Plan Upravljanja Otpadom - SWISS PAPIER DOO RAČA

ОПЕРАТЕР
Swiss papier d.o.o. Rača

Краља Петра Првог бр.7
РАДНИ ПЛАН ПОСТРОЈЕЊА ЗА УПРАВЉАЊЕ

ОТПАДОМ
ПРЕДУЗЕЋА SWISS PAPIER DOO RAČA
Крагујевац, мај 2019. године

.

ОПЕРАТЕР Рача
Краља Петра Првог бр.7
ECOLogica URBO d.o.o.

ИЗРАДА ЕЛАБОРАТА Крагујевац
Саве Ковачевића 3/1
ОДГОВОРНО ЛИЦЕ Евица Рајић

ОБРАЂИВАЧА директор
Евица Рајић,
дипл. еколог
Тијана Цветковић Миловановић,

мастер еколог
Светлана Ђоковић,
дипл. еколог
РАДНИ ТИМ
Јелена Стефановић,
мастер пејзажни архитекта
Сања Андрејић,
мастер еколог
Звездана Новаковић,
мастер инж. технологије
Радни план постројења за управљање отпадом Swiss papier d.o.o. Rača

ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА

ТЕКСТУАЛНИ ДЕО

Садржај:
1.0. ОПИС ЛОКАЦИЈЕ ......................................................................................................................................1
1.1. ИНДЕНТИФИКАЦИЈА ИЗВОРА РИЗИКА.................................................................................................................. 3
1.2. УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ – РАД У ПОСТРОЈЕЊУ ...................................................................................................... 5
1.3. ВРСТЕ ОТПАДА ................................................................................................................................................ 6
1.4. РАДНО ВРЕМЕ ПОСТРОЈЕЊА .............................................................................................................................. 7
2.0. ОПИС ПОСТРОЈЕЊА .................................................................................................................................8
2.1. ОПРЕМЉЕНОСТ ПОСТРОЈЕЊА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ И КОНТРОЛУ ЗАГАЂЕЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЗДРАВЉА ЉУДИ ............. 10
3.0. ИНФРАСТРУКТУРНА ОПРЕМЉЕНОСТ ЛОКАЦИЈЕ ПОСТРОЈЕЊА ........................................................... 13
3.1. ВОДОСНАБДЕВАЊЕ ........................................................................................................................................ 13
3.2. КАНАЛИЗАЦИОНИ СИСТЕМ.............................................................................................................................. 13
3.3. ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА ................................................................................................................... 13
3.4. ЕЛЕКТРО ИНСТАЛАЦИЈЕ .................................................................................................................................. 14
3.5. ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ЛОКАЦИЈЕ И ОГРАДА ................................................................................................................... 14
4.0. РАД ПОСТРОЈЕЊА - ТЕХНОЛОГИЈА РАДА .............................................................................................. 15
4.1. ПРИЈЕМ ОТПАДА ........................................................................................................................................... 17
4.2. ПРОЦЕДУРЕ КОНТРОЛЕ ................................................................................................................................... 17
4.3. ПРОЦЕС ТРЕТМАНА ОПАСНОГ ОТПАДА .............................................................................................................. 17
4.4. УЗОРКОВАЊЕ И ИСПИТИВАЊЕ ОТПАДА ............................................................................................................. 17
4.5. СИСТЕМ ЗА МЕРЕЊЕ КОЛИЧИНЕ ОТПАДА ........................................................................................................... 18
4.6. СКЛАДИШТЕЊЕ ОПАСНОГ ОТПАДА ................................................................................................................... 18
5.0. КОНТРОЛА ЗАГАЂЕЊА ........................................................................................................................... 19
5.1. МОНИТОРНИГ И ИЗВЕШТАВАЊЕ О САСТАВУ ОТПАДА ........................................................................................... 19
5.2. МОНИТОРИНГ И ИЗВЕШТАВАЊЕ О ЕМИСИЈИ ГАСОВА ........................................................................................... 19
5.3. МОНИТОРИНГ И ИЗВЕШТАВАЊЕ О КВАЛИТЕТУ ОТПАДНИХ ВОДА ........................................................................... 20
5.4. МОНИТОРИНГ И ИЗВЕШТАВАЊЕ О КВАЛИТЕТУ ПОДЗЕМНИХ ВОДА ......................................................................... 21
5.5. МОНИТОРИНГ И ИЗВЕШТАВАЊЕ О КВАЛИТЕТУ ЗЕМЉИШТА .................................................................................. 21
5.6. МОНИТОРНИГ И ИЗВЕШТАВАЊЕ О МЕТЕОРОЛОШКИМ УСЛОВИМА ........................................................................ 21
6.0. УПРАВЉАЊЕ И МОНИТОРИНГ УСЛОВА У ПОСТРОЈЕЊУ....................................................................... 22
6.1. КОНТРОЛА, МОНИТОРИНГ И ИЗВЕШТАВАЊЕ О СУСПЕНДОВАНИМ ЧЕСТИЦАМА ........................................................ 22
6.2. КОНТРОЛА НЕПРИЈАТНИХ МИРИСА ................................................................................................................... 22
6.3. КОНТРОЛА МОНИТОРИНГА БУКЕ....................................................................................................................... 22
7.0. ДОКУМЕНТАЦИЈА О ЛОКАЦИЈИ ............................................................................................................ 23

1
1.0. Опис локације

Оператер, Swiss papier d.o.o. Rača, планира да на кп.бр. 90/1 КО Рача, општина Рача,
реализује постројење за третман отпадних вишеслојних амбалажних материјала,
односно производњу тоалет папира, убруса, салвета и сл.
Предметна локација, са већ изграђеним објектима, се налази северозападно у односу

на административни центар општине Рача, на кп.бр. 90/1 КО Рача. Просторно -
положајно, комплекс постројења за третман отпадних вишеслојних амбалажних
материјала се налази на удаљености од око 500 m од општинског центра, са леве
стране улице Краља Петра Првог, у индустријској зони општине Рача, у оквиру
некадашњег индустријског комплекса приведног душтва „Изолма”. Локација
предметног Пројекта захвата површину од 1 ha 16 a 73 m2.
Непосредно окружење локације чине:

 северно на удаљености од око 300 m и источно, на удаљености од око 50m
предметна локација се граничи са улицом Краља Петра Првог,
 северно на око 200 m и источно на око 50 m преко улице Краља Петра Првог
налaзи се стамбено насеље са претежно индивидуалним стамбеним објектима,
 северозападном страном предметна локација се граничи са парцелом на којој је
изграђен индустријски комплекс за производњу кабловских инсталација за
аутомобилску индустрију у оквиру компаније „Yura Corporation” d.o.o.,
 северозападно, уз границу локације налази се приступни пут који повезује
комплекс са улицом Краља Петра Првог,
 југоисточно од производног објекта предметног пројекта, на удаљености од око
50 m налази се локално фудбалско игралиште,
 југоисточно, преко парцеле која се користи као фудбалско игралиште , налазе
се стамбени објекти,
 јужно и југозападно од предметне локације налазе се неизграђене парцеле чија
је намена пољопривредно земљиште,
 на око 600 m југозападно од границе комплекса (правцем тока југоисток -
северозапад) протиче поток који се улива у реку Рачу.
Слика бр. 1: Комплекс Swiss papier d.o.o. Rača
Радни план постројења за управљање отпадом

2
Слика бр. 2: Приказ фотографија комплекса Swiss papier d.o.o. Rača (јужно, западно,
северно и источно)
Приступ комплексу је обезбеђен из улице Краља Петра Првог, приступном

саобраћајницом са северозападне стране. Комплекс је ограђен, са портирницом и
контролисаним улазом. Унутрашњост комплекса је избетонирана са интерним
саобраћајницама, паркинг простором и зеленим површинама.
Локација је у потпуности инфраструктурно опремљена (систем за снабдевање водом,

систем за снабдевање електричном енергијом, телекомуниокациони систем).
Санитарно фекалне воде се интерном канализацијом одводе у водонепропусну
септичку јаму одговарајућег капацитета до могућности прикључења на јавну фекалну
канализацију. Потребне количине електричне енергије обезбеђене су прикључком на
електродистрибутивну мрежу.
Микроклиматски услови на локацији су део климатских карактеристика и

метеоролошких показатеља шире просторне целине. Предметни комплекс, односно
постројење за третман вишеслојних амбалажних материјала, са пратећим садржајима
и инфраструктуром, припада сеизмичкој зони од 8˚MCS.
У комплексу Swiss papier d.o.o. нису идентификовани показатељи нестабилности

терена, појаве клизишта, слегања терена, ерозије. Носивост терена је
задовољавајућа. Такође, не постоје заштићене, евидентиране за заштиту и угрожене
биљне и животињске врсте, коридори, миграциона подручја и станишта, споменици
природе, вредни садржаји са аспекта биодиверзитета и очувања аутохтоности.
Заштићена културна добра и археолошка налазишта нису евидентирана на локацији и
непосредном окружењу.

3
1.1. Индентификација извора ризика
Методологија за процену опасности, односно ризика од хемијског удеса и од

загађивања животне средине, прописана је Правилником о Регистру хемикалија („Сл.
гласник РС” бр. 16/16, 6/17 и 117/17), Правилником о Листи опасних материја и
њиховим количинама и критеријумима за одређивање врсте докумената које израђује
оператер севесо постројења односно комплекса („Сл. гласник РС”, бр. 41/10, 51/15 и
50/18) и Правилником о садржини обавештења о новом севесо постројењу, односно
комплексу, постојећем севесо постројењу, односно комплексу и о трајном престанку
рада севесо постројења, односно комплекса („Сл. гласник РС”, бр. 41/10).
Процена опасности од хемијског удеса, планирање мера припреме за могући удес и

мера за отклањање последица удеса, врши се када су опасне материје које могу
изазвати удес присутне у количинама једнаким или већим од наведених у складу са
напред наведеним Правилницима.
Методологија управљања ризиком од удеса обухвата:

 aнализу опасности од удеса која обухвата:
 идентификацију опасности,
 анализу последица,
 процену ризика,
 мере превенције, приправности и одговара на удес;
 планирање мера отклањања последица од удеса.
Према напред наведеним правилницима, у предметном комплексу нису присутне
опасне материје у количинама које могу довести до хемијског удеса са значајним
последицама по људско здравље и квалитет животне средине, те процена ризика од
удеса, за предметни комплекс, није потребна.
На основу анализе предметне технологије, анализе карактеристика објеката и услова

на локацији и комплексу, процењује сe да су могући акциденти (мале вероватноће
настанка) пожар, процуривање и просипање нафтних деривата и потенцијално
изливање технолошких отпадних вода.
Пожар, као потенцијални акцидент, имаће малу вероватноћу појављивања са малим

последицама и неће представљати фактор угрожавања животне средине и
становништва у ширем окружењу. У случају пожара као потенцијално угрожени, од
ослобађања и ширења отровних материја, идентификовани су следећи објекти и
супстрати животне средине:
 запослени у комплексу и затечени корисници услуга,
 објекти на комплексу и објекти у непосредном окружењу.
Ниво концентрације загађујућих материја у димном облаку, који настаје као последица
пожара, зависиће од временских услова. При неутралним и нестабилним
стратификацијама атмосфере, највећа концентрација ће бити при тлу у релативној
близини запаљеног објекта и то до растојања од 20 његових висина, честице из облака
дима се временом таложе и падају на околни простор. На овај начин би дошло до
извесног загађења простора. Загађујуће материје настале удесом делују штетно на
људски организам, пре свега на респираторни тракт. Дужим боравком у загађеној
атмосфери могућа је појава нових систематских обољења, алергија, астме, тровања и
друго. Међутим, обзиром да је овакво удесно загађење ваздуха релативно
краткотрајно, предвиђа се да неће доћи до настанка неких тежих обољења. Код људи
непосредно присутних на месту удеса може доћи до озбиљних повреда због
механичког озлеђивања, опекотина веће површине коже и тежег степена гушења услед
удисања отровних гасова, контакта са електропроводницима, све са могућим смртним

4
исходом.
У случају удеса овог типа, долази до ослобађања велике количине енергије у

атмосферу у виду топлоте. Ово повећава унутрашњу топлоту - долази до термичког
оптерећења. Сви ови утицаји су краткотрајни, па немају дужи ефекат на стање
животне средине. Загађујуће материје делују штетно на флору и фауну. Токсично
деловање на биљке везано је за разградњу хлорофила и поремећај асимилације.
Осим тога, таложење чађи и прашине на лисним површинама омета процес
фотосинтезе. Не постоји могућност преношења пожара на зоне становања.
Из наведених разлога посебна пажња се мора посветити противпожарној заштити,

избору и размештају средстава за гашење пожара. Основна противпожарна опрема за
гашење почетног пожара састоји се од:
 мобилних апарата за гашење пожара;
 хидрантске мреже;
 остале опреме.
Просипање и процуривање нафтних деривата из транспортних средстава на
локацији је потенцијални акцидент са вероватноћом повременог јављања. Најчешћи
узроци су саобраћајни удес на локацији, квар на транспортним средствима, цурење на
перфорацијама. При цурењу из транспортних и других возила може истећи
максимално садржај једног резервоара. Као последица, на подлози (платоу,
манипулативној површини) се ствара нафтна мрља. Обзиром на количину и малу
испарљивост дизел горива нема опасности од загађења ваздуха. Мере превенције
овог типа акцидента су редовна контрола исправности средстава рада и механизације
и поштовање технолошке дисциплине. Такође, као мера заштите у случају акцидентног
испуштања нафтних деривата на локацији мора бити постављен суд са сорбентом
(песком/пиљевином/зеолитом) за поступање у случају акцидента. За случај просипања
или процуривања нафтних деривата, предвиђен је сорбент (песак/пиљевина/зеолит) и
крпе/пуцвал, којима ће се нафтни дериват покупити и одложити у херметички
затворено буре, које се налази на месту предвиђеном за одлагање опасног отпада.
Тако настали отпад ће се предавати овлашћеном оператеру који поседује дозволу за
управљање опасним отпадом, уз евиденцију и Документ о кретању опасног отпада.
Изливање технолошких отпадних вода, вода се у оквиру предметног пројекта користи

за квашење и прање секундарних сировина као и за расхлађивање. Технолошке линије
за прераду отпадних вишеслојних амбалажних материјала су опремљене системом за
рециркулацију воде. У оквиру технолошких линија обезбеђен је кружни ток технолошке
воде, чиме се потрошња воде за технолошке потребе своди на минимум. Највећи
губици воде су на папир машини, при обављању технолошке операције сушења
папира.
У оквиру редовног рада предметног технолошког процеса нема генерисања и

изливања технолошких отпадних вода, осим у случају акцидента. У циљу спречавања
негативних утицаја, изведена је интерна технолошка канализациона мрежа за
контролисано прикупљање и механичко пречишћавање технолошких отпадних вода у
сепаратору-таложнику отпадних вода, који се налази у производној хали.

5
1.2. Управљање отпадом – рад у постројењу
Комплекс на коме ће се вршити управљање отпадом заузима површину од 1 ha 16 a 73

m2. На локацији је изграђен производни објекат - индустријска хала, у оквиру кога је
инсталирана је савремена техничко-технолошка опрема за рециклажу папира, односно
картона из вишеслојних амбалажних материјала и производњу тоалетног папира за
даљу комерцијалну употребу. Производни објекат - индустријка хала, обухвата:
 производну халу 1 (халу са анексом уз халу са којом чини јединствену целину),
површине 1.806,41m², у оквиру које је инсталирана и пуштена у рад једна
технолошка линија за третман-рециклажу отпадног вишеслојног материјала, а у
току је монтажа друге идентичне технолошке линије;
 производну халу 2, површине 760,27 m2, у оквиру које се планира инсталирање
технолошке опреме за конфекционирање и комерцијално паковање тоалетног
папира који се производи у хали 1;
 надстрешницу, површине 71,80 m²;
 подрумски део, површине 404,61 m², у оквиру којег је инсталиран мањи део
технолошке опеме;
 просторију у којој је инсталирана трафостаница, површине 32,20 m²;
 два санитарна чвора, укупне површине 30,32 m²;
 котловско постројење.
У предметном комплексу врши се третман некоришћеног отпадног вишеслојног
амбалажног материјала који настаје у производним погонима вишеслојних амбалажних
материјала као тзв. „шкарт” производ и чиста отпадна целулоза из фабрике папира.
Тетрапак и целулоза се складиште у дворишту фирме.
Спаковане сировине обележавају се

стављањем натписа који садржи:
назив и седиште или регистровани
знак генератора отпада, назив и
ознаку сировине према усвојеној
номенклатури, садржај нечистоћа,
количину, контролни број, датум
отпреме и потпис одговорног лица.
У оквиру постројења за управљање

отпадом Оператер је уредио
одговарајући простор, односно
бетонски плато, на којем се
обављају активности у функцији
привременог складиштења отпадног
вишеслојног амбалажног материјала
и целулозе, који се допремају Слика бр. 3: отпадни вишеслојни амбалажни материјал
и целулоза
упаковани.
На складишном платоу се не врши прање и било која врста третмана отпада, тако да
не долази до растурања отпада и настајања отпадих вода оптерећених загађујућим
материјама.
За све врсте отпада на локацији оператер поседује Уверење о карактеру отпада,

односно Извештај о испитивању отпада.

6
1.3. Врсте отпада
У оквиру предметног постројења за управљање отпадом, oператер, Предузеће Swiss

papier d.o.o., обавља делатност складиштења и третмана неопасног отпада, односно
вишеслојних амбалажних материјала и целулозе, који се користе у технолошком
процесу производње тоалет папира, убруса и сл.
Капацитет постројења за третман отпада, односно прераду напред наведених врста

отпада је 580 t на месечном нивоу. У Табели бр.1 приказане су врсте отпада у оквиру
пословног комплекса Swiss papier d.o.o. Rača.
Табела бр. 1: Приказ врсте отпада у оквиру пословног комплекса Swiss papier d.o.o.
Индексни
Класификација Поступање са Докуметација за
Назив отпада број
отпада отпадом отпад
отпада
Механички издвојени Евиденција
непотребни састојци количина,
при производњи пулпе 03 03 07 Неопасан отпад Третман отпада Документ о
од отпадног папира и кретању отпада
картона
Остаци влакана, Евиденција
муљеви од влакана, количина,
03 03 10 Неопасан отпад Третман отпада
пуниоца и превлака из Документ о
механичке сепарације кретању отпада
Евиденција
Привремено количина,
Муљеви из третмана складиштење Документ о
отпадне воде на месту 03 03 11 Неопасан отпад до предаје кретању отпада,
настајања оператеру на Уговор о
даљи третман преузимању
отпада
Привремено количина,
Отпади који нису складиштење Документ о
другачије 03 03 99 Неопасан отпад до предаје кретању отпада,
специфицирани оператеру на Уговор о
даљи третман преузимању
отпада
Пепео, шљака и количина,
Привремено
прашина из котла Документ о
складиштење
(изузев прашине из 10 01 01 Неопасан отпад кретању отпада,
до предаје
котла наведене у 10 01 Уговор о
оператеру на
04) преузимању
даљи третман
отпада
Папирна и картонска количина,
амбалажа Документ о
кретању отпада
Композитна амбалажа количина,
(вишеслојна) Документ о
количина,
Папир и картон 19 12 01 Неопасан отпад Третман отпада
Документ о

7
Оператер је у обавези да на локацији управља отпадом на начин прописан Законом о

управљању отпадом („Сл. гласник РС”, бр. 36/09, 88/10 и 14/16), Правилником о
условима и начину сакупљања, транспорта, складиштења и третмана отпада који се
користи као секундарна сировина или за добијање енергије („Сл. гласник РС”, бр.
98/10) и Правилником о категоријама, испитивању и класификацији отпада („Сл.
гласник РС”, бр. 56/10) .
1.4. Радно време постројења
Радно време у оквиру којег се обављају активности на сакупљању, складиштењу и

преради отпадних пластичних материјала је у три смене, 24 часа дневно, 7 дана у
недељи.

8
2.0. Опис Постројења

Оператер Swiss papier d.o.o. Rača, планира да делатност управљања отпадом обавља
на локацији која се налази на кп.бр. 90/1 КО Рача, општина Рача, у оквиру некадашњег
приведног душтва „Изолма” за производњу стакленог флиса, у индустријској зони
општине Рача.
На предметној локацији се налазе следећи објекти и садржаји:

 производни објекат – производна хала у којој се врши рециклажа папира и
картона и производња тоалетног папира, убруса и сл.
 акумулациони резервоар воде за технолошке потребе,
 котловско постројење,
 магацински објекат,
 радионица,
 таложник-сепаратор технолошких отпадних вода у производној хали,
 септичка јама,
 портирница,
 интерне саобраћајнице,
 ограда са улазно-излазном капијом,
 уређене зелене површине.
Слика бр. 4: Ситуациони приказ предметног Пројекта

9
Слика бр. 5: Копија плана
У близини објекта број 1-производнe хале, са њене југоисточне стране, налази се

објекат број 2 -магацински објекат, спратности - високо приземље, који ће се користити
за складиштење финалног производа. Са југозападне стране производне хале налази
се објекат број 3- приземни објекат површине 150 m2 који ће се користити као
радионица за поправку и одржавање опреме. Објекат број 4 - базен за воду капацитета
200m³, који служи као акумулација за гашење пожара. Објекат број 5 је портирница.
Објекти комплекса Постројења за третман отпадних вишеслојних амбалажних

материјала су приземни (П+0), грађени од чврстог материјала, у основи од бетона.
Производни објекат у грађевинском смислу представља индустријску халу, спратности
- високо приземље са подрумом, као техничком етажом у једном делу хале. Објекат је
слободностојећи, габарита 65,48x43,32m.
Објекат број 1-Производна хала, обухвата:

 производну халу 1 (халу са анексом уз халу са којом чини јединствену целину),
површине 1.806,41 m², у оквиру које је инсталирана и пуштена у рад једна
технолошка линија за третман-рециклажу отпадног вишеслојног материјала, а у
току је монтажа друге идентичне технолошке линије;
 производну халу 2, површине 760,27 m2, у оквиру које се планира инсталирање
технолошке опреме за конфекционирање и комерцијално паковање тоалетног
папира који се производи у хали 1;

10
 надстрешницу, површине 71,80 m²;

 подрумски део, површине 404,61 m², у оквиру којег је инсталиран мањи део
технолошке опеме;
 просторију у којој је инсталирана трафостаница, површине 32,20 m²;
 два санитарна чвора, укупне површине 30,32 m²;
 котловско постројење - користи се у технолошком процесу производње.
Инсталиран котао је на чврсто гориво (угаљ). Котларница је опремљена
димњаком одговарајућег отвора и висине, као и уређајем за пречишћавање
продуката сагоревања.
Хала је променљиве висине у приземљу од 6,40 - 7,00 m. Улаз у производну халу 1
остварује се са троје двокрилних врата, једним роло вратима и двоје једнокрилних
врата, а улаз у производну халу 2 остварује се са двоје двокрилних врата. Између хале
1 и хале 2 комуникација се осварује са роло вратима, двокрилним и једнокрилним
вратима. Између производне хале 1 и производне хале 2 изведен је преградни зид са
зиданим парапетом висине h= 90 cm и панелом од ТР лима са термоизолацијом.
Опрема и уређаји који ће се користити на локацији оператера Swiss papier d.o.o.:

 3 виљушкара,
 1 утоваривач,
 ваг капацитета до 1500 kg,
 транспортна трака,
 млинови (2 комада),
 3 вертикална одвајача алуминијума и пластике,
 центрифуга,
 фини пречистач,
 угушћивач,
 5 резервоара запремине 32 m3,
 прихватни резервоар,
 машина за производњу папира,
 2 конусна резервоара за воду запремине 32 m3,
 контејнери.
2.1. Опремљеност постројења за спречавање и контролу загађења

животне средине и здравља људи
У технолошком процесу производње се користи котловско постројење као једини

стационарни емитер загађујућих материја у ваздух. Инсталирано котловско постројење
је опремљено савременим инсталацијама и системима (горионик, систем за
подешавање односа ваздух-гориво и рециркулацију топлог ваздуха и др.) који
омогућавају контролисано вођење процеса сагоревања и висок степен оксидације,
односно сагоревања чврстог горива, што је основни услов за смањење концентрације
загађујућих материја у продуктима сагоревања горива.
Према члану 4. Уредбе о граничним вредностима емисије загађујућих материја у

ваздух из постројења за сагоревање („Сл. гласник РС”, бр. 6/16) одређено је да
постројења за сагоревање чврстих горива топлотне снаге испод 1-50MW спадају у
групу средњих постројења.
Праћење параметара на основу којих се могу утврдити негативни утицаји на квалитет

ваздуха вршиће се у складу са Уредбом о мерењу емисије загађујућих материја у
ваздух из стационарних извора загађивања („Сл. гласник РС”, бр. 5/16), Уредбе о
граничним вредностима емисије загађујућих материја у ваздух из постројења за
сагоревање („Сл. гласник РС”, бр. 6/16) и Уредбом о условима за мониторинг и
захтевима квалитета ваздуха („Сл.гласник РС”, бр. 11/10, 75/10 и 63/13). Обавеза

11
оператера је да при редовном раду Постројења за третман отпадних вишеслојних

амбалажних материјала ангажује акредитовану лабораторију која ће вршити редовно
мерење и праћење емисије загађујућих материја у продуктима сагоревања горива на
емитеру котларнице, у складу са напред наведеним Уредбама и Правилником о
условима за издавање дозволе за мерење квалитета ваздуха и дозволе за мерење
емисије из стационарних извора загађивања („Сл. гласник РС”, бр. 1/12).
Карактеристике уређаја за смањење емисије приказане су у Табели бр. 2.
Табела бр. 2. Подаци о уређајима за смањење емисије
Опис Одвајач чврстих материја Одвајач чврстих материја
Произвођач ZOZEN BOILER XTD-4 ZOZEN BOILER 674-18
Тип Циклонски отпрашивач Водени скрубер

3 3
Капацитет 12000 m /h 12000 m /h
Тежина 1200kg 5550kg
Ефикасност 95% 98%
Емисија продуката сагоревања горива, услед обављања саобраћајних активности у

функцији рада постројења, не може довести до погоршања квалитета ваздуха на
локацији предметног постројења и у окружењу, обзиром да су саобраћајне активности
ретке (повремене), а број ангажованих возила мали. Обзиром да се користе савремена
возила, са моторима који имају веома висок степен оксидације при сагоревању горива,
количина штетних материја која се ослобађа сагоревањем горива у атмосферу, не
може довести до значајнијег повећања концентрација загађујућих материја на
предметној локацији и у окружењу.
Узимајући у обзир напред наведене техничко-технолошке карактеристике постројења,

карактеристике локације и окружење постројења, може се закључити да неће доћи до
значајнијег утицаја на ваздух околине емисијом загађујућих материја при третману
отпадних вишеслојних амбалажних материјала.
Са предметног постројења не долази до испуштања технолошких отпадних вода. Вода

се у технолошком процесу користи за квашење и прање сировина као и за
расхлађивање. У оквиру технолошких линија за прераду отпадних вишеслојних
амбалажних материјала обезбеђен је кружни ток технолошке воде (рециркулација),
чиме се потрошња воде за технолошке потребе своди на минимум. Највећи губици
воде су на папир машини, при обављању технолошке операције сушења папира. У
оквиру редовног рада предметног технолошког процеса нема генерисања и изливања
технолошких отпадних вода, осим у случају акцидента. У циљу спречавања могућих
акцидената и потенцијалних негативних утицаја, изведена је интерна технолошка
канализациона мрежа за контролисано прикупљање и механичко пречишћавање
технолошких отпадних вода у сепаратору-таложнику отпадних вода, који се налази у
производној хали.
На складишном платоу се не врши прање и било која врста третмана отпада, тако да
не долази до растурања отпада и настајања отпадних вода оптерећених загађујућим
материјама.
Санитарно-фекалне отпадне воде се прикупљају интерном фекалном канализационом

мрежом и одводе у водонепропусну септичку јаму, одговарајућег капацитета, као
прелазно решење до прикључења на јавни фекални канализациони систем.
Атмосферске воде са кровова објеката, као чисте, испуштаће се системом олука, без

12
претходног пречишћавања, на околне зелене површине. Са манипулативних платоа и

интерних саобраћајница атмосферске воде које могу бити зауљене биће спроведене
кроз сепаратор масти и уља, а потом упуштане у крајњи реципијент. На овај начин
негативни утицаји на земљиште, површинске и подземне воде биће спречени.
У оквиру напред описаног погона за прераду вишеслојних отпадних амбалажних

материјала користе се машине и уређаји који представљају значајне изворе буке
(електромотори, мешалице, пресе, пумпе и др.) Све машине и уређаји који су
инсталирани налазе се у затвореним просторијама, у оквиру зиданог објекта-хале,
чиме је емисија буке у околину сведена на најмању могућу меру. У непосредном
окружењу се налази јавна саобраћајница на којој се одвија саобраћај високог
интензитета, тако да је постојећи ниво буке значајан. На основу увида на терену не
очекује се да ниво буке која настаје радом предметног Пројекта може довести до
прекорачења нивоа буке у животној средини изнад максимално дозвољеног нивоа.
Објекат је опремљен инсталацијама за напајање објекта водом, електроинсталацијама

са уземљењем, громобранском заштитом и фекалним канализационим инсталацијама.
Предметно постројење је опремљено прописном хидрантском мрежом за гашење

пожара и одговарајућом врстом и бројем противпожарних апарата за суво гашење
пожара, типа С-9 и СО2.
При редовном раду Пројекта морају се поштовати све мере противпожарне заштите
прописане од стране надлежног одељења противпожарне полиције, уз стриктно
поштовање технолошке дисциплине, савесно понашање, чување отпада у
контролисаним, прописаним условима, редовну контролу исправности средстава
противпожарне заштите, обуку и едукацију запослених.
Делатност ће се одвијати у складу са Законом о управљању отпадом („Сл. гласник РС”,

бр. 36/09, 88/10 и 14/16), Правилником о условима и начину сакупљања, транспорта,
складиштења и третмана отпада који се користи као секундарна сировина или за
добијање енергије („Сл. гласник РС”, бр. 98/10), Правилником о категоријама,
испитивању и класификацији отпада („Сл. гласник РС”, бр. 56/10) и Правилником о
начину складиштења, паковања и обележавања опасног отпада („Сл. гласник РС” бр.
92/10).

13
3.0. Инфраструктурна опремљеност локације

постројења
У постојећем стању, локација постројења за управљање отпадом је екипирана
одговарајућом инфраструктуром за предметну делатност.
3.1. Водоснабдевање
Вода ће се користити за технолошке, санитарне и противпожарне потребе.

Водоснабдевање је обезбеђено прикључком интерне водоводне мреже на јавну
водоводну мрежу. У циљу стабилног снабдевања постројења водом за технолошке
потребе инсталиран је акумулациони резервоар воде. У оквиру технолошких линија за
прераду отпадних вишеслојних амбалажних материјала обезбеђен је кружни ток
технолошке воде, чиме се потрошња воде за технолошке потребе своди на минимум.
Највећи губици воде су на папир машини, при обављању технолошке операције
сушења папира.
3.2. Канализациони систем
Санитарно - фекалне отпадне воде се прикупљају интерном фекалном

канализационом мрежом и одводе у водонепропусну септичку јаму, одговарајућег
капацитета, као прелазно решење до прикључења на јавни фекални канализациони
систем. Пражњење водонепропусне септичке јаме је поверено надлежном комуналном
предузећу. У току је прикључење предметне локације на јавну фекалну канализациону
мрежу у складу са Условима ЈКП „Рача”.
3.3. Пречишћавање отпадних вода
Управљање отпадом на наведеној локацији не доводи до генерисања технолошких

отпадних вода. Вода се користи за квашење и прање секундарних сировина као и за
расхлађивање. Поменуте технолошке линије су опремљене системом за
рециркулацију воде. Изливање технолошких отпадних вода је могуће једино у случају
акцидента, односно удесне ситуације на локацији. У циљу спречавања могућих
акцидената и потенцијалних негативних утицаја, изведена је интерна технолошка
канализациона мрежа за контролисано прикупљање и механичко пречишћавање
технолошких отпадних вода у сепаратору-таложнику отпадних вода, који се налази у
производној хали.
Санитарно - фекалне отпадне воде одводиће се интерном канализацијом у

водонепропусну септичку јаму, до прикључења на јавни фекални канализациони
систем.
На интерној саобраћајној инфрастуктури у оквиру предметне локације повремено

долази до настанка зауљених атмосферских отпадних вода. У циљу спречавања
потенцијалног загађивања подземних вода и земљишта, ове воде се морају спровести
до таложника-сепаратора масти и уља, који је постављен на локацији, а потом ће се
упуштати у крајњи реципијент. Чишћење таложника-сепаратора поверити
акредитованој институцији, а поступање са талогом (опасан отпад) мора бити
усаглашено са одредбама Правилника о начину складиштења, паковања и
обележавања опасног отпада („Сл. гласник РС”, бр. 92/10).

14
3.4. Електро инсталације
Електрична енергија се користи за покретање електромотора на машинама и

уређајима у оквиру технолошке опреме као и за осветљење објеката и комплекса.
Потрошња електричне енергије при максималном раду обе технолошке линије за
прераду вишеслојног амбалажног отпада износиће око 800 kW/h.
3.5. Обезбеђење локације и ограда
Приступ комплексу је обезбеђен из улице Краља Петра Првог, приступном

саобраћајницом са северозападне стране. Комплекс је ограђен, са портирницом и
контролисаним улазом.
Слика бр. 6: Приказ портирнице на улазу у комплекс и приступног пута из улице Краља
Петра Првог
Сагледавајући све релевантне параметре на локацији и окружењу, може се закључити

да комунална и инфраструктурна опремљеност локације, омогућава безбедан рад
Оператера.

15
4.0. Рад постројења - технологија рада

Планирани максимални капацитет прераде предметног амбалажног отпада је 580 t на
месечном нивоу. Сировина која се користи за рециклажу је тетрапак амбалажа и
целулоза из фабрике папира. Технолошки процес производње се може поделити на
следеће фазе:
 фаза припреме сировина и
 фаза производње рециклираног папира.
Фаза припреме сировина, сировина тетрапак и целулоза се складиште у дворишту
фирме. Тетрапак амбалажа је отпад из фабрике сокова, а чиста целулоза је отпад из
фабрике папира.
Сировина се помоћу транспортне траке доводи на млинове. У млиновима се меље

(уситњава) и потапа у воду. Уситњена сировина иде на 3 вертикална одвајача
алуминијума и пластике. После тога пумпама се транспортује у бетонски базен (канал)
одакле иде на фини пречишћивач и коначно на угушћивач на коме се обавља цеђење
воде. Вода са угушћивача се враћа
назад у процес у млинове.
Вода из млинова која садржи

алуминијум и пластику се пумпа на
центрифугу где се одваја вода.
Вода се враћа назад у процес
преко млинова. Алуминијум и
пластика представљају чврст
отпад, који се привремено
складишти у кругу фабрике и затим
се збрињава у складу са
прописима из области управљања
отпадом.
Угушћена сировина се препумпава

у први од 5 резервоара запремине
32 m3 сваки. Маса се препумпава
из једног резервоара у други и у
међувремену пролази кроз систем
палпер млинова где долази до
финог уситњавања. Када маса
(пулпа, каша) стигне до петог
резервоара спремна је за прераду.
Овај резервоар је бафер резервоар
за процес прераде.
Слика бр. 6: Шематски приказ припреме сировина

16
Фаза производње рециклираног папира, припремљена сировина се препумпава у

мали прихватни резервоар поред машине за производњу папира. Машина за
производњу папира је габарита 4x20 m, произвођача Krafft Италија. Ова коплексна
машина се састоји из следећих делова: натоп, сито, филц горњи, хауба за сушење,
цилиндар, ваљци. За рад машине је неопходна вода, водена пара, компримовани
ваздух. На крају процеса излази папир у великим ролнама ширине 2,70 m. Машином се
управља преко командне табле која се налази поред машине.
Ролне папира се премотавају на ролне различитих формата у складу са захтевима

тржишта. Отпадни папир који настаје при овој операцији се враћа назад у процес, у
млинове на уситњавање. Ролне рециклираног папира се умотавају у ПЕ стреч фолију,
након чега се врши палетирање готовог производа – папира у ролнама.
Слика бр. 7: Шематски приказ производње
За рад машине, у технолошком процесу производње папира, потребна је вода, која се

добија из градског водовода.
На почетку процеса производње (start-up) систем се пуни водом преко млинова. Када
се млинови напуне водом, вишак одлази у прихватне резервоаре за воду (2 ком.)
запремине 35 m3 сваки. Ови резервоари служе за снабдевање воде целог погона. Са
друге стране, сав вишак воде са машине за производњу папира скупља се у бетонске
канале испод машине и препумпава се у ове резервоаре. Истовремено машина се
снабдева водом из ових резервоара. Дакле, сав вишак воде из погона рециркулише у
ова два резервоара, тако да се ствара један затворен систем из кога се под нормалним
условима не продукују отпадне воде.
Прихватни резервоари имају купасто дно, тако да служе и као таложнице. Талог се
повремено испушта и као чврст отпад се складишти на дефинисаном месту у кругу
фабрике, а затим се збињава у складу са Законом о управљању отпадом („Сл. гласник
РС“, бр. 36/09, 88/10 и 14/16).
У систем се преко млинова стално додаје нова вода јер се на машини за производњу
папира губи вода (око 50%) током процеса сушења, као водена пара која одлази у
атмосферу. У случају да се у систему нађе вишак воде или дође до акцидента, вода се

17
скупља у бетонском резервоару који је лоциран у погону, одакле се евакуише са

комплекса у складу са условима надлежног комуналног предузећа.
За рад машине, поред воде, неопходна је и водена пара која се производи у парном
котлу. Парни котао је лоциран ван погона, испод надстрешнице и као енергент користи
угаљ. Притисак паре је 3bar-a, а потрошња паре је 2 t водене паре/t папира. Потрошња
угља је 140 – 170 kg по тони произведеног папира.
Вода за снабдевање парног котла се омекшава у систему за омекшавање воде који се

налази у погону.
4.1. Пријем отпада
Допремање отпада врши се теретним транспортним возилима (камионима, комби,

пикап возила) којима се врши транспорт директно у комплекс, где се врши и пријем
отпада.
Пријем отпада подразумева допремање тетрапак амбалаже и целулоза из фабрике

папира и привремено складиштење на платоу испод објекта број 1,односно између
објеката број 3 и број 2. Најмања удаљеност објекта и отпада је од 5-10 метара.
Оператер мора имати потписане уговоре са добављачима са којима послује. Такође,

мора поседовати Документ о кретању отпада за сваку количину отпада.
4.2. Процедуре контроле
Процес контроле предметне технологије представља процес визуелне контроле од

стране запосленог лица. Обавеза запослених је да воде дневну евиденцију о количини
отпада.
4.3. Процес третмана опасног отпада
На самој локацији неће се генерисати опасан отпад. Одржавање и поправке

механизације ће се обављати у овлашћеним сервисима, тако да на локацији нема
генерисања отпадних уља и мазива, гума, зауљених крпа, каблова, акумулатора,
отпадних филтера и друге врсте опасног отпада. Такође на локације неће бити
складиштења нафтних деривата, већ ће се возила моторним горивом снабдевати на
оближњим бензинским и пумпним станицама.
4.4. Узорковање и испитивање отпада
Оператер, тетрапак амбалажу и целулозу из фабрике папира, које прерађује, преузима

уз обавезну документацију о кретању отпада, у складу са Правилником о обрасцу
документа о кретању отпада и упутству за његово попуњавање („Сл. гласник РС”, бр.
114/13).
Ради утврђивања састава и опасних карактеристика отпада произвођач отпада,

односно Оператер (уколико произвођач отпада није вршио испитивање) је дужан да
изврши испитивање опасног отпада, као и отпада који према пореклу, саставу и
карактеристикама може бити опасан отпад. Испитивање отпада врши се преко
овлашћене лабораторије.

18
Oбзиром да се Оператер на овој локацији бави неопасним отпадом није потребно

испитивање истог.
Оператер, Swiss papier d.o.o. Rača, поседује:

 Извештај о испитивању отада бр. 2608240301 од 09.09.2016. године, Anahem
laboratorija, којим се за отпад: отпадна фолија/тетрапак, индесног броја 03 03 99,
утврђује карактер: отпада који није опасан;
laboratorija, којим се за отпад: отпадни муљ из процеса третмана отпадног
тетрапака, индесног броја 03 03 11, утврђује карактер: отпада који није опасан;
laboratorija, којим се за отпад: отпадна шљака из котла, индесног броја 10 01 01,
утврђује карактер: отпада који није опасан.
Оператер наведене врсте отпада, које привремено складишти на локацији, предаје
овлашћеном оператеру са којим има закључен Уговор (у прилогу Радног плана).
4.5. Систем за мерење количине отпада (вага)
Када се отпад допрема тешким теретним возилом као што је камион-шлепер, без
обзира што је на месту утовара отпад измерен, врши се поновно мерење на колским
вагама које се налазе у близини комплекса “SWISS PAPIER” и на располагању су за
услужно мерење отпада.Једна колска вага се налази на периферији места Раче у
млину за пшеницу, а друга у селу Сипићу у фирми “Јевтић”.
Мерење отпада који се допрема осталим теретним возилима врши се на ваги-

платформи капацитета 1,5 тона коју поседује Оператер на локацији.
4.6. Складиштење опасног отпада
Током редовног рада, повремено, настајаће опасан отпад који представља отпад из
таложника - сепаратора уља и масти, индексни број отпада 13 05 02* - муљеви из
сепаратора уље/вода. На локацији се неће вршити никакав третман наведеног отпада.
Поступање са тако насталим отпадом мора бити усаглашено са одредбама
Правилника о начину складиштења, паковања и обележавања опасног отпада („Сл.
гласник РС”, бр. 92/10). Тако настали отпад се мора чувати на локацији под посебним
условима надзора и контроле до уступања оператеру који поседује дозволу за
управљање опасним отпадом на даље поступање и третман, уз обавезну евиденцију и
Документ о кретању опасног отпада.
4.7.Складиштење новонасталог отпада после третмана
Новонастали отпад након третмана су пластичне фолије и лепљиве траке, које се у

процесу производње одстрањују, а потом се хидрауличном пресом од 10 тона пресују у
четвртасте бале које се складиште на физички одвојеном делу платоа за складиштење
примљеног отпада.Након тога се врши предаја Оператеру на даљи третман за
прављење регранулата који се користи за бризгање разних производа. Такође се може
предати и комуналном предузећу за одлагање на депонију.
Отпад-шљака из котла на пару складишти се у покретном контејнеру које преузима

комунално предузеће “АСА”Лапово својим камионом-подизачем за контејнер.Такође
преузимање врши и сиглана “Машинац”из Свилајнац која у свом процесу производње
користи делимично и шљаку за производњу цигле.

19
Отпадни муљ се складишти у сепаратору за отпадне воде и њихово пражњење врши

комунално предузеће “Милош Митровић” из Велике Плане.
Муљ се такође може користити за производњу вишеграмског папира под трговачким

називом “Лепенка”који се користи за производњу регистратора.
Максимални капацитет складишта новонасталог отпада након третмана ;
 пластична фолија-до 50 тона;
 шљака-до 20 тона;
 муљ-до 25 m³ у зависности од финалног производа тј. у зависности која се

врста папира производи јер се у неким врстама папира користи у прозводњи.

20
5.0. Контрола загађења
5.1. Мониторниг и извештавање о саставу отпада
Оператер је у обавези да сагласно одредбама Закона о управљању отпадом („Сл.

гласник РС“, бр. 36/09, 88/10 и 14/16), Правилником о условима и начину сакупљања,
транспорта, складиштења и третмана отпада који се користи као секундарна сировина
или за добијање енергије („Сл. гласник РС”, бр. 98/10), Правилником о категоријама,
испитивању и класификацији отпада („Сл. гласник РС”, бр. 56/10) врши испитивање
отпада.
Такође, Оператер је у обавези да води евиденцију о количинама отпада кроз општу

документацију (отпремнице о преузетом отпаду и сл.), кроз евиденцију о врсти и
количини сакупљеног и ускладиштеног отпада, и попуњава Докуменат о кретању
отпада, при преузимању отпада од генератора отпада.
За делатност управљања неопасним отпадом (складиштење, третман, одлагање)

потребно је успоставити мониторинг отпада и отпадних материја. Прописане мере
еколошког мониторинга спроводити сагласно фазама реализације и динамици
активности на локацији:
 успоставити стални надзор над врстама отпада који ће се допремати на
локацију,
 обавезна је редовна дневна (сменска) контрола стања привремено
ускладиштеног отпада;
 вршити прописно и редовно попуњавање Документа о кретању неопасног
отпада, у складу са Правилником о обрасцу документа о кретању отпада и
упутству за његово попуњавање („Сл.гласник РС” бр. 114/13);
 на крају године доставити извештај Агенцији за заштиту животне средине;
 отпад са својствима опасних материја складиштити у складу са одредбама
Правилника о начину складиштења, паковања и обележавања опасног отпада
(„Сл. гласник РС” бр. 92/10);
 вршити редовно пражњење контејнера за комунални отпад преко надлежног
комуналног предузећа.
5.2. Мониторинг и извештавање о емисији гасова
При раду предметног постројења за управљање отпадом долази до емисије у ваздух

из котловског постројења. Котларница је опремљена димњаком одговарајућег отвора и
висине, као и савременим инсталацијама и системима (горионик, систем за
подешавање односа ваздух-гориво и рециркулацију топлог ваздуха и др.), који
омогућавају контролисано вођење процеса сагоревања и висок степен оксидације,
односно сагоревања чврстог горива, што је основни услов за смањење концентрације
загађујућих материја у продуктима сагоревања горива.
Обзиром на пројектована техничко-технолошка решења не очекује се значајан

негативан утицај гасова из производног погона на ваздух, односно не очекују се
емисије у ваздух у току редовног рада.
У складу са Уредбом о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздух

из постројења за сагоревање („Сл. гласник РС”, бр. 6/16), Носилац Пројекта је дужан
да:

21
 на свим изводима емитера, два пута годишње, преко овлашћене лабораторије

врши контолна мерења емисије и у зависности од добијених резултата да
предузме одговарајуће мере. Сви параметри који се контролишу и прате морају
бити испод прописаних ГВЕ.
Радом транспортних средстава, која користе дизел гориво настаје емисија продуката
сагоревања. То су продукти непотпуног сагоревања дизела који су локалног карактера.
Обзиром да се ради о малој саобраћајној фреквенци, аерополутанти - продукти
сагоревања нафтних деривата у моторима транаспортних возила, испуштаће се без
третмана у атмосферу.
5.3. Мониторинг и извештавање о квалитету отпадних вода
На предметној локацији не долази до испуштања технолошких вода. Обзиром да је

успостављен систем рециркулације и максимално коришћење и уштеда воде као
ресурса, не може се говорити о технолошким водама као извору загађења животне
средине.
У технолошком процесу је могуће изливање технолошких отпадних вода једино у

случају акцидента, односно удесне ситуације на локацији. У циљу спречавања
негативних утицаја, изведена је интерна технолошка канализациона мрежа за
контролисано прикупљање и механичко пречишћавање технолошких отпадних вода у
сепаратору - таложнику отпадних вода, који се налази у производној хали.
Санитарно-фекалне отпадне воде, одводе се у водонепропусну септичку јаму,

одговарајућег капацитета, као прелазно решење до прикључења на јавни фекални
канализациони систем. Пражњење водонепропусне септичке јаме је поверено
надлежном комуналном предузећу. У току је прикључење предметне локације на јавну
фекалну канализациону мрежу у складу са Условима ЈКП „Рача”.
Зауљене атмосферске отпадне воде које настајају на интерној саобраћајној

инфрастуктури одводе се у таложник – сепаратор масти и уља где се врши њихово
пречишћавање до квалитета из водопривредних услова. Чишћење таложника-
сепаратора поверити акредитованој институцији, а поступање са талогом (опасан
отпад) мора бити усаглашено са одредаба Правилника о начину складиштења,
паковања и обележавања опасног отпада („Сл. гласник РС”, бр. 92/10).
У току експлоатације, мониторинг отпадних вода из сепаратора уља се заснива на

узорковању воде на излазу из сепаратора и обради узорака. Обрада узорака се
обавља у овлашћеној лабораторији где се са технолошког аспекта добијају подаци о
квалитету воде, као и закључци о њеним евентуалним променама. Квалитет отпадних
вода мора задовољавати критеријуме прописане Правилником о начину и условима за
мерење количине и испитивање квалитета отпадних вода и садржини извештаја о
извршеним мерењима („Сл. гласник РС”, бр. 33/16).
Неопходна мерења и обраду података вршити на свака три месеца. То су временски

пресеци у јануару, априлу, јулу и октобру. Такође, неопходно је и водити евиденцију о
пражњењу и чишћењу таложника-сепаратора уља и масти.
У смислу мониторинга, Оператер је у обавези да врши испитивање квалитета и

количину отпадних вода пре упуштања у крајњи реципијент. У случају да се утврди
незадоваољавајући квалитет воде након пречишћавања, Оператер је у обавези да
изведе додатне техничке мере пречишћавања.

22
5.4. Мониторинг и извештавање о квалитету подземних вода
Обзиром да на предметној локацији нема продукције отпадних вода које могу условити
загађивање подземних вода није потребно спроводити мониторинг о квалитету
подземних вода.
5.5. Мониторинг и извештавање о квалитету земљишта
Обзиром да су сви платои, манипулативне површине и интерне саобраћајнице

покривене непропусном подлогом (бетон, асфалт), загађење земљишта је готово
немогуће, па зато није потребно ни вршити мониторинг земљишта.
5.6. Мониторниг и извештавање о метеоролошким условима
Делатност коју обавља Оператер, прерада отпадних вишеслојних амбалажних

материјала и селулозе, нема утицаја на метеоролошке услове, па самим тим није
потребно спроводити мониторинг метеоролошких услова.

23
6.0. Управљање и мониторинг услова у постројењу
6.1. Контрола, мониторинг и извештавање о суспендованим честицама
Приликом обављања предметне делатности не настају суспендоване честице које би

имале негативан импакт на животну средину, па није потребно спроводити мониторинг
суспендованих честица.
6.2. Контрола непријатних мириса
Предметна делатност не доводи до продукције непријатних мириса, те стога није

потребно вршити праћење истих, односно мониторинг.
6.3. Контрола мониторинга буке
Бука у предметном комплексу настаје као последица рада машина и уређаја. Све
машине и уређаји који су инсталирани налазе се у затвореним просторијама, у оквиру
зиданог објекта-хале, чиме је емисија буке у околину сведена на најмању могућу меру.
У непосредном окружењу се налази јавна саобраћајница на којој се одвија саобраћај
високог интензитета, тако да је постојећи ниво буке значајан. На основу увида на
терену не очекује се да ниво буке која настаје радом предметног Пројекта може
довести до прекорачења нивоа буке у животној средини изнад максимално
дозвољеног нивоа.
Неопходно је да у случају потребе Носилац Пројекта изврши мерења буке преко

овлашћене организације за мерење буке у складу са Законом о заштити од буке у
животној средини („Сл.гласник РС”, бр. 36/09 и 88/10), Правилником о методама
мерења буке , садржини и обиму извештаја о мерењу буке („Сл. гласник РС”, бр.
72/10), Уредбом о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за
оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној
средини („Сл. гласник РС”, бр. 75/10).

24
7.0. Документација о локацији

Оператер Swiss papier d.o.o. Rača, за предметну локацију располаже следећом
документацијом:
 Извод о регистрацији привредног субјекта, АПР, РС;
 Информација о локацији бр. 353-26/2016-IV-01-2 од 20.09.2016. године, Служба
за урбанизам, изградњу и инспекцијски надзор, Општинска управа Рача,
општина Рача;
 Копија плана Р=1:1000;
 Препис листа непокретности бр. 1302 КО Рача, бр. 925-1-031/2018-1055 од
25.01.2018. године, Служба за катастар непокретности Рача, Републички
геодетски завод;
 Ситуациони план;
 Извештаји о испитивању отпада;
 Уговор о пословно - техничкој сарадњи од 22.09.2016. године;
 Извештај о мерењу емисије загађујућих материја у ваздух, Институт за заштиту
на раду а.д., од фебруара 2017.

Регистар привредних субјеката 5000132459344
БД 97856/2017
Дана, 21.11.2017. године

Београд
Регистратор Регистра привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре, на

основу члана 15. став 1. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре
(„Службени гласник РС“, бр. 99/2011, 83/2014), одлучујући о регистрационој пријави промене
података код Swiss Papier d.o.o. Rača, матични број: 21102687, коју је поднео/ла:
Име и презиме: Предраг Мијатовић
доноси
РЕШЕЊЕ
УСВАЈА СЕ регистрациона пријава, па се у Регистар привредних субјеката региструје

промена података код:
Swiss Papier d.o.o. Rača
Регистарски/матични број: 21102687
и то следећих промена:
Промена пословног имена-односи се на промену седишта:

Брише се:
Swiss Papier d.o.o. Rača
Уписује се:
Swiss Papier d.o.o. Beograd-Novi Beograd
Промена седишта привредног друштва:

Брише се:
Адреса: Краља Петра Првог 7 , Рача , 34210 Рача , Србија
Уписује се:
Адреса: Булевар Михаила Пупина 10Б/2 , спрат 5 , Београд-Нови Београд , 11070 Београд ,
Србија
Образложење
Подносилац регистрационе пријаве поднео је дана 17.11.2017. године регистрациону

пријаву промене података број БД 97856/2017 и уз пријаву је доставио документацију наведену
у потврди о примљеној регистрационој пријави.
Страна 1 од 2
Проверавајући испуњеност услова за регистрацију промене података, прописаних
одредбом члана 14. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре ,
Регистратор је утврдио да су испуњени услови за регистрацију, па је одлучио као у диспозитиву
решења, у складу са одредбом члана 16. Закона.
Висина накнаде за вођење поступка регистрације утврђена је Одлуком о накнадама за

послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре („Сл. гласник
РС“, бр. 119/2013, 138/2014, 45/2015 и 106/2015).
УПУТСТВО О ПРАВНОМ СРЕДСТВУ:

Против овог решења може се изјавити жалба
министру надлежном за положај привредних
друштава и других облика пословања, у року РЕГИСТРАТОР
од 30 дана од дана објављивања на интернет __________________
страни Агенције за привредне регистре, а
преко Агенције. Миладин Маглов
Страна 2 од 2
Naziv dokumenta IZVEŠTAJ O MERENJU EMISIJE ZAGAĐUJUĆIH
MATERIJA U VAZDUH
Poslovno ime i sedište SWISS PAPIER DOO

naručioca posla Kralja Petra Prvog 7
34210 RAČA
Predmet merenja- Povremeno periodično merenje EMISIJE u 2017. na

postrojenje postojedem srednjem postrojenju za sagorevanje –
Kotao na ugalj.
Ovlašdenje Dozvola za merenje emisije iz stacionarnih izvora

zagađivanja Ministarstva poljoprivrede i zaštite
životne sredine broj: 353-01-01408/2016-17 od
18.07.2016. godine
Akreditacija Sertifikat o akreditaciji akreditacionog telo Srbije,

akreditacioni broj 01-073 od 10.06.2016.
Broj radnog naloga 04-04-01-17-0139
Poslovno ime i sedište "Institut za zaštitu na radu" a.d. Novi Sad, Školska 3
izvršioca posla
Šef laboratorije za Goran Kneževid, dipl. ing. teh.

ispitivanje
Novi Sad, Februar 2017. zavedeno:
M.P.
Strana 1 od 25
ADRESA: 21000 Novi Sad, Školska 3; e-mail: institut@institut.co.rs ; web sajt: www.institut.co.rs
TELEFONI: centrala: (021) 421-700, 421-702,421-703, 528-307; fax : 422-435; direktor: 422-436; zamenik direktora: 422-437; NUMPAGES 29
tehnicki rukovodilac: 6613-104; služba za zaštitu životne sredine i obrazovanje: 423-069; gradevinska služba: 6613-059; sektor
ekonomsko finansijskih poslova: 4720-192; sektor pravnih poslova: 427-230; ogranak Šabac: (015) 353-468, 353-460, 369-620 NUMPAGES 27
Broj radnog naloga
Q7-04-03/3 Izveštaj se ne sme umnožavati, izuzev u celini, bez saglasnosti Laboratorije za ispitivanje 04-04-01-17-0139
SADRŽAJ:
1. OPŠTI PODACI O OVLAŠĆENOJ STRUČNOJ ORGANIZACIJI KOJA VRŠI MERENJA .................................. 3

2. OPŠTI PODACI O OPERATERU I POSTROJENJU U KOME SE VRŠE MERENJA......................................... 4
3. OPIS MAKROLOKACIJE I MIKROLOKACIJE O POSTROJENJU ................................................................ 5
4. OPIS POSTROJENJA U KOJEM SE VRŠI MERENJE ................................................................................. 7
4. 1 Opis industrijskog kompleksa ......................................................................................................... 7
4. 2 Tehnički podaci o postrojenjima .................................................................................................... 7
4. 3 Opis tehnološkog procesa u kojem se vrši merenje ....................................................................... 8
4. 4 Podaci o postrojenju, odnosno uređajima za smanjenje emisije ................................................... 8
5. PODACI O POLOŽAJU MERNIH MESTA ................................................................................................ 9

6. PLAN, MESTO I VREME MERENJA ..................................................................................................... 10
7. PODACI O PRIMENJENIM STANDARDIMA ZA MERENJE, MERNIM POSTUPCIMA I VRSTAMA MERNIH
UREĐAJA................................................................................................................................................ 11
7. 1 Standardi i metode ....................................................................................................................... 11
7. 2 Određivanje koncentracije zagađujudih materija ........................................................................ 12
7. 3 Merni uređaji ............................................................................................................................... 13
7. 4 Relevantne zagađujude materije .................................................................................................. 15
7. 5 Devijacije u toku merenja............................................................................................................. 21
8. OPIS USLOVA U TOKU MERENJA ...................................................................................................... 21

9. REZULTATI MERENJA ........................................................................................................................ 22
10. ZAKLJUČAK ..................................................................................................................................... 24
10. 1 Konstatacija izmerenih koncentracija zagađujudih materija ...................................................... 24
10. 2 Preporuke za unapređenje stanja u slučaju prekoračenja GVE ................................................. 24
11. PRILOZI ........................................................................................................................................... 25
Strana 2 od 25
Broj radnog naloga
1. OPŠTI PODACI O OVLAŠĆENOJ STRUČNOJ ORGANIZACIJI KOJA VRŠI MERENJA
OVLAŠĆENA STRUČNA ORGANIZACIJA ZA VRŠENJE MERENJA EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH

MATERIJA U VAZDUH
Naziv INSTITUT ZA ZAŠTITU NA RADU A.D.
Adresa Školska 3, Novi Sad
Pib 101708085
Matični broj 08112517
Tekudi račun HYPO BANKA 165-916-13
Broj telefona 021/421-700; 021/421-702; 021/421-703;
021/528-307
Broj faksa 021/422-435
Elektronska pošta institut@institut.co.rs
Radno vreme od 07:00 do 15:00 ponedeljak-petak

Lice za kontakt Goran Kneževid, dip. inž. teh.
Funkciju koju vrši lice za kontakt Rukovodilac laboratorije za ispitivanje
Broj telefona lica za kontakt 021/421-700 lok. 204
Broj faksa lica za kontakt 021/422-435
Elektronska pošta lica za kontakt goran.knezevic@institut.co.rs
Strana 3 od 25
Broj radnog naloga
2. OPŠTI PODACI O OPERATERU I POSTROJENJU U KOME SE VRŠE MERENJA
OPERATER I PREDMETNA POSTROJENJA

Naziv SWISS PAPIER DOO
Adresa Kralja Petra Prvog 7
34210 RAČA
Broj telefona 034/751-034
Broj faksa 034/751-034
Pib 108968135
Matični broj 21102687
Registarski broj BD 14041
Datum registracije 30.04.2015.
Lice za kontakt Rade Simid
Postrojenja u kojima se vrši Kotao ZOZEN BOILER
merenje
Vrsta postrojenja Postojede srednje postrojenje za sagorevanje
Vrsta merenja emisije Povremeno periodično merenje emisije u 2017. godini
Strana 4 od 25
Broj radnog naloga
3. OPIS MAKROLOKACIJE I MIKROLOKACIJE O POSTROJENJU
MAKROLOKACIJA KOMPLEKSA
Opis Opština Rača je jedna od sedam opština Šumadijskog okruga, nalazi se u
središnjem delu Srbije. Po prostranstvu svoje teritorije od 216 km², račanskoj
opštini pripada samo 9,04% ukupne površine Šumadijskog okruga i ona zauzima
peto mesto u okrugu ispred opština Batočine i Lapova.
Reljef je predstavljen tipičnim šumadijskim valovito-brežuljkastim terenom, tako
da na niziju dolazi 45,8% a na brdski reljef 54,2%. Opštini Rača pripada krajnji
severni deo šumadijskog okruga, tj. delovi reke Rače i Jasenice, oblasti koje
pružaju raznolike prirodne i privredne mogudnosti. Povoljnom geografskom
položaju doprinele su i osavremenjene drumske saobradajnice koje povezuju
Raču, središte opštine, sa Kragujevcem (32 km), Smederevskom Palankom (19
km), Topolom (29 km), Aranđelovcem (45 km), Mladenovcem(54 km), auto-
putem (10 km), Beogradom (100 km).
Na teritoriji opštine Rača, pored varošice Rače, nalazi se 17 seoskih naselja. U
opštini Rača živi ukupno 15216 stanovnika, od čega je 43,7% poljoprivredno.
Povoljnom geografskom položaju same opštine doprinele su i osavremenjene
drumske saobradajnice, posebno blizina auto-puta Beograd-Niš, koji se na lazi na
10 kilometara od Rače.
Udaljenost od naselja SWISS Papier DOO se nalazi u ulici Kralja Petra Prvog br.7. U odnosu na susedne
objekte kompleks se severozapadno graniči sa ekonomskim dvorištem fabrike
Yura Corporation DOO. Najbliži stambeni objekti locirani su severno od
industrijskog kompleksa u ulici Kralja Petra Prvog i udaljeni su od ulaza u krug
oko 50 m.
Kota kompleksa Fabrika SWISS Papier DOO je locirana na ravnom terenu na nadmorskoj visini od
177 m.
Koordinate S 44.22826:
I 20.62865:
Makrolokacija opštine Rača
Strana 5 od 25
Broj radnog naloga
SWISS PAPIER DOO
Mikrolokacija kompleksa preduzeda SWISS PAPIER DOO u Rači
Strana 6 od 25
Broj radnog naloga
4. OPIS POSTROJENJA U KOJEM SE VRŠI MERENJE
4. 1 Opis industrijskog kompleksa
INDUSTRIJSKI KOMPLEKS
Osnovna delatnost Proizvodnja papira i kartona.
Proizvodni program
4. 2 Tehnički podaci o postrojenjima
POSTROJENJE – Kotao na ugalj

Opis kotao spada u postojede srednje postrojenje za sagorevanje
Proizvođač ZOZEN BOILER
Tip DZL4-1.25-AII
Godina proizvodnje 2015.
Fabrički broj DP1430
Pritisak radni 0.5 bar-a
Toplotna snaga 2.94 MW
Produkcija pare 4 t/h
Pomodni materijal hemijski tretirana i kondicionirana voda

Vrste otpada Uglavnom ishabani mašinski elementi, elektro otpad, metalni
otpad, limovi, izolacioni materijali
ENERGENT POSTROJENJA – Kotao na ugalj

Vrsta Mrki ugalj
Poreklo Resavica
Sastav C 53.34%, H 3.70%, N i O 12.12%
Udeo nečistoda vlaga do 19 %, Sumpor do 1.1 %
Aditivi /
Toplotna snaga do 4900 kcal/kg
Posebna tretiranja nema
Doprema Kamionski prevoz
Strana 7 od 25
Broj radnog naloga
4. 3 Opis tehnološkog procesa u kojem se vrši merenje
Tehnološka koncepcija
Tehnološki proces proizvodnje pare u kotlovskom postrojenju bi se mogao definisati

pojedinačnim procesima: priprema vode, transformacije vode u vodenu paru i dalja distibucija
vodene pare za dalje potrebe.
Voda se pre uvođenja u kotlove mora prvo pripremiti i kao takva se transportovati do kotlova u
kojima se prevodi u vodenu paru Taj proces se naziva hemijska priprema vode. Pripremljena
voda se zatim uvodi u kotlove i u njima se pretvara u vodenu paru.
U kotlove se uvodi gorivo - ugalj i njegovim sagorevanjem nastaje toplotna energija koja vodu u
kotlovima prevodi u vodenu paru. U kotlove se ventilatorima za vazduh dovodi potrebna količina
vazduha za sagorevanje. Nusprodukti sagorevanja se ventilatorima dimnih gasova odvode u
atmosferu.
Proizvedena vodena para se instalacijama transportuje do daljih procesa izmene energije u

tehnološkom procesu.
4. 4 Podaci o postrojenju, odnosno uređajima za smanjenje emisije
POSTROJENJE – Kotao na ugalj

Opis Odvajač čvrstih materija Odvajač čvrstih materija
Proizvođač ZOZEN BOILER XTD-4 ZOZEN BOILER 674-18
Tip Ciklonski otprašivač Vodeni skruber
Kapacitet 12000 m3/h 12000 m3/h
Težina 1200kg 5550kg
Efikasnost 95% 98%
Strana 8 od 25
Broj radnog naloga
5. PODACI O POLOŽAJU MERNIH MESTA
MERNO MESTO – Kotao na ugalj

Položaj i opis Vertikalni emiter
Oblik (na mernom mestu) Kružni emiter
Materijal izrade Metalni
Prečnik 500 mm
Visina 8m
Severna geografska širina 45.58161°
Istočna geografska dužina 19.62738°
Broj revizionih otvora 1 (nije u skladu sa ISO 9096:2010)
Ravan deo pre ravni uzorkovanja 3m
Ravan deo posle ravni uzorkovanja 4m
Zavisnost merenja od vremenskih uslova Da (Merno mesto je na otvorenom prostoru)
Pristup Prilaz pomodu merdevina
Merno mesto
Merno mesto – emiter kotla na ugalj
Strana 9 od 25
Broj radnog naloga
6. PLAN, MESTO I VREME MERENJA
Na osnovu zahteva od strane preduzeda SWISS PAPIER DOO Rača, izvršeno je povremeno
periodično merenje emisije u 2017. godini na postojedem srednjem postrojenju za sagorevanje
na ugalj, koji se nalazi u okviru preduzeda SWISS PAPIER DOO, Kralja Petra Prvog br.7 u Rači.
OSNOVNI PODACI O IZVRŠENOM MERENJU NA MERNOM MESTU

Postrojenje Kotao na ugalj (mrki ugalj Resavica)
Merene zagađujude materije SO2, ukupni azotni oksidi izraženi kao NO2, CO, praškaste
materije
Datum merenja 27.01.2017.
Mesto merenja Pogon preduzeda SWISS PAPIER DOO, Kralja Petra Prvog br.7 u
Rači
Zakonska regulativa Zakon o zaštiti vazduha (“Sl. glasnik RS” br. 36/2009, 10/2013)
Član 58.
Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujudih materija
u vazduh iz postrojenja za sagorevanje (“Sl. glasnik RS” br.
6/2016);
Uredba o merenjima emisija zagađujudih materija u vazduh iz
stacionarnih izvora zagađivanja (“Sl. glasnik RS” br. 5/2016)
Režim rada / broj uzoraka Nepromenljiv / 3 uzorka
GVE Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujudih materija
u vazduh iz postrojenja za sagorevanje (“Sl. glasnik RS” br.
6/2016)
Vrsta postrojenja Postojede srednje postrojenje za sagorevanje
Vrsta merenja Povremeno periodično merenje emisije u 2017.
Strana 10 od 25
Broj radnog naloga
7. PODACI O PRIMENJENIM STANDARDIMA ZA MERENJE, MERNIM POSTUPCIMA I
VRSTAMA MERNIH UREĐAJA
7. 1 Standardi i metode
Primenjena zakonska regulativa:
 Zakon o zaštiti vazduha (“Sl. glasnik RS” br. 36/2009, 10/2013)

 Uredba o merenjima emisija zagađujudih materija u vazduh iz stacionarnih izvora
zagađivanja (“Sl. glasnik RS” br. 5/2016)
 Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujudih materija u vazduh iz postrojenja
za sagorevanje (“Sl. glasnik RS” br. 6/2016)
Primenjene metode:
SRPS EN 14789:2009// Određivanje zapreminske koncentracije kiseonika (O2) u otpadnom gasu

(paramagnetizam) - (automatski analizator). Akreditovana metoda.
SRPS EN 14792:2009// Određivanje sadržaja oksida azota (NOx) u otpadnom gasu
(hemiluminiscencija) - (automatski analizator). Akreditovana metoda.
SRPS EN 15058:2009// Određivanje sadržaja ugljen - monoksida (CO) u otpadnom gasu

(nedisperzivna infracrvena spektrometrija) - (automatski analizator). Akreditovana metoda.
SRPS ISO 12039:2011// Određivanje zapreminske koncentracije ugljendioksida (CO2) u

otpadnom gasu obezbeđivanje - kvaliteta i kalibracije automatizovanih mernih sistema
SRPS ISO 7935:2010// Određivanje sadržaja sumpordioksida (SO2) u otpadnom gasu

SRPS ISO 10780:2010//Određivanje karakteristika otpadnog gasa (protok, brzina strujanja,

apsolutni i diferencijalni pritisak). Akreditovana metoda.
Strana 11 od 25
Broj radnog naloga
7. 2 Određivanje koncentracije zagađujudih materija
ZAGAĐUJUĆA MATERIJA
CO automatski analizator (ENVIRONNMENT MIR9000)
Ukupni azotni oksidi izraženi kao NO2 automatski analizator (ENVIRONNMENT MIR9000)
SO2 automatski analizator (ENVIRONNMENT MIR9000)
Praškaste materije uzorkovanje ukupne prašine na terenu (TCR TECORA BASIC),
gravimetrijski određivanje ukupne prašine u laboratoriji
(Analitička vaga)
MERENI FIZIČKI PARAMETRI

Temperatura automatski – termo par (TCR TECORA BASIC)
Dif. Pritisak / Strujanje automatski – pitova cev (TCR TECORA BASIC)
Protok automatski (TCR TECORA BASIC)
Strana 12 od 25
Broj radnog naloga
7. 3 Merni uređaji
TERENSKI UREĐAJI
Izokinetički uzorkivač praškastih materija

Proizvođač TCR TECORA, Italija
Tip Isostack Basic HV
Serijski broj 715487PT
Bar kod 143300
Opseg pumpe 4÷50 l/min
Napon 220 V(50 Hz)
Dimenzije 360 x 300 x 400 mm
Masa 17 kg
Opseg tem. sonde -40 ÷1200 ⁰C
Prateda oprema uređaja TCR TECORA
Grejana sonda za izokinetičko uzorkovanje praškastih

materija. Sastavni delovi sonde su: mlaznice za
uzorkovanje, termopar, pitova cev, klizni nosač i
grejani box nosača filtera. Kliznim nosačem je
ostvarena mogudnost da se sonda postavi u svaku
tačku ravni uzorkovanja
Uređaj za hlađenje i kondenzaciju otpadnih gasova –

zaštita izokinetičkog uzorkivača. Uređaj sadrži četiri
ispiralice koje ujedno mogu da se koriste i za
apsorpciju zagađujudih materija.
Odvajač vlage sa ispunom silika- gela zapremine 1000

ml i poliuretanskim filterom. Dodatna zaštita
izokinetičkog uzorkivača.
Strana 13 od 25
Broj radnog naloga
Analizator dimnih gasova O2, CO, CO2, NOx, SO2
Proizvođač ENVIRONNEMENT,
Francuska
Tip MIR9000
Serijski broj 3070
Bar kod 209200
Merni opseg 0-10000 ppm
Granica detekcije 0.05 ppm
Radna temperatura 180 °C
Detektor Paramagnetic, NDIR, CLD
Odziv 1 sec
LABORATORIJSKI UREĐAJI
Analitička vaga
Proizvođač SHIMADZU, Japan
Tip AUW-120D
Godina proizvodnje 2011. god.
Serijski broj D449913526
Bar kod 164900
Primena Merenje mase
Kapacitet Max. 42 g
Osetljivost 0.01 mg
Klasa tačnosti I klasa
Vreme stabilizacije 3 sec
Dimenzije 220 x 330 x 310 mm
Strana 14 od 25
Broj radnog naloga
7. 4 Relevantne zagađujude materije
UGLJEN MONOKSID
Ugljen-monoksid, ugljenik (II) oksid, (hem. oznaka CO) je gas sastavljen od atoma ugljenika i
atoma kiseonika, bez boje, mirisa i ukusa, lakši od vazduha. Ugljen-monoksid je neorgansko
jedinjenja ugljenika, i spada u grupu neutralnih oksida (ne reaguju sa vodom, kiselinama i
bazama). Jake je citotoksičnosti za živa bida, jer spada u grupu hemijskih zagušljivaca i najvedih
zagađivača vazduha. Nastaje u toku nepotpune oksidacije organskih materija. Izduvni
gasovi motora sa unutrašnjim sagorevanjem jedan su od najvedih zagađivača atmosfereovim
gasom (sa 1-14 vol%) zatim, slede izduvni gasovi koji nastaju u toku proizvodnje gvožđa kao i
gasovi pri sagorevanju uglja u termoelektranama, i u procesu proizvodnje u rafinerijama nafte i
hemijskoj industriji.
Ugljen-monoksid je gas bez boje, ukusa i mirisa. U vodi se rastvara na jednu zapreminu vode oko
0,035 zapremine gasa na 0°С. Na –192°С se pod normalnim pritiskom kondenzuje u bistru i
bezbojnu tečnost, a u čvrsto stanje prelazi na -207°С. Ne potpomaže gorenje, ali sam gori
plavim, treperavim plamenom, pri čemu se gradi ugljen-dioksid:
IUPAC-ime Ugljen-monooksid
Ugljen-monoksid
Ugljenik(II) oksid Molekulska formula CO
-1
Drugi nazivi Carbonic oxide Cabonyl Molarna masa 28.010 g mol
CAS registarski broj 630-08-0 Agregatno stanje bezbojan gas bez mirisa
-1
RTECS registarski broj Gustina 0.789 g mL , tečnost 1.250 g
-1
toksičnosti L na 0: C, 1 atm
-1
Podaci o bezbednosti ICSC 0023 1.145 L na 25: C, 1 atm
prilikom rukovanja(MSDS) Tačka topljanja - 205: C (68 K)
+
EU-klasifikacija veoma zapaljiv (F ) Tačka ključanja - 191.5: C (81 K)
Repr. Cat. 1 Rastvorljivost u vodi 0.0026 g/100 ml (20: C)
Toksičan (T) Rastvorljivost u hloroformu, sir. kiselini,
EU-indeks 006-001-0012 etilacetatu, etanolu, NH4OH
Tačka paljenja - 191: C
Tačka spontanog paljenja 609: C
Dipolni momenat 0.112 D
Strana 15 od 25
Broj radnog naloga
Ugljen-monoksid, unet u organizam (sa udahnutim vazduhom u pludima) izaziva u organizmu
opštu hipoksiju (nedostatak kiseonika) jer ima jak afinitet za hemoglobin crvenih krvnih zrnaca.
Istiskujudi kiseonik iz receptora crvenih krvnih zrnaca, on u njima, stvaranjem karbonil jedinjenja,
formira ireverzibilnu vezu, koja ograničava transport i korišdenje kiseonika u tkivima
Njegov toksični efekat nastaje veoma brzo čak i pri izuzetno malim koncentracijama. Smrtna
doza za ljude iznosi 1.000-2.000 ppm (0,1-0,2 %) pri udisanju gasa od 30 min. Kod visokih
koncentracija ugljen-monoksida u udahnutom vazduhu smrt može nastati u vremenu od 1-2
minuta.
Uređaji za sagorevanje koriste gas, naftu ili drva kako bi proizveli toplotu. Ukoliko ne rade kako
treba, mogu stvarati ugljen-monoksid. Vedina uređaja na gas koji su propisno ugrađeni, koji se
pravilno održavaju, su bezbedni i stvaraju male količine ugljen-monoksida, no, to ne mora biti
slučaj sa neprovetrenim uređajima. Električni uređaji ne koriste gorivo, pa ne proizvode ugljen-
monoksid.
Uobičajeni izvori ugljen-monoksida su:
 Pedi, bojleri i grejači vode na gas i naftu

 Šporeti i kamini na drva
 Uređaji na gas, poput rerni, šporeta i mašina za sušenje veša
 Grejni uređaji koji sagorevaju gas i kerozin
 Roštilji na ugalj ili gas
 Automobili, kamioni, kamp-vozila, traktori i druga vozila
 Mali uređaji koji rade na benzin ili tečni propan (LP), uključujudi kosilice, mašine za
čišdenje snega, motorne testere, aparate za pranje pod pritiskom, i električne
generatore.
 Vozila za rekreaciju, uključujudi motorne čamce, terenska vozila (ATV), gliseri i
generatori u kamp vozilima i na splavovima
 Duvanski dim
 Kudni požari
 Blokirani dimnjaci i solundari
SUMPOR DIOKSID
Sumpordioksid (molekulska formula SO2) nastaje spaljivanjem sumpora na vazduhu. On je

bezbojan gas, zagušljivog mirisa. Teži je od vazduha. Rastvara se u vodi. Rastvor koji nastaje je
kiseo jer gas reaguje sa vodom gradedi sumporastu kiselinu (H2SO3). To dokazuje da je
sumpordioksid kiseli oksid. Sumporasta kiselina je nestabilna i lako se ponovo razlaže na
sumpordioksid i na vodu.
Strana 16 od 25
Broj radnog naloga
Sumpor dioksid deluje nadražujude na sluznice i gornje disajne puteve. Veda količina udahnutog
SO2 zadržava se u nosu i grlu, a samo manja količina dospe u pluda (pri normalnom disanju kroz
nos). Reakcije Ijudi su različite, jer im osjetljivost na SO2 nije ista.Dokazano je da koncentracija
od 1 ppm kroz 6 sati nije izazvala vedih poteškoda. 30 minutno udisanje koncentracije od 5 ppm
izazvalo je sušenje bronhija (otežano disanje). Koncentracije iznad 20 ppm su iritirajude. U
ozbiljnim slučajevima, udisanjem visoke koncentracije može dodi do sakupljanja tečnosti u
pludima, smanjenja kisika u krvi i smrti za nekoliko minuta. Simptomi uslijed nakupljanja
tekudine u pludima su kašljanje i osjedaj nestašice zraka, a mogu se pojaviti nekoliko sati (ili par
dana) nakon izloženosti.
Drugi nazivi Sumpor (IV) oksid, anhidrid sumporaste kiseline

R oznake R23 R24
S oznake (S1/2) S9 S26 S36/37/39 S45
Molekulska formula SO2
-1
Molarna masa 64.054 g mol
Agregatno stanje bezbojan gas
-1
Gustina 2.551 g mL , gas
Tačka topljanja - 72.4: C (200.75 K)
Tačka ključanja - 10: C (263 K)
Rastvorljivost u vodi 9.4 g/100 ml (25: C)
Oblik molekula iskrivljen pod uglom od 120:
Tačka paljenja nije zapaljiv
Srodna jedinjenja Sumpor-trioksid, sumporasta kiselina
Dipolni momenat 1.63 D
Sumpordioksid se ispušta kao sporedni produkat iz

automobila i iz dimnjaka fabrika zagađujudi životnu
sredinu. Nastaje sagorevanjem sumpora koji je
sastavni deo naftnih derivata, uglja i gasa kao i
metalnih ruda čijom preradom dolazi do značajne
emisije ovog gasa u atmosferu. Emituje se i u
procesima prerade sirove nafte u rafinerijama kao i u
fabrikama za proizvodnju cementa. Od prirodnih
izvora sumpor dioksida najznačajniji su vulkanske
erupcije, geotermalni izvori itd.
Strana 17 od 25
Broj radnog naloga
AZOT MONOKSID
Pojam azotni oksidi se obično odnosi na binarna jedinjenja kiseonika i azota ili njihova jedinjenja:
 Azot-monoksid (NO), azot(II) oksid
 Azot-dioksid (NO2), azot(IV) oksid
 Azot-suboksid (N2O), azot (I) oksid
 Azot-trioksid (N2O3), azot(II, IV) oksid, anhidrid azotaste kiseline.
 Azot-tetroksid (N2O4), azot(IV) oksid
 Azot-pentoksid (N2O5), azot(V) oksid, anhidrid azotne kiseline
CAS registarski broj 10102-43-9

RTECS registarski broj toksičnosti QX0525000
R oznake R26 R34
S oznake (S1) S9 S26 S36 S45
Molekulska formula NO
-1
Molarna masa 30.006 g mol
Agregatno stanje bezbojan gas, paramagnetičan
-1 -1
Gustina 1.269 g mL , tečnost 1.3402 g mL , gas
Tačka topljanja - 163.6: C (110 K)
Tačka ključanja - 10: C (263 K)
Rastvorljivost u vodi 7.4 g/100 ml (STP)
Rastvorljivost rastvoran u alkoholu, CS2
Oblik molekula linearan
Tačka paljenja nije zapaljiv
NOx je uopštena forma za mono-azotne okside (NO i NO2). Ovi oksidi nastaju prilikom
procesa sagorevanja, naročito prilikom procesa sagorevanja na visokim temperaturama.
Na normalnoj, ambijentalnoj, temperaturi kiseonik i azot ne reaguju međusobno. Prilikom
rada motora sa unutrašnjim sagorevanjem, sagorevanje smeše vazduha i goriva proizvodi
dovoljno visoku temperaturu da bi izazvalo endotermnu reakciju atmosferskog azota i kiseonika
u plamenu. U prisustvu viška kiseonika (O2), Azot-monoksid (NO) de reagovati i nastade Azot-
dioksid (NO2).
Strana 18 od 25
Broj radnog naloga
VRSTE NOX – s obzirom na genezu:
 Termički NOX - produkt oksidacije atmosferskog azota pri visokim temperaturama;
 Promtni NOX - produkt reakcije azota i radikala ugljovodonika produciranih u plamenu,
naročito u zonama bogatim gorivom. Kako je aktivacijska energija ovih reakcija mala,
reakcije se događaju «promtno» , dakle u predplamenom radije nego u plamenom ili
postplamenom području;
 NOX iz goriva - produkt reakcije azota iz goriva (veze N – H i C – N, jedinjenja s grupama
tipa piridin i pirol) i radikala formiranih u procesu sagorevanja. Tipične koncentracije
azota su 0,1 do 0,5 % za loživa ulja te 1,2 do 1,6 % za ugalj;
Približno 85% azotovih oksida u procesu sagorevanja je termički NOx.
PRAŠKASTE MATERIJE
Čvrste čestice čiji je prečnik manji od 500 mikrona čine najvedi procenat prašine u vazduhu.
Najčešdi izvori praškastih materija u atmosferu su industrijski emiteri, kao i razne prirodne
pojave (čestice nošene vetrom, vulkanske erupcije, pustinjske oluje i sl.). Negativni uticaji su
razni kako na životnu sredinu i životnu okolinu tako i na zdravlje ljudi i svih ostalih živih
organizama.
Osnovna podela po poreklu je:

 organske praškaste materije i
 neorganske praškaste materije
Sa gledišta medicine i uticaja na čoveka svaka čestica prašine manje od 5 x 10-5 m prolazi do
alveola koje iritiraju. Ovako sitna čestica direktno može da uđe u krvotok i sa sobom da ponese
mikroorganizme. Međutim tu se problem ne završava, jer praškaste materije same po sebi mogu
biti ozbiljan problem i u slučaju ako su radioaktivne, otrovne, kancerogene, nagrizajude,
korozivne, bazne, kisele i mnogi drugi slučajevi njihovog nastanka.
Industrijska postrojenja emituju veliku količinu prašine raznim tehnološkim procesima, gde treba
dati akcenat na postrojenja za sagorevanje kao nezaobilazni elemenat vedine današnje
industrijske tehnologije. Porast koncentracije praškastih materija u vazduhu javlja se tokom
grejne sezone i upotrebe fosilnih goriva. Nepotpunim sagorevanjem goriva emituju se nesagoreli
ugljovodonici i čestice čađi. Direktna zavisnost koncentracije praškastih materija je od kvaliteta
goriva, postrojenja i pravilno podešenog sagorevanja tj. smeše gorivo-vazduh.
Čestice iz kotlova kao i iz ostalih industrijskih izvora izazvade mnoge nevolje, kao što su:
 zagađenje životne sredine i životne okoline,
Strana 19 od 25
Broj radnog naloga
 oštedenje raznih elemenata i površina,
 povedanje stepena korozije,
 narušavanje zdravlja,
 uticaj na osobine postrojenja.
Za vreme sagorevanja nafte, stvaraju se čestice čađi, tzv. čestice manje od mikrona, i kenosfere,
čestice čija viličine odgovara kapima nafte pre sagorevanja. Čestice manje od mikrona se
obrazuju u plamenu, pomodu veoma različitih mehanizama, kao što su:
 kompozicija goriva,
 stvoreni joni,
 prisustvo metalnih jona,
 veličina kapljice,
 vlažnost vazduha.
Kenosfere se formiraju pomodu teških molekula u nafti i na površini kapljica. One zato imaju kao
što otprilike isti prečnik kao i sama kap. Međutim, postoje razlozi za varovanje da kenosfere nisu
manje od oko 30 mikrona.
Strana 20 od 25
Broj radnog naloga
7. 5 Devijacije u toku merenja
DEVIJACIJE NA MERNOM MESTU – EMITER KOTLA NA UGALJ

Propisana zagađujuda materija koja nije
Merene su sve propisane zagađujude materije
merena
Materija koja nije propisana, a ima
Ne postoje podaci o kvalitativnom sastavu otpadnog gasa
negativan uticaj na životnu sredinu
Merenja u skladu sa metodama Da
Vrednost izokinetičke devijacije
uzorkivača praškastih materija 5.23% (Da) 1.18% (Da) 0.36% (Da)
(zadovoljava)
Leak test izokinetičkog uzorkivača
<0.5 l/min (Da) <0.5 l/min (Da) <0.5 l/min (Da)
praškastih materija (zadovoljava)
Leak test gasnog analizatora
<0.1 l/min (Da) <0.1 l/min (Da) <0.1 l/min (Da)
(zadovoljava)
Odstupanje od zahteva standarda 9096 Jedan otvor za uzorkovanje
Rastojanje ravni uzorkovanja od
Da
poslednje krivine u skladu sa ISO 9096
8. OPIS USLOVA U TOKU MERENJA
USLOVI U TOKU MERENJA NA MERNOM MESTU

Opis Kotao na ugalj
Maks. kapacitet postrojenja 4 t/h pare
Kapacitet postrojenja u toku merenja 100 % (4 t/h pare)
Režim rada kontinualan
Gorivo Mrki ugalj (Resavica)
Toplotna mod goriva do 4900 kcal/kg
Sirovine /
Uređaj/postrojenje za smanjenje emisije U radu maksimalnim kapacitetom
Ispadi sistema u toku merenja Nije bilo
Strana 21 od 25
Broj radnog naloga
9. REZULTATI MERENJA
Granična vrednost emisije - GVE

Postrojenje i Zagađujuda GVE
Vrsta postrojenja Zakonska regulativa
energent materija mg/Nm3
CO 300  Uredba o graničnim
vrednostima emisija
srednje postojede Oksidi azota
Kotao na ugalj 650 zagađujudih materija u
postrojenje za izraženi kao NO2
vazduh iz postrojenja za
ZOZEN BOILER sagorevanje SO2 1700 sagorevanje (“Sl. glasnik RS”
br. 6/2016) – PRILOG 2, A)
Praškaste materije 150 DEO I.
Tabelarni prikaz vrednosti tri pojedinačna merenja dimnih gasova, kao i praškastih
materija na mernom mestu – Kotao na ugalj (koncentracije su svedene na normalne
uslove suvog otpadnog gasa i referentnu vrednost O2 od 7 %)
DATUM MERENJA: 27.01.2017.
MERENI I IZRAČUNATI Jedinica Granica METODA

Rezultat I Rezultat II Rezultat III
PARAMETRI mere detekcije ISPITIVANJA
3
Koncentracija CO mg/Nm 167.1 ±3.34 196.4 ±3.93 224.8 ±4.5 1.16 SRPS EN 15058
Maseni protok CO g/h 874.51 1114.20 1104.65 / Proračun
3
Azotni oksidi izraženi kao NO2 mg/Nm 445.1 ±8.90 366.8 ±7.34 417.3 ±8.35 2.05 SRPS EN 14792
Maseni protok azotnih oksida
g/h 2329.41 2080.89 2050.58 / Proračun
izraženih kao NO2
3 970.5 919.1 952.7 SRPS EN 14791
Ukupna koncentracija SO2 mg/Nm 2.62
±19.41 ±18.38 ±19.05 SRPS ISO 7935
Maseni protok SO2 g/h 5079.07 5214.14 4681.49 / Proračun

Procenat kiseonika O2 vol% 12.53 11.87 13.09 0.1 SRPS EN 14789
Procenat ugljendioksida CO2 vol% 7.61 8.09 7.95 0.1 SRPS EN 12039
MERENI I IZRAČUNATI Jedinica Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3 Granica METODA

PARAMETRI mere E004/2 E004/3 E004/4 detekcije ISPITIVANJA
Temperatura gasa °C 94.61 90.49 91.64 /
Srednja brzina strujanja gasa m/s 17.96 17.86 17.91 /
Protok suvog otpadnog 3
Nm /h 5233.41 5673.10 4913.92 / SRPS ISO
vazduha
41.75 63.81 52.22 9096:2010
Ukupna koncentracija 3
mg/Nm /
praškastih materija ±3.34 ±5.42 ±4.44
Maseni protok praškastih
g/h 218.50 362.00 256.60 /
materija
Strana 22 od 25
Broj radnog naloga
Ocenjivanje rezultata emisije na mernom mestu – Emiter kotla na ugalj
Najveda vrednost rezultata

GVE
Zagađujuda materija merenja emisije zagađujude 3 Ocena rezultata
3 [mg/Nm ]
materije (EM) [mg/Nm ]
praškaste materije 58.39 150 Usklađen sa zakonskim propisima
CO 220.3 300 Usklađen sa zakonskim propisima
Ukupni oksidi azota
436.2 650 Usklađen sa zakonskim propisima
izraženi kao NO2
SO2 951.09 1700 Usklađen sa zakonskim propisima
EM – najveda vrednost rezultata merenja emisije zagađujude materije umanjena za vrednost merne nesigurnosti
shodno čl. 31 i 32. Uredbe o merenjima emisija zagađujudih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja (“Sl.
glasnik RS” br. 5/2016)
Strana 23 od 25
Broj radnog naloga
10. ZAKLJUČAK
10. 1 Konstatacija izmerenih koncentracija zagađujudih materija
Konstatacija da li su izmerene koncentracije zagađujudih materija predmetnog postrojenja u

dozvoljenim granicama emisije prema Uredbi o graničnim vrednostima emisija zagađujudih
materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje (“Sl. glasnik RS” br. 6/2016).
Na osnovu zahteva od strane preduzeda SWISS PAPIER DOO Rača, izvršeno je povremeno
periodično merenje u 2017. godini, na postojedem srednjem postrojenju za sagorevanje na ugalj
kojie se nalazi u okviru preduzeda SWISS PAPIER DOO, Kralja Petra Prvog br.7 u Rači.
Sagledavanjem vrste postrojenja kao i rezultata merenja emisije može se konstatovati sledede:
 Srednje postojede postrojenje za sagorevanje Kotao na ugalj ZOZEN BOILER u pogledu

emisije ukupnih azotnih oksida izraženih kao NO2, CO, SO2 i praškastih materija
USKLAĐENO JE sa zahtevima propisanim Uredbom o graničnim vrednostima emisija
zagađujudih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje (“Sl. glasnik RS” br. 6/2016),
(PRILOG II, (A) GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA SREDNJA POSTOJEDA POSTOROJENJA
ZA SAGOREVANJE, DEO I, GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA ČVRSTA GORIVA), pri
kapacitetu rada u toku merenja;
10. 2 Preporuke za unapređenje stanja u slučaju prekoračenja GVE
Primena odgovarajudih tehničko tehnoloških mera direktno utiču na smanjenje emisije.Vrsta i

čistoda energenta ili sirovina utiče na promenljivost koncentracije zagađujudih materija.
Postrojenja i tehnološki procesi na kojima nije mogude uticati na smanjenje emisije, rešenja
mogu biti odgovarajudi uređaji ili filterska postrojenja koji mogu da zadrže u dovoljnoj meri
zagađujude materija koje prekoračuju GVE.
Kontrola sagorevanja ili ulaznih sirovina, redovni pregled i redovno održavanje opreme
najdirektniji je i najefikasniji način očuvanja eko-sistema i postojedih odnosa u njemu.
U slučaju havarije investitor je obavezan da bez odlaganja obavesti nadležne organe radi
efikasne primene mera za zaštitu životne sredine.
Postrojenja na kojima su konstatovana prekoračenja GVE

Postrojenje Zagađujuda materija
Kotao na ugalj ZOZEN BOILER nije konstatovano prekoračenje GVE
Strana 24 od 25
Broj radnog naloga
BITNE NAPOMENE:
Svi prezentovani opšti podaci, tehnički podaci, kapaciteti postrojenja, tehnološki postupak i
sirovine, kao i potrošnja energenata su preuzeti od naučioca merenja. Ne preuzima se
odgovornost u pogledu njihove verodostojnosti.
Rezultati merenja emisije (IZVEŠTAJ O MERENJU EMISIJE) odnose se isključivo na predmetna

merna mesta, tj. emiterima gde su vršena merenja po zahtevu naručioca za određene
parametre. Ni u kom slučaju ne uzimaju u obzir ukupnu emisiju postrojenja ili preduzeda, kao i
na emiterima na kojima nije vršeno merenje ili nije bilo tehnički izvodljivo.
Viši analitičar Analitičar
Jovan Bekid, diplomirani hemičar Nikola Novkovid, diplomirani inženjer

zaštite životne sredine
Rukovodilac departmana za ekotoksikološka ispitivanja
Goran Kneževid, diplomirani inženjer tehnologije
Novi Sad, 10.02.2017.
M.P.
11. PRILOZI
1. Dozvola za merenje emisije iz stacionarnih izvora zagađivanja Ministarstva

poljoprivrede i zaštite životne sredine broj: 353-01-01408/2016-17 od
18.07.2016. godine
2. Sertifikat o akreditaciji akreditacionog telo Srbije, akreditacioni broj 01-073 od
10.06.2016.
Strana 25 od 25
Broj radnog naloga

Plan Upravljanja Otpadom - SWISS PAPIER DOO RAČA

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Plan Upravljanja Otpadom - SWISS PAPIER DOO RAČA

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ОПЕРАТЕР

Swiss papier d.o.o. Rača

РАДНИ ПЛАН ПОСТРОЈЕЊА ЗА УПРАВЉАЊЕ

Крагујевац, мај 2019. године

Swiss papier d.o.o. Rača

ECOLogica URBO d.o.o.

ОДГОВОРНО ЛИЦЕ Евица Рајић

Тијана Цветковић Миловановић,

Радни план постројења за управљање отпадом Swiss papier d.o.o. Rača

Радни план постројења за управљање отпадом Swiss papier d.o.o. Rača

Радни план постројења за управљање отпадом Swiss papier d.o.o. Rača

Радни план постројења за управљање отпадом Swiss papier d.o.o. Rača

1.0. Опис локације

Предметна локација, са већ изграђеним објектима, се налази северозападно у односу

Непосредно окружење локације чине:

Слика бр. 1: Комплекс Swiss papier d.o.o. Rača

Радни план постројења за управљање отпадом

Приступ комплексу је обезбеђен из улице Краља Петра Првог, приступном

Локација је у потпуности инфраструктурно опремљена (систем за снабдевање водом,

Микроклиматски услови на локацији су део климатских карактеристика и

У комплексу Swiss papier d.o.o. нису идентификовани показатељи нестабилности

Радни план постројења за управљање отпадом

1.1. Индентификација извора ризика

Методологија за процену опасности, односно ризика од хемијског удеса и од

Процена опасности од хемијског удеса, планирање мера припреме за могући удес и

Методологија управљања ризиком од удеса обухвата:

На основу анализе предметне технологије, анализе карактеристика објеката и услова

Пожар, као потенцијални акцидент, имаће малу вероватноћу појављивања са малим

Радни план постројења за управљање отпадом

У случају удеса овог типа, долази до ослобађања велике количине енергије у

Из наведених разлога посебна пажња се мора посветити противпожарној заштити,

Изливање технолошких отпадних вода, вода се у оквиру предметног пројекта користи

У оквиру редовног рада предметног технолошког процеса нема генерисања и

Радни план постројења за управљање отпадом

1.2. Управљање отпадом – рад у постројењу

Комплекс на коме ће се вршити управљање отпадом заузима површину од 1 ha 16 a 73

Спаковане сировине обележавају се

У оквиру постројења за управљање

За све врсте отпада на локацији оператер поседује Уверење о карактеру отпада,

Радни план постројења за управљање отпадом

1.3. Врсте отпада

У оквиру предметног постројења за управљање отпадом, oператер, Предузеће Swiss

Капацитет постројења за третман отпада, односно прераду напред наведених врста

Радни план постројења за управљање отпадом

Оператер је у обавези да на локацији управља отпадом на начин прописан Законом о

1.4. Радно време постројења

Радно време у оквиру којег се обављају активности на сакупљању, складиштењу и

Радни план постројења за управљање отпадом

2.0. Опис Постројења

На предметној локацији се налазе следећи објекти и садржаји:

Слика бр. 4: Ситуациони приказ предметног Пројекта

Радни план постројења за управљање отпадом

Слика бр. 5: Копија плана

У близини објекта број 1-производнe хале, са њене југоисточне стране, налази се

Објекти комплекса Постројења за третман отпадних вишеслојних амбалажних

Објекат број 1-Производна хала, обухвата:

Радни план постројења за управљање отпадом

 надстрешницу, површине 71,80 m²;

Опрема и уређаји који ће се користити на локацији оператера Swiss papier d.o.o.:

2.1. Опремљеност постројења за спречавање и контролу загађења

У технолошком процесу производње се користи котловско постројење као једини

Према члану 4. Уредбе о граничним вредностима емисије загађујућих материја у

Праћење параметара на основу којих се могу утврдити негативни утицаји на квалитет