SA R A D J: 1. ISTORIJAT TELEVIZIJE APOLO ..........................................................................2 1 2 1.1. Razlozi za pokretanjeTelevizijeApolo............................................................2 3 1.2. tap. kanap i poneka(da) argarepa.....................................................................3 4 1.3. Tehniki razvoj....................................................................................................

.4 5 1.4. Zato Radio nije radio?........................................................................................6 2. O R G A N IZ A C IO N A I K V A L IF IK A C IO N A S T R U K T U R A N A T E L E V IZ IJI A P O L O . . 6 1 2.1. Od analize do radne knjiice...............................................................................6 2.2 Ko ini televiziju Apolo? ....7 2.3 . Pozovimo brojke................................................................................................10 2.4. Sistematizacija...................................................................................................10 2.5. Kada, kako I zato..11 3. PROGRAM ..................................................................................................................12 3.1 ta pravimo i kome prodajemo...........................................................................12 1 3.2. Konkurencija......................................................................................................14 2 4. EKONOM SKO POSLOVANJE ..................................................................................15 1 2 4.1. Izvori finansiranja...............................................................................................15 3 4.2. Koliko nam fali...................................................................................................16 5. OPIS UOENOG PROBLEMA..17 5.1 Kako bi zaposleni reili problem..........................................................................21 5.2 Kako se prema literaturi preporuuje reavanje takvih problema.......................23 5.3. Kako bi studenti reili probleme na Televiziji Apolo......................................25 5.4 Prednosti i mane ponuenog reenja...................................................................27 5.4.1. Prednosti...........................................................................................................27 5.4.2 Mane..................................................................................................................28 6.0. ZAKLJUAK........................................................................................................28 6.1. Rezime rada i kratak prikaz reenja....................................................................28

1. ISTORIJAT I DELATNOST TELEVIZIJE APOLO 1. 1. Razlozi za pokretanje Televizije Apolo

zgrada TPC Apolo

Redovna istraivanja agencije SCAN i drugih agencija uvek su pokazivala da Novosaani ele da imaju svoju gradsku televiziju. Taj stav nije se promenio ak ni kada su se u etru Novog Sada pojavile prve privatne TV stanice Melos, Duga, Kanal 9, Panonija, Jesenjin, Most Ove stanice, naroito na poetku nisu imale informativni program posveen Novom Sadu. A opet, Novi Sad je u drugoj polovini devedesetih bio jedan od retkih gradova bez dobre lokalne televizije., premda je glad Novosaana za informacijama iz bliskog okruenja uveliko postojala. U to vreme prethodno pomenute privatne televizije gledaocima su nudile pre svega komercijalne i zabavne sadraje. Oigledni vakuum u sferi novinarstva nisu nadomestili ni takozvani dravni mediji. Televizija Novi Sad, Radio Novi Sad, i pokrajinski list Dnevnik bili su pod blokadom, konstantno sluivi interesima biveg reima. Jednom reju graani Novog Sada nisu imali objektivan izvor informisanja.
2

Krajem 1996. godinama na lokalnim izboima u Novom Sadu pobeuje opozicija i stvaraju se uslovi za ideju o osnivanju Gradskog informativnog centra. Prvobitna zamisao bila je da novo preduzee, osim televizije objedinii radio kao i dnevne novine. Na posletku, ispostavilo se, bila je to pretenciozna ideja.

Javno preduzee Gradski informativni centar Apolo osnovala je Skuptina grada Novog Sada, 13. septembra 1999. godine. Od samog osnivanja televitija je locirana u centru Novog Sada, u poslovnoj zgradi koja se takoe zove Apolo. Objekat, meutim, nije projektovan za potrebe bilo koje televizije tako da je TV Apolo od prvog dana prinudjen da se prilagoava prostornim mogunostima koje su joj pruene. Poveanje kapaciteta i osposobljavanje velikih studijskih prostora bili su ostvarljivi promenom lokacije i zakupom novog objekta. Ali Iako poeljan, taj poslovni potez mogao je biti i jeste ma sa dve otrice. Naime, postojee mesto prua mogunost da se bude prvi, a to nije zanemarljivo, dok bi na drugoj adresi s obzirom na kvadraturu, kirija bila vea. Bez obzira ko je i kako bude plaao

1.2. tap, kanap i poneka(da) argarepa Nakon osnivanja televizije izabran je glavni i odgovorni urednik (Vesna Sladojevi), ali od republikih institucija nisu dobijene neophodne dozvole za rad, niti je oformljena ekipa, kupljena oprema. Drugim reima, televizija postoji ali ne radi. Status ni na medijskom nebu, ni na zemlji trajao je skoro godinu dana, i tek u avgustu 2000. godine urednica je okupila novinare i snimatelje i na linu inicijativu odluila da pone proizvodnju

programa. Apolo nije posedovao produkcionu opremu niti emisionu tehniku. Kamere su iznajmljivane, a montiralo se u privatnim montaama. Ogledalo produktivnosti je i podatak da se dnevno proizvodilo svega sat vremena informativnog programam, mada to nije bio i jedini problem. Bili su to dani sedam video kaseta na koje se snimao program, delio lokalnim kablovskim distributerima, a oni su ga potom putali u TV etar. U svetu standarnih novinarskih merila tadanja situacija verovatno bi bila idealna za Ginisovu knjigu rekorda ili almanah Nemogue misije, ali injenica je da se tada samo tako moglo. Prava re je lairanje, jer su program Televizije Apolo emitovali distributeri stvarajui utisak da se on prenosi uivo iz studija sa poetkom u 21 sat. Na taj nain radilo se od 18. septembra do petog oktobra, kada se zbog komplikovanog politikog trenutka prvi put program Televizije Apolo poeo emitovati iz studija. Televizija Apolo je od samog poetka gradila imid informativne kue i iako je domet signala bio mali, naime, program se video (i vidi) samo na podruju Novog Sada i okoline, gledanost je tada bila velika. Pre svega, zbog aktuelnih gostiju i jo aktuelnijih tema, ali i zbog novog naina na koji su prezentovane teme i informacije. 1.3. Tehniki razvoj Od osnivanja do danas, Televizija ''Apolo'' je kada je re o tehnici prela dug put. Na samom poetku, nakon pomenute nulte take, televizija je posedovala svega nekoliko kamera koje nisu zadovoljavale evropske standarde kvaliteta - kao slike tako zvuka. Tehnika u reiji i studiju takoe je bila zanemarljivog kvaliteta.

Poetkom 2001. godine, grad Novi Sad dao je novac za opremu, ali to je jo uvek bilo predaleko od dovoljnog. Kupljene su kamere koje snimaju u DV formatu, to tada jeste bio standard u zemlji, ali za klasu ispod onog u svetu. Otpor promenama koje kotaju, naalost, bio je epilog, ispostavie se, neophodnog pokuaja. Svi napori i
studio

pokuaji tadanjeg glavnog urednika, Vesne Sladojevi, da televiziju izdigne na vii nivo produktivnosti i kvaliteta, kupovinom nove opreme, zamenom scenografije, zapoljavanjem novinara i snimatelja, ostali su uzaludni. Nisu nailazila na podrku tadanjeg direktora, kao ni nadlenih u gradskoj vlasti. U februaru 2002. godine, Sladojevieva je smenjena, Karadi postaje v.d. glavnog i odgovornog urednika, da bi u septembru tu funkciju preuzeo dotadanji glavni urednik Televizije Novi Sad, Slavia Gruji. Kako je program potom dobijao na kvalitetu tako je nabavljana i modernija oprema od novca koji je u te svrhe dao osniva, Skuptina grada Novog Sada. Nakon velike kupovine opreme, krajem 2002. godine, ponovo je nastupio period stagnacije u tehnikom razvitku koji, naalost traje do danas. U meuvremenu dosta novca uloeno je u opremanje studija, za kupovinu plotera i studijskog nametaja.

1.4. Zato Radio nije radio?

U Novom Sadu Radio Novi Sad vai za najstariji radio sa najbogatijom tradicijom. Ideja prilikom osnivanja Gradskog informativnog centra bila je da se od pomenutog medijskog giganta odvoji Radio novosadska skala, kojeg bi ubudue finansirao grad bez otputanja zaposlenih. Radio je trebalo da ostane na istom mestu, s tim to bi programska politika bila orjentisana ka gradskim temama. Tadanji broj informacija plasiran o Novom Sadu nije zadovoljavao osnivaa GIC Apolo. Izgradnja medijskog trougla, ije bi se tree teme stvorilo osnivanjem dnevnog lista, do danas, a po svemu sudei i do samog kraja drutvenog Apola ostaje samo (televizijska) taka.

2. ORGANIZACIONA I KVALIFIKACIONA STRUKTURA NA TELEVIZIJI APOLO 2. 1. Od analize do radne knjiice

Postavljanju organizacione strukture na TV Apolo prethodile su analize koje su se odnosile na interesovanje potencijalnih gledalaca. Osim toga, razmiljalo se i o konkurenciji. Kao jedina lokalna televizija koja se finansirala iz gradskog budeta, Televizija Apolo imala je automatsku prednost, ali i odgovornost vie. Moralo se voditi rauna o celokupnoj strukturi korisnika informacija, bilo da je re o onima koji se nisu slagali sa politikim stavovima predstavnika vlasti, ili opoziciji. Tako je bar bilo na poetku. Jer, gradska televizija morala je i mora biti debatni klub, mesto za odmor svih

Novosaana, a to nije lako. Naime, gradskih televizija u svetu ima, ali one su bezuslovno u privatnim rukama. Finansijer ima pravo da bude fleksibilan, i to, ne u zavisnosti od linog,

nego od javnog interesa. Medij koji opstaje zahvaljujui porezu graana neto je drugo. Drugim reima ne sme biti preih niti zapostavljenih. Ubrzo nakon osnivanja, konkurenti su digli glas stekavi utisak da su postali uesnici nefer utakmice u kojoj im oglaivae preuzima neko ko ne mora razmiljati o profitu poto ga dobija od drugog. Ipak, televizija bez reklama nije bila mogua. Tim pre to svaki naredni drutveni dan znai sve blii privatni dan. Meseci i godine koji su usledili pokazali su da mikrofoni i kamere mogu biti (po)kvarljivi alat, da ovdanje sijalice mogu pregoreti iako su nove, i, naravno, da miksete i raunari nemaju doivotnu garanciju. Sa druge strane uvek ograniani budet znaio bi i uvek svezane ruke u sluaju da se potreba za manjkom novca ne nadomesti aktivnostima marketinga. A marketing nije tim od nekoliko ljudi, ve reprezentacija koju ine svi zaposleni na televiziji. Od direktora do novinara, svi moraju uestvovati u stvaranju imida gradske televizije. injenica da je veini na Apolu tee radni sta, donekle ublaava postojeu situaciju, ali i obavezuje.

2.2 Ko ini televiziju Apolo? Prema postojeoj sistematizaciji direktor organizuje i rukovodi proizvodnjom programa i zastupa preduzee prema treim licima. Predlae osnove poslovne politike, plan i program rada za tekui period. Postavlja i razreava radnike na radna mesta. Planira i sprovodi aktivnosti u cilju poveanja efektivnosti i efikasnosti kolektiva. Glavni i odgovorni urednik osmiljava programsku politiku kue i u saradnji sa direktorom i upravnim odborom oivljava programsku emu. Takoe, odreuje raspored novinara u dnevnim smenama i novinare rasporeuje na dunosti dnevnih urednika.

ef tehnike stara se o ispravnosti tehnike, od kamera do sijalica u studiju. Zaduen je da eventualne kvarove otkloni, bilo sam bilo slanjem na servis. Odreuje prioritete pri nabavci nove opreme. Brine o dnevnim problemima u montai i odrava hardver i softver raunarskog sistema. Novinar reporter i dnevni urednik pie vesti i tekstove za priloge, preureuje izvetaje prispele u redakciju i uestvuje u montiranju slike i zvuka. Obavetava javnost o dogaajima koji su novost u sektoru koji prati. Obrauje ve emitovane informacije i priklauje ih za internet sajt televizije, takoe i za info-kanal. Voditelj-prezenter ita vesti, izvetaje i najavljuje priloga spremne za emitovanje. Vodi specijalne emisije i razgovara sa gostima u studiju. Lektor rediguje sve vesti i tekstove priloga koji e biti emitovati. Uestvuje u izradi kviza osmiljavajui pitanja u saradnji sa ostatkom zabavne redakcije. Kao poznavalac nekoliko jezika, povremeno prevodi kupljene filmove i serije. Arhivar u dogovoru sa dnevnim urednicima odlae emitovane priloga na DVD medij i skladiti ih pod arhivski broj za sluaj da emitovani materijal ponovo bude potreban. ef snimatelja odreuje nedeljni raspored snimateljima i sa efom tehnike dogovara se o otklanjanju eventualnih kvarova i poboljanju tehnike, dok snimatelj-kamerman na terenu u dogovoru sa novinarom duan je da kamerom zabeleeni sliku i zvuk sa odreenog dogaaja, a u studiju, kao kamerman, da ukadrira ono to mu reiser programa naloi. Stara se o ispravnosti

kamera. Producent programa u dogovoru sa glavnim i odgovornim urednikom sarauje sa distributerima i pribavlja filmove, serije i ostali program predvien za kupovinu. Uestvuje u izradi trejlera (najava programa). Reiser programa donosi odluke o terminu emitovanja dnevnih emisija i u sluaju vanrednih dogaaja stara se o rasporedu ulazaka u studio. Odreuje kojim e kamerama biti snimani gosti i redosled kadrova. Tonski snimatelj se stara se o kvalitetu tona i ispravnosti mikrofona u studiju. Dunost mu je da ozvui uesnike u govornom programu i prijavi eventualne kvarove i na tonskoj svetla opremi efu tehnike. Scenac ureiva predlae odreeni scenki materijal za studio i ureuje isti. Brine se o rasveti u studiju i nameta je za svaku emisiju posebno. ef marketinga Reklamira prostor u etru i prodaje autorski program. U nedostatku menadera
marketing sluba Televizije Apolo

televizije preuzima njegovu ulogu i u

saradnji sa svojim saradnicima stara se o dobrom ugledu televizije. Odreuje cene oglaavanja, DOK saradnik marketinga obavlja istraivanje trita u cilju pronalaenja novih kupaca programa. Uestvuje na sajmovima i strunim manifestacijama. Takoe, uestvuje u dizajnu reklama i predlae eventualna grafika i zvuna reenja. Pravnik Televizije Apolo sklapa i raskida ugovore, bilo da je re o radnim ugovorima zaposlenih na televiziji ili o normativnim aktima koja se odnose na trea lica, knjigovoa vodi robno i finansijsko knjigovodstvo. Plaa prispele raune i obraunava

plate. Uestvuje u izradi zavrnog rauna. Komercijalista nabavlja i kupuje naruenu opremu, lino dostavlja pisma i porudbine, kupuje novine i sarauje sa nadlenima. 2. 3. Pozovimo brojke Na televiziji Apolo zaposleno je 110 radnika od kojih osamdeset odsto proizvodi program, dok je otatak kolektiva rasporeen na opte-zajednike poslovie. S obzirom da od 24 sata emitovanog programa tek polovina se emituje iz reije, a samo pet i po sati pripada autorskim emisijama, procena je da bi potencijalni vlasnik gradske televizije postao vlasnik kapitala tek nakon dogovora o eventualnom razreenju vika radnika. Sumnje u takav epilog postaju realnost nakon uporeivanja organizacione matematike TV Apolo sa razmerom proizvedenog programa i broja radnika inostranih, a bivih lokalnih televizija u bliskom okruenju. U dotinim zemljama problem lenjih televizija reen je dogovorom. U njemu bi uestvovao novi vlasnik i nekoliko iskusnih starijih novinara iji bi zadatak bio da u odreenom, ali ne predugakom vremenskom periodu prate rad zateene redakcije. Nakon toga pravio bi se spisak onih koji rade dobro i drugih koji ne zadovoljavaju postavljene kriterijume. I dok bi za poslednjepomenute tranziciona raunica znaila otkaz, prvi bi je prevodili kao vie posla. Jednostavno, sposobni bi dobili obavezu vie sa diskutabilno zagarantovanim ili esto kozmetikim poveanjem plate.

2. 4. Sistematizacija Na Televiziji Apolo trenutno radi dvadesetoro novinara-reportera. Od svih novinara informativne, sportske i kulturne redakcije troje ima zavren fakultet. U informativnoj

10

redakciji rade i etiri organizatorke programa od kojih nijedna nema sedmi stepen strune spreme, premda aktuelna sistematizacija na televiziji od njih to i ne trai. Slino je i u drugim segmentima proizvodnje. Izuzetak je pravna sluba na ijem je elu diplomirani pravnik, i marketing.a. Za Direktora Televizije Apolo. Uaktu o organizaciji i sistematizaciji poslova uslov je da ima zavren fakultet i radon iskustvo. U internet odeljenju jedan od troje njegovih urednika ima zavren ekonomski fakultet, dok su ostali srednjokolci. ef tehnike diplomirani je elektro inenjer, ali samo jedan od desetoro snimatelja ima vie od IV stepena strune spreme. Nimalo srenija kvalifikaciona slika nije ni u reiji. Tanije, niko nema zavren fakultet.

2. 5. Kada, kako i zato? Uopteno govorei, kvalifikaciona struktura na Televiziji Apolo odraz je pristrasnog (rodbinsko-prijateljsko-stranakog) odabira prilikom primanja u radni odnos. No, ukoliko se raspitamo za kvalifikacionu strukturu konkurencije, videemo da ni tamo situacija nije bolja, pa otud i zakljuak da na medijskoj sceni vlada nepisano pravilo o zapoljavanju preko veze. To, meutim, nisu preporuke poput onih koje su samo jedno od merila za primanje u radni odnos u razvijenom svetu. Sindrom primanja preko veze, na Televiziji Apolo imao je I jedan alibi. Cilj osnivaa bio je da novi kolektiv ine pre svega mladi ljudi. Otud je od ukupnog broja radnika ak oko 70 odsto mlaih od trideset godina, a uteha je i da treina od tog broja dovrava prethodno zapoete studije. Naime, na televiziji se od poetka neguje politika stipendiranja nesvrenih studenata, Dvoje voditelja, jedan reiser, snimatelj, glavni producent i troje novinara, deo su Apolo tima koji shvata manu svog kvalifikacionog statusa, iako aktuelna sistematizacija preduzea izjednaava one bez i one sa fakultetskom diplomom. Jezikom zarada, od tri do tri i po koeficijentskog boda rasporeeno je na ravne asti svim novinarima u redakciji, iako je iz
11

priloenog u prethodnom delu teksta jasno da je politika na ravne asti nepotena prema nekolicini akademaca. Iako rukovodstvo Televizije Apolo generalno podrava elju pojedinaca da zavre fakultet, mogunost za stipendiranje su male, zbog ogranienih finansijskih mogunosti televizije.

3. Proizvodno usluni kapacitet i asortiman Televizijski program, ija se proizvodnja navodi kao osnovna delatnost GIC-a, kreiraju novinari informativne, kulturne i sportske redakcije. U proizvodnji informativnog programa uestvuje dvadeset novinara i pet dnevnih urednika koji dnevno prizvode sedamdeset minuta programa. To je, meutim, ono to pie na papiru kao naa zakonska obaveza. U praksi, osnovna delatnost gotovo bez izuzetka podrazumeva prekovremeni rad i ujedno tzv. viak programa. Kada se zbroje vanredni dogaaji, poput zemljotresa, poplava u Banatu, pada autobusa na mostu kod Zrenjanina, pa i stranakih mitinga i slino, naravno ne ide se kui ve na teren i snima materijal koji se esto naknadno koristi za reportaze i vanredne emisije. Drugim reima proizvodnja programa zakonski se mora uokviriti, ali bukvalna primena zakona u ovom sluaju nije mogua. Kulturna redakcija osim programma koji proizvodi dva puta nedeljno radi i za centralnu informativnu emisiju ''Objektiv''. Prilozi o predstavama, slikarskim izlobama ili manifestacijama uvaju se u arhivi da bi shodno potrebama bili iskorieni u tzv govornim emisijama. Re je, naime, o ubijanju dve muhe o istom troku, jer se i govorne emisije

12

vode kao autorski program, a mi ih popunjavamo ve postojeim autorskim programom. Nekada se pomenute prie proire sa nekoliko sinkova i kadrova, da bi publika koja je ve upoznata sa eventualnim problemom doznala koju informaciju vie. Sportska redakcija, koju ine dva novinara, takoe funkcionie kao i kulturna. Dakle dve emisije nedeljno i dnevni izvetaji za i nakon ''Objektiva''. Zabavni program svodi se na nekoliko ad-hoc autorskih emisija koje se bave zanimljivostima, muzikom i ispitima znanja. Poslednje pomenuti kvizovi ujedno bili su reper gledanosti i prilika da se sa publikom u neposrednom kontaktu doznaju zamerke i kritika iskoristi zarad poboljanja programa. Na televiziji Apolo postoji posebna redakcija koja ureuje kviz Gradska pitanja dok nagrade obezbeuju razliiti sponori u saradnji sa odeljenjem marketinga. U programu nema dovoljno kratkih formi koje bi privukle i mladje gladaoce, premda ostaje dilema koliko bi lokalni javni servis trebalo da se bavi komercijalnim temama. Uopteno, moglo bi se rei da je osnovna proizvodno - usluna delatnost Televizije Apolo proizvodnja i emitovanje televizijskog programa i lokalni servis grada. Pa ipak, izmeu onoga to jeste i onoga to bi moglo biti velika je razlika. U spisku delatnosti za koje je preduzee ovlaeno saznajemo da je na TV Apolo neuporedivo vie onih koje bi se zakonski mogle obavljati od onih koje se pravno i praktino zaista i koriste. Delimino, to je i posledica zakonske smuenosti, jer se preduzee za svaki sluaj moralo registrovati i za one delatnosti koje bi mogle biti obavljane u budunosti. Veliki broj delatnikih ifara potiu od starog zakona o radu prema kojem je podela delatnosti usitnjena i iskomplikovana. Novim zakonom o radu predvieno je uoptavanje koje bi trebalo vidno da smanji broj poslova neophodnih da se navedu u registru. Ipak, to u sutini nee promeniti

13

vie nego skromnu iskorienost mogunosti koje se uprkos aktuelnim mada zamrenim pravilima pruaju na televiziji.

3.1. Konkurencija Televizija Apolo nastala je u vreme kada je na novosadskoj medijskoj sceni ve postojalo nekoliko privatnih televizija. Prva privatna televizija u gradu je Kanal 9, a poslednje osnovana Radio televizija Delta. Na konkurentskim televizijama, izuzev televizije Panonija, ne dominira informativni program. Meutim, tehnoloki nivo na kojem su raene emisije nije nimalo bolji od TV Apola. Instalacija grandioznih scenografija sa nekoliko desetina manje novca neophodnog da bi se dosegle zvezde, naprosto, nije mogue.

4. BILANS STANJA I BILANS USPEHA 4. 1. Izvori finansiranja Televizija Apolo devedeset odsto svih svojih trokova pokriva zahvaljujui sredstvima koja dobija iz budeta grada. Re je o sumi koja varira od godine do godine, to stvara nesigurnost i poziciju iz koje se malo ta moe planirati. Dodue, finansijske oscilacije nisu drastine, ali je statistika vie nego poraavajua. Prema poslednje dostupnom, zavrnom raunu. ukupni prihodi na televiziji prethodnih dvanaest meseci iznosili su 65 000 000 dinara, dok su rashodi za isti period bili 75 000 000

14

dinara. Prosta matematika govori da je na televiziji Apolo u pomenutoj sezoni napravljen dug od oko deset miliona dinara. Pravni akt o finansijskom statusu televizije Apolo dalje govori da sredstva dobijena za, po svemu sudei, pravljenje manjka, dolaze od subvencija, a ne na konto direktnog korienja kakva je praksa u ostalim javnim preduzeima. Za laika moda detalj, ali u sutini dokaz da silni milioni u sutini jes samo milionii, nedovoljni da bi se odravala oprema, ulagalo u program, zapoljavali novi perspektivni kadrovi. Bilo kako bilo, novac koji dobija za proizvodnju programa Televiziji Apolo doputa da se razmahne samo utoliko to njeni radnici za razliku od kolega sa drugih gradskih medija dobijaju platu redovno. Sve ostalo daleko je od hvale. Marketing sluba godinje obezbedi samo izmeu sedam i deset odsto ukupnih prihoda. To je nedovoljno, naroito ako se uzme u obzir jo uvek velika konkurenija na medijskom nebu i posledina nemogunost da se na tritu nastupi sa ekonomskim cenama. Umesto da se nadmee sa zdravim konkurentima, televizija primorana da prodaje sekunde bud zato zbog takozvane domae radinosti. Naime, na ostalim televizijama koristi se jo uvek praktino neodreen stav drave prema legalizaciji inae veoma skupog softvera za proizvodnju reklama. Drugim reima, samozvani producenti sa konkurentskih televizija gotovo i da ne naplaiju svoj rad, reklame se prave kod kue i posledica je prilagoavanje od kojeg po pravilu svako, manje ili vie, gubi.

4.2. Indentifikacija problema Da bi utvrdili svoje nedostatke najpre je potrebno da znate sa kim se poredite. U sluaju jedne televizije, neophodno je znati kome je posveen program koji pravite, a potom

15

i veliina teritorije na kojoj programski sadraj plasirate. Televizija Apolo je gradski medij i u tom smislu poreenje suava izbor konkurenata na nekoliko lokalnih televizijia meu kojima tehnikom i znanjem jedini takmac moe biti televizijia Panonija. Dobro je poznato da se na dotinoj ve vie meseci emituje jutarnji program iz studija. Programski plus jo uvek se nije pretoio u drastine istraivake rezultate, ali to ne znai da e tako ostati i u budunosti. Oslanjajui se na veliki procenat funkcionalno nepismenih gledalaca svakome je jasno da kvalitet programa ne mora biti presudan faktor gledanosti. Tu bi zanemarili one koji program prosleuju do milionskog auditorijuma. To je sasvim drugo TV bojno polje od lokalnog. i dok gradski mediji poput televizije Apolo ne prerastu u ekonomski isplativije i trino konkurentnije, neophodno je stvoriti uslove za postepenu evoluciju. Pre svega neophodno je obezbediti tehnike uslove, pa tek potom prei na irenje programa. Preduslov je imati i ljude koji zajedno posluju kao tim, ali pritom ne osporavati individualnost sa istananom kontrolom sadraja do trpeljivosti ciljne grupe. Zato problemi postoje i kako su nastali, deja (je) vu. Kako ih reiti, (u) narednim redovima.

5. ANALIZA PROBLEMA

Osniva Javnog preduzea Apolo je Skuptina grada Novog Sada, koja finansira preduzee iz budeta grada. Iz budeta grada Apolu je dodeljen 55 milion dinara, to je I najvei deo novca kojim preduzee raspolae. Manji deo sredstava je zarada od marketinga

16

koja je u narednoj godini projektovana na 9.000.000 dinara, a dva miliona dinara se oekuje od ostalih prihoda. Novinari zaposleni u televiziji, pored TV programa, prizvode vesti za Info kanal I web sajt. Uskoro se oekuje poetak procesa privatizacije televizije. Kako je predvieno Zakonom o radiodifuziji mediji iji su osnivai dravni organi (u ovom sluaju lokalna samouprava), moraju biti privatizovani. Televiziju Apolo sada optereuju brojni problemi u poslovanju: Nepostojanje neophodnih dozvola za frekvenciju- zbog nereenog stanja u oblasti elektonskih medija na republikom nivou i predstojee dodele frekvencija, ni Televizija Apolo, kao ni ostale televizije jo uvek ne moe da rei ovaj problem

Predstojea privatizacija Apola bi trebalo da zapone sa procesom privatizacije. ovek objedinjuje dve kljune, zahtevne i veoma odgovorne funkcije u javnom preduzeu i televiziji. Direktor je postavljen od strane vladajue politike garniture u gradu, bez prethodnog televizijskog iskustva.

Direktor je ujedno i vrilac dunosti glavnog i odgovornog urednika, tako da jedan

Promena postojee sistematizacije radnih mesta je u toku, jo uvek je vaea stara sistematizacija, po kojoj su nedavno kadrovi, pre svega u informativnoj redakciji, promenjeni. Iskusni urednici koji su obuavani na BBC-jevim novinarskim i urednikim treninzima su smenjeni, a neki od najiskusnijih novinara su dobili otkaze. Takoe, neki od naiskusnijih novinara su napustili televiziju. Prilikom izbora novih urednika i kljunih ljudi u televiziji nije bilo bitno iskustvo, obuenost za taj posao i prethodni rezultati, a direktor je smene i nova imenovanja obrazloio time da ima pravo da formira tim sa kojim on moe blisko da sarauje. Istovremeno, angaovani su i novi novinari (neki su zaposleni, a neki honorarno), koji nisu imali televizijskog iskustva.

17

 Osniva televizije je Skuptina grada i televizija se finansira iz budeta, novcem poreskih obveznika, dakle, svih graana Novog Sada. Zato bi u politikom delu programa trebalo da budu zastupljene sve politike opcije koje su oni izabrali i koje participiraju u Skuptini grada. To sada nije sluaj. Finasiranje iz budeta grada i mala sopstvena zarada od marketinga Via cena reklame u odnosu na konkurentske televizije Mnogo zaposlenih u marketingu u odnosu na uinak i ostvarenu zaradu. Skoro svi zaposleni u marketingu imaju fiksne plate, a ne procenat od ostvarene prodaje reklamnog prostora. Takoe, ima mnogo zaposlenih u administraciji, zajednikim slubama i Info kanalu u odnosu na broj zaposlenih u televiziji. Skupo iznajmljivanje poslovnog prostora u kom se televizija nalazi. TV Apolo je smetena u Apolo centru gde zauzima tri sprata. Na poslednjem spratu, u kupoli, nalaze se reija i studio, koji nije dovoljno velik i ne omoguava istovremeno postavljanje vie razliitih scena za emisije. Veliki rashodi (plate, skup poslovni prostor, gorivo, reprezentacija...) i nasleena dugovanja Mala snaga predajnika i mali domet signala. Predajnik TV Apolo se sada nalazi u Sremskoj Kemenici i pokriva teritoriju u preniku oko 40 kilometara od Novog Sada. Uskoro bi trebalo da bude premeten na drugu lokaciju sa koje bi domet signala bio bolji Manja gledanost u odnosu na konkurentske televizije- prema istraivanjima agencija, lokalne televizije manje su gledane od nacionalnih, a prema poslednjim istraivanjima Agencije SCAN Apolo je na etvrtom mestu po gledanosti u odnosu na ostale novosadske lokalne televizije. Po gledanosti na prvom mestu je Televizija Panonija, na drugom Most, a na treem Jesenjin. U prethodnom istraivanju ove agencije,

18

raenom pre nekoliko meseci Apolo je bio na treem mestu, posle TV Most i Panonija. Dakle, zabeleen je pad u gledanosti TV Apolo.

Nedovoljno osnovne opreme (kamere, link kamere, montae, emisiona tehnika, kompjuteri) i dotrajalost postojee - kamere i kompjuteri u montaama esto se kvare, to dovodi do problema u proizvodnji programa. Iako je prva televizija na ovom podruju koja je nabavila prompter (tkz. idiot), sa kog su prezenteri itali vesti, on je ve godinu dana pokvaren i ne moe se koristi.

Stara i neodgovarajua scenografija u studiju- scenografija ne odgovara potrebama programa i nije u skladu sa emisijama koje se emituju uivo iz studija Problem koncepcije programa i ciljnih grupa- S obzirom da je osniva Skuptina grada, Apolo bi trebalo da bude lokalni javni servis graana Novog Sada. Zato je koncepcija programa uglavnom usmerena ka informativnom programu i temama iz oblasti politike, ekonomije, socijalnih problema, zdravstva, kulture, sporta i problema sa kojima se suoavaju graani Novog Sada. Filmski i serijski program nije dovoljno zastupljen i kvalitetan da bi doneo veu gledanost. Zabavni i komercijalni programi su malo bili zastupljeni u programu TV Apolo i sada se polako uvode emisije sa takvim sadrajima. Sopstvena produkcija- Proizvodnja emisija u Televiziji Apolo ograniena je postojeim tehnikim kapacitetima (raspoloivim kamerama i terminima za montau) kojih je nedovoljno za vee produkcijske poduhvate. Televizija sada moe da proizvodi samo jednostavnije emisije, ali ne i sloenije forme. Nedostatak kratkih formi zabavnog programa koje bi se emitovale svakodnevno, pre svega zbog malih produkcijskih kapaciteta televizije. Program se emituje od podneva do ponoi, to je krae u odnosu na druge televizije. Preostalo vreme emituje se info kanal, na kom se mogu proitati gradske vesti i
19

servisne informacije, dok se u off-u moe uti program Radio sajma. Nedostatak kvalitetnih prezentera i TV zvezda po kojima bi televizija bila prepoznatljiva

Male plate (Apolo) ima najnia primanja od svih javnih preduzea)

5.1 Predlog i efekti reavanja problema Rukovodstvo JP Apolo treba da zapone sa promenama u televiziji kako bi se popravila finasijska situacija, komercijalizovao program i pridobio vei broj gledalaca. Smanjenjem trokova (za gorivo, dnevnice, reprezentaciju...) nasleeni dugovi su isplaeni, bilans poslovanja sada je na nuli, tako da jo uvek nema ni zarade. Potrebno je da organizuje poslovanje tako da oslanjanje na prihode iz budeta grada bude sve manje i da pojaa udeo marketinga u ukupnim prihodima Javnog preduzea. Direktor marketinga koji je pored pojaanog rada zaposlenih u tom sektoru i da novinari prilikom redovnog rada na terenu, pronalaze i nove komitente, da bi poboljali finansijsko stanje firme. Kako bi se poveala gledanost, u programskoj emi odstupilo se od stroge forme i imida informativne televizije. Dosadanja istraivanja gledanosti pokazivala su da su na programu TV Apolo najgledanije bile informativne emisije Objektiv, pogotovo izdanje u 22 sata. Rukovodstvo kue je odluilo da pobolja kulturno-zabavni program i da uvede nove emisije koje bi ujedno i marketinki bile isplative. Tehnike kapacitete poveati ali problem sa izrabljenim kamerama, starim i sporim montaama, i loom mreom kompjuterskog sistema jo uvek nije reen.

20

 Udarni termin- emisija sa gostima u studiju, koja se emituje dva puta nedeljno, teme su politika, ekonomija, lokalna samouprava, rad javnih i javnih komunalnih preduzea... Emisiju priprema i vodi nekoliko novinara i urednika Nauni pregled- emisija o dostignuima u nauci, poljoprivredi, privredi i dugim oblastima. Autor Verica Utvi Najbolji lek- emisija o medicini, autor Jasmina Vukovi Vitra- emisija o kulturnim dogaajima u gradu, autor Smiljka Seljin Rez- emisija o filmskoj umetnosti, autor Milica Pejovi Sprint- emisija o sportu, autor Lazar Kurte autora Kovaa Karolja Drum- komercijalna emisija o automobilizmu, autor Miroslav Farka Portal- komercijalna emisija u kojoj se predstavljaju banke i novine iz oblasti bankarstva. Autor Irena Grubii Mobiliranje- komercijalna emisija o mobilnoj telefoniji, autor Staa Keneki Trg mladenaca- emisija u kojoj se prikazuju venanja u matiarskom zdanju u Novom Sadu. Emisija pobuuje veliko interesovanje za sponzorstvo i reklamu, pre svega onih koji prodaju sve to je neophodno za venanja i restorana. Autor Dragana Risti Gastro specijal- komercijalna emisija u kojoj se preporuuju kulinarski recepti, autor Aleksandra ivanovi Input- emisija o ekstremnim sportovima, autor Maja tefan Roxy- emisija o domaoj i stranoj rock muzici, autor Obrad krbi Music on line- kratka forma koja se emituje dnevno, sa najavama koncerata i urki, i izborom hita godine, autor Maja tefan Evo nas kod vas- serijal dokumentarnih emisija o razliitim temama vienim iz ugla

21

Deo filmskog i serijskog programa ojaati, zahvaljujui sponzorima. Tako se sada sredom emituju filmski hitovi, a kupovinu prava za emitovanje omoguila je jedna poznata novosadska firma. Neophodno je proirenje programa, a uskoro bi trebalo da pone emitovanje pre podnevnog programa iz studija, sa aktuelnim gostima, prilozima i ivim ukljuenjima novinara sa terena. U pripremi je i nova scenografija za studio i promena vizuelnog identiteta televizije sa novim picama, dinglovima, maskama. Potrebno je izmetanje predajnika, kako bi se pokrilo vee podruje signalom TV Apolo. Promena sistematizacije radnih mesta, i pregovori oko potpisivanja kolektivnog ugovora sa veinskim sindikatom u kui. Najavljen je i skori poetak procesa privatizacije televizije. Broj zaposlenih prilagoditi stvarnim potrebama televizije. Voditi rauna da sruni i sposobni ljudi vode i rade na televiziji. Motivisati zaposlene da bolje i vie rade, stimulisati ih. 5.2 Kako se prema literaturi preporuuje reavanje takvih problema Da bi se prevazila postojea kriza potrebno je planirati promene. Menaderi se moraju fokusirati na ciljeve, proceniti ih i izraziti princip (Ako menaderi ne znaju kuda idu, ne mogu ni promeniti nita da bi stigli na odredite. Ako ne znaju gde su, ne mogu ni krenuti pravim putem, Duan Risti Upravljanje promenama). Istraivanjima treba utvrditi zahteve korisnika (u ovom sluaju gledalaca), i zaposlenih (stepen zadovoljstva), a potom planirati promene (u njihovo identifikovanje trebalo bi ukljuiti i zaposlene, kako bi se podigao moral i poboljao kvalitet rada). Potrebno je odrediti vremenske rokove za razliite tipove promena i izraditi plan akcije sa isplaniranim detaljima, proverenim sadrajem, uz obezbeivanje da plan zaivi i stalna istraivanja. Pre sprovoenja, plan promena se mora testirati i proveriti. Prilikom izvoenja neophodna je komunikacija o promenama, praenje napretka i spremnost za promene u toku izvrenja programa.

22

U knjizi Voenje promena Don Koter predlae osam faza voenja promena, izvedenih na osnovu najeih greaka koje se ine prilikom njihovog izvoenja. Proces realizovanja korenite promene u osam faza: 1. Razvijanje svesti o neophodnosti promene (ispitivanje trine i konkurentske realnosti. Identifikovanje i preispitivanje kriza, potencijalnih kriza ili najznaajnijih mogunosti) 2. Stvaranje vodee koalicije ( okupljanje grupe koja poseduje dovoljnu mo da vodi promenu, usmeravanje grupe na timski rad) 3. Oblikovanje vizije i strategije (stvaranje vizije koja pomae u usmeravanju promene i razvijanje strategija za ostvarenje vizije) 4. Komuniciranje vizije promene ( Korienje svih moguih oblika komunikacije za irenje nove vizije i strategije. Vodea koalicija kao uzor ponaanja koje se oekuje od zaposlenih) 5. Osamostaljivanje zaposlenih za iroku akciju ( Odstranjivanje prepreka, promena struktura i sistema koji ugroavaju viziju promene, podsticanje rizika i netradicionalnih ideja, aktivnosti i akcija) 6. Ostvarivanje krakoronih uspeha ( Planiranje u pravcu vidljivih poboljanja uspeha, vidljiva priznanja i nagraivanja ljudi koji su omoguili ove uspehe) 7. Konsolidovanje ostvarenih prednosti i pokretanje daljih promena ( Korienje poveanog kredibiliteta u vilju promene svih sistema, struktura i metoda koje se neuklapaju meusobno i u viziju. 8. Unapreenje i razvijanje ljudi koji su u stanju da realizuju promene. Osveavanje procesa novim projektima, temama i ljudima koji sprovode promenu) 9. Usaivanje novih pristupa u kulturu (ostvarivanje novih performansi kroz ponaanje orijentisano na potroaa i produktivnost, izraenije i kvalitetnije liderstvo. Povezivanje novih oblika ponaanja i uspeha organizacija)

23

5.3. Kako bi studenti reili probleme na Televiziji Apolo Pre svega neophodno je izabrati glavnog i odgovornog urednika sa televizijskim iskustvom koji bi osmislio preciznu programsku emu televizije, uzimajui u obzir gledanost pojedinih termina tokom dana i interesovanja gladalaca za pojedine programske segmente. Takoe, i sadanju ulogu lokalnog javnog servisa graana (dosadanja istraivanja su pokazala, kao to smo ve ranije naveli da je informativna emisija Objektiv bila najgledanija na programu TV Apolo). Glavni i odgovorni urednik bi trebalo da bude struan, profesionalan i da potuje zakone i etiki kodeks novinarstva. Dakle, ne bi smeo da bude lan bilo koje politike stanke, a samo nepristrasnim informisanjem televizija moe zadobiti poverenje graana Novog Sada. Izborom glavnog i odgovornog urednika, direktor koji je sada vrilac dunosti te funkcije, mogao bi potpuno da se posveti menaderskom poslu i popravljanju finansijskog stanja u Javnom preduzeu. U Javnom preduzeu zajednike slube, Web redakcija i Info kanal imaju previe zaposlenih u odnosu na obim njihovog posla i broj ljudi zaposlenih u televiziji, a pogotovo novinara u redakciji. Ukupno u ovim slubama radi 23 ljudi, dok zaposlenih i honorarnih novinara (ne raunajui uredniki tim) koji su stalno angaovani na dnevnom programu ima 10. Ukoliko postoji potreba za otputanjem, trebalo bi utvrditi tehnoloki viak u tim sektorima. Do sada su kao tehnoloki viak bili otputani samo iskusni novinari, a u ostalim sektorima niko nije otputen. Takoe, primani su i novi novinari, zato to je nakon otputanja utvreno da nije mogue raditi sa manjim brojem novinara i da se to odraava na program. Poetak procesa privatizacije televizije je neizbean. Televizija osim opreme, imena i zaposlenih sada nema mnogo toga da ponudi buduim vlasnicima. Ne poseduje sopstveni poslovni prostor, ni frekvenciju.
24

 Ulaganja u opremu za rad- kamere, link kamere, montae, emisionu i studijsku tehniku. Pravovremeno i adekvatno odravanje opreme. To bi doprinelo razvoju sopstvene produkcije televizije. Poboljanje imida televizije i vizuelnog identiteta (scenografija, pice, dinglovi, maske). Stvaranje prepoznatljivih TV lica (prezentera, novinara) koji bi stekli poverenje gledalaca i za koje bi se oni vezali Stalno usavranje zaposlenih u televiziji u svim sektorima (urednici, novinari, snimatelji, montaeri i zaposleni u reiji) Potrebno je vie koristiti internu kompjutersku mreu, mail-ove i interni sajt, pre svega zbog poboljanja komunikacije zaposlenih i lakeg i breg rada u pojedinim sektorima (redakcija, montae, reija) Oslanjanje na sopstvenu zaradu, pre svega od marketinga. Nie cene reklamiranja i aurniji saradnici u marketingu, koji bi bili stimulisani procentom od zarade od ugovorenog posla. Vremenom, to bi moglo da doprinese i poveanju plata svih zaposlenih Dobijanje dozvola za poveanje snage i dometa predajnika, kako bi signal pokrivao veu teritoriju, to bi moglo da doprinese i poveanju gledanosti Poboljanje filmskog i serijskog programa. Uvoenje zabavnog i muzikog programa namenjenog razliitim ukusima i uzrastima. Emitovanje vie kratkih zabavnih formi tokom dana i veeri Aktuelan program zasnovan na lokalnim temama i problemima, koji interesuju graane i koje nisu zastupljene na nacionalnim televizijama. U sprovoenju promena u JP Apolo tebalo bi koristiti kombinovano i postepene i radikalne promene. Postepene promene trebalo bi uvoditi u programski deo TV Apolo
25

(programsku emu), kako bi zadrali gledaoce i pridobili nove. Relevantnim ispitivanjima i metodama pouzdanih agencija, trebalo bi utvrditi gledanost pojedinih emisija. One koje imaju malu gledanost trebalo bi ukinuti i na osnovu interesovanja gledalaca uvesti nove emisije. Radikalne promene bi, izmeu ostalog, bile primenjene na smanjenje broja zaposlenih i nova kadrovska reenja prema znanjima i sposobnostima; agresivniji marketinki pristup zarad poveanja zarade; privatizaciju televizije. 5.4 Prednosti i mane ponuenog reenja 5.4.1. Prednosti - Televizija Apolo bi vratila poverenje gledalaca i reputaciju brze, aktuelne i objektivne televizije u ijem programu su zastupljene informacije i teme koje su namenjene svim sugraanima - Pridobijanje novih gledalaca - Poboljanje uslova za rad, kvaliteta i raznovrsnosti programa i sopstvene produkcije - Rad sa najsavremenijom televizijskom opremom (DV tehnologija) - Bolja osposobljenost zaposlenih za rad u skladu sa zahtevom savremenog televizijskog koncepta - Mlada ekipa zaposlenih, spremna da se usavrava - Smanjenje birokratije i nedovoljno efikasnih slubi i redakcija koje optereuju budet Javnog preduzea, i usmeravanje tog novca na tad televizije i zaposlenih u njoj - Manja zavisnost od novca dobijenog od budeta grada, to bi omoguilo nova ulaganja i poveanje plata

5.4.2. Mane

26

- Nesreena situacija u oblasti elektronskih medija na republikom nivou (dodela frekvencija i dozvola za rad) - Neizvesnost zbog ishoda predstojee privatizacije i budunosti televizije - Velik broj lokalnih televizija u gradu, jaka konkurencija. Malo marketinko trite u odnosu na broj televizija, to dovodi do niih cena reklama - Skup kvalitetan filmski i serijski program - Komercijalizacija muzikog programa dovodi do opasnosti od podilaenja najniim ukusima. - Problemi sa opremom (kamere, kompjuteri, montae) i internom mreom

6.0. ZAKLJUAK 6.1. Rezime rada i kratak prikaz reenja

U drutvu koje je u tranziciji i sa nesreenom situacijom u oblasti elektronskih medija, TV Apolo je jedna od mnogih televizija, koju eka promena vlasnike strukture. Iako je televizija poela sa radom pre osam godina i imala ansu da na osnovu savremenih strategija i znanja razvoja, bude koncipirana na modernim i trinim principima, ustaljeni naini razmiljanja i organizacije poslovanja u naoj zemlji su oigledno prevagnuli. Istraivanja belee pad gledanosti televizije. TV Apolo je bila u prednosti nad ostalim televizijama u odnosu na metode rada, zahvaljujui obuci i pomoi IREX-a, posredstvom kog su treneri sa britanskog BBC-ja radili na usavravanju novinara, snimatelja, montaera, urednika, rukovodilaca marketinga i menadmenta preduzea.

27

Ograniavajua okolnost je bila to to je osniva Javnog preduzea Apolo, u ijem sastavu je telavizija, Skuptina grada Novog Sada, koja finasira televiziju iz budeta. Sigurnost dotacija iz budeta moe biti jedan od uzroka injenici, da je od samog poetka, udeo marketinga u finansiranju televizije neznatan. To je donelo i druge probleme televiziji: promena vlasti na lokalnim izborima dovela je i do promene rukovodstva, urednika i novinara. Veina novih kadrova nije imala prethodno televizijsko iskustvo i nije osposobljena za rad u savremenim medijskim sistemima. Takoe, kako je osniva Skuptina grada, u Apolu je do pre godinu dana negovan koncept informativne televizije i lokalnog javnog servisa, a istraivanja su pokazala da je informativna emisija Objektiv bila najgledanija. Od tog koncepta sada se delimino odstupilo, promenjen ureivaki princip i pristup temama, i informativni program Apola sada ne izaziva toliko interesovanje gledalaca. Istovremeno je zapoeta promena programske eme uvoenjem novih emisija, ali pitanje je koliko sa novim konceptom moe konkurisati ostalim lokalnim televizijama koje su od samog poetka program zasnivale na zabavnim i lakim sadrajima. Za reavanje situacije TV Apolo neophodno je izabrati glavnog i odgovornog urednika sa televizijskim iskustvom, koji bi osmislio preciznu programsku emu televizije, uzimajui u obzir gledanost pojedinih termina tokom dana i interesovanja gladalaca za pojedine programske segmente. Takoe, i sadanju ulogu lokalnog javnog servisa graana. Direktor bi trebao da se posveti menaderskom poslu i popravljanju finansijskog stanja u Javnom preduzeu. Trebalo bi zapoeti sa procesom privatizacije televizije, ulagati u opremu i usavravati zaposlene. Takoe, poboljati imid i vizuelni identitet televizije, i stvoriti prepoznatljiva TV lica. Pojaanje signala i dometa predajnika je jedan od preduslova za veu gledanost i bolje marketinko poslovanje.

28

29