30. August, 2011. ::.

Skenirano

Peat sudbine Ulazak u pucanj

Ovih dana, ini se, politika scena u Srbiji se lagano zahuktava. Stranke i pojedinci se guraju na "startnoj liniji", pokuavajui da tu zauzmu to bolju poziciju. Mada, jo niko ne zna tano kad e startni pitolj da oglasi "trku" za novi "ciklus" vlasti.

::. Navigacija

Stranke, i pojedinci u srpskim strankama, poeli su da se nadmeu oko toga ko e koga vie da ocrni i ispljuje. A takvo pljuvanje i zavrtanje uiju posledica je silne brige za budunost Srbije. Drugaije je nemogue zaraditi koji poen vika u dravi Srbiji. Ljudi su se tu navikli da sluaju sado-mazohistike tirade svakojakih "spasitelja"; onih koji nita drugo decenijama nisu radili osim to su ukazivali na "greke" i poduavali siroti svet kako i ta ne treba raditi. Srpski politiari su, valjda, bukvalno shvatili da se ovek ui na grekama, te zbog toga, dok su u opoziciji, oni "sabiraju" greke svojih politikih rivala, da bi, potom, kada se doepaju vlasti, iste te greke "nepogreivo" usvojili.
Evrokosovsko dete

Toma Nikoli se, posle "tekog" gladovanja, izgleda, konano oporavio. Sve ee se pojavljuje u javnosti. Epizodu "uzdravanja od jela i pia" najradije bi preskoio i zauvek zaboravio. Poverovao je onima kojima niko zdrave pameti ne bi smeo da veruje. Ili, tanije, poverovao je onima kojima je morao da veruje, ako ikako eli da jednog dana bude ef drave. Od oveka, kome se, nekada, od samog pomena imena Evrope dizala kosa na glavi i koji je ve sebe video na elu jedne ruske gubernije po imenu Srbija, Toma Nikoli je toliko omudrao, da su mu danas "Kosovo i Evropa kao dva roena sina". I to, omudrao je Toma preko noi, nenadano; probudio se ujutro toliko "prosveen" da su mnogi pomislili da je on, ustvari, Boris Tadi. Zapravo, budui decenijama na politikoj sceni, Toma dobro zna ta sve treba da ini da bi se uvukao pod kou srpskom birakom telu. I za njega tu nema nikakvih nepoznanica. Jedina mu je nepoznanica, ta bi sve onima, kojima je debelo duan, moglo da padne na pamet. Iz jedne "nezgode" nekako se, nakon viemesenog "skrivanja", izvukao, ali pitanje je da li bi slinu papazjaniju mogao jo jednom da preivi.
Veliko sleganje

Vise od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

Stara Tomislavova stranka, SRS, maltene je sasvim zamrla. Nije joj mnogo pomogao ni povratak generala Delia, koji je "video" da SNS ima program stranke napisan na engleskom jeziku. Srpskih radikala nema u medijima, jedno zato to im se ba i ne nudi ozbiljnije uee u medijskom prostoru Srbije, a drugo, reklo bi se, da i njima nije posebno stalo do promocije stranke i stranakih ciljeva i ideologije. U stranci je, valjda, sve leglo (ili se sleglo) na svoje mesto, pa ma ta to "mesto" uopte znailo. Iako na prsima, iznad srca, u svakoj ozbiljnijoj prilici, nose lik svog lidera eelja, teko bi se moglo rei da im je ovaj ikako u mislima, a kamoli u srcu. Ljubav je ljubav, a posao je posao! Uostalom, za eelja e se zauzeti velika Rusija, kad ve ne moe Velika Srbija. Siromah eelj mora da troi svoje vreme i nerve u Hakom tribunalu, ne bi li svojim alavim pravnim savetnicima uterao koji dinar u dep. Neko e rei, pa Tribunal je nepoten! Jeste, nepoten je i tu nema Moda joj se sada smeje iza lea, nita novo i nepoznato. Ali, valjda, najpre oveka treba spasiti ali ko se zadnji smeje daljeg robijanja, a tek posle traiti novac. Sudom, naravno, kako drugaije? Niko se meu SRS "vojnicima" ne pita ta se deava u dui njihovog utamnienog voda. Kakve ga brige trenutno najvie more? Posle rascepa u SRS, teko je pretpostaviti da ga crv sumnje ne razdire i da u strepnji ne doekuje svaku sledeu "vest" iz "njegove" partije.
Igra murke

Ipak, moda je u ovakvom razmiljanju o "namerama" pojedinih lidera i stranaka u predizbornom ili predstartnom vremenu, najzanimljivije da se pogleda ta se dogaa unutar DS-a, jer su druge manje stranke u Srbiji sasvim

predvidljive i "jasno profilisane". ta da se, na primer, kae o DSS-u i njihovom konstantnom i dobro prepoznatljivom "patriotizmu"? Oni znaju da, ta god radili, njihov deo uea u vlasti uvek e biti otprilike isti. Narod glasa po navici, posebno Srbi, koji se svojih "navika" teko oslobaaju. Danas su oni (DSS) "evroskeptici", koji su zaboravili da su, koliko jue, proslavljali sa svojim podmlatkom "velike uspehe" u "evroatlantskim integracijama". Takoe, teko e se danas u DSS-u nai iko ozbiljan, ko e biti u stanju da se seti da su oni bili ti koji su otkrinuli vrata "nezavisnom Kosovu", onom njihovom, po svemu blesavom krilaticom, "vie od autonomije, manje od nezavisnosti". Kako danas moemo videti, Kosmet je upravo to: ima "vie od autonomije, a manje od nezavisnosti". Slina situacija je i sa URS i LDP, koji e, takoe, najverovatnije, uspeti da se nekako uglave u parlament. Tu su i odavno mrtvi SPO, koji e, zahvaljujui "zaslugama" Vuka Drakovia, ak i kao "koalicioni" le, umesto kovega, zauzeti neko ministarstvo za leanje i dalje truljenje. Neto slino deava se i sa ankovom Ligom, jer je i Nenad anak nekoga debelo "zaduio" (ne zna se koga), a taj mu to jo deblje vraa.
Demokratsko cepanje

Kao to ve napomenusmo, Demokratska stranka je u svemu tome, ini se, najvea nepoznanica. Iako se spolja jo jasno ne vide naprsline, pa i ozbiljne pukotine, reklo bi se da DS-u sleduje veliko "spremanje". A ko e koga i kako tu da spremi, videe se. Odavno je jasno da vojvoansko krilo te stranke ima svoju "nezavisnu" politiku i svog neprikosnovenog efa, Bojana Pajtia. Nedavno otvaranje predstavnitva Vojvodine u Briselu svakako je, ma kako to neko gledao, demonstracija sile vojvoanskog premijera. Vojvodina polako i sigurno preuzima mnoge dravne prerogative. Kurs koji "Vojvoani" danas zauzimaju neizbeno vodi ka separatizmu, koji je veoma slian onom to se svojevremeno desilo sa Crnom Gorom u Jugoslaviji i kasnije u Zajednici Srbije i Crne Gore. Termin Vojvoanin se lagano uvodi kao ime nekakve posebne etnike pripadnosti. Ono to nam danas izgleda sasvim nepojmljivo, sutra ve moe da postane realnost. Uostalom, mnogo toga "nemogueg" desilo se u poslednjih dvadesetak godina na naim prostorima, da bismo smeli da zatvaramo oi i pravimo se da ne vidimo ono to se pred naim oima jasno ocrtava.
Veleizdaja

Ono to mnogima u Vojvodini deluje najudnije, jeste simbioza ankove Lige i Pajtievog (vojvoanskog) dela Demokratske stranke. Kako je mogue da te dve partije, koje, naizgled, ni u emu nemaju dodirnih taaka (ni u veliini stranke, ni u programskim ciljevima, ni u idelogiji), budu toliko naslonjene jedna na drugu? Moda je najneobinije u svemu da se dobija utisak da je Nenad anak tu dominantni "mujak", a da Pajti deluje nekako "stidljivo" i "enstveno". Naravno, takva percepcija pomenutih odnosa Lige Socijaldemokrata i Demokratske stranke ne mora do kraja da bude tana, mada u velikom delu sigurno jeste. ankova uloga u pripremanju Vojvodine za sutranji "samostalan " ivot verovatno je svakom dobronamernom oveku u Srbiji sasvim jasna. Kao to je jasno odakle "vetar duva" i na ijim "jedrima" anak plovi godinama. Dakle, tu ne moe biti nikakvih nesporazuma niti dileme, jer ko god je u drutvu s ankom, taj sebe legitimie kao neprijatelja Srbije. Stoga, ako je Pajti na istom poslu sa ankom, jasno je da se tu radi o veleizdaji. Ili, ako predsednik Srbije, u parlamentu, sedi i srdano razgovara sa onim iji je zadatak da Srbiju odvoji i od njene severne pokrajine, da li je to znak "demokratskog razumevanja" ili je znak veleizdaje? Opet, u Srbiji je problem to se reju "demokratija" prekrivaju i one antidravne delatnosti, za koje su u svakoj demokratskoj dravi na svetu izriu najtee kazne. Parola, da vie nema podele na "patriote i izdajnike" ravna je samoubistvu jednog dravnog entiteta. Zato? Pa jasno je da dravu mogu ouvati samo patriotska oseanja ili ljubav prema otadbini. Po toj logici, onaj ko nije patriota moe biti samo jedno od dve preostale mogunosti: neutralan (onaj koji ka svojoj otadbini ne gaji ni negativna ni pozitivna oseanja) ili izdajnik, ovek koji radi protiv interesa svoje zemlje i naroda. Dakle, moe to nekome izgledati kao nekakva "informbirovska" ili "kumrovako-komitetska" parola, ali i u najrazvijenijim i najdemokratskijim dravama sveta, slina distinkcija izmeu patriotizma i izdaje svakako je neizbena.
Merkelova skala

Uskoro u posetu Srbiji stie Angela Merkel, premijer najmonije zemlje iz Evropske unije. Zato Merkelovoj (ili Nemakoj) treba takva poseta danas, ako za tim nije bilo nikakve potrebe godinama ili decenijama? Naravno, oveku ne treba mnogo pameti, pa da shvati o emu tu jedino moe biti rei. Nakon "svae" Kosova i Srbije oko carinskog peata i zavoenja "ekonomskih sankcija" Srbiji od strane kosovskih institucija, kao i nakon konanog postavljanja granice izmeu Srbije i Kosmeta, gde je sasvim svejedno ko e tu granicu formalno kontrolisati, Nemaka je osetila da je ovo trenutak u kome se sudbina Srbije mora zapeatiti. Ono to su pregovarai za Kosovo tvrdili, da su stvari blizu toga da se vrate "na poetno Kad ja dunem i pare sunem... stanje", te da e se o tome odluivati za mesec dva, mora posetom Merkelove da bude doreeno, ozvanieno i utvreno. Nema nikakvog vraanja na nekakve "prvobitne pozicije". Nema nikakve "podele Kosova", na koju je Srbija, sudei po izjavama nekih njenih zvaninika, bila spremna. Zapravo, Angela Merkel dolazi da jasno kae, to jeste, ponovi ono to je nedavno izjavio nemaki ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele: Nema vie nikakvih podela na Balkanu. Granice su iscrtane! Ili jo boljezapeaene! Carinski peat, ovakav ili onakav, tome jasno govori u

prilog.
Milosrdna Angela

Mogue je da e Angela ponuditi Srbiji da u zamenu za priznanje Kosmeta dobije kandidaturu za lanstvo u Evropskoj uniji. Ali, ak ni to ne mora da se desi. Predsednik Srbije je toliko u akama evroatlantskih "duebrinika", da nema nikakvog zbora da ovaj nee prihvatiti ba sve to se od njega bude trailo. A od njega e se sigurno najvie traiti, poto nema od koga drugoga; jer je Boris uzurpirao sva ovlaenja u zemlji, pa i ona koja mu po Ustavu nikako ne pripadaju. Bespredmetno je da se uopte govori o bilo emu pozitivnom, to bi Angela Merkel i njenih "67 hajduka" mogli da donesu Srbiji. Ako je Ketrin Eton uspela da "ubedi" Borisa Tadia da mu ona ispie rezoluciju kojom e se odrei Kosmeta, onda samo moemo da pretpostavimo ta sve moe da mu "ponudi" Angela Milosrdna. Moda da, onako, na "brzaka", ispie ne rezoluciju, nego i ustav drave u koju je, navodno, dola kao gost. Zapravo, poseta Angele Merkel je poetak kraja Srbije. I to ne samo zbog "peaenja" Kosova. Od dobre volje Merkelove zavisie da li e sutra Bojan Pajti, uz (ili iz) anka, dobiti zeleno svetlo za stvaranje nove granice na Balkanu, one za koju Gvido veli da vie nije mogua. Ili je mogua, ako je potrebno da se takva granica povue u telu teko ranjene Srbije. Ne samo da Srbija vie "nee ratovati", nego se vie nee ni zbog ega i ni zbog koga ljutiti.
Gradonaelnik za predsednika

Upravo ovih dana srpska "elita" proetala "evroatlantskim" mostom, koji je, kako predsednik Srbije (ili budui predsednik Zapadnobalkanije od Triglava do eveelije) maltene ree, "vaniji za Region nego za sam Beograd i Srbiju". Most je, kau graditeljsko udo, a predsednik Regiona jo vee je. Ipak, da sve ne bi izgledalo (ili, jo gore, bilo) tako crno i da Srbija mora da igra onako kako joj Evroatlantiani sviraju, pojavio se neko ko je oduvek tu i ko budi nadu da se "Srbija vie saginjati nee". Naime, sve je tu, izgleda, vezano s gorepomenutom predizbornom trkom, koja, kako vidimo, traje i u opsadnom stanju u kome se danas Srbija realno nalazi. Ili, da sve ne bi izgledalo krajnje beznadeno, pojavila se "nova stara snaga". I to gde? Usred Demokratske stranke! Pokuajmo da pogodimo ko je to. To je ovek koji godinama "uti i radi", to je graditelj, vei ak i od MrkonjiaMrke, zvanog "pre roka". Njegovi su mostovi, kole, deji vrtii, beogradske ulice, zaobilaznice, fasade i krovovi. Taj ovek je potpredsednik Demokratske stranke i gradonaelnik BeogradaDragan ilas! Eto, ba pred sudbonosni dolazak Merkelove, naao se "baja" u Srbiji koji sme da udari rukom o sto i saopti istinu Evropi u lice. ta bi bilo da su Srbi uradili ono to rade Hrvati? Ili da Mirko Cvetkovi (ko bee taj?), poput premijerke Kosorove, pone da hvali one za koje SAD, EU i NATO tvrde da su "ratni zloinci"? Pitanje je sasvim na mestu. I plasirano je u pravom trenutku, tako da se nakon toga rejting Dragana ilasa, u srpskom birakom telu, moda i upetostruio. Samo jednom reenicom, ilas je od sebe uinio heroja. Nije on uzalud strunjak za public relations. Ako je znao da osmisli kampanju za druge, kako e je tek osmisliti za sebe. Pomenutom pitanjem, ilas se lansirao visoko u orbitu najpopularnijih srpskih politiara. Ostaje da se vidi kakvo mesto je ovaj "propagandista" sebi namenio. Mada on i dalje tvrdi da bi eleo jo jedan mandat gradonaelnika, za njega bi to, ipak, u ovom trenutku bilo premalo. Ili moda misli da bude gradonaelnik do sledeih predsednikih izbora? Nije iskljueno. Konano, kakav e biti odgovor Evropskih politiara na pomenuto ilasovo "ljutito" pitanje? Najverovatnije nikakav. Jednostavno, pravie se da to nisu uli. Petar Petrovi
17.8.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje