Fanzin navijaa Partizana

04. X 1945.
Specijalni broj
Maj 2014. godine
Redakcija:
Tom Waits
Iggy Iggins
Rale Simi
Milun eki
Saradnici u ovom broju:
Gazza
Aleksandar Pavlovi
Ivan Ivanovi
Kerry Dixon
MLO
Dr Mile Kos
Priprema i dizajn:
Tom Waits, Mehmed
Kontakt:
fanzin0410@gmail.com
http://cetvrtioktobar.blogspot.
com/
O
d kako je ovog fanzina, mi koji ga ureujemo meusobno smo se razmi-
moilazili povodom raznih pitanja i nedoumica. Ipak, nikada do sad predmet
interne redakcijske debate nije bilo to: da li da (ve gotovo zavren) fanzin
uopte izae ili ne?
I zaista, teko da se bilo ta moe zameriti (veinskom) delu ekipe kome nije bilo
do ivota a kamoli do fanzina nakon to su zemlju zadesile poplave kataklizmikih
razmera. Ipak...
Ovo to drite u rukama je na dug prema vama, koji nas verno i paljivo itate preko
dve godine, ali pre svega to je dug prema istoriji, ma koliko to pretenciozno zvualo.
Jer, sve ono to se dogaalo u prolenom delu (ne)zavrenog fudbalskog prvenst-
va u sezoni 2013/2014 zaista s pravom moe da ponese epitet istorijski, pa bi bilo
neozbiljno da, kao svojevrstan dokument, ne ostane zabeleeno.
Da ne duimo: poplava vaskolikog ciganluka sa svih strana i na svim nivoima punim
kapacitetom udarila je na Partizan, u nameri da mu odnese titulu. I u toj nameri je
naalost i uspela.
Ipak, u nameri da se zapamti samo titula, a zaboravi kako su do nje doli, vaskoliki
ciganluk ipak nee uspeti.
Sve smo dokumentovali, sve smo argumentovali. Da se pamti i ne zaboravi.
Jer, nama je do Partizana i kad nam nije do ivota.
TITULA KOJU JE ODNELA POPLAVA...
UMESTO UVODA
Na fanzin predstavlja iskljuivo stavove njegovih autora , koji kao takvi, nisu vlasnitvo bilo koje organizovane navijake, a pogo-
tovo ne interesne ili kriminalne grupe. Pripadaju ljudima koji imaju dovoljno mozga da ih shvate i dovoljno stava da iza njih stanu.
Ne baziraju se na komercijalnim naelima i promoviu principe iste ljubavi prema Partizanu, koja iskljuuje bilo kakav oblik koristi
od istog. Jedino to traimo od Partizana je da se na terenu bori do poslednje kapi znoja i krvi, ko da sunce sija samo jedan dan. Oni
koji budu na fanzin drali u rukama molimo samo da razmiljaju svojom glavom, ne podleu pritisku primitivne veine i ne itaju
ukoliko podravaju makar jednog dumanina Partizana, kao kluba i Grobara, kao onih koji taj klub vole.
3
Franko je imao Real. Musolini Bolonju,
Staljin, Berija i KGB su imali Dinamo iz
Moskve. auesku je imao fudbalski
klub Steaua. Ali samo jedan fudbalski
klub na svetu ima svoju dravu.
I tako je bilo oduvek.
Od svog nesrenog zaea Kominica
koristi dravu i dravotvornost kao
fasadu iza koje su samo golo nasilje i
najgore pokvarenosti.
Po zvezdakom poimanju stvari drava
je instrument za kolektivno ispiranje
mozgova i jedan veliki, nepresuni
bankomat.
Bankomat koji svi punimo, a iz koga
prihoduje samo zvezda crvena. Jedna
jedina, nepobediva.
U toj tradicionalnoj bahatosti i ogavnos-
ti maderaima se ipak mora priznati jed-
na stvar. Savreno, po potrebi, prekra-
jaju istoriju i posle svakog drutvenog
loma i politikog prevrata se doekaju
pravo na noge. Cinici bi zakljuili da
nije teko konstantno menjati plou (i
priu) kada u rukama ima teku medi-
jsku artiljeriju, zbog ijeg rada te slepo
prati izmanipulisano stado sa komplek-
som vie vrednosti. Samozaljubljena i
samozadovoljna rulja koja sutinski ne
razume, i ak prezire sport.
Po maderakom kolektivistikom nara-
tivu, oni su opozicija komunistikom
sistemu (nastala u martu 1945. godine,
kada je komunizam tek poeo da se
uspostavlja kao vladajua ideologija),
reakcija (na neto to se, u tom tre-
nutku, jo nije desilo) elitistiki klub
iz beogradskog kluba dvojke (koji je
istovremeno najpopularniji u najirim
narodnim masama i u svim krajevima
sveta gde ive Srbi), jedan od duhovnih
stubova drave (najvei, najtrofejniji,
naj, naj...), pravoslavlje i boemija, Ceca
i Direktori, Bajaga i Keba, revnosno bro-
janje krvnih zrnaca i najvei uspeh ju-
goslovenskog klupskog fudbala...
Previe logikih greaka i rupa u
miljenju na premalom prostoru, ali sve
moe.
I tako jeste bilo oduvek. Od pro-
gresivnih omladinaca i intelektualaca
Slobodana Penezia - Krcuna, Nikole
Bugaria (pravio Goli otok, pa nare-
dio svojoj miliciji da puca na studente
KLUB ZA SVE REIM
E
(UZ POMO LAI I VARIKINE)
4
1968.), Aleksandra Rankovia i Drae
Markovia, koji su vremenom postali
zvezdini etnici, preko SKOJevaca
Savia i Petrovia koji su od gorkih
suza na travnjaku (kad umro je Najvei
drug) evoluirali u pravoslavne zilote, do
ovih sveijih i namazanijih monika koji
su se pokazali kao zgodni jarboli za sve
zastave. U klubu za sve sisteme.
Mranih 90tih godina, koje su pokrenuli
kao Arkanovi Tigrovi i etno-gibaniari,
a zavrili kao B92 laureati demokratije,
oslobodioci Skuptine, barjaktari Ot-
pora, u Komiluku su u najuem ru-
kovodstvu negovali ak i jednog lana
Porodice (Marija Miloevi predsed-
nica rukometnog kluba), proverenog
lana Vlade (Vladimir Cvetkovi
dugogodinji ministar sporta) predsed-
nika Narodne skuptine (Dragan Tomi)
i u skladu
sa tradicijom, u Upravnom odboru
duili sve ministre policije od Radmila
Bogdanovia do Vlajka Stoiljkovia. In-
stitucionalni zaborav je grozna stvar, ali
neki ljudi ipak misle i pamte i Branisla-
va Baneta Ivkovia kao predsednika
sportskog drutva, i to je najvanije
JUL-ovca Voju Stojakovia, glavnog
Mirinog poreznika, Kerbera kljuara
dravnog bankomata u ranim danima
ekstravagantnog koarkakog projekta
Evropska zvezda.
Ovenani tantijemama i dravnim PR-
om, uli su u 2000. puni nade da e
da se vrate stari dani (u kojima su
tlaeni?!?), i da e Partizan, kao man-
jinsko, strano telo, konano da pro-
teraju u Kinu. Biografje se provlae
kroz varikinu, zaboravljaju se obeanja,
lanske karte i zakletve, briu novinski
5
stupci, maderaka policija misli radi u
tri smene, raaju se novi asovi u klubu
za sve sisteme.
Nove, demokratske vlasti su se
strateki rasporedile po celoj vertikali
najtrofejnijeg kluba sa najveom armi-
jom navijaa. Nabrajanje kadrova i
kadrovia u raznim zvezdakim foru-
mima bi razvodnilo priu. Bitno je da je
model delovanja iz prethodnih reima
preuzet i da funkcionie. lanovi
Vlade na mestu predsednika Sportsk-
og drutva (Aleksandar Vlahovi),
predsednici Narodne skuptine u UO
(Oliver Duli), razni istaknuti minis-
tri i dravni sekretari, uz dominantno
prisustvo policije. Kada je o finansi-
jama re, a sve je u parama, naravno,
Evropsku zvezdu su na dravnoj sisi
preuzeli, tj na javna preduzea pre-
spojili ivorad ika Pauk Anelkovi
i Goran Kreten Vesi. Ovaj drugi je
posebno uporna i otporna politika
bubavaba koja iza scene smrducka do
dana dananjeg.
Danas se slika kluba koji ima dravu
vidi istije nego ikada. Kljuni razlog
je taj to su na pozicije apsolutne moi
u dravi doli apsolutni cigani. Eks-
tremni u navijakom stavu, ali i u elji
da maderako ludilo sprovedu do kraja.
Izjednaili su dolazak boljeg ivota i
prosperitet graana sa svojim fantazi-
jama i kompleksima. U javni govor uve-
li jedan novi vid faizma i legalizovali
navijaki aparthejd. Neuglaeni, prosti,
intelektualno i moralno problematini
ljudi, koji are dravne resurse kako
bi leili svoje viegodinje i vieslojne
navijake i line frustracije.
U svojoj brutalnoj moi i bezobalnoj ba-
hatosti, nita vie i ne kriju. I opet su tu
lanovi porodice, istaknuti ministri, di-
rektori kancelarija, predsednici optina i
radnih tela, dravni i paradravni cenzo-
ri, ansambl Sedmorica malih i naravno
policija (fnansijska, javna i tajna). Tu su
i dirigovani natpisi u sredstvima javnog
informisanja, stari saveznici u crnom tj.
utom, otvoreni autobus (uredno plaen
novcem poreskih
obveznika) i nara-
vno torta.
U svakoj situ-
aciji valja bi-
rati drutvo, a
u ovakvoj situ-
aciji elementa-
rna pristojnost
nalae da se
bude Antinarod-
ni Element.
6
K
ao to se verovatno seate,
navijai naeg najveeg rivala
na poslednjem derbiju imali
su koregrafiju. Centralni, dominan-
tan element te koreografije bila je
etalica. Na etalici tenk koji ulazi u
razrueni grad. Ispod etalice- parola
koja je objanjava i dopunjuje, a glasi:
Hrabro, hrabro junaine, zadajmo
im poslednji udarac.
Povran posmatra iz svega bi zakljuio
da su junaine igrai (i navijai)
crvene zvezde, da je poslednji uda-
rac- pobeda kojom bi taj klub overio
ampionsku titulu, a da su oni kojima
taj udarac treba da se zada, logino-
igrai (i navijai) Partizana.
Meutim, poto mi nismo povrni, a
jo manje elimo da budemo (samo)
posmatrai, iz nae perspektive ovaj
performans cigana nipoto nije tako
jednostavan kao to bi to u oima
prosenog fudbalskog turiste ili
samo ljubitelja fudbala i sportskog
nadmetanja mogao biti.
Pre svega, potrebno je znati da se na
pomenutoj etalici ne nalazi obian
tenk, ve tenk nekadanje JNA. Taj tenk
ne ulazi u obian grad, ve u Vukovar,
grad koga hrvati, ustae, nazivaju Grad
Heroj. Ba kao to mi, Partizanovci, na
stadion zovemo Hramom. Verovatno
vam je poznato i da je pomenutom
parolom sa ograde severa citiran oficir
JNA u obraanju svojim vojnicima,
koji treba da zadaju poslednji udarac
ustaama.
Ve sada je dakle, sve jasnije i mno-
go drugaije nego iz perspektive
povrnog posmatraa.
KOMPLIMENT
7
Oni, dakle, simbolizuju oslobodioce,
srpsku vojsku, pravdoljubive ratnike za
osloboenje od ustakog jarma.
Mi simbolizujemo ustae, strano telo
i zlikovce kojima treba zadati posled-
nji udarac. A taj poslednji udarac e
verovatno biti zadat kad u ovoj zemlji
vie ne bude bilo nikoga ko razmilja
svojom glavom, ko je opozicija i alter-
nativa, i ko je spreman da iskae stav
suprotan onom primitivne veine. Pre-
ciznije, poslednji udarac e biti zadat
kad u ovoj zemlji vie ne bude bilo
nikoga ko ne navija za reakcionarnu
crvenu zvezdu.
Na stadion simbolizuje razrueni
Vukovar, ali mu to sruenom i spaljen-
om do temelja valjda i prilii...
I tako, ve decenijama... Ista pria.
Ne, nismo sve ovo napisali jer nas
ta koreografija naroito potresa. Ne,
nismo sve ovo napisali jer smo, ne daj
Boe skloni prebrojavanju krvnih zr-
naca. Napisali smo sve ovo jer elimo
da znaju da smo ono to su oni zamis-
lili kao uvredu, mi shvatili kao kompli-
ment. Naravno. Jer...
1.Kompliment je kada te ustaom na-
ziva neko kome je posle Oluje i Bljeska
Robi, Robi, a sve ostalo Hrvati.
2.Kompliment je kada te ustaom nazi-
va neko za iji tim su igrali: Prosineki,
Juri, Elzner, Sagadin (Zmago) Penik,
Kelhar, Blai i mnogi drugi.
3.Kompliment je kada ti bajram estita
neko za iji tim su igrali: Musemi,
abanadovi, ii (Mirnes), Oraho-
vac (Sanibal), Kikanovi (Elmedin), Gaj
(Ibrahim) i mnogi drugi.
4.Kompliment je kada te ponosom
iptara naziva neko za iji tim je sa
ponosom igrao Ardijan okaj.
5.Kompliment je kada te stranim te-
lom naziva Milojko Panti.
6.Kompliment je kada te kompleksaem
naziva neko ko ti posveuje pregrt
pesama i parola.
7.Kompliment je kada te nevernikom
8
nazivaju oni koji sredom pucaju, pet-
kom poste, a Velikom Subotom te kal-
drmama gaaju.
8.Kompliment je kad te nedoslednim
nazivaju oni koji su vijorili zastave OT-
PORA i primali demokratske plakete
a jedu naprednjaku tortu. I, naravno
ne prate jadransku ligu (since 2002.)
9.Kompliment je kada te obijaem
nazivaju oni koji obijaju podrume na-
jboljih drugara.
10.Kompliment je kada te irilici ue:
HEROES, BRIGATE, BELGRADE BOYS,
ULTRA BOYS i ULTRAS (pardon, ,
prema poslednjem popisu).
11.Kompliment je kada te kriminalcem
nazivaju oni kojima je Neboja ovi
LEGENDA a eljko Ranatovi ideolog
i utemeljitelj.
12.Komliment je kada te pikom na-
zivaju MANGUPI, a MANGUP si kada
parolu protiv Brankice iri u Atini.
13.Kompliment je kada te seljakom
naziva neko ko podvriskuje uz Bebu
Selimovi skoro 20 godina.
14.Kompliment je kad te plagijatorom
naziva neko kome je glavni hit reperto-
ara: Jebemo, karamo...
15.Kompliment je kad te stokom na-
ziva neko ko je zastavu posveenu po-
kojniku rairio kao trofej, okrenuvi je
naopako.
16.Kompliment je kada te izdajnikom
nazivaju patriote koje su prebile gol-
mana svoje reprezentacije pred utak-
micu reprezentacije.
17.Kompliment je kad te antihristom
nazivaju oni koji su tom istom golma-
nu poeleli drven sanduk i na njemu
sveu.
18.Kompliment je kada te lopo-
vom nazivaju protagonisti lopov-
luka duge tradicije, olieni u imenu
Miljania, Babrogia, ajbera, Mrakia,
Stojkovia, Terzia i ovia. Ah, da, i
onog aboliranog.
19.Kompliment je kada te dravnim
projektom nazivaju reakcionari, sled-
benici Slobodana Penezia Krcuna
nekad, a Aleksandra Vuia sad.
20.Kompliment je kad Partizan malim
nazivaju oni ija sitna deca do ove go-
dine ne doivee radost zbog titule
velikog kluba njihovih oeva.
HVALA NA KOMPLIMENTIMA, LAS-
KAVCI!
9
L
istajui Vujaklijin renik, dolazimo do pojma
Zvezdino prolee. Pomenuta sintagma, po
Vujakliji, oznaava bezonu krau, otpuno
odsustvo morala i neartikulisanu hipokriziju. Taj
izraz uao je u upotrebu u srpski jezik poetkom
pedesetih godina prolog veka, nedugo nakon
to su elni ljudi Drvene zvezde ukapirali da u
kalendaru osim jeseni postoji i prolee. A kako su
jeseni, uglavnom, tune i sumorne, normalno je
da prolee bude sunano i nasmejano. Prelazni
zimski period korien je za temeljnu pripremu
nadolazeeg prolea.
Kako je sve to ilo...
Putem tampe destabilizovani su rivali. Sudije
su pripremane za izuzetne prolene napore.
Moralo se udarniki pomagati zvezdi danici.
Svi su jedva ekali da se pojave visibabe i sa juga
vrate prve laste, pa da navale na posao.
Prvu titulu prokletinje su osvojile 1951. Godine,
iako su na kraju jesenjeg dela prvenstva zaosta-
jali za zagrebakim Dinamom est bodova (u
to vreme se za pobedu dobijalo po dva a za
nereen rezultat jedan bod, pa je tih est bodova
zaostatka bilo jednako dananjih devet). Dina-
mo koji je do tada bio prvi u poslednja tri kola
gubi sve tri utakmice (!?) a Danica pobeuje
nas 2:0, ba koliko joj je bilo potrebno za titulu.
I, naravno, kao i svim infantilnim stvorenjima, i
sektaima se osladilo, pa tako ve 50 godina u
prolee liu med, dok svi ostali jedu ono to se ne
jede. Narodski reeno- govna.
Nije stvar samo u osvajanju titula. Znali su cigani
da budu i poslednji na kraju jesenjeg dela, a na
kraju da zavre etvrti!? Bilo je da nekad budu
esti, a na kraju drugi. Izbacivali su timove iz lige,
vrbovali igrae u sred sezone... Fudbal, to smo
mi (zvezda)! Ljudi su se plako navikavali na to, a
sa moralnim propadanjem celokupnog drutva
ONI su postali sinonom uspenosti. Veliani su
ljudi oput Ace Obradovia, Slobodana osia,
Nikole Bugaria- plejada neopevanih idiota i
lopova. Zvezda je postala nae najuspenije
preduzee. Sudije su ile sa porodicama na more,
dobijale nametaj, najbolja odela preko sindika-
ta... A svi drugi, itaj Partizan, bili su proglaavani
za lopove i prevarante. I tako do dananjih dana.
U proloj sezoni
Dugo godina pratim fudbal, ali ovakvo zaje-
bavanje fudbalske javnosti, kao u proteklom
prvenstvu, ja nisam upamtio. Nikad ljudi nisu
tako tretirani kao u sezoni 2003/2004. Kao da
smo imbecili, morali smo gledati i sluati da gol
nije gol, da ofsajd nije ofsajd, da utakmica traje
110 minuta, dva sata, tri dana, nije bitno. Samo
da na kraju procvetaju crveni zvezdai. Najgore
od svega je da tme nema kraja. Jer, prolee mora
da doe svake godine u isto vreme (jebem ti
planetu Zemlju koja se okree oko sunca). A
nama ostaje da verujemo da ba svako prolee
ne mora da bude sunano i nasmejano, da e
se jednom oduiti, da e minus devet ili minus
deset biti dovoljna garancija da im se zamrzne
mozak (ako ga uopte imaju), i da nee ba uvek
moi da smisle nove gadosti.
P.S. Pojavile su se prigodne majice sa natpisom
Povratak ampiona. Cigani se spremaju za Ligu
ampiona, ali ipak zaboravljaju jednu stvar- u Ev-
ropi nije kao kod nas. Naime, tamo ima prolea,
ali ima i jeseni, leta i zime. Jeste hladno, ali jebiga,
standard.
OD DAJ GOLA DO SEZAN POLA... PUP #9, AVGUST 2004. GODINE
DOSIJE ZVEZDINO PROLEE
Nauna rasprava na temu zato imamo manje titula
10
UPRAVA NAPOLJE! UPRAVA NAPOLJE! UPRAVA NAPOLJE! UPRAVA NAPOLJE!
D
a mi je neko u leto 2007. rekao da emo
sedam godina kasnije imati isti broj ti-
tula kao i ganci, oterao bih ga u tri lepe.
Ali, desilo se, a da nam je drava normalna kao
to nije oni bi sada igrali zonsku ligu, a mi bi se
krbali sa Jagodinom, ukom ili Voom. Ako je
najtrofejniji klub na svetu, Glasgow Rangers,
zbog manjeg duga od ciganskog bez razmilja-
nja poslat u najnii rang, cigani su morali odav-
no da igraju u ligi sa Sineliima. Osvojili smo
est titula za redom, prve etiri zato to smo
bili ubedljivo najbolji, poslednje dve, realno,
zato to smo bili manje loi od ostalih, od njih
posebno. Ciganii koji idu sa mojom erkom
u razred jo nisu imali prilike u svom ivotu da
vide pehar.
Scenario koji nam je prireen ove godine pla-
niran je jo onda kada je na najbolji sudija, ili
krae reeno - klasini govnar, poklonio cigani-
ma penal, a Stanojeodigrao pametno, ostavio
igrae na terenu umesto da ih odvede na od-
mor a potom u nastavku objasnio sekundarci-
ma kako se igra fudbal. U proloj sezoni derbi
u rupagi bio je dogovoren (dil izmeu espee-
sovaca), za dobrobit napaene nacije, ali na svu
sreu, PPV tada jo uvek nije imao vremena da
se ozbiljno bavi i fudbalom. Raovi je zamenio
ika Crnog, na brzaka razdrmao ekipu i raspiz-
dio cigane za esti pehar u nizu.
Potom je doao letnji prelazni rok, jedan od
najgorih u istoriji Partizana. Kada proda sve
to moe a ne dovede nikoga, broj bodova
koji smo osvojili vei je od oekivanog i reci-
mo dovoljan da se uzme titula prole sezone.
U poslednjih dvadesetak godina ne pamtim
loiji Partizan od onog u jesenjem delu, za ta
je najmanje kriv Vuk koji je na kraju, uprkos je-
senjoj tituli, smenjen. Da je bilo pravde, trebali
smo jo u julu ispasti od iraka koji je bio bolji
u dve utakmice. Celu polusezonu odigrali smo
gotovo bez napadaa (Fofana se razboleo, Koji
povredio), golman Stojkovi bio je na ubedlji-
vo najbolji igra, a zahvaljujui Jojievim golo-
vima odravali smo sitnu prednost nad kata-
strofalno loim ciganima. Nai picevi (Mitrovi,
Koji, Fofana) postigli su ukupno 9 golova, svaki
po tri, s tim to je Mitrovi otiao u Anderleht
jo u avgustu. Jedinu iole dobru tekmu odigrali
smo protiv uke u gostima i to u drugom polu-
vremenu. Sve ostalo bilo je kilavo, na mahove,
nedoreeno. Upravo u jesenjem delu, iako smo
godinu zavrili kao prvi, izgubili smo titulu. Re-
alno je bilo za oekivati da u toku prolene po-
lusezone napravimo dva, tri kiksa. Ne pamtim
da je neko dobio svih 15 utakmica za redom.
Znali smo da su oni zatvorili sve tekme osim
derbija, tako da tvrdim da je titula izgubljena
jesenas i to kui protiv Javora i Napretka odno-
sno u Novom Sadu. Da smo prve dve dobili i da
protiv Voe nismo sami sebi dali gol u posled-
njem minutu, sada bi bili prvi.
Takoe, da su govnari iz nae uprave u julu
2013. odradili prelazni rok kako su to uinili est
meseci kasnije, ubeen sam da ni est ovia,
Kokezi, Mrakia, Maia, Dimitrijevia i piki
lepih materina ne bi bili dovoljni ciganima.
Ako ovaj tim ostane na okupu, ne bojim se da
emo za dve sezone biti ispred njih. Da li alim
za titulom, ne, da se ne
laemo, nismo se
sa titulama rodi-
li, alim samo
to sa tribina
nismo jae
jebali majku
svima, ne
samo Vui-
u i ovi-
u, ve i
uri ,
M i -
l et u,
Rai, Rui-
u...
11
S
udijsko orgijanje nad Partizanom je
tehniki poelo sa prvim prolenim
kolom, susretom u Novom Pazaru,
ali je znak za takav poduhvat dat onog
momenta kada je u redove Skuptine FSS
izabran Slavia Kokeza, taj ugledni kafed-
ija, pardon, fudbalski radnik i desna ruka
vladara Srbije. Uz Zvezdana Terzia na elu
Zajednice superligaa i Duana Mrakia
u Odboru za analizu suenja, svi uslovi za
lakrdiju i reiju su bili tu. Da podsetimo za-
boravne - Zvezdan Terzi je onaj isti bivi
predsednik FSS, hapen zbog malverzacija
oko transfera igraa OFK Beograda, a Du-
an Mraki je isti onaj sudija koji je priznao
kako je svesno pomogao Zvezdi u utakmici
sa Zemunom.
Dakle, prvo kolo prolenog dela sezone,
tanije 16.kolo. Novi Pazar - Partizan. Su-
dija Ninoslav Spasi ponitava regularan
gol Partizana u 90. minutu zbog navodnog
faula kuletia nad golmanom domaina.
Iz snimka je oigledno da u trenutku to-
bonjeg kontakta on i ne reaguje, ve tek
onda kad je primetio da e se ta akcija za-
vriti golom Andrije ivkovia, nekoliko
sekundi kasnije. To je bila samo kruna, do
tada su mahani nepostojei ofsajdi Partiza-
nu, a vrhunac tragikomedije je momenat
kada igra Pazara s lea faulira Malbaia
i umesto utog kartona, biva dosuen faul
za Novi Pazar i uti karton Malbaiu! Po-
sle gostovanja u Novom Pazaru, Partizan
ostaje bez dva boda, zahvaljujui sudijskoj
odluci.
Ve u narednom, 17. kolu, nove sudijske
odluke na tetu Partizana. Opet mahanje
nepostojeih ofsajda, a u prvom poluvre-
menu sudija Novica Aneloski ne svira oi-
gledan penal nad Saom Iliem, posle star-
ta sa dve noge od strane igraa Radnikog.
Sve se to odigrava na par metara od sudije.
Partizan ipak dolazi do pobede u fniu go-
lom Ninkovia, koji par minuta kasnije biva
opravdano iskljuen, ali kasnije i kanjen sa
ak 4 utakmice neigranja!
U 18. kolu, u Kragujevcu, sudija Vlado Glo-
ovi nije otetio Partizan, ali je bez ikakvog
razloga svirao nepostojei penal za nas pri
rezultatu 3-0 za crno-bele. Verovatno
kako bi se u javnosti stekao utisak kako,eto,
sudije pomau Partizan.
Dva kola kasnije, 20. marta u okviru 20.
kola, Partizan doekuje uiku Slobodu a
sudija Dejan Dimitrijevi ne svira oigle-
Kakvo prvenstvo
hiljadu mu snienih kvota!
12
dan penal nad kuletiem pri rezultatu 0-0.
Sreom, Partizan postie gol u fniu. Toliko
sudijskih greaka u samo pet utakmica, slu-
ajno? Moda, za one koji ive u svetu bajki.
Koprodukcija Kokeza - Terzi - Mraki radi
punom parom.
Kruna lopovluka je usledila u 22. kolu, na
utakmici Partizan - Vojvodina. Svodnik Sla-
via Kokeza je najavio, gostujui na SOS ka-
nalu, da e do veitog derbija Zvezda ve
imati nedostinu prednost, to je bio oi-
gledan znak njegovim izvriocima u sudij-
skim dresovima da malo ozbiljnije prionu
na posao. Sudija Darko Bogdanovi iz Kra-
ljeva svira nepostojei penal za Vojvodinu u
93. minutu, bez ikakvih konsultacija sa po-
monicima. Trajkovi jeste faulirao igraa
Vojvodine ali je to bilo bar pola metra van
esnaesterca. Pre svega toga, Bogdanovi
ne kanja-
va drugim
utim kar-
tonom Po-
paru iz Voj-
vodine posle udaranja Volkova pesnicom
u lice. Epilog - Vojvodina dolazi do boda, a
Partizan gubi jo dva boda. Ukupno etiri
oteta ili ukradena boda zbog pogrenih
sudijskih odluka. Iako se oekivalo da ovaj
lopov Bogdanovi bude suspendovan do
kraja prvenstva, on kao nagradu za dobro
obavljeni posao u Humskoj dobija priliku
da sudi utakmicu Rada i Donjeg Srema u
28. kolu!
To nije sve. Ve u narednom, 23. kolu, su-
dijska trojka Gloovi (opet on) - Potoan
- Kaurin, ponitava ist gol Partizanu zbog
nepostojeeg ofsajda Lazovia. Vlado Glo-
ovi ne nalazi za shodno da prekine uta-
kmicu ni u momentima dok golman Parti-
zana Luka povreen lei na zemlji. Da, to
je isti onaj poteni Gloovi koji u Niu
nije video igranje igraa Radnikog rukom
protiv Partizana.
Slede dva kola bez spornih odluka ali u ko-
jima Partizan gubi jo tri boda porazom u
Kruevcu. Dolazi i do prvih estitki Zvezdi
za titulu. Trener Napretka Lalatovi, bivi
igra Zvezde, egzaltiran i sa orgazmikom
strau, estita Zvezdi titulu. Razlika Partiza-
na u odnosu na C.zvezdu je sada - 6, ali to
nije kraj iivljavanju nad Partizanom. Dolazi
veiti derbi. Za sve ovo vreme, dok Parti-
zan biva sakaen i potkradan, nae komije
prave seriju od 15 uzastopnih pobeda! Seri-
ja kakvu nisu pravili ni Bajern, ni Barselona,
ni Atletiko, ni elzi, ni Manester Siti. Skoro
svi oni timovi koji su protiv Partizana igrali
na krv i no, igraju trening utakmice protiv
Zvezde. Pa na primer, niki Radniki u Hum-
skoj igra
kao da mu
je posled-
nja utakmi-
ca u istoriji,
dok na gostovanju Zvezdi njegovi igrai e-
taju kao penzioneri posle nedeljnog ruka.
Oni retki i asni kojima nije palo na pamet
da se sklanjaju komijama, kao Donji Srem,
bivaju kanjeni igranjem protiv Zvezde van
svog mesta, toboe zbog bezbednosnih ra-
zloga u Peincima.
Kao uvertira u 146. veiti derbi, na 4 sata
do njegovog poetka, pojavljuje se sramno
saoptenje MUP-a, o tome kako toboe
uprava i navijai Partizana spremaju pre-
kid jer im ne odgovara bodovna razlika u
korist Zvezde. Bezona la, ima li ikakve
logike da klub kojem oajniki treba pobe-
da prekida me i tako radi u korist svoje
tete? Tenzija je podignuta na maksimum
a ko je mislio da je sve video od strane ove
13
fudbalske mafje, estoko se preao. Kao u
najcrnje doba aparthejda, igrai Partizana
se pretresaju od strane policije pri ulasku
na svoj stadion, dok za igrae Zvezde taj
tretman ne vai.
Partizan slavi u derbiju sa 2-1, posle ou
programa Milorada Maia, tog perfd-
nog stvorenja proglaenog za najboljeg
srpskog sudiju. Taj gospodin ne kanjava
utim kartonom start Mijailovia nad La-
zoviem. Zatim svira dva penala za Zvez-
du, od kojih je onaj drugi zaista postojao,
to se ne moe rei i za prvi, posle duela
Stankovia i Mre. Ba nas zanima kako
bi tekla karijera Maia da ovakav penal
dosudi na Svetskom prvenstvu? Sreom
po Partizan, na golman Luka brani oba
penala! Krai nije kraj, u drugom polu-
vremenu Mai ne svira prekraj nad Ni-
kolom Ninkoviem na 16 metara. Kud se
zagubio kriterijum tog pravinog sudije
koji strogo kanjava svaki kontakt u 16
metara? Iz te situacije dolazi do kontra-
napada Zvezde i Partizan prima gol. Sre-
om, Partizan pobeuje golom Kojia u
90. minutu.
Za sve one koji logiki razmiljaju, posle te
utakmice dolazi do saznanja o pravoj priro-
di serije nepobedivosti Zvezde.
Na kraju utakmice, navijai Zvezde pale
sedita na severnoj tribini. Zbog istog ta-
kvog incidenta na prethodnom derbiju
na stadionu Zvezde, Partizan je kanjen sa
dve utakmice bez publike na svom terenu.
Ista kazna i za Zvezdu? Moda u nekoj nor-
malnoj zemlji, ne i u ovoj despotiji. Nema
kazne, kao to vie nema ni prie o upravi
Partizana koja je spremala prekid mea.
Pojela maca. Ako je neko oekivao da neko
odgovara zbog irenja lanih vesti i stvara-
nja panike, opet nije svestan gde ivi. Ovo je
Srbija, a u Srbiji je dozvoljeno i lagati i krasti
samo da bi stub srpstva bio ampion.
U narednom kolu tragikomina scena.
Zvezda igra protiv Rada, koji izvodi kom-
binovan sastav. Ni to Zvezdi nije bilo do-
voljno, pa se opet dosuuje penal u njenu
Al da znate... I u boljem Zivotu, Ceka vas JNA!
14
korist iako igra Rada ne igra rukom ve ga
lopta pogaa u bok. Ni to nije dovoljno,
ve golman Rada Nemanja Danilovi pre
izvoenja penala jasno pokazuje Milija-
u levom rukom ugao u koji treba da mu
puca penal. Milija to i radi, puca u golma-
novu levu stranu a golman Danilovi se,
gle uda, nesree i malera, baca u desnu.
Pa ak ni to nije bilo dovoljno. Trener Rada,
izvesni Stevan Mojsilovi, poznat kao Arka-
nova podguzna muva u Obiliu, nije naao
za shodno da izvede najjai tim iako se
njegov klub bori za opstanak, ve po za-
vretku utakmice i on estita titulu Zvezdi.
Uzalud neubedljiv izgovor trenera Zvezde
u pokuaju da sakrije optedravnu reiju
reima jo nije sve gotovo. Valjda zna
Mojsilovi. Iskusan je to trener, i nadasve
kvalitetan. Uz to, Mojsilovi gnusno vrea
trenera Partizana Marka Nikolia, bez ika-
kvog razloga. Da li je kanjen za svoj pro-
staki gest? Pa da li ste Vi ozbiljni?
Zvezda dolazi na korak od titule u Uicu.
Ne znamo da li je Sloboda mislila ozbiljno
kada je pretila istupanjem iz lige zbog su-
dijskih nepravdi, ali znamo za ulogu gol-
mana Slobode Rankovia. ta ti je sportska
nesrea, ba je sjajno branio protiv Parti-
zana i uzgred ukrao nekoliko minuta va-
ljanjem, kad ono, gle uda, naie mu slab
dan protiv Zvezde u Uicu. Dve vrljave lop-
te sa 20 metara i dva gola kroz ui i stomak.
I trener Slobode Piskavac estita komija-
ma titulu, slavlje moe da pone. U Srbiji e
najzad bolje da se ivi, a za optenarodno
veselje dolazi specijalni gost, Terziev OFK
Beograd, koji se vozdigao poput Feniksa i u
poslednjih est utakmica zabeleio pet po-
beda! Nikad regularnije prvenstvo, to bi
rekao Don Zvezdan Terzione. Za komple-
tan ugoaj zaduena je stara dama srp-
skog fudbala koja, kakve li senzacije, gubi
kui od Jagodine koju je tri dana pre toga
pobedila u fnalu Kupa Srbije. Kakvi obrti,
kakva drama, kakvo neizvesno prvenstvo!
Hiljadu mu snienih kvota!
Posle svega, za ovakvom titulom koju rei-
raju partijski vojnici, kafedije i pritvarani
fudbalski funkcioneri, ne treba aliti. Treba
samo oseati ponos to je Partizan, kao
i 1986, jedini ostao uspravan. Oni drugi
neka se dive sebi, neka uivaju u svojim
serijama nepobedivosti, neka izmiljaju
klupske rodoslove i veze sa FK Jugoslavi-
jom i BSK-om, neka stavljaju plave zvezde
na grb. Neemo ih podseati ni na Hoe-
mo kalopoli u srpskom fudbalu, niti na
Ne treba nam plaena titula. Redovi koje
itate posveujemo Vama, navijaima Par-
tizana. Da ih jednom pokaete Vaoj deci,
da vide s kakvim razbojnicima mi imamo
posla sve ove decenije.
15
Biti fudbalski navija u Srbiji je privi-
legija po mnogo emu: od toga da u
fudbalu ima svega osim fudbala, do
toga da morate da gledate najvei
ljudski talog kako upravlja istim tim
fudbalom. Jedna od stvari koje nema-
ju ostali navijai u svetu je SUPER liga.
Da se razumemo, postoji mnogo liga
sa tim ili slinim prefksom: Super, Pre-
mier itd.. u naslovu, ali samo je jedna
toliko Jelen SUPER.
Nau ligu krasi i neverovatan stepen
regularnosti.
Sva tri predsednika klubova koji su
bili procesuirani, vratili su se u fo-
telje poteniji nego ikad. O pokojnom
neemo pisati, nema svrhe.
Najvea zveda od njih nije osloboena
ali je abolirana. Re abolirati u ovom
sluaju znai sledee:
Osloboditi krivca jer je legenda kluba za
koji navijate i jer e morati da igra kako
svirate do kraja ivota...
Triavih 23-30 milki Eura je nestalo, ba
kao pare sa Kipra. Ili su to bile samo lai?
Izjave svedoka su totalno nebitne jer oni
nisu krteni u crkvi srBske crvene zvezde.
Ova abolicija ima i drugu stranu medalje,
toleranciju prema gej populaciji.
Stara-nova zvezdina zvezda, zvezdan,
trei je povratnik. Poznat kao jedan od
tvoraca prijateljskih fudbalskih sporazu-
ma 3 za 3 i ljubitelj istog poslovanja.
Ustima punih potenja hteo je da progu-
ta Toleta ali se zagrcnuo. Ne da ga nije
progutao, nego je povratio svo potenje.
Pre par meseci je trvdio da imamo ne-
regularnu ligu, a pre par dana da je ta
ista liga najpotenija u vaskolikom uni-
verzumu.
Vaar je to brale,
vaar vrlo lep.
Ma glupo ti je tamo
samo ako si slep.
Romesansa SUPER lige
16
Patent JSL su i sudije za jednokratnu
upoterbu. To su ljudne, velikomuenici
da ne kaem. Oni se rtvuju za dobrobit
Srbije i spremni su da budu suspendo-
vani zbog jednog pravog poteza, da ne
kaem penala...
Ima tu i klubova koji celu sezonu igraju
vikendom u veerenjem terminu, a onda
utakmicu utorkom zakau u dnevnom.
Mislim, ao im publike ali moraju zbog
TV Arene. koja je deo Telekoma koji je
sponzor... Evo nas opet u naoj najveoj
rupi gde padaju zvezdanesterci.
Najnoviji hit su tromi golmani, koji se
slabo kreu.
Tako u naoj ligi pada vie golova...i bo-
dova.
Izum 3 za 3 je modifkovan, sad se zove
tamte za vamte, i izgleda ovako:
Palma proda zvezdanu, zvezdan pro-
da zvezdi. Zvezda sredi Palmi Evropu
ali pod uslovom da daju Slanini kup.
Poteno, jer stalno kukaju da nikad nisu
uzeli kup. Ako zatreba u poslednjem
kolu slanina e da... A da, nee trebati
jer je Rad odmarao igrae, golman Slo-
bode se ukoio, onaj mali dobio parne
ute... a i slanina je otkinula dva boda uz
pomo zvezdanesterca. Ma cela Srbija
dobija, moda ne Ivanjica, al eto im ga
za 4:2 i to nisu za iroku koaliciju. Dobro,
morae da izvisi jo jedan klub al mala je
to cena za vii cilj.
Pozitivna strana svega ovoga je
to ovek moe da baci pogled na
kladioniarske kvote i zna ko e da
dobije. Negativna je to poten svet ne
moe da uplati, jer je tekma ve bloki-
rana ili uplata ograniena na 60 din.
Al moda neko moe da uplati i opere
ke?
Nismo mi Partizanovci cicije, neka im
jedna titula ako e u Srbiji da bude bolji
ivot i ako e da bude lepe vreme. Evo,
dok ove rei u pero govorim, predstoji
hladna I kiovita majska nedelja, valjda
zato to Tole jo nije zvanino uruio
pehar.
ao mi je da loe vreme upropasti un-
apred organizovanu proslavu, dodelu
pehara i vonju autobusom. Ba lepo,
kao u paniji, samo to tamo Barca,
Atletico i Real ne znaju unapred da
l e da dobiju Elche, Levante ili Vall-
ladolid.
P.(re)S.(vega)
Jo uvek nam se die, al to ve znaju
svi....., pa neemo zaboraviti ko smo,
ta smo i protiv ega se borimo. Da
je neko hteo SUPER ligu, Zeka lopov I
ura najder bi odavno bili tamo gde
su sad nepravedno osueni navijai
Partizana. Seamo se i poslednje rate
za Zetu, i Obilia i Rada u poslednjem
kolu. i Rome i Slijeme i Makabija...
Seamo se i da smo se protiv toga bo-
rili, naalost bezuspeno.
Ali ovakve smejurije se ne secamo,
stvarno ste broj 1 (zaokrueno
plavim).
17
K
ini 5. april u Beogradu. Vojvodina gostuje na JNA. Rani crveni karton gostiju, gol Obradovia
za 1-0 svi uslovi za ostanak na -1 bod iza Vuieve mezimice ali avaj...
Niim izazvan tim sa igraem vie se povlai i slaninari konstantno napadaju. Mnogo su bolji i zad-
njih pola sata uasno frustrira sve na stadionu. Pogaaju okvir gola, Luka spaava nemogue,
sve mirie na remi... I onda u 90. minutu sudija Bogdanovi faul koji je na nekih 17 metara od
gola odnosno 1 metar od linije esnesterca karakterie kao penal. Bilo je ta je bilo. Ono to mi je
upalo u oi je reakcija strune javnosti na taj dogaaj i sve to se deavalo nakon toga. Naslov
na jednom od portala to vee je bio.
Nepunih 15 meseci ranije na najveoj rupi u univerzumu je gotovo identian nepostojei penal
na tetu prve pratilje Partizana je propraen sledeim naslovom.
Znai imamo istu situaciju, oba kluba oigledno oteena. U prvom sluaju na nau alost ima-
mo hronino nesposobnu upravu koja situaciju koja umesto da ide nama u korist oni okreu (uz
spinovanje ciganskih poslunika) protiv nas usled neprimernog poreenja za sapotenje.
Narednih dana umesto o oiglednoj krai koja ima za cilj bolji ivot u Srbiji pisala su se izvinjen-
ja zajednici jevreja Srbije. Ili se potenciralo da je tamo nekad isti taj Bogdanovi otetio odvratne
cigane u Subotici tri godine ranije. Nekih 15 meseci ranije sopotski vitez Lule i ekipa su danima
silovali medije i traili ni manje ni vie da se sudija Dimitrijevi doivotno suspenduje.
Dotini elavac je supendovan mi manje ni vie nego na hitnoj telefonskoj sednici.
DVOSTRUKI ARINI DVOSTRUKI ARINI DVOSTRUKI ARINI DVOSTRUKI ARINI DVOSTRUKI ARINI DVOSTRUKI ARINI DVOSTRUKI ARINI DVOSTRUKI ARINI DVOSTRUKI ARINI DVOSTRUKI ARINI
18
Sa druge strane aprila tekue godine su kojekakve komisije za analizu suenja uz pomo jele-
novog a bogami i Mrakievog oka izanalizirali i presudili Bogdanoviu maksimalnu kaznu od
minimum 6 utakmica odnosno da je zavrio sezonu.
Ali Terzina super liga ne bi bila to to jeste da dotini gospodin nije abolirao (kako to zvui pozna-
to) oveka zadatka iz Kraljeva da pomogne najveem potraiocu njihove zvezde Radu da os-
tane u ligi ali gospoda sa Banjice nisu imali dovoljno fudbalskog znanja da dobiju telovanu
utakmicu.
Golman pogrei, igra pogrei, pogrei i sudija. ak i da ostavimo po strani sve teorije zavera i
oigledne namare da se crno beli ojade neverovatna je koliina licemerstva, spinovanja, izvr-
tanja istine, zamene teza i favorizovanja onih drugih gde su situacije iste.
elim im sve najgore i poruujem. Govna, evo vam kurac!!!
p.s. Sporedni lik ovog teksta, elavi gospodin Dimitrijevi je sudio i Partizanu ovog prolea. Ko se
ne sea a ima ivaca i vremena neka malo prelista portale i podseti se kako se iskupljuju oni koji
se drznu da sude protiv cigana.
DVOSTRUKI ARINI DVOSTRUKI ARINI DVOSTRUKI ARINI DVOSTRUKI ARINI DVOSTRUKI ARINI DVOSTRUKI ARINI DVOSTRUKI ARINI DVOSTRUKI ARINI DVOSTRUKI ARINI DVOSTRUKI ARINI
19
Z
emlja piva, zemlja lepih ena slo-
venske krasote i bujne plave kose
i, naravno, zemlja fudbala, prepo-
znatljivog po poletnoj igri preko krila i
vihornim atacima. Sve to i ne samo to je
eka.
Srbi i esi imaju kroz istoriju dobre i
isprepletane odnose. Ako nita drugo,
barem smo robovali istim okupatorima
(Germanima), a u ratu u kome je malena
Srbija oduvala Austro-Ugarsku, u zna-
menitoj Cerskoj bitci ubedljivo najvie
se od saveznikih vojnika nama predalo
- eha! Koga mrzi da vadi stare i pranji-
ve kupusare iz zaboravljenih biblioteka,
pa neka odgleda onu uvenu scenu iz
Mara na Drinu (po mom skromnom
miljenju naeg najboljeg ratnog flma)
u kojoj su protagonisti Ljuba Tadi kao
major Kursula i Ivan Tasovac kao feldve-
bel Novotni, koji se sav radostan jo pre
poetka bitke predao brai.
Od eha smo mnogo nauili. Sluali smo
Vltavu, itali Dobrog vojnika Svej-
ka, a mnogo naih vrhunskih reditelja
prolo je uvenu praku kolu flma. I
prve sportske lekcije davali su nam esi.
Poelo je sa sokolima, a u fudbalu su
po ekom obrascu nastala dva kasni-
ja jugoslovenska velikana - Vojvodina i
Hajduk. Vojvodina je nastala po obrascu
akademske Slavije, Hajduk se ugledao na
Spartu (kakvi priueni rukovodioci danas
drmaju splitskim klubom, moda najbo-
lje govori podatak da je specijalni gost
na proslavi 100 godina bilih 2011. bila
Slavija, a ne Sparta?!?, prim.aut.).
Moemo li od eha jo neto da naui-
mo? Imam utisak da moemo i moramo!
Evo jedne lekcije koju treba dobro pro-
studirati i primeniti, naravno u pogod-
nom trenutku.
Elem, kada je pre bezmalo pre 70 go-
dina u tadanju ehoslovaku izvoen
sovjetski tip socijalizma, ta biljka se nije
ba tako lako primala. tavie, naila je
na znaajan otpor, ali, ipak, sila se i ovo-
ga puta u politici pokazala kao jedan od
kljunih faktora. Poto je sport refeksija
svega u drutvu, ehoslovake socijali-
stike vlasti nastojale su da pored ve
postojeih i u narodu ukorenjenih Slavije
i Sparte u Pragu osnuju jo jednog velika-
na, koji e biti pod njihovom gvozdenom
kontrolom. Tako je 1948. godine, ba u
doba kada je irom zemlje eha, Slova-
ka i Moravaca, guena svaka opozicija,
u Pragu osnovana Dukla, klub pod kon-
trolom ehoslovake armije. Narednih
neto vie od etiri decenije ovaj kolek-
tiv je imao sve to ga ini velikim - velike
pobede, trofeje, reprezentativce, klupske
EKA LEKCIJA ZA SRPSKU SPORTSKU BUDUNOST
Dukla Pribram
20
legende. Sve sem navijaa. Narod zlat-
nog Praga jo pre Drugog svetskog rata
opredeljivao se za Spartu i Slaviju. Dukla
je ovde bila viak.
Kada se desila pliana revolucija 1989.
godine mnogi relikti realsocijalizma ne-
stali su u stampedu naroda. Dukla je
ostavljena na cedilu. Mono zalee oto-
pilo se poput snega na martovskom
Suncu. Nekada moni klub posrtao je na
svim poljima. Stvoren za jednu priliku,
poeo je da isparava kao produkt vreme-
na koje je defnitivno prolo. Ispali su naj-
pre u drugu, a zatim i u treu ligu. Manje
da bi se spasili potpune blamae (a zar
prethodno izreeno to ve i nije?), a vie
da bi otili iz Praga u kome ih niko nije
ni voleo, ni eleo, ni gledao, rukovodioci
Dukle doli su na zanimljivu ideju fuzije
sa Pribramom.
Taj Pribram je sasvim drugi klub iz
istoimenog grada u ekoj. Nekadanja
Dukla danas je povremeni uesnik elitne
eke divizije, daleko od starog sjaja iz
nekih drugih vremena.
Lekcija iz eke je opora, ali primenljiva
na srpsku situaciju. Zato?
U ovoj zemlji pre dve godine jedno
nama rivalsko sportsko drutvo tavori-
lo je u svim sportovima. Zaglibljeno u
dugove, bez kvalitetnih igraa, bez nov-
ca, bez ideje. I onda im se desio spas u
poslednji as. Nije to bila nikakva me-
naderska ingenioznost niti je srpska
privreda doivela nezapameni uspon
da bi dola u stanje da obilato podupire
stvaranje projekta Evropska Zvezda 14.
put, ve su elni ljudi mnogih sekcija
crveno-belih odluili da odu na po-
klonjenje novom poglavniku i isprose
milostinju koja, kao to vidimo, raste iz
godine u godinu, dok se ono to se daje
Partizanu smanjuje.
U modi su razne cifre, grafkoni, tabele,
dijagrami, podaci, tosovi papira, tabaci,
facik(u)le. Sve crno na belo. Sve pro-
vereno iz dobro upuenih (itaj: udba-
kih) izvora. Hartija sve trpi, pa se tako
obnaroduju podaci o dugovanjima KK
Crvena Zvezda (ona koju znamo mi svi,
a ne ona iz dela grada na ijem ulasku
pie eleznik, juno predgrae, za Par-
tizan ivot dae), pa se za godinu i po
dana iz usta istog oveka (re ovek
ovde treba shvatiti veoma uslovno, to
bi se reklo, u nedostatku boljeg termina)
obnaroduju podaci o dugovanjima FK
Crvena zvezda. Dugovi da i kod mene
izazovu saaljenje!
I onda, kada se oekuje da ista perso-
na interesantne ekonomsko-politiko-
sportske biografje podnese krivine pri-
jave i otera druge persone, nita manje
zanimljive ekonomsko-politiko-sport-
ske biografje, u zatvor, da sade krompir
i lukac beli, svi se nau na jednom dirlji-
vom mestu - Privremenom organu grada
Beograda. I na tom dirljivom mestu smi-
ljaju metode kako da jo vie pomognu
ojaenoj Crvenoj zvezdi i da jo vie za-
papre naem voljenom Partizanu.
Poto svako iznosi svoje cifre i poto se
21
nadam da veina italaca ovog teksta
nema udbake kanale da sazna istinu do
kraja, ostaje nam da se dovijamo alterna-
tivnim metodama da bismo doli do sa-
znanja: ko je miljenik aktuelne vladajue
garniture u dravi Srbiji?
Neu mnogo da drvim, mogli bismo
svesti sve na jedno prosto pitanje: gde
su Zvezdini kolektivi u rezultatskom
smislu bili pre dve godine, dok prvi
potpredsednik Vlade i brat mnogo
poznatijeg koarkaa Andreja Vuia
nije zajaio?
Dau samo neke naznake.
U fudbalu su slavili vredan jubilej - pet
godina od osvajanja poslednje titule
dravnog prvaka. Onda se desila jedna
hladna jesenja novembarska no 2012.
godine, uvek je se seam, ne ba rado.
U upravnu zgradu SD Crvena zvezda
ulaze neki ljudi od kojih niko nema ni-
kakvu funkciju u fudbalskom klubu. U
gluvo doba noi dre konferenciju za
novinare, formiraju Radnu grupu, ra-
zne podgrupe, komisije, potkomisije,
imenuju, smenjuju, aminuju. Da stvar
bude jako zanimljiva, konferenciju vodi
prvi potpredsednik Vlade, ujedno, tada i
ministar vojni. Tada je ministarka sporta
bila Alisa Mari. Zamislite da je isto vee
ona upala u Generaltab Vojske Srbije,
umesto to je manje poznati brat uve-
nog koarkaa Andreja Vuia, upao u
FK Crvena zvezda i da je ona to vee bez
ikakve procedure redom posmenjivala
kompletnu nau vojnu vrhuku i posta-
vila svoje pajtose za generale, mada niko
od njih nema nikakve veze sa vojskom,
jo od vojne vebe Galibabinac 89?!?
Dakle, fudbalski klub poeli su da vode
prekaljeni sportski radnici.
Jedan je onaj iz eleznika, zanimanje
mainski inenjer, a ua specijalnost
papiri, hipoteke, virmani, steajna
dokumentacija i slino. to bi se reklo,
naitan je ovek, knjiki moljac.
Drugi je izvesni Kokeza, ali ne Kokeza
iz Dalmacije, nego Kokeza iz Sarajeva.
Kada bi kalemili biografju ovog zname-
nitog ugostitelja u rangu brae Halimi
iz Slone brae, mogli bismo rei da su
se o njegove dragocene fudbalske uslu-
ge nekada davno, dok je bio jo mlaan,
otimali Sarajevo i eljezniar i, da je bilo
pravde, garant bi se horde zla i mani-
jaci danas kleli u njega, a nikako u Pape-
ta Suia i trausa Osima!
Trei je istaknuti fudbalski radnik FK Rad-
nik iz Surdulice. Dakle, gigant sa june
pruge, rang za rangom su preskakali
kako bi se u blizni ivopisnog Vlasinskog
jezera igrao kvalitetan fudbal. Pitate me
za neto vie iz biografje ovog radnika iz
Radnika? Mnogo me pitate! Pa, i on ima
objanjenja da objasni auditorijumu da li
ima fakultet ili vanrednu dunjesrku kolu
u emigraciji.
Najzad, da sve lii na neto fudbalsko,
aktivirano je i prvo krilo sveta koje je
pristalo da bude formalno na elu ove
raznorodne druine u zamenu za aboli-
22
ciju koju je dobio samo tri dana nakon
te burne jesenje noi, ba na dan kada je
Haki tribunal oslobodio generala Antu
Gotovinu i generala Mladena Markaa.
U koarci nije izborena ak ni Jadranska
liga 2011. godine. Ophrvani dugovima
crveno-beli su ostali bez igraa. Nieg
vie nije bilo na Malom Kalemgdanu.
Kao da su se tu mogli nai idealni kadro-
vi za snimanje najnovije verzije apoka-
lipse. I onda je doao spasilac iz elezni-
ka. Napravljena je fuzija koja nije fuzija.
Napravljen je jedan klub koji je faktiki
dva, a ustvari jo nekoliko klubova. Ko-
liko je to teka materija za razumevanje
moda najbolje govori podatak da ni
kreator ovog reenja, taj uveni mai-
nac iz eleznika, koji u cifru zna koliko je
kafa skuvala kafe-kuvarica na Marakani
dana 21.1.1998. godine, na pitanje o ma-
tinom broju, o PIB-u neega na ijem je
elu, doivljava napade hladnog znoja i u
svom starom dobrom stilu menja temu.
Prve godine klubu iz eleznika i nije ilo
neto naroito, a onda je sve krenulo na
bolje jer je kao pojaanje, ali u upravi,
ne na terenu, angaovan ve pomenuti
Andrej Vui, uven po tome to su ne-
kada Dordan, Barkli i Rodman strahovali
od samog pomena jedne takve groma-
de. Klub koji se guio u dugovima i koji
u meuvremenu nije napravio nijedan
malo jai transfer da bi popravio fnan-
sijsko stanje, danas pliva u parama i dri
srpskoj sportskoj javnosti lekcije iz mar-
ketinga.
U rukometu je bilo slino. Raspad, este
promene trenera, u najboljoj opciji, bitka
za zlatnu sredinu tabele. Tandem bivih
asova pokazao se kao nesposoban da
vodi ozbiljan klub. I ovde su uestale
tube igraa koji, gle uda, ive od svog
23
rada, a poto vredno treniraju rukomet,
nadaju se da od toga mogu nekako i da
preive. Rokovi za isplate su prolongirani
iz meseca u mesec, raeni su radni re-
programi i sline rabote. Spasa nije bilo.
Dok i ovde bivi igra, bivi kapiten, bivi
trener, bivi sin rukovodioca iz jedne od
bivih garnitura na vlasti, nije otpoeo
svoju tunu i plaljivu pesmicu nadle-
nim organima iji je refren svima nama
poznat:ne dajte da propadnemo! Isti-
na, u rukometu stanje nije ba tako brzo
revitalizovano kao u fudbalu i koarci, ali
ima pomaka na bolje. Uostalom, roeni
brat aktuelnog trenera i sportskog direk-
tora Crvene zvezde, nalazi se u Ministar-
stvu sporta kao kadar najjae stranke.
Pa, vi sada vidite ima li zezanja ili ne sa
ovima!
Najzad vaterpolo. Sport u kome su dugo,
vie decenija grobari ismevani jer je to
provincijski sport, sport koji igramo mi
tu malo u okruenju i to je to, sport koji
nema svrhe pratiti itd. Kada se raspao Pro
Reko 2012. godine, ukazala se ansa da se
srpski klubovi pojaaju reprezentativcima
i liga postane najjaa u Evropi. Jedini pro-
fesionalni vaterpolo klub u pravom smislu
te rei u Srbiji, sedmostruki ampion Sta-
rog kontinenta - Partizan - nije bio kon-
kurentan za dovoenje vrhunskih asova.
Umesto toga, kao glavni rivali u lovu na
zvezde pojavili su se klub koji je ugaen
pre pola decenije, pa obnovljen, ali pod
izmenjenim imenom, i Radniki iz Kragu-
jevca koji, da cirkus bude vei, nije ni imao
status prvoligaa. Ali, onda su promenjene
propozicije, pa je liga umesto planiranih
osam, specijalno za ovu priliku imala devet
lanova.
Zvezda je prole godine postala prvak
Evrope. Igralo se u Beogradu. Veoma bit-
na stvar za vaterpolo! Da se igralo bilo gde
drugde Jug bi ih unakazio. Drava je bila
fnansijski garant organizacije fajnal-fora.
Personalni garant bio je, naravno, brat da-
leko poznatije koarkake zvezde Andreja
Vuia. Obrazloenje: interes srpskog spor-
ta! Punih est godina pre toga Partizan je
fgurirao kao jedan od kandidata za evrop-
ski tron i nikada se niko od znaajnijih fak-
tora nije izjasnio da je dravni interes da
fajnal-for bude organizovan u Beogradu.
Eh, ali Partizan nije dravni projekat!
Treba biti poten i sa ovog spiska izbaciti
Zvezdine odbojkae koji poteno crne,
a zauzvrat od Odbora za sport SNS-a (u
ta se pretvorilo SD Crvena zvezda) ne
dobijaju nita! Bili su ampioni Srbije
prole sezone sa veinom igraa iz svoje
kole, a nisu imali fnansijske garancije
da se takmie u Ligi ampiona, pa su skli-
znuli u slabije takmienje!
Da zakljuimo, utati i trpeti sve tee i
sve nie udarce od apsolutne vlasti jedi-
no je to nam preostaje u vitekoj borbi.
A kada doe vreme da i ova galerija tra-
gikominih likova ode sa politike, eko-
nomske, sportske, kulturne i drutvene
pozornice, ako smo pametni, ugledae-
mo se na ehe i uraditi ono to su oni
uradili sa Duklom!
MAR U PRIBRAM!!!
24
P
osle utakmice Crvena zvezda
- ukariki (derbi kola, prvi
protiv treeg na tabeli domaeg
ampionata, makar ako se gleda
ofcijelno i naivno), trener Brana Vladan
Milojevi ekao je kolegu na Zvezdinoj
klupi Slaviu Stojanovia da mu prenese
iskrene estitke na ubedljivom trijumfu
(4:1) i jo iskrenije elje da posle est
godina najzad uzmu devalviranu titulu.
Nakon nesretnog poraza Partizana u
Kurevcu od Napretka (2:0), na trei dan
Uskrsa, ef strunog taba arapana
Nenad Lalatovi prvo to je izjavio
nije bila srea zbog trijumfa njegovog
tima nad crno-belima (a zbilja je retko
ekipa sa Rasine u istoriji beleila trijumfe
nad nama) nego radost to je Zvezdu
pribliio najvanijem domaem trofeju.
Najzad, nakon njihove utakmice sa
Radom trener graevinara je istakao
da Zvezdi, koja je pobedila sa 2:0 na
domaem terenu, estita titulu unapred,
tri kola pre kraja prvenstva!
Nije nita sporno to su sva trojica
navijai nama suprotstavljenog kluba
i skoro pa veitog takmaca za pehare.
Svako u Srbiji navija za Partizan ili
Zvezdu i iskreno ne verujem u pojavu
nekog treeg tima. Izuzeci iz Kragujevca,
Novog Sada i Novog Pazara su samo lep
dekor ovom dvopolnom ambijentu. Nije
nita sporno da je svoj trojici Zvezda na
srcu, pa svi su i radili tamo. Milojevi je
bio igra, Lalatovi ak i kapiten i sin
viegodinjeg sekretara strunog taba
Voje, a Mojsilovi se petljao u strunom
tabu sa vie razliitih zaduenja,
najee feksibilne prirode.
Meutim, nakon ovakvih izjava i gestova,
a najdalje je otiao Mojsilovi koji je, uz
estitke Zvezdi, osetio potrebu da se
na njenom stadionu propisno ispria i
narui trenera Partizana Marka Nikolia,
utisak je da Crvena zvezda ovog prolea,
sa izuzetkom derbija, i nije imala sa kim
da igra u svom ampionskom pohodu!
Ispada da su treneri veine rivala u
utakmicama sa njom navijali protiv kluba
kojih ih plaa i iji su slubenici!?! Svako
je vie brinuo kako da uini Zvezdi
nego svom timu.
Obzirom da je trener crveno-belih
Slavia Stojanovi novajlija u srpskom
fudbalu, moda je ovek stekao utisak
da se ovde utakmica sa njegovim timom
svodi na estitanje pre i posle utakmice,
tople elje za uspean nastavak turneje
kroz srpsku elitnu diviziju, a na terenu
Jo samo da im mi
estitamo
25
nije bitno ta se igra, vano je da je radost
obostrana jer - bodovi uvek pripadnu
Zvezdi.
Iskreno mi je ao oveka to nije shvatio
da nakon poraza u derbiju (2:1) na naem
stadionu (jedinog Zvezdinog poraza
u poslednjih dvadesetak utakmica
na domaoj sceni) treba da prui
ruku pobedniku Nikoliu. Stojanovi
se umesto tog sportskog i kulturnog
gesta zaputio sam ka svlaionici. Nije
on kriv! Verovatno je oekivao jo
jednu laganu pobedu, pouen ranijim
iskustvima. Jer, zaboga, ko je sada pa
taj Nikoli (elavi prepotenko, kako ga
plastino u svom spomenutom ispadu
opisa nadaleko uveni Mojsilovi)
pa da ne prepusti unapred bodove
velikom Stojanoviu i jo veim igrakim
veliinama u crveno-belim dresovima?
Zar nije ovde u Srbiji kultura da se
Stojanoviu i pre i posle utakmice estita
jo jedna pobeda i da mu se poeli
uspean put ka tituli?
Izgleda da su u Partizanu zaboravili
na odskora uvedeni srpski fudbalski
bonton, a moda im nije niko ni rekao.
Moe se titula u Srbiji uzeti i bez pobede
u derbiju. Do kraja prvenstva Crvenu
zvezdu eka okraj sa jo jednim bivim
igraem, a sada trenerom OFK Beograda,
Zlatkom Krmpotiem. Do sada su oni
kojima je srce vezano za klub u kome
dela Stojanovi davali sve originalnije
i originalnije izjave kako su dolazili
na noge Zvezdi. Krmpota, nemoj
da nas razoara, nadvisi velikana
Mojsilovia!
26
CELOKUPAN PRIHOD OD
PRODAJE OVOG FANZINA BIE UPLAEN
VATERPOLO KLUBU PARTIZAN
Ovo je trideseti prvenstveni duel izmeu jedina dva crno-bela tima u ligi, u kojem e Partizan ii na dvadesetpetu pobedu. U dosadanjim
meevima dva kluba, nereeno je bilo samo etiri puta (po dva puta u Humskoj i na Brdu) dok ukariki ima jednu pobedu minimalnim
rezultatom zabeleenu na svom stadionu 25.10.2008. Prvu prvenstvenu utakmicu crno-beli i belo-crni odigrali su 17.02.1996. Partizan je
kao gost slavio sa 2-1 pogotkom Dejana Vukievia u poslednjim trenucima mea. Najubedljiviju pobedu od 6-2 Partizanovci su zabeleili
u sezoni 2000/01. a potom je i ponovili dve godine kasnije. U dananjem sastavu gostujue ekipe nastupie i dvojica nekadanjih Partiza-
novaca, vremeni napada Nenad Mirosavljevi i bek Rajko Breani.
Goran Gavrani najpoznatiji je igra uke koji je nosio dres Partizana. Reprezentativac Srbije i Crne Gore u periodu izmeu 2002. i 2006,
profesionalnu karijeru poeo je na Banovom brdu (1997-2001). Za Partizan je u ampionskoj sezoni 2009/10 odigrao 15 meeva.
S druge strane, Albert Na je igraku karijeru zavrio u sezoni 2008/09. u dresu ukarikog. Dobro se seamo momenta kada je Na, nakon
skandiranja Grobara Jedan je Albert kapiten, podigao ukin dres ispod kojeg je bio Partizanov.
Partizan i ukariki odigrali su dosta prijateljskih utakmica, tokom 70ih gotovo obavezno je bilo odmeravanje snaga bar jednom u priprem-
nom periodu. U aprilu 1972. uka, tada najbolja ekipa Srpske lige, pobedila je sa 2-0. Prvi susret u Kupu dva tima odigrala su u novembru
1997. kada je Partizan kao gost slavio ubedljivo sa 5-2. Par nedelja kasnije, revan me je bio samo formalnost, a domai tim u Humskoj
pobedio je sa 3-1. Pet dva bilo je i u jesen 2003.
Fudbalski klub ukariki osnovan je 1926. godine i od samog poetka igra u belim majicama i crnim orcevima. Klub se uglavnom takmiio
u niim ligama a najuspeniji period u vreme SFRJ bio je polovinom 70ih kada je par godina bio lan Druge lige istok. Od 1969. uka igra
svoje meeve kao domain na dananjoj lokaciji.
U sezoni 1995/96. ukariki prvi put ulazi u Prvu ligu a potom dvaput za redom igra u Intertoto kupu. U osam evropskih meeva zabeleili
su est poraza (izmeu ostalih od Groningema, Karlsruea, Monpeljea) i dve pobede, protiv Spartaka iz Varne i rumunske Glorije.
Fudbaleri Partizana u dananjoj utakmici bie znaajno oslabljeni izostankom veeg broja prvotimaca. Pored operisanog Kojia i kuletia
koji izostaje zbog bolesti, u konkurenciji za tim nee biti ni Danilo Panti, Andrija ivkovi, Nemanja Petrovi, Milan Luka i Miroslav
Vulievi, koji imaju obeveze prema reprezentativnim selekcijama.
PARTIZAN - UKARIKI
28.5.2014. Stadion JNA, 17h