1

NADNASLOV: ANKETA

NASLOV: NIKO DA NAS ZAŠTITI

PODNASLOV: ODGOVORI NA ANKETNO PITANjE: „ŠTA MISLITE O UREĐENOSTI JAVNIH POVRŠINA U

BAROŠEVCU?“

Na početku odgovora na ovo anketno pitanje pohvalio bih sređivanje naše crkve i porte koje je završeno
jesenas. To je, po meni, pravi primer posvećenosti poslu, od početka do kraja. Jednostavno, bravo Oče Milane.
Isto tako, naselje Jelav ima kompletno sređenu infrastrukturu, trotoare, zelene površine, ulaze u svako dvorište,
širok put sa postavljenim saobraćajnim znacima, javnu rasvetu, lepo uređen i ograđen parkić za igru najmlađih.
Lepo je sređena i glavna ulica kroz selo, Ivanjdanska, sa trotoarima, koja se prostire od Aranđelovačkog puta do
Marinkovića kuća. Posle dugog čekanja najzad je asfaltirana glavna ulica kroz Stranu, sa uređenim kanalima za
odvođenje kišnice i prilazima u svako dvorište. Pravi potez je postignut uređenjem Aranđelovačkog puta od
Kruševice do Medoševca. Za to smo se svi zalagali i borili, kako mlađi tako i stariji. To bi bilo ono što je pozitivno.
Nažalost, tu je i „Kolubara“, koja sve ovo lepo što je navedeno u prethodnom pasusu obavezno i bezrazložno prlja,
blatnjavi, haba. Upirem prst na one koji vode ovo javno preduzeće: to su bezobzirne osobe koje, recimo, ne znaju,
neće, ili ne žele da obezbede tranzit teških rudarskih mašina i vozila unutarkopovskim putem koji ide paralelno sa
Aranđelovačkim, čime bi se sprečilo iznošenje blata na asfalt. Veliku odgovornost za to snosi i sadašnja vlast u
našem selu (ma ko to bio) koja nema ambicija ili ne zna da se poistoveti sa osnovnim potrebama svojih
sugrađanki i sugrađana. Realna slika kvari sve ono lepo što sam nabrojao na početku odgovora na anketno
pitanje. Kao negativnu pojavu istakao bih i to da su dobar deo dana na trotoarima Ivanjdanske ulice parkirani
automobili, kamioni, traktori. Tako nesavesni vozači onemogućuju pešacima da se normalno kreću delom puta
koji je njima namenjen, otežavaju majkama da nesmetano guraju kolica sa malom decom. A kada ta vozila odu,
ostaju nam zaprljani trotoari i ugažene zelene površine. I niko nadležan da stane na put ovom javašluku. Možda bi
vrhunac ružne realne slike Baroševca bilo to što se sve ono lepo što sam u prethodnom delu odgovora nabrojao
ponovo raskopava, ruši, buši, zakopava, blatnjavi, zarad nekog grejanja za koje se postavlja pitanje da li će uopšte
i funkcionisati. Na kraju, najveći nedostatak, već nekoliko puta spomenut: gde je teren za mali fudbal, rukomet,
košarku, odbojku, koji je nekad bio mesto okupljanja, druženja, sastajanja i takmičenja. Tu sada stoji mnogo
hvaljena sportska hala sa svim mogućim modernim svetskim standardima, a u koju niko ne ulazi i ne koristi je!

Decembar 2018. Nemanja (Miroslav) Nikolić (1987)

U nas se više ni ne zna šta je javno, a šta privatno...

Decembar 2018. Dejan (Živan) Ivanović (1966)

Kolubarski površinski kopovi dosta su blizu Baroševca i naše stanovništvo zbog toga mnogo ispašta. Istina,
sa kopanjem uglja ovde se polako prestaje, ali počeće kipanje jalovine i to će još dugo ostati. Bićemo pod
negativnim uticajem jalovinskog peska koji će vetar raznositi po naselju. Uopšte, svako mesto koje se nalazi uz
industrijske objekte trpi zbog toga – verujem da je tako i kada su u pitanju, na primer, cementare. Isto tako, ne
 2

valja i to što zaprljana kopovska vozila iznose blato na naše puteve koje niko ne spira. Ista ta vozila parkiraju se
svuda redom po Baroševcu, to nam takođe mnogo smeta, ali na to su donekle i prinuđena pošto nema povoljnih
lokacija namenjenih za to. Posebno je teška situacija za domaćinstva koja se nalaze odmah uz Aranđelovački put,
sa njegove južne strane – ona su baš teško ugrožena zbog ovih razloga koje sam naveo. Prema planovima razvoja
kolubarskog kopa izgleda da nas čeka to da ćemo se naći u kotlini između dva visoka brda – sa južne strane
imamo postojeće uzvišenje Čokanliju, a sa severa će se, kao što sam napomenuo, formirati ogromna kipa sa koje
će nas nemilosrdno zasipati pesak raznošen vetrovima. Zbog svega ovoga mislim da bi najbolje rešenje za građane
Baroševca bilo iseljenje celog sela. Alarmantno stanje zbog problema koje je izazvala „Kolubara“ toliko je izraženo
da se to nikako ne može popraviti i stoga je, kao što rekoh, jedino rešenje eksproprijacija svih seoskih
domaćinstava. Da se vratim na one najugroženije, domaćinstva pored samog Aranđelovačkog puta: jedno od
rešenja bilo bi i da se samo ona isele. Međutim, ako bi se to desilo, od nas ne ostade ništa, i ovako smo se mnogo
smanjili u odnosu na nekadašnje vreme. A nekada je Baroševac bio veliko selo i bilo nam je dobro. Međutim, ovo
što nas je snašlo smatram za višu silu protiv koje se ne može. Jednostavno, to su viši interesi, struja je preka
potreba i ona treba da se proizvodi za celu državu. Sa druge strane, ako do iseljenja celog sela i dođe – to svakako
neće skorije biti, a dotle bismo još mnogo istrpeli. U svemu ovom lošem što nam se događa ima i nešto pozitivno,
a to je okolnost da nam se uvodi centralno parno grejanje i to će mnogo doprineti smanjenju aero zagađenja.

Decembar 2018. Radomir (Živan) Pavlović (1956)

Osvrnuo bih se na deonicu Aranđelovačkog puta između glavne raskrsnice u selu i skretanja za
kamenolom. Naime, pre 7-8 godina su na ovom delu pomenutog puta, sa južne strane, urađeni trotoari i zbog
toga je sam kolovoz sužen. Ako se desi da se mimoilaze neka vozila veće širine onda ono koje ide prema istoku
biva prinuđeno da desnim točkovima gazi po trotoru i time ga uništava, pošto on nema jaku podlogu, a to su
teška vozila. Kad je vlažno vreme na trotoar se iznosi blato od strane tih teških vozila koja su prinuđena ići delom i
po njemu. Plus toga, na pomenutoj deonici ovog puta u isto vreme je urađena i kišna kanalizacija koja je po
potrebi trebala odvoditi vodu sa kolovoza. Ali, već posle dve godine ona se zapušila, najviše zbog velikog blata
koje po putu nanose zaprljana kopovska vozila. Početkom ove godine put je presvučen novim slojem asfalta i tom
prilikom je nekoliko metalnih rešetki od kanalizacije polomljeno, u samu kanalizaciju je ušlo svašta i ona više ne
funkcioniše. Stoga je u periodu vlažnog vremena put pun vode, vozila tu vodu nanose na trotoar i po njemu se ne
može ići. Pešaci su prinuđeni ići i kolovozom, a to je dosta opasno. Da zlo bude veće, sada se izvode radovi za
toplifikaciju sela i zbog toga je onesposobljena pešačka staza koja se na bezbednom rastojanju prostirala sa
severne strane puta, a bila je dosta korišćena. Jednostavno, smatram da je trenutno ovo vrlo kritična tačka u
Baroševcu, pešaci bivaju prinuđeni ići kolovozom i to je, da još jednom ponovim, vrlo opasno. Mi, koji stanujemo
pored ove deonice Aranđelovačkog puta, žalili smo se zbog ovoga kod nekih članova Saveta naše mesne zajednice
i oni su nam rekli da su nemoćni da se bore po tom pitanju: sve je to zbog Kopa, a on je zaštićen od strane države,
bez obzira što mi ispaštamo.

Decembar 2018. Branko (Vlastimir) Pantelić (1965)

Što se tiče uređenosti javnih površina u Baroševcu mogu reći da su jako slabo uređene ili potpuno
neuređene. To je pre svega posledica blizina rudarske industrije sa našim naseljenim mestom, zbog čega se
urušava izgled i kvalitet javnih puteva i drugih površina i objekata. Drugi problem je nemarnost lokalne zajednice i
 3

nas kao pojedinaca, a mnoge javne površine su pale u zaborav i jako su zapuštene (prostor nekadašnjeg hotelčića,
zemljoradničke zadruge, školskog parka... ). Lep primer uređenosti prostora je crkvena porta i ona bi trebala
predstavljati reper kako treba da izgledaju sve javne površine u Baroševcu.

Decembar 2018. Bojan (Goran) Nikolić (1985)

Javne površine su nam neuređene i to je odraz opšte narodne svesti. Jednostavno, takvi smo, primitivni,
neodgovorni, neuredni i za to, u principu, ne treba kriviti vlast. Pa i sama ta vlast, takva kakva je, proizvod je jedne
opšte narodne volje. Jedino što bi vlast, možda, mogla uraditi po pitanju uređenja javnih površina, to je neka vrsta
stimulisanja onih koji bi prijavljivali „zagađivače“. Recimo, kazna naplaćena od prekršioca da se deli na dva dela,
jedan bi išao onima koji prijavljuju, a drugi u budžet. S tim da se obavezno sačuva anonimnost prijavljivača.
Apelovanje na svest nema nikakvog efekta, svest nam je, kao što rekoh, nerazvijena po pitanju održavanja javnih
površina u urednom stanju. Dakle, povezati lični interes sa opštim dobrom, to je od pamtiveka davalo rezultat.
Navešću samo jedan primer kako smo neodgovorni po ovom pitanju. Često prolazim pešice kroz baroševački
kameni majdan i nekoliko puta sam video neke svoje komšije kako tu doteravaju i odlažu svoje dvorišno smeće. A
sama dvorišta su im izuzetno uređena. U režiji naše lokalne vlasti te „divlje deponije“ se povremeno očiste,
međutim, posle nekog vremena – „Jovo nanovo“, nastavlja se sa prljanjem.

Decembar 2018. Rade (Momčilo) Mijatović (1961)

U ukazivanju na neuređenost javnih površina u Baroševcu osvrnuo bih se na tri stvari. Kao prvo, zna se
koliko je samo muke bilo da se da se napravi parkić u naselju Jelav. I koliko je to samo koštalo. Kad se održava, on
lepo izgleda i prilično je posećen. Međutim, neki naši nesavesni sugrađani bacaju svoje dvorišno smeće po njemu,
isto tako i papire, ne koristeći za to postojeću kantu za otpatke. Delimično su polomljene i klupe za sedenje. Kao
drugo, ne valja što je raskopana asfaltna pešačka staza koja se prostire sa severne strane Aranđelovačkog puta,
bez obzira što je to urađeno zbog radova na toplifikaciji našeg sela. Zar nije moglo da se „vrdne“ malo, da bi staza
ostala, koja je mnogo korišćena, a mnogo je i koštalo da se ona napravi? Na kraju, kao i mnogima od nas, i meni
dosta smeta što se po trotoarima glavne ulicu u Baroševcu parkiraju vozila od kojih se ne može normalno ići
pešice. Pre par godina išao sam nekoliko puta u lazarevačku policijsku stanicu da to prijavim, ali nije vredelo.
Pričao mi je pokojni Dejan (Dragiša) Đorđević (1954-2017) da je i on to radio i da su mu rekli da skupi 15 potpisa
onih kojima to takođe smeta i da se zahtev za rešenje problema preda na odgovarajuće mesto. Međutim, skoro
da niko nije hteo potpisati. A ponekad su nepropisno parkirana vozila toliko „načičkana“ da se jedino gotovo
sredinom puta može pešačiti!

Decembar 2018. Radivoje (Čedomir) Mirković (1943)