1

NADNASLOV: NAŠA OKOLINA

NASLOV: GRAD SELO ZABREŽJE

Nema Đanija, pola sata ga čekam ispod dizalice. Stiže.

– Gde si dosad, dilejo...?

– Čitao sam.

Vrisnuo sam od smeha...

– Smej se ti Sani, ali ono o otadžbini i državi što je geografičarka pričala i ono o onoj kolonizaciji...

– I šta si zaključio, pametnjakoviću...?

– Brate, da li je otadžbina tamo gde si se rodio, i gde živiš? Ja živim u našem selu. Za mene su ovi iz Varoši
stranci, dođu na đusku u Dom kulture, kupaju se na Savi. Moja je država ovde, u mom selu.

– Dobro Đani, država ima granice...

– Pa, zar naše granice nije ocrtala Sava? One preko zovemo Prečani, a ove dalje od table zovemo Varošani.
Zar nam nisu posle rata oteli zemlju i napravili naselja? Imali smo luku, evo – dizalica je svedok, strugaru su uništili
jer su je držali Simovići. I prugu su srušili. Kažu matorci da su vozom išli za Beograd i Valjevo, baš odavde, a sve to
da bi dokazali da granice treba menjati, sve su promenili. Novi ljudi, novi poredak.

– Koje prodane duše, Đani...?

– Pa ovi naši seoski političari što su otišli u Varoš i Beograd. Dva hotele smo imali, i struju u strugari
proizvodili. Zar nisu ovde bili hotel „Bosna“ i hotel „Srbija“? Brate, kad smo mi imali reflektore na igralištu,
„Marakana“ i „JNA“ nisu ni postojali. Sve su nam pokupili, i najbolje radnike ujutru kupe i voze da rade u Varoši i
Beogradu. Znači, imamo i gastarbajtere. Kažem ti, Sani, mi smo država koju su kolonizovali i opljačkali i od nas
napravili ćoravi sokak, nema gde dalje, kraj sveta, a ovde je sve počelo, sve su od nas pokupili. Ako nismo država,
grad smo bili.

– Dobro, Đani, šta predlažeš?

– Druže moj, ti si pismen, rokaš sve petake, nemoj i ti kao ovi ostali da odeš iz sela. Ostani, da vratimo sve
što su nam oteli. Nemoj, vratiće se i ostali kad ovde bude kao nekad.

Prostodušni Đani je, u stvari, iz duše izbacio proročanstvo. Veliki gutaju male i postaju još veći, a ovi mali,
od kojih sve i započne, polako nestaju. Poredeći naše selo, odakle su Varošani i svet otimali sve što vredi, sa
državom, koja je polako propadala, Đani je, u stvari, predvideo događaje koji slede. Sela su ratovala sa
varošicama, a gradovi se razvijali, kupili kajmak mireći ih. Male države i mirotvorci, velikani, to mu je to. Tek sada
shvatam da je Đani tada pričao o globalizaciji, centralizaciji, neokolonizaciji i ratovima gde svi gube osim onih koji
ih izazovu, započnu i završe, bez metka pobeđuju. Tada ga nisam razumeo jer Đani nije bio dobar đak, ali je
njegova zdrava seljačka logika vredela mnogo.
 2

Da, bilo je Zabrežje grad, a onda rat, došli drugi ljudi, druge ideje, sklonili prugu, valjda voleli autobuse,
ugasili luku, forsirali kamione. Sve iz razloga da bude drugačije nego što su radili ovi pre njih. A mogli su nastaviti,
sada bi imali Metro, saobraćaj Savom.

Nijedan sistem nije savršen, ali svaki nosi nešto dobro. Pričaju ljudi da je jedan od Simovića bio dobar
kapitalista, neki Boža, voleo radnike, finansirao mog rođaka da studira, pravio fudbalski klub. Kažu da je
nagovarao ljude da se ujedine, bio za Jugoslaviju, u to vreme. Zar to nisu želeli i komunisti? Stolar je pričao kako je
njegovom ocu, džokeju, za jednu pobedu na hipodromu hteo da pokloni kuću. Ako je taj Boža bio dobar, što su i
njega streljali? Valjda je bio mnogo dobar, obično se ubijaju mnogo loši i mnogo dobri, ovi srednjaši prođu bez
metka. Ispade da za naše selo socijalizam nije bio dobar, a, u stvari, nisu uređenja ta koja ruše i kvare. Ljudi to
čine.

Stojim tu, pored srušene dizalice. Jedino bi ona mogla da kaže šta je bolje, kapitalizam ili socijalizam.
Istovarala je ta dizalica trupce i za jedne i za druge. Nisu je oborili ni jedni ni drugi, al' dođoše treći. Sutra će da je
voze i kremiraju u železari.

Da li bi fudbal bolji bio, da li bi opstala Juga da nisu streljali Božu i njemu slične? Verovatno bi Srbija bila
lepša i bolja. Verovatno sad ovi treći ne bi rušili dizalicu, niti se za nešto pitali. Al' što im dizalica smeta, i da može
ne bi ta progovorila, navikla da istovara, utovara i gleda svoja posla...? Biće da ovi treći ne planiraju da utovaraju,
rade. Oni zatiru tragove i kapitalizma i socijalizma, a šta će posle, to niko ne zna.

Nažalost, nema svedoka, te se nikome ne može suditi. Ostaje nam da nagađamo. Dok ne presudi onaj
odozgo.

Vladimir – Šuca Filipović (Zabrežje)