Dalibor Gregorčić PR "Dado metal" Subotica

RADNI PLAN POSTROJENJA

ZA UPRAVLJANJE OTPADOM

I revizija
 Plan upravljanja otpadom
Dalibor Gregorčić PR "Dado metal" Subotica
Subotica, april 2016.

2
 Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom
Dalibor Gregorčić PR "Dado metal" Subotica

SADRŽAJ
1. UVOD.....................................................................................................................................1-1
1.1 REVIZIJA PLANA............................................................................................................................1-1
1.2 UVODNE NAPOMENE....................................................................................................................1-1
1.3 ZAKONSKI OKVIR..........................................................................................................................1-1
1.4 ZNAČENJE POJEDINIH IZRAZA...................................................................................................1-3
1.5 OPŠTI PODACI O PRIVREDNOM DRUŠTVU..............................................................................1-6
1.6 ORGANIZACIJA POSLOVA KOD OPERATERA.........................................................................1-6
1.7 SPISAK ZAPOSLENIH LICA..........................................................................................................1-6
1.8 RADNO VREME OPERATERA......................................................................................................1-6

2. OPIS LOKACIJE I IDENTIFIKACIJU IZVORA RIZIKA..............................................2-1

2.1 MAKROLOKACIJA POSTROJENJA OPERATERA.....................................................................2-1
2.2 MIKROLOKACIJA POSTROJENJA OPERATERA.......................................................................2-2
2.3 OBEZBEĐENJE LOKACIJE I KONTROLA SAKUPLJAČA........................................................2-3
2.4 PRIJEM I OTPREMANJE OTPADA................................................................................................2-3
2.5 PRIVREMENO SKLADIŠTENJE SIROVINA I OTPADA.............................................................2-4
2.6 PROCEDURE....................................................................................................................................2-4
2.7 EVIDENCIJE.....................................................................................................................................2-4
2.8 MERE ZAŠTITE OD POŽARA I EKSPLOZIJE..............................................................................2-5
2.9 MERE ZAŠTITE ZDRAVLJA LJUDI..............................................................................................2-6
2.10 MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE...........................................................................................2-7
2.11 OPIS AKTIVNOSTI..........................................................................................................................2-8
2.12 OPIS RADNOG PROCESA..............................................................................................................2-9
2.13 UPRAVLJANJE SOPSTVENIM OTPADOM................................................................................2-10
2.14 MONITORING UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU...................................................................2-11
2.15 DOKUMENT O KRETANJU OTPADA........................................................................................2-11

3. PISANE STANDARDNE OPERATIVNE PROCEDURE (PSOP)...................................3-1

3.1 SOP I ZA RAZVRSTAVANJE OTPADA........................................................................................3-1
3.2 SOP II ZA NEOPASAN OTPAD......................................................................................................3-1
3.3 SOP III ZA MALA ISTICANJA/CURENJA....................................................................................3-2
3.4 SOP IV ZA INCIDENTNE / AKCIDENTNE SITUACIJE..............................................................3-2
3.5 LISTA PLANA..................................................................................................................................3-3

4. DOKUMENTACIJA O LOKACIJI.....................................................................................4-1
4.1 REŠENJE AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE.....................................................................4-2
4.2 KOPIJA PLANA PREDMETNE LOKACIJE...................................................................................4-4
4.3 REŠENJE O IZDAVANJU DOZVOLE OPERATERU...................................................................4-5
4.4 DOKUMENT O KRETANJU OTPADA..........................................................................................4-6
4.5 INFORMACIJA GRADSKE UPRAVE SUBOTICA.......................................................................4-8
 Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom
Dalibor Gregorčić PR "Dado metal" Subotica

4.6 REŠENJE GRADSKE UPRAVE SUBOTICA.................................................................................4-9

5. PRILOZI................................................................................................................................5-1
1. UVOD

1.1 REVIZIJA PLANA

Ovaj dokument predstavlja reviziju Radnog plana za upravljanje otpadom u postrojenju za
sakupljanje, razvrstavanje, privremeno skladištenje i prodaju metalnog otpada" (u daljem tekstu – Radni plan
postrojenja za upravljanje otpadom) operatera Dalibor Gregorčić PR "Dado metal" Subotica (u daljem tekstu
– Operater).
Prvo izdanje Radnog plana postrojenja za upravljanje otpadom izrađeno je maja 2013. godine kao
deo dokumentacije za ishođenje integralne dozvole Operatera.
U periodu od izrade Plana maja 2013. godine do njegove revizije aprila 2016. godine, dogodile su se
izmene sledećih propisa, koje uređuju oblasti obuhvaćene ovim planom:
 Zakon o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 36/2009, 88/2010 i
14/2016), čiji je integralni tekst stupio na snagu 1. marta 2016. godine;
 Pravilnik o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvom za
njegovo popunjavanje: ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 95/2010 i 88/2015.), čiji je
integralni tekst stupio na snagu od 23. oktobra 2015.; i
 Pravilnik o obrascu Dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje
("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 114/2013), čiji je integralni tekst stupio na snagu
23. decembra 2013.

1.2 UVODNE NAPOMENE

Obaveza izrade Plana utvrđena je članom 9, stav 1, tačka 6, te članom 16, stav 1 Zakona o
upravljanju otpadom ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 36/2009, 88/2010 i 14/2016), kojim se nalaže
izrada Plana za sva postrojenja čija je delatnost upravljanje otpadom i za koja se izdaje integrisana dozvola
ili dozvola za upravljanje otpadom. Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom je sastavni deo
dokumentacije koja se prilaže uz Zahtev za dobijanje integrisane dozvole.
Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom je deo Politike zaštite životne sredine Operatera.
Namenjen je zaposlenima i ugovornim stranama u oblasti upravljanja otpadom.
Na osnovu člana 15, stav 1 Zakona o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj
36/2009, 88/2010 i 14/2016), revizija Radnog plana postrojenja za upravljanja otpadom vrši se redovno
svake tri godine, kao i u slučaju bitnih izmena u radu postrojenja.

1.3 ZAKONSKI OKVIR

1.3.1 Zakonodavstvo Republike Srbije

Zakoni, podzakonski akti i ostali propisi iz zakonodavstva Republike Srbije, koji se odnose na
postrojenja za upravljanje otpadom, a relevantni su za ovaj Plan su:
1. Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik Republike Srbije" broj 135/2004, 36/2009,
36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon, 43/2011 - odluka US i 14/2016);
 2. Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik Republike Srbije" broj 36/2009, 88/2010 i
14/2016);
3. Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja, transporta, skladištenja tretmana otpada koji se
koristi kao sekundarna sirovina ili dobijanje energije („Službeni glasnik Republike Srbije"
broj 98/2010);
4. Pravilnik o izgledu i sadržini dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada ("Službeni
glasnik Republike Srbije", broj 96/2009);
5. Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Službeni glasnik Republike
Srbije", broj 56/2010);
6. Pravilnik o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu i uputstvom za njegovo
popunjavanje ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 95/2010 i 88/2015);
7. Pravilnik o obrascu Dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje
("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 114/2013);
8. Pravilnik o obrascu zahteva za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada
("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 72/2009);
9. Pravilnik o načinu i postupku upravljanja otpadnim vozilima ("Službeni glasnik Republike
Srbije", broj 98/2010);
10. Pravilnik o postupku za skladištenje, pakovanje i obeležavanje opasnog otpada ("Službeni
glasnik Republike Srbije", broj 92/2010);
11. Pravilnik o sakupljanju, transportu, skladištenju i tretmanu otpada koji se koristi kao
sekundarna sirovina ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 98/2010);
12. Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina
Službeni glasnik Republike Srbije", broj 55/2001, 72/2009 - dr. pravilnik i 56/2010 - dr.
pravilnik).

1.3.2 Zakonodavstvo evropske Unije

Evropske directive :
1. Direktiva saveta 2008/98/ES;
2. Direktiva Saveta 91/689/EEC o opasnom otpadu, dopunjena Direktivom 94/31/EC i
166/2006/EC;
3. Direktiva saveta 99/31/EC o deponijama otpada;
4. Direktiva Evropske unije 2010/75/EU o spaljivanju otpada;
5. Direktiva Evropske unije (EU) 2015/720 o ambalaži i ambalažnom otpadu;
6. Direktiva saveta 2006/66/EC o baterijama i akumulatorima koji sadrže opasne supstance;
7. Direktiva Saveta 75/439/EEC, 1987/101, 91/692/EEC, 2000/76/EC i 2008/98/EC o odlaganju
otpadnih ulja;
8. Direktiva Saveta 2000/53/EC o istrošenim vozilima sa izmenama datim u Direktivi
20016/774/EU;
9. Direktiva 2002/95 o opasnim supstancama u električnoj i elektronskoj opremi;
10. Direktiva 2002/96 o otpadu od električne i elektronske opreme ;
 11. Direktiva 96/59/EC o odlaganju PCB i PCT;
12. Uredba 850/2004/EC o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama (izmenjena sa
756/2010/EC, 757/2010/EC);
13. Direktiva 78/176/EES o otpadu iz proizvodnje titan-dioksida, 82/883/EES, (dopunjena sa
807/2003/ES) i 91/692/EES (dopunjena sa 1882/2003/ES);
14. Direktiva 96/61/EC o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine
15. Uredba 1013/2006/ES o prekograničnom kretanju otpada;
16. Uputstvo 91/692/EES kojim se standardizuju i racionalizuju izveštaji o sprovođenju određenih
uputstava koja se odnose na životnu sredinu;
17. Odluka Komisije 2000/532/ES koja menja Uputstvo 94/3/ES o listama otpadaTehnološki
proces proizvodnje.

1.4 ZNAČENJE POJEDINIH IZRAZA

U ovom dokumentu se koriste izrazi sa sledećim značenjem:
 centar za sakupljanje otpada jeste mesto određeno odlukom opštine, grada, odnosno grada Beograda
(u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave), na koje građani donose otpad i kabasti otpad
(nameštaj i bela tehnika, baštenski otpad, materijal pogodan za reciklažu, uključujući i opasan otpad
iz domaćinstva);
 dekontaminacija obuhvata sve operacije koje omogućavaju ponovno korišćenje, reciklažu ili
bezbedno odlaganje opreme, objekata ili materijala kontaminiranih opasnim materijama i može
uključiti uklanjanje ili zamenu opasnih materija odgovarajućim manje štetnim materijama;
 deponija jeste mesto za konačno sanitarno odlaganje otpada na površini ili ispod površine zemlje
uključujući:
o interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvođač odlaže sopstveni otpad na mestu
nastanka),
o stalna mesta (više od jedne godine) koja se koriste za privremeno skladištenje otpada, ali
isključujući skladišta gde se otpad istovara radi pripreme za dalji transport do mesta za
tretman, odnosno ponovno iskorišćenje ili odlaganje na drugim lokacijama i skladištenje
otpada pre tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja najduže do tri godine ili skladištenje
otpada pre odlaganja najduže do jedne godine);
 divlja deponija jeste mesto, javna površina, na kojoj se nalaze nekontrolisano odložene različite vrste
otpada i koje ne ispunjava uslove utvrđene propisom kojim se uređuje odlaganje otpada na deponije;
 dozvola jeste rešenje nadležnog organa kojim se pravnom licu ili preduzetniku odobrava sakupljanje,
transport, uvoz, izvoz i tranzit, skladištenje, tretman, odnosno ponovno iskorišćenje ili odlaganje
otpada i utvrđuju uslovi postupanja sa otpadom na način koji obezbeđuje najmanji rizik po zdravlje
ljudi i životnu sredinu;
 držalac jeste proizvođač otpada, fizičko ili pravno lice koje je u posedu otpada;
 industrijski otpad jeste otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim
jalovine i pratećih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma;
 inertni otpad jeste otpad koji nije podložan bilo kojim fizičkim, hemijskim ili biološkim promenama,
ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi način fizički ili hemijski reaguje, nije biološki razgradiv ili ne
utiče nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na način koji može da dovede do
povećanja zagađenja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi, a ukupno izluživanje i sadržaj
zagađujućih materija u otpadu i ekotoksičnost izluženih materija ne smeju biti značajni, a posebno ne
smeju da ugrožavaju kvalitet površinskih i/ili podzemnih voda;
 karakterizacija otpada jeste postupak ispitivanja kojim se utvrđuju fizičko-hemijske, hemijske i
biološke osobine i sastav otpada, odnosno određuje da li otpad sadrži ili ne sadrži jednu ili više
opasnih karakteristika;
 klasifikacija otpada jeste postupak svrstavanja otpada na jednu ili više lista otpada koje su utvrđene
posebnim propisom, a prema njegovom poreklu, sastavu i daljoj nameni;
 komercijalni otpad jeste otpad koji nastaje u preduzećima, ustanovama i drugim institucijama koje se
u celini ili delimično bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili
zabavom, osim otpada iz domaćinstva i industrijskog otpada;
 komunalni otpad jeste otpad iz domaćinstava (kućni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje
prirode ili sastava sličan otpadu iz domaćinstva;
 mobilno postrojenje za upravljanje otpadom jeste postrojenje za preuzimanje, pripremu za ponovnu
upotrebu, ponovno iskorišćenje i druge operacije tretmana otpada sa R i D liste (R2 do R13, D8 i
D9), koje je takve konstrukcije da nije vezano za podlogu ili objekat i može se premeštati od lokacije
do lokacije, uključujući mobilno postrojenje koje se koristi radi sanacije zagađene lokacije, po
pravilu na lokaciji na kojoj otpad nastaje, odnosno na lokaciji proizvođača otpada, ili na drugoj
lokaciji vlasnika otpada za koju operater postrojenja ima i dozvolu za skladištenje otpada;
 najbolje dostupne tehnike jesu najbolje dostupne tehnike u skladu sa zakonom kojim se uređuje
integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine;
 neopasan otpad jeste otpad koji nema karakteristike opasnog otpada;
 nesanitarna deponija – smetlište jeste mesto gde jedinice lokalne samouprave odlažu otpad u
polukontrolisanim uslovima, kojim upravlja javno komunalno preduzeće i koje ima određenu
infrastrukturu (ogradu, kapiju, buldožer), a telo deponije nije izgrađeno u skladu sa propisom kojim
se uređuje odlaganje otpada na deponije (nema vodonepropusni sloj, drenažni sistem za odvođenje
otpadnih voda i dr.);
 odvojeno sakupljanje jeste sakupljanje otpada pri čemu se različite vrste sakupljenog otpada čuvaju
odvojeno po vrsti i prirodi tako da se olakša njihov poseban tretman;
 odlaganje otpada jeste bilo koja operacija koja nije ponovno iskorišćenje otpada, čak i kada ta
operacija ima za sekundarnu posledicu nastajanje supstance ili energije (D lista predstavlja neiscrpnu
listu operacija odlaganja);
 organizovano tržište otpadom jeste funkcionalni okvir koji omogućava efikasan, održiv i
transparentan promet otpadom i sekundarnim sirovinama;
 otpad jeste svaka materija ili predmet koji držalac odbacuje, namerava ili je neophodno da odbaci;
 opasan otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može
prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih
karakteristika utvrđenih posebnim propisima, uključujući i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili
jeste upakovan;
 operater jeste svako pravno lice ili preduzetnik koje, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem ili
ga kontroliše ili je ovlašćen za donošenje ekonomskih odluka u oblasti tehničkog funkcionisanja
postrojenja i na čije ime se izdaje dozvola za upravljanje otpadom;
 PCB jesu polihlorovani bifenili (PCB), polihlorovani terfenili (PCT), monometil-
tetrahlorodifenilmetani, monometil-dihlorodifenilmetani, monometil-dibromodifenilmetani ili bilo
koja smeša koja sadrži neku od ovih materija u koncentraciji većoj od 0,005 procentnog masenog
udela; PCB otpadi jesu otpadi, uključujući uređaje, objekte, materijale ili tečnosti koje sadrže, sastoje
se ili su kontaminirani PCB;
 ponovno iskorišćenje otpada je svaka operacija čiji je glavni rezultat upotreba otpada u korisne svrhe
kada otpad zamenjuje druge materijale koje bi inače trebalo upotrebiti za tu svrhu ili otpad koji se
priprema kako bi ispunio tu svrhu, u postrojenju ili šire u privrednim delatnostima (R lista
predstavlja neiscrpnu listu operacija ponovnog iskorišćenja);
 ponovna upotreba jeste svaka operacija kojom se proizvodi ili njihovi delovi koji nisu otpad, ponovo
koriste za istu svrhu za koju su namenjeni;
 posebni tokovi otpada jesu kretanja otpada (istrošenih baterija i akumulatora, otpadnog ulja,
otpadnih guma, otpada od električnih i elektronskih proizvoda, otpadnih vozila i drugog otpada) od
mesta nastajanja, preko sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na deponiju;
 posrednik jeste pravno lice ili preduzetnik koji organizuje ponovno iskorišćenje ili odlaganje otpada
u ime drugih lica, uključujući i posrednika koji ne preuzima otpad u posed;
 postrojenje za upravljanje otpadom jeste stacionarna tehnička jedinica za skladištenje, tretman
odnosno ponovno iskorišćenje ili odlaganje otpada, koja zajedno sa građevinskim delom čini
tehnološku celinu;
 prekogranično kretanje otpada jeste kretanje otpada iz jedne oblasti pod jurisdikcijom jedne države
ili kroz oblast koja nije pod nacionalnom jurisdikcijom bilo koje države, pod uslovom da su
najmanje dve države uključene u kretanje;
 prevencija obuhvata mere preduzete pre nego što supstanca, materijal ili proizvod postane otpad,
kojima se smanjuju količine otpada, uključujući ponovnu upotrebu proizvoda ili produženje životnog
ciklusa proizvoda ili štetnih uticaja proizvedenog otpada na životnu sredinu i zdravlje ljudi ili sadržaj
štetnih supstanci u materijalima i proizvodima;
 priprema za ponovnu upotrebu otpada jesu operacije ponovnog iskorišćenja otpada koje se odnose na
proveru, čišćenje ili popravku kojima se proizvodi ili delovi tih proizvoda koji su postali otpad,
pripremaju tako da mogu biti ponovno upotrebljeni, bez bilo kakve druge prethodne obrade;
 proizvođač otpada jeste svako lice čijom aktivnošću nastaje otpad (izvorni proizvođač otpada) ili
svako lice čijom aktivnošću prethodnog tretmana, mešanja ili drugim postupcima dolazi do promene
sastava ili prirode otpada;
 proizvođač proizvoda jeste pravno lice ili preduzetnik koji u okviru svoje delatnosti izrađuje,
proizvodi i prodaje proizvod, bez obzira na način prodaje, uključujući prodaju na daljinu ili uvozi
proizvod u Republiku Srbiju i stavlja proizvod na tržište Republike Srbije;
 region za upravljanje otpadom jeste prostorna celina koja obuhvata više susednih jedinica lokalne
samouprave koje, u skladu sa sporazumom koji zaključuju te jedinice lokalne samouprave,
zajednički upravljaju otpadom u cilju uspostavljanja održivog sistema upravljanja otpadom;
 reciklaža jeste svaka operacija ponovnog iskorišćenja kojom se otpad prerađuje u proizvod,
materijale ili supstance bez obzira da li se koriste za prvobitnu ili drugu namenu, uključujući
ponovnu proizvodnju organskih materijala, osim ponovnog iskorišćenja u energetske svrhe i
ponovne prerade u materijale koji su namenjeni za korišćenje kao gorivo ili za prekrivanje deponija;
 sakupljanje otpada jeste prikupljanje otpada, uključujući i preliminarno razvrstavanje i preliminarno
skladištenje otpada za potrebe transporta do postrojenja za upravljanje otpadom;
 sakupljač otpada jeste fizičko ili pravno lice koje sakuplja otpad;
 sekundarna sirovina jeste otpad koji se može koristiti za reciklažu radi dobijanja sirovine za
proizvodnju istog ili drugog proizvoda (papir, karton, metal, staklo, plastika i dr.);
 skladištenje otpada jeste privremeno čuvanje otpada na lokaciji proizvođača ili vlasnika i/ili drugog
držaoca otpada, kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno
čuvanje otpada;
 trgovac jeste svako pravno lice ili preduzetnik koji u svoje ime kupuje i prodaje otpad, uključujući i
trgovca koji ne preuzima otpad u posed;
 transfer stanica jeste mesto do kojeg se otpad doprema i privremeno skladišti radi razdvajanja ili
pretovara pre transporta na tretmanodnosno ponovno iskorišćenje ili odlaganje;
 transport otpada jeste prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i pretovar) i
istovar otpada;
 tretman otpada obuhvata operacije ponovnog iskorišćenja ili odlaganja, uključujući prethodnu
pripremu za ponovno iskorišćenje ili odlaganje;
 upravljanje otpadom jeste sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru
sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada,
uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle
zatvaranja i aktivnosti koje preduzima trgovac i posrednik;
 vlasnik otpada jeste proizvođač otpada, lice koje učestvuje u prometu otpada kao neposredni ili
posredni držalac otpada ili pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje poseduje otpad.
1.5 OPŠTI PODACI O PRIVREDNOM DRUŠTVU

Poslovno ime: Dalibor Gregorčić PR "Dado metal" Subotica

Matični broj: 626 543 25
Pravna forma: Preduzetnik
Sedište: 24000 Subotica, Skadarlijska 65a
Datum osnivanja: 02.11.2011.
Matični broj: 62654325
PIB: 107313893
Šifra delatnosti: 3811 – Skupljanje otpada koji nije opasan
Broj i datum izdavanja dozvole: UO -1/2013 od 05.06.2013. od strane Gradske uprave Grada Subotice
Godišnji kapacitet operatera: 1100 tona otpada
Telefon: +381 (0)63 533072
Faks: -
E-mail: gregorcicnada@gmail.com
Preduzetnik: Dalibor GREGORČIĆ, JMBG 1610984820026

1.6 ORGANIZACIJA POSLOVA KOD OPERATERA

Svoj rad Operater Dalibor Gregorčić PR "Dado metal" Subotica je organizovalo u jednoj
organizacionoj celini.

1.7 SPISAK ZAPOSLENIH LICA

Operater Dalibor Gregorčić PR "Dado metal" Subotica zapošljeva sledeća lica:

R.
Ime i prezime Naziv radnog mesta Broj telefona
Br.
1. Dalibor Gregorčić preduzetnik, kvalifikovano stručno lice 061 672 45 10
2. Antun Gregorčić manipulant 063 737 25 95
3. Danijel Crnković manipulant i vozač 062 829 26 75
4. Laslo Feher manipulant i vozač 063 174 01 89

1.8 RADNO VREME OPERATERA

Radno vreme operatera Dalibor Gregorčić PR "Dado metal" Subotica je:
Radnim danima:
od 800 do 1800 časova
Subotom:
od 800 do 1300 časova.
2. OPIS LOKACIJE I IDENTIFIKACIJU IZVORA RIZIKA

2.1 MAKROLOKACIJA POSTROJENJA OPERATERA

Operater Dalibor Gregorčić PR "Dado metal" Subotica ima sedište u Subotici, na adresi Skadarlijska
65a. Makrolokacijski, postrojenje Operatera se nalazi na periferiji Grada Subotice, sa istočne strane Grada.

Slika 1 – Lokacija postrojenja Operatera na mapi Grada Subotica

Lokacija postrojenja se nalazi u okviru Urbanističke zone 10 – "Peščara", u istoimenoj Mesnoj

zajednici.
Urbanistička zona obuhvata prostor severozapadno od željezničke pruge Subotica – Sombor do
Meljkutskog puta i jugozapadno od Karađorđevog puta do granice građevinskog reona, koji je delom
realizovan objektima porodičnog stanovanja sa sektorskim centrom u ulicama čija je regulacija delimično
sprovedena i delom zone koji karakteriše bespravna gradnja u većim delom neregulisanom prostoru u smislu
izgrađenosti ulične mreže. Prostor je podeljen na blokove.
Zona 10 je jedna od perifernih i manje urbanizovanih urbanističkih zona, uglavnom namenjena
porodičnom stanovanju. Veći deo površine zone, posebno uz granicu građevinskog područja, je neizgrađen i
koristi se kao poljoprivredno zemljište. Granica zone sa južne strane je Somborska pruga, a zonu preseca
koridor trenutno ugašene Bajske pruge. Ukupna površina Urbanističke zone 10 – “Peščara” je 436,52 ha, a
preovlađujuća namena je stanovanje.
 Slika 2 – Lokacija Operatera na mapi radnih i poslovnih zona Grada Subotica

Slika 3 – Lokacija postrojenja operatera u zoni 10 Grada Subotca

Postrojenje Operatera se nalazi u Bloku 10.5., čiju granicu čine ulica Edvarda Kardelja, željeznička
pruga Subotica – Baja, jugozapadna granica građevinskog reona, povez planirane saobraćajnice II reda na
ulicu Kajsija. Namena bloka je porodično stanovanje srednjih i malih gustina. Blok obuhvata prostor koji je
većim delom neregulisan u pogledu izgrađenosti ulične mreže u okviru kojeg je realizovan manji broj
objekata porodičnog stanovanja.

2.2 MIKROLOKACIJA POSTROJENJA OPERATERA

Postrojenje Operatera se nalazi na katastarskoj parceli broj 22333/6 k.o. Stari grad Grada Subotice.
Ukupna povr§ina kompleksa je 16 ari. Teren je ravan, a ceo kompleks je ograden žičanom ogradom
visine 1,20 m iza koje je postavljena živa ograda. Kolski ulaz na parcelu je iz Skadarlijske ulice.
Na predmetnoj lokaciji se nalazi stari zidani nadkriveni objekat, kao i porodični stambeni objekat.
 Operater planira izgradnju armiranogbetonskog platoa površine od 100 m 2 sa podlogom od
nabijenog peska debljine 20 cm i sloja tucanika debljine 20 cm, a sve prema projektu E-17/2013. i važećim
tehničkim propisima, standardima i normama u građevinarstvu.
Operater je lokaciju postrojenja ogradio žičanom ogradom.
Najbliži stambeni objekat se nalazi na udaljenosti od oko 20 m parcele, a oko 60 m od betonskog
platoa.
Okolina predmetne lokacije ne sadrži osetljive objekte: infrastrukturne, vodoprivredne i slične
objekte, koji bi bili ugroženi eksploatacijom predmetnog kompleksa. Takode, u okolini objekta nema
arheoločkih nalazišta, a zemljište nije tektonski aktivno - u proteklom periodu nisu se dešavali zemljotresi i
klizanja, kao ni poplave. Lokacija je infrastruktumo opremljena (sistem za snabdevanje vodom, sistem za
snabdevanje električnom energijom, telekomunikacioni sistem).

2.3 OBEZBEĐENJE LOKACIJE I KONTROLA SAKUPLJAČA

Prilaz kompleksu je sa ulice Skadarlijska. Kontrola ulaza se vrši na ulazu u kompleks.
Pristup je ograničen samo ovlaštenim posetiocima, koje čine:
 zaposleni;
 isporučioci sirovine - otpada;
 preuzimači otpada;
 pozvane službe održavanja;
 predstavnici državnih organa (inspekcije i slično); i
 druge pozvane osobe.

Prilikom ulaska beleže se lični i službeni podaci posetioca i po potrebi pregleda prtljag. Posetioc ne
sme bez pratnje predstavnika preduzimača da ulazi u radnu zonu postrojenja. Ukoliko se na poziv
preduzimača vrši neka od ekstemih usluga (JKP, servisi i sl.), lica koja pružaju uslugu su pod stalnom
pratnjom nekog od zaposlenog. Ulazak transportnih vozila spada pod obaveznu kontrolu sadržaja — kao
mera sprečavanja unošenja neželjenog otpada ili opasnih supstanci i sredstava.
Izvan radnog vremena, pristup lokaciji je onemogućen zaključavanjem oba kolska ulaza/izlaza. Tokom
neradnih sati neovlaščen pristup skladišnom prostoru i prostorijama obezbeden je spoljnom ogradom.

2.4 PRIJEM I OTPREMANJE OTPADA

Da bi se obezbedio ekološki prihvatljiv rad postrojenja, brojne mere kontrole moraju biti
uspostavljene već prilikom transporta, prijema, otprcme i privremenog skladištenja otpada.
Postrojenje je organizovano za siguran prihvat i otpremu otpadnog metala. Siguran prihvat i privremeno
skladištenje sirovine i otpada obezbeduje:
 Pristupni put dovoljne širine za transportna vozila;
 Fizička kontrola na ulazu;
 Plato namenjen manipulaciji i skladištenju otpadnog metala;
 Potpuna ograđenost lokacije; i
  Mogućnost zaključavanja ulaza.

2.5 PRIVREMENO SKLADIŠTENJE SIROVINA I OTPADA

Skladište na lokaciji Operatera fokusirano je na izbegavanje neželjenih dogadaja, od kojih su
najbitniji provalna krada i požar. Osnova dobre skladištarske prakse je poštovanje operativnih procedura.
Skladište nerazvrstanog otpada je odvojeno od skladišta razvrstanog otpada i odvija se na nasutom platou.
Razvrstani metalni otpad se čuva unutar ograđenog prostora, na otvorenom skladištu.
Od zapaljivih (opasnih) materija, prisutne su samo boce sa kiseonikom i TNG-a, koji se upotrebljavaju u
procesu gasnog rezanja metala. Ovo sečenje se ne odvija kontinualno već povremeno, prosečno jedan dan
mesečno, te stoga na lokaciji nije predviđeno skladište boca pod pritiskom. Manipulaciju sa gasnim sečenjem
obavlja sam preduzetnik, odnosno, kvalifikovano stručno lice.

2.6 PROCEDURE
Kod operatera su uvedene sledeće procedure:
 procedura prijema i otpremanja otpada;
 opšta dnevna inspekcija stanja na skladištu; i
 detaljna nedeljna inspekcija.

2.6.1 Procedura prijema i otpremanja otpada

Procedura obuhvata sledeće korake:
 Korak 1. Svako kretanje otpada mora biti najavljeno
 Korak 2. Provera popunjenosti skladišta za otpremu selektovanog metalnog otpada; i
 Korak 3. Ispunjenost mera zaštite od požara u skladišnom i radnom prostoru.

2.6.2 Dnevna inspekcija

Dnevnu inspekciju vrši zaduženo lice i o nalazima izveštava kvalifikovano lice. U okviru dnevne inspekcije
se obavlja provera opšteg stanja u skladištu – popunjenost skladišta otpada, prohodnost prolaza, stanje
ograde, ispravnost kolske vage, pristupačnost PP opreme, dostupnost ličnih zaštitnih sredstava.

2.6.3 Nedeljna inspekcija

Nedcljnu inspekciju vrši zaduženo lice uz nadzor kvalifikovanog Iica.

2.7 EVIDENCIJE
U cilju praćenja ostvarenog kapaciteta rada u odnosu na planirani/projektovani kapacitet ustrojava se i vodi
dnevna evidencija popunjenosti skladišta. Evidentiranje vrši zaduženo lice i obaveštava kvalifikovano lice
odgovomo za stručni rad.

2.8 MERE ZAŠTITE OD POŽARA I EKSPLOZIJE

Opasnosti od požara u procesima upravljanja otpadom se mogu klasifikovati na sledeći način:
1. opasnosti koje su povezane sa vrstom otpada;
2. opasnosti usled manipulacije otpadom;
 3. opasnosti od energetskih uređaja i instalacija;
4. opasnosti indukovane izvan Privrednog društva; i
5. opasnosti od prirodnih pojava.

Požar i eksplozija u procesima rukovanja otpadom mogu nastati:

1. usled nepoštovanja i narušavanja elementarnih uslova zaštite;
2. zbog grešaka u rukovanju;
3. neispunjavanja obaveznog obučavanja radnika;
4. loše discipline; i dr.

Osnovni zahtev za zaštitu od požara i eksplozija pri vođenju tehnološkog procesa predviđa
preventivne i operativne mere zaštite.

2.8.1 Preventivne mere zaštite od požara i eksplozije

Preventivne mere zaštite su najbitniji deo zaštite od požara i eksplozija i predstavljaju kompleks
tehničko-tehnoloških i organizacionih mera za isključivanje mogućnosti nastanka požara i eksplozije.
U tehničko-tehnološke preventivne mere spadaju:
1. mere zaštite od požara preduzete pri planiranju kapaciteta i lokacije za privremeno odlaganje
otpada;
2. mere zaštite od požara i eksplozije koje se ostvaruju pri planiranju procesa manipulacije
otpadom.

Organizacione mere zaštite obuhvataju:

1. dobro poznavanje i ispunjavanje pravila zaštite od požara i eksplozija pri izvođenju procesa
upravljanja otpadom;
2. upoznavanje subjekata u procesu u procesu upravljanja otpadom sa mogućim uzrocima
paljenja kod pojedinih vrsta otpada;
3. ostvarivanje redovne kontrole i provere zaštitnih mera;
4. sprovođenje obuke iz oblasti zaštite od požara i eksplozije i provera znanja za svako radno
mesto;
5. obuka radnika za korišćenje aparata i uređaja za gašenje početnih požara;
6. utvrđivanje postupka za alarmiranje, lokalizaciju i gašenje požara;
7. utvrđivanje puteva za evakuaciju ljudi, opreme i materijala u slučaju požara;
8. održavanje reda na lokaciji objekta, puteva, prolaza i prilaza do mesta za privremeno
odlaganje otpada, objekta na lokaciji i mesta za smeštaj opreme za gašenje požara;
9. organizacija saobraćaja i distribucija tereta u krugu postrojenja;
10. organizacija rada sa otvorenim plamenom i alatima koji iskre i varniče u blizini mesta za
privremeno odlaganje otpada, kao i drugih opasnih operacija koje mogu dovesti do požara i
eksplozije; i
11. uređivanje i čišćenje skladišta i drugih radnih mesta i mesta gde je zabranjeno pušenje.
2.8.2 Operativne mere zaštite od požara
Operativne mere zaštite od požara obuhvataju:
1. poznavanje fizičko-hemijskih svojstava otpada sa aspekta njihove zapaljivosti i
eksplozivnosti;
2. ograničavanje količina zapaljivih i eksplozivnih materija u posudama za otpad;
3. predviđanje mogućih pojava koje mogu da budu izvor paljenja i uslov da se one dogode u
okolini posuda sa otpadom;
4. utvrđivanje mogućih procesa razvoja eventualnog požara;
5. sprečavanje uslova nastanka eksplozivnih smeša;
6. utvrđivanje i označavanje mogućih konstruktivnih, montažnih i eksploatacionih nedostataka
na aparatima, uređajima i opremi koji mogu dovesti do stvaranja izvora paljenja u toku rada;
7. analizu potrebe za opremom za gašenje požara;
8. periodična kontrola PP aparata u skladu sa zakonom;
9. obezbeđenje stalne dostupnosti opreme za gašenje požara; i
10. periodična provera obučenosti zaposlenih na PP zaštiti.

2.8.3 Lokacija za skladištenje otpada

Sa aspekta zaštite od požara, lokacija za odlaganje požara mora da ispunjava sledeće uslove:
1. da ima dobre prilazne puteve;
2. pravac najčešćih periodičnih vetrova ne sme da dovede do ugroženosti susedne objekte i
obrnuto;
3. da je zaštićena od toplotnog dejstva sa okolnih objekata izvan Privrednog društva;
4. da je zaštićena od atmosferskih uticaja; i
5. da ima dovoljno vode za slučaj gašenja požara.

2.9 MERE ZAŠTITE ZDRAVLJA LJUDI

Zdravlje ljudi može biti ugroženo pri upravljanja otpadom usled:
1. Nepoznavanja karakteristika otpada;
2. Nepoznavanja mehanizama štetnog dejstva otpada na zdravlje ljudi;
3. Izbor neadekvatnih mera i postupaka zaštite zdravlja ljudi u okviru upravljanja otpadom;
4. Ne pridržavanje propisanih mera i postupaka zaštite zdravlja; i
5. Nedovoljna uvežbanost zaposlenih u primeni mera i postupaka za sprečavanje štetnog
dejstva otpada na zdravlje ljudi.

2.9.1 Organizacione mere

U rukovanju otpadom moraju biti primenjene sledeće organizacione mere za smanjenje uticaja na
zdravlje ljudi:
1. Upoznavanje zaposlenih sa mogućim štetnim uticajem otpada na zdravlje;
2. Uloga sredstava lične i kolektivne zaštite od štetnih uticaja otpada na zdravlje;
3. Mogući štetni uticaji otpada na zdravlje pri akcidentnim situacijama; i
 4. Postupci sa otpadom i mere zaštite zdravlja ljudi u slučaju akcidenata.

2.9.2 Preventivne mere

Za sprečavanje štetnog uticaja na zdravlje ljudi u rukovanju otpadom, primenjuju se preventivne
mere:
1. Planiranje sredstava lične i kolektivne zaštite od štetnog uticaja otpada na zdravlje ljudi;
2. Planiranje postupaka sa otpadom na način da se smanji rizik po zdravlje ljudi; i
3. Planiranje opreme za postupak sa otpadom koja doprinosi smanjenju rizika po zdravlje ljudi.

2.9.3 Operativne mere

U postupcima sa otpadom se primenjuju sledeće operativne mere za smanjenje uticaja na zdravlje
ljudi:
1. Kontrola primene planiranih mera;
2. Kontrola upotrebe predviđenih sredstava lične i kolektivne zaštite;
3. Kontrola upotrebe predviđene opreme za manipulaciju sa otpadom na način koji ne ugrožava
zdravlje ljudi;
4. Analiza i izveštavanje o nalazima kontrole.

2.10 MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Životna sredina može biti ugrožena pri upravljanja otpadom usled:
1. Nepoznavanja karakteristika otpada;
2. Nepoznavanja mehanizama štetnog dejstva otpada na životnu sredinu;
3. Izbor neadekvatnih mera i postupaka zaštite životne sredine u okviru upravljannja otpadom;
4. Ne pridržavanje propisanih mera i postupaka zaštite životne sredine; i
5. Nedovoljna uvežbanost zaposlenih u primeni mera i postupaka za sprečavanje štetnog
dejstva otpada na životnu sredinu.

2.10.1 Organizacione mere

U rukovanju otpadom moraju biti primenjene sledeće organizacione mere za smanjenje uticaja na
životnu sredinu:
1. Upoznavanje zaposlenih sa mogućim štetnim uticajem otpada na životnu sredinu;
2. Značaj primene mera za sprečavanje štetnog dejstva otpada na životnu sredinu;
3. Mogući štetni uticaji otpada na životnu sredinu pri akcidentnim situacijama; i
4. Postupci sa otpadom i mere zaštite životne sredine u slučaju akcidenata.

2.10.2 Preventivne mere

Za sprečavanje štetnog uticaja na životnu sredinu u rukovanju otpadom, primenjuju se preventivne
mere:
1. Planiranje postupaka i mera za sprečavanje štetnog uticaja otpada na životnu sredinu; i
2. Planiranje opreme za postupak sa otpadom koja doprinosi smanjenju rizika po životnu
sredinu.
2.10.3 Operativne mere
U postupcima sa otpadom se primenjuju sledeće operativne mere za smanjenje štetnog uticaja na
životnu sredinu:
1. Kontrola primene planiranih mera;
2. Kontrola upotrebe predviđene opreme za manipulaciju sa otpadom na način koji sprečava
pojavu akcidentnih situacija; i
3. Analiza i izveštavanje o nalazima kontrole.

2.11 OPIS AKTIVNOSTI

Operater Dalibor Gregorčić PR "Dado metal" Subotica vrši sledeće aktivnosti upravljanja otpadom:
1. sakupljanje neopasnog otpada po pozivu držaoca otpada;
2. prevoz za sopstvene potrebe neopasnog otpada do lokacije;
3. razvrstavanje i skladištenje neopasnog otpada;
4. gasno sečenje većih komada na manje radi prilagođavanja transportu;
5. predavanje uskladištenog otpada operateru za dalji tretman.

Vrsta otpada za koje privredno društvo ima dozvolu su:

 16 01 17 ferozni metal;
 16 01 18 obojeni metal;
 17 04 01 bakar, bronza, mesing;
 17 04 05 aluminijum;
 19 12 03 metali koji sadrže gvožđe; i
 20 03 01 mešani kominalni otpad.

Operater obavlja otkup ovog otpada, te nakon sečenja i baliranja, prodaje sekundarne sirovine
kupcima, koji vrše ponovno iskorištenje otpada. Sakupljanje sekundarnih sirovina se vrši na osnovu ugovora
koje operater ima potpisane sa dobavljačima.

2.12 OPIS RADNOG PROCESA

Na lokaciji operater poseduje dva metalna kontejnera i džambo vreće za sitne komade lima i žice,
metalni špon i strugotinu, čime je onemogućeno rasipanje otpada po kompleksu i van kompleksa.
Bakar, mesing, aluminijum i cink koji se odvoje razvrstavanjem u komadnom obliku, se za sada
skladište na otvorenom podnom skladištu ili u metalnim kontejnerima.
Merenje primljene robe se vrši pri ulazu u kompleks, na kolskoj vagi.
Lice koje radi na prijemu, kontroliše sadržaj tereta. U toku samog istovara, lice koje kontroliše
istovar, utvrduje i mesto gde če otpad biti odložen. Istovar tereta se vrši usluino, sa viljuškarom.
Operacije koje se vrše sa prikupljenim otpadom mogu biti sledeče: sečenje ručnim makazama, gasno
sečenje, te fizičko rastavljanje - raznim ručnim alatom.
 Gasno sečenje se izvodi pomoću brenera, aparata za rezanje u kome sagoreva kiseonik i gasovito
gorivo (propan- butan). Kiseonik i propan - butan su smešteni u standardizovane boce za tehničke gasove,
koje se kada nisu u potrebi, stoje u objektu na kompleksu. U prostoru se uvek drži po jedna boca kiseonika i
jedna boca propan - butana i po potrebi se dokupljuju, jer se sečenje metalnog otpada ne vrši kontinualno,
već po potrebi.
Nakon sečenja i rastavljanja sledi sortiranje prema zahtevima kupca sekundanih sirovine i njihovo
privremeno skladištenje do prodaje ovlaščenoj organizaciji.

Slika 4 – Tehnološka šema radnog procesa

2.13 UPRAVLJANJE SOPSTVENIM OTPADOM

Operater Dalibor Gregorčić PR "Dado metal" Subotica i njegovi zaposleni su odgovorni da ograniče
količinu otpada koju proizvodi kroz svoje aktivnosti, u onoj meri u kojoj je to neophodno i ekonomski
izvodljivo.
 U slučajevima u kojima je proizvodnja otpada neizbežna, politika Operatera je da obezbedi
bezbedno razvrstavanje, rukovanje i odlaganje otpada i da sva lica koja takvim otpadom rukuju to čine
pažljivo, kako bi izbegla rizik od povreda ili štetnih posledica, kako po njih same, tako i po druge ljude,
uključujući opštu javnost.
U naporima na planu upravljanja otpadom, Operater se rukovodi svojim Planom upravljanja
otpadom i uverenjem da je upravljanje otpadom odgovornost svake pojedinačne osobe odnosno zaposlenog u
ovom privrednom društvu. Ovakvom politikom, Operater iskazuje svoju posvećenost zaštiti zdravlja ljudi i
očuvanju životne sredine.

Ciljevi upravljanja otpadom kod Operatera Dalibor Gregorčić PR "Dado metal" Subotica su:
 Ispunjavanje svih primenljivih zakonskih o odredbi i standarda u oblasti upravljanja otpadom;
 Uključenje upravljanja otpadom u sve aktivnosti Operatera;
 Permanentnom obukom zaposlenih stvoriti svest o potrebi smanjenja proizvodnje otpada, kao i
veštine da se ovaj cilj postigne;
 Planiranjem prioriteta u oblasti upravljanja otpadom konstantno raditi na smanjenju proizvodnje
svog otpada;
 Utvrđivanjem merljivih performansi procesa omogućiti praćenje efikasnosti sistema upravljanja
otpadom; i
 Stalnim praćenjem stepena ostvarivanja ciljeva Plana, te utvrđivanjem i sprovođenjem
preventivnih i korektivnih mera usavršavati sistem upravljanja otpadom.

2.14 MONITORING UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Opšti cilj monitoringa uticaja na životnu sredinu jeste provera postignutog kvaliteta životne sredine
odnosno skupa uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u skladu sa propisima. Područje, koje obuhvata
monitoring, je postrojenja i najbliže okruženje.
U okviru monitoringa se prate parametri aspekata životne sredine, za koje je procenjeno da mogu biti
ugroženi aktivnostima Operatera.
Aspekti životne sredine obuhvaćeni monitoringom su:
 vazduh;
 zemljište;
 vode; i
 akustičko stanje.

Operater sprovodi monitoring uticaja na životnu sredinu obavljanjem merenja dva puta godišnje.
Rezultate ovih merenja Operater dostavlja nadležnoj službi za inspekcijsko-nadzorne poslove Grada
Subotica.
2.15 DOKUMENT O KRETANJU OTPADA
Kretanje svih vrsta otpada prati dokument o kretanju otpada, odnosno dokument o kretanju opasnog
otpada prema Pravilniku o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje
(„Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 114/2013).
Obrazac Dokumenta o kretanju otpada sastoji se od četiri istovetna primerka od kojih:
1. prvi primerak zadržava vlasnik otpada;
2. drugi primerak prevoznik otpada;
3. treći primerak primalac otpada; a
4. četvrti primerak primalac otpada vraća proizvođaču/vlasniku najkasnije u roku od 10 dana
od dana prijema otpada.

Dokument o kretanju otpada sadrži obavezne elemente koji su poznati operaterima. Pripadnost Q
listi i operacije tretmana D,odnosno R, deo su Evropskog kataloga označavanja otpada.
Dokument o kretanju opasnog otpada sadrži obavezne elemente pripadnost Q, C, H i Y listi.
Ukoliko proizvođač/vlasnik otpada u roku od 10 dana ne primi primerak popunjenog
Dokumenta o kretanju otpada (bez obzira da li je reč o opasnom ili neopasnom otpadu) od primaoca,
pokreće postupak provere kretanja otpada preko prevoznika i primaoca i dužan je da o nalazu izvesti
Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, bez odlaganja, kao i nadležni organ
Autonomne pokrajine, ukoliko se kretanje otpada vrši na teritoriji Autonomne pokrajine.
Postrojenje (vlasnik otpada) čuva kopije dokumenta o kretanju (bez obzira da li je reč o opasnom ili
neopasnom) sve do momenta dok ne dobije popunjen –potpisan i pečatiran primerak ovog dokumenta od
primaoca otpada kojim se potvrđuje prihvat otpada. Kompletirani dokument čuva se dve godine.
3. PISANE STANDARDNE OPERATIVNE PROCEDURE (PSOP)

3.1 SOP I ZA RAZVRSTAVANJE OTPADA

Razvrstavanje otpada je postupak odredivanja vrste otpada (komunalni, komercijalni,' industrijski,
inertan, opasan, neopasan) prema poreklu, karakteru i kategoriji otpada. Preporuka je da se razvrstavanje vrši
odmah na mestu nastajanja otpada kako se ova operacija ne bi usložnjavala na mestu privremenog
skladištcnja.

Slika 5 – Postupak razvrstavanja otpada

3.1.1 Postupak određivanja karaktera otpada:

Kvalifikovano odgovomo lice za upravljanje otpadom, na osnovu raspoloživih podataka (MSDS
obrasci) i publikacije Hazardous Waste Classification Worksheet — 01.01.2002. EU, dodeljuje
pretpostavljeni šestocifreni broj (kod) otpada iz Kataloga otpada (EWC kod). Katalog otpada je sastavni deo
Pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj
98/2010). Preduzetnik formira privremeno skladište na mestu gde se generiše odnosno razvrstava neopasan
otpad.

3.2 SOP II ZA NEOPASAN OTPAD

1. Prikupljanje na mestu nastanka;
2. Razvrstavanje - opasan, neopasan;
3. Privremeno skladište - merenje, evidencija;
4. Dodeljivanje indeksnog broja i oznake – vrši odgovorno lice i unosi u Dokumenat o kretanju
otpada;
5. Popunjavanje dnevne evidencije o gcnerisanoj količini vrši odgovorno lice i unosi u Dokumenat
o kretanju otpada;
6. Predaja otpada na transport ili na transport i primanje;
7. Prijem popunjenog Dokumenta o kretanju otpada od primaoca u periodu od najviše 10 dana;
 8. Ako je Dokument o kretanju otpada primljen – arhivira se;
9. Dokument o kretanju otpada nije primljen, pokreće se procedura za proveru kretanja otpada;
10. Izrada i dostavljanje Godisnjeg izveštaja Agenciji za zaštitu životne sredine Republike Srbije sa
podacima o vrsti, količina, porekla, karakterizacije, klasifikacije, sastava, skladišstenje,
transporta, izvoza, uvoza, tretmana i odlaganja otpada.
11. Izveštaj sečuva 10 godina.

3.3 SOP III ZA MALA ISTICANJA/CURENJA

Na lokaciji postrojenja neophodno je na lako dostupnom mestu ili mestima obezbediti opremu za
akcidentna curenjaotpada. Obavezni deo opreme je:
 lična zaštitna oprema (naočare, zaštitno odelo, rukavice i čizme);
 metalno bure zapremine 200 litara;
 adsorbenti (pesak, piljevina i slično);
 lopata sa dugim držaljama, lopatica.

Ukoliko se kod otpadnog rezervoara utvrdi da u njemu ima zaostala količina goriva ili ulja, sadržaj
se istresa u metalno bure.
Ukoliko je nepažnjom istekla manja količina goriva ili ulja, sprečiti da curenje dospe u kanalizaciju.
Utvrditi položaj najbližeg slivnika za atmosferske vode i obezbediti ga (okružiti) adsorbentom. Isti postupak
učiniti i oko izvora isticanja. Odgovarajućim adsorbentom pokupiti preostalu količinu i upakovati je u
pripremljen sud. Sapunom i vodom oprati površinu.
Obavestiti lice odgovomo za upravljanje otpadom.
Novostvoreni otpad propisno obezbediti. Pripremiti sud zapremine 200 litara ili drugo odgovarajuće
pakovanje za novostvoreni otpad - absorbent. Označiti ovo pakovanje natpisom: o vrsti i količini opasnog
otpada.
Prikupljena količina od čišćenja, adsorbent i ambalaža u koju su smešteni predstavljaju opasan
otpad!
Opisana procedura prihvatljiva je za manja isticanja tečnosti sa svojstvima opasnih materija.

3.4 SOP IV ZA INCIDENTNE / AKCIDENTNE SITUACIJE

Pri radu u postrojenju mogući su incidenti (neželjeni događaji bez težih posledica) i akcidenti
(neželjeni dogadaji sa težim posledicama). SOP IV opisuje proceduru čijom primenom malo isticanje ili
izlivanje postaje incident koji nije potrebno prijavljivati nadležnim organima več se isti interno beleži.
Dešavaju se, medutim, i događaji (akcidenti) koji dovode do neželjenih posledica (povređivanje, zagađenje
životne sredine, oštećenje imovine i opreme i drugo) kada je potrebna remedijacija ili sanacija prostora ili
posebno postupanje. Tipovi akcidenata su:
 požar;
 eksplozija;
 isticanje ili rasipanje otpada;
  provalna krađa.

Identifikovani, mogući tipovi za ovo postrojenje su požar i eksplozija. Postupak u ovim slučajevima
je sledeći:
1. Sačiniti interni Izveštaj o incidentu/akcidentu sa sledećim elementima:
 Lokacija incidenta/akcidenta;
 Vreme dogadaja;
 Lica koja su učestvovala;
 Postrojenje;
 Opis prirode incidenta/akcidenta (priložiti dokumentaciju ako postoji);—
 Opis uzroka nastanka incidenta/akcidenta;
 Angažovana lica su osposobljena za rad i objašnjen im je postupak sanacije (opisati);
 Opis aktivnosti lica angažiovanih na sanaciji;
 Da li je za aktivnosti na sanaciji potrebna zaštitna oprema? (ako DA, dati Listu opreme);
 Koje korektivne mere su bile preduzete za sprečavanje ili će biti preduzete da se sličan dogadaj
ne ponovi?
 Potpis lica koje je sačinilo Izveštaj.

2. Ukoliko je došlo do zagađivanja životne sredine koje zahteva sanaciju ili remedijaciju prostora od strane
specijalizovanih preduzeća, obavestiti u najkraćem roku nadležno ministarstvo za zaštitu životne sredine
Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine.

3.5 LISTA PLANA

 Pisanim internim aktom (Odlukom) imenovati kvalifikovano odgovorno lice – Dalibor Gregorčič
 Lice zaduženo za primenu (implementaciju) Plana — – Dalibor Gregorčič
 Nakon ishodovanja Dozvole za upravljanje otpadom objaviti Listu otpada za čiji je tretman Operater
ovlašćen, saglasno članu 29. Zakona o upravljanju otpadom
 Ustanoviti tok otpada za otpadna ulja i maziva — razmotriti opcije predaje postrojenju ov1aščenom
za tretman (npr. Yunirisk, Beograd, ili Lafarge, Beočin - kao altemativni emergent nakon prikaza
rešenja/odobrenja za spaljivanje)
 Uvesti dnevnu evidenciju o primljenom i generisanom otpadu i dokumentovati
 Uvesti izveštavanje nadležnih organa o otpadu saglasno Planu i zakonu
 Uvesti dnevnu i nedeljnu inspekciju skladišnog prostora koji prati pisani Izveštaj (dnevni/nedeljni)
— popunjenost skladišta, dostupnost i stanje opreme za zaštitu od požara i sredstava za ličnu zaštitu
 Vršiti periodičnu proveru obučenosti radnika za zaštitu od požara
4. DOKUMENTACIJA O LOKACIJI
1. Rešenje Agencije za privredne registre BP 128752//201 1 od 05.12.2011.
2. Kopija plana predmetne lokacije od 16.04.2013.
3. Rešenje o izdavanju dozvole za sakupljanje i transport neopasnog otpada, od strane gradske uprave
Subotica — Sekretarijat za lokalni ekonomski razvoj, privredu, poljoprivredu, komunalne poslove i
zaštitu životne sredine i održivi razvoj, broj IV-05/I-501-125/2012 od 09.05.2012.
4. Dokument o kretanju otpada od 06.04.2013.
5. Rešenje gradske uprave Subotica - Sekretarijat za lokalni ekonomski razvoj, privredu, poljoprivredu,
komunalne poslove i zaštitu životne sredine i održivi razvoj, broj IV-05-I-501-257/2013 od
07.05.2013. (da za projekat - Betonski plato za sekundarne sirovine - nije potrebna procena uticaja
na životnu sredinu).
4.1 REŠENJE AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE
4.2 KOPIJA PLANA PREDMETNE LOKACIJE
4.3 REŠENJE O IZDAVANJU DOZVOLE OPERATERU
4.4 DOKUMENT O KRETANJU OTPADA
4.5 INFORMACIJA GRADSKE UPRAVE SUBOTICA
4.6 REŠENJE GRADSKE UPRAVE SUBOTICA
5. PRILOZI