Прва анегдота

„... Сократ (470-399. п. н. е.), дошавши из рата, рекао је да

Трачани имају бољу медицину од Грка, јер знају да се не може
излечити тело уколико се не лечи душа.“

Друга анегдота

„... Младог сиријског краљевића који је патио од бројних телесних

сметњи и постепено је пропадао и телесно и психички, лечиле су
две групе лекара;
Једна која је припадала школи са Коса, а друга школи у Книду.
Лекари са Коса су имали приступ који данас називамо
холистичким и сматрали су да се болест не може лечити уколико
се не приступи личности у целини, не узму елементи из животне
историје болесника и његови тренутни емоционални проблеми.
Книђанска школа није марила за личност болесника, бавила се
искључиво сметњама заузевши оно што бисмо данас назвали
механицистички или прагматични приступ болести и болеснику.
Наравно, победили су лекари са Коса, испоставило се да је
краљевић патио од нечега сто се данас назива маскирана
депресија, чије је порекло било у неузвраћеној љубави“.

`Sokrat

Eshil

Ne zovi ni jednog čoveka srećnim pre nego što umre.

Mudrost se osvaja patnjom.