SVETISLAV VUKMIRICA (SNS)

Boi bi da okrivi radnike

za propast Toze Markovi

Tomi je radio protiv

stranke i lokalne vlasti

INFORMATIVNI NEDELJNIK

ISSN 1451-8465

PETAK, 12. DECEMBAR 2014.

BROJ 838

GODINA XVII

CENA 40 DINARA

LICEMERJE STEAJNOG UPRAVNIKA

DRAVA I POREZNICI
GAZE KIKINDSKE

PLJAKA IM
MATERINA

2 AKTUELNO

PETAK, 12. decembar 2014.

NEUVENO STEAJN

U 500

Komunalna Boi bi d
svakodnevica

REI

eljko Bodroi

Pie: Predrag Bata Nedeljkov

450.

Svaki predsednik optine ima velike komunalne planove. Uglavnom,

sve ostaje na prii, jer malo je njih koji imaju snage i sposobnosti da
ih izvre. To je to se tie krupnica. Meutim, pravi predsednik se nita
manje ne bavi i javnim sitnicama. Naravno, ako je pravi. Ako nije
pravi, on samo pria, pria, pria, a sitnice ostaju, graani se sa
njima svakodnevno susreu, jer nema ko da ih rei. Nije ni Kikinda
izuzetak...
AKO BI NEKO OD POSETILACA hteo da vidi kakva je
lokalna vlast u optini Kikinda, onda bi, a to je sasma logino,
trebalo da obie ulice po varoi. Ne treba da odu daleko.
Dovoljno je da se proetaju Trgom, pa da im odmah sve
bude jasno. S jedne strane, lepo zamiljen i sproveden savremen koncept Trga u kombinaciji sa arhitekturom iz 19.
veka, dvema crkvama i Kurijom. S druge strane, a to se pojedinosti tie, sve je to odavno obesmiljeno, a sve je i gore i
gore. Hou rei, opti rusvaj, javaluk, nemar, budalatine
pravo ogledalo lokalne vlasti koja nas proganja u poslednjih
20 i vie godina u raznim sazivima. O njihovoj bahatosti,
prepotenciji, kratkopametnim idejama, neznanju i neinventivnosti i da ne priam.
NE ZNAM TA PRE IZABRATI KAO PRIMER? Dal
Istonu kapiju na Kuriji, bahatu budalatinu koja je zaustavljena na samom poetku, ali dovoljno odmaklu da
napravi ogromnu i nepopravljivu tetu na tom kulturnoistorijskom blagu, jednom od retkih koje Kikinda ima? Dal naikane kafie bez reda i jednistvenog koncepta koji bi se
uklopio u Trg? Dal ruinu od Hotela, bedasto privatizovanog
i putenog niz vodu, te privatni parking sa rampom do
njega? Ruinirani Spomenik palim borcima NORa iz 1961.
godine raen u betonu, mermeru i bronzi, a sad samo u
ostacima, na koji svako malo predstavnici lokalne samouprave
groteskno polau venac i tako iskazuju potovanje?
AKO ODETE MALO DALJE, recimo do Karaoreve
ulice, ta zatiete? To je lepa ulica koja je renovirana pre
est godina, posle dugo odlaganja i odugovlaenja. Posaeno

je drvee, oko 400 stabala i sve je u poetku delovalo lepo i

ubedljivo dobro. Ali, vraga! Ispostavilo se da je to drvee
sibirski brest koji ima jedan zez. Furtom vole da raste i da se
mnoi, na utrb okoline. Raste ne samo u visinu, nego i u
irinu i to nezaustavljivo. Rui, kida i unitava sve oko sebe.
Usput ima i takvu rasplodnu osobinu da zaas poseje svoja
semena i eto mu deice svuda po okolini najpre samo
iznikla biljica, pa stabljiica, pa vrlo brzo i mono stablo.
Dok si dlanom o dlan, posaeni drvored je poeo da podie
trotoar, da ugroava temelje kua, da unitava podzemne
instalacije itd. Dok se vlast dosetila, a poto se narod pobunio,
askom su odluili i posle est godina, sad pre koji dan,
posekli su 400 stabala. Ostali su panjevi, a izvoa je uredno
sloio ogromnu koliinu grana i granica du cele ulice, zakrio
trotoare, a delom i sam kolovoz. Ne znam da li je tako i sada
dok ovo itate, ali je rusvaj bio prisutan vie dana du cele
ulice. U varoi koja bi tako elela da bude grad, a nee biti
vie nikad, upravo iz ovakvih i slinih razloga, to je normalna
pojava. Teko da bi se moglo tako togod desiti u normalnoj
urbanoj sredini. Pre bi se reklo da je primerenije selu. I dok se
predsednik optine, koji kanda da je zalutao na tu funkciju,
upinje da obrazloi i dokae opravdanost osnivanja jedinstvenog komunalnog preduzea, pre toga likvidirajui postojea, morao bi prvo da baci pogled kroz prozor svoje kancelarije, da se proeta ulicama varoi, pa tek potom da donosi velike planove.
DA PRVO REI KOMUNALNE javne sitnice, pa tek
potom da pree na krupnice.

Steajni upravnik fabrike "Toza Markovi", doktor ekonomskih nauka Dragan Boi iz Zrenjanina, uputio je Sindikatu "Nezavisnost" hitan dopis, u kojem
ih upozorava kako javni nastupi lanova
tog sindikata ugroavaju predstojee usvajanje Plana reorganizacije i poziva ih na
sastanak u cilju prevazilaenja nastalih
problema.
Isti taj Boi je pre dve nedelje oterao
sa posla glavnog poverenika "Nezavisnosti" Branislava Tatia i mnoge lanove
ovog sindikata, a sada im, eto, pie da odustanu od javnih nastupa i poziva ih na sastanak, kako bi ih konano upoznao "o stanju i toku steajnog postupka". Po njemu,
izjave otputenih i ikaniranih radnika u
tampanim i elektronskim medijima "direktno utiu na izjanjenje veinskih poverilaca o Planu reorganizacije.
- Primedbe veinskih poverilaca u
direktnoj su vezi sa netanim i neargumentovanim informacijama koje pruate
medijima. Na ovaj nain, vaim nepromiljenim postupanjem,
direktno ugroavate
usvajanje Plana reorganizacije i dovodite
u pitanje dalje posloBoi
vanje steajnog dunika "Toza Markovi". S obzirom da je
steajni postupak hitan i da e se za 10
dana Privrednom sudu u Zrenjaninu dostaviti preien tekst Izmenjenog plana
reorganizacije, molim vas da od danas
pa ubudue ne dajete netane i neproverene informacije, a sve u cilju usvajanja
plana i nastavka poslovanja, a ne donoenja reenja o bankrotstvu, koji predstavlja drugu alternativu prema Zakonu
o steaju i ona ne ide u prilog ni drutvenoj
zajednici, ni poveriocima, niti zaposlenima - poruio je Boi lanovima sindikata
"Nezavisnost", koji uglavnom vie nisu za-

BANAT TRIPLEKS GRUPA

Benefite od lanstva
imae i naa optina

OGREV: Iz optinskog Fonda solidarnosti za oko 500 socijalno najugroenijih

porodica obezbeeno je po dva kubika
ogrevnog drveta, tako da je ove godina
pomo dobilo duplo vie porodica nego
prole, a prioritet su imale one koje imaju
troje ili vie maloletne dece ili iji je lan
teko bolestan. U naoj optini Fond solidarnosti funkcionie od 1993. godine.

U Kikindi je odrana godinja Skuptina

Banat tripleks grupacije EGTC, asocijacije
koja okuplja 80 lanica iz Maarske i Rumunije. Grupacija je zvanino registrovana
2011. godine sa ciljem da smanji razvojna
odstupanja u pograninom regionu i prui
mogunosti za simbolino ukidanje granica
putem meuoptinske saradnje. Statut posmatraa u ovoj grupaciji ima i osam srpskih
optina, a meu njima je i Kikinda.
- Mi ovim putem pokazujemo kurs
kojim smo krenuli, a to je otvaranje prema
susednim pograninim optinama i gradovima koji su daleko razvijeniji od nas.

Prednost lanstva u ovoj grupaciji jeste

mogunost direktnog kontakta s Briselom
i povlaenje sredstava - rekao je predsednik
optine Pavle Markov.
Laslo Varga, zamenik predsednika Od-

bora za ekonomske integracije Skuptine

Srbije, smatra da je osam ovdanjih optina
na dobrom putu da status posmatraa zamene punopravnim lanstvom u grupaciji
EGTC.

AKTUELNO 3

kikindske

NI UPRAVNIK FABRIKE "TOZA MARKOVI" UPOZORAVA OTPUTENE SINDIKALISTE

da okrivi radnike za propast "Toze"

posleni, i pozvao ih na sastanak.
U odgovoru Branislava Tatia, pre svega
se istie injenica da je Sindikat "Nezavisnost" u nekoliko navrata zahtevao zajedniki
sastanak radi boljeg upoznavanja sa tokom
steajnog postupka, ali da pozitivnog od-

O medijima

Steajni upravnik Dragan Boi upozorava

lanove sindikata "Nezavisnost", koje je
prethodno otpustio, da svojim izjavama u
medijima teraju "Tozu" u bankrotstvo?!

- Ba ta sredstva javnog informisanja, kako tampana tako i elektronska su izuzetno zainteresovana za stanje u "Tozi" i zato je Granski sindikat
u Beogradu zakazao konferenciju za medije. Nameravamo da javnost dobije tane
i proverene informacije, a sve
u cilju da preduzee kojim rukovodite nastavi sa potenim
radom, to je oduvek i bio
cilj naeg sindikata - poruuju
iz Sindikata "Nezavisnost" steTati
ajnom upravniku Boiu.

FOTO NEDELJE

govora nije bilo.

- O neprimenjivanju vaeih zakonskih odredbi, kao i odbijanju zvaninog
sastanka smo obavetavali steajnog
sudiju Milana Pajtaeva, pod ijom nadlenou je i Va rad - poruuju iz sindikata
"Nezavisnost" i dodaju da prihvataju zajedniki sastanak i predlau da na njemu
budu prisutni i steajni sudija, predstavnici
lokalne samouprave i veinskih poverilaca,
kao i predstavnici Granskog sindikata graevinarstva "Nezavisnost".
Tako se konano oglasio i steajni
upravnik, pokazavi s kojom licemernom
lakoom se moe odgovornost za propast
firme prebaciti na radnike, i to ba one koji
su godinama upozoravali na pljaku i rastakanje "Toze" i koje su zbog toga veinski
vlasnici iz beogradske firme "ITH", predvoeni biznismenom Dejanom Babiem,
ikanirali i otputali, to se nastavilo i od
dolaska Boia na elo firme.
Dok ovaj broj ide u tampu, jo uvek
nije poznat termin ugovorenog sastanka.

274
krivina dela, od
ukupno 2.224 na podruju Policijske uprave Kikinda, poinili su tokom prole godine
maloletnici. Ove godine do oktobra od 1.875 krivinih dela na maloletnike otpada 130.

PET GODINA SDPS-A

Pojaanja u ogranku
Ljajieve stranke

AGROINDUSTRIJSKA ZONA: Na lokaciji budue Agroindustrijske zone koja zauzima 18 hektara, pre dve nedelje su poeli
radovi, koji e trajati do kraja aprila naredne godine, a infrastrukturno opremanje podrazumeva izgradnju kanalizacione mree, trafo
stanice i prilaznog puta. Posao vredan oko 80 miliona dinara finansiraju lokalna samouprava sa 55 miliona i Ministarstvo
regionalnog razvoja i lokalne samouprave sa 25 miliona. Deo agroindustrijske zone dat je na korienje lanovima Udruenja
Banatska lenija, za USAID-ov projekat podizanja plastenika. Prilikom obilaska radova, predsednik optine Pavle Markov, naveo je
da je u jednom trenutku ovaj iznimno vaan projekat bio pod znakom pitanja, ali da je optina svesno ula u rizik, verujui da e
budua opremljena zona otvoriti mogunosti za dolazak investitora i otvaranje novih radnih mesta.
(S. U.)

Konferencijom za medije obeleena

je petogodinjica osnivanja Socijaldemokratske partije Srbije, a predsednik
Optinskog odbora Nenad Grbi saoptio
je da je dr Slobodan
Mirosavljev promovisan u zamenika
predsednika, dok su
Vesna Radak i Vladimir Zori kooptirani u stalni sastav
Odbora, a funkciju
predsednika Foruma
mladih obavlja Milivoj Suvajdin. Predstavljeni su i predsednici mesnih odbora: Branko Grbanui,
Saa Stijelja, Nikola Iveti, Dragan Mudrini, Borislav Ljuboja, Dragan Miloevi, Duan Marjanovi i Jovica Meei.

kolska uma sa 400 gorskih

javora krasie periferiju grada

Optina kupila radare

i kamere za saobraajce

Kraj Eko staze na izlasku iz grada, zasaena je tzv.

kolska uma sa 400 sadnica gorskog javora. Ekolokoj
akciji koju je organizovao Sekretarijat za zatitu ivotne
sredine, pridruili su se aci Osnovne kole "arko Zrenjanin".

Deo sredstava, koja se slivaju u lokalni budet

naplatom saobraajnih kazni, kikindska lokalna samouprava iskoristila je za nabavku dva radara i pokretne
kamere, namenjene radu saobraajnih policajaca.
Ukupna vrednost nove opreme je oko 3 miliona dinara.

4 AKTUELNO

PETAK, 12. decembar 2014.

SVETISLAV VUKMIRICA, NARODNI POSLANIK

I POVERENIK OPTINSKOG ODBORA SNS

Tomi je radio protiv

stranke i lokalne vlasti
Ubava ogo
KIKINDSKE: Iako niste prisustvovali poslednjoj sednici
Skuptine optine, kako komentariete istup Ladislava Tomia,
koji je bio suprotan stavu odbornike grupe?
SVETISLAV VUKMIRICA: Taj njegov njegov in na poslednjoj
sednici, kao i mnogi prethodni za mene predstavljaju krajnju neodgovornost i neozbiljnost uz potpunu odsustvo pripadnosti kolektivu
i brige za ostale. Drugim reima za mene je to klasian primer egocentrizma i sebinosti.
Tomi je u prolom broju naih novina izjavio da nedavni
sastanak Opstinskog odbora, na kojem je odlueno da vie
nije odbornik stranke, po Statutu stranke nije mogao biti
odran jer ga niste zakazali ni vi, a ni on, a vas dvojica ste poverenici. Kako je to onda moglo da se desi?
- Vidite, Optinski odbor funkcionie veoma dobro i sinhronizovano, uz veoma dobru komunikaciju na svim nivoima. Kad to
kaem mislim na sam odbor, odborniku grupu, lokalnu vlast i centralne organe stranke. Prosto, obaveze nosilaca funkcija nalau
prilagoavanje trenutnim okolnostima i na taj nain je organizovana
pomenuta sednica odbora. S druge strane, Ladislav Tomi se vie
od godinu dana ne pojavljuje u prostorijama stranke i sve aktivnosti
su mu usmerene na ruenje vlasti i odbora u Kikindi, te je krajnje
degutantno da daje takve izjave. Podseanja radi, Tomi nije uestvovao u kampanji za izbore 2012. godine, pa je nakon toga dao
ostavku na mesto predsednika Optinskog odbora, zatim je povukao
istu ostavku i postao poverenik zajedno sa mnom, a onda odbio da
radi kampanju za republike izbore 2014. godine. Nakon toga je
veoma aktivno uestvovao u protestima dela poljoprivrednika, lanova sindikata Javnog komunalnog preduzea i nekih politikih
stranaka protiv aktuelne lokalne vlasti. Za sve to vreme, dok se on
bavio iskljuivo sobom, ostali lanovi odbora i same stranke su portovano radili i uspeli da ostvare istorijski rezultat, koji nas je
svrstao u red najboljih odbora u Srbiji, te na taj nain doli u situaciju
da mnoge stvari u naoj optini promene na bolje.
Da li je ovaj poslednji sluaj sa Tomiem zapravo potvrdio
da u stranci ve odavno postoji razdor?
- Ponavljam, u stranci nema razdora, sve funkcionie na najbolji
mogui nain, a to to Ladislav Tomi ne moe da se uklopi u sistem i celokupnu organizaciju i funkcionisanje same stranke, to je
ve njegov problem. Zaista ne elim i izbegavam da se bavim tim
sporednim stvarima, tako da je ova izjava prosto iznuena.
Kako komentariete Tomievu izjavu da odluka o njegovom
iskljuenju nije direktno povezana sa glasanjem povodom
odluke o dranju domaih ivotinja ve da je to dugoroni cilj
ekipe iz stranke?
- Cela njegova izjava je poprilino konfuzna, sama sebi protivrena
i sa ciljem da se skrene panja sa sri problema, odnosno svih njegovih postupaka, na tobo neku odluku o dranju domaih ivotinja.
Njegovo glasanje suprotno odluci odbornikog kluba je prosto
prelilo au i dovelo do toga da nai odbornici odlue da ga vie ne
ele u svojoj grupi. Ranije je Optinski odbor jednoglasno doneo
predlog odluke da se Tomi iskljui iz stranke i taj predlog se nalazi

Stomatoloka ordinacija

LJUBOJA DENTAL
dr Nemanja Ljuboja
Svetosavska 43 (zgrada Idee)

U II POINJE REF
Ekipa Kikindskih
Od nedelje 14. decembra pa tokom cele
idue sedmice do 21. decembra, u svih
devet seoskih mesnih zajednica bie
odran referendum o uvoenju samodoprinosa. Na 23 biraka mesta glasae
punoletni metani Banatske Topole, Banatskog Velikog Sela, Baaida, Ioa,
Mokrina, Nakova, Novih Kozaraca, Ruskog Sela i Sajana, njih ukupno 19.007,
a da da bi referendum uspeo neophodno
je da se pozitivno izjasni 50 odsto plus
jedan upisanih u biraki spisak, a ne samo,
kako se moe uti, 50 odsto plus jedan od
izalih.
Biraka mesta, tokom sedmodnevnog
glasanja, bie otvorena od 8 do 18 sati.
Na svakom birakom mestu bie tri lana i
tri zamenika. Svaka mesna zajednica ima
sefove u kojima e se odlagati kutije sa birakih mesta tokom noi, a svako vee voskom e biti zapeaena kutija koja se nee
otvarati do zavretka glasanja. Glasaki
listii prebrojavae se 21. decembra.
- Verujem da e stanovnici sela razumeti vanost referenduma i da e izabrati da se samodoprinos nastavi i tako
omoguiti da se ta sredstva ulau u njihovo okruenje i finansiranje rada sportskih, kulturnih i udruenja graana - poruila je predsednica Skuptine optine
Aleksandra Majki.

IMRE KABOK, LAN O

Bez samodop
Ubava ogo

Ladislav Tomi se vie od godinu dana ne pojavljuje u prostorijama stranke i sve aktivnosti su mu usmerene na
ruenje vlasti i odbora u Kikindi, tako
da e odbornika grupa Srpske napredne stranke ubudue brojati 12
lanova, a Tomi e biti potpuno slobodan u svom daljem delovanju i postupanju
u proceduri, te je na viim stranakim organima da odlue po tom
pitanju. Sada je u pitanju odluka odbornike grupe, koju je Optinski
odbor samo potvrdio i tu je stavljena taka. Na narednoj sednici
Skuptine optine odbornika grupa SNS brojae 12 lanova, a
Tomi e biti potpuno slobodan u svom daljem delovanju i postupanju,
i nee morati vie nikom da polae raune radi svojih postupaka i
izjava.

RADNO VREME
radnim danima od 9 do 13 i
od 16 do 19 sati, subotom od 9 do 13 sati

Telefoni: 442 -992 i 063/78-27-131

KIKINDSKE: U nedelju poinje izjanjavanje o seoskim samodoprinosima i

kakva su Vaa oekivanja?
IMRE KABOK: Znamo da je jako teko
izglasati samodoprinos, posebno u dananjoj
situaciji kada su na dnevnom redu smanjivanje
plata i penzija, a broj nezaposlenih je veliki.
Socijalno-ekonomsko stanje stanovnitva ne
ide u prilog jos jednom izdatku kao to je samodoprinos, ali treba znati da mesne zajednice
polovinu svog budeta ostvaruju putem samodoprinosa. Do sada smo za samodoprinos
izdvajali dva do tri procenta od linog dohotka,
a sada je to u svim selima dva odsto za zaposlene. Jo su tu ukljueni i penzioneri koji
imaju pravo glasa, samo da bi uestvovali u
plaanju samodoprinosa potrebno je da potpiu dobrovoljnu izjavu i oni bi od penzije izdvajali jedan odsto. Uvodimo novinu, a to je
da i vlasnici poljoprivrednog zemljita izdvajaju
za samodoprinos. Zakonodavac kae da se
taj iznos vezuje za katastarski prihod od poljoprivrede. Taj prihod trenutno za prvu kategoriju zemljita je 140 dinara po hektaru, a
za etvrtu kategoriju 80 dinara. Uglavnom
to je 200 do 300 dinara po hektaru na godinjem nivou.
Koliki je znaaj samodoprinosa za
funkcionisanje mesnih zajednica?
- Bez te stavke, odgovorno mogu da tvrdim, sve e mesne zajednice biti u tekoj si-

AKTUELNO 5

kikindske

FERENDUM U SELIMA KIKINDSKE OPTINE O MESNOM SAMODOPRINOSU

Spas za seoske budete

Od nedelje u svih devet kikindskih sela poinje sedmodnevno izjanjavanje metana o uvoenju novog samodoprinosa, koji e, ako se metani
pozitivno izjasne, trajati do kraja 2019. godine

Ukoliko se samodoprinos izglasa vaie

narednih pet godina, a zaposleni e izdvajati
dva odsto meseno od neto zarade. Penzioneri se dobrovoljno izjanjavaju, a ove
godine ukljuie se i poljoprivrednici. Ako

glasanje za samodoprinos ne uspe postoji

mogunost da se za est meseci ponovo
raspie referendum.
Zahtev za raspisivanje referenduma
podneli su metani sela, a potpisalo ga je

vie od 10 odsto biraa iz svakog sela. Inicijativu za uvoenje samodoprinosa Skuptini optine podnele su mesne zajednice i
trebalo bi da vai od 1. januara 2015. do 31.
decembra 2019. godine.

OPTINSKOG VEA I PREDSEDNIK MZ RUSKO SELO

rinosa sva sela bie u velikom problemu

tuaciji. To nam kazuju ona mesta gde samodoprinos nije izglasan i gde se susreu sa velikim prolemima, poevi od svakodnevnih
stvari, kao to je ienje trgova, ulica i javnih
povrina, do koenja trave i odravanja groblja.
Sredstva koja se prikupe od samodoprinosa,
grubo reeno, iznose 50 odsto godinjeg budeta seoskih mesnih zajednica. Komunalni
radnici delom su plaeni od samodoprinosa.
Ako ostanemo bez tog izvora i samo se budemo oslanjali na lokalnu samoupravu ne
pie nam se dobro, bez obzira na njihovu dobru volju, jer oni ne mogu svakodnevno pratiti
i ispunjavati elje metana sela. Zato je porebna samostalnost.
Zaposleni Ruskoselci su do sada izdvajali 2,5 odsto od linog dohotka, pa
nas interesuje koliko je to iznosilo na mesenom i na godinjem nivou, i ta je sa
tim sredstvima uraeno u prethodnih pet
godina?
- To je bilo oko 340 hiljada meseno, odnosno oko 4 miliona dinara na godinjem
nivou i to je za nas veoma bitna suma. Pre
pet godina, kada smo izglasali jo uvek aktuelni samodoprinos, obeali smo da emo
zavravati kapele, sreivati staze na grobljima,
da emo uraditi uline staze, ulepavati centar
sela, kao i pomoi funkcionisanje mesne zajednice kroz izradu projektnih dokumenata, i
naravno pomagati udruenja koja rade u selu.
Mislim da smo to i postigli. Kapele su predate
na upotrebu, uradili smo oko tri kilometra

staza, a imamo nameru da to i nastavimo.

Uradili smo bezbroj projekata i elaborata,
ulagali smo u to. Pored toga, pomagali smo
svim udruenjima graana, pravoslavnoj i katolikoj crkvi, koli i Domu zdravlja. Takoe
treba pomenuti i podrku izdavanju seoskog
lista koji je potreban da bi metani na pravi
nain bili informisani o radu mesne zajednice
i seoskih udruenja. Pomogli smo u obnovi
biste Gligorija Popova u kolskom dvoritu,
mainu za pranje vea smo kupili za potrebe
Doma zdravlja, Pravoslavnoj crkvi smo uplatili
200 hiljada dinara za poploavanje unutranjosti, a Katolikoj smo finansirali deo izolacije
zidova. Pomaemo i fudbalskom klubu i oni
su u vrhu tabele, pomaemo i stonoteniski
klub, koji postie dobre rezultate, a tu je i Dobrovoljno vatrogasno drutvo ije ekipe su
bile visoko plasirane na republikom takmienju. Treba znati da su glavni nosioci drutvenih deavanja i okupljanja mladih Kulturno-umetniko drutvo i Udruenje Torontal
i bez njih bi ivot u selu bio skromniji i manje
lep, a pomagajui im dajemo motiv mladima
da ostaju na selu.
Kakvi su planovi, ukoliko Ruskoselci
glasaju za produenje samodoprinosa?
- Za narednih pet godina u planu je da
se od samodoprinosa prikupi oko 20 miliona
dinara. Najvie sredstava emo potroiti na
ureenje i odravanje infrastrukture jer zato
i postojimo. To je prioritet, kao i izgradnja fekalne kanalizacije i preistaa otpadnih voda.

Imamo ideju i da izgradimo deije igralite

jer vidimo da je to potrebno, a zapoeli smo
izgradnju pijane hale povrine 600 kvadratnih
metara. Ona bi bila vienamenska, sluila bi
i za pijacu i za razne manifestacije. Kao to
sam pomenuo, ne odustajemo od proirenja
fiskulturne sale koja nam je porebna za sportska deavanja. Zbog uspeha fudbalera poveao se i broj gledalaca na utakmicama pa
je potrebno pokriti tribine stadiona. Poto je
u planu da se i poljoprivrednici ukljue u plaanje samodoprinosa mislimo da je poteno
da uradimo mnogo vie na odravanju atarskih
puteva, izgradnju otresita, kao i podizanje
vetrozatitnih pojaseva, ali i poumljavanje.
U svakom sluaju treba istai da opstanak
mesne zajednice zavisi u velikoj meri od samodoprinosa.

BRANISLAV VUJASIN

Za opte dobro
- Mesni samodoprinos, odnosno
novac koji svaki Kozaranin odvaja od
sopstvenih prihoda zarad opteg dobra
svog sela, oduvek je bio osnovna pokretaka snaga razvoja mesne zajednice. ivot e nam biti laki ako i sopstvenim dinarom uestvujemo u reavanju problema. Svi
mesni odbori politikih
partija su listom za usvajanje samodoprinosa. U
naoj mesnoj zajednici
sam se dva puta sastajao sa predstavnicima
politikih partija kako
bi zajedniki uli u ovu
trku, jer samodoprinos je izdvajanje
za opte dobro sela. Dosadanja sredstva od samodoprinosa koristili smo
za odravanje putne mree, ureivanje
i odravanje parkova, groblja, kinih
kanala, trotoara, javne rasvete, te svih
objekata mesne zajednice, a uestvovali smo i u izgradnji crkve, kapele,
ozelenjavanju parkova, ulagali smo u
seoski sport i kulturu, i u udruenje
graana, pomagali koli, vrtiu i Domu
zdravlja - navodi u izjavi za Kikindske,
predsednik Mesne zajednice Novi Ko(D. D.)
zarci Branislav Vujasin.

KIKINDSKI LDP PROTIV

Zavlaenje ruke
u poluprazne depove
Optinski odbor Liberalno demokratske partije saoptava da je kikindska
vlast, u svojoj nemoi da obezbedi deli
obeanog, pribegla proverenom receptu
- samodoprinosu, odnosno zavlaenju ruke u ve
poluprazne depove graana.
- Nema nita od obeanih investicija, industrijske zone, dovoenja stranih partnera i razvoja poljoprivrede. Para nema,
nema ni ideje kako ih mogu zaraditi, pa
se lokalna vlast dosetila da ih uzme tamo
gde ih jo malo ima - poruuje kikindski
LDP, koji je stava da ovakav referendum
ne moe i nee pokazati slobodnu volju
graana o uvoenju jo jednog nameta
osiromaenom stanovnitvu naih sela.
U saoptenju se jo dodaje da i samo
trajanje izjanjavanja od osam dana svedoi o nevienom pritisku.
- Kada ovek hoe da podri neku akciju, dovoljan mu je i jedan dan. Ovako,
daje se vremena partijskim lobistima da
obilaze ljude, ubeuju ih da podre uvoenje samodoprinosa, ak i da im prete i
ucenjuju. Namera je jasna, ali se nadamo
da itelji naih sela nee nasesti i da nee
odobriti jo jednom nekontrolisano troenje
naih para - zakljuuje se na kraju saoptenja LDP-a, koje je potpisao menader
Sinia Odadin.

6 AKTUELNO
RADOVI U MSK

Zimsko
odravanje
u tri smene
U Metanolsko-siretnom kompleksu prole nedelje je deo zaposlenih vraen na posao i to u tri smene,
ali, kako objanjava generalni direktor Sava Lazi, ne radi se o pokretanju proizvodnje, ve je re o redovnom
odravanju fabrike, koje je neophodno tokom zimskih meseci kako bi izbegli havarije i probleme koje niske
temperature mogu da donesu.
- O poetku rada fabrike jo
uvek nema zvaninih informacija i
mi spremni ekamo smernice
Vlade Srbije, kao i epilog poziva
Agencije za privatizaciju potencijalnim kupcima nae fabrike objasnio je Lazi.
MSK je prestao sa radom krajem
2011. godine, zbog visoke cene prirodnog gasa, koji je osnovna sirovina u
proizvodnji metanola i siretne kiseline, i od tada su zaposleni, njih 492,
na prinudnom odmoru i dobijaju sa
zakanjenjem 60 odsto plate.
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vui je u protekla dva meseca vie puta ponovio u javnosti da
je MSK strateki vana fabrika i da bi
do kraja godine trebalo da se nae
reenje za dalji rad. I prole nedelje
je Vui u razgovoru sa premijerom
Rusije Dmitrijem Medvedevom, a
povodom odustajanja ruskih partnera od izgradnje gasovoda Juni
tok, pomenuo hemijske gigante u
Srbiji koji zavise od jeftinijeg gasa, a
meu njima i kikindski Metanol.
(. B.)

VOJVOANSKA PARTIJA

Vratite nam
nae novce, ili...
Vojvoanska partija zahteva od
Vlade Srbije da obavesti graanke i
graane Vojvodine, kada i na koji nain
e izmiriti finansijske obaveze prema pokrajinskoj administraciji, koje u ovom trenutku iznose vie od milijardu evra.
- Podseamo da je drava Srbija na
sebe preuzela ustavnu obavezu uplaivanja
Vojvodini 7 odsto iz dravnog budeta na
ime tekuih i kapitalnih ulaganja. Ukoliko
drava nema jasan plan i nameru da vrati
graanima Vojvodine njihove novce, predlaemo da se Vlada povue iz vojvoanskih
preduzea (NIS Naftagas), Elektroprivreda
Srbije (Elektrovojvodina), Dravna lutrija
Srbije (Lutrija Vojvodine) koja su osnovali
Vojvoani svojim radom i udruenim sredstvima, a da paket akcija u tim preduzeima
prenese na Pokrajinsku vladu, kao kompenzaciju za finansijski dug prema Vojvodini.

PETAK, 12. decembar 2014.

eljko Bodroi

red odbornicima Skuptine optine na prvoj narednoj sednici

nai e se odluka o sprovoenju
privatizacije Informativnog centra Kikinda (Radio Kikinda), kroz
model prodaje kapitala, metodom javnog
prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem
i uz meru uslovnog otpisa duga subjekta privatizacije prema dravnim poveriocima sa
stanjem na kraju 2013. godine. Ova odluka
podrazumeva saglasnost lokalnog parlamenta sa predlogom Agencije za privatizaciju i Ministarstva privrede, kao i obavezu
javnih preduzea i ustanova iji je osniva
optina da otpiu dugove ICK-a (vidi okvir).
Procena vrednosti kapitala Informativnog
centra je u toku, a moe se oekivati negativan
rezultat, odnosno da su dugovanja vea od
potraivanja i od vrednosti imovine. Radio
Kikinda smetena je u optinskoj zgradi, u
Ulici Generala Drapina, kraj Pote, koja ne
ulazi u prodaju, ve e budui vlasnik, ukoliko
ga bude, plaati zakupninu. Budui vlasnik
dobija brend, stanicu sa solidnom sluanou
i tradicijom od preko dve decenije, radijsku i
novinarsku opremu, te pravo na lokalnu frekvenciju. Uz to, nasleuje iz optinske firme
i 21 zaposlenog - novinara, tehniara i radnika
prateih slubi, ija su mesena primanja
najnia od svih javnih preduzea i ustanova,
ali su na mesenom nivou skoro milion dinara.
Po miljenju nadlenog optinskog sekretarijata, prednosti modela sa uslovnim
otpisom dugova je poveana izvesnost privatizacije ICK-a i odrivost u proizvodnji medijskih sadraja u narednih pet godina, u
skladu sa programskom emom pre prodaje,
a nedostatak tog modela je to pada na
teret drugih optinskih firmi, a samim tim i
optinskog budeta.
Kao to se ve zna, jedino je firma
"Feedback Consulting & New Media production" iz Novog Sada, poslala pismo o
zainteresovanosti na adresu Agencije za privatizaciju, a po onome to je nakon tog saznanja isplivalo u javnost, Radio Kikinda je
na meti desniarske organizacije Trea Srbija,
koja je nastala iz odmetnute novosadske
ekspoziture Pokreta Dveri.
Vlasnik ove firme engleskog naziva je Dejan Kulain, jedan iz plejade bizarnih likova
izmilelih nakon to je novosadski ogranak
naci-pokreta Dveri odluio da ue u gradsku
vlast sa Srpskom naprednom strankom. Srbijanski vrh je odluio da neposlune Dverjane
iz Srbske Atine iskljui iz pokreta, no, to njih
nije pokolebalo, naprotiv, zauzeli su resor
kulture u Gradskom veu, i uz to Kulturni centar
Novog Sada i Javno preduzee Informatika.
Ubrzo su sebi nadenuli ime Trea Srbija i ubrzo
su napunili stranaku kasu, to se videlo u
kampanji za republike izbore u martu ove
godine, a vidi se jo uvek i kroz prisutnost u
brojnim medijima (Kuriru, Informeru, Pinku...),
koji svesrdno prate aktivnosti politike grupacije
koja je osvojila 0,5 odsto glasova na parlamentarnim izborima ili njihovim liderima ustupuju ogroman prostor za komentare, poput
graanskog dnevnika Danas.
A u Danasu svako malo svoje vienje
politikih i drutvenih prilika iznosi treesrbijanac Aleksandar urev, koji je, otkrilo
se to ovih dana, osnovao firmu "Feedback
Consulting & New Media production", da bi
je pre godinu i po dana prepustio saborcu
Danijelu Kulainu. Ova firma bavi se, ako je

PRODAJA INFORMATIVNOG CENTRA

Nacoi na svim
vojvoanskim
frekvencijama!
Uskoro pred odbornicima Skuptine optine odluka
o otpisu potraivanja javnog sektora prema Radio
Kikindi i saglasnost na sprovoenje privatizacije ove
optinske medijske kue, a jedini zainteresovani
kupac je za sada Dejan Kulain, pripadnik nacionalistikog pokreta Trea Srbija iz Novog Sada

Otpis dugova
Optinsko vee predloilo je odbornicima da usvoje odluku kojem se javna
preduzea i javne ustanove iji je osniva
optina Kikinda obavezuju da otpiu neizmirena potraivanja prema Javnom preduzeu Informativni centar Kikinda sa
stanjem na dan 31. decembra 2013. godine,
i to: Javno preduzee Toplana preko 2,8
miliona dinara, SC Jezero preko 265 hiljada i JKP 6. oktobar preko 43 hiljade
dinara.

verovati privrednom registru, proizvodnjom

i emitovanjem TV programa, a zna se i da izdaje besplatni lokalni nedeljnik "Novosadske novine".
Firma od osnivanja 2009. godine do
prole godine belei stalni rast prihoda.
Prema podacima Agencije za privredne registre, ovo preduzee je 2010. prihodovalo
93.000 dinara, da bi prole godine prijavilo
prihod od preko 11 miliona dinara, i to bez
ijednog zaposlenog.
Kulain je Agenciji za privatizaciju uputio
pismo o zainteresovanosti za kupovinu jo
osam medija u Vojvodini - Radio Vrbas,
Radio Novi Beej, Radio Zrenjanin, Radio
Suboticu, Radio Baku Topolu, RTV BAP
iz Bake Palanke i za Novosadsku televiziju,
to je potvrdilo indicije da Trea Srbija namerava
da medijski premrei Vojvodinu. U ovoj organizaciji su, naravno, demantovali te navode i
jo naglasili da Kulain nije "ni funkcioner ni
lan Tree Srbije. Priznali su da je do nedavno
bio na mestu sekretara njihove odbornike
grupe u Skuptini grada, a novosadski mediji
su proteklih dana navodili jo nekoliko oitih

AKTUELNO 7

kikindske

DOGAAJ KONFERENCIJA KULTURA I ETIKA U MEDIJIMA

Pritisci i nedae na sve strane

Skup u Kikindi okupio urednike nacionalnih i lokalnih medija, elnike novinarskih
udruenja, predstavnike nauke...
Jelena Terzin i Tamara Bala

veza Kulaina i Tree Srbije, kao i injenicu da

je prvi put dospeo u javnost kada se saznalo
da su on i supruga, kao osnivai fantomskih
organizacija, dobili viemilionske iznose za
razne projekte od Gradske uprave za kulturu,
resora kojim upravlja upravo Trea Srbija.
Novosadski novinar i predsednik Izvrnog
odbora Nezavisnog drutva novinara Vojvodine Nedim Sejdinovi smatra da je veza
izmeu Tree Srbije i Kulainove firme vie
nego oigledna.
- Ta je firma prethodno imala za vlasnika Aleksandra ureva, koji je jedan
od osnivaa Tree Srbije. Tako da je vie
nego nesporno da je u pitanju stranaki
funkcioner ili stranaki tajkun, kako god
to nazovemo. Tim pre jer je on izdava
lista koji se zove "Novine novosadske",
koji izgleda ba kao bilten ove organizacije
- izjavio je Sejdinovi.
Prema zakonu, privatizacija 80 medija
u javnom vlasnitvu treba da bude zavrena
do 1. jula 2015. godine. Ukoliko neki medij ne
bude prodat do isteka roka, Zakon o informisanju daje priliku zaposlenima u medijskoj
kui da postanu vlasnici kapitala prenosom
akcija. Sejdinovi iz NDNV-a smatra da je
ovo najbolji mogui scenario.
- To, naravno, nije garancija da e ti
mediji biti nezavisni i profesionalni, ali
jeste jedan od preduslova i u svetu se pokazuje kao dobra praksa - zakljuuje novosadski novinar.
To da su lideri Tree Srbije sposobni da
obezbede novce za svoju propagandu potvruju meseci iza nas, a da li e svom isturenom lanu Kulainu dati podrku u kupovini
medija, pokazae se za nekoliko meseci.
Radio Kikinda je teko isplativ medij sa 21
zaposlenim, lokalnom frekvencijom i malim
brojem potencijalnih oglaivaa, ali kopirajui
metode npr. grupacije "Vojvodina-info", koja
je u Kikindi, promenom pravnog lica i uz preutnu saglasnost drave, izvrdala brojne obaveze preuzete po privatizaciji optinskih Kikindskih novina (tzv. irilinih), i novosadski
nacoi mogu jednog dana, nakon to rasteraju
viak zaposlenih i obezbede finansijsku podrku javnog sektora, da zarauju od Radio
Kikinde, ili kako e ga ve nazvati, i usput
ire svoju nacionalistiku propagandu.

Tridesetak predstavnika nacionalnih i lokalnih medijskih kua,

udruenja i fakulteta iz Srbije i Makedonije prolog ponedeljka
uestvovalo je na konferenciji pod nazivom Kultura i etika u
medijima, koja je odrana u Centru za struno usavravanje,
u organizaciji Postpesimista Kikinde, Medijskog istraivakog
tima i RTV VK.
Uesnicima su dobrodolicu poelele novinarka Dijana Subotiki, u ime organizatora, i lanica Optinskog vea Stanislava
Hrnjak, koja je izrazila zadovoljstvo to se u Kikindi otvoreno razgovara o kulturi i etici u medijima i problemima koji tite novinarsku
profesiju i to je lokalna samouprava podrala ovaj projekat.
Glavni urednik Novinske agencije Beta Ivan Cveji rekao je
da je mogue da e neki mediji posle privatizacije prestati da postoje,
ali je ocenio da novi medijski zakoni nisu okida koji ih je ubio.
- Ti mediji koji tek treba da se privatizuju teko e se prebaciti na razmiljanje da moraju da konkuriu za novac koji
dolazi iz javnih izvora. Plaim se da oni nisu spremni na to, za
razliku od privatnih medija koji se projektima i konkursima
bave ve decenijama - rekao je Cveji.
Prema njegovim reima, lokalni mediji koji su u gradskom i
optinskom vlasnitvu umesto da, na primer, izvetavaju da se
opasna kiselina negde izlila, oni izvetavaju o tome da je gradski
ili optinski sekretar posetio mesto gde se kiselina izlila.
- Ne mislim da je izlazak drave iz medija garant njihove
slobode. Kao to smo danas svedoci, ima privatnih medija
koji su deset puta vei megafoni vlasti od dravnih. Ali, izlazak
drave iz vlasnitva jeste osnovni preduslov za to - zakljuio je
urednik Bete.
Predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija i direktor
Novinske agencije Fonet, Zoran Sekuli, upozorio je na dramatian pad tiraa tampanih medija u Srbiji i naveo da 12 dnevnih
novina u Srbiji dnevno proda 500.000 primeraka, dok je pre tri
godine ta cifra iznosila 750.000. On je ocenio da tira novina
pada ne samo zbog ekonomske krize i zbog injenice da reklamno
trite vredi svega 140 miliona evra, ve i zato to tampa
dramatino gubi kredibilitet.
- Zato jedna od kapitalnih stvari jeste da nastojimo da
povratimo poverenje javnosti u tampane medije. Zalaem
se za samoregulaciju i za potovanje Saveta za tampu, ali je
nadlenost tog tela danas prihvata manje od deset odsto
tampanih medija. Mislim da dobar deo njih i ne zna da Savet
za tampu postoji, ili prosto ne zna emu slui. A i oni koji
prihvataju nadlenost u praksi najee ne postupaju po pre-

Perfidni politiki progon

Osniva RTV VK Zoran Mileevi govorio je o direktnim i indirektnim pritiscima na medije, osvrnuvi se na politiki progon,
koji je tokom devedesetih bio organizovan protiv VK radio, a
koji postoji i danas, ali u perfidnijem obliku.
- Mi konkretno doivljavamo poslednja 23 meseca kontrolu
svih firmi gde sam uestvovao u osnivanju i bio ili vlasnik,
ili suvlasnik, ili inicijator, ili na bilo koji nain imao dodira
sa tim pravnim licima, dakle 23 puna meseca ta kontrola
traje. Ona je od 18. septembra znatno pojaana tako da
ukupno osam, devet inspektora uestvuje u tome i neu rei
da je poruena i nije poruena ni od kakvih Vuia, ni od
kakve centralne vlasti, nego se pre svega to deava zbog
pet, est komentara na godinjem nivou za potrebe radija i
televizije i to su komentari koji se naravno tiu i globala, ali
vie lokala, i u kojima imenom i prezimenom pomenem sve
te lopove i lopovie iz tih lokalnih UKP-ova ili kako se to
ve sve zove - posvedoio je Mileevi.

porukama Komisije za albe Saveta za tampu. Tek u jednoj

treini sluajeva izdava za kojeg je utvreno da je prekrio
Kodeks novinara Srbije pristane da objavi to u svojim novinama
- objasnio je Sekuli i naglasio da u Srbiji ima 1.336 medija, od
ega su 79 javna preduzea, koja su uzimala 87 odsto dravnog
novca plasiranog u medije, koji ukupno iznosi oko 25 miliona evra.
Potpredsednik Nezavisnog udruenja novinara Srbije
Dragan Janji, izneo je miljenje o cenzuri i autocenzuri u medijima,
navodei da je cenzura sistem mera kojim vlast nastoji da utie
na ureivaku politiku medija, to se utvruje analizom sadraja
koji je izaao u javnost, a te analize pokazuju da je situacija u
Srbiji jako loa.
Nakon okruglog stola odrana je prezentacija naunih radova
uesnika konferencije, njih dvanaestoro sa sa razliitih univerziteta
iz Srbije, Makedonije i Crne Gore. Po reima Dijane Subotiki, interdisiplinarna meunarodna konferencija Kultura i etika u medijima ima ambiciju da preraste u tradicionalnu konferenciju
koja na jednom mestu okuplja praktiare i teoretiare sa razliitih
univerziteta iz zemlje i inostranstva.
Prvo okupljanje, pored Fonda za kulturu optine Kikinda,
podrao je Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnoloki
razvoj.

8 DRUTVO

PETAK, 12. decembar 2014.

PORESKA UPRAVA GAZI KIKINDSKE ZBOG NAVODNOG DUGA

Pljaka im materina
Ekipa Kikindskih
Ovaj, 838. broj Kikindskih, nije otiao u
tampu, jer je Poreska uprava blokirala raun
izdavaa novina, firme "Partizanska tampa", i pokupili sav novac sa kojim smo u
tom trenutku raspolagali, a tako e biti dok
god se ne isplati sav navodni dug po akontacijama poreza na dobit.
Blokirani smo uprkos naim molbama i
utemeljenim albama u kojima smo obrazlagali
da je akontacija poreza na dobit grekom
obraunata u visini 200 puta veoj od realne.
Mi smo u protekla dva meseca, da bi
spreili blokadu rauna i gaenje novina, uplatili blizu 140 hiljada dinara po tom osnovu,
oekujui da nadleni u Poreskoj upravi, uvidom u nau izmenjenju poresku prijavu i usvajajui nau albu, ponite reenje o naplati
akontacija poreza na dobit u visini od preko
600 hiljada dinara.
Meutim, ni nae pismene albe a ni
usmene molbe da je apsolutno bespredmetno
i neosnovano nastaviti sa naplatom akontacija
u nerealno visokom iznosu, nisu naile na razumevanje u Poreskoj upravi, kako u kikindskoj
filijali, tako i u Regionalnom centru Novi
Sad, i ve su nam u pro

tekla
tri
dana
prinudnom naplatom sa
rauna skinuli
preko 130 hiljada dinara.
Objanjeno nam je
samo da e nam taj, za nas
ogroman iznos, biti raunat
kao pretplata za porez na dobit
u narednim godinama, to znai
da emo po naim sadanjim prihodima i rashodima biti u viedecenijskoj pretplati?!
Ovo nemilosrdno i bezobzirno postupanje Poreske uprave onemoguilo nas je da
radimo jedini posao za koji
smo registrovani, a to je izdavanje novine, a
brojne itaoce
liilo je tampanog izdanja novina
koje izlaze

vie od 16 godina.
Tim povodom je osniva i
urednik Kikindskih, eljko Bodroi, odrao konferenciju za
medije ispred sedita kikindske filijale
Poreske uprave.

- ak i da smo krivi, a nismo, ak i da

dugujemo taj novac dravi po porezu na
dobit, a ne dugujemo, i tada bi bilo nelogino da nas blokiraju za taj iznos, jer samim tim nas onemoguavaju da poslujemo
i liavaju mogunosti da isplatimo navo-

DRUTVO 9

kikindske

NUNS i NDNV:
Poreska uprava
kao instrument
pritiska na medije
Nezavisno udruenje novinara
Srbije (NUNS) i Nezavisno drutvo
novinara Vojvodine (NDNV) najotrije protestuju zbog postupka Poreske uprave u Kikindi koji su doveli do
privremenog prestanka izlaenja nedeljnika Kikindske.
- Poreska uprava je, uprkos molbama i utemeljenim albama, blokirala raun Kikindskih i tako onemoguila rad jednom od najznaajnijih
lokalnih tampanih medija u zemlji.
NUNS i NDNV smatraju da ova greka
nije sluajna i da vlast koristi i poreske mehanizme za udar na medijske
slobode, s obzirom na injenicu da su
Kikindske poznate po svom kritikom
otklonu prema predstavnicima vlasti. NUNS i NDNV zahtevaju od vlasti
i Poreske uprave da pod hitno isprave
greku i omogue Kikindskim da normalno posluju - kae se u saoptenju
novinarskih udruenja.
dne dugove. To znai da postoje drugi motivi za ovakav postupak kikindskih i novosadskih poreznika, a mi osnovano sumnjamo da je u pitanju namera da nas
spree da i dalje izlazimo. Ovo je pljaka
u organizaciji dravnih slubenika i nemilosrdno gaenje naih osnovnih prava
na rad i slobodu izraavanja - izjavio je
Bodroi i najavio od ponedeljka svakodnevne
proteste ispred sedita Poreske uprave u Kikindi.
Redakcija Kikindskih e se obratiti za
pomo i meunarodnim istitucijama, jer je
oigledno da je drava Srbija preko svojih
poreznika odluila da nas ugui i zauvek ugasi,
a pozivamo i sve prijatelje i itaoce da nam
se pridrue u borbi za opstanak.

Glavni i odgovorni urednik: eljko Bodroi

Tehniki urednik: Miroslav Dragin
Redakcija: Ubava ogo, Mile akovi, Dragana
Danilovi i Aleksandar omoi
Stalni saradnici: uana Sokolai, Predrag
Nedeljkov, Vladislav Vujin (wild card), Vojislav Gavrilov, Ervin algo, Aleksandra uran, Rada egrt,
Zoltan Liptai, Mia Vujii, Sran Tein, Jovan
Gvero, Mila Melank, Slavia Starev, Saa Uroev,
Branko Ljuboja, Aladin Bakhit, Damir Bodroi i
Milo Sekuli
Lektorka: Olivera Tomin
Fotopodrka: Foto Sretenovi
Sekretarica redakcije: Dragana Anti
Tel: +381 (0)230/401-730;
Fax: 401-741
Web: www.kikindske.net
E-mail: kikindske@gmail.com
tampa: Forum, Novi Sad

IZDAVA:
Generala
Drapina 20
23300 Kikinda

KAKO
VAM
DRAGO
Pie:
Ivan Kova

(Ono)zemaljski rajevi
49.

VEROVATNO NAJOZBILJNIJI PRIGOVOR

koji se moe uputiti hrianskoj doktrini jeste
njen teki defetizam spram ivotnih nedaa.
Ne ciljam, meutim, tek na onu, nakon fasovane amarine, poznatu hriansku sugestiju
okretanja i drugog obraza koju je uostalom
svakodnevni ivot dezavuisao, koju niko meu
hrianima i ne uzima ozbiljno. Stvar je, naime,
dublja. Ma kako ivot bio gaen sa svih strana,
ma kako bio ugnjetavan, kinjen, postoji kec u
rukavu mantije zagrobni ivot.
NAPOKON, DA JE PITANJE RAJA iskljuivo stvar religije, problematika ne bi bila ni
upola maligna. injenica je, meutim, da u
svakoj glavi, bila ona verujua ili ne, u takozvanom kolektivno nesvesnom, dejstvuje arhetip raja. Obrazac
je sledei: ako ivot ne ispunjava, ako tapka u mestu, oi se,
makar nesvesno, okreu ka raju zemaljskom ili nebeskom,
svejedno.
NEKO E REI DA ZEMALJSKIH RAJEVA uistinu ima.
Pa ta su Bahami, Sejeli, Dubai, naroito ako se posmatraju
iza sunanih naoara turiste?! ta je, pobogu, Amerika,
uveni ameriki san, ili Evropska unija?! Zar nema tolikih
primera ljudi koji su popakovali svoje kofere, zapucali preko
grane, ak i preko bare, i tamo uspeli?! Naravno da ima.
Ima, meutim, i mnogih koji su takoe otili pri emu tamo
nisu zatekli oekivane edenske draesti, ili su ih barem mogli
posmatrati jedino preko visokih ograda ili televizora. Ipak,
jo je ravije nesrenicima ije su oi stalno uprte ka obeanoj
zemlji, a tamo nikako da se odlue otii, makar kako bi se
oprobali. Oni su, naprotiv, i dalje u Srbiji gde, prema sopstvenim
reima, kopne, tavore, gde im je ivot uniten, meutim,
oni niti mrdaju napolje, niti bilo ta drugo preduzimaju u
svojim ivotima. Arhetip raja tu kompenzatorno dejstvuje, i
odrava duevnu stabilnost, otud oni vrlo rigidno i nekritiki
brane svoje rajeve, prosto zato to uvaju svoju uravnoteenost.
PROBLEM JE, MEUTIM, TO TAKVA samoispomo,
ta svojevrsna mentalna taka, onemoguuje ljude da prihvate
odgovornost za sopstveni ivot. Ona je takozvani palijativ,
ne lei boljku, ve tek blai simptome. Fantazirali o Americi
ili majici Rusiji komunistikoj ili carskoj/putinovskoj,
svejedno o Titovoj Jugoslaviji ili o EU, zemlja meda i mleka
nikada nije ba ovde, niti postoji ba sada. Arhetip raja moe,
dakle, poprimiti razliite oblike ovdanjim Maarima,
recimo, njihova matica neretko zadobija rajska obeleja.
UVEK SE TU, NAIME, RADI O ZANEMARIVANJU onog
ovde i sada, o defetizmu i rezignaciji, o paralisanju napora
da se postojee promeni. Isto vai za hriansku dembeliju,
pri emu nije od posebnog znaaja da li su taj raj izmislili
carevi da bi lake vladali, ili sami podanici kako bi se lake
izborili sa tmurnom svakodnevicom.
KADA NEKI SIROTAN, PONIEN I NEMOAN, dri
kako e svi kad-tad biti pravedno nagraeni/kanjeni, kako
e sve biti naplaeno, s obzirom da bog sve vidi, to je vie

Kada neki sirotan, ponien i

nemoan, dri kako e svi
kad-tad biti pravedno nagraeni/kanjeni, kako e sve
biti naplaeno, s obzirom da Bog
sve vidi, to je vie nego alosno.
Jer, ma kako to nama delovalo
brutalno, i suprotno uobiajenom dranju svesti koja je u
svemu sklona uitati smisao,
sve se naalost ne plaa, niti e
sve naalost biti naplaeno
nego alosno. Jer, ma kako to nama delovalo brutalno, i suprotno uobiajenom dranju svesti koja je u svemu sklona
uitati smisao, sve se naalost ne plaa, niti e sve naalost
biti naplaeno. Parola pravda je spora, ali dostina, posebno
ako se pravda tu ne sagledava usko-pravno, obina je besmislica skovana za uutkivanje puka, te prema tome valja
podeavati svoju svakodnevicu. Ba poput pesnika Bodlera
koji je tresnuo amarinu jednom odve servilnom prosjaku
da vidi ta e ovaj uiniti, jer ako mu ne uzvrati tada i ne
zasluuje mnogo bolje, ali ako prosjak uzvrati i izdeveta
Bodlera tada mu je pesnik uinio uslugu povrativi mu dostojanstvo tako i mi, sami sebi i drugima, valja da ponemo
lupati otrenjujue amare.

Izvorska voda u vaem domu!

Isporuka vode i aparata na adresu u svim mesma opne Kikinda

060 020 8901

BESPLATNO
korienje
aparata

10 KULTURA

Pie:
Branko
Ljuboja

PETAK, 12. decembar 2014.

TAKVI
KAKVI
SMO

Karpenter
Takvi kakvi smo, odjednom se
promenimo. Obino na gore.
Sjajni, kreativni ljudi odjednom zapadnu u prosenost, esto i u glupost. Razlozi za takve preokrete
su ponekad neobjanjivi.
Laboratorijski primer osobe koja se neoekivano
promenila i doivela nezabeleen kreativni pad u
svom delovanju je ameriki reiser Don Karpenter.
Bio je umetnik koji je pomerao granice filmskih anrova. Horor je napravio relevantnom filmskom granom. Kada je snimio neponovljivi klasik "No vetica", bilo je to prvi put da neko demaskira do tada idealizovanu ameriku provinciju. U amerikom
gradiu, naseljenom bogatim belcima, bezemocionalni i surovi Majkl Majers (Karpenter mu je dao
ime po producentu filma) ubija sve redom. Zlo je
dolo u grad, kako kae psiholog iz filma, koga
maestralno tumai Donald Plezens. uveni "Napad
na policijsku stanicu br. 13" iz 1976. godine je proroko delo. Bande maloletnika haraju gradom inei
nasilje bez ikakvog cilja, ve radi nasilja samog. Danas je to dominantna crta svuda prisutnog huliganskog nasilja. Zatim "Magla", o prolosti koja
se uvek vraa i odgovornosti koju nosimo za zloine
predaka. Hitovi su bili i filmovi sa omiljenim Karpenterovim glumcem Kurtom Raselom, "Njujork
1997." i "Stvor". Prvi alegorija o velikom gradu
kao zatvoru, a drugi o invaziji vanzemaljaca koja se
moda nee desiti u obliku masovnog napada
leteih tanjira, ve e doi kroz nas same. U jeku
svoje popularnosti, Karpenter je bio prvi reiser koji
je na beogradskom FEST-u odrao video konferenciju
za tampu direktno iz Amerike. To je tada za nas
bio neverovatan tehnoloki dogaaj (pretea dananjeg Skajpa), koji je bio vie komentarisan od
Karpenterovih odgovora na pitanja koja je najvie
postavljao legendarni urednik FEST-a, naalost tragino preminuli Neboja ukeli.
I onda odjednom, kao noem preseeno, poinje
strmoglav pad. Poelo je sa "Velikom guvom u
kineskoj etvrti", zatim skupi, a proseni "Vampiri",
a dno je dotaknuto sa "Bekstvom iz Los Anelesa".
Pokuaj da se novac zgrne na ponovljenoj prii iz
"Njujorka 1997.", sa ve vremenim Kurt Raselom
ponovo u ulozi Zmije Pliskena je pored bljutavosti
i niza glupih, preteranih scena, predstavljao i svojevrsno kaljanje filma iji je nastavak trebalo da bude.
udom da se udi ta uradi ovek koji je pored
reije i scenarija pisao i muziku za neke od svojih
filmova, od kojih je muzika za "No vetica" i danas
jedna od najpoznatijih filmskih tema. Bilo je i filmova
koji su vraali nadu u starog dobrog Karpentera
("Oni ive"), meutim ostalo nije vredno pomena.
Za uenje je injenica da pad poinje u ranim etrdesetim Karpenterovim godinama, dakle u dobu
kada je trebalo da prui najvie. Kao da je re o ahovskoj, a ne umetnikoj inteligenciji.
ta da vam kaem? I u drugim oblastima ivota,
rani radovi pojedinih delatnika predstavljaju bolji
deo njihovog rada. Osim kod veine srpskih politiara.

PROMOCIJA U KIKINDSKOJ NARODNOJ BIBLIOTECI

Prve knjige mladih autora

Tanja Popovi (RTV)
Prve knjige mladih autora Senke Nikoli, Jelene Blanue, Jane Kneevi i Dragana Tenkea, objavljene na
osnovu konkursa Banatskog kulturnog centra i Optine
Kikinda, predstavljene su u Narodnoj biblioteci "Jovan
Popovi" u Kikindi.
Banatski kulturni centar i Optina Kikinda raspisali su
konkurs za objavljivanje prvih knjiga mladih autora do 30
godina sa teritorije optine i iz dijaspore u martu mesecu
ove godine. Pobedniki rukopisi objavljeni u oktobru, pred
Sajam knjiga u Beogradu, gde je odrana i prva promocija.
Pored pomenutih autora koji ive u kikindskoj optini, na
konkursu je pobedio i Aleksandar Obradovi iz Bijelog
Polja kao autor iz dijaspore.

Senki Nikoli objavljena je knjiga pria Svako ima

nekog koga nema, Jeleni Blanui, zbirka pesama Pseudoton, Jani Kneevi roman ta e od priloga?, Draganu
Tenkeu zbirka pesama Pismo Bogu i Aleksandru Obradoviu zbirka pria Snojava.
Odluku o izboru rukopisa doneo je iri u sastavu: knjievnik i novinar Dragan Batini, predsednik irija, Stanislava
Hrnjak, lanica Optinskog vea zaduena za kulturu, i
Radovan Vlahovi, knjievnik i direktor Banatskog kulturnog
centra.
- U eri savremene tehnike i tehnologije kada je lepu
re vrlo teko sauvati, zajedniki smo realizovali ovaj
projekat. Podrati mlade autore je svojevrstan izazov,
a lokalna samouprava nastavie sa tom praksom izjavila je Stanislava Hrnjak.

AUTOPERIONICA

Repertoar
Narodnog
pozorita
Subota, 13. decembar, 20 sati
Harold Pinter

NASTOJNIK
Reditelj: Dragan Ostoji

Utorak, 16. decembar, 20 sati

Maja Pavlovi, Slobodan Obradovi

POTPUNO SKRAENA
ISTORIJA SRBIJE

Vojvode Mi{i}a 109,

Kikinda

Tel. 0230/29-786

Reditelj: Olja orevi

Pozorite mladih, Novi Sad
INFO I REZERVACIJE: 22 - 638

KULTURA 11

kikindske

NAJBOLJE PRIE
SEVERNOG BUNKERA (1999 - 2013)
Mia Vujii

UREUJE:
Sran V. Tein

5.

Plan grada u kojem ne bih voleo da ivim nacrtan je

na stolnjaku

Kada sam prvi put napisao ovu reenicu? Dvadeset drugog januara 2007, u rokovniku sa konim povezom na ijoj
je prvoj stranici crvenim flomasterom pisalo: "Dnevnik". Pre
toga, bacio sam konzervu i s krpe istresao mrve u kantu za
ubre, koja je stajala u radnom delu, pod sudoperom. Ponovo sam seo za radni sto. Mada je prozor bio otvoren, u sobi
se jo uvek oseao miris sardina.
Palcem desne ruke obrisao sam kap ulja koju dotle
nisam bio primetio. Mali, masni otisak ostao je na prvom od
etiri lista papira. Na njima je bio odtampan razgovor sa
poznatim amerikim pesnikom arlsom Simiem, koji je trebalo da poaljem redakciji jednog splitskog nedeljnika. Spremajui se da u tekst unesem poslednje ispravke, pronaao
sam dva pasusa na sredini tree stranice i zaokruio ih plavom bojom:
Na jednom knjievnom skupu u San Francisku, 1972. godine, sreli ste poznatog pesnika Riarda Hjuga?
arls Simi: Upravo sam se vratio sa svog prvog putovanja u Beograd posle skoro dvadeset godina. Po povratku
u Ameriku, otiao sam na jedan knjievni skup u San Francisku, gde sam u jednom restoranu naleteo na pesnika Riarda
Hjuga. Proaskali smo i on me je upitao gde sam bio preko
leta, na ta sam mu odgovorio da sam se upravo vratio iz
Beograda. "O, da", rekao je. "Mogu jasno da vidim taj grad."
Ne znajui za moje poreklo, nastavio je da mi crta po stolnjaku, izmeu mrvica hleba i mrlja od vina, lokaciju Glavne
pote, mostove preko Save i Dunava, i nekoliko drugih vanih
orijentacionih taaka. Ne slutei ta sve to moe da znai,
pretpostavljajui da je jednom posetio Beograd kao turista,
pitao sam ga koliko je vremena proveo u njemu. "Nikad
nisam bio u njemu", odgovorio je. "Samo sam ga nekoliko
puta bombardovao."
Prepisao sam delove teksta u rokovnik i dodao reenicu
koja mi se dotle vrzmala po glavi: "Plan grada u kojem ne
bih voleo da ivim nacrtan je na stolnjaku." Na istoj stranici
zapisao sam brojeve 1972 i 1944, jedan ispod drugog, i podvukao liniju. Posle dvadeset osam godina, pomislio sam,
savezniki pilot nosio je plan grada svuda sa sobom. Zaokruio sam broj 28 i iza njega stavio znak uzvika.
"Kako je mogue da nikada niste pogodili tab Gestapoa?" upitao je Simi. Potresen saznanjem da je mogao
ubiti svog kolegu, Hjugo je objasnio da su poletali iz Italije i
najpre gaali naftna polja u Rumuniji, koja su bila od velikog
strateog znaaja za naciste. Uvek su gubili poneki avion, pa
su u povratku, kada je trebalo da izrue bombe na Beograd,
leteli visoko i isputali teret gde stignu, jedva ekajui da se
vrate u Italiju i ostatak dana provedu na plai, u drutvu lokalnih devojaka.
Povukao sam nekoliko paralelnih linija. Pokuavao sam
da nacrtam ulice oko Glavne pote, koje su ostale urezane u
Hjugovom seanju, poput oiljaka.
2.
Oiljci - re koja najtanije opisuje moje neuspele literarne pokuaje
Nakon pripovetke o krevetu u kojem je umro Lav Tolstoj,
godinama sam pokuavao da napiem svoju drugu priu.
Nervozno sam nou etkao po stanu na Petlovom brdu, mimoilazei u mraku oevu tetku Martu, koja mi je dozvolila da
se uselim u jednu sobu. Meutim, to sam se vie trudio da
pronaem pravi put, to sam jae udarao glavom o zid, dok
se Marta, koja nikada nije palila svetlo, elegantno provlaila
hodnicima.
Smatrao sam da su oiljci moje orijentacione take.
vrsto sam odluio da prihvatim poziv jednog knjievnog asopisa, koji mi je ponudio da napiem priu o grado-

GRAD NACRTAN
NA STOLNJAKU

vima u kojima ne bih eleo da ivim. Smatrao sam da u pronai reenje za svoju buduu priu ukoliko nanjuim plan
grada koji bih svakog trenutka mogao da nacrtam na stolnjaku.
Na marginama rokovnika sa konim povezom napisao
sam cifre 2007 i 1978, jednu ispod druge, podvukao ih, i na
kraju zaokruio razliku. Pokuao sam da skiciram delove tog
mesta, kao da hvatam beleke, nadajui se da e ulice i trgovi, raskrsnice i soliteri, take sasvim udaljene u realnom
prostoru i vremenu, na kraju ipak sainiti kostur grada preko
kojeg nikada neu moi da preem gumom za brisanje:
- Deo ulice od parkinga do ulaza u zgradu, ispred kojeg
su ubili mog teu, direktora banke, jedne letnje noi, dok se
vraao sa sastanka. Pretpostavlja se da je parkirao automobil, sa suvozaevog sedita uzeo sako, kravatu i akten-tanu.
Izaao je iz automobila i zakljuao vrata. Posle nekoliko koraka ka svojoj zgradi, verovatno shvativi da je u gepeku zaboravio kesu sveih jagoda, okrenuo se natrag. Pred ulaznim
vratima pao je pokoen mecima, gde su ga, nekoliko minuta
kasnije, pronala dvojica mladia, vraajui se sa rekreacije.
Posvedoili su da je leao na trotoaru u okrvavljenoj beloj
koulji. Kada su ugledali jagode koje su se otkotrljale niz
ulicu, nakratko su se ponadali da su one uzrok crvenih fleka
na koulji, ali im su ga dodirnuli, shatili su da je mrtav. Nita
vie nisu mogli da dodaju svom svedoenju, osim da im se
ini kako su, prilazei mestu zloina, dva puta uli zvuk kao
kad automobil pree preko prazne plastine flae na asfaltu.
Mia Vujii (1979, Mokrin): Pie
pripovetke, romane, knjievnu kritiku i novinske tekstove. Objavio je roman Otar
start (2010) i zbirku pria Ronjenje na dah
(2014). Zastupljen je u panoramskom izboru Pria za kraj veka (2000) Srana V.
Teina i tematskoj antologiji Starost
(2012) Davida Albaharija i Srana V. Teina. Prevoen na engleski i maarski.
Dobitnik je stipendije Fonda "Borislav Peki". ivi u Mokrinu. Autor Severnog bunkera od avgusta 1999. godine.

- Gradska rakrsnica na kojoj je poginuo moj prijatelj dok

je na peakom ostrvu ekao zeleno svetlo. Voza koji je izgubio kontrolu preao je preko ostrva, pokosio ga, i uzalud
pokuavao da mu ukae pomo. Jedan sluajni prolaznik posvedoio je kako je i sam pokuao da mu da vetako disanje, ali su mu ruke, im ih je prislonio na njegove grudi,
jednostavno propale, kao u puding.
- Mala gradska pota, bakalnica i deo stare zgrade, do
ulaza: jedini kadar koji sam uspevao da vidim sa prozora bolnikog ve-cea, u kojem sam provodio popodneva, sa gipsom
na ruci, kako bih to manje leao pored kreveta u kojem je
umirao jedan pacijent. (Povukao sam liniju u rokovniku, elei da skiciram plan tog dela grada, ali me je podrhtavanje
u rukama nateralo da odustanem. Od crtea je ostala jedino
kriva, iskrzana linija koja je trebalo da odvaja plonik od zida
male pote i bakalnice ispred ijih je vrata svakog dana stajala prepolovljena sona, crvena lubenica.)
- Malo pristanite u jednom dalmatinskom letovalitu,
ispod zgrade sa ijeg se drugog sprata bacila ena, uz vrisak.
Dok smo ekali brodi koji nas je svakog dana prevozio do
plae, posmatrali smo milicionera u kratkoj plavoj koulji
kako pokriva telo belim aravom.
Povukao sam jo jednu crticu, elei da dodam jo nekoliko teza na kojima bi se bazirala moja pria o gradovima
u kojima ne bih eleo da ivim, ali sam se prosto uplaio
samog sebe.
Uz to, uinilo mi se da ujem glas.
Ustao sam od stola, iupao upravo ispisane listove iz
rokovnika sa konim povezom i nervozno ih zguvao. Da li se
moe unititi plan grada u kojem ne bih eleo da ivim? Da
li je pisanje samo igra na papiru, zapitao sam se, oseajui
muninu.
Sardine.
Bacajui zguvanu hartiju u istu onu kantu, ugledao
sam Martu kako prilazi nosei metlicu i ubrovnik.
"Opet si prosuo mrve van kante", rekla je i stala paljivo
da ih mete.
Severni bunker, broj 19,
prolee-leto 2012.

12 HRONIKA

PETAK, 12. decembar 2014.

VREME
PETAK
12. dec

5
-1

SUBOTA
13. dec

8
-1

NEDELJA
14. dec

10
1

PONED.
15. dec

9
2

UTORAK
16. dec

9
4

SREDA
17. dec

7
5

^ETVRTAK
18. dec

7
3

kola arko Zrenjanin prosl

Prolog petka Osnovna kola "arko Zrenjanin" proslavila je 59
godina od osnivanja. Uenici su sa svojim predmetnim nastavnicima organizovali niz zanimljivih deavanja za Dan kole i predstavili se kolaom
razliitih umetnosti - recitacijama, muzikom, igrom i glumom.
- U prepodnevnim satima odrali smo radionice u kojima su bili
ukljueni roditelji, uenici i nastavnici. Priredbu smo odrali i u koli a u
poslepodnevim satima, zbog velikog interesovanja, i u Narodnom pozoritu. Sa velikim ponosom istiem da su u programu bile ukljuene i
dve predkolske grupe vrtia "Miki", to su nai budui aci koji su
uveliali proslavu. Proslava Dana kole nije samo promocija kole, ve pre svega ukljuivanje uenika u aktivnosti koje nemaju veze sa kontrolnim zadacima,
sa ocenama, sa popravljanjem ocena, nego sa aktivnosti
koje e im pomoi u odabirima koje u ivotu budu
pravili. Naa kola broji 580 uenika a preko sto uenika
bilo je ukljueno u realizaciju programa. Mogu da
kaem da su svoje zadatke vrlo ozbiljno prihvatili i da
je bilo uivanje gledatih ih. Meu velikim brojem
zvanica bio je i dr Boris Menrat, direktor nemakog Zavoda za unapreenje
nastave nemakog jezika u kolama u Srbiji - izjavio je direktor Tihomir
Farka i dodao da je Menrat uruio video bim, kao donaciju pomenutog
zavoda, za potrebe nastave nemakog jezika.
(D. D.)

MATI^AR
Umrli: Radmila Mikovi, Rozika Novakovi, Milena Goli, Irina Moldvai, Marija
omorai, Katalin Baba, Nevenka Mievi,
Zlatinka Neme, Ljubomir Goli, Petar
Oroslamoki, Mirko Trkulja, Nikola Vujadinov, Vitomir Taskovi, Smilja ukanov, Ferenc Labadi, Veselinka Gavranov, Nada
Koldan, Mile Bili

PREMIJERA DEJE PREDSTAVE NARODNOG POZORITA

Deja bitka protiv Matojeda

Roeni: Ema Konculi, eljko Koica

Venani: Petar Gavranov i iko Monika,
Aleksandar Vasi Mila Sandi, Darko Peter
i Klaudija Samardi

APOTEKE
Petak, 12. decembar
Apoteka I, Brae Tati 20
Subota, 13. decembar
Apoteka IX, Trg srpskih dobrovolaca 36
Nedela, 14. decembar
Apoteka IX, Trg srpskih dobrovolaca 36
Ponedelak, 15. decembar
Apoteka XV, Krala Petra I 106
Utorak, 16. decembar
Apoteka XV, Krala Petra I 106
Sreda, 17. decembar
Apoteka III, Svetosavska 53
etvrtak, 18. decembar
Apoteka III, Svetosavska 53
Petak, 19. decembar
Apoteka XV, Krala Petra I 106

Centar za podr{ku `enama

pomo} `enama
koje su pretrpele nasilje

0800-10-10-10
0230/437-343

Dragana Danilovi
Narodno pozorite priredilo je jo jednu
premijeru u ovoj sezoni, 332. od osnivanja kikindskog teatra, a ovaj put u pitanju je predstava za decu "Matojed", po tekstu Marije
Ardeljan i u reiji Bogdana Jankovia. Prvo
igranje zakazano je za veeras (petak), od 19
sati, a na repertoaru e biti do kraja meseca i
bie igrana u svim selima optine.
Reditelj Bogdan Jankovi istie da je
prvenstvena uloga predstave razvijanje deje
mate i kreativnosti, ali je jako bitno i da
stariji pokuaju dejim oima da gledaju stvari
koje nisu toliko sjajne oko nas.

- Predstava se bavi znaajem mate i

onim ta se desi kada je izgubimo. Polazimo
od teze da je Matojed davno odraslima
pojeo matu, mata jo postoji u deci, deca
slave slobodu i radost mate ali moraju
da se bore da je sauvaju. Ako je deca sauvaju uspee i nama odraslima da je prenesu. itav koncept predstave potekao je
od dece i od njihovog shvatanja ove teme
kojom se mi bavimo - objasnio je Jankovi.
Kroz svet mate na sceni decu vode dve
junakinje komada - Gordana Rauki i Tanja
Mirkov. One su prialice Le i La. Uz deset
songova, koje je prilagodio Marjan Babi,
one glume jo nekoliko likova koje prepliu,

Doprinos aka kole iz Baaida

Scenograf Aleksandar Nikoli po prvi put je saradnik kikindskog pozorita i po njemu nova predstava je jedan od naina da deca vide i neto drugo od onoga sa im se
suoavaju svaki dan provodei vreme pred TV ekranom ili uz kompjuterske igrice.
- Deca na najbolji nain znaju da naslikaju matu i emociju. Sluajno sam dobio
likovne radove dece iz Osnovne kole iz Baaida i oni su iskorieni kako bi se delimino
opisao deji svet mate i kroz scenografiju. Ti crtei su puni boja a to je osnova mate
i radosti - kae Nikoli.

ostavljajui gledaoca da ih oblikuje svojom

matom.
- Meni je prvi susret sa tekstom ove
predstave bio inspirativan, jer je vrlo matovito napisan. Ovo je pria o jednom malom deaku koji gubi matu i koji se bori za
nju. Ceo utisak koji predstava ostavlja je
insipirativan i za samu publiku. Trudile smo
se da sve bude matovitije za korak od
pretpostavke - kazala je Gordana Rauki.
Tanja Mirkov dodaje da je proces rada
na predstavi bio izuzetno zanimljiv i da su
imale dobru komunikaciju sa rediteljem.
- Bogdan je bio pun razumevanja za
nas dve tako da nam je bilo lepo da radimo.
Deca treba da pogledaju predstavu i vide
zbog ega je mata vana i u kakvu aroliju
mata moe da ih odvede - poruuje Tanja
Mirkov.
injenica je da naa deca odrastaju u
svetu koji je velikim delom lien mate. Deca
sve manje mataju a jedan od razloga za to
je u ponaanju odraslih iz detetove najblie
okoline. "Matojed" je predstava koju deca i
roditelji treba zajedno da pogledaju.

HRONIKA 13

kikindske

lavila 59. roendan

STOGODINJICA: Povodom stogodinjice kole u Banatskoj Topoli, upriliena je

priredba u obnovljenom Domu kulture, na kojoj su aci pesmom i igrom, na srpskom i maarskom jeziku, pokazali da e i oni, poput njihovih roditelja i predaka, batiniti skladne
meunacionalne odnose. Priredbi, ali i promociji monografije o Banatskoj Topoli i Osnovnoj
koli "Bratstvo-jedinstvo", prisustvovali su i elnici lokalne samouprave, predvoeni predsednikom optine Pavlom Markovim.

ULO UKUSA
Darko
Cvijan
lan ADZNM Gusle
i foto-reporter
ta smatrate svojim najveim uspehom?
- Svojim najveim uspehom smatram
to to sa svojih 20 godina sebi zaraujem deparac, kolujem se, uestvujem
u radu svoje kole i upoznajem svakodnevno nova lica.
Kao mali hteli ste da budete?
- Hteo sam da budem policajac.
ta Vas izluuje?
- Izluuje me to to dan ne traje koji sat
due da stignem malo i da se odmorim
Koji su Vai poroci?
- Porok mi je kafa bez koje mi teko prolazi dan.
ta sluate?
- Sluam stvari koje mi se dopadnu, a

najee EX YU muziku.
ta itate?
- Uglavnom itam literaturu potrebnu
za kolu i izradu seminarskih radova.
ta gledate?
- esto gledam krimi serije na TV-u.
Kako biste u jednoj reenici predstavili Kikindu?
- Utihnuli grad sa velikim potencijalom.
Koja istorijska linost Vas inspirie?
- Patrijarh srpski Pavle.
Kome ete veno biti zahvalni?
- Mojim roditeljima koji su me izveli na
pravi put i napravili od mene ono to
danas jesam.
Priredila: Dragana Danilovi

MLADI PROTIV NASILJA: Povodom obeleavanja Svetskog dana ljudskih prava

aktivisti kluba Kancelrije za mlade "Budi muko" animirali su na Gradskom trgu sugraane
da potpiu deklaraciju protiv bilo kog oblika nasilja, u kojoj se istie da su mladi "svesni da
su svi oblici nasilja i zlostavljanja (fiziko, verbalno, seksualno) devojaka, ena, mladia i
mukaraca, neprihvatljivi i da mogu biti spreeni".

Poliklinika Dr andre
CENOVNIK

MALI PREDUZETNICI: U organizaciji Univerziteta Singidunum iz Novog Sada,

odrano je pokrajinsko takmienje osnovaca u pisanju biznis plana, kao deo projekta
''Preduzetnitvom u Evropu''. Tim Osnovne kole "ura Jaki", nakon pobede na
optinskom takmienju plasirao se na ovo takmienje i prezentovao ideju i osmiljeni
plan na temu proizvodnje vina.

14 JSG

PNTEK, 2014. december 12.

EceTes oLl

Nem indul vonat Zentra

Amg nem lesz elg jrm, megsznik a
SzabadkaZentaNagykikinda-jrat Naponta
hatszor lehet tszllni Horgoson a szegedi jratra
Kisebb vltozsokat hoztak a menetrendben
Forrs: tm (Magyar Sz Online)

Szabadkrl naponta mintegy harminc vonat indul az

orszg klnbz vrosaiba, havonta pedig mintegy 6080
ezer utas fordul meg a szabadkai llomson. Predrag Polovina,
a szabadkai vastlloms szemlyi szlltssal megbzott osztlynak vezetje tegnap sajttjkoztatn ismertette az j
menetrendet, s bejelentette, december 14-tl nem kzlekedik
a SzabadkaZentaNagykikinda kztt jr vonat, az eddigi
ngy helyett viszont naponta hat alkalommal lehet Horgoson
tszllni a Szegedre kzleked vonatra.
A jelenlegi menetrendhez kpest nhny vltozsra kell
szmtani december 14-tl, mgpedig a Szabadkajvidk-,
SzabadkaHorgosRszkeMagyarkanizsa-, SzabadkaZomborGombosjvidk-, SzabadkaZentaNagykikinda- s
ZomborVerbsz-vonalakon mondta Polovina.
Bevezettek egy j jratot, az Ivo Andri vonat Budapest
BelgrdBudapest-vonalon kzlekedik, Szabadkrl 14.13 rakor
indul Belgrdba. j helyi jrat indul Topolyra 22.32 rakor, s
23.32-kor rkezik meg, 23.52-kor indul vissza Topolyrl, s
0.44-kor rkezik meg Szabadkra.
Mdostottk a Zombor irnyba 3.03-kor indul vonat
megllhelyeit, vagyis a jvben ez a jrat Szabadka elvrosban, majd pedig csak Bajmokon ll meg, s a tbbi megllhelyen, ebei, Tavankt megllkon nem.
A bari vonat jnius 13-tl szeptember 5-ig kzlekedik,
18.23-kor indul majd Szabadkrl, s 10.49-kor rkezik Barba.
A bari vonal feljtsa megkezddtt, s a munklatokat a kvetkez v els negyedben befejezik.
Ntt a rszkei jrattal val tallkozsok szma, a mostani
ngy tszllsi lehetsg helyett mostantl hat jrat megy
Horgosig. Ezenkvl zajlanak a megbeszlsek a Magyar llami
Vasutakkal, de a Horvt Vasutakkal is, hogy ne kelljen tszllni,
hanem a vonatokat beengedjk az orszgokba. Horvtorszggal
a jv vben befejezdhetnek a trgyalsok, gy Gombosrl
Erddn keresztl el lehet majd jutni Eszkre s Vinkovciba
emelte ki Polovina, majd hozztette, hogy az v folyamn ngy
elektromotoros, kivl llapot s szolgltatsokkal rendelkez,
klms vonat rkezett llomsukra, s a jv v elejre elkszl
a mszaki dokumentci is. A legvalsznbb, hogy Intercity
vonatknt a SzabadkaBelgrd-vonalon kzlekednek majd.
Az Avala a jvben csak Bcsig kzlekedik, Prgig nem.
A legnagyobb gondot a SzabadkaZentaNagykikindavonal jelenti. Fakultatv vonatok jrnak, ami azt jelenti, hogy
ugyan van menetrend, de jelenleg nem tudjuk azt elltni, viszont dolgozunk azon, hogy biztostsunk egy vonatot. Ez a
legkevsb kifizetd jrat. Sajnos pontosan annyi vonatunk
van, ahny kzlekedsi vonalunk. Vagyis minden tervezett
s nem tervezett javts miatt egy vonal szinte mindig elszenvedi azt, hogy nem indthatunk jratot. Nem engedhetjk
meg, hogy nemzetkzi vonalon ne jrjanak a vonatok, ezrt
a SzabadkaZentaNagykikinda az a vonal, amelyen knytelenek vagyunk kihagyni az indulst. Hrom gp van javtson
jelenleg Zomborban, illetve tovbbi 27 kisvonat rkezst
vrjuk a jv v folyamn. Ahogyan ezek elkezdenek rkezni,
jra indulnak majd jratok Zenta s Nagykikinda irnyba is.
Jelenleg sajnos valban nincs lehetsg arra, hogy tartsan
megoldjuk ezt a problmt, s az pedig nem megolds, hogy
kt napig jr a vonat, aztn hrom napot nem. Amg nem
tudjuk megoldani hossz tvon s megbzhatan a szlltst,
ezen a vonalon december 14-tl nem kzlekedik vonat jelentette be Polovina.

Adventi gondolatok a Szeretet vben

Msgr. Bogdn Jzsef

2014. december 13., szombat

Szent Lcia szz s vrtan
jjel az angyalok meg-/ szllta erdbe keveredtnk. / lltak a fk kzt,/ az el nem lobbant,
/megszeldtett villmok. (Vasadi Pter)
Taln mi nem is vennnk szre abban az egyszer,
htkznapi fban, asztalban, kenyrben, borban,
emberben a csodt. Mert az let csoda, csak mi nem
tartjuk annak, mondja Vasadi. Ahova brmelyik pillanatban behatol a szent, s rnk tall a kegyelem.
Meglep egy villm. A villm termszete szerint
rvid idej, hirtelen s vratlan trtns. Akkor a
mindennapi elkezd vilgtani, ahogyan megvillan
benne valami lnyegi. Valami igaz. Valami vilgos.

Valami egsz. A vadban valami szeld. s ekkor

Minden msknt ugyanaz/ abban a znban, mit
besugroz. (Vasadi Pter)

JSG 15

kikindske

Hirdets az interneten: Hatezer

eurrt magyar llampolgrsgot
tvers, idtlenlenkeds, rossz vicc vagy korrupci?
Forrs: VajdasgMa

Nyltan rulja egy szerb frfi a magyar

llampolgrsgot a Kupujem-prodajem
szerbiai adok-veszek oldalon.
A Blic napilap rsa szerint a verbszi
Vojislav T. Magyar llampolgrsg szablyosan cm hirdetsben 6000 eurrt knlja eladsra Magyarorszg,
illetve kzvetve az Eurpai Uninak a
dokumentumait.
A hirdetsben az ll, hogy az rdekelteknek jelentkeznik kell a verbszi polgrnl, aki majd magval viszi ket Szegedre a sajt embereihez. Vojislav T. azt
lltja, a szban forg hirdets nem szmt
bncselekmnynek, hiszen egyetlen szerbiai
trvnyt sem srt meg.
Akiket Szegedre viszek, azonnal megkapjk az llampolgrsgot brmifle vizsgztats, eskttel vagy a magyar nyelv

ismerete nlkl. Vannak embereim, akik

ott dolgoznak. Nekem ebbl bevtelem
szrmazik, az rdekldk pedig megkapjk
a nekik szksges tlevelet, nem ltom,
hogy mi ebben a baj mondta el Vojislav.
A Kupujem-prodajem oldalon hirdet
Vojislav T. a napokban mindenhonnan kapott telefonhvsokat: a polgroktl, a
rendrsgtl, az jsgrktl. Azt mondja,
nem fl, mert semmit nem realizl, csak
feladott egy hirdetst.
Nylt titok, hogy fl Szerbia magyar
llampolgrsgot akar. Mirt ne segthetnk
msokon s magamon? Nem tudom, mi
a furcsa abban, hogy feltettem ezt a hirdetst az internetre: gy akarok ajnlatommal minl tbb emberhez eljutni
hangoztatta. Hozztette, hatalmas az rdeklds, naponta tbb tucat ember jelentkezik nla, akik llampolgrsgot vsrolnnak.

Janurban teljesen lellhatnak

a kzintzmnyek
Szerz: Mikls Hajnalka
Jv kedden, december 16-n figyelmeztet tntetst tartanak tbb llami intzmnyben, a postkon, a Telekom Srbije telefonszolgltatnl, a vasutakon, a szocilis
intzmnyekben, az egszsggyben is, s
amennyiben az llamvezetsg nem kezd
szocilis dialgust a kzintzmnyekben dolgozkkal, janur kzeptl teljes munkabeszntets lesz a kzintzmnyekben, a tbbi
kztt az iskolkban is, jelentette be szerdn
Belgrdban a Szabad Szakszervezetek Szvetsge.
A munksjog alapvet emberi jog,
amelyet tiszteletben kellene tartani a kzszfrban s a magnszektorban egyarnt
emelte ki Ivica Cvetkovi, a Szabad Szakszervezetek Szvetsgnek elnke. A kzszfrban dolgozk elgedetlensgnek elszr a rendrsg adott hangot, az oktatsban
dolgozk pedig mr hrom hete rvidtett
rkkal tntetnek. Az llamvezetsg viszonyulst a szakszervezetek fel mindannyian
tapasztaljuk, szocilis dialgus lefolytatsra
nem is hajlandak. Aleksandar Vui kormnyf a napokban kijelentette, hogy nem
is tudott arrl, hogy eddig nem kerlt sor
szocilis dialgus lefolytatsra. Ez a kijelents
srti az intelligencinkat, de itt az alkalom,
hogy vgre sort kertsenek r mondta.
Cvetkovi hangslyozta, kvetelik, hogy
a kzszfrban dolgozk fizetscskkentsrl
szl trvnyt helyezzk hatlyon kvl, az
ugyanis alkotmnyellenes. Elfogadhatatlannak tartjk, hogy a nehz gazdasgi helyzet

kilbalsnak terht csak a kzintzmnyekben dolgozk vllra helyezik. Mint rmutatott, ezt a terhet minden foglalkoztatottnak
viselnie kell, attl fggetlenl hogy hol dolgozik, gy k 1 szzalkos fizetscskkentst
javasoltak minden 25 ezer dinr felett keres
foglalkoztatott fizetsbl. Ezt a javaslatukat
azonban az llamvezetsbl senki nem kvnta meghallgatni. Mivel minden trgyalsbl kihagyjk a szakszervezeteket, a fizetscskkents azonban jelentsen meghaladja
a 10 szzalkot, a munkatrvnnyel a kzszfrban dolgozk szmra megszntettk
ugyanis a holtmunka utn jr jrulkokat
is, december 16-n egyrs figyelmeztet
sztrjkot tartanak majd. s ha az llamvezetsg ez utn sem hajland trgyalni, janurban mr teljes munkabeszntets lesz
a kzintzmnyekben.
Aleksandar Pavlovi, a Szerbiai Posta
szakszervezetnek elnke elmondta, a posta
15 ezer alkalmazottja kzl 11 ezernek a
fizetse nem ri el az llami tlagkereset
sszegt. Ezek kztt vannak a postsok,
akik mindenfle idjrsi krlmny kztt
szlltjk ki a kldemnyeket a polgroknak.
Kiemelte, mr vek ta nincsenek monopolhelyzetben, hiszen az orszg terletn 48
postaszolgltat mkdik, s gy is a vllalat
a megvalstott nyeresgbl tbb mint 67
milli eurt fizetett be az llami kltsgvetsbe a mlt vben. A fizetsek cskkentsvel
cskken majd a vllalat megvalstott nyeresge, gy a bdzsbe kerl sszeg is, vagyis
az llam nem ri el azt eredmnyt, amire
szmt, tette hozz.

A kzsgi gyszsg nem hivatalosan

azt kzlte, hogy ez a polgrok kenpnz
kifizetsre val felbujtsnak klasszikus
esete, fggetlenl attl, hogy mindez Magyarorszgon trtnik.
Meg kell ltnunk, konkrtan mirl is
van sz, de vilgos, hogy ez a kenpnz
kifizetsnek s elfogadsnak valamilyen
mdja. Az emberek erre val sztnzse,
klnsen hirdetsen keresztl, biztosan
nem lehet leglis szgeztk le az gyszsgnl.
Hozztettk: csak a magyar llam adhat ki llampolgrsgot a hivatalos szervein
keresztl, teht az llampolgrsg megszerzsnek minden ms mdja trvnyellenes.
A rendrsg szerint elsknt az gyszsgnek kell reaglnia a jelensgre, ugyanakkor hivatalosan nem nyilatkoztak a Blic
krsre.

INFO
FELHVS BBKURZUSRA: A Vajdasgi Magyar vodapedaggusok Egyeslete 18. alkalommal szervezi meg tli
bbkurzust Kishegyesen a Ktai vendghzban.
Szeretettel vrjuk az egykori s jvbeli kollganket (esetleg Kollgkat
is) a ngynapos kpzsre.
Idpont: rkezs 2015. janur 5n, htfn dleltt 10 rig.
Tvozs 2015. janur 8-n, cstrtkn ebd utn.
Mindenki hozza magval tervezett
eladsnak (eladsuknak) vzlatt,
lehet tbbet is.
Eladk:
Tth Irn bbmvsz Nagybecskerekrl,
Ujj va dszlettervez Bkscsabrl
s
dr. Szke Anna bbszakrt.
Hozzjrulsi dj 2000 (kettezer)
dinr / f. Ezt az egyeslet folyszmljra kell befizetni. Krsre, elszmlt
kldnk.
A jelentkezknek bvebb tjkoztatval is szolglunk.
Jelentkezni 2014. dec. 20-ig.
024 / 730 430 telefonon
illetve: aszoke@sszoke.com levelezsi
cmen.

16 ZABAVA

Pitam se pitam dok leim

itavo popodne blenem, bdim,
Besposlen u krevetu leim,
I pitam se dok ne zaspim :
- Ma koliko li ja to vredim ?
Jer zato ba ovde,
Gde je prilika preko glave I dalje se porazi ,
Umesto pobeda slave?
I tako kad se za popodne,
Bre bolje sve sagleda,
Sve moje pre i posle
Jo slavnije izgleda...

NEPRINT broj 785 - 22. novembar 2013.

ZAMISLI
ZIVOT
BEZ FOTOGNJAVAZE
<

TULAJA

LAS

PRINUDNO NEPLAENI OG

<

Lotar od

PETAK, 12. decembar 2014.

I umesto odgovora pravog,

Neka vam bude uteno...
Jer da nije alosno Bilo bi mnogo smeno!

PORESKA
UPRAVA KIKINDA
* koljemo po firmama

Transkript presretnutog telefonskog

razgovora Tomislava Nikolia i
Vladimira Putina.
- Halo, Vladimire Vladimiroviu Putine,
Tomislav Nikoli ovde, moramo da razgovaramo...
- Skazat, Tomo, o emu?
- O Junom toku.
- Api me za oku! (tu-tu, tu-tu, tutu...)
Vraa se ovek od lekara i sretne prijatelja:
- ta ima novo?
- Evo, nita, bio sam kod lekara.
- I, ta ti je rekao?
- 200 evra!
- Ma, ne pitam te to, nego ta ima?
- 50 evra.
- Ama, pitam te ta ti fali?
- 150 evra.
Razgovara Fata sa prijateljicom:
- Fato bona, ujem da si se razvela od
Muje?
- Jesam, tretiro me kao psa!
- Jel stvarno?!
- Jes vala, hteo je da mu budem verna!
Organizovao meda radnu akciju
ienja ume i jezera. Odazvale se sve
ivotinje osim zeke. Okupi meda sve
ivotinje i upita:
- Gde je zeka?
Lisica mu odgovori:
- Bio je tu pre poetka akcije i rekao je
da ide da jebe. Eno ga tamo, u onom
grmu to se trese.
Ode meda do grma i proviri, kad tamo
zeka lei, ita novine i nogom trese
grm.
- ta to radi? - upita ga meda.
A zeka e njemu:
- Pa eto, jebem!
- A ta, majke ti?
- Jebem i tebe i tvoju radnu akciju!

NAGRADNA

SKANDINAVKA

Osetite ukus prave pice pe~ene na {amotu

KIKINDSKE

RAKIJA OD
JABUKA

TE@NJA
UNITARISTA

SNEBIVATI
SE

GRADSKI TRG 38 TEL. 28-281

NOVI SAD

LUKA U
KORINTU U
GR^KOJ

O^EVA
SESTRA

MUZI^AR
OZBORN

GLASAN
SMEH (MN.)

11. I 18.
SLOVO
AZBUKE

STANLIJEV
DRUGAR IZ
FILMOVA

IZJAVA
LEPOTICE
SA SLIKE

SIDRO,
ANKER

KIKINDSKE

[PANSKI
FILOZOF,
HOZE

STRU^NJAK
U GRANI
MEDICINE
MISTER IZ
ENGLESKE
SERIJE

GLUMICA
RINA

ETI^AR
SAMOSTALNO
IZVO\ENJE

BILJNI
ORGANI
TE@AK
METAL

IMPRESIJA

STUPICA
SPISI

BOJA U
KARTAMA

LISAC

RAONIK
PLUGA

AZIJSKA
DR@AVA
TAJLAND

RE@ISER
DE SIKA

SKANDINAVSKI
BOGOVI

DOSTOJANSTVO

KEC U
KARTAMA

JEDINI^NI
VEKTOR

MUZI^AR,
MARKO
OPORO
TURSKA
STARA
MERA ZA
TE^NOST
ISTOK

VRSTA
FILMSKOG
PLANA (MN.)

Kupon sa reenjem poaljite na adresu "Kikindske", Generala Drapina 20. Nagrada je pica iz kafe picerije Caffe Caffe.
Pica se preuzima uz potvrdu koja se dobija u redakciji. Reenje iz prolog broja je: STEGNITE KAI. Dobitnik je: Vida
Stojanovi, Omladinska 1, Kikinda.

LVQPO
{b!obhsbeov!
vls|ufojdv

Sf|fokf!obhsbeof!vls|ufojdf;
````````````````````````````````````````````````````
Jnf!j!qsf{jnf;```````````````````````````````````````
Besftb;`````````````````````````````````````````````

KAFE PICERIJA

SPORT 17

kikindske

PODRUNA LIGA SKROMAN UINAK BAAIDSKE VOJVODINE

Vukobrat: Moramo vratiti nae igrae

Trener Vojvodine smatra da i dalje postoji nada da klub moe opstati u ligi,
ali je preudslov da se u ekipu vrate igrai koji su ponikli u klubu - Loa atmosfera remeti ionako teku situaciju
Mile akovi
Baaidska Vojvodina nee po dobrom
pamtiti jesenji deo prvenstva u Podrunoj
ligi Zrenjanin, jer je u 15 kola osvojila samo
5 bodova i nalazi se na zaelju tabele. Vojvodina je ostvarila samo jednu pobedu, dva
puta je remizirala, a u preostalih 12 meeva
je poraena. Fudbaleri ovog kluba postigli
su samo 17 golova, a primili su 40 golova.
Jedan od uzroka ovako loe polusezone svakako su promene koje je klub imao uoi poetka prvenstva. Dotadanji predsednik i
glavni finansijer Slavko uriin napustio je
klub iz privatnih razloga, pa je na njegovo
mesto izabran Branislav olak, a na mesto
trenera nekadanji golman Vojvodine Marko Vukobrat, koji tek poinje svoju trenersku
karijeru. On smatra da je najveu promenu
pretrpeo tim, to je jedan od uzroka za ovakav
rezultat,
- Otilo je 12 igraa, to je bilo i oekivano
zbog povlaenja dotadanjeg predsednika
uriina, koji je najveim delom finansirao
klub. Problem je to je meu tih 12 igraa
bilo i 5 "domaih", odnosno igraa poniklih
u klubu, koji su inili kostur tima. Njihov

odlazak je bio neoekivan. Ekipa je bila

skromnog kvaliteta i znalo se da e se boriti
za opstanak. Realno, pet osvojenih bodova
je veoma malo, ali nesrazmerno igrama koje
smo prikazali, jer smo zasluili vie bodova.
Kako je polusezona odmicala, kvarila se i
atmosfera oko ekipe. Nisam nailazio na razumevanje nekih ljudi u klubu, kojima je ova
loa situacija odgovarala. Zbog katastro-

- Mali broj bodova ne obeava mnogo

u nastavku sezone. Cilj kluba je da vrati
"domae" igrae, koji nastupaju u drugim
klubovima. Opstanak nije toliko bodovno
nemogu, ali neke nefudbalske stvari remete i ovako teku situaciju. O nastavku
saradnje sa klubom nisam jo razgovarao,
ali jedina prepreka mom ostanku jeste, na
alost, sekretar kluba Sava Doroslovac,
koji bi voleo da je sve u klubu samo ne sekretar. Ne traim alibi, naprotiv, smatram
da je moja odgovornost najvea, jer sam
znao u ta se uputam i kakvu ekipu preuzimam - zakljuio je Vukobrat.

PRVENSTVO U MALOM FUDBALU ZA OSNOVCE

Liga buduih ampiona

Mile akovi
Pre dve nedelje je zavren prvi deo nadmetanja u Optinskom prvenstvu u malom
fudbalu za osnovce od 1. do 6. razreda.
Nadmetanje osnovaca u optini traje jo od
1993. godine, a ove godine uestvovalo je 26
ekipa, uz napomenu da e se aci prvih
razreda nadmetati tek u martu, nakon ega
sledi plej of takmienje. Najvee zasluge to
se ovo takmienje i dalje odrava ima SC
"Balon", u kojem se igraju sve utakmice. U
prvom delu je odigrano 112 utakmica i postignuto je 607 golova. U uzrastu drugih

falnih rezultata ve nakon etiri kola sam

podneo ostavku, ali na nagovor predsednika
Mesne zajednice Baaid Zorana Petrovia i
predsednika kluba Branislava olaka ostao
sam, jer je u zajednikom razgovoru zakljueno da e uspeh biti i da klub odigra sve
utakmice do kraja polusezone - otkriva Vukobrat i dodaje da Vojvodinu oekuje velika
borba u nastavku sezone.

razreda, prva je O "Jovan Popovi", ispred

O "Sveti Sava" i O "arko Zrenjanin", u
uzrastu treih razreda vode aci O "Sveti
Sava", slede O "J. Popovi" i O ". Zrenjanin",
u uzrastu etvrtih razreda vodea je O "J.
Popovi", druga je O "Sveti Sava", a trea
O ". Zrenjanin". Kod "petaka" vodi O "Feje
Klara", druga je O "J. Popovi", a trea O
"Sveti Sava" i kod uenika estih razreda vodi
O "Vuk Karadi", drugoplasirana je O "Feje
Klara", a treeplasirana O "ura Jaki". Kao
to smo rekli, prvaci svoje takmienje poinju
u martu naredne godine, u aprilu sledi plej of,
a u maju je Okruno takmienje.

PREDAVANJE U CENTRU ZA STRUNO USAVRAVANJE

Kondicioni trener reprezentacije u Kikindi

Udruenje fudbalskih trenera FSO Kikinda - Novi Beej organizuje struno
predavanje za sve svoje lanove i sve zainteresovane. Predava je kondicioni trener reprezentacije Srbije Marko Stojanovi, koji je radio i u mnogim klubovima u naoj
zemlji. Predavanje bi trebalo da se odri 17. decembra (sreda) u prostorijama Centra za
struno usavravanje u Kikindi, sa poetkom u 18 sati.

DRUGA FUTSAL LIGA SRBIJE - VOJVODINA

Trijumf u Kuli za kraj polusezone

Klub malog fudbal Kikinda ostvario je drugu pobedu u jesenjem delu prvenstva
Druge lige Srbije - grupa Vojvodina. Kikinani su iznenadili Hajduka u Kuli i doli do
prve pobede u gostima ove sezone, nakon trijumfa od 3:2. U utakmici 9. kola, poslednjeg
u prvom delu prvenstva, posebno su za igru bili raspoloeni dvostruki strelac Stojan
Mikovi i golman Boko Krsti. Gol za Kikinane postigao je i Dragan Vlaji. Sa
drugom pobedom i jednim remijem, odnosno sedam osvojenih bodova, ekipa koju vodi
trener Slobodan Trti mirnije e otii na zimsku pauzu. Cilj je opstanak, a pobedom u
Kuli Kikinani su blii ispunjenju plana.
KMF Kikinda: Krsti, Vlaji 1, Luki, Krni, eleketi, Grasti, Mikovi 2, Palatinu,
Veki.
(M. S.)

FUDBAL OPTINSKA LIGA MLAIH PIONIRA

Jedinstvo i Vojvodina na elu tabele

Predsednik optinske takmIarske komisije iva Parabucki registrovao je sve
odigrane meeve jesenjeg dela prvenstva Optinske lige za mlae pionire, koja se
igrala po turnirskom sistemu i po posebnim pravilima (manje dimenzije golova, igra se
popreno na polovini terena). Nastupilo je 13 ekipa sa podruja MFL Kikinda - Novi
Beej i okoline. Jedinstvo iz Novog Beeja osvojilo je titulu jesenjeg prvaka sa 36
osvojenih bodova, koliko ima i Vojvodina iz Novog Miloeva, ali sa loijom gol razlikom.
to se tie ekipa iz nae optine najbolje je plasirana OFK Kikinda, koja je etvrtoplasirana
sa 25 bodova, "Mladi vukovi" su petoplasirani sa 23 boda, AK i Delija su 7. i 8. sa 21
bodom, Kozara je 10. sa 16, a Vojvodina iz Baaida 11. sa 15 osvojenih bodova. U 87
utakmica postignuta su 362 gola, u proseku neto vie od etiri gola po meu.

18 SPORT

PETAK, 12. decembar 2014.

Druga liga Srbije - Sever (m)

Rezultati 13. kola: Radniki 1958 - Potisje Pleteks 40:32, Radniki (JT) - Somborelektro
25:20, Kljajievo - Titel 26:22, Kikinda - Vrbas
Karneks 2 31:27, Srem SM - Jabuka 23:19, Radniki
(K) - Sivac 69 33:32, Hajduk - Crvenka 2 30:37.

1. Jabuka
2. Vrbas 2
3. Kikinda
4. Radniki 1958
5. Hajduk
6. Sivac 69
7. Srem SM
8. Radniki (JT)
9. Crvenka 2
10. Potisje
11. Kljajievo
12. Radniki (K)
13. Titel
14. Somborelektro

13
13
13
13
13
13
13
13
13
13
13
13
13
13

10
10
9
9
7
7
6
6
6
5
5
4
1
0

1
0
1
1
2
1
1
1
1
1
0
1
1
0

2
3
3
3
4
5
6
6
6
7
8
8
11
13

401:305
395:350
372:298
425:364
400:392
405:364
380:364
396:409
352:369
353:387
329:354
365:413
334:396
290:432

21
20
19
19
16
15
13
13
13
11
10
9
3
0

Parovi 14. kola: Potisje Pleteks - Crvenka

2, Hajduk - Sivac 69, Radniki (K) - Jabuka,
Srem SM - Vrbas Karneks 2, Kikinda - Titel,
Kljajievo - Somborelektro, Radniki (JT) Radniki 1958.

Druga reg. liga Sever - Sever

Rezultati 10. kola: Kadet - Selekta 81:64, Feniks
- Sivac 73:59, Mladost Veternik - Sloboda NS
85:77, Baglja - Budunost 90:86, Velika Kikinda
- Crvenka Dunav 67:78, Karaorevo - Sport Key
Plus 75:127, Vojvodina NM - SO Ko 96:75.

1. Kadet
10
2. Sport Key Plus 10
3. Baglja
10
4. Crvenka Dunav 10
5. Mladost Veternik 10
6. Selekta
10
7. Feniks
10
8. Sloboda NS
9
9. Budunost
10
10. Vojvodina NM 10
11. Sivac
9
12. SO Ko
10
13. Karaorevo
10
14. Velika Kikinda 10

9
8
8
8
6
5
5
5
4
3
3
2
2
1

1
2
2
2
4
5
5
4
6
7
6
8
8
9

791:649
1010:843
842:700
850:721
714:728
845:790
729:790
735:715
790:794
783:837
772:820
753:857
747:973
681:825

19
18
18
18
16
15
15
14
14
13
12
12
12
11

Parovi 11. kola: SO Ko - Kadet, Sport Key Plus

- Vojvodina NM, Crvenka Dunav - Karaorevo,
Budunost - Velika Kikinda, Sloboda NS Baglja, Sivac - Mladost Veternik, Selekta - Feniks.

Druga liga Srbije - Sever ()

Rezultati 10. kola:Stara Pazova - Kovin 58:80,
Proleter (Zr) - Titel 68:48, Velika Kikinda - Novosadska KA 50:70, Basket Star - Topolanka
(odloeno), Proleter (NS) - Sivac 45:59, elarevo
- Njego 85:59.

1. Topolanka
2. Proleter (Zr)
3. Novosadska KA
4. Velika Kikinda
5. Titel
6. elarevo
7. Basket Star
8. Sivac
9. Proleter (NS)
10. Stara Pazova
11. Kovin (-1)
12. Njego (-1)

9
10
9
10
10
10
7
9
9
10
8
9

9
8
8
6
5
4
6
3
2
1
2
1

0 770:371 18
2 795:600 18
1 762:435 17
4 653:682 16
5 722:679 15
6 662:779 14
1 640:426 13
6 537:653 12
7 475:656 11
9 475:886 11
6 457:580 9
8 386:587 9

Parovi 11. kola: Njego - Stara Pazova, Sivac elarevo, Topolanka - Proleter (NS), Novosadska KA - Basket Star, Titel - Velika Kikinda,
Kovin - Proleter (Zr).

RUKOMET KRAJ JESENJEG DELA DRUGE LIGE SEVER

Kikinani bolji u derbiju od Vrbaana

Ekipa Kikinde prvi deo prvenstva zavrila na treoj poziciji, sa dva boda zaostatka za vodeom Jabukom i bodom manje od drugoplasiranog Vrbasa 2
Milo Sekuli
Rukometai Kikinde savladali su u
derbi meu 13. kola Druge lige Srbije - Sever
drugu ekipu Vrbasa pred oko 500 navijaa,
a konaan rezultat bio je 31:27 u korist domaina iz Kikinde. Ovo je bilo poslednje kolo
jesenjeg dela prvenstva, pa je poznat i konaan poredak nakon prvog dela. Jesenju
titulu osvojila je Jabuka iz istoimenog mesta
nadomak Paneva, drugoplasiran je Vrbas
2 sa bodom manje, a treeplasirana je Kikinda
sa dva boda zaostatka za liderom na tabeli
i bodom manje od Vrbaana.
Sam poetak susreta pripao je gostima,
koji bolje otvaraju utakmicu i ve u 4. minutu
vode 3:0. Kikinda je pokuavala da preokrene
rezultat, a do toga je dolo tek u 16. minutu
kada je na semaforu stajalo 8:7. Sigurnijom
igrom u zavrnici poluvremena domai stiu
do prve znaajnije prednosti i na odmor odlaze
sa vostvom od 15:12. Istako se Branislav
Velikov sa est golova. U drugom poluvremenu ekipe su se smenjivale u vostvu.
Kikinda je rezultatsku prednost imala do 37.
minuta, a narednih 10 minuta prolazi u dominaciji gostiju uz njihovu minimalnu prednost.
Domai pojaavaju pritisak, pa prvo dolaze
do izjednaenja, a potom i do prednosti koja

je iz minuta u minut rasla do maksimalnih +

5 u 60. minutu. Sve to su gosti uspeli je da
umanje poraz golom u poslednjim trenutcima
mea. Treba izdvojiti Marka Gligia, koji je u
momentima kada se "lomio" rezultat sigurno
reavao situacije pred golom Vrbasa. Nakon
mea je za klupski sajt izjavio da mu je, pre
svega, drago to je u Kikindi, jer je tek nedavno
pojaao ovu ekipu.
- Evo, posle zaista bogate rukometne
karijere ukazala mi se prilika da doem u
Kikindu, klub velike tradicije ali i velike
perspektive. Ekipa je mlada, kvalitetna,

Rukometaice u finalu Kupa Vojvodine

Rukometai Kikinde nisu uspeli da se domognu finala Kupa Srbije na teritorije
Vojvodine, jer ih je u polufinalnom duelu zaustavila superligaka ekipa Vojputa iz
Subotice, koja je slavila rezultatom 32:21. Ono to nije polo za rukom mukoj, uspela je
enska ekipa Kikinde, koja se jo jednom nala u finalu ovog takmienja, u kojem e
ponovo igrati protiv Vojvodine, odnosno Minakve kako se sada zove ovaj klub. Kikinanke
su u polufinalu savladale Radniki u Bajmoku sa 31:29. Finalni me igra se 20. decembra
u Novom Sadu.

iz dobre rukometne kole, atmosfera je

zdrava i nisam imao nikakvu dilemu kada
su me ljudi iz kluba kontaktirali. ta rei
tek o ovoj divnoj publici. Pokazuju iz utakmice u utakmicu da poznaju rukomet i mi
emo se svim silama potruditi da im pruimo priliku da gledaju prvoligaki rukomet
u svom gradu. to se veeranje utakmice
tie mislim da je ona opravdala epitet
derbija. Iako mlada ekipa Vrbasa takoe
ima jednu od najkvalitetnijih kola rukometa, svi su igrai iz njihovog omladinskog
pogona i znaju da igraju rukomet. Muili
su nas dugo, ali ipak nije bilo anse da
nas iznenade pred naom publikom. Na
kraju smo sa par efektnih poteza na najbolji mogui nain stavili taku na ovu
polusezonu koja je po mom miljenju bila
vie nego uspena - rekao je Gligi.
Kikinda: Ibrajter, Jakovljevi, Petkov,
Lazi 2, Gligi 7 (2), Jevtovi 3, Marku, Krspogain, Kenjalo 1, Mikov, Cveki 1, Bukovi,
Velikov 9, Kiki 3, Markovi 1, Komarek 4.

Mladi vaterpolisti AK-a startovali sa dve pobede

Prvenstvo Vojvodine u vaterpolu za
deake uzrasta 13 godina i mlai poelo je
pre dve nedelje u Kikindi, a AK je nastup
zavrio ovog vikenda utakmicom u Beeju.
AK je prvo u Kikindi savladao zrenjaninski
Proleter sa 14:7 (istakli su se Milan Subi i

Duan Roi), potom i Mladost iz Paneva

sa 8:6, a sa po tri data gola najzapaeniji su
bili Nemanja Simi i Nenad Erdeljan, kao i
golman Duan Luka. Kako je Senta odustala
od takmienja, AK-u je preostao jo me sa
Beejom, koji se igrao proteklog vikenda u

Beeju. Utakmica je bila neizvesna do samog

kraja, a Kikinani dolaze do pobede 14 sekundi
pre kraja, kada je pobedniki gol postigao
Nemanja Simi za trijumf od 14:13. Simi je
roen 2004. godine i ravnopravno se bori sa
momcima koji su tri godine stariji od njega.
Na ovoj utakmici je bio i najraspoloeniji sa
pet postignutih golova. AK je ovom pobedom
obezbedio prvo mesto u drugoj vojvoanskoj
grupi i sa novosadskom Vojvodinom e uestvovati na Prvenstu drave, meu est najboljih timova u Srbiji u ovom uzrastu.
Trener ove ekipe je doskoranji golman
AK-a, sada beogradskog Taa, Mirko Kozarski, koji na raspolaganju ima dvadesetak
deaka uzrasta od 2001. do 2007. godita, a
klub i dalje vri upis zainteresovanih deaka
godita 2003. i mlaih. Za AK su u pomenutim meevima nastupali Duan Luka,
Milan Subi, Duan Roi, Nenad Erdeljan,
Nemanja Simi, David Letonaji, Petar Demirovi, Norbert Bu, Nikola Gruji, ura ibul,
Dalibor Paen i Luka Glamoak.
(M. )

SPORT 19

kikindske

VATERPOLO ODIGRANE UTAKMICE 2. KOLA PRVE A LIGE SRBIJE

AK remizirao sa Dunavom

Luka

Novosaani osvojili bod u samoj zavrnici susreta, Kikinani nezadovoljni

suenjem - U utorak odrana burna Izborna skuptina kluba
Milo Sekuli
Vaterpolisti kikindskog AK-a bili su
u 2. kolu Prve A lige Srbije gosti timu Dunava
iz Novog Sada, inae filijale novosadske Vojvodine. Utakmica je zavrena bez pobednika
8:8 ( 2:2, 2:1, 2:3, 2:2). AK je u poslednjoj etvrtini imao prednost
od dva gola, a domain smanjuje
na gol razlike. Nepunih sedam sekundi pre kraja sudije dosuuju
AK-u kontrafaul, nakon ega domain dolazi do izjednaenja i boda
u ovom susretu.
Trener AK-a Marko Bai
smatra da je njegova ekipa zasluila
tri boda u ovom meu.

- Bili smo bolji, ali je dolo do sudijske

nepravde, to nas je kotalo pobede. U svojoj
igrakoj i trenerskoj karijeri nisam praktikovao
da komentariem suenje, ali sada moram
rei da ne mogu da prihvatim da su nam sedam sekundi pre kraja svirali kontrafaul iz
kojeg je postignut gol. I sami smo
krivi to smo dopustili i nismo me
reili ranije. Sledi nam me 3. kola
u Kikindi, a dolazi nam Stari Grad,
novi lan Prve A lige. Znam da gostujuu ekipu ine stariji i iskusniji
igrai, ali oekujem da osvojimo
nova tri boda - rekao je Bai.
U utorak je u prostorijama Centra za struno usavravanje odrana Izborna skuptina kluba,

koja je protekla u optoj galami, svai, optubama i uz prisustvo deurnih duebrinika,

koji poseuju skuptine gotovo svih sportskih
kolektiva i vrlo rado uzimaju re, iako nisu
lanovi istih. Preskoiemo mnogo toga, jer je
mnogo toga ostalo nejasno, poput, pre svega,
veliine duga, jer je klub u blokadi, a svako je
iznosio svoje podatke, pa se prosto nije znalo
"gde je glava, a gde rep". Preneemo zakljuke.
Nikola Luka je izabran za vrioca dunosti
predsednika, stari predsednik Dragan Markov
i UO su razreeni dunosti, a novi UO nije formiran, ve e Luka izabrati dvojicu saradnika,
koji e imati funkciju potpredsednika, i koji e
sa njim voditi klub narednih meseci, dok se situacija malo ne "razrei". Za predsednika
Skuptine je izabran Tomislav Bartoli, koji

Markov
je na toj funkciji zamenio uru Milovanova.
AK: Miljevi, uri 1, Blaevi 2, Budurin
2, Arnu, Vang, Jaki, Pavi, Iveti 1, Talaja,
Teodorovi, Mareta 2, Romi, Gavranov.

STONOTENISKA SUPERLIGA SRBIJE

ETVRTO KOLO PRVE DUDO LIGE SRBIJE

Vrac slavio u Kikindi

Partizan izborio opstanak u ligi

Stonoteniseri BUS Computersa jo

jednom su poraeni na svom terenu. Kikinani
su u 8. kolu Superlige Srbije izgubili od
iskusne ekipe Vrca sa 4:1, to im je esti
poraz u sezoni. Poveo je Vrac zahvaljujui
bivem igrau BUS Computersa Zoltanu Peteu, koji je gostima doneo
prvu pobedu savladavi Ivora Katia,
na 0:2 je povisio Lorencio Lupulesku
savladavi domaeg igraa Igora Damjanovia. Smanjio je prednost na
2:1 Branko Anui pobedom nad Vladimirom Boriem, a potom je Lupulesku dobio Katia, a Pete Anuia
za konanih 1:4. Do zimske pauze e

se odigrati jo jedno kolo i to predstojeeg

vikenda. Kikinani gostuju u Beogradu, gde
ih oekuje me sa Partizanom, sa kojim su
bodovno izjednaeni na tabeli.
U Prvoj ligi Srbije, u enskoj konkurenciji, ekipa Flipa je poraena
kod kue od Vojvodine iz Bakog Gradita rezultatom 2:4.
Pobede za Flip u ovom duelu
ostvarile su Jasmina Vujin i
Ksenija Vereb. U poslednjem
kolu jesenjeg dela prvenstva
Flip e ovog vikenda gostovati
u elarevu, gde e igrati protiv
Kati
istoimenog tima.

DRUGA REGIONALNA KOARKAKA LIGA SEVER

U nedelju je u kikindskojhali SC "Jezero"

odrano poslednje 4. kolo Prve dudo lige
Srbije u kojem je kikindski Partizan ostvario
dve pobede i tako izborio opstanak
u ligi. Kikinani su savladali Sloven
iz Rume sa 10:0 i Omladinac iz
Novog Sada sa 6:4, to im je bilo
dovoljno za 7. mesto na tabeli i
ostanak u ovom stepenu takmienja. Trener Vladimir Krstekani
ali za proputenim prilikama u
prethodnim meevima, pa im je
plej of izmakao ove sezone.

- Mi smo na cilj ispunili, a to je sredina

tabele. Ovo je realna situacija u ovom momentu za nau ekipu, obzirom na mladost
ekipe i odlazak najboljih takmiara.
U poslednjem kolu smo konano
bili kompletni i pokazali pravi kvalitet tima. Mislim da smo mogli i
vie, jer u prva tri kola nismo mogli
da raunamo na Zaria i Mariia,
a da smo ih imali, siguran sam da
bi uli meu etiri najbolje ekipe i
medalja bi nam bila "oko vrata" smatra Krstekani.

BOKSERSKA PRVA A LIGA SRBIJE - GRUPA SEVER

Aleksandar Radu najbolji u uzrastu kolaraca

Koarkai Velike Kikinde nisu uspeli da ostvare drugu pobedu u ovoj sezoni Druge
regionalne lige Sever - grupa Sever. Kikinani su u 10. kolu poraeni kod kue od Crvenke
Dunava rezultatom 67:78 i to im je deveti poraz ove sezone. U narednom kolu Velika
Kikinda igra u Novom Sadu protiv Budunosti.
enska ekipa Velike Kikinde je u 10. kolu Druge lige Srbije poraena kod kue od ekipe
Novosadska KA sa 50:70. U poslednjem, 11. kolu jesenjeg dela prvenstva Velika Kikinda
gostuje u Titelu, gde se sastaje sa istoimenim timom. Ovaj me e se igrati 21. decembra.

Proteklog vikenda je u Somboru odrano 9. kolo Prve lige Srbije - Sever u boksu u
kojoj nastupa i BK Kikinda. Odrano ej 18 meeva u svim uzrasnim kategorijama. Aleksandar
Radu je pobedom protiv Alije Ametovia iz rumskog "Zlatnog gonga" osvojio pehar za
najuspenijeg takmiara u uzrastu kolaraca na ovom turniru. U istoj uzrasnoj kategorji,
Adrian Nema je poraen od Vukaina Bugarskog iz ekipe Novog Sada. U uzrastu pionira,
Stefan Nema je sudijskom odlukom savladao Stefana Camovia iz vrbakog "arnoka".
Do kraja je ostalo jo jedno kolo, koje e se odrati 20. decembra u ablju, a poznato je da
su Kikinani prvi u uzrastu pionira, dok e se u poslednjem kolu odluivati o prvom mestu u
uzrastu kolaraca, izmeu rumskog "Zlatnog gonga" i Kikinde. Ovog vikenda Adrian
Nema i Miladin Radu nastupae u Temivaru na "Kupu revolucije".
(M. S.)

KOLSKO PRVENSTVO SRBIJE U KARATEU

ODBOJKAKA LIGAKA TAKMIENJA VOJVODINE

"Feniksovci" odlini u Bakoj Palanci

Odbojkaice Kikinde izgubile od Slavije

U nedelju je u Bakoj Palanci odrano kolsko Prvenstvo

Srbije u karateu na kojem je nastupilo 1020 takmiara iz 57
osnovnih i srednjih kola. Karate klub Feniks iz Kikinde imao je
23 predstavnika na ovom takmienju, koji su predstavljali svoje
kole. Zlatnu medalju, u disciplini kate, osvojio je Sran Koi (4.
razred, O "arko Zrenjanin"), srebrne medalje osvojili su uenici
O "Sveti Sava" Luka oi (5. razred) i Marijana Boan (6. razred),
a bronzane medalje osvojili su uenici O "ura Jaki" Ivan Siraki
(5. razred) i Andrea Ini (5. razred). Bronzane medalje osvojila
su i dva enska i jedan muki kata tim u uzrastima petih i estih
razreda, kao i enski tim u disciplini borbe u uzrastu estih razreda.

Nakon 8. kola Druge lige Srbije odbojkaice Kikinde i dalje ne znaju za pobedu u
ovom stepenu takmienja. Mladi tim Kikinde je poraen proteklog vikenda na svom terenu
od novosadske Slavije rezultatom 1:3 u setovima. U poslednjem kolu jesenjeg dela
prvenstva Kikinanke predstojeeg vikenda igraju u Sremskoj Mitrovici protiv druge
ekipe Iton Srem tempa.
Odbojkaice KI 0230 su poraene sedmi put ove sezone. One su u 8. kolu Prve vojvoanske lige - Banat izgubile u Ravnom Topolovcu od Hercegovine sa 3:1. U narednom
kolu KI 0230 doekuje vraki Banat.
Muka ekipa Kikinde je bila slobodna u 7. kolu, poslednjem u prvom delu prvenstva, a
naredno kolo, prvo u prolenom delu sezone, igra se krajem februara. Kikinda je prvi deo
sezone zavrila na 5. mestu sa 8 bodova i skorom od 3 pobede i 3 poraza.

Crvenka odnela bodove iz "Jezera"

Sran Koi

20 OGLASI

PETAK, 12. decembar 2014.

M A L I
/// PRODAJA
// NEKRETNINE
PRODAJEM kuu, 80 m2, u Kikindi za samo
6.000 evra. Tel: 064/481-5-123
PODAJEM kuu sa dvorinim stanom i velikom batom. Tel: 061/25-909-51
PRODAJEM spratnu kuu sa dva stana od
90 m2 i marketom od 90m2 (sa inventarom) - centralno grejanje, termoizolacija,
plinske pei, i prodajem polovan nameaj.
Tel: 0230/432-160
PRODAJEM kuu sa dva ulaza, dva dvorita, bata - kod autobuske stanice.
Tel: 069/277-1956
PRODAJEM kuu u centru, CG, legalizovana,
uknjiena - povoljno.
Tel: 0230/439-344, 064/941-2578
PRODAJEM deo komforne kue sa ulice.
Tel: 0230/22-680
PRODAJEM spratnu kuu sa dva stana i pomonim prostorijama u Kumanovskoj 119.
Tel: 064/197-17-32
PRODAJEM trosoban, renoviran, salonski
stan, na Trgu srpskih dobrovoljaca.
Tel: 069/49-38-441
PRODAJEM povoljno kuu u dvoritu.
Tel: 062/661-722
PRODAJEM kuu ili menjam za stan.
Tel: 0230424-864, 062/1565-748
PRODAJEM kuu na sprat, pored Mikronaselja. Suvi ulaz, parket, CG, klima, kamin,
nuzprostorije. Tel: 060/4330-220
PRODAJEM dve kue na jednom placu,
centar, Hajduk Veljkova, gas, telefon, kablovska, kanalizacija, itd. - jedan vlasnik.
Tel: 063/80-200-10
PRODAJEM spratnu kuu u Cara Duana u
Kikindi. Tel: 064/22-91-095
PRODAJEM stariju kuu u blizini bolnice,
brane krevete, gasnu pe "alfa" i tepih stazu 4 x 1 m. Tel: 0230/432-190
PRODAJEM kuu, 120 m2, CG, sa lokalom,
stanom u dvoritu - moe zamena za stan.
Tel: 061/25-89-300
PRODAJEM novu kuu, prizemlje + potkrovlje ili menam za manji stan, Ulica umica 31 a. Tel: 0230/441-040,
063/77-64-064
PRODAJEM kuu sa batom.
Tel: 0230/434-303
PRODAJEM kuu sa batom i nametaj.
Tel: 0230/434-303

VANI BROJEVI TELEFONA

OPTA BOLNICA KIKINDA

Centrala-fiksni:
0230/423-556
0230/423-559
0230/423-560
0230/422-153
0230/422-436

Centrala-mobilni:
062/885-7030
062/885-7040
062/885-7050
062/885-7060

ZAKAZIVANJE

Nervno i interno:
0230/423-537

Kona ambulanta:
0230/423-566

Ona ambulanta:
0230/434-603
Fizijatrija:
062/884-72-64

O G L A S I

PRODAJEM novu kuu, 100 m2, uz kuu

odvojeno renovirano jo 45 m2, svi prikljuci,
lepo dvorite, nus prostorije, Brae Lakovi
19. Tel: 061/172-3703
PRODAJEM spratnu kuu, Kumanovske 75,
Kikinda. Tel: 064/14-13-883
PRODAJEM kuu u Banatskom velikom
selu, 7.000 evra i prodajem "kreku" - 5.000
din. Tel: 061/601-58-67
PRODAJEM kuu, useljiva, CG, kanalizacija,
garaa, Save Kovaevia 3 "A naselje", Kikinda. Tel: 0230/27-940
PRODAJEM potpuno nov, moderan, kvalitetan stan u centru grada, u potkrovlju
od 122 m2 sa terasom od 12 m2 i garaom.
Pogodan za poslovni prostor i stanovanje.
Tel: 062/851-1012
PRODAJEM kuu ili menjamuz jednosoban
stan uz doplatu, Brae Lakovi 26.
Tel: 063/44-36-44, 0230/427-264
PRODAJEM kuu sa dvorinim stanom u
Albertovoj na velikom placu - hitno i povoljno. Tel: 060/67-33-061
PRODAJEM poluspratnu kuu u Ruskom
Selu sa batom, vonjakom i novoizgraenim pomonim prostorijama.
Tel: 064/187-18-99, 064/977-51-87
PRODAJEM povoljno kuu u irem centru,
kod bazena. Tel: 063/539-942
PRODAJEM ili menjam, dve lepo sreene
kue, u irem centru grada (bez ulaganja) za
manji stan ili kuu uz doplatu. Mogu svaki
dogovor.
Tel: 065/808-44-37, 0230/25-474
PRODAJEM kuu u centru Kikinde.
Tel: 064/313-81-21
PRODAJEM nedovrenu spratnu kuu u
Mokrinu. Tel: 0230/428-962
PRODAJEM kuu u Zrenjaninu od 220 m2
(CG, pomoni objekti, nusprostorije, dvorite, bata). Hitno! Tel: 063/80-64-175
PRODAJEM kuu. Tel: 063/81-087-29
PRODAJEM dve kue na jednom placu, u
Ulici ure Jakia, preko puta bolnice.
Tel: 064/206-33-44
PRODAJEM stariju, renoviranu kuu.
Tel: 064/504-75-85
PRODAJEM dve stare kue na jednom
placu, ugao Albertove 18 i Laze Kostia 33,
povrine 1.000 m2, cena 14.000 evra mogu dogovor. Tel: 0230/25-259,
063/533-748
PRODAJEM stan od 51 m2, Zmaj Jovina.
Tel: 0230/336-178
PRODAJEM stan od 135 m2, na trgu, 1.
sprat, uknjien, poslovno-stambeni prostor.
Tel: 062/165-8683
PRODAJEM stan u Mikronaselju, od 58 m2,
uknjien i sreen. Tel: 064/700-1454
PRODAJEM nov nameten stan od 50 m2,
4. sprat, kod pijace. Tel: 063/360-614
PRODAJEM hitno nov stan od 50 m2 kod
pijace sa nametajem, klimom i centralnim
grejanjem - povoljno.
Tel: 063/360-614, 064/493-28-94
PRODAJEM etvorosoban stan, 95 m2, Galadska, ili menjam za manji uz doplatu.
Tel: 063/15-65-429
PRODAJEM stan, 76 m2 - prizemlje.
Tel: 060/14-612-14
PRODAJEM stan od 56 m2 - kod Mlina.
Cena 180 evra/m2. Bez ulaganja. Zvati posle
17 h. Tel: 0230/421-746

PRODAJEM jednosoban stan, Nikole Francuski 164. Tel: 063/481-005

PRODAJEM stan, 64 m2, strogi centar, sa
garaom. Tel: 063/82-89-736
PRODAJEM stan, 72 m2, Novi Sad, centar,
Futoka 38 ili menjam za manji.
Tel: 060/017-00-18
PRODAJEM stan u Novom Sadu.
Tel: 060/707-98-98
PRODAJEM dviposoban stan (80 m2) u J.
J. Zmaja 172/14, III sprat, vrlo povoljno ili menjam za garsonjeru.
Tel: 065/27-29-700, 063/505-483
PRODAJEM dvosoban uknjien stan u prizemlju, 64 m2, blok E.
Tel: 0230/428-343, 063/19-19-560
PRODAJEM dvosoban stan, Mikronaselje,
50 m2, Josifa Pania 2 a i 5 jutara zemlje u
Mokrinu. Tel: 063/739-1001
PRODAJEM stan (80 m2) sa lokalom (18
m2) u Kralja Petra I. Stan ima i nusprostorije.
Cena 29.500 evra. Tel: 061/24-595-15
PRODAJEM dvorini stan u Nikole Francuski. Tel: 069/440-25-32
PRODAJEM dvosoban uknjien stan, 3.
sprat, Mikronaselje, Petefi andora 12 - cena
po dogovoru.
Tel: 0230/441-972, 060/18-56-763
PRODAJEM dvosoban stan, 54 m2, u centru. Tel: 0230/25-456, 063/825-1998
PRODAJEM uknjien stan sa terasom, 78
m2, lep i svetao, Mikronaselje, blok I, 3.
sprat. Tel: 063/7143-169, 0230/421-934
PRODAJEM garsonjeru, 17 m2, Mikronaselje. Tel: 0230/425-593
PRODAJEM komplet sreen stan, 87 m2,
zgrada carine. Tel: 063/546-064
PRODAJEM stan u strogom centru grada
62 m2, parket, kablovska, internet, Brae
Tati 1. Tel: 062/816-842
PRODAJEM uknjien dvosoban stan u Mikronaselju ili menjam za Novi Sad i bliu
okolinu. Mogu svaki dogovor.
Tel: 064/389-03-63
PRODAJEM 4 jutra zemlje (uzorane) u
komadu, na putu Banatsko Veliko Selo Kikinda. Tel: 069/451-07-50
PRODAJEM vikendicu u Molu, na Tisi.
Tel: 061/2284-700
PRODAJEM jutro zemlje u gradskoj graevinskoj zoni na baaidskom putu izmeu Srbijagasa i prunog prelaza.
Tel: 063/546-049
PRODAJEM plac od 5 ari na Dunavu, u blizini Donjeg Milanovca na magistrali Beograd-Milanovac. Hitno i povoljno.
Tel: 064/34-88-188
PRODAJEMlokal - kafanu sa kuhinjom, 80 m2,
u Kikindi za 6.000 evra. Tel: 064/481-5-123

PRODAJEM vikendicu sa vonjakom u

Molu na placu od 2.500m2. Plac izlazi na
Tisu, vikendica je dimenzija 6,5 x 4,5, sa
dve prostorije dole i dve u potkrovlju. Cena
6.000 evra. Tel. 063/56-44-58

PRODAJEM 2,5 jutra zemlje uz ioki drum.

Tel: 065/54-77-566
PRODAJEMhektar zemlje. Tel: 062/88-47-328
PRODAJEM plac u Mokrinu, 1444 m2. Cena
400 evra. Tel: 0230/426-870, 063/183-95-35
PRODAJEM etvrt jutra zemlje u Nakovu,
pored pruge - povoljno, mogunost plaanja
u ratama. Tel: 0230/424-442

// VOZILA
PRODAJEM kamion "tami", 75, dugaki,
ekstra stanje - povoljno. Tel: 063/83-56-800
PRODAJEM VW "polo", 2003. god, benzin i
"renault senic", 2004. god, dizel.
Tel: 0230/26-557
PRODAJEM "opel corsu", 2002. god, 1.7 dti
sa ful opremom, 4 vrata, registrovana do
maja - mogua zamena i prodajem "tomos
automatik", metalik plav - mogua zamena
za auto ili skuter. Tel: 063/513-685
PRODAJEM "jugo 55" u odlinom stanju hitno. Tel: 061/16-49-288
PRODAJEM "dewoo nubriu", prva registracija 2001, benzin + plin, klima, servo volan,
daljinsko otvaranje, elektro podizai stakla.
Redovno odravan. Cena 2.350 evra.
Tel: 064/373-49-83
PRODAJEM "opel kadet" limuzinu, 1.5, dizel i
"suzu" '90. god. 700 evra. Tel: 060/029-68-61
PRODAJEM "Daija solnca" 1,9 d, 2004. dog,
cena 1.400 evra. Tel: 060/029-686-1
PRODAJEM "kodu fabiu elegance", 89.000
km, 225. god, 1198 ccm. tek registrovan, uraen mali i veliki servis, kupljen nov u Srbiji.
Cena 3.000 evra. Tel: 064/84-22-507

// PRODAJA - RAZNO
PRODAJEM kone pantalone br 60, trotinet
iz Nemake, gajbe sa flaama Jelen piva, zadnja svetla za prikolicu, salonit cev za dimnjak 120 - duine 150 cm. Tel: 0230/26-511
PRODAJEM masaer na struju, nov, kontrolni gasomer, el. bojlere, plinski kotao,
kazan za rakiju 120 lit, trofazni strujomer,
kau i trosed. Tel: 0230/432-306
PRODAJEM abrihter. Tel: 0230/327-799
POVOLJNO prodajem ensku konu jaknu za
punije osobe, kao i maksi kaput skoro nov crvene boje. Tel: 0230/327-820
PRODAJEM prasie za klanje (20 - 30 kg)
i uzimam zemlju u zakup.
Tel: 063/42-22-14
PRODAJEM istu zemlju, umivaonik, vrata i
WC olju. Tel: 064/481-5-123
PRODAJEM dva kotla, mainu za ivenje
"bagat" - 50 evra, plinsku pe - 30 evra.
Tel: 062/661-722
PRODAJEM kau, fotelju na rasklapanje, visee delove, sto, stolice, friider, zamrziva,
TV, video rekorder i usisiva.
Tel: 0230424-864, 062/1565-748
PRODAJEM el. poret sa dve ringle i rernom
- pogodno za studente. Tel: 063/481-005
PRODAJEM komplet autogeni, rakiju ljivu
(300 din), aparat za varenje - runi rad (50
evra). Zvati posle 17 h. Tel: 0230/421-746
PRODAJEM neraste za dalji pripust - durok,
landras, jokir, pijatren. Tel: 064/364-5-928
PRODAJEM sadnice smokve. Cena 50
din/kom. Tel: 063/84-886-73
PRODAJEM kaveze za koke nosilje - pocinkovani, novi. Tel: 063/564-878
PRODAJEM rakiju od ljive i jabuke (300 din).
Tel: 064/186-52-97

OGLASI 21

kikindske

M A L I
PRODAJEM delove za traktorske prikolice
"Kikinda", rakiju od ljiva i jabuka, prikolicu
za prevoz stoke (registrovana, zelena tablica), prikolicu za traktor "kiper" i tokove za
kultivator IMT 506. Tel: 064/15-99-253
PRODAJEM debele svinje, prasie i 8 jutara
zemlje. Tel: 069/34-288-64
PRODAJEM garderobu za decu i odrasle (50
- 100 din). Tel: 061/323-35-10
PRODAJEM nov tablet - vaea garancija.
Tel: 063/715-25-02
PRODAJEM setvosprema 2,2 m, "fadip
Beej", etvorokrilni prozor.
Tel: 0230/23-178, 063/156-59-05
PRODAJEM svinju, (stari) kukuruz i ito. ure
Daniia 61. Tel: 0230/25-302
PRODAJEM TV LG LCD 37 LD 420 i laptop
"acer aspire V5". Tel: 063/828-97-36
PRODAJEM prasie od 25 do 30 kg, ito, kukuruz, podliveni kravlji sir i mleko.
Tel: 062/196-81-87
PRODAJEM fotokopir aparat - nov, kontrolni
sat za gas, komoru za odlaganje peciva i bureka, platno za laminator i kiflericu.
Tel: 063/80-200-10
PRODAJEM prazne tegle za salate, demove
i sl. Tel: 0230/437-573, 064/555-68-19
PRODAJEM TA pe od 3 kW i rakiju lozu 600 din. Tel: 064/210-48-96
PRODAJEM kaue, konu garnituru, slike,
abar za mast. Tel: 065/69-32-855
PRODAJEM knjige o pelarstvu, alu kante,
laku prikolicu za bicikl i novu fritezu.
Tel: 062/3900-70
PRODAJEM stare prozore i vrata (dobro ouvana). Tel: 0230/21-812, 428-051
PRODAJEM baliranu detelinu. Nemanjina
40. Tel: 0230/25-571
PRODAJEM HP tampa (skenira, kopira),
satelitsku antenu sa resiverom, "samsung"
monitor (klasian). Tel: 064/1789-240
PRODAJEM sto za stoni tenis, kameru
"sony" - digitalna sa torbicom i rezervnom
baterijom (50 evra) i MP4 nov (15 evra).
Tel: 064/88-30-861
PRODAJEM "Maja" gasnu pe, vrata sa ragastovom, pokretnu pijanu tezgu.
Tel: 064/273-45-34
PRODAJEM koritene zimske gume 205/
55/ 16. Tel: 063/814-71-76
PRODAJEM kantu za mast od 50 lit - 4.000
din. Tel: 0230/425-401, 064/588-1978
PRODAJEM drveni dvokrilni prozor sa roletnama 173 x 130.
Tel: 0230/429-312, 064/2865-779
PRODAJEM mainu za ivenje, "golf 3" dizel,
kaljevu pe, nove etvrtaste oluke i impregnirano gumeno crevo od 1 cola duine 50 m.
Tel: 063/7406-516
PRODAJEM baliranu detelinu na veliko i
malo i prasie. Tel: 064/381-85-42

O G L A S I

PRODAJEM bagra od 60 lit, bure za kesli i

metalne pregrade za obore. Videti lino. Toze
Markovia 28.
PRODAJEM veoma povoljno polovan nametaj i jedan kau.
Tel: 0230/441-750, 061/246-0-216
PRODAJEM "Kirby" usisiva, tuane kalupe
za bakin kola, kante za mast od 40 i 20 lit,
oku za bicikle, stoni umivaonik za vikendice,
biber crep, gramofon i gramofonske ploe.
Tel: 065/61-22-882
PRODAJEM nov "kirby" usisiva - zvati
tokom celog dana. Tel: 064/22-47-139
PRODAJEM tene pekinezera i i i-cu i formiran akvarijum od 70 lit (50 evra).
Tel: 069/429-4300
PRODAJEM krompir - 23 din/kg. Mogua
kuna dostava. Tel: 063/194-7142
PRODAJEM koze i jarie. Tel: 064/31-46-390
PRODAJEM etvoro vrata, sedita i delove
za "ladu samaru" i anlansere i alternatore
razliitih tipova automobila.
Tel: 064/480-38-50
PRODAJEM drvenu vagu sa tegovima (200
kg max), deiji krevetac bez dueka i gasni
kotao. Tel: 0230/423-160
PRODAJEM beinu internet antenu, klasian monitor "samsung" (syncmaster 7935)
i polovan "philips" usisiva.
Tel: 064/1789-240
PRODAJEM zimske gume 175/70 R14.
Tel: 063/605-508
PRODAJEM kultivatorsku prikolicu (runi
rad). Moe zamena za betonske stubove.
Tel: 064/588-1871
PRODAJEM prvoklasnu rakiju od kruaka po
ceni od 500 din. Tel: 0230/433-220
PRODAJEM tovne pilie, teine 3,5-4,5 kg.
Cena ivih je 190 din/kg a oienih 250
din/kg. Tel: 0230/427-660, 060/0-565-449
POVOLJNO prodajem polovne televizorew,
poret "gorenje" i usisivae.
Tel: 064/028-33-31
PRODAJEM pneumatsku "nodet" sejaicu 4
i 6 reda, remontovane, "kembrid" valjke od
3 do 6 m, glatke valjke. Remontujem poljomehanizaciju. Rusko Selo. Tel: 060/721-75-13
PRODAJEM stajsko kvalitetno ubre, pogodno za leje. Tel: 060/16-88-799
PRODAJEM svinje. Tel: 060/75-16-784
PRODAJEM masaer "shiatsu - infra" (malo
koriten - star 3 godine). Cena po dogovoru.
Tel: 0230/25-373
PRODAJEM polovan nametaj iz uvoza i otkupljujem nametaj.
Tel: 064/17-54-697, 064/19-14-607
PRODAJEM veliki regal, ormane, kaljeve
pei, pei na struju i gas. Tel: 0230/422-417
PRODAJEM aspirator "gorenje", TV sto, 2 fotelje, veliku kreku, gvozdenu kapiju 2,84 x 1,91
m i rakiju. Tel: 064/05-06-541, 0230/435-611

Jutro sa Cecom

Probudite se!
JUTARNJI PROGRAM RADIO KIKINDE

Radi breg rasanjivanja, razmrdavanja i osveivanja svakog radnog jutra, od 6 do 10

sati, samo na

Radio Kikindi na 93,3 Mhz

PRODAJEM veliku palmu, fikus, korale, japanska drva. Tel: 0230/23-373

PRODAJEM trpezarijski sto 140 x 90 sa 6
stolica, 2 kaua, 3 fotelje, plinsku pe.
Tel: 060/67-33-061
PRODAJEM plu "leopard", tri brazde, 400
evra. Tel: 064/2323-888
PRODAJEM kolica "chicco", krevetac sa duekom, sedite za auto - polovno, sauvano.
Tel: 064/152-69-72
PRODAJEM pe na gas, gasni protoni bojler,
gasnu grejalicu za kupatilo, mikrotalasnu,
mini rernu, mainu za ivenje i dosta nekorienog pokustva. Tel: 060/493-29-75
PRODAJEM harmoniku (120 basova), kao
nova - cena 200 evra. Tel: 065/44-981-21
PRODAJEM betonske stubove za ograde.
Tel: 060/029-686-1
PRODAJEM ve mainu, TV, mainu za suenje vea, ugradnu rernu (uvoz iz Nemake).
Tel: 064/264-22-55, 0230/222-12
PRODAJEM stonu prikolicu.
Tel: 060/029-686-1
PRODAJEM ispravn elektrini bojler za centralno grejanje - cena 50 evra.
Tel: 063/680-663
PRODAJEM kalupe za betonske stubove, kalupe za behaton, dva vibro stola i vertikalnu
mealicu. Tel: 060/02-96-861
PRODAJEM tenad labradora ampionskog
porekla, oieni od parazita, vakcinisani, sa
rodovnikom - struno odnegovani uz nadzor
veterinara. Cena povoljna.
Tel: 063/70-81-738, 063/189-89-97
PRODAJEM stolicu - masaer "casada".
Tel: 064/210-53-75

KUPUJEM, MENJAM...
KUPUJEM mainu za pletenje ice.
Tel: 064/186-52-97
KUPUJEM oblice 200 mm i vie - jela, lipa,
topola - do 1 m3. Tel: 063/84-88-673
KUPUJEM prskalicu, trosed, poret na gas 2 ringle, friider i zamrziva vertikalni.
Tel: 0230/28-671, 064/466-33-74
KUPUJEM polovnu dasku, kazan od el. bojlera od 60 do 80 lit i duanski mlin za kafu.
Tel: 064/588-1871
KUPUJEM stari nametaj, muzike instrumente, ploe. Tel: 064/223-8113
KUPUJEM tuanu livniku pe.
Tel: 062/16-58-683
KUPUJEM siporeks blokove.
Tel: 060/029-686-1
MENJAM dvoiposoban stan u centru od 62
m2 za obradivu zemlju na potezu Banatsko
veliko Selo - Novi Kozarci. Tel: 064/563-11-15
MENJAM dvosoban stan kod pijace za stan
u Novom Sadu. Tel: 063/420-312
MENJAM dvoiposoban stan u centru (62
m2) za stan u Beogradu. Tel: 064/314-650
MENJAM "jugo 55" (bez ulaganja) za skuplji
auto - prednost karavan. Tel: 064/588-1871

^ASOVI
ASOVI matematike i fizike za osnovce.
Tel: 064/49-33-071
ASOVI za uenike od I do IV razreda osnovne kole. Svetlana.
Tel: 0230/429-312, 060/565-45-46
ASOVI engleskog jezika, prevoenje, izrada
seminarskih radova. Tel: 0230/422-417
ASOVI matematike, pripreme za prijemne
ispite, pismene, kontrolne.
Tel: 061/207-34-16, 0230/427-119

ASOVI matematike, fizike i elektrotehnike.

Izrada maturskih, diplomskih i drugih radova.
Tel: 064/011-68-99
ASOVI matematike za osnovce.
Tel: 0230/439-002, 060/1849-852
ASOVI srpskog jezika, priprema za kontrolne zadatke i prijemne ispite.
Tel: 064/250-15-34

RAZNO
TRAIM posao - spremanje kafia (ne konobarisanje). Tel: 061/323-35-10
RUIM stare kue i pomone objekte za materijal ili po dogovoru. Tel: 061/26-64-840
EMAJLIRAMO kupae kade svih tipova i dimenzija. Ulepajte svoj stan. Za samo tri sata
imaete novu kadu uz garanciju kvaliteta.
Tel: 0230/454-059, 065/390-7-093
MEDICINSKA sestra prua negu i pomo
starim osobama. Tel: 065/573-21-35
PREVOZ putnika po dogovoru u svim pravcima: Beograd, Novi Sad, Subotica, Maarska, bolnice, aerodrom i ostalo.
Tel: 064/318-3343
POTREBNA radnica za rad u hamburgeriji.
Tel: 061/23-94-924
TRAIM vikendicu na odravanje.
Tel: 065/41-66-417, 060/435-4310
RUIM stare kue za materijal, te isti prodajem, seem drva motornom testerom.
Tel: 0230/429-312, 064/28-65-779
PREPRAVLJAM garderobu svih vrsta. menjam rajsferluse, prepravljam zavese i posteljinu. Tel: 0230/404-650
KI TRANSPORT. Kamionski prevoz robe i
stvari, selidbe do 3 t. Tel: 061/274-00-14
USLUGE: orem i kultiviram bate, prevozim
ut, pesak i ljunak. Popravljam motore i kultivatore. Tel: 0230/25-278, 064/135-99-91
MALI TRANSPORTI (0-24). Prevoz putnikim automobilom po ceni autobuske karte
u svim pravcima. Tel: 063/121-63-13
ELEKTRO RADOVI i popravke kunih aparata i ureaja. Tel: Tel: 064/011-68-99
GRAEVINSKI, MOLERSKI, stolarski i elektro radovi. Tel: 063/832-24-29
MOLERSKO-FARBARSKi radovi, kvalitetno
i vrlo povoljno. Tel: 060/043-3223
VODOINSTALATER i keramiar, za Vas!
Tel: 060/312-0-810
ENA od 45. godina negovala bi starije
osobe i uvala decu. Tel: 065/44-981-21
KRUNIM kukuruz krunjaem, kapaciteta 6 t
na sat. Cena po dogovoru. Tel: 062/208-435
PRAVIM po porudbini slana peciva, pite i
sitne kolae. Tel: 069/130-5354
KI TRANSPORT. Kamionski prevoz domai ivotinja, prevoz teladi iz udaljenih
mesta do Kikinde. Tel: 061/274-00-14
POVOLJNO vrim molerske i zidarske radove, popravke i usluge ienja tavana i drugih prostorija. Tel: 061/65-87-805
MLADI brani par sa dvoje dece trai kuu u
Kikindi na odravanje. Tel: 061/65-87-805
OBAVLJAM kupovinu za domainstva.
Tel: 0230/439-002, 060/1849-852
POVOLJNO i kvalitetno muko ianje i brijanje. Dolazim po pozivu. Slavko.
Tel: 0230/426-870, 063/183-95-35
ISTIM oluke, cepam drva i obavljam razne
fizike poslove u domainstvu.
Tel: 0230/439-002, 060/15-46-464

22 OGLASI, ITULJE
M A L I

O G L A S I

IANJE pasa profesionalnom mainicom

za pse. Dolazim po pozivu.
Tel: 063/183-95-35
RADIM razne fizike poslove - poten radnik
od 45 godina.
Tel: 0230/428-994, 064/444-17-04

::: IZDAVANJE
IZDAJEM lokal.
Tel: 0230/23-178, 063/156-59-05
IZDAJEM batu u blizini Mikronaselja.
Tel: 062/3900-70
IZDAJEM nametenu garsonjeru u Beogradu
u zgradi sa centralnim grejanjem.
Tel: 063/314-844
IZDAJEM dvosoban dvorini stan, lepo sreen, centar, Novi Sad. Tel: 064/28-98-961
IZDAJEM jednosoban nameten stan na 3.
spratu. Tel:064/558-97-07
IZDAJEM lokal, 100 m2, kod Gradske pijace,
u Ulici Branka Radievia 11.
Tel: 063/583-295
IZDAJEM jednosoban komforan nameten
stan studentima, samcima ili samicama.
Tel: 064/4337-660
IZDAJEM sobu u zgradi, CG, internet, upotreba kuhinje i kupatila - studentima ili zaposlenim devojkama. Tel: 061/30-97-920
IZDAJEM dvorini stan sa ili bez nametaja.
Tel: 060/49-33-101
IZDAJEM kuu za samce. Cena 5.000 din.
Tel: 064/921-68-49
IZDAJEM stan u centru - nameten sa tri
manje sobe. Cena 90 evra. Tel: 064/921-68-49
IZDAJEM povoljno nameten dvosoban
stan u centru, kablovska, CG, klima, terasa.
Tel: 064/146-47-14
IZDAJEM jednosoban nameten stan u strogom centru. Tel: 064/575-36-12
IZDAJEM dvorini stan, nameten, sa kupatilom - penzionerima po ceni od 5.000 din.
Tel: 0230/428-994, 064/444-17-04
IZDAJEM luksuzan stan na trgu za stanovanje ili poslovni prostor.
Tel: 065/424-54-70, 060/563-12-36
IZDAJEM funkcionalan razraen lokal pogodan za vie namena. Prva dva meseca kirija
gratis. Tel: 060/0111-276

KUPON ZA MALE OGLASE

ime i prezime:
_________________________________
tekst do 15 re~i:

PETAK, 12. decembar 2014.

Seanje
Dana 1. 12.2014.
napustio nas je dragi suprug i otac

IZDAJEM kuu u Albertovoj ulici i lokal u Svetosavskoj ulici. Tel: 064/504-75-85

IZDAJEM jednosoban nameten stan, Brae
Tatia 51, Kikinda. Tel: 065/545-77-66
IZDAJEM samcima ili acima nameten
stan od 36 m2 - Miloa Velikog 36. Poseban
ulini ulaz i svi prikljuci. Na 100 m od autobuske stanice.
Tel: 0230/28-842, 064/373-49-83

PETAR
STOJANOVI
(9.11.1936- 1.12.2014.)

IZDAJEM lokal od 35 m2 u Ulici brae

Tatia 8, biva prodavnica NAP.
Tel: 063/546-049

Ostae zauvek u naim srcima,

u naim mislima i seanju.
Mnogo nam nedostaje.

IZDAJEM jednosoban stan od 30 m2, etvrti

sprat, centar, kod Doma penzionera, polunameten, od 1. novembra, cena 90 evra.
Tel: 062/154-60-49
IZDAJEM nameten stan u Beogradu, 40
m2, tri odvojene prostorije. Tel: 063/505-482
IZDAJEM garsonjeru u Novom Sadu, na
Novoj Detelinari.
Tel: 064/218-7016, 064/296-4511
IZDAJEM jednosoban, nameten stan, pogodan za studente ili samce.
Tel: 062/858-6036
IZDAJEM dvosoban polunameten stan,
Ulica Svetosavska, pored kole, vrtia i pote,
CG, vlasnik. Tel: 063/85-26-100
IZDAJEM lokal, Svetozara Miletia 137.
Tel: 064/18-71-239
IZDAJEM polunameten stan, 45 kvadrata,
Hajduk Veljkova, CG, PVC prozori, kablovska,
internet, klima, terasa. Tel: 065/333-4-834
IZDAJEM kuu u strogom centru grada, 130
m2, za poslovni ili stambeni prostor.
Tel: 063/564-294

Tvoja supruga Marija i

erka Sneana sa porodicom
Poslednji pozdrav
prijatelju

PETRU
STOJANOVIU

Zorica i Milorad Vuji

Poslednji pozdrav
dragom

AUTOPERIONICA

Radno vreme

pon. - sub.
od 9 do 20 sati

IKA PERI
Vojvode Mi{i}a 109

Tel. 0230/29-786

I ovog petka na vaem

raunaru na sajtu

od porodice
iri i Crkvenjakov

o
aln
t
i
dig
nje
a
d
iz

ITULJE 23

kikindske
Poslednji pozdrav

Seanje

MARIJANA
PAVLAK
(12.12.1935- 28.11.2014.)
Umesto da se radujemo
79. roendanu tugujemo dve
nedelje za tvojom duom i
dobrom naravi.
Pamtiu te do god sam iv
i bie mi u srcu.

VESELINKI
GAVRANOV
Preminula 8. 12. 2014.

Suprug Milivoje

Od sinova Nikole i Mie, snaje Ljubice i

mnogobrojne rodbine i prijatelja.

Dana 14. decembra navrava se est meseci od kada

nas je napustio na voljeni

Qfsj~
Cvlwb
J[SBEB!
TQPNFOJLB!
QPSPEJ_OJI!
HSPCOJDB!

PERA BELANI
1949 - 2014.

Supruga Smilja i erke Lenka, Milena i Milica

J!PTUBMF!
LBNFOPSF[B_LF
VTMVHF

POZIV ZA
REPROGRAM
DUGA
U toku je akcija dostave informacija korisnicima komunalnih usluga iz kategorije domainstava o visini njihovih
dugovanja. Pozivamo sve korisnike koji nisu redovno izmirivali obaveze po raunima da
se odazovu ovom pozivu.
Odluka je da se reprogram
duga uradi pod sledeim uslovima:
- odloeno plaanje na 12 mesenih rata;
- uee 10 posto od visine
duga u trenutku potpisivanja
ugovora;
- ukoliko korisnik koji je potpisao ovaj ugovor redovno isplauje reprogramirane obaveze, ne obraunava se kamata na ostatak duga.
Pri samom ugovaranju mogu je dogovor sa korisnicima
po pitanju broja rata duine
reprograma, kao i visine uea,
a prema zahtevu korisnika.
Tako bismo napravili kompromisno reenje i ugovor koji e
korisnik potovati.
JAVNO
KOMUNALNO PREDUZEE
"6. OKTOBAR", KIKINDA

Prirodna negazirana mineralna

Prirodna
mineralnavoda
voda

Samo na teritoriji
OPTINE KIKINDA
posebne pogodnos
U DECEMBRU 2014.

060 020 8901

DISTRIBUTER: STR Lido, Masarikova 63, Kikinda