Sffla

> Agrobankana

aman kad se Pomislilo da je mrtvac upokojen i istrulio, iz ormara je ispao kostur Agrobanke. Iako ie drzava poverogaienjem je pro5logodisniim vala da menienog i haPienjem Agrobanke zaklijenata poiedinih nadzmentai problemi da tvorila sludai izgleda tek dolaze. GrupaakcionaraupokojeneAgrobanke okupljenaoko tri investiciona fonda iz Svedske,Slovenije i sa Kipra - pokrete spor protiv driave Srbiie pred VedemmetlunarodnearbitraZe zbog oduzimanjaakciu Va5ingtonu onarskih prava i ekproprijacije nji hove imovine. Premapreliminarnim ratunicama akcionari bi mogli da traze oditetu do - 70 miliona ewa. Ali, tu nije kraj Prbblemima za Srbiju. Grupa akcionaraImedu koiima ima i onih koji su bili suvlasnici Agrobanke)vef sad najavljujeda te se Zaliti istoj ArbitraZi za isto delo koje im ie ueinila drzava Srbija, ali banke Voivodine. u sludajuRazvojne "Ljudi iz raznih zemalja koji su svoi novaculoZili u investicionefondove pomno Prate 5ta se dogada u Srbiii i apsolutno taino znaju ko je

:!:::J

krivac kad pretrpe gubitak. Krunski primer su Agrobankai Razvojna banka Vojvodine(RBV),gde ie Sirok pul investitora ostao bez novca direktno zbog akcionarakoji je upravljao bankom i konffolisao njeno poslovanje,odnosno driava Srbija zbog dogadaiapoput ovogasrbija je okarakterisana kao losa investiciona destinaciiagdeje s\,?koko je doiao ostao bez novca. O\,4 Praksa morala bi da se prekine, ali ona se konstantno ponavlj4 sadasas RBV odnosno Metalsbankom,koja je jos direktnija i joStransparentnija.A odgovornost za ogromne ProPuste Predstavnika drZavnogkapitala u upravlianju bankama u kojima je driava kontrolni akcionar i dalje se ne dovodi u pitanje'; kaze jedan investicioni bankar u razgovoru za novl magazrn koji je trazio anonimnost Sredinom 2012. godine bio je Po-

tuZbu spremaju fond,ovi Investicioni prottv u Va5ingtonu arbitraZi Medunarodnoj pravai eksproprijacij Srbijezbogodvzimanja sei za sprema tuZba Siicna njihoveimovine. eporueuj iz dr1av bankuVojvodine. Razvojnu odlu investicione svoje odgovoranza svakoie
MiBrkif PiSe
krenut predarbitrazni postupakkao pokulaj da se na miran nadin dotle do neke minimalne naknade oSteAkcionari su u vise 6enih akcionara. nawata poku5ali da razgolaraiu sa predstavnicima drZavnog kapitala,

akcionarimaAgrc nekadaSnjim ke bila u decembru ProSlegod podseda da je Agrobankalikvid u maju 2012. godine ,,Ti akci su predloiili vansudskoPora\' i mi smo odbili njihov Predlog bili smo zato lto su suitina i f ali bez uspeha. neka bank Branko PoPovi4 savetnik mini- jednostavne kada gube su akcit prvi koji stra finansija za bankarski sistem, u steiaj D. kreditora. klase kaZeda je poslednjakomunikaciias zatim neke

26

11/04/2013. NOVIMAGAZIN

102 BROJ

rl}tffi m$|r rI tTtu&

trolu nad 20 odsto akcijaAgrobanke tako sto je banci kao administratoru jednog zajma EBRDnametnula tog zajma, a zatim dug po osnor,.u dug konvertovalau driavni kapital. PrenoBenje obavezapo osnovu zajma i konverzijaduga u kapital je rek poSto su stranr Bankeusledilo investitori uloZili novac u tri velike dokapitalizacije(oko 10,4 milijarde dinara ili 130 milionaevral i na laj naiin Banku udinili solventnom. A kontrolni akcionardrZavapostaje kad je obezbedilasaradnju sa koji je ona postavrmenadimentom pod kontroiuglasola i kadje stavila - velikih duZnikabar. ve akcionara po viie od 100miliona ke [duguju evra) i dela malih akcionaraiija su punomoiia menadZeri ekspozitura po 15 odsto akskupljali Srbiji [oko Zbog izuzetno diversificija Bankel. banke kovanestrukturesuvlasnika (viSe od 5.000 akcionaral i velikog procenta kastodi akcionara (kojima je izuzetno komplikovano, gotovo onemoguieno glasanje) izlaznost na SkupstinamaakcionaraBanke nikad nije bila ve6aod 60 odsto. Na taj naiin driava je sa svojim i akcijama pod kontrolom menadzmenta viie od fl banke moela da kontroliSe e 60 odstoakciias Dravom slasa. E Pojedini akcionari, medu kojima investitori iz neko obeitetiti akcionare kiparske su bili i institucionalni Austrije fzajedno Svedske, Laiki banke?Ako su akcionari izbo- Slovenije, rom menadzmenta doveli do toga su imali izmedu 20 i 25 odsto aki u u 2 0 1 0 .i 2 0 1I . da banka ima negativankapital i da c i j a ) ,p o k u i a v a ls godini da ukaZu na nezakonitostiu mora da ima dodatni trosak drZava Banke, da apeluju na promenu pokrila tih radu depozite i obaveze da bi i menadgovora Upravnog odbora o nadlanova banaka onda nema ni kao kontroli da sa drzavom Uo- Zmenta doknadi nekeSteteakcionarima. postave je dugoroanu nim akcionarom stalom,drzava u Agrobanciimala strategiju Banke. Njihov jedini cilj kaie Popovii. 20 odsto akcija", Ali, spomenuti investicioni ban- bio je oiuvanje kapitala Bankei unafinansijskog stanjai rejLinkar objasnjava mehanizam prema predenie kojem je drZavasa 20 odsto faktitki ga Banke. Da bi zaititili prdvai imovinuakbila kontrolni akcionar u Agrobanci na propise koii i sa 15 odsto vlasnistva akcionara cionarisu sepozivdli pod kontrolom menadzmenta Agro- se odnose na strana ulaganja i mebanke uspela da obezbediveiinu u dunarodnesporazumeo zaititi ulavanredodluiivanju i ututka preostaleakci- ganja.Trazili su zakazivanje nih skupStinaakcionara,pokretanje onare. dodatne laike sudskih posLupaka, akcionaDTZava dnevnogreda na SkupStinu FONASANJE Itf,ZAVE: Srbija stekla je 2007. godine kon- ra, smenedlanovaUpravnogodbora,

20o/o

ilI

120

60%

glasaliprotiv svih loiih i nedovoljno argumentovanih taiaka, zakonski pobijali nedovoljno argumentovane odluke i zahtevali ispravljanje falsifikovanih zapisnika skup5tina. Sve ovo jasno je dokumentovanou podnescima Banci i ostalim akcionarlma. Plan reorganizacijekoji je u februaru 2012. ponudila privremena uprava trebalo je da podrzi 51 odsto akcionara da bi bio predat drZavnim organima u roku od 15 dana ili bi u suprotnom automatski sledila likvidacija banke. Akcionari su potpisali plan, ali ga drZavai prinudna uprava nikada nisu sprovele. na Dve skupitine akcionarasazvane zahtev manjinskih akcionara nisu odriane, a na njima je trebalo da se razmotre informacija prinudne uprave o sprovodenju plana i izveStaj o reviziji KPMGi donese odluka o sprovodenjuvanredne revizije Skupstine akcionara19. aprila i3. maja 2012. bojkotovali su predstavakcionanici najveieg pojedinadnog ra - drZaveSrbije,pa je tako drZava opstruiralazahtevostalih akcionara da ekipa uglednih medunarodnih struinjaka uradi vanrednu reviziju koja je trebalo da potvrdi stvarno stanje Banke. Struinjaci za finansijsko savetovanje koje je kontaktirao Novi magazinsmatraju da ie ArbitraZau VaSingtonuimati, naZalost,lak posao jer je veoma vidljivo da drZava Srbija ni kao "kontrolna funkcija" nije dobro odradila svoj posaou sludaju Agrobanke.Oni kaZu da postoji pet vrsta kontrole i da su sve lo5eodradile svoj posao. Jedna vrsta kontrole bili su menadzment,upravni i nadzorni odbor koje je postavila driava. Druga wsta kontrole bili su takozvaniregulatori - NBS,Komisija za hartije od vrednosti i Beogradska berza i, na kraju, driavni revizor. S druge strane, Branko Popovic kao predstavnik drZavepodseia da su privatni akcionari kao kompetentni investitori kad su kupovali akcije Agrobanke intervjuisali menadiment banke, analizirali njeno finansijskostanjei posletoga doneli L/

1-7

Srbiia,

AegobankanaArbitaZi

odluku da kupe odredenu kolidinu akcija, ,,Kao akcionari imali su adekvatna vlasnitka i upravljaika prava propisanazakonomi opStim aktima banke,ukljuiujudi i izbor menadzmenta. 0d 2007. godine vrednost akcija Agrobanke je bila u konstantnom padu. Ako se verolalo onima koji su danasu zatvoru,onda je jasno Ti da postoje konsekvence. svoj izgubili su akcionari kapital zbog pogresnih investicionih odluka", napominje Popovit. @J U VAST GTONT': investitori saProfesionalni glasni su sa ovom Popovi6evom ocenom, ali navode primer kako su bili dovotleni u zabludu prikazivanjem bilansa kontradiktornih banke - na sajtu NBSkapital Agrobankena dan 30. juna 2011. bio je 176 miliona evra, da je zatim kontrola NBS naSla stanje kapitala od Sest miliona ewa, a izvestaj prinudne uprave 2011. na dan 31. decembra pokazao je minus od 120 miliona evra. Akcionari 6e pred Medunarodnom arbitraZompokuSatida dokaZu gde je konkretno drZava pogreiila kad je Agrobanci oduzela licencu i da li je proceduralno ispoitovano zatvaranje banke, jer smatraju da banka ne moZe da se zatvori preko nodi i da postoji viSepreduslova koji moraju da se ispune.Akcionari ne spore da je driava Srbija donela lex specialis [Zakon o preuzimanju imovine i obavezaodredenih banaka radi otuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike SrbijeJu kojem sekaZe(ilan 7J da se "preuzimanje vrSi bez pristanka akcionara' i (ilan Bl "bez odluka skupitina banaka koje uiesWuju u preuzimanju'l ali iele da ukaiu da je on u koliziji s mnogim drugim zakonima.Strudnjaci za finansijsku arbitraZu navo-

de Agrobanku kao primer krienja jednakosti prava akcionara i istidu da za drZavune postojeostali akcionari, iako u lex specialisupi6eda oni mogu da budu obeSte6eni. SLUeiLt RBV: Slitan scenario dogodio se i u Razvojnoj banci Vojvodine. Samoje sluiaj joi transparentniji, odnosno vidljiviji su loii postupci drZavnihpredstavnika.Pokrajina Vojvodinai RepublikaSrbija u RBV direktno su kontrolisale 86 odsto,a indirektno vise od 90 odsto kapitala.U RBVje u vreme drZavnog upravljania bankom Steta[gubitakJ porasla sa 50 miliona evra (od Metals bankeJna oko 250 miliona. Dva predsednikabanke i jedan deo mebanke koje je imenovala nadZmenta driava zavriili su u zatvoru.Menadiment banke,predsednikSkupStine

t'

1t6

akcionara i kontroln organi do poslednje trenutka nisu videl g problem [rezervacij RBV u poslednjoj go su za 13 dini narasle miliona evra], revizo sa liste NBS ponov nije video probler ostale relevantne in stitucije [Komisija z Hartije od wednost Beogradska berza nisu dobro radile svc posao. Steta nasta zbog kriminala i nje govog prikrivanja krajnje nesavesni postupanjem drza\ nih predsta!'nika pc novo se mere stotina ma miliona evra, Branko Popov usmerava akcionar da od5tetu traie o upravnih i izwini odbora ugaienih bz naka: ,,Podsetamjo jednom da je mnog ljudi iz menadZme ta tih banaka dana u zatvoru. To su lju( koji su naneli Ste i drzavi i privatnir akcionarima.Mi bismo bili sreenid se pridruZimo jednom sludaju ko bi bio lansiran protiv onih koji su t Stetuprouzrokovalii driavi'i Na pitanje zar nije drZavapost vila menadiment Razvojne banl Vojvodine,Branko Popovi6kaie d je ,,postavljan na razliiite naiir u razliiitim situacijama. Funkci predstavnika drZave u upravno odboru banke u kojoj je drZavavli snik je da Stiti interese banke iin se Stiti i vrednost udela drzave ali nije odgovora ostalihakcionara, da posebnoStiti udeo nekogdrugc je nekad oiteier akcionara. DrZava je imenovala i dala it od onih koje fiducijarna ovlabienja da u njer ime participiraju u upravljanju bat kom. Ali to je izmedu drZavei on koje je ona imenovala,kao ito bi l trebalo da bude izmedu drugih akt

28

J0 2 N 11/A4..2A13 . O V I M A G A Z I N B R O1

onara i lica koje su oni imenovali u upravni odbor". U krugovima nekada5njih akcionara Agrobanke naslucujese da 6e Srbija pred Arbitraiu i6i sa argumentom da je drZavavei reagovala i da su neki ljudi pohap5eniu aferama Agrobanka i RBV ,,Ali,to de biti ogroman argument na strani akcionara koji su se Zalili ArbitraZi'; kaZe onl. Narodna banka Srbije (na predlog Vlada Srbije i Vojvodine) oduzela je licencu RBV kako bi oiuvala stabilnost finansijskog sistema zemlje. Vei spomenuti investicioni bankar kaZe da "ako neStonaruiava finansijski sistem,to je nasumitno gaienje banaka" i zatim dodaje: "RBV kao i Agrobanku trebalo je oiistiti od ljudi koji lose rade posao i koje je tamo postavila drzava i dovesti profesionalni menadZment, uskladiti preglomaznu i nestrutnu kadrovsku strukturu, izdvojiti nenaplative kredite koji su bili plasi-

rani iudnim politifkim odlukama, raditi na otkupu dela lo5ih plasmana emisijom drZavnih obveznica, a za deo plasmana traziti dodatna obezbedenja i raditi reprograme sa dodatnom kontrolom i supervizijom tih firmi. Kad bi se to uradilo Bankabi za kratko vreme mogla da stane na noge,a za tri-detiri godine znatan procenat tih plasmana mogao bi da se naplati, a saldo sigurno ne bi bio nula'l Od petka 5. aprila RBVvi5e ne postoji, njene poslove i imovinu preuzeli su Banka Poitanska Stedionica Razvojni fond Vojvodine i Agencija za osiguranjedepozita, Jedanbankar poZaliose Politici da je "iz dosadaSnje bankarskeprakse jasno da kod naspostoji problem da neka banka ode u steEaj. Iz aktuelne kiparske krize vidimo da kod njih to nije problem, Banka Kipra pokriva samo osiguranedepozite Laiki banke, a vlasnici neosiguranihnamirenje 6e traziti u stedajnojmasi. ZaSto

200

tako ne bi moglo i kod nas,Razvojna banka Vojvodineje mala banka i ni po jednom kriterijumu nije sistemska, MoZdaje razlog to sto ti neosigurani depoziti pripadaju gradovima i opstinama,tako da bi oni otisli u bankrot. Pitanje je iz kojih su oni razlogaba5u toj banci drZali novac'l zapitaose ovaj bankar. Pre gaienja Spekulisalose da bi RBV mogle da uzmu Komercijalna banka, Poitanska Stedionica,AIK banka, Unikredit i SosijeteZeneral. lspostavilo se da strane banke nisu voljne za tu vrstu preuzimanja. Glavni broker Sintezainvest grupe Nenad Gujaniqicsmatra odiglednim da BankaPo5tanska Stedionica, i pored toga 5to nije ielela ovakav ishod jer je ve6 i sama "puna" dubi oza od Agrobanke,nije uspelada se odupre pritisku driave. "Valjase nadati da sa dodatnim optere6enjem zvanim Razvojnabanka Vojvodinei sama Stedionicane6ezapasti u teskote'l iziavio je Gujaniii6. I

Vip te dosti
lzaberiuredo za I dinor
*:.
ZTt Kis Lile Somsungcolcxi rome Nokio Lumio 82O

o o.
N

{ { {

5. 3

I din
ur Siguri(o 2O0O
zo 1.000dln meseino

I din
uz Slqndqrd 7OO
zo 1.990 din meseano

I din
uz Smqrt 5O0O
zo 4.490 din meseano

:,

jed's'd' zn'iveieserekc j,,.:::l::":1::::::"::::;:'::":l:t-"'" I-1",)ll, opri.o "iB.

l,tiA*d