BANKARSKI SEKTOR Mletaki trgovci

10/03/2011 8
Pie Nataa Jovanovi
Kako je razapeta mrea korupcije posle petog oktobra, na koje naine je drava ubila
sopstvene razvojne banke da bi oslobodila prostor stranim, te koliko je ovakvih ustanova
jednostavno zbrisano sa mape bankarskog sektora i pod ijom dirigentskom palicom?
Javnost u Srbiji je poslovino zaboravna. Ta injenica sasvim ide na ruku ovdanjim apsolutistima
koji zagovaraju bezakonje. Jer ako neko insistira i konano uniti najvee domae banke i jo ako i
posle 10 godina obitava na mestu ministra, onda je jasno da u Srbiji postoji preutna saglasnost o
odreenom stepenu zatienosti pojedinih linosti. Gaenjem banaka 2001. i 2002. godine udaren je
temelj naoj propasti.
DRAVA ILI BANKA
Kampanja usmerena na ubijanje bankarskog sektora u Srbiji zapoeta je juna 2001. godine, kada je
jednim potezom na Konferenciji odranoj 15. juna 2001. godine Mlaan Dinki, tadanji guverner
NBS, ostavio sedam banaka bez dozvole za rad. Tom prilikom je viceguverner NBJ Radovan Jelai
uz prigodno slovo da je oduzimanje dozvole za rad jednoj banci najtei zadatak za svakog bankara,
ali da je sedam banaka ispunilo uslove za likvidaciju, oglasio kraj Kontrol banke, Internacional
investment banke, Srpske komercijalne banke iz Nia, BB Poarevake banke, Stankom
banke, BB abake. To se dogodilo 15 dana pre isteka roka do koga su sve banke na teritoriji
Srbije, odlukom guvernera NBJ, morale da reguliu obaveze u pogledu kapitalnog cenzusa. Upravo
tih 15 dana oznailo je kraj ovih banaka. Kakvom dinamikom je tekao proces ubijanja bankarskog
sektora svedoi podatak da je 2000. godine na teritoriji Srbije poslovalo 67 banaka. Danas je re o
33, mahom stranih. Prvog radnog dana 2002. godine, po preporuci Saveta Agencije za sanaciju i
likvidaciju banaka, Narodna banka Jugoslavije guvernera Mlaana Dinkia pokrenula je steaj nad
Beobankom, Jugobankom, Investbankom i Beogradskom bankom. Bilo je to vreme kada
su eli, Dinki i drugi mletaki trgovci srpske politike scene ( spremni da lihvarskim metodama
trampe narod i dravu za funtu mesa) zagovarali ideju banka ili drava, uz objanjenje da bi dalje
poslovanje ovih banaka bilo opasno za itavu naciju, jer se njihovi gubici mere milijardama maraka
i ma koliko ova odluka bila teka, ona je morala da se donese kako bi se odrala stabilnost drave.
eli je tada izneo viziju srpskog bankarstva. Naa drava mora da izgradi neke finansijske
institucije koje nema, a nune su za nacionalni interes. Posle sklanjanja sa scene pomenute etiri
banke, bez posla je ostalo vie od 8.000 ljudi. Oni koji su se usprotivili ukidanju banaka nazvani su
ljudima iz prolosti, koji su zloupotrebili svoje poloaje.
Ono to se dalje deavalo je ve istorija Posle gaenja najveih srpskih banaka, na slobodno
trite ule su strane banke sumnjivog kapitala od kojih se nije oekivalo da preuzmu ulogu
razvojne banke i omogue kreditiranje poljoprivrede, kamate uopte nisu smanjene, iako se devize
nabavljaju na takozvanim sekundarnim tritima u inostranstvu, uslovi kreditiranja daleko su
loiji nego u matinim zemljama pomenutih banaka, zbog hipoteke bez krova nad glavom ostalo je
naholjade graana
IN UBISTVA
No, da li je epilog najveih srpskih banaka morao biti in ubistva? ini se da ne. Tome u prilog
govore nezavisne studije domaih i stranih strunjaka, napisanih za ovih 11 godina posrtanja srpske
privrede. Ipak, moda je najbolji dokaz da smo bili u krivu ponudila sama Agencije za osiguranje
depozita (naslednica one Agencije za sanaciju i likvidaciju banaka, u ijem izvetaju iz 2008.
godine stoji da je dug Beobanke, Beogradske, Jugobanke i Investbanke, ak dva i po puta
manji od onog koji su Mlaan Dinki, guverner tadanje NBJ, kao i tadanji srpski ministar
finansija Boidar eli, predstavili kao dug od oko osam i po milijardi nemakih maraka. A
ukupno potraivanje sve etiri banke, i priznato i ono osporeno pred sudom, iznosi ak 6,72
milijarde evra, skoro etiri puta vie od duga koji su imale kada su baene u steaj!
Kako je posle pomenutog izvetaja postalo jasno da su potraivanja banaka premaivala dugove, ne
raunajui na vrednost svake za sebe u nekretninama, i za poslednje entuzijaste koji veruju u
evropski preobraaj postalo je jasno da su banke best online casino zapravo na silu gurnute u
steaj
A, upravo je Svetska banka poruila da ona i ostale meunarodne institucije podravaju veoma
hrabru odluku o pokretanju steaja. Samo, postavlja se pitanje zato potovanje zakona
podrazumeva hrabrost ukoliko nije re o veleizdajnikom procesu besprizornog utiranja srpskog
finansijskog sistema.
Takoe, ono to upadljivo upada u oi jeste injenica da je drava (Narodna banka Srbije) najvei
poverilac Beogradske banke (sa 45 odsto potraivanja) i Jugobanke (39 odsto), dok je upravo
Beogradska banka najvei pojedinani poverilac Investbanke (69 odsto duga) i Beobanke (18
odsto). Dakle, bilo je dovoljno da drava drugaije postupi i pravac razvoja naeg bankarskog
sektora krenuo bi u drugom smeru. Drugo, zabrinjavajue je da su bankama nametnuta i dugovanja
koja to zapravo i nisu, kao to je to sluaj sa Beogradskom bankom kojoj je pripisan dug firmi
Westacre Investments Inc. od ak 66,2 miliona evra, 12 odsto ukupnog duga te banke. Re je
zapravo bila o dugu Jugoimport SDPR-a prema ovoj firmi, pri emu je SDPR Beogradsku
banku prijavio kao garant posla. Banka takvu garanciju nikad nije izdala, to je dokazano i na
sudu. Pored ovoga, pomenute banke su bile garanti dravnim preduzeima koja nisu bila u stanju da
vrate kredite, a zbog politike odluke dravnog vrha nisu putale menice da bi od firmi naplatile
svoja potraivanja Otuda je u predgovoru knjige Borke Vui, prof. dr Oskar Kova rekao da e
jednog dana nepristrasan sud pokazati da je to bio neopravdan potez, odluka suprotna interesima
drave i naroda.
POTERNICA ZA ODLAZEE
Scenario za zatvaranje banaka i njihovu nacionalizaciju, finiiran je sa dva potpisa Miroljuba
Labusa. Prvim potpisom su dotadanji akcionari lieni svih svojih akcija, a drugim je Agencija SR
Jugoslavije za osiguranje depozita i sanaciju banaka sa ulogom od 3.000 nemakih maraka, postala
stoprocentni vlasnik svake od ove etiri banke.
Kao vlasnik Agencija je imenovala steajne, likvidacione upravnike, a pod njihovim rukovodstvom
imovina banaka je, zbog navodnih isplaivanja dugovanja, krckana, akcije nisu nikada dospele na
isplatu, poslovni prostori izdavani su pod zakup. Tako sakupljen novac, uz onaj od naplaenih
potraivanja, trebalo je da uvea steajnu masu iz koje se namiruju poverioci. No, gde je taj novac?
Pre dve godine aktuelni premijer Mirko Cvetkovi je izjavio, odgovarajui na poslaniko pitanje, da
je preko dve milijarde evra pohranjeno na raune Rajfajzen, Hipo, Sosijete eneral i EFG
banke. Zato tamo?
injenica je da je ovim inom unitena ne samo finansijska struktura, ve posredno, i privreda, jer
vie nema ko da je kreditira pod povoljnim uslovima, i konano suverenitet jedne zemlje namee
obavezu da treba zapamtiti lica ovih ljudi. I kada se desi ono to svi oekujemo, raspisati poternicu.
Nastavie se

BANKARSKI SEKTOR Reforme svih boja

24/03/2011 1.
Pie Nataa Jovanovi
Od kada je 5. oktobra 2000. godine zamenjena vlast, takozvana demokratska opozicija
krenula je u bankarske reforme svih boja. Kontrol banka je paradigmatski primer
tranzicionih poduhvata
Kada su demokratski vlastodrci 2000. godine pokuali da zakorae u svetski ekonomski sistem,
zanemarili su (svesno ili ne) injenicu da Srbija kao zemlja u tranziciji nije imala nikakvu
ekonomsku strategiju. Likvidacijom i nametanjem steaja veini banaka u dravnom vlasnitvu
Srbija se nala u neokolonijalistikoj zamci. Banke koje su pre raspada Jugoslavije drale najmanje
80 odsto tednje u Srbiji, preko noi su baene u steaj. Status tih banaka, to je jedinstven sluaj u
Evropi, ni danas, 10 godina od te neobjanjive odluke, donete bez finansijskog i pravnog osnova,
nije promenjen.
EKONOMSKI UBICA
Ko je srpski ekonomski ubica domaih banaka, kome je MMF-a davao naloge kasnije uspeno
sprovedene u delo, ko je autor dunikog ropstva u kojem se nalazi pola graana Srbije, te kako su
se steajni upravnici i direktori nadlenih agencija obreli u ulozi svetskih meetara?
Kao to je Peat ve pisao, kampanja usmerena na ubijanje bankarskog sektora u Srbiji zapoeta
je juna 2001. godine, kada je jednim potezom na konferenciji odranoj 15. juna 2001. godine
Mlaan Dinki, tadanji guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ), ostavio sedam banaka bez
dozvole za rad. Tom prilikom je viceguverner NBJ Radovan Jelai uz prigodno slovo da je
oduzimanje dozvole za rad jednoj banci najtei zadatak za svakog bankara, ali da je sedam banaka
ispunilo uslove za likvidaciju, oglasio kraj Kontrol banke, Internacional investment banke,
Srpske komercijalne banke iz Nia, BB Poarevake banke, Stankom banke, BB abake.
To se dogodilo 15 dana pre isteka roka do kojeg su sve banke na teritoriji Srbije, odlukom
guvernera NBJ, morale da reguliu obaveze u pogledu kapitalnog cenzusa. Upravo tih 15 dana
oznailo je kraj ovih banaka. Na listi za odstrel nale su se i Beobanka, Beogradska,
Jugobanka i Investbanka. Prvog radnog dana 2002. godine, netano prikazujui njihove
bilanse, ove etiri nacionalne banke oterane su u steaj. Neto kasnije, jedan od poslednjih izvrnih
direktora Beobanke, inae i postavljen na odgovorno mesto sanatora, u kameru je izgovorio ovu
reenicu: Beobanku optuuju za nepokriven dug od milijardu dolara, a ona raspolae sa
imovinom i hipotekama vrednim sedam milijardi dolara!
Posle likvidacije domaih, na brisanom finansijskom tritu nale su se strane banke sumnjivog
kapitala koje su uivale izvesnu podrku centrale koja je rukovodila steajnim postupcima etiri
nacionalne banke. Iz te centrale odaslata je depea u kojoj se strogo preporuuje spisak banaka u
kojima treba (mora) da otvore raune dunici i da na njih uplauju novac. Na pomenutom spisku
nale su se strane banke, poput Rajfajzen banke, Meridijan banke, Banka Inteze, Uni kredit
banke, Alfa banke, Evrobanke I dok su ekspertske procene govorile u prilog tezi da se
dugovi nacionalnih banaka kreu od 1,5 do ak osam miliona evra, te da ih drava ne moe pokriti,
istina je da su rauni etiri najvee likvidirane srpske banke nastavili da ive. Prema nekim
podacima, pod kontrolom steajnih upravnika i Agencija za depozit na raunima tih banaka
pohranjene su velike sume novca.
Prva banka ije gaenje je najavljeno jo juna 2001. godine je Kontrol banka koja je izgubila
dozvolu za rad, kada je MMF pred Narodnu banku Srbije postavio imperativ potovanja kapitalnog
cenzusa (da svaka banka u svakom momentu mora imati sredstva u visini od pet miliona dolara u
akcijskom kapitalu). Ta kategorija best online casino je svih devedesetih godina bila relativna.
GAENJE DOBROG POSLOVANJA
Slobodan Komatina, bivi generalni direktor Kontrol banke, objanjava za Peat da ta banka
kao i tridesetak drugih, mada je re o jedinoj protiv ijeg se menadmenta vodi postupak, nije to
ispunjavala u asu likvidacije.
Narodna banka nas je, ignoriui svoju instrukciju da se taj kriterijum mora ispuniti do 30. juna
2001. godine, spreila da realizujemo raspisanu emisiju i tako reguliemo pomenuti kriterijum.
Tokom celog svog postojanja je vaila za vrlo operativnu banku, imala visoku cenu u bankarskom
svetu i kod javnosti, nikada nije bila u minusu to je poseban kuriozitet za to vreme, i iz dana u dan
irila klijentelu.
Na dan zabrane rada, banka je imala uravnoteen bilans likvidnih sredstava i kvalitetnih
potraivanja sa jedne strane i obaveza sa druge, to znai da je likvidaciona uprava savesno radila
svoj posao, pri emu ni jedan poverilac banke ne bi bio oteen.
Poslovanje Kontrol banke, po svedoenju Komatine, vrlo revnosno je kontrolisano od strane
Narodne banke i nikada nije bilo primedbi. Nasuprot tome, inspektori NBJ su dolazili prvo u tu
banku da vide kako je tehnoloki reen neki problem, da bi po tom modelu kontrolisali druge.
Svi bilansi banke bili su detaljno sagledavani od oditorskih kua, svaki put nalazi su bili pozitivni i
menadment ih je sa zadovoljstvom publikovao.
Konano, posle pokretanja krivine prijave, ovlaeni sudski vetak nije konstatovao nikakve
nepravilnosti u poslovanju osim nedostatka kapitalnog cenzusa, za ta ne sledi krivina prijava.
Shvatio sam u prolee 2001. godine ta e se verovatno desiti sa bankama, koje imaju problem
kapitalnog cenzusa. Predlagao sam reenje kojem su pribegle mnoge banke integraciju radi
ukrupnjenja kapitala. Primera radi, rei u da je Meridian (tada Juko) banka Novi Sad, pokazala
neogranienu spremnost za integraciju, prihvatajui ak na top menadment, ali u Kontrol banci
je preovladalo miljenje da treba provoditi sopstvenu emisiju deonica i prema Dinkievom raspisu
ekati 30. jun. Nismo ga doekali, zakljuuje Slobodan Komatina.
Inae, Kontrol banka je poela sa radom februara 1992. godine. Inicijalni osnivaki kapital bio je
uglavnom u deviznom kvalitetu, a akcionari su bili strana pravna i fizika lica. Strano uee je
premaivalo 90 odsto, najvie zbog injenice da se dinarski kapital domaih subjekata vrlo brzo,
praktino istopio zbog hiperinflacije.
Nesporna ambicija osnivaa je bila da formiraju banku za spoljnotrgovinsko poslovanje i
meunarodne transakcije uopte, to je zapravo logina posledica poslovnog usmerenja ili porekla
osnivaa.
PODRKA REGIONALNOJ PRIVREDI
Kako je to utvrdio ovlaeni sudski vetak pomenuta banka je odobrila ukupno 10.069.421
tadanjih nemakih maraka, a na dan oduzimanja dozvole saldo svih kredita, uvean za kamate, bio
je 3.757.730 nemakih maraka. Dakle bilo je otplaeno blizu 65 odsto. Podatak se odnosi na
devizne kredite, dok je u dinarskoj sferi procenat naplate daleko vei. Da je Kontrol banka
nastavila da radi, realno je pretpostaviti da bi se sva potraivanja regulisala.
Iskljuivo zahvaljujui podrci ove banke, fabrika Filip Kljaji Kragujevac je postala najvei i
skoro jedini izvoznik proizvoda visokog stepena obrade. Kliniki Centar Srbije, posebno Deja
klinika u Tirovoj, doao je do najmodernije opreme u tom trenutku u svetu, a EI Pupin osvojila
je proizvodnju digitalne telefonije, u apcu je izgraena fabrika kartonske ambalae, prva te vrste u
Srbiji, u Bujanovcu fabrika mineralne vode, u Niu fabrika konzervi, a stotine firmi iz Beograda i
cele Srbije su komforno obavljale svoje poslovanje preko ove banke, iji raun nikada ni trenutka
nije bio u blokadi, to je za to vreme bio izuzetak. Filijale u Novom Sadu, Pritini i Niu su bile u
funkciji podrke regionalnoj privredi.
Pored svega navedenog, 15. juna 2001. godine uz mnogostruko krenje propisa, Narodna banka
SR Jugoslavije je oduzela dozvolu za rad Kontrol banci i otvorila postupak likvidacije. Oba ta
reenja, tri puta je obarao Savezni sud SRJ i nalagao Narodnoj banci da Kontrol banci vrati
neosnovano oduzeta ovlaenja, na ta se ova uporno ogluivala.
Mi, osnivai Kontrol banke smatramo da su time oteeni poverioci banke, nai nekadanji
komitenti, koji su u toku funkcionisanja banke znaajno doprinosili njenom uspenom radu. Sve to,
naravno i naalost, zahvaljujui neefikasnom postupanju od strane likvidacionih i steajnih uprava.
U momentu zabrane rada, naa banka je bilansno bila sposobna da namiri sve obaveze prema
poveriocima, naravno uz uslov da se prethodno naplati bar vei deo potraivanja koje je Kontrol
banka imala iz tekueg poslovanja.

Bankarski Milosrdni aneo

31/03/2011 3
Pie Nataa Jovanovi
Najvee dravne banke raspolagale su imovinom polovine srpskih preduzea i velikim
kapitalom. Likvidacija je bila nasilni udar
Desetogodinjica bankarskog Milosrdnog anela koji se obruio na itav tadanji bankarski
sektor, pod uglavnom, za veinu ugaenih banaka, istovetnim uslovima, ostavio je narednim
generacijama bankara, analitiara i ogoljenog naroda pitanje nad pitanjima: da li je tako moralo
biti?
Deceniju poto su sa bankarskog prostora zbrisane najvee nacionalne banke, in koji su neki
prokomentarisali kao najsuroviji plan za pljaku Srbije sproveli su ljudi koje je prvi demokratski
talas vinuo u tranziciono nebo Srbije. Kako je ve Peat pisao u prethodnim brojevima sve je
uraeno po ve smiljenom scenariju za ekonomski slom zemalja u tranziciji, koji je opet skovan u
svetskim centrima moi, MMF-u pre svih. Iako je navodna, javno propagirana vizija srpskog
bankarstva bila da naa drava mora da izgradi neke finansijske institucije koje nema, a nune su
za nacionalni interes, posle sklanjanja sa scene pomenute etiri banke, bez posla je ostalo vie od
8.000 ljudi. Oni koji su se usprotivili ukidanju banaka nazvani su ljudima iz prolosti koji su
zloupotrebili svoje poloaje. Najvee dravne banke raspolagale su imovinom polovine srpskih
preduzea i velikim kapitalom. Likvidacija je bila nasilni udar. Krvotok nacionalnih banaka preao
je tako u ruke stranaca koji su na slobodnom tritu nali mogunost otvaranja svojih filijala sa,
kako e se ubrzo uspostaviti, najnepovoljnijim uslovima u regionu.
DONT WORRY, BE HAPPY
Prva od banaka koja je izgubila dozvolu, a o emu je Peat pisao u prolom broju je Kontrol
banka. Re je o banci koja je profunkcionisala ba u danima uvoenja sankcija SR Jugoslaviji i
njena egzistencija je trajala onoliko dugo koliko su se smenjivale razne vanredne okolnosti tokom
devedesetih. Ipak, kako je to naveo Slobodan Komatina, nekadanji generalni direktor, ova banka je
pored svih nedaa, postala znaajan subjekat u svojoj sferi aktivnosti. Ipak, navodi, nije doivela
da proslavi desetogodinji jubilej, za koji sam pripremao spot sa sloganom Dont worry, be happy
Everything is under Control-bank, sa prepoznatljivom muzikom, naravno. Umesto te raspevane
arije, dolo je opelo. Kako i zato?
Banku je osnovala grupa poslovno vezanih stranih (Tapington, Leneks itd) i domaih
(konfekcije Rudnik i Todor, Bambi itd) firmi, sa ambicijom da realizuju velike poslovne
projekte uz podrku stranog kapitala. Kod Narodne banke deponovan je inicijalni kapital u punom
iznosu i sprovedene sve propisne procedure.
Tada nastupaju sankcije i realizacija ideje se komplikuje, ali se ipak nalazi naina da se u dobroj
meri ostvari nekoliko znaajnih programa upravo zahvaljujui posredstvu stranih osnivaa, koji su
mogli zaobii sankcije. Tako su oivljeni Filip Kljaji Kragujevac i Rudnik Gornji Milanovac,
pa su nastali i brendovi poput Todora, Bambija, to je uslovilo injenicu da se Poarevac vrati
na inotrite.
U takvo vreme, strukom u Banci se bavio tim entuzijasta i izuzetnih poznavalaca bankarske teorije
i prakse. Za svaki operativni problem klijenata imali smo reenje, to je bilo blagotvorno posebno
za narastajuu kategoriju privatnih preduzetnika, koji su (i ne samo oni) praktino bili edukovani u
elementarnom smislu te rei. Anegdotski se prialo i da saraujemo sa inspekcijskim organima, jer
su inspektori Saveznog deviznog inspektorata (ne Narodne banke) sa naim devizerima pravili
modele za primenu (potom kontrolu) raznih uredbi, dopuna ili palijativnih zakona, a inspektorima
Privrednog kriminala pojanjavali smo kako da razlikuju kriminalno-vercerski ticung od onog
koji supstituie izgubljenu ulogu drave u podrci izvoznicima.
Zahvaljujui tome, nastavlja Komatina, imali smo lojalnu i kvalitetnu klijentelu kako iz sfere
drutvenog, tako i privatnog sektora, dobre depozite i stabilno poslovanje.
No, nisu sve inspekcije bile saradnike i edukativne imalo ih je i kaznenih. Jedna od takvih bila je
iz Narodne banke Srbije. Po okolnostima i u vreme pojave, kao i po nainu kako je obavljala svoj
posao, bilo je jasno i sa kojim zadatkom je dola. Zadatak je uspeno izvren.
Inspekcijom je utvreno da su povreeni lanovi 26 i 27 Zakona o bankama, oni definiu nivo
kapitalnog cenzusa i dozvoljeni nivo plasmana prema akcionarima. Zakljuak komisije je uzet kao
dovoljan razlog za gaenje Banke.
Nije sporno, nalaz komisije je bio taan, ali takoe nije sporno da to nikako nije ni moglo, niti
smelo biti dovoljan razlog za gaenje banke. Za ovu konstataciju postoji vie dokaza, ali ovog puta
ovde emo fokusirati samo tri najoiglednija.
Za poetak, sagledajmo smisao pomenuta 2 lana Zakona. Njima je definisan minimum novanih
sredstava, koja svaka banka mora da ima u svakom trenutku u svom portfelju po osnovu
osnivakog kapitala (tada je to bilo 5.000.000 dolara). Takoe, iznos kredita koji akcionar banke
moe da koristi je bio limitiran na pet odsto visine njegovih akcija. Obe ove odredbe bile su veoma
korektne i u skladu sa evropskim i svetskim kriterijumima. Ali
GUVERNERSKO PISMO
Poto tada u permanentnim vanrednim ak i ratnim okolnostima, nita nije moglo biti na reenom
nivou, sistem je funkcionisao tako to se na tim kriterijumima nije insistiralo od strane kontrolnih
organa, a banke su upravo bezbednim plasmanima preko svojih inoosnivaa ostvarivale jedinu
moguu saradnju sa inostranstvom. Isto je vailo za odnose u zemlji.
Odnosi uspostavljeni posle petooktobarskih dogaaja ukazuju da se stvari dovode u normalu, i kao
znak kretanja u dobrom pravcu shvaen je i dopis guvernera Narodne Banke SR Jugoslavije, od
29.12.2000 godine, dostavljen svim ovlaenim bankama.
Tim dopisom je obavetena kompletna bankarska mrea da prestaje tolerancija nepotovanja
kriterijuma kapitalnog cenzusa i limita plasmana prema akcionarima, odnosno da se lanovi 26 i 27
Zakona o bankama moraju nadalje strogo potovati.
Tim dopisom dat je i rok bonusa, tako to je precizirano da se svi ti kriterijumi moraju zadovoljiti
do 30. juna 2001, a dokazi da je to ostvareno biti prezentovani do 15. jula 2001. godine.
Stvar je jasna i glasna. Budui da smo, kao i najvei broj banaka, ispod kriterijuma po oba osnova,
zna se ta valja raditi. Od Komisije za hartije od vrednosti dobijamo saglasnost za raspisivanje
emisije deonica u iznosu koji znaajno premauje zadati zakonski minimum. Klijentela banke
odmah pokazuje znaajan interes da dobije status akcionara, a postojei spremnost da uveaju
sopstveno uee. Osnivai, koji koriste kredite, bivaju pozvani da iste, bez obzira na ronost, vrate
u zadatom roku, to oni poinju da ine.
Celoj bankarskoj mrei, pa i Kontrol banci, tog marta 2001. godine stie novo pismo sa iste
(guvernerske) adrese, gde se naglaava obaveza potovanja instrukcija iz pisma od 29. decembra
2000. godine, kojim se nalae da se iskljuuju sve tolerancije.
To doivljavamo kao satisfakciju za mere koje smo ve preduzeli i motivie nas da ih to bolje
realizujemo u okviru postavljenih rokova. U najveem jeku naih aktivnosti na zadatom cilju,
krajem marta 2001. godine, dolazi inspekcija Narodne banke i u osnovi kontrolie ono za ta je
dat rok 30. jun te godine. Naravno, njih ne zanimaju procesi u toku, ve stanje u knjigama. Shvatam
i preko relevantnih kanala saznajem ta nam se priprema, pokuavam da nekim drugim putem
(integracije i sl) spasem banku, obavetavam vlasniku strukturu i od njih traim da mi se pridrue,
ali dobijam prekor da nemam dovoljno poverenja prema guverneru. Rekoe, do 30. juna bie sve
zavreno. No, guverner je ve 15. juna, na zaprepaenje novinara objavio da je on ve zavrio
posao. Kontrol banke vie nije bilo.
Zanimljivo je da sve to je stajalo u pismima guvernera, ignorisano. Koja je onda bila svrha tih
pisama, koja su po svojoj sutini bila vrlo racionalna. Jer, naprasno postalo je bitno ono to se
desetak godina ranije razlono tolerisalo, a sada je upotrebljeno kao osnov za gaenje vie desetina
banaka. Put koji su ove banke prolazile provlaei se kroz sankcije, oivljavanje posrnulih firmi,
pravljenje brendova u najteim uslovima, podravanje malih preduzetnika, obesmiljeno je i
kanjeno. Svi oni su izgubili istinski svoju banku, a njihova depozitna sredstva otila su u
likvidacionu masu. Mnogo toga se i danas tamo nalazi.
BESTIJALNA POLITIKA
Pored svega napred reenog, vrlo je bitna i injenica da je Narodna banka u ovoj svojoj akciji
gaenja banaka grubo prekrila i jednu vrlo bitnu zakonsku odredbu koja je obavezuje da kada se
konstatuju nepravilnosti u radu neke banke, Narodna banka mora dati rok od mesec do godinu
dana da se nepravilnosti u radu otklone. Tek ako se one u zadatom roku ne otklone, pristupa se
kaznenim merama koje ak ni tada ne moraju biti samo likvidacija.
Na naa ukazivanja na tu injenicu Narodna banka se ogluila. Naravno da smo u ovim
okolnostima potraili pravdu na sudu. Tada najvea sudska instanca Savezni sud SR Jugoslavije,
vrlo ekspeditivno i argumentovano, po naoj albi, doneo je presudu da se ponitava Reenje
Narodne banke o zabrani rada i obustavlja postupak likvidacije kod Trgovinskog suda.
Uzalud. Narodna banka sebe smatra jedinom nadlenom za ovu materiju i praktino reemituje
nova traenja u istom danu kada je sud doneo presudu.
Pa tako jo jedan krug, na isti nain, Sud presuuje u nau korist, NB opet reemituje svoja reenja.
I ko zna koliko bi jo tih krugova bilo, da Sud nije odustao od dalje besmislene igre. Pod kojim
okolnostima, nije poznato. U meuvremenu strane banke ovde obavljaju uglavnom kratkorone
poslove i platni promet, ali nijedna banka ne daje dugorone kredite za razvoj iz sopstvenih izvora.
Jednostavno, kako je to davno primetila Borka Vui, oni jo ne veruju u nau privredu.
Proizvodnje nema, geopolitiki rizik je veliki, a stopa privrednog rasta ne zadovoljava projektovane
potrebe. Svaki izvetaj MMF-a kae da treba da smanjimo potronju i plate zaposlenima, da
otpustimo to vie radnika i u tome poiva navodno poboljanje kreditne sposobnosti.
No, bestijalna politika oliena u bankarskim reformama na svojevrstan nain traje ni danas, 10
godina posle pucnja u srpske banke, njihov status likvidacije i steaja nije promenjen. To je tema za
drugu, jo tuniju priu.
Crna statistika koja je ostala iza ubistva najveih srpskih banaka i stvaranja privrednog stratita koje
je preostalo iza privatizacija govori da je broj nezaposlenih u Srbiji dostigao svoj istorijski
maksimum. Bez posla u Srbiji svakog meseca u proseku ostane jedan omanji grad. ta e se desiti
ako gradovi gladnih potrae krivce?