ZAJJEA

AR NE
ESTAJJE, ko ne reaguj
r
je
uesstvujee
Moje iime je Draggan, imam 40
4 godina, roen sam i ivim u Za
ajearu sa enom i dvo
oje male
dece. K
Kada sam piitao dedu za
ato se pre 60 godina doselio ba u Zajearr, a ne na primer
p
u
Ni, kojji mu je bi mnogo
m
blii,, odgovorioo mi je da jee Zajear biio grad sa 5 giganata (Kristal,
Fabrikaa porcelana, Pivara, Kablovi,
K
mlekkara), oko 50.000
5
stan
novnika (kaoo i tadanji Ni), na
10 kilom
metara od Bugarske
B
i na
n 20 od Ruumunije, tri bioskopa, pozorite,
p
nnekoliko fud
dbalnskih
klubovaa, preko 1000 kafana, a pored svvega i najbittnije, mnogo
o jakih selaa sa poljoprrivredom
kojoj
b
bi
zavideli
svi
krajevii
Srbije.
A ja sadda razmiljaam da ga napustim
n
jerr elim da svojoj
s
deci obezbedim bolje obra
azovanje,
raznovrrsniju
r
razonodu,
jednotaavno
bolji
b
ivvot
moojoj
po
orodici.
Draganoova pria jee samo jednaa u nizu kojje beleimo u Zajearu
u.
Prethoddnih vie odd 20 godina evidentno je smanjenj
nje populacijje stanovnitva Zajeaara, kako
zbog poosledica slabbog nataliteeta, tako i zbbog sve veeg odlaskaa mladih ljuudi u vee gradove
g
i
u zapaddne zemlje i to poseb
bno nakon zavrenog visokokolskog obrazzovanja, to
o dovodi
neminovvno do sm
manjenja brroja stanovvnika Zajeara i do odliva kaddrova koji nisu u
mogunnosti da dopprinesu razv
voju grada, ali ni da se zaposle na radnim meestima za ko
oja su se
kolovaali.
Prema ppopisu iz 2011. godinee Zajear im
ma 38.165 stanovnika.. Meutim, broj stanov
vnika na
istoku S
Srbije i u Zajearu
Z
sm
manjuje se iz dana u dan
d o emu
u govori i zvanina statistika.
Najveii pad brojaa stanovnik
ka u Srbijii u odnosu
u na prethodnu godinnu zabeleen je u
Zajearsskoj
oblasti,
pok
kazuju
ppodaci
Republikog
R
zavoda
za
sttatistiku.
Takoe,, najvei uddeo starih uzrasta
u
od 65 i vie godina
g
zabeeleen je u Zajearskoj
oj oblasti
(25,5 posto), gde je najmanjee mladih do 15
5 godinaa (11,5 posto).
mski strunjjaci ve deccenijama uppozoravaju na opasnosst od demoggrafskog prranjenja
Ekonom
istoka S
Srbije i na potrebu ravn
nomernog prrivrednog i demografsk
kog razvojaa.

Prirodni prirataj u Zajearu je ve due vreme negativan, natalitet duplo manji u odnosu na
mortalitet,
to
se
odrazilo
i
na
smanjen
broj
kolaraca.
Na osnovu podataka kolske uprave u Zajearu, na poetku kolske 2015/2016. godine prvi
put u kolske klupe selo je oko 370 prvaka u 11 kola u gradu i selima. Samo godinu dana
ranije bilo je esdeset prvaka vie, ukupno 430.
U izdanju od 07. novembra 2011. godine Blic donosi podatak, odnosno rezultat do kog su
doli profesori matematike sa dravnih univerziteta, koji pokazuje da e Zajear imati upola
manje stanovnika za 20 godina.
Glavni razlog smanjenja broja stanovnika je iseljavanje zbog traenja posla, ali i stalan pad
nataliteta.
Veliki industrijski giganti, sa poetka prie, su dakle nestali, privreda je u stagnaciji, a broj
radnih mesta drastino je smanjen.
Na alost, esto se donose odluke koje nisu najbolje za grad. Jedna od njih je i odluka kojom
se smanjuju davanja porodiljama. Kako se navodi u obrazloenju odluke koja je usvojena u
Zajearu na sednici Gradskog vea, odranoj 20. marta 2015. godine, zbog nepovoljne
finansijske situacije i aktuelnih mera tednje na svim nivoima vlasti kao i zbog nedostatka
sredstava u Budetu grada, smanjena su prava na jednokratno novano davanje porodiljama i
to, za prvoroeno dete 20,000.00 dinara (do tada je bilo 50,000.00) za drugoroeno dete
30,000.00 (do tada je bilo 75,000.00) i za treeroeno dete 60,000.00 dinara (do tada je bilo
100,000.00).
Najvei broj mladih odlazi jer u Zajearu ne mogu da dou do posla. Sreu trae u veim
gradovima, ili u zemljama gde imaju vie perspektive. Tu su i oni koji se odluuju na
studiranje ili postdiplomske studije u inostranstvu, smatrajui da e im to pruiti bolje
obrazovanje, ire vidike, ali i ire mogunosti da nau zaposlenje i tamo, a i ovde.
Iako teak rad, primoranost da se prihvate razliiti poslovi da bi se dolo do novca, ivot u
tuini i al za rodnim krajem oteavaju odlazak, sve je vie mladih ljudi koji se odluuju da
napuste Zajear i Timoku krajinu. Najvei uticaj na to imaju male plate, nemogunost da se
pronae posao i neizvesna budunost, jer veina ne odlazi to hoe, ve to mora.
Oni koji iz nekog razloga ne mogu da odu iz zemlje ili ne ele da napuste svoju domovinu i
porodicu, neretko se odluuju da nakon zavrenih studija ostanu u veim gradovima Srbije. Za
razliku od danas privredno posrnulog Zajeara, do nedavno ekonomskog, administrativnog i
kulturnog centra ovog dela Srbije, u tim gradovima gde je privreda razvijenija a i industrija
nije
u
potpunosti
zamrla,
mladi
ljudi
imaju
vie
opcija.
Odlazak svakog obrazovanog i perspektivnog oveka ostavlja trag na ekonomski razvoj i
razvoj drutva uopte, a Zajear ostaje bez kreativne, talentovane i mlade snage koja pokree.
Da bi se smanjio odliv mozgova i da nam sredina ne bi postala umala i stara, na ljudima
koji upravljaju ovim gradom, a i na nama samimama je da uinimo sve da od Zajeara
napravimo grad mladih i da mu vratimo reputaciju kakvu je nekada imao.
Da bi se iseljavanje zaustavilo, ekonomisti su saglasni i da drava i lokalna samouprava treba
da naprave dobru politiku zapoljavanja, da motiviu one koji ele da ulau, da stvore dobru
poslovnu klimu za dolazak investitora, odnosno da stvore ekonomske uslove, i da podstaknu
mlade da zasnuju porodicu i raaju vei broj dece. A ba zadravanje tih mladih ljudi, esto
najkvalifikovnnijih i najsposobnijih, moe da doprinese da grad kao to je Zajear, bude
izazov konkurenciji.

Broj stanovnika u sutini diktira ekonomsku politiku. Vei broj stanovnika znai vie radne
snage, samim tim i jeftiniju radnu snagu, te je vea i ansa da vas neki investitor odabere kao
lokaciju svog biznisa. Vei broj stanovnika znai i vee trite, to znai da bi neki lanac
sportske odee ili restorana brze hrane mogao da odabere ba na grad i u njemu otvori
sledeu poslovnicu. Time se poveava ponuda na lokalnom tritu, padaju cene, a i raste broj
zaposlenih i samim tim standard celog grada. Ukoliko nam pada broj stanovnika, oni koji ve
posluju kod nas e zatvarati svoje poslove i seliti ih u vee gradove sa stabilnijim tritima,
gde mogu da ostvare vee profite. Privreda i usluge se povlae iz gradova sa malo stanovnika.
Tu je i budetska stavka. Transferna sredstva, koja republika iz budeta daje optinama,
raunaju se izmeu ostalog i na osnovu broja stanovnika. To praktino moe da znai da e
narednih godina Zajear dobijati manje novca od republike, samim tim budet optine e biti
manji, a sve ono to se finansira iz ovog budeta e izgubiti na kvalitetu. Tu se
podrazumevaju kole, dom zdravlja, komunalne usluge Takoe, kada imate manje
stanovnika, prestajete da budete prioritet i za republiku, pa vas automatski zaobilaze
republiki infrastrukturni projekti. Odnosno, niko nee da gradi magistralni put prema vama
kad nemate ljude koji e taj put da koriste.
Da zakljuimo stvar Zajear nestaje, ko ne reaguje uestvuje!