крупнијега лога- и Маћедонце у Турској, док су Ср-
ђаја који сс њега тиче, налази у би Османлије нека иова нација.
положају онога којс се изнснадио. Ако је то проналазак српске де-
Нацнонална српска политика зато мократскс лиге, онда јој сс на так-
и нема плана и правца. У њој воме дсмократско.ме раду. који ли-
свс изгледа приврс.мено. све од дз- јспо српско име замјсњује туђин-
нас до сјутра као у каквоме ло- ским. не може честитати.
гор) на боЈно.ме пољу. И устав у Турска уставност пробле.м је и
Турској учинио јс слично изисна- за дубоке мислиоце. а камо лн за
ђењс. Пошто код изнснађсних о- многс површне политичарс српско-
бично бнва да им станс моћ раз- га народа. којн су јој пришли са
мншљања, тако је и код нских здравицама и са чашом вина у ру-
вођл српскс националис полигике ци. Са.мо плитки политичари са
пос.чјјс великс промјене у Турској улица и из кафзна или какве са-
настало одсуство памсти. Настоји њалнце могу олако скочити од ра-
сс. да сс празнина у идејама и дости. што ћс тобоже сада у Тур-
плану прикрије фразама. Читаћетс ској Срби „слободниЈе дисати." Вс-
по новинама много лијспих риЈсчи лнко јс питање, да ли 1»с српска
о гурској уставности и још више национална ствар отуда поцрпити
излива срца, али нсћетс на!»и оно, какву корист. Тсшко јс на намет
што тражитс. I кћсте наћи одговор рећи. да ће Србима у Турској под
на питан»с. које свакомс од памст- режимом уставности бити много
них Срба трсба да лсбди на устима. лакшс. То 1»с зависити од начина,
лази српски народ послијс прокла- Турској примЈСњивати. Младотурци.
мовања уставности у Турској. шта ако су родољуби - што сс мора
му је иста донијсла. шта може прстпоставити глсдаће најпријс
ушљсд Те промјене да наступи и својс. турскс иитсрссс Ако им бу-
чему се од свсга тога српски народ де стало до опстаика Турскс и
може надати? нревласти Турака. они нс!»е смјети
Прво, што је послије великога допустити, да уставна владавина
прсокрста у Турској озбиљннм Ср- буде извор јсднаких прлва за све л
би.ма морало упасти у очи. то је. поданике снију ВЈсра и народности.П
да је исколико биоградских листова Измијсниће се само начин вршења у
чисто као са нскнм болним вапа- насиља: физичко убијање биће за-
јсм изјавило жсл»у, да сс образо- мнјењсно постспсним убијање.м ка-
вани Срби Ма1»сдонци. који се на- кво се врши у свропским држава-
лазс у службама у Србији, одмах ва, којс се боре са разним народ-
пратс у Маћсдонжу и Стару Ср- ностима у оквиру својс власти Мо-
бију и ставс иа расположсњу та- жс тај нови систсм за Србе у Тур-
мпшњсм српскоме народу. Друго. ској постати фаталнији у толико
што још више упада у очи. то је. пријс што би се могли наћи прсд
да сс тек сада кука како у Маћс- много јачом грчком и бугарском
донију нема довољно образованнх пропагандом. од које се у уставној
и снремних људи, којн би с успје- Турској неће смјети бранити рсвол-
хо.м могли тамо водити српску всро.м и бомбом. О свсму томс
ствар у новим приликама. То значи. трсба озбњљно мислиги и нсоду-
да је акцнја српске националне по- шсвл.авати сс прерано нсчим. што
литикс у току пошљсдњих година практичне и трезвснс људс пријс
на Српскомс Југу била нссмишљсиа може бацити у бригу.
и нсозбил.на. Сав рад н»сн бно се
ограничио са.мо на то, да ссу Ма-
ћсдонији и Ст Србији створи што
више синекура запартизаиеи шти-
Српски демократизам
1»сннке разних котсрија и партија. Ни у јсдноме се народу у Ннропн
Гдјс јс рсзултат рада, кад сс сада нс говори и не пишс тако много н
са свијсћо.м морају тражити спо- тако често о дсмократи.зму као у
собни људу, који 1»е српску ствар српскоме.
у Маћедонији са.мосталио узети у Свс су српскс новинс дсмократ-
сво]е рукс? ска гласила, све политичкс странкс
Сада сс отпочело на брзу руку де.мократскс, свака је српска уста-
нсшто прсдузимати и радити да би нова демократска и сваки Србин
 који па поставл.ено ппган.е даје најнови- „ПО н.има пуцало"! Врхунац измшпљо-
демократ. Покреће се нови орган народ, који особито љуби војничке ји радосни догађај у лашсм владалачко- типе јс управо гврђењу, ди је „пуцало
по перјаницима". Нити је било свађе,
јавности, и у заглавље њстово од- врлине и који је расположен да јс- мс дому. Тај ће догађај. надамо се, ис-
НИ1И је ко нерјанике слао, нити би по
мах се ставља, да ће заступати де- дино под управом просвјећене јаке крено обрадовати „Трг. Гласник“ и свс. н.има пуцало, да их је ко и послао. У
мократска начела. На управу до- вољс појидинаца подиже зграду који би били лаковЈерни као он. те заго Биогралл', на I еразијама, као да још не
лази каква нова влада, и она све- своје будућности, ие може се рећи (Ј нама неће морати више црпсти инфор- знају, шта су перјаиици. По п.има само
мацијс из бечке „Информације".
чано изјављује, да ни педаљ неће да се много одушевљава демократ- мртвИЈ’ема може да иуиа; по живима не'
Међународни положај Србије. Под
одступити од демократских убје- ским парадама многих својих пр- тијем натписом биоградска сс „Самоу- Да н.ихова по другијема може да пуна.
то је већ разумл.иво. Нарочито би им у
ђења. Организује се политичка вака. Што је у српскоме јавноме права“ хвали. да је данашп.и међународ-
сласт пуцала по леђима онаквих ружних
странка, и прва је ријеч н.ених по- животу обична појава рушење ау- ни ноложај Србије управо сјајан. Мило
створова, који са својим владаоием ве-
кретача: ми смо дсмократе’ Куд торитета. узрок јс не у жељи да се нам јето чуги нарочито од „Самоуправе". черају. да га исте ноћи убију и онл.ач-
год се, дакле, кренете у јавноме постигнс једнакост, већ у чежњи која ће најбол.е знаги. какав је међупа- кају. или онаквијех, који оштрину своје
животу српскога народа, свуда на- свакојега појединца да и он поста- родни положај Србије. И распикућа има
право да се похвали, да је милијонар.
сабл.е опробавају па љешу његовс су-
илазите на демократе. не ауторитет, који ће заповиједати, само буде ли му свијег хгио вјероваги и пруге. За гакве би перјапици били страх
и трепег, а поштеиијема Србима и ира-
Ко са стране дође у српски на- господовати и славити сс. Мало је буде ли му кредит већи. Ако је међуна- вим вигезовима 6пј:и би најбол.и другови
род, помислиће на први поглсд, демократизма у народа, који је над родни положај Србије такобриљантан како и помагачи.
да дсмократскијега народа не.ма вратима у улаз храма својс срећс га са великим ус.хићсњем црта Пашићева
„Самоуправа", Црна Гора је прва ту, да
нигдје у свијегу. Вјероваће, да ни и будућности исписао заповијест: се томе обрадује. Како да не? Кад Ср-
Американци, Французи и Швај- Само слога Србина спасава! Гдјс бија стоји стајно, кад је њен углед прсд
царци нијесу боље ни чистије де- се тако много чезнс за слогом, до- европским форумом велик. кад се њеним
Мисли српских листова
мократс. каз је да и сувише има располо- службпим представницима у царским и Без провјеравања, које им је понајчешће

Ако се дубл.с почне посматрати жсн.а за ћуд и самовол.у, које су крал.евским дворовима огварају врага. врло лако и са свим могућно, без основ-
најјачи подстрек за одвајање. А чим само покуцну на њима. онда је н Цр- ног позпавања ствари о којима пип1у,
данашњи много хваљени српски ној Гори мило и добро. Гако је. мислимо, бсз икаквог застајкивања пред питањем:
демократизам, видјеће сс нешто колико ли је тек предрасуда и кон- и код службене Србије. кад је у ниган.у „А ако није истинито оно што смо пу-
друго. Г>и1.е уочсно нсшто. што серватизма код већине од оних у какав успјех Црне Горе. Дакле, хвала стили у лист?“, без и најмањег обзира
мора да је или велика заблуда, српскоме народу. који досадише Пашићевој „Самоуправи **
, што јс била што се тако неозбил.ним писан.ем могу
или образина, која крије ЈИ.це правс својом демократском виком? Врли- тако л.убазна и извијесгила нас, дајеме- оштетити врло важии иптереси народа и

истинс. не сина мјере се по заслугама оца; ђународни положај братске нам Србије државе — ти листови сматрају као неку
врсту нарочитог јунаштва држање, које
наопака начела бране се изговором: сјајан. Она на.м је тијем приредила само
Српски народ, нарочито пак ње- радост, пошто смо се ми до сада сви- би се. у свсм памстном свијету, морало
„да су тако и стари радили"; пред- јем силама трудили, да дознамо какав је оквалификовати само као крајн.а неса-
гова интелигенција. има много осо- засуде и најгоре врстс чувају сс
мсђународпи положај данашн.е Србије, вјесност, а у гежим питањима и као
бина, које сс са демократским на-
као светиња очевине, а успјех но- и 1ек сад, кад смо прочигали о томемје- свјесна издаја народиих и државних ин-
челима не слажу. Гдје се сувишс
вс мисли, ма како добрс и корисне, родавно саоншгењеу „Самоуправи", чули тереса.
много говори о врлинама, ту их „Самоуправа“.
зависи од тога, да ли јс исповије- смо, да је сјаЈан.
мало има; гдјс се парадира са дс- Док је такав међународни положај Ср-
да личност за којом, као стадо Свака борба брани истрајности и од-
мократизмом, тј је највише потај- бије. дотле су њени односи са Бугарском
оваца за пастиром, иде маса личних само коректни, а са Црном Гором „до- лучности у сваком правиу и док живи
нога назадњаштва. присталица. мора се развијаги. И заго пос.шје првог
сга охладнили“. Тако вели „Самоуправа“.
11озната јс Србинова особина, да Све то, као и много шта друго, Разумије се, по њеноме мишљењу кри- корака мора ићи одмах други и тако ре-
воли заповиједати. У неким краје- не приказује у сасвијем свијетлој вица је на страни службене Црне Горе, дом: корак за кораком. То је дужност
вима српским чињени су нарочити боји српски демократизам. Он има јер, за Бога. ова је та, која је послала сваког народа према себи самом и та
дужност не може ни нас мимоићи.
покрети, да сс млађи српски свијет више неку декоративну улогу у бомбе у Србију! Крив је и г. Томановић,
„Српска Ријнч“
одвикне од господства и лати сло- српскоме народу. Српска интели- „Ло/м ни до данас, пошто је сам развој до-
1и!)аји мношма отворио очи, није био ка-
боднога рада, који доноси неза- генција чини с њиме параду. У дар да умотри ни извор, ни крајњи с.ијер Има л.уди који клевегају као што тица
висност. Читаве се агитације вр- њсму налазе многи несавјесни н.ени махинацијама, које су до садаинваа ста- пјева, да задовол.е једну потрсбу свога
ше у правцу, да се српска омла- чланови средство, да би се лакше ња доведе односе између Србије и Црне бића. У Србији, гдјс је клевета. благода-
рећн успјеху радикализма, задобила пра-
дина одвраги од јагме за чинов- дочепали извора какве користи. Горе". Нама се пак чини, да су управо
во грађаиства, таквих л.уди природно је
ничким мјестима. До општс карак- Њиме бивају обмањивани лако- зато, што је г. Томановић био кадар и да има много вшне но па другом мјесту.
добио доказе да умотри извор и крајњи
теристике уздигнута је прича о о- вјсрни и 'заваравани трагови пра- смјер поменутих манихација, односи из- Читаве групе партиске клеветом се слу-
ној ссЈванци из Србије, која успав- вих на.мјера. Зато се и налази тако мсђу Црне Горе и Србије овакви каквн же и клевету сматрају као своје главно
л.ује на крилу своје чедо и тепа много лажних демократа у великој су данас. Да ни. господо са Теразпја, оружје у политичкој борби. Људи, који
11ијсс1с 1осподину Гомановићу и свијема те групе сачин.авају, пстнна знају, да је
му: био мајци срески пандур! већини оних, који се по српској го оружје по моралним појмовима кул-
У народу са правим демократ- јавности размећу својим демокра- Црцогориима далн повода, да виде, ко
пишс по нашим фаворизовапим лисго- турних л.уди недозвол.ено, али опи знају
ским особинама то би било нс- тизмом. Чим они подигну прашину вима чланке про1ину Књаза Николс, ко у исто доба и да је сграшно и да је
могуће. својих демократских убјеђења, од- шал.с у Ирну Гору прокламације на буну. код нсдовол.но просвјећеног свпјета често
ВластоЈвубље српске интелиген- мах треба бити на опрсзи и оче- ко нокчано погпомлже у Биограду неке довољно, да осигура успјех једпе поли-
тичке групе, и они га се лаћају.
ције пријешло је већ у причу. Ко- кивати или какву подвалу, или наше нслздовољнике, ко склапа тамо
„Видјело"
лико ли је страница српске исто- маску, под којом се криЈе нечисто завјсру нр.пику наше дннастије и ко до-
нушга да сс из крагујевачке тополивницс
рије без разлога исписано крвљу лице, или жел>у да се завара про- узму бомбе и пошал.у на Цетин.е да
само због отмице око власти! Са сти народ, или намјеру, да се из ви, даклс, ннјесте дали повод да се то
великом борбом долази се на власт; руку критичара избије доказ о њи- уочи и утврди, односи би између двију
Поновни избор патријарха
Јуче се српски народии црквени сабор
послије издржане велике борбе си- ховоме назадњаштву. То је главни српских земал.а били, какви би требало да ноново сгсгаоу Сријемским Карловцима.
лази се са власти. И то је једна разлог што је у јавноме политич- буду. На овом састанку прочитан је акт, да
Ако сте тако сјајан учинили и међу-
од особина српске интелигенције, коме животу српскога народа све народни положај Срблје као и њепе од-
избор Гаврила Змејановића није потвр-
која је у супротности са начелима добило демократску боју: новинс, носе са Црном Гором и Бугарском. онда ђен и да за па|ријарха греба бирачи
демократизма. друго лице.
политичари, странке, програми и вам се нема на чему позавидити. нити Поновним биран.ем сигуација је мпого
Тешко да ће се у јавноме миш- начела, али рад не. Он посрћс се имате чиме похвалити. погоршана. Због тога јс саборска већи-
Јвењу којега народа тако чврсто унатраг, јср и на даље царују осо- Претјерао у ревности. Драгутин Ј. на. заступл.ена радикалима, била прину-
Илић прегјерао јс у ревности. Његов
угнијездити разноврсне заблуде као бине, које су у очигледноЈ супрот- лист „Србија“ упозорава српску владу, ђена да изабере одбор од дванаесторице,
у нашем. Довољно је, да већина, ности са домократизмом. којима је ставила у дужност да се по-
да прочита записник опе скупштинске дробно обавијссте и распитају иашто се
више пута заведена и необавјеш- сјсднице у „Гласу Црногорца“. на којој иде непотврђењем првог избора: да ли
тена, огласи нсшто за истину, па су новодом интернелације нар. послани-
да тако остане за дуг низ година
и послије супротних доказа. Није
Хроника ка г. Ж. Драгокића прегресани црногор-
ско-српски односи. Тај је запксник објав-
је одиста стварни узрок незиање мађар-
ског језпка изабраног Змејановпћа. или
шта друго.
Снгуран извор Мсђународни ноложај Срби- љен неки дан у нашим званичним нови- Тај одбор је држао многе сједнице,
необично у српскоме јавноме жи- јс Претјерао у рскности „Пуцало ио пер- нама. Удворичка ћуд Драгутина Илвћа конферисао и • авјетовао се. У јавносги
воту. да се противно мишлење о- |аницимаи. види у штамнању тога заоисннка некак- још није познато шта је све урађепо.
гласи као издајство и да се и за Сигуран извор. Биоградски „Трговин- ву парочиту тендснциЈу наше владе. Због Посланички клуб српске радикалне стран-
лош правац добија всћина при- ски Гласник“ узима као сигуран извор тога „СрбиЈа“ препоручује српској влади, ке у погледу садашњег положаја још
и за ствари, да јој тај поступак послужи као новод
сталица, која ман.ину гони до ис- бечки *
лист „Информацију
које засијецаЈу у чисто породична пита- за опредјељивање њснога држања према
нпје узео своје становшпте. Он изјав-
треб.љења. Такве су појаве нсобич- н.а нашега и српскога владалачкога до- цриогорској влади. „Србија" је претјера- л.ује, да зна колику одговорност носи
на себи за сваки свој корак у овим теш-
не за праву демократију. лш. Поменути бсчки лист, иознаг по сво- ла у ревности. Записници скупшгинских
ким приликама, те зато хоће добро да
Има и много других особина у јим антисловенским осјећан.има, напричао сједница морају се објавл.ивати у „Гласу проучи ову ствар.
самога српскога народа, нарочито је пупу хрпу измш1ЈЛ»отина о некаквој Црногорцу * на основу одлуке наше На- Шга ће све и како ће бити, у напри-
пак у његове интелигенције. из ко- проМЈени у кругу породичнога живота роднс Скупштине. Како „Глас Црногор- јсд Је тешко рећи. Главно је то. да тре-
нашега владалачког дома. „Трговински ца“ излази једанпуг недјељно, у великој ба добро огворити очи.
јих би се дало закључити, да да- Гласник" упућује због тога на Цетиње потреби највише двапуг. то није чудо,
Било је гласова и о споразуму чла-
нашњи много хваљени српски де- питан.е и вели, да чека на одговор. Ми што записници не могу брзо бити објав-
нова сабора између себе. Говорило се.
мократизам није постављен на чвр- немамо овлашћења да му по тој ствари л.ени. Само тако може се објаснигп што да се радило на споразуму између са-
сте ноге. Нетолеранција је главно дзјсмо одговор, ниги знамо шта би му је записник поменуте сједиице изишао мосталаца и радикала у томе питању.
обиЈвежје политичке борбе у редо- одговорили службени представници наше тек ових дана. Га јс сједница у осталом Је ли тога споразума било и шта се н.и-
ако у општс буду сматрали за била једна од пошл.едњих нрошле скхги-
вима. који се намећу за представ- лехич.е,
потребно да дају објашњења и о ономе, штинске сесије. Мора да го схвака и
мс постигло. не зна се. али би добро
никс и заступнике мишљен.а срп- што је свакоме јасно. Али ми можемо лист „Србија“, али му је ипак мило, да било да је тај споразум носгигнхг. јер
би он много олакшао ову ситуацију око
скога народа. Јавна дискусија во- „Трг. Гласнику, који тако нестрпљиво и једну јасну и невину ствар употреби избора натријарха.
ди се без поштеде најбољега увјере- чека одговор, рећи онолико. колико би као новод за завађање двију српских др- Пије бојазан у томе да се поновнн
ња, само ако се не допада личност, могао и сваки Црногорац. Све од почет- жава. Да пема ге свађе, Драгутин И.шћ избор неће извршити. У питап.у је. да
ка до свршетка, што јс донио бечки не би имао од чега живЈети. те би морао
која заступа противно гледиште. А лист „Информација“, апсурдна јс измиш- ићи да тражи у Сарајево милостињу код ли ће тај избор бити погодан и хоће Ј1М
управо демократија је та. која пре- л.отина. Један од госноде из редакније г. Косте Хермана. наћи одзива за потврду. Око тога се
лази преко личности и која нетрпи „Трг. Гласника- приликом лањске посЈете на више и запин.е. За српског патријарха
„Пуцало по перјаницима *. Један био- греба бирати лнце. које ће одговарати
никакву повлашћеност, па шљед- биоградских новинара у Никшићу могао градски лист као какву причу из „Хиљадт и своме позиву потпуно. али и које ће
ствено ни монопол увјерења. За се на лицу мјеста увјеритн, да је управо једне ноћи- измислио јеиискитио свађу имати и угледа код оних, ,од којих за-
глупо мислити на оно, шго је саопштио између наших Куча, ц ако од 1ога нема
народ. који се поноси традицијама бсчки лист. Ако је „Трг. Гласнику толн- виси хоће ли тај избор потврдиги или
и чијој је појезији главна садржина ко одговора мало, онда нека се задово- ни грага. Гом је приликом надовезао, не. Вал.а пазити и на једно и на друго.
како су т,1мо били послатл перјаници.
слављење личнога ауторитета; за л.и најјачим и најразложпнјим одговором, да мире, али да су з.|у прошли. Јер је али,~ 1Пј нашем мишл»ен»у. највећу нажн.у
греба обранп и на го. да изабрани српски
 глри:зрх .1ДкЛужу;е то по!чер<,п.с п п ч,ч.«м *висннлм Њнм& ннје било 10 кул« мпг.п: л <,) .с ллгл иа Хрватс лбо1 Чим јс освануо 2*< јули иснп.згз пу
: >ч<»М 11О'<ЈСТ КоЈЛ М.\ <с \к.1<\,.с гх рс 11>1<х<>п жпиот. иан утнцзја од нс1л то1з •ЖО.ПН.1И) тругнм М)сс1има, .1 наро« ШЈКЗ Д111ЛЛ |С НЈ Но1С МЗГ.О К КСЛИКО, ГС
0.1 ||.<борз нлриррха не •п.ба и не .и»г свиЈета и нслапнсно <1.1 н«гл, слм сс
чн«о V Зздру. При по.таск)
* соколашл и.» ЈС II 11НО НЈрОЛ. 6СЛ об.ШрЛ В|Ср(* »1 1<3«
. мрч' се пратпн плртио • ..«(.«њс То с|'» себи \..131 ј<». ()н |е брдски војно Задра. |Ј.1Н|аии с\ деионстрнрхти и нл« рОДЦ|»С|1‘. ).Н<» учсшћл у ОВОМ ВСССТ.у
.. ч»кн> ертко 1гицн(>1иМ1<>» пнтјц.с. којс ПорОДНЧЈН. Погпумо ПЈСран ОИ1СЛК ||<1О« на;|ц к.|мсн.см нл хрвагску чнтЈшшцу. Ј У 1 сзг прел полнс (ло тур.) у иро
»н11ШЛ’ГО НС 1рсбЗ \В.1Ј'»"1Л у плртиску вог карЈмсрмог обил«Ж|3 впди сс н ма кад су <с соколаши попрзги.1и. обновилп
егрлИОЈ ЗДЛ11ЈИ ПС1Ј110Г СТЈНЛ, !ДЈ'с се оку
•'<рбу »« длпаги му пзрп * »шскп оби Н1.19а6»1 ПРКПГОрСКОЈ у Ј10ПЛО11\
*. Овлјс су дсмонстрзцнј) Клко сс ових ллнј у пи.тл си.тил спепит. прочкипЈ јс прок-
лсжЈс. су ииоасии јагагани, хЈниЈри, еаб.к Залру лржи учител.скз копфсЈкшпа. то .1ЛМ.1ЦИЈЗ |< лржанн <\ II Д\ТТ« ГП|'ОрИ, ГДЈС
1С Н’ СС иа п;ј ОС11'11'4!11И рллилп. Ш!Ш1м.М1 II 1П1ПКС, ИОНЗЈВИШС крсиснк»чс су Тхшј.ши )ногрије6и.1и <годну прклику сс истмилше једклкост. брли\кпк> и «л-
\1 1|СХ I V 14Ч\\
*.11.1Ш б'И»1. .» ПОЧПС .(« СС и ппоко скс оковано тлмкнм срсбр<»и а. да СС 4 1"(Н'НСКОМ С.1СМСП1У СВС1С« гс бслоб-
РЈнп1Ја слободе свих и.фода.
14 « нр.не нскт ондз о.п’нчфни фактори клд шго. н дрлнм камсњс.м За овнм .Шрно 11ЈНЗДЈЈУ НОЈСДИНС учшс.к Ди<»ЈИ- Ова| ’1нп по«др.тп.геп јс чП1’рли.',н нпј«
6\.»у (.прсинн да понуку и <ву одцшор- до.1з<е молс.тн <. кнкжа. цркавл. м.1инова. ЦЈ су 1Н.1Ш1И раЈбИЈСНС 1.1314 *. 3 ТрсКИ |С не иудикс. у.< пуин.зпу и 6урш» клица-
Н»»С1 .<3 ТО. нс б<»г .<»1.1 какннх. ирлг) простпх. ллн та био в.»р11Јр\.кн нсирс6и;ан. Т<» је Рулолф ње Живио Су.чтзн’ Жипјс.м с.1о6оди’
Т" (пнање шпн трсба. 1111111 спије бигн дику игрз!)сних од каменл н. очсвидпо. Кз.тнћ акидсмскн сликар и:< Земуна. Он Жипио илрод' Жипјс.1л по|ска. л с 1|».1Дл
н.’р..чк1>. з к<> му буле лз" гакво оби удсшенс .м локалпс потрсбе. Па онда јс С1.1;;п> н посиатрао СоКо.ташс, кзд му пуцао јс 101 1ОН.
>. а'?с бсл пуждси нсвољс <нрпси1и1ч * се илрздс ол дрвегл ла домлћу потрсбу м нски Тл 111јани рскошс. ла пикне противу Од\ Н1СП.1А'Ц.у ННЈС биЛО КРЗЈЈ Г»\ рНС
нг слм<» »> сноју дужност. него и п срн гзздинство. нлродно одкјсло. иушча н н»|»х. ВзлмК не х1Једс Онп сс оборише овацнје нас!Ј1111.1с су сс и гл.с дзнл н
<•> нјциомллиу сгвар жснска обукз. мрсже <а риболов, жита, б]есомучно на н., бзцише гл пол шнс н нпћу. тако .1ј 4111 лпих 20 дан.|
.1» СС рЗДН1О КЗКО Трсбз. 11.1ГЦССИО ЈС. КОЖС II дрво И! црншорских 11.131111113. нспрсбмЈЈше ВИЈССТ о добипсној С 1Обо.1И. којл ЈС .1«»
.13 ДО ПОНОННОГ нлбора НС бн нидошло. Црногоркл је <»сга.тз п|срка својој при« прла одмах и V нк<».:нл ссла вар1нни
>• :’.Н1.ШИ III СС И Д.'Л.С КЛКО сс ночело, роДИ: као и ОСТЈЛС АСЖКИН<11 1Н1Ј 110.41 Скалра, НЈ1НХ1Л ,с и нзрнд и« околинс
«*с1»с биш чудо ппо ),«. *
.»•» н.татријарха алсјсстп буди ко
на столииу срн- МЈктпе. ПС.1СМС ствари н украсс. На нл«
ЛОЖбн ЈС МНОГП ДИК1ШХ ВСЛОВЗ. .1.1И ЈОШ
Новинарски конгрес у Љубљани да похитз и да споис од\ шсп.исца да
видног илралз. шаллћи Спо’с дсипаиијс
и пкше филиграпсеих н копзних жснскнх У понсдјсллк јс у Љубљанн отворсн на чссппјн«.
\'краса од мстзла. То <»у фннн, ц;снп.1ч- коНгрес с.шпенскмх новинјрј. Учссиика Гјко 20 |\.»а Срби кклдаргки нрсдио-
Црна Гора у Лондону кн ралопи, ш1о служи нз час! ирно1ор- 1С бнло 120. ОД КОЈИ ЈС НЗЈВСћИ број бко
ском укусу »1 прногприким иа)сгори\13 Чехл. Кзрош јс би.та окиКснл лзс1звзнл
ђсни сисшгсчствсш н коцоблшмм (кнелои)
г. јГушлном Вучкопићсм. који ЈС ИОСИО
II јм» |с балканска ил.тожба у Локдону Нијссу лошс ни мпсном бојом итрђенс
и тр1и'«1|Н11ЦЈна. гости су дочекнвани нд турски барјск. ишлп с> на срнјс1ањс Врз«
одавно окључсиа ннзк се о п<ој још Жнвонмснс к.тнкс К|в.1ла Ннколе п |нш
жељелничкој стзннцн нл свсчан нлчин члннма нз м|ссту тплном Вс.шки Рус.
н- Ш.1КО пншс. Јслли гакЈв маштс илишзо нских вођа ирногорских јунакд у плрод- Дивно јс бнло вилјсп! кади сс ио лви-
и пор\ I тога |с гр)па лз групом дола«
IV у бногрздсхом лнс1> ..Слмоуправи''. шс око 500 Србз Врачзнз 11редвођсн|«
иом олиЈСлу. лти <\ црногорске еликс н .тн.та Црво су дошли Хрвлти, па Чеси.
оллк.и
* и нрсноснм1> она| дио, који се су|И1шс далеко <»д савршенс1ва. Ра«м|с« Пољји.л. 14'сн и тзко редом. Тога дзнј свсшгеником Псгром Мрси(>1ш1«см н бзр
«»1носм нз од|сл.ак Црна Горз, ла би се
штсис по зидовима у олје.т.еп.у. оне ио у часг русккх гостмју Руски Кружок при- Јактзром сз Г)р. бЗрЈак-ОМ V руцн, диннијс
|<||Д|С.1о кзх.тв је утисак Цркс Горс сиојим СПЛКИ НЛЧКН ИСС.О (.ЈВЗјУ ЖСЛ.)' Црного- рсдио јс С|аји) вечсру. којом су прили- јс »I ДИр.'1.1ШИЈС би.ТО ПНДЈСГИ КЗДЈ СС. НЗ
\ЧсШ!»СМ у 6.Т.ТЗК11СКОЈ нл.тожби учнннЛЈ. РЈ4Л. да 113 11.1.1111)' рсиродукују крзсотс
КОМ 1М IV МНО1С ЛДРЈВИЦС V ЧЗС1 »I С.13- састанЈК. сриски полдрЈПишс ул нуц
*
Он 1.ТЗС11 н.нховс природс. кјк.» бпгзтс бојзма. пу СДоз.НСКОГ ЈбЛИАСЊЈ >1 НЗПрСТКЈ. н»аву — к. *.ич)1»н Жипјелз слобода! жи
11а |>т оллпадном крају Лонлонз нвллзи Кошрес јс отворио крдтким. ЈЛИ ср- вио нарол. з нзјливннјс |сби.то. кадс сс.
тлко н лјноснс нлг.тс.тнил планинских
се вслика равнииа. покрипсиа нрострл * впсова. ри|ска и долннј Порсд фок *« дачнн.м гооорои др Холачск. урсдник окрснувши сс корпоратноно. луж иијс/.с
иим бзракзмл дворимл. лнпннм папн« 1рафскпх СНИМЈКЗ И.<ЛОЖСНС су II П4Г.1 ..Нлродиих Листи”, послијс чсгл сс при- главис пијлис лаоришс лпјспс српске
.|..>иима сз чистнм двориипима и је.<ер« рсгс Можс сс рећн. дј је илбор нлло« ступикб избпру нрсдс|ед1шштва. За нрсд- пјссмс.
иииз с.1 отокамз. Го |с .,ЕагГ.< Соигг' тј. Тако ппстројсиа у рсдовс <шј корпо-
ЖСШ1Х СТВарп \М|СШ1И >1 дз ИСПОЉЈНа сјслника кошрсса јс иллбран лр. Хо.тд-
||»офокски лиор. Ту сс свзкс године. од просготу м псуси.исност животз \ Црн<1) чск, а ј 1м>П1редсјсл1шкс Словсиаи Гре- рДЦИЈЗ. ОКруЖСНЈ АШ0Ш1ВЛМ лругог изро-
ра1И>1 11|>о.т.сћа ло полнс |ссснн. прлрс« Горн Простотл Црнн. ирзца поражзва- горик I* Словзк лр Раг. ла. чим јс ирисијслз \ зи.1н<\ ппјмог ста-
ВУ1У рлше ит-ожбс Сгзновниц’* лондон 1\1»ј јс у свсм\ ’>сии •»1Н|е.1\' н оруж|>’. Начс ник взроши Љубљанс. Хрибор. ма. гдјс јс пл1И|л иЛнка илшл <л инмш-
СМ1. којих нмз шест мн.тиона. трлжсћ. * 1:шлсЈииз сс веомЈ допјдј иркогорски иоздра л^ЈЈуКи 1»>стс. лажслио јс дп ова пк>м чниовиика. очскнвао овзј долзаик.
ззбаис и одмојм од ломореног скахи« ССЛ.ЈК Опн I'••I|I)!II» рлумлју. кзкп се II • >р|Јни!Јци|’л б).1е свеонћа слопснска ор« .'мсвнрала |с у почлсг војнз м. ној. ј
дјши.с1 ра.ла, доладс оваио иј цно дан, ;<ашто сложи.1 и.ихов прпст начнн жн ГЈ1111ХЛЦ11ЈЈ срнска н|ссма и пуцњапа продужл1м.1а «.с.
рз<|дсла)у нлложбу. слушају нз отвере- Затмп јс нзстало чптаид* телсграфских Кал сс утншалз крсг.з лржл.ш су на
пота »I олушсп.1.С1111 су ИО|>И1ЧКО (орштач-
н >м ио.т.у мулнку. П(>.<з)у сс ма чзмнниа ккм карактср" * *111иЈ.
^.а»1м1 <»д ^гарииз по.«др.' з. којимз се кшнрссу чсстита рлд. српском ЈСЗИКу говорс I г. пртз ООрлд
и на ратним взл.тушним напракзма. |еду нславнсие слшкгнске кн лжсвинс. Прс Н1>лне јс б» * 13 скечзнз зкздемнја 11опови!| н учител. Хараллипи'
*. \»»дриК;
II !1ИЈУ ИО рзлнии рсс 1орЛ11Ир1МЗ. и овим у члст к»вскачком прапку Примужу Тру« ГОАОрН СУ ПрОПрлћсНИ б\рНИМ V МШЦИМЈ.
кНЛЗЈ) нријзтно сл корисннм По|||Т-» бару. а око подме |е било свечано п<»- жнвио Султан’ Ж»Ш|елз слобо ш' Живио
п.мтс јслан шидниг та улл.т. н.т прзш.т.н-
ннх н лагушл.нвнх улица пуних крсос
у.талс у ливно украшснс н лскпрнсаис
Српство ,1Ј1 ЈЦ>\ <4\1СНЈ ТСН4.Т|11Л .»3 СНОМСНИК Тр\'-
бару .•'<» при.тпком .трж.тнн су свсчапи
гокори н прско ПЈХЈГрлма.
Народ? живјсл.1 воЈска’ л јлнјсм повело
се српско-ирнопфико »>ро ул п|сил".е
српскијсх пјесама. док <\ сс виђсннјз 1ица
ојшгс н палатс. нунс свјсжсг вззлуха. Монашка скупштина < 'гпг/.ч длиа тр У 11О1НС јс био ззјсдинчки ручак у частила код вхтијс. камо су отншлн на
хл.11ОПИНГ. ралноирснс дабдпс. бсскрЗЈНог жана је у млн.«и.’р' 1"1н;1»1пцп. \ Србн|И. хогс.ту ..Уннон ’. ЧССТИТЈН«.
ужиплиа II доглс псвиђсннх нопина. Др» монашка скунштина. Опо јс шсснассга Как<> иоаинзри.из :«з овзј конгрсс нијс При понрзтку наспвилс сусе ‘шлцијс,
д»« сс л;« 1ИЈСИИХ љстњих танл ов.цс голинл <>д како се нонасн у Србнјн са- дага 1К)Н.1ЈС1Ицл зл подвоз нз жељезнк« ка.ио сс Срби Нрачанн »»диори.ш мјло у
6јн>Л нд лссстинс хил.лдл лнпл Управз сгјју ци. то су цо подне учЈсикци конгреса авли|н иате ирхвс Сп. А.тскслндра Нсв-
.1:;|г1> Спип-а” прибирл обиллте нрихолс. СКОГ. ГД)С <У НОЧЈШћсНИ рЈ 1ИКМ »иКсм и
Ђачка трпеза у Сарајсву. Заулима- прлтИ.1И мнписгр) же.Ћелнпца протссг. у
ч»1|им нишцнил покрнпа свс илдзткс око њсм Днбротворие Залруге Српкин.т у у к«»ме се илражанз огорчсшс због та иедом а .итиЈси су всссло донрлКсни д«>
илдржана огромипх доклла и нжложб« *
Сзрзјсву |с нтворснз ђлчка грпеза То јс лИСП П(Ктуикл ОНОГ МЈСС1Л Г.11С СУ II ЛОЧСКЈНН
Слдз |е у ,.11аг1< СоиП-у поду|нум Кзла се пријсшло н,» прогрзм рлдз. Тлко су рсдом до.талилс дспугдш«|е нл
усглнова. у којој снромзшни ђаии долз
бллканска Гиложбз. т ј унутрашн« н
IV ДО добрс Л ЈСВТИНС .хранс и Н41Х имз др. Холачек [с чнгао и.цјјсшгјј о дссс- других ССЛЈ. Дл илрллс ллхћл.иикг м дл
чп.» *.11с простори|с ..трофовског лпора" V ЦНјслом обра |<и\аном свијсту. 1дјс јс т<Т1Оди1Ш1л'М рЈду с.чопспских ноиинара ронзнн ус!ав.
13узс.ш су рддио.тики ПЈХдметн н нЈра- Нзчхи ЖИПОТ РЛПИ<|СН И опл српска у- и1 хогз сс види ла мисао словснскс .«• При.тиком ових маиифестаци|д увс.тичл«
ђсшшс. дони|сте и.< Србн|с, Г»у1ареке н ЈСДНИЦС К1ШИШ напрслујс. тс јс прсхто- ло јс рздост још н то. ое.'1обо!)С1ис по«
С1ЛНОВЈ добро 1«с доГ»н.
Црне Горс. ТлкоЈјс су Ароинија. Хсрис- ЛИТИЧКИХ КриМПЗ. (К.тобођсн.е 111ИХ 1ЈМ-
Нијс било помнловања О прссто.то жио |»елолуц|1)у, која истичс руско-иол,-
1опина. Дпдилцијл и МпКедош1|з нослали ски споралум нз тсмсл.у кзроднс. соци- нкчзрз. као и иирсн.с крвк (кркнс о«.вс«с).
нашљсдш1К<1В) даи) очекивало сс у Ср
кј н тложбу искс с|ицс нрилзћодс, Л.ТИ ЈС те јс и мсеље трЈМ.т скоро ш 20 дзна.
6пји ла ћс бити номилован.Ј »• политмч- јхтнс и културнс једнокрннос 1 и Рслолу-
опих срл<.м *срно мало н г<> само олије.то. Досз.ишлдеи живогу народл \ прскоЈ
ких криваца. а нарочито новинлра. и ЦИ|3 |С јслноглзсно нрнхвзћсма.
вед и Кн.тј м јп»1, тако лл се о >имиз нсма, Нонкнлр Стрлхоиић ил Москвс прсд- нмпсри|||. којсму рални .икони к мзре.тбс
онијсх, тс су ос\ђсни зз официрскс ком
1.Н..ИМ штз II рсћи. Злто СС ОЛ|СЛ»СНЛ ложио к дл сс издзјс орган. који би из- спугаваху слободу лј рЈ.шшак и плпрс«
Цј»1К Гмрс и 1м1.|рскс снзблЈсвсна доста плоте. Муђу тијсм нрссто.1<»нашл>сдников .таин' на чстири слопсиска јсзика. лак у сваком поглсду. освамуше бољи
дан јс ирошао, али жсљног по.милованл
1н>гпуш1 II т.1ко ралнопрсно да јс немо- ПоСЛИЈС ГО1Л СС ПРИЈСШ.Ш НЈ лаљн дио дзни. јср ноиим реАнмо.м у<1.1пом ла«
нијс било. Истнна, бк.то га јс. али су то
1)1»С НС ПОКЛО1Н1П1 олбил.ну пажн.у. ПрО1р»ММ. ЧХГДЊС рсфсраГЈ. л по усво- гарЈнто11311Л јс с.тобода свич е.1смсна1Д
хтнковш! и убнцс.
<>к,| и.1.1ож6л је очскидзн дохал, ла |СИ’У 1М1хову. конгрес |с закључен н учс- бел ра<;шкс ВЈСре и нар•»днмсти.
!ри 1.1.НШС н сзлз нсзапнснслржапссло« Војничка побуна у Маглају. Иалувсна Али савјссннм и енсргични.м радом V
СННШ1 су прирсдн.111 »13ЛСТ у околинн. л
*искс
1А нл 1к»лканскои Полуосгрву. наи |е јсднз новз афсра Ствзр |с у овомс:
лз ш.м у Трст. днним (|ри.Т11кз.мл корачз се нјн|>к|сл
реднобрло нзпрсдују нндустрнјсхн.кул« И.т Г>счл су сс праћали ла СзраЈсво рс
турш> н скопомски и. судсћи по дана- лсини војннци. У Мллају су их сгриалк Миридити се бунс
1Ш1.ИМ Н.НХОЛИМ приликлмз. ПреЛСТОЈИ у вагонс жсљезннцс. који служс за прс
им у нз)блнжој будуКности. још всКн Нол мзркс. Рслсрвич 1С С) СС нрогиву ТО13 Младо-турски понрет Скадар. Мзннфс« (зцнјама <а прокла.
моваље устзвз учес.гвова.1д су сва плс«
мсна зрблнзшкЈ. али Мирнлнш •сшни
Н411Ј1СДЈК у п.иховои уиуп1ри.см рз.<пи1»у, побупилс и КЗКО н\\ ПрОГССТ НИЈС НИ111ТЗ
МллДО«тур\КИ покрст нопраКсн је сум« нкјесу хтјелн Уи.ншои ш њих ка<> дј
1ош всће бллгостан»с м. сл овни. 10111 помигзо. дохвати.ти су кочнмне н взгоис
н.ичовсм. онако исто кло што се у нм?га ННЈС билл ОД .1113
*1313. ТС |Ој НИЈССУ 1111
11с1. нрошнрснА у политнчкои смислу злврнули тако. да сс в<>.< ни|с момо крс-
нути. Ил ДобоЈЛ јс ПОЛП.1НЛ Н('јс».1, којој још јслн.тко сумп41 Прнје сс суинлто у кла1ш»лн киклкне нјанд.* 1<> |с иало у
Ришд сс ч.» шшосои иожс сјститн оних
чисте кл.и;срс оннјсх. који су даровзлн
а|>п»ј у крпи »I Осгалом што је »один- су <.€ рСЛСрВИСТИ бсл ријсчи ИОШШОВХ1И очн к мно1и су НМ 1|рс;1'»Р)
*ИШЛ.1И. ДЈ 6и
устзн. а сзда сс сумипт у онс што ту усгав- н они трсбзтн да П1|апс спо)у рл.нк I гј
јс.тз лз ос.тобођснА
* Ц.ИХ0НО од турског и тако с\ 250 људн С1рпини у га.мшшу
рлди побунс. пост имлју д.т уводс. Пријс сс пнгало. ла
1зриа. 1.1сдсИн на и.ихово 1311.111111« бла« ларованс уставннст. а.ти они нс \(|е«
сс нкје ствараи«м уставиог иокриа хтјс- доше ч)1н Крниало им се Онн с\ <нп
1остапА Нкнс жртве бнле су нм ол ко-
ло д.< НЈИ1 рз рсформна лктца вслнки|сх Рјпи|с д.)1и пј ЦЈригрзл I« н.1 Туркс
рисги и. хил.тј н.имј, с.нженске су лр-
а «иг С1уш1де чвретои
*а
||р|>Гр<Ч II НИПИЛИ 1ЛЦИЈС
ногом на лут Словенство сила. а с.1лл сс пнта.' х<»Ие лн турска
мзса. која јс ао садз умјела ла слуша и
Њихов ноглзвицд Прсик Г>иб Додј нс
само ш(о ]с био свргнуг, но |с олведсн
Ирпа Горл. нл.тсда. дл јс слј6ијс лз« ДвздссстпстогоАкшњица смртн. Од ла са мисиис глсла на остале нзродно- нсслјс у даточснд- Збо» т<нл сс Мири
ст»1. моћи да влздз и дл се нл;сД1МЧи сј 1ИП1 »I љутс 1|Д ТурКС Чим су М ОВО
с1» ' !,с»1и. но 10 само »мгледз Н>пј у КЈКО |С умро 11Ј|.ШЛМеШ1ТИ|Н руски при«
по1|једа ,1 Иван Ссргшснич Турген«в 22. *'
.1<>сл.1;»Н‘Им робопииз' И то се питлн.с ДО.ТНЗ.ТИ Млздо-турин почс.ш <у Д.» ч»"»с
ДИ'» 11ДЛЛ ЈС ТСШКЗ. зли НаЈН.1СМСШ1ТИЈЗ
појач.183 још јсдном. јсчим хоћс ли М.тј- КОрЈКС ДЗ сс Мириди!11ма ЛриблИАС. н
Ј .а1.з. 1.1 у тпку многих вијековз коди ЈВГуС1Ј ИЗВрШНЛО СС Д1МДСССГ и пст го-
ло-Т)рии толико пјсшти бити. лз својии лл их ублаже. <.4М<« |с «.» тнме тсшко
пспрскидну борбу са Туреком у одбрану дина. Успомсна на Тургсшсва прг>славн>с«
нмк 1)»ш»1.ил ие и.мливјју нс1одова1ђе и ишто Ндјт . зд су их М.»зд». 1)рци ПрИП”
||||;н«1ичке нслаиисносги. У псто нрнјеме па јс у цијс.тој РусиЈИ нз нз|сксча>1нјн
*
хо1к .111 МОћи у.ТЈ сс задржап! СВС СЛС- ЉСЛИ .13 ступс у прсгшифс и Ииридитн
н \и<»рс 1но с тим кшажсвина |е иорзла начин. мснгс. кој»1 су ло сала |>ди<.ти уз н.их>
н»/дн|>| шко исто гешку борбу сл брд<>« Хрваги и Талмјани. У Примор|у сс ла» Јср иостојн сумња. да |с тежиште Млз- су НЛ|ЗВ11.1И. дз ћс биш 1адовол.ни само
ак«> нм Прснх Г>иб Д<»д\' прагс »» лко ги
ИИ1ИМ. кршокитпм и по спс нсЗмратш1М иолно л.ути б<>| и.1ЛК'1>у Тн.тиганл и сло« ДО«|урЛКЛ. ДЈ ИЛ \рН11|ћ’1НСКИ С.1СМСИ31
:и'м.Ј1нн1К'м ..Клд јс Г *о1 сгварио <В»1|С1 и иснског слсмснга ТалнЈЗнн би хт;слн да \ ипак ниие прмгисак и дз т>» нсћс посги« цпстзпс 1Л КЗ'М.\К.1М.1 М.тодо-гурцима п<
рзпчкио по лем.т.и |;.1Мсн»с. ирсћа сс С|еверн<>| ДзлиациЈи иосс прсва1у н ондј ус.тови НИ1ССУ ПО ВОЛ.Н. Л.ТИ Ш»ШГ<» НМ |С
ЛЗВ31Н грубмм испјдим:1. Нск» чпсто про- МИОГО кГЈ_1<». .14 МнрИД1ПГ 1<РИД
*'6И|\' ДЈ
*|а
иР'||ч1Л11. и свс клмси.е просуло се на су бсл икакпих облирл. гс ис нрс.мј) и спЈсгннм »I културом дсфсктима. Та су
11;’ну Гору ' Опако пјшчл |еднл балкам- ол првгискл У пош >.слп« пршсмс се ново сгање и.«.1едл ш !.с понусппи »•
иитји.л |ош опцфсиЈ и при|сме *»е п<»-
1К.1 ЛСГСНДЈ. КОЈОМ ЈС ПрОС1 ИЈрОД ПоКу« ДСкИЛО нсхо.шко сукобл итмсђу Тллијанз »;а.:;»||| |с<.у .ш и у колико »с сумн.с уловољнп« »ахпсву н.ихову.
н| |'». инн у прлс.Јро д<м5а. да о6јзсии II СЛОВСНиКоГ С.1С«С11ТЈ Т.1.1ИЈЛНИ су огор Бугари мс мнру|у
оир.ш 13110.
1НХ1ЈНЛХ КРИКПИГОГ .1СМЛ.Ш11ГП СЛОЈС п<> 41 ш« прптипу жи.тјвнх Хрпага. коц« се с Со.ггн 1>и.то |с н вессља н манифсста
Ми ћсмм сс. лј са.Ча огрлннчитн на
<1'«|бинс, ко|\' |с он сам нзлкао Ириз ц.имз кол.у кзо жути мрзви Ссн.скл Ри« ција, па сс свс <о ллвршапа опс: 1. р»>ром
*И
СЗ«»11Ш1< ’Л. III Г‘» »<\ КМЛМО ОД НЗШКХ
Г»»Ј’Ј. 1м»рГ»4 с.1 Турцнмл н деи.в»1Ш1см |ека нио предграђе Сушак. у комс жипи и крвонро..и1»ем Г>)тлри никако ис ми-
ЛОПНСИНКО.
1.1|||ра,|.1 »е \ и|иш1Лос1и имту 11Р* чисго словснскн е.тсиснлт. док |е у на« Р)|) И .:ко су (V II <|ЗС11И.1И «.| |<ок<» СТЗ
шннрзш! Омису мнрл.»н сга.тпо ОШТР1ПН роши СТЛНОВНИШТО ИЛМЈСШЈНО. ТзЛ11|.1НН Прокламопањс Устава у Скадру ||>с. “>Ш пПСТ ии;с<\ лаД"!
*
"'.ни Н.имс.
е1И»ЈС ЈЈ1 И.п.с II ЛНТ»1 куршуме »I У НС1О \ ИЈроНЈИ чнне I |Н> 11»н Н|»ИИкЈК 113 С.1О- Скаллр Приликом н».ве ере прок.тлмо Љ) 1о <у сс (»коми.111 II.« I ркч- н Србс
ррик'\\е. <»<>.|])31’1 1111ице н буишш <ги вснс. Ш1ОЈС опфчило Хрватсге с) прирс- 1мн..1 у«.1Л1»а. као V сви|см кра[спнм.1 |ур« ЧС1С 1141X014
* Ј<»Ш О11СРШП\ ()"<• 'оћс ДЈ
КН< .13 «.ДРАЗЦ.С иглл јсдинм с др\тии ди.ти соколскн с.тс1 у Ссшаку. 11а слсту чкС Ц.фспнне. 1ЛКО II ) СкЈДРУ НД Гм»ЈЗН|1 упиу I« дл прсгн.амз «. * 1»»<‘»и V приирже
С».:и одбранс домаћнх оги.ишт;!. сагрз« |с био снлзн б|Х>| с<>К(».1(»ка и:< свшу крз- нрок '.тиоилп.с уставл нронрлћено |е са цикс 11>*.1Х ’ше чсгс |<>>н \.е нл млс око
Ј.счнх као ор.топскл гндмда. нл плаиин |сва Тзлијани на Р.1чии ннјсс} им ннштј НЈЈВСћмМ О.;\ |||С|1Ли'Њ\ м Острвз. Кичсн:». I з.тичннк-л. Плланк«. н
 пзтријарх заслужује то попЈсрси>с и ту ским висинамз Њима није било 10 кул- могли. алн су се зато на Хрмтс због Чнм јс освануо 2«. јулн пушвава пу-
високу почаст. којј му сс указде. туре. Њихое живот. ван утицаја од осга- тога окомнли у другим мЈСстима, а наро
* шака дигла је н> ноге мало и вслико, тс
Ол изборз патриЈарха не треба и не лог свиЈста и незанисно од њега. сам сс чито у Задру. При поласку соколашз из јс и цио иарох бсз обзира вјерс и на-
смије се прзвнти партиско питање То по себи слагао. Он Је брлски — војно- Задрз. Талијзни су дсмонстрнрали и на * родностм, узео учешћа у овом всссљу.
јс чисто српско наиионално питан»с, које породичаи. Потпуно вјсран отисак »всго- пали камсњсм на хрватску чктаоннцу, а У 1 сат пре.т подне (по тур.) у про*
ннпошто не трсбз увлачнтм >• партиску вог карактсрног обиљежја внди сс н на кад су сс соколаши повратили. обновнли страној авлији војиог стана. гдјс сс оку-
борбу и лдваги му партиланско оби- изложби ирногорској у Лондону. Овдјс су дсмонстрацију. Кзко сс ових дана у пила силна светинз. прочитана је прок-
леж|с. су изложеии јзтагаии. хзнџари. сабљс. Залру лржн учител.скз конферсциЈа. то ламаиија и држани су и дуги говори. гдје
Булс ли сс па тсј основицн рздило. пиштољи и пушкс. понајвишс крсмси»зчс су Талијани употриЈебнли згодну прилику сс истицаше једнакост. братммство и га-
успјсх 1>е несумњнв битм. з почнс ли сс и готово свс оковано танким сребром а. ла се словенском елсменту свсгс, тс бсзоб рзнтија слободс свих нлрода.
»:ао прије некз онда о.тговорнн фактори кзд што, и дрзгим камсњем. За оаим зирно нзпадају иојсдинс учитељс. Двоји- Овај чин поздрзвљен јс свира1всм вој-
буду спремни да повуку н сву одговор- долазе модсли становз. цркавз, млинова, ца су отишли разбијенс главе. а трсћи је не чуликс. уз пуинлву н бурно клица-
ност за то. нс бог зна каквих. врло просгих. али за био ђарвзрскн испрсбијан. То јс Р> долф њс Живио Султан! ЖивЈела слобода'
То лктањс иитм трсбз, нити смкје бити дику сагрзћених од камена н. очевидно. Взлић, акадсмски сликар из Земунх Он Живио народ' Живјсла војска. д с града
пЈртнско. а ко му буде дао такво обк- удсшснс зз локалнс потребе. Па онда јс сгаЈао и посмаграо соколаше, кзд му пуцао јс 101 топ.
љсжјс бсз нужде и невољс огријешиће се изрздс од дрвсга за домаћу потрсбу и неки ТАлијани рскошс. да викие противу Одушсвљсњу нијс било краја. Бурне
не само о своју лужкост. него и о срп- газдинство; народно одијсло. мушха н њих. Валмћ не хгјсдс Онн сс оборише овацнје наставилс су се н даље дању и
ску нзциомалну ствар. жснска обуКа. мрсже за риболов. жита. бјесомучно на њ, бацишс га под иогс и ноћу. тако за чигавих 20 дана.
Дз сс радкло кјко трсбз. извјссно је. кожс и лрво из црногорских планииа. испребм|Јше Вијсст о добивсној слободи. која јс до-
да до поновног избора нс бн ни дошло. Црногорка |е осгзла вјерна својОј при- прла одмах и у околил ссла вароши
а пастави ли сс и дзљс како сс почсло. роди: као и остале жснскиње и она воли Скадра. нагнала јс и иарод из околинс
нсће бнти чудо што Кс на столицу срп-
ског паатријархл засјссти буди ко.
наките. всзснс ствари н укрзсе. На нз-
ложби јс много дивних везовз. али још
Новинарсни нонгрвс у Љубљани да похита н да своме одушсвљењу да
видног израза. шхљтћи својс дспутације
и више фмлигрзнских и кованих жснских У понедјељак јс у Љубљани отворсн на чсститлбс.
украса ол мстала. То су фиии, вјештач
* конгрсс словенских новинара. Учссника Тако 29. Јула Срби скздарски прсдво-
Црна Гора у Лондону ки радопи. што служи на част црногор-
ском укусу и црногорским мз|сгорииа
јс било 120. ол који јс највсћи брО| бно
Чеха. Варош је била окићена заставзмл
ђеии свсштснством и комобзшом (киезом)
г. Душаиом Вучколићсм. којн јс носио
И зко јс балканска изложба у Лондону Нијесу лоше ни масном бојом израђенс и тробијнкцзма. гости су дочекнвзни на турски барјек. ишли су на сријетањс Вра-
одавно закључсна, кпак се о >иој још живописнс слнкс Књаза Николе и још жељезњ<чкоЈ станицн нз свечзн начин чанима из м|ссту званом Всликн Рус.
јсднзко пише. Јсдан такав напис нзишао нских вођа црногорских Јунзка у иарол- н норсд тога јс група зз групом дола- Дивно је бнло видјсти када сс по;ави-
јс у биогрздском листу ..Само>•IIр^8и•,, ном одиЈслу; зли су црногорске слике и зила Прво су дошли Хрвзти. па Чссн. ше око 300 Србз Врачана предвођсни
одаклс и преносимо онај дно, који се сувншс далско од савршенства. Размје- Пољацв. Русн и тако рсдом. Тога дана свештеником Петром Мрсновићем и бар-
о.тноси нз одјсл.зк Црна Гора. да би сс штснс по зндовима у одјсЈБењу. оне на *
у част руских гостију Руски Кружок при јактаром са тур. барЈаком у руци, дивнијс
впдјсло какав јс утисак Црне Горе својим сваки начин испољзв8}у жсљу Црмого- редио Је СЈајну вечеру. којом су прили- јс и дирљивиЈС било видјсти када се. на
учсшћем у бзлакнској нлложби учинилз. раца, да на плзгиу рспролукуЈу крзсоте ком п.гпс многе здравицс у част и сла- састанак. српски поздравише — уз пуц-
Он гласн: њиховс природс, како богзтс бОЈама. ву слоаенског зближења н напретка. њаву — кличући: Живјела слобода’ жи-
Нл југозападном крзју Лондона налази тако и заноснс изгледимз планинских Кошрес јс отворио кратким. али ср- вио нзрод; а нјјдивнијс јебило, када сс.
се велика равницз. покривсна простра
* висова. ријска н долина. Порсд фото- дачним говором др Холачск. урсдник окрснувши сс корпоративно. дуж цијслс
нин баракама дворима, лнвним пави- графских сиимака изложене су и цага ..Народних Лксти’*, послије чсга се при- главнс пијзцс ззорише лијепс српскс
л.онима са чистим двориштима н језер- рстс. Можс се рсћи. да јс избор изло- ступико избору прсдсЈСДништва. За пред- пјесме.
цнма са отокама. То јс „ЕагГ$ СоигГ
* тј.жених ствари умЈСШит н да испољава сједника конгрссз јс и.забрзн др. Хола- Тако постројена у редовс ова корпо-
грофовски двор. Ту се свзке године. од простоту и нсусиљсност живота у Црној чек. а .и потпредсједникс Словенац Гре- рлци|3. окружека мноштвом другог наро-
раног прољећа до позкс јссснн. прнрс- Гори. Простота Црногораца поражава
* горик и Словзк др. Рат. да. чим јс приспјсла у авлију војног ста-
ђују ра 1нс изложбе Становниц«
* лондон- јућа јс у свсму осим одиЈслу и оружју. Начслник вароши Љубљане. Хрибор. на. гдје јс вали|а и Лива паша са мнош-
ски. којих имз шест милиона. тражеМ' 1:>плсЈима сс веома допада црногорски поздрамијући госте. зажслио јс дп ом твом чнновника. очскивдо овзј долазак.
Злбавс и одморл од заморсног сваки- ссљзк. Они потпуно рззумију. како сс и органиицнЈа буде свеопћа словсискаор- засвкрала јс у почасг војнз музика, а
дашњсг радз. долазе овамо на цио дан, зашто сложно њихов прост начни жи- ганнзаинја. срискз пјссмз и пушиава продужавалз сс.
РЗЈГЛСДЛЈУ нзложбу. слушају на отвере- вота н одушсвљсни су војничко-горштач- Затим је нзстало читањс тслсграфских Кад сс утишала врсвз држали су на
ном пољу музику. колају се нз чамцима ким кзрактсром становникз. од старина поздрзвз. којимз се коигресу чсстита рад. српском Јсзику говорс г. г. лрота Обрад
и на ратним МЗДушним направамз, Једу мезависнс словснскс књзжсвине. Прсл подне јс била свечана зкадемиЈл Поповић н учитељ Харалампијс Андрић;
и нију по разним рссторацијима, и овим у чзст словеизчком правку Примужу Тру- говори су пропраћсни бурким узвииима:
сплјзју приЈлтно са корисним. Пошто бару, а око подне је било свечано ло- живио Султан’ ЖивЈсла слобода’ Живио
платс јелан шилинг за улзз. из праш.гн«
пих и загушљивих улица пуних врсвс
улазс у дивно украшснс и дскорисане
Српство лаглвс камсна темељиа .и споменнк Тру-
бару. Том ирилкком држани су свсчани
говори и преко протрама.
Народ! живјелг војскз' а ззтијсм повело
се српско-црногорско оро уз тевање
српскнЈех пјесама. док су сс виђеннја лица
бзшгс и палатс. пунс свјсжсг взздуха, Моиашка скупштииа Овијсх дана лр- У поднс јс био ззјсднички ручак у частила код в&тнје. камо су отишли на
хладовннс. ралноврсне забаве. бсскрзЈног жанз је у манлстиру Јошаници, уСрби|и. хотелу „Унион”. честитањс.
ужнвања и дотлс нсвићсних новина. Др- монзшкз скупштннз. Ово јс шсснасста Како новинари.мз за овзј конгрсс ннјс При повратку наставилс су сс овациЈС.
жи сс ла лијспнх љстњих дана овдјс година од како се моиаси у СрбиЈи са- дата 1к>властица за подвоз на жељезни
* камо сс Срби Врзчани одморили мало у
бива на лссстике хнљада лица. Улрава стаЈу. ци. то су по поднс учаснвци конгрсса авлији наше цркве Св. Ллсксандра Нев-
„Езг!$ Соигт-а" прибира обилате приходе. Ђзчка трпсза у Сарајсву. Заузима- пратнли министру жељезница протесг. у ског, гдк су почашћсни разним пићсм и
чнјим вишцима покрнва све издатке око њсм Добротворнс Ззлруге Српкшм у у коме се изражава огорчењс због та мезом. а ззтијсм су всссло допраћсни до
илдржања огромних локллл и изложби Сзра|сву јс отворена ђзчка трпеза. То |с кттог пбступка. оног мјсстз гдјс су и дочекани
Сада јс у ..Еаг1$ СоиП-у поаучнута установа. у којој сиромашни 1рци дола- Кзла се пријешло на програм рада. Тако су рсдом долазилс дспутације нз
бзлканска изложба. т. ј. унутрашње и ле до лобре а јевтинс хранс и њих нма др. Холачек је читао извјештаЈ о дссс- других сслз. да илралс захвалност зз да-
спољне просторијс ..трофовског двора" V цијслом образованом свијсгу. глјс јс тогодишњем раду словснских новинара ровзни устав.
зауЈслн су разнолики прсдмсти н изра« ћзчки живот раЈвијсн И ова српска у- из кош се види дз мисао словенскс јз- Приликом овихманифсстација увелича-
ђсвинс. донијете нз Србијс. Бугарске н једниир стално напрслује. тс јс прсхдо- ло јс радост још и то. ослобођењс по-
стзнова добро ћс доћн.
Црие Горе. Такође су АрбаниЈа. Херис- жно резолуиију. којз истичс руско-пољ- литичких криваиа. ослобођсње свих там-
говина, Далиација н МаћедониЈа нослали Нијс било помиловања О престоло-
нашљсдннкову дану очскивало сс у Ср- ски споразум на тсмељу народне. соци- ничара, као н мирењс крви (крвне осветс).
на нзложбу нскс својс производе, алијс Јалне и културме Једнокрвности Рсзолу- те Је и весеље трзЈало скоро за 20 дана.
бнЈи да ћс битн помиловања и политич-
ових сралмЈсрно млло н го само одијело. цкја |е јслноглзсно прихваћсна. Досадашњсм животу народа у турској
вез и ћил! м >ви. тако да се о њима нсма. ких криваца. а нарочито новинара. и Номиквр Страховић из Москвс прсд- империји. којсму разни закони н наредбе
гогово. шта и рсћи. Ззто се одЈСљспа оннјех. тс су осућсии за официрскс ком ложио |е дз се издајс орган. који би из- соутавзху слободу .и развитак и напре-
Црнс Горс и Бугарскс снабдјсвсна доста плотс. Муђу тијсм прсстоловашЈМЛНиков лззио на чстирн словснска јсзика. дак у сваком ноглсду. освануше бољи
потпуно н тако ра.шоврсно да је немо- даи је прошао. али жсљног помилованл ПосЛијс тога се лријешло иа даљи дио дани, јср новнм режином — уставом за-
нијс било. Истина, било га јс. али су то
гућс нс покломити озбнљну пажњу. прогр^ма. чмтањс рсфсрата. а по усво- гарзнтованз јс слобода свнх слемската
Ова изложба јс очевидан локзз. да — зликовци и убицс. |еЊу њихову. конгрсс |с ззкључсн и учс- бсз рззлике вјере н народиости.
три глзвпс и сада независне лржавс сло- Војничка побуна у Маглају. Надувсна
сници су приредилн излст у околнни, а Али савјссним и енергмчним радом у
пснскс на Бзлканском Полуострву. ван- је Једнз новз зфсра. Ствзр јс у овомс:
за тнм у Трст. даним приликзма корзча се наприЈед
рсдно брзо напрсдују ННДусТрИЈСКИ. кул- Из Бсча су сс враћали за Сарајсво рс-
турно и скономски и. сулсћи по дана- зсвни војиици. У Маглају су их стрпалн Миридитм сс буне
цјшим њиховнм приликама. предсгоЈИ у вагонс жељезннцс. који служс за прс-
им. у најближој будућности. још всћн воз марве. Рсзсрвисте су сс прогиву тога Младо-турски понрвт Скадар. Манифестацијама за прокла-
моваље уставз учествовалз су сва пле-
напредак у њиховом унутарњсм развићу. побуиилс и како им протсст иије ништа мсна арбанзшкз. али Миридити Једини
Млало-турски покрст попраћсн је сум-
још веће блзгостзњс н. са овим, |ош помогао, дохватили су кочниие н взгоне нијесу хтјсли. Уставносг за њих као да
њичовсм. онако нс»о као што сс у н *ега
всКе проширење у политичком смислу. злврнули тако. да се воз није могао крс- нијс била од значаЈЈ. тс јој ни|ссу по-
још |сднако сумња. Прије се сумнило у
Руснјл сс са поносом можс сјстити оних нути. Из До6ојз је позвзна војсса, којој клан»алн никакве иажњс. То јс пало у
чистс намЈере омијсх. који су даровали
жртва у крви и осталом што је поднн- су сс рсзервисги без ријсчи повнновзли очи и многи су нм препоручивзли. да би
јела за’ослобођсње њихово од турског н тако су 250 људи стрианн у тамннцу устзв. а сала се сумња у онс што ту устзв- и они трсбали да нзјаве своју рздост за
ност имају да уводс. Пр»цс сс литало: да
|арма. глелсћи на њихово дзнашп»с бла- рзди — побунс. даровану уставност. али они не хтје-
сс нијс стварзн>ем уставног покрста хтјс- дошс чутн. Крнвало им сс. Они су |ош
гостањс. Нхнс жртве билс су им од ко-
ло да изигра рсформна акци|а всликијсх рапи|с љу1и на Цариград и на Турке.
ристи и. хвала њимз, словенске су др-
жлвс ступиле чврстом ногом на пут
прогрсса и цивилизације.
Словенство *
сила, а сада сс пита. хоће лн турска
маса. која јс до сада умјела да слуша и
Њихов поглавица Пренк Биб Дода ис
само што јс био свргнут. но је одвелсн
Двадссстпстогодишњица смрти. Од ла са Висинс глела на остале нзродно- негдје у латочсње. Због тога сс Мири-
Црна Гора. нлледа. дз јс слабије за- сти. мбћи да влала и да сс нзјсливчи сз
ступљсна. но то само изгледа Њој у кзко јс умро на|зиаменити)и руски при- диги и љуте на Туркс Чим су ,ча ово
досалзњим робовима? И то се питпњс дознали Младо-турцн почсли су да чине
дио пала јс тсшка, али најплсменитија повјсда *1 Имн Ссргијсвнч Тургсњсв 22
поЈачлва још јелном. јечнн: хоће ли Мла- корзке. да се Миридитимз приближс. и
залаКа, да у току многих пијекова води августа навршило сс лвздссет и пет го- до турци толико ВЈСШТН бити. да својим
непрекидну борбу са Турском у одбрану дина. Успомеиа иа Тургсњева прославње- да их ублажс. само |е са тимс тешко
постуиинма нс иизивају нсгодовањс и ишло. Најзад су их Младо-турци прмво-
полктичкс неззвнсности. У исто врИЈеме на јс у цијелој Русији на наЈсвсчанији хоћс ли моћи уза се задржатн свс слс-
н упоредно с тим књажевинз је морала начин. љели да ступс у преговорс и Мирмдити
мснтс. који с>
* до сада одиста уз њих ** су изјзвили, да ћс бити задовољни само
водити тако исто тсшку борбу сз брдо- Хрвати и Талијани. У ПриморЈу сс за-
Јср посгоји сумња. да јс тежиште Млз- ЈКО им Прснк Биб Доду врате и ако га
витим. кршовитим и по свс незиратним подно љути 6ој измсћу ТилиЈана и сло- до-|урака. да на хрншћински слсменат
земљиштсм. ..Кад јс Бог стварао свијет и всиског слемснга. ТалиЈвни бн хтјсли да у поставс за кзјмзклмз. Младо-турцима тм
ипак чиие притисак и да то исћс пости- услови НИЈССУ по вољн. али пошто им је
рзлносио ло зсмл.и кзмсњс. врећа се Сјеверној ДалмациЈи иосс превагу и оидз завати грубим испадима. него чнсто про-
провалила и свс камсњс просуло сс на су без икаквих обзира. те ие прсзају н много стало. да Миридите придобију ,и
свјстннм и културом дсфсктима. Та су ново стање изгледа ла ће попусгити и
*
Ирну Гору 1 Опако причз јсдна балкан- од притиска У пошљслн>с вријсмс сс питања |ош отворсна и врн|емс ћс по-
скз легенда. којом јс прост нзрОД поку- десило нехолико сукоба измсћу Талијанз удовољити захтјеву њихову.
казатн јсс>* ли и у колико тс сумн>е
шао. још у прзстзро доба, да обЈасни н словснског слсмснта. Талијани су огор оправлане.
Бугари нс мнрују
постанак кршсвнтог зсмљишта својс по- чени иротнву жилавих Хрвага. који се с Мн ћсмо сс. за сала ограничитн на Со-9'н Било јс и вссељз и манифсста-
СГОЈбине. КОЈУ јс он сзм нззвзо Црна њима кољу као жути мравн. Ссњскз Ри саопшгења. што их имамо ол нзших ција, па се сне то завршавз опст тсрором
Гора. Г>орба са Турцима и земљишгсм јска има прсдграћс Сушзк. у коме жнвн дописннка. и крвопролићем. Бугари никако нс ми-
сатирала |е у прошлостн сву снагу 11р- чисто словенски елемепат. док |с у вл- рују. И ако су се изјзсннли за ково ста-
шиорлцл Они су морали стално оштрити роши стзновништо измЈешзно. Тзлијзни Прокламовањс Уставд у Скадру н>с. онн опет ни]ссу задоволжи њимс.
спојс Јатзганс и лнти куршумс и у исго у вароцЈи чине грозан притисак на Сло- СЈсадар. Приликом новс срс прокламо- Љуто су се окомили на Грке н Србе
вриЈСме. обарати литицс и бушити сти всие. штојс огорчило Хрватстс су прире- ВЗН.Л уставз. као у свијсм крајевима тур- Чстс њихове још опсрншу. Оне хоће да
јсис јз одржање везл јсдним с другим дили соколски слет у Сушаку. На слету скс ЦЈрсвинс. тако и у Скздру нз Бојзни утмчу и лз прстњама зздобиЈу прнвржс-
рали одбрзне домаћих огњишта. сагрз- јс био силаи брОЈ соколовз из свију кра- прокламовац>с устава пропраћсно је са ннкс. 1Биховс чстс још се калазс око
ћсинх као орловска пвездз. нз планин- јсвз. Талијани на Ријсии нијссу им иишта нзјвсКим одушевл>си>см. Острвз. Кичсва. Галичника. Паланкс и
Кратова. Они злостављају сељане, натје-
рујх их да приступе сгзархији и да буду
уз њих. Противу овијех чета жалили су
се власти.ма и Срби и Грци, али то није
помогло, тс су сс сада обратили младо-
турском одбору. Не буде ли се противу
њих предузеле потрсбне мјере и не буду
ли те чеге уништене, Србима неће ништа
друго остати него да се лате поново
планнне и пушке и да продуже започети
четнички рад.
Арбанаси негодују иово.м стању
Митровица. Арбанаси не могу да се Доиније се утврдило. да је атеитатор не-
измирс још никако са новим стањем. На кав суманут човјск.
њих чине притисак и силом их гоне, да
сс заклињу на устав. али то слабо по-
маже. Косовски вилајст нијс ништа из-
макао од планинсхих крајева. гдје Арба-
наси живс. Цептрални турски комитет
хтио је на силу да закуне чувеног Ису
Бољстинца. али он чим јс чуо за то. ол-
метнуо се са многима од власти у шуму
напустив и кућу и велико имање. Војска
је појурила да га ухвати, алп је он кје-
шго .чаметнуо траг, тс му је сад турска
власт цијсло имање конфисковала. Нот-
јера га још једнако гони. али сс он вје-
што кријс и на.гаии се у околини Плава
и Гусиња. Њсга Арбанаси у ве.тико по-
мажу и н.еговт одмјетничка чсча све већ-
ма расгс. Војппиима је иарсђеио ла га
убиЈу. ако сс не буде хтио прсдати.
У Ђаковшш тако исто Арбанаси нијс-
су за ново сгање Њихоп првак Ага од
Батуше јавно се изјасино, да је противу
устава. а.ш за н.сга се всли да јс пол
угинајем фратра.
И у Пећи су V велико Арбанаси него- Праг и посјети Јубиларпу изложбу. Пари-
довали поном стан.у и мислило се, да ће жани су се томс позпву одазвали и пра-
доћи до окршаја. Заго су Турци били гили парочито изасланство. које јс у
принуђсии. да уп.тдну у кућу пећског Прагу на сјајан пачип дочекано. Гостсје
нрвака Махмудбсговнћа и да га силом на жел.езничкој станици на француском
натјерају да положи заклству на устав. језику поздравио пр;чпки градоиач. Грос,
Махмудбегонић је стајао опкол.сн паору- истичући л.убав чешког народа пре.ма
жаним војшшима и полагао заклству, а Французимаи н.ихов >ј пријестоници.Пред-
официр јс држао 11апсрсн рсволвер на сједник изасланства француског ПЈери
њега. 1* за Махмудбеговића вс.ти ла је отпоздравго је Гроса на то. истичући
под утпцајем фратра.
Акција Срба
Скопље. АкцијаСрба већ је почеластран-
иггицом. У мјссто. да су нозванн чрвоу
Скопл.у сви угледнији Срби Скопл.анци
на договор. на тек онда да се сазове
скуп1нтина и прнступц образовању Срп-
ске Лиге. шака љули го Је учинила на
СВОЈу руку, '1ИС1О по во.т.и својој. Због госги. Чеси су запјсвалм: ,.Хеј Слова-
тог.т је и у Скопл.у и на другим мјестима не“, али су у тој пјесми у.мјетнули и овај
велико иеголовзњс прогиву образовања
Српске Демократскс Ј1игс. Али како су ву нас тога ћс Рус одуватн!" Послије
нзборн на прагу и како нс греба у раз-
мирицама губити вријеме. Србу су ипак мачко.м касино.м, што је јако огорчизо
толико свјесни, ла су ријешили да заћуге њемачкс лнстове, који пшну како нијс
за овај мах и да те међусобиис остави
за доцнијс, згодније вријемс. када ће се тнву њих демонстрирају.
јелном за свагла рашчистити са иатеи-
тираним патриотама. а парочито онима,
што их бноградске Теразије лиферују.
Сада јс кратко вријемс и треба апсловати
на увиђавност и пожртвовање српскијех
првака, који треба у овим тешким трену-
цима да сс покажу да су они исти који
су и били. Ол првака српскијех зависи
свс, те би зато трсбали да дођу мало к
себи и они, коју су тако смјели били и
ставили се на чело српског покрета у
отоманској имерији. Још је вријеме, да
се гријех поправи и да се прикупе свм
исгакнути и угледни Срби. Придобија-
ње.м тих погиснутих угледиих и заслуже-
пих првака. српска ствар би овамо много
добила. Срби бн мог.чи као сигурно да
рачунају на једанаест посланика. Седмо-
рица би била у косовском вилајету. тро-
јица у битол.ском, а један у солунском.
Али то би. као што рекос.мо, могло бити
само слогом. али ако сс буде наставило
као нгго ссзапочело, ако се, велимо, про-
нусге привилегованн да потисну стварне
прваке, попјенапост јс неизбјежна и нлод
би њеп био пораз срнсКи ири избори.ма.
Зато је од насушне нотребе, да се учи-
ц.ена погрсшка поирави и ла се углсдни
Срби призову, јер без њпх се пећс моћи
нншта учшшти, поијто јс нсоспорно. ла
ће народ прије поћи са њима него уз
личности, за којс слабо зна или. ако их
зна. пе зна их нп са које је добрс стра-
нс. То трсба да се има у виду и да се
Шах нијс имао никакве вол.е за оку
пл.ање посланика, али послије ове строге
опомсне нс остаје му ништа друго него
да распише изборе.
Атентат на Русвелта
Како из Њу-Јорка јавл.ају, нски човјек
пуцао је на Русвелта, предсједника С.
Америчких Држава, али пошто је прома-
шио, даосеубијег. Русвелта то није ни
мал<? збунило него је одмах скочио на
коња и потскао за нападачем, сустигао
га и везао. па по том предао полшшји.
Фузија странака у Угарској.
Влада у Угарској ослања се па три
с гранке: на стоанку независнос ги. устав-
ности и угарскмх клерикала, пошто су
све три застуњњене, у Векерловом каби-
негу, који је за ово двије годнне имао да
посвршава најглавније државнс нослове и
ла распише изборе. који ћепоказаш чија
е влала на дал.е биги. Како су избори на
1.
прагу, то је настала бојазан. да двије рас-
комадане странкс не омогуће успијех дру-
гих странака, ге је поведено нигање о
фузионисању уставне и независне стран-
ке, алп како је то фузионисање још од-
мах наишло на прспријеке, то се ради
на фузиоиисању уставнс. независне и па-
родне странке. Заједнички програ.м већ
је израђсн, тс се ово фузиописање ста-
тра као свршена сгвар.
Чсси и Фраицузи
Прашки оппгпшски одбор позвао је
паришко мушшнпарно вијсћс да дође у
пријагсл.ство и сједпњавањс француско-
чешког народа, које он сматра као са-
племснике, те зато и кличе: живио Праг,
живјсла Чешка! Светипа је па го отпоз-
дравила: живио Париз. живјела Францу-
ска! Послије тога гости су смјештснн у
хотеле. а уз пут их јс народ клицањсм
поздравл.ао. Пред хотело.м, у комс су
став: „Француз је с нама, а ко је проти
тогз је свијег де.монстрирао иред ње-
лијено што Чеси овако отворсно про
Дневне новости
Радосан догађај у Владалачко-
ме Дому. У понедјсл.ак око подне
Њено Височанство Књагиња Иата-
лија срећно је родила мушко чедо.
Узвишена мајка и новорођени кња-
жевић налазе сс у најљепшем здрав-
њу. Код ГВенога Височанства на-
лазе сс на Крушевцу Његово Ви-
сочанство Кн.аз Мирко, г. и г-ђа
Константиновић, родител.и срећне
мајке, и љекари.
Вијест о томе радосноме догађа-
ју телеграфски је јав-љена са Кру-
шевца на Цетињс. Чим се за истн
дознало у нашој нријестоници, од-
мах су наши великодостојници и
многобројни грађаии похитали у
Двор да честитају Њ. Кр. В. Кња-
зу Господару. Мало доцније дошли
су и чланови дипломатскога кора,
који су такођс подннјели Господа-
ру своја честптања. Испред Двора
се била скупила велика мпожипа
народа, који јс Њ. Кр. В. Књаза
Господара поздравио одушевд.снњм
Честитке. Његово Краљсвско
Височанство Књаз Господар и Њи-
хова Височанства Књаз Мирко и
Књагиња Наталија примили су мно-
гобројнс тслсграфске честиткс из
зе.мл.е п са страие поводом срећ-
нога рођен.а младога књажсвића.
Био на Крушевцу. ГВегово Кр.
Височаиство Књаз Господар изве-
зао сс јучс прије подне на аутомо-
билу до Крушсвца, откуда сс вра-
тио пред вече истога дана.
Једна нова снага. У доктору
права г. С. Дрљевићу, који је с од-
личнпм успјсхом свршио своје нау-
ке и положио исните иа загрсбачко-
ме уииверзитету, наша отаџбина
добила је иову снагу. коју јој јс
млади доктор као њсн сии дужаи
ставити на расположсње. Какосмо
извијсштени, г. д-р Дрљевић намје-
ран је својом високом теориском
спремом да послужи финансиској
гранп нашс државне управе, која
је највише оскудна у стручни.м рад-
ницима.
Кинематограф па Цетињу. Ус-
коро сс отвара у просторијама ка-
ване б. „Ј1овћен“ куће г. Петка Па-
јовића, трговца. кинематограф, који
ће свако всче давати ио двије пред-
ставе од 8 9 и од 9 10 сати у
всчс. I Једјељом и празнико.и дава-
ће и послијс иодне са спуштсиим
цијенама. Кииематограф јс снабдје-
вен са всликп.м избором разнијех
интересантних и шал.ивих сцена.
Лав Н. Толстој
Како с.мо у прошлом броју, пршшком
осамлссстогол11Ш11»ице н.еговс, бацили лс-
то.мшши пог.1ед на жипот и рад овога
руског всликаиа, ЈЈава Николајсвића Тоа-
сгоја. то иалазимо за потребно. да се
позабавимо, у кратко, и п.еговом био-
графијом.
Он се родио у Јасној Пољани. у гу-
бсрнији тулској 28. августа 1828. г. у
старој племићској породици, од оца Ни-
колс Илића, погпуковпика. који је рато-
вао још са Наиолеоиом. Отац му је био
ппаче слибијег сгап.а, док му је мати.
Марија ки.агин.а Во.1копскаа била врло
имућна; и им.ш.е Јосна Пол.ана н.сно је.
ТоЛсгој |ч».и"сл.е није добро з.шам-
гно. Мати м\ јс умрза кад је имао 2 го-
дине. а огац. п »»ли!с ссда.м година. Од
ораће јс био најм. ађи.
По смрги род!!Гс.'1.а. и.их је прихватнла
једна рођака. која се брижн.иво старала,
да их образујс. Учтел. п.ихов је са 'Гол-
стојом пајг.ишс кубурио, јер јс врло сла-
бо учио и ннје ни мало марио за науку.
У пс1иасст<>ј годиии отишао је у Ка-
зан на универзитет, гдјс сс ни мало нијс
одликовао учсп.ем, пего јс проводио бсз-
брижан живот, обилазећи концсртс, за-
бавс I! балове. Живио је раскошно и ра-
зуздано као сваки ц.1емић. За кп.игу није
никако марно. па пи за лијепу кн.ижев-
ност. Пије му се милио универзитст, ни-
ти кн.ига, ннти кн.ижсвиост. Раскалашан
и мрзовол.аи на науку, напустио је уни-
верзитет, гс се повратио у Јасну Пол.а-
ну. Ту је Х1ио да се ода економпји и
пол.онрпвредп, али дуго није могао да
загријс мјеста, јер м\ се и ту досадило,
те је пошао у Петрограл да учи права.
У Петрограду :е сасгавио само Годину
дана и онда се поиово вратио у Јасну
Пол.ану, глје је лумновао. картао и про-
водио разврагни живот до год није свс
упроплстио што год јс пмао.
Кад му већ није било другог излаза.
оп је, по наговору старијсг брата. С1\ пио
у војску па Кавказу, те је тчсствовао у
борби кол Севастопол.а. Тт је Толсгој
почео први пут да ради на' кн.ижсвно-
сти. Нктово дјело, „Севастопол. у децем-
Из народа
Убијен. И.< Полимл.а нам јввљају: На
дан 3«'. јула ог.е 1од. погннуо је на гра-
ници у п.:1апн1ш Зелегеи, војник из ба-
талиона полимског Миро В. ПЈошкиђ,
који је био кодсвојих оваиа као пастир.
На њему је нађено седам рана. Убилага
је т\’|>ска чста. Пошто су га убили, дош-
ли су и узели му: пушку. рсволвер. кесе
сахат и свира IV. У чети су били од при-
лпке око 200 Турака. Пушкарањс је тра-
јало око 2 сага са страпе иашс страже
и турске четс. Није још извјссно да ли
је ко погинио од гурске чсте.
Ужасна несрећа. У педјел.у 25. пр. мј.
догодила се ужасна иссрећа у Загарачу.
Четворогодишњи синчић Ђорђије Дра-
говића, војнога капетаиа. играјући се за-
палпо је жижицом (фурмином) кућу сво-
га сусједа, у којој јс била слама и сијсио.
Преплашен ватром, која се па мах раз-
буктала. несрећни малишап угече и скло-
ни сс у ћошку всте куће. Пожар се у
грсн рашнри. п ухвати иијслу кућу до
крова, те нссрећно дијетс сагорв.
На велики поклич племспика п силни
пуцањ револвера, у часу сс слеже око
куће огромиа маса свпјста из ближе и
дал.е околинс. Енергичпи иокушаји. да се
дијсте спасе, били су узалудни. ири чс-
му је једап момак остао лако поврид ђен.
Све је било доцкаи. Кућа сс у часу стро-
пош1ала, и претворила \ гар и пепео.
Пожар јс захватио и сусјсдну кућу ка-
пстаиа Драговића. ио исти је угашси. те
јс само неки дио куће ошгетно.
Жалосап је био призор. када се .м.тјка
несретно! дјетсга усил.ивала. да ускочи
у вагру за својим сишшћсм, али су јој
присугпи једва спријсчили.
Од срца жалимо овај грозии случај,
падајући се. да ћеод сада родитсљи ве-
ћу пажњу поклап.ати својој дјсци.
Књижевност
Стјеван пл. Мипетић. П:и1епи.1110 је пао 1.1.1Г да
ј»' у Мшксну умро .ф. ( гј|'п:111 11.1. Мп.и гп!.. не-
к:ц.1Н.1! упрзнипк хрватског номршага п 1.т1.п;::сн
ппк. Мплст11|. је порпјеклоч Србии. а.ш *|.|||
|.тии у
Хрнатској, радпо јс па хрнлтгкрј кн.па.евпоггп и
учјетностн. *.р|пио
('| јс. <|||1лолт|»ију у ћсчу. путо
нао је по ||с1,пм сцрон«
*К1П1 градоццмл, про\'1ани-
п1|Ц драмску умјетпогг п кад со повратпо \ Загрсо
поставл.еп јс оио ла \ правппка цоаорппгга. Мп
легпГ. јг ипо сној ппјск *|итпп
1|о» умј.тиогтп п
кп.пживногтп. Гзд и.ггов вл полорппшиј учјгпинтп
иатпп.м 1о
* <*.|овпма опти 351бпл.е
*.исн у ,\|>кап
кој.
* а
какав ј<' кло кн.пж1’ВШ1к бпо. • ијгдочп Н1’ј6о.м’ то.
што је Гшо приДгЈ1,Д1Шк хрватскпх кп.-.гл. •1»ин1.л.
Иоред нјггама он ј<
* 11.4011111.' ршно па '.рачи Мп
лстпћ је учро од капи у четр.1».'стој годипп.
Из бијелога свијета
Колико и.ма официра. Сгатистиком јс
утврђено да па један лшлион станошшка
им.ч официра у земл.ама: у Бугарској
865. у Грчкој 760, Турској 740. Србији
690. Румунији 560. Аустрији 53<>. Игалији
480. Њемачкој 430, Русији 380 и |апану
200.
Спо.меник популарном пјесиику. У
седмом одјељењу Беча иодижу споменик
пјесиику омил.еие ујшчие ијесмс „0 Ји
Пеђег Аиф1$(јц"! некаквом Аугусти11\'. за
кога се зна само толико да јс у Г>ечу
живио прије двије стотнне година. Ау-
густип је ову пјеему сам пјсг.ао улицама
ка.та сс ијан кући враћао, па су 10 од
њега чулп други. паучилп и стали да пје-
вају тако. да је го пајомшвеиија пјес.ма.
Самоубица и дјецоубица. Прпјекрат-
*.
ког вре.меиа К. У.тмсј) и: Шгуггарта по-
шао је са два своја дјегста у .чстн»\ и
у иасгуну луди.та пз револвера :е убио
обоје и опда их закопао. Када се осви-
јестио и видио што јс урадио. није се
смио кући вратити. исго јс ношао у сви-
јет и гако доспио до Ђеиове, одик.тс ;е
хтио да пође \ Амерпку. а.:н ка.хо је
остао бсз новаца. скочио је у море н
тако ссби оду.чси жпвот.

у томс правцу ради, ако сс жсли успи-

јех: не учшш ли сс тако. видјећс се до
клицањем.
Цијелога дана у пријестоници сс
бру“. привукло је пажи.у чак и самог из-
ра и оп га је повукао из Севастопол.з. Нратке вијести
да не би пропао кн.ижевннчки талент — Пр-вј.1.|!ш»; кра.1>'
*вгкг *
}Г;||1<т:<-курпј. \ н»л<|»
411.1 ће пас довСсти наметл.ивост шаке осјсћала особита жпвост и псобнч- н.егов. (•Г|. р|||;||| \М|Ц, \ 0Д|
||Г'1
|>*р | \
л.уди. на радост. Послије рата напустио је војну службу
и у Пстрограду се одао кн.ижсвносји,
Извијестио Краља. Његово Кр. *Г.;|'
н.ит 11о||"11!||> поткрђсп је мигропл

Поглед по свијету Впсочанство Књаз Гослодар срдач-

ном дспешом пзвијестио јс I Бегово
бдакле се кренуо на цут по Европи. али
од кога је брзо одустао збт болијести
брата му Николс, који јс 18бо г. ммро
лпгл \ Г.;ш41 .1\цп. \ Г,1"-н’.«.

Опо.мена Русије и Енглескс >\ Ла||.

*|:пЈ * м|И'!».
ј. *!.1ргп:<» ||.»л.г.::пл.» игт.тнк)
Всличанство Краља I Јстра о радо- у Пици. ЛУ01 Н1.1ППХ Пр"1|.-|!Јгр.Ч1,:1 ЛП1Ш<?ТрП .\.|Ги-р ЈI! ■ 4.
Нередн. којп се одигравају у Техерану, Па смрти брата му новукао се \ Јасну
нагнали су Русију и Епглеску да уираве
сноме догађају у нашем Владалач-
коме Дому. Пол.ану, ожснио се и своје иман.с више 11.;м>4>} Ц.,т|'"1 рад;| I! Чоскв" *
унешк.
шаху ноту. у којој га упорзоравају ла јс није напуштао.
крајње вријеме да тим нсмирима стане на ' л- !.
*|рИ'П!3 :1;.
*.1.",;1Ш113.
Депеша Краља Петра I Бегово Голстој је на књижевности много ра-
п\т и да сс већ једно.м осигура безбјед-
ност странцвма. Каозгодан излаз из гога
Всличанство Кра.в I Јетар веома топ- дио. па и сада, и акм је с болесничкој *.
II Ам.р.п;.
* сс вратнл" преко ('"Ц.еке 1'н-
лом дспешо.м честитао јс Његово- постсљи. непрекилпо радш Дјела с\ ње- јск.
* !::<• радспкз.
заплета онп су .му прспоручили ла што
гова (»нако исто орк ина.ша. скаремиа
ирије распишс избор и да сазове пар- ме Краљ. Височанству Књазу Гос- и особењачка, какав м\ је и живог *.
1"Цпр!! <■> ,В| I,.. !|.
*|ј;|ПЛ11< 1!>м
* •*■
ламенат. подару срсћно рођењс унука. онаква какав је и сам. ‘ ГПП! |»орт \|И)|.

ЦЈтампа К. 11. Државне Штампарије.

Власник и одгозорни уредиик Лазар Чобељић