1

NADNASLOV: IZ PROŠLOSTI

NASLOV: AVET PANTELIZMA I DRUGE PRIČE

Kada se vratimo nekih 180 godina u prošlost i zavirimo u arhivsku građu koja nam je dostupna i donekle
sačuvana možemo otkriti neke zanimljive priče o ljudima sa druge strane zakona (prestupnicima), saznati tajne
naših lokalnih zajednica, takođe i neke događaje koji su izašli iz okvira čaršije, čuli se nadaleko, ušli u literaturu i
danas nam služe kao svedočanstvo davnih događaja. Ljudi su često bili u iskušenju da budu na onoj drugoj strani
zakona, koja nije dozvoljena, da padnu u različita iskušenja koja ih nateraju na zlodelo. Neretko se dešavalo da se
to nikada ne otkrije, nekada neko lice bude nevino optuženo sa nedovoljno dokaza, a nekada zločinac dobije ono
što i većina misli da je zaslužio.

Proučavajući podatke o prestupnicima okruga beogradskog u periodu od 1837. do 1841. godine njima je
suđeno na osnovu različitih krivičnih dela. Neka od tih dela danas su potpuno iskorenjana, kao što je hajdučija ili
iskopavanje vampira, neka danas uopšte nisu kažnjiva kao tada, sem javne osude i nemorala, kao što su smešenije
– polni odnos sa tuđom ženom, muželoštvo – homoseksualni odnos i drugo. Zanimljivost koju sam primetio kod
određenih prestupa koju su seljani činila bila je uslovljena određenim prirodnim odlikama njihovog okruženja.
Tako su okrivljeni za trovanje ribe većinom bili stanovnici naselja uz reku Savu, od 19 optuženih 16 ih je bilo iz
Umke i Moštanice. Za nedozvoljenu seču šume većina goroseča je bila iz krajeva bogatih šumom. Iz sela Venčani
bilo je 10 goroseča od 17 okrivljenih. Istraživajući građu došao sam do podataka o dva jedinstvena i jako neobična
slučaja koja su se desila u Baroševcu u to vreme.

BLUDOČINSTVOVANJE

U jesen 1833. godine u selu Baroševcu, sreza kolubarskog, okruga beogradskog, izbila je afera o kojoj se
dugo ćutalo. Seljanin Pantelija „Panta“ Vukadinović, oko 35 godina star, neženjen, punih petnaest godina je
razvraćao sesosku mladež muškog pola „napuštajući ih na se i plotsko smješenije s njima čineći“. Sve se to u selu
znalo, ali se prećutno prihvatalo, jer su mladići, kada se ožene, prekidali odnose sa Pantelijom i postajali vredni
članovi patrijarhalne seoske zajednice. Ali, preterana revnost nadležnog sreskog kapetana zakomplikovala je
stvari i iznela selo na rđav glas. Pantelija je uhapšen i sproveden u beogradski aps gde je začamao puna tri
meseca. Saslušani su svi seljani koji su imali posla sa Pantelijom – njih trinaestorica, ne računajući dvojicu umrlih i
one „mnoge mladiće koji i sada to rade, ali neće da priznaju“. Pokazalo se da je Pantelija godinama
bludodejstvovao s tim momcima, najčešće kod svoje kuće, praznikom, a na trlu kod stoke radnim danom, kao i da
im je poklanjao čarape, podveze i tozluke, hranio ih i pojio. „Momci kazuju da kako se koji oženi oni batale, a on
nastane s momčadima neženjenim i kazuju da kada započne on da koga momka navuče na sebe on donese vina i
rakije pa ta momčad ne mogu se od njega otpustiti dok s njim ne učine.“ Pantelija je osuđen na 50 batina i
proterivanje iz sela, s tim da mu se imanje rasproda. Po izlasku iz apsa naselio se u susednim Zeokama, pa je avet
pantelizma nastavila da kruži kolubarskim srezom, na užas kapetana i kmetova koji su se neprestano žalili
vlastima. Pantelija je ponovo hapšen više puta – na primer, 1837. godine po preporuci gospodina kapetana
Bogdana Radosavljevića, gde je Pantelija proveo 27 dana u apsu, ali je otpušten zbog nedostatka dokaza pošto se
tužitelji protiv njega nisu pojavili. Na kraju, ponovo je bio uhapšen 1838. godine, gde ga je sud osudio na
progonstvo i Pantelija je proteran iz Zeoka u jagodinski okrug gde mu se zameo trag.
 2

RODOSKRVNJENJE

U zimu 1836. godine Jeremija, sin Marinka Petrovića iz sela Baroševca, biva uhapšen jer je optužen da je
rođenoj ćerci Savi napravio dete. Tako je on primljen 3. decembra 1836. Sudu okruga beogradskog i biva zadržan
u apsu nekoliko meseci. U junu 1837. kći Sava odbija da se uda za nekog Vićentija. U julu 1837. sud nalaže da se
požuri sa Savinom udajom, jer se Jeremiji neće suditi dok se kći ne uda. U avgustu Sava se udaje za Grujicu
Milovanovića. Jeremija je pušten iz zatvora i u selu je. Sud mu naređuje da zetu Grujici Milovanoviću da kravu i
tele što je ovaj i dete uzeo.

SKOTOLOŠTVO

Ranko Milovanović iz Šopića početkom 1837. godine optužen je za skotološtvo – pokušaj silovanja krave.
On je uspeo dva puta pobeći iz zatvora u Topčideru. Međutim, za poslednje bekstvo Ranko tvrdi da iz apsa nije
bežao, već ga je iz Topčidera pustila knjeginja Ljubica, prilikom poslednje Miloševe posete. U maju 1837. kmetovi
mole Sud okruga beogradskog da ga puste iz apsa, i to iz Topčidera, gde čuva stoku! U avgustu 1837. Ranko je
pušten iz apsa.

ISKOPAVANJE VAMPIRA

Iskopavanje vampira nije bila česta pojava u Srbiji. Ukoliko bi neki čovek preminuo, a posle njegove smrti
ako bi se u selu nastavilo umiranje u kratkom vremenskom roku, uz spominjanje imena tog prvog pokojnika od
nedavno umrlih i njegovog navodnog misterioznog pojavljivanja, smatralo bi se da je ta upokojena osoba vampir.
Tako je i u proleće 1838. godine grupa seljana iz Medoševca izvršila iskopavanje jednog pokojnika misleći da je
nečastivi – vampir. Seljani Stevanović Jovan, Pavlović Milosav, Nikolić Pavle i Marković Radojica, svi iz Medoševca,
uhapšeni su 25. aprila 1838. povodom ovog slučaja. Sud okruga beogradskog doneo je sledeću odluku: „Zato što
su mrtve kopali, misleći da je vampir, prestuplenije ne bivši za kaznu, posavjetovani i otpušteni.“ Proveli su 2 dana
u zatvoru, a ishod kazne bio je samo usmeni prekor.

Novembar 2019. Bojan (Gorana) Nikolić (1985)