MEDIJI O SVAKODNEVICI

MONITORING JAVNOG SERVISA VOJVODINE I REGIONALNIH TELEVIZIJA

MEDIJSKA SFERA

Novosadska novinarska kola Novi Sad 2007 broj 2

Urednica zbornika Mediji o svakodnevici Doc. dr Dubravka Vali Nedeljkovi Urednica edicije istraivakih izvetaja Medijska sfera Doc. dr Dubravka Vali Nedeljkovi Lektura i korektura Mara Basari Prevod na engleski jezik Danja Janji Milin Dizajn korica Studio Inside, Novi Sad Kompjuterska priprema Emil Otrupak tampa NS PRESS, Novi Sad Tira 500 primeraka Novi Sad, 2008. Objavljivanje ove publikacije omoguili su: Misija OEBS-a u Srbiji, Izvrno vee AP Vojvodine, Sekretarijat za informacije, Fond za otvoreno drutvo, Beograd i Fondacija Konrad Adenauer - Medijski program za jugoistonu Evropu Sva prava zadrava izdava. Za svako korienje, umnoavanje i stavljanje u promet dela teksta ili teksta u celini potrebna je saglasnost Novosadske novinarske kole. Asistentkinja Sneana Neovi Direktorica Novosadske novinarske kole Mirjana Puin

Izdava Novosadska novinarska kola Zmaj Jovina 4/II, Novi Sad tel/fax: (021) 424-164 e-mail: office@novinarska-skola.org.rs http://www.novinarska-skola.org.rs

SADRAJ:

UVODNIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Summary . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 MONITORING INFORMATIVNOG, OBRAZOVNOG, KULTURNOG, VERSKOG I SPORTSKOG PROGRAMA JAVNOG SERVISA VOJVODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

ANALIZA INFORMATIVNOG PROGRAMA Uvodnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 dr Jovanka Mati MONITORING RADIO I TV PROGRAMA JAVNOG SERVISA VOJVODINE 2006 - 2007 . . . . . . . . . . . 15

dr Jovanka Mati NEDELJNI INFORMATIVNI TV MAGAZINI RADIO-TELEVIZIJE VOJVODINE NA JEZICIMA MANJINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Vinja Baanovi RADIO-TELEVIZIJA VOJVODINE, ANALIZA TV EMISIJE NOVOSADSKE RAZGLEDNICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Vinja Baanovi ANALIZA TV EMISIJE O POLJOPRIVREDI NA SRPSKOM JEZIKU BRAZDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Mr Dejan Pralica ANALIZA RADIO EMISIJE NA SRPSKOM JEZIKU O SELU ZA SELO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

UVODNIK ZA IZVETAJE O POLJOPRIVREDI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Itvan Kolar ANALIZA TV EMISIJE O POLJOPRIVREDI NA MAARSKOM JEZIKU BRAZDE (BARZDA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 uana Serene ANALIZA RADIO EMISIJE ZA SELO NA MAARSKOM JEZIKU (FALUMSOR) . . . . . . . . . . . . . 88

Eva Radovanovi ANALIZA RADIO EMISIJE ZA SELO NA SLOVAKOM JEZIKU (VYSIELANIE PRE DEDINU) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Doc. dr Laura Spariosu ANALIZA RADIO EMISIJE ZA SELO NA RUMUNSKOM JEZIKU (EMISIUNEA PENTRU ASCULTTORII DE LA SATE) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
4

Miroslav Kevedi ANALIZA RADIO EMISIJE ZA SELO NA RUSINSKOM JEZIKU (EMISIY ZA VALAL) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 UVODNIK ZA IZVETAJE O KULTURI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

Vinja Baanovi EMISIJE IZ KULTURE TELEVIZIJE VOJVODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 Mr Dejan Pralica ANALIZA EMISIJE SPEKTAR U RADIJSKOM PROGRAMU NA SRPSKOM JEZIKU . . . . . . . . . . . 133

Itvan Kolar TV PROGRAM NA MAARSKOM JEZIKU, EMISIJE O KULTURI JELEN-LT I KRKP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 uana Serene ANALIZA EMISIJE IZ KULTURE ASPEKT U PROGRAMU RADIO NOVOG SADA NA MAARSKOM JEZIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 Eva Radovanovi TV EMISIJE IZ KULTURE NA SLOVAKOM JEZIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

Doc. dr Laura Spariosu RADIJSKA EMISIJA IZ KULTURE NA RUMUNSKOM JEZIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 Miroslav Kevedi KULTURNA PANORAMA EMISIJA RNS O KULTURI NA RUSINSKOM JEZIKU . . . . . . . . . . . . . 171

UVODNIK ZA VERSKI PROGRAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 Doc. dr Dubravka Vali Nedeljkovi RELIGIJSKI SADRAJI U JAVNOM SERVISU VOJVODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

Miroslav Kevedi JAVNI SERVIS, RELIGIJA I JAVNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 UVODNIK ZA SPORTSKI PROGRAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 Prof. dr Dragan Kokovi MEDIJSKA PREZENTACIJA SPORTSKIH DOGAAJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236

Vinja Baanovi IZVETAJ O EMISIJI RTV 1 ARI RIBOLOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250

6

JEZIK JAVNOG SERVISA VOJVODINE: MONITORING PROGRAMA NA JEZICIMA NACIONALNIH MANJINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 UVODNIK ZA JEZIKE IZVETAJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255 Doc. dr Laura Spariosu ANALIZA DISKURSA RADIO-PROGRAMA JAVNOG SERVISA VOJVODINE NA RUMUNSKOM JEZIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259 Prof. dr Iren Lanc JEZIKE I AKUSTIKE KARAKTERISTIKE EMISIJA RTV NOVI SAD NA MAARSKOM JEZIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276 Mr Anamaria Rama JEZIK U EMISIJAMA JAVNOG MEDIJSKOG SERVISA VOJVODINE NA RUSINSKOM JEZIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 Jelica Nikoli ANALIZA TV EMISIJA NA ROMSKOM JEZIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306

Prof. dr Mihal Tir Zuzana Tirova JEZIKO-STILSKE I IZRAAJNE KARAKTERISTIKE U NEKIM EMISIJAMA TELEVIZIJE VOJVODINE NA SLOVAKOM JEZIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318 MONITORING PROGRAMA NAJGLEDANIJIH TELEVIZIJSKIH STANICA U BOSNI I HERCEGOVINI, HRVATSKOJ, CRNOJ GORI I SRBIJI - IZVETAVANJE O REGIONU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 UVODNIK ZA REGIONALNI MONITORING . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329 Davor Marko IZVETAJ IZ BOSNE I HERCEGOVINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331

Mr Viktorija Car IZVETAJ IZ HRVATSKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346 Danijela Seferovi IZVETAJ IZ CRNE GORE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358 Doc. dr Dubravka Vali Nedeljkovi i Vinja Baanovi IZVETAJ IZ SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370
8

UVODNIK

Mediji o svakodnevici je druga knjiga u serijalu Novosadske novinarske kole Medijska sfera, zasnovana na kvantitativno-kvalitativnoj analizi sadraja emitovanih na Javnom servisu Vojvodine. Osobenost ove knjige je u tome to su monitorovane i ekspertski tumaene raznovrsne emisije: od informativnih, preko onih specijalizovanih za poljoprivredu, koja je dominantna privredna grana u Pokrajini pa bi zato trebalo da bude i preferentan medijski interes Javnog servisa Vojvodine; do magazina posveenih kulturi, toj izuzetno vanoj komponenti ostvarivanja prava nacionalnih manjina u multikulturnoj sredini kakva je Vojvodina; zakljuno sa verskim emisijama, koje su potpuno drugaije od svih ostalih sadraja, i po temama i po realizaciji; i sportskim programom, koji takoe odudara od uobiajenog jer okuplja najvei auditorijum i neguje jedan usko definisan i modelovan diskurs. Time su obuhvaene sve emisije koje bi trebalo da odraavaju osnovne funkcije javnog servisa: informativnu, obrazovnu i zabavnu. Kako smo smatrali da je jezika komponenta jedna od osnovnih za posredovanje medijskih poruka, posebno onih za zajednice nacionalnih manjina, posebnu panju obratili smo upravo lingvistikoj analizi emitovanih sadraja. Ono po emu se ova knjiga razlikuje od prethodne jeste i proirivanje interesovanja za ureivaku politiku medija iz susednih zemalja, sa fokusom na to kako se meusobno informiemo na teritoriji koja je markirana zajednikom istorijom, geografskom pripadnou balkanskom regionu, kao i slinim kulturnim i jezikim kodom. Novi Sad, maj 2008. dr Dubravka Vali Nedeljkovi

SUMMARY

Media on Everyday Life is the second book in the Media Sphere Edition, established by Novi Sad School of Journalism, based on qualitative and quantitative analyses of Media content broadcasted on Public Broadcasting Service of Vojvodina. The specialty of this book is diversity of monitored programmes and expert interpreted data on such programmes - beginning with news, over programmes specialized in agricultural topics agriculture being a dominant economy branch in the Province and therefore presumably a key media issue for PBS of Vojvodina; through culture programmes being a rather important component in achieving rights of national minorities in multicultural community such is Vojvodina; ending with religious programmes being completely unique compared to all other programmes and, finally, sport programmes - again unique and having the biggest audience and fostering a closely defined discourse. Monitoring encompassed all programmes that should reflect the basic functions of PBS: informative, entertaining and educational. Assuming that the language is one of the basic components intermediating Media messages, particularly those considering national minority communities, a special attention was given to the linguistic analysis of the broadcasted material. This book differs from the first since the scope of interests was broaden to editorial policy of media from the neighbouring countries. The focus was on the way the countries having common history, belonging to the Balkans region, sharing similar culture and language code are informed about each other. Novi Sad, May 2008. Dubravka Vali Nedeljkovi, PhD

10

MONITORING INFORMATIVNOG, OBRAZOVNOG, KULTURNOG, VERSKOG I SPORTSKOG PROGRAMA JAVNOG SERVISA VOJVODINE
11

12

ANALIZA INFORMATIVNOG PROGRAMA

Uvodnik U okviru projekta Novosadske novinarske kole Transformacija RTV NS u Javni servis Vojvodine tokom 2006. i 2007. godine obavljeno je est ciklusa monitoringa programske produkcije Radio-televizije Vojvodine na srpskom, maarskom, slovakom, rumunskom, rusinskom i romskom jeziku. U njima je koriena kvantitativno-kvalitativna analiza sadraja. Monitoring je obuhvatio dnevne TV i radio informativne programe u redovnim okolnostima i u vreme izborne kampanje, nedeljne informativne programe, kao i specijalizovane emisije koje obrauju posebne tematske oblasti ili su namenjene posebnim delovima publike kulturne, sportske, verske i emisije za selo.

13

THE ANALYSIS OF THE NEWS PROGRAMME

Introduction Within the project Transformation of RTV NS into a Public service of Vojvodina carried out by the Novi Sad School of Journalism, during 2006 and 2007 six cycles of monitoring of programme production by Radio Television Vojvodina were issued, in Serbian, Hungarian, Slovak, Romanian, Ruthenian and Romany language. The content was analysed from both quantitative and qualitative point of view. The monitoring included analysis of daily TV and radio news programmes in regular circumstances as well as during pre-election campaigns, weekly news programmes, as well as specialised shows dealing with particular thematic areas or targeting particular segments of audience, such as cultural, sports, religious shows or shows for rural areas.

14

dr Jovanka Mati, nauna saradnica Instituta drutvenih nauka u Beogradu

654.191/.197:659.4(497.113)

MONITORING RADIO I TV PROGRAMA JAVNOG SERVISA VOJVODINE 2006 - 2007

SAETAK

U okviru projekta Novosadske novinarske kole Transformacija RTV NS u javni servis Vojvodine tokom 2006. i 2007. godine obavljeno je est ciklusa monitoringa programske produkcije Radio-televizije Vojvodine na srpskom, maarskom, slovakom, rumunskom, rusinskom i romskom jeziku. U njima je koriena kvantitativno-kvalitativna analiza sadraja. Monitoring je obuhvatio dnevne TV i radio informativne programe u redovnim okolnostima i u vreme izborne kampanje, nedeljne informativne programe, kao i specijalizovane emisije koje obrauju posebne tematske oblasti ili su namenjene posebnim delovima publike kulturne, sportske, verske i emisije za selo. U tekstu se objanjavaju ciljevi monitoringa produkcije Radio-televizije Vojvodine kao javnog servisa, ukratko se iznose rezultati pojedinanih ciklusa, a detaljno se predstavljaju istraivaki nalazi iz tri ciklusa praenja dnevnih informativnih programa. Kljune rei: javni servis, Vojvodina, monitoring, informativni program.

15

Projekat Novosadske novinarske kole Transformacija RTV NS u javni servis Vojvodine pokrenut je radi toga da bi se utvrdilo u kojoj meri programska produkcija Radio-televizije Vojvodine i njena ureivaka politika odgovaraju zadacima i obavezama javnog servisa koji su ustanovljeni Zakonom o radiodifuziji (2002), kao i modernim programskim standardima koje prihvataju javni servisi irom Evrope. Budui da Zakon predvia mnogobrojne obaveze Javnog radiodifuznog servisa u ostvarivanju opteg interesa u pogledu programske raznovrsnosti, zadovoljavanja potreba svih drutvenih grupa, nezavisnosti od posebnih politikih ili ekonomskih interesa, nepristrasnosti, razmene ideja i miljenja, negovanja nacionalnog identiteta i kulture, afirmisanja tolerancije, uvaavanja jezikih i govornih standarda veinskog stanovnitva i nacionalnih manjina projekat je ukljuio monitoring razliitih vrsta programa Radio-televizije Vojvodine koje ovaj javni servis proizvodi na nekoliko jezika. Unutar ovih programa praeno je kako se ostvaruju posebni programski standardi ustanovljeni za javne emitere. Tokom 2006. i 2007. godine obavljeno je est ciklusa monitoringa. U svim ciklusima je korien metod kvantitativnokvalitativne analize sadraja. 1. Ciljevi i sadraj monitoringa Prvi ciklus (septembar 2006) je obuhvatio informativni program, tj. glavne informativne emisije na est TV programa i pet radio programa Radio-televizije Vojvodine na srpskom, maarskom, slovakom, rumunskom, rusinskom i romskom jeziku, emitovane tokom nedelju dana.1 Kako je Pokrajinski javni radiodifuzni servis glavni nosilac obaveze javnih emitera da zadovoljavaju potrebe nacionalnih manjina u informisanju na sopstvenom jeziku i da obezbede sadraje koji izraavaju kulturni identitet nacionalnih manji1

Uvod

16

Uzorak je sadrao est TV emisija - Dnevnik 1 (srpski jezik, 17-17:20h), TV Hirado (maarski jezik, 19:0019:20), Dennik (slovaki jezik, 18:0018:10), TV jurnal (rumunski jezik, 18:3018:40), Dnevnik (rusinski jezik, 18:1518:25) i Nevimata (romski jezik, 18:4518:55) i pet radio emisija - Na dlanu Vojvodina (srpski jezik, 16:3017:00), Delutani hirado (maarski jezik, 15:0015:30), Spravy (slovaki jezik, 16:0016:10), Radio jurnal (rumunski jezik, 18:0018:20) i Radio novine (rusinski jezik, 15:0015:15), emitovanih od 18. do 24. septembra 2006. godine.

na i etnikih grupa, monitoringom je obuhvaena informativna produkcija na jezicima nacionalnih manjina u Vojvodini na jednak nain kao i produkcija na srpskom jeziku. Monitoring informativnog programa je imao cilj da utvrdi u kojoj meri se u njemu potuje princip nepristrasnosti u tretiranju razliitih politikih interesa i razliitih subjekata, zalaganje za slobodu i pluralizam izraavanja javnog miljenja, izraavanje kulturnog identiteta manjinskih etnikih zajednica, emitovanje sadraja u vezi s delovanjem udruenja graana i nevladinih organizacija, korienje i razvoj savremenih tehniko-tehnolokih standarda u proizvodnji i emitovanju programa. Ukupno je analizirano 1186 priloga u 38 TV i 35 radio emisija. Rezultati monitoringa su objavljeni u knjizi Javni servis Vojvodine, 2007. godine2. Rezultati su pokazali da informativni program ima niske produkcione standarde i da je tehnoloki zastareo. Njega karakterie mali udeo sopstvene informativne produkcije. Novinari najee daju dnevni pregled zbivanja u najmanje sloenim anrovskim formama, dok se veoma retko odluuju za sloenija novinarska dostignua i analitiki pristup u izvetavanju, to umanjuje pluralizam miljenja. U njemu su retko zastupljene informacije o dogaajima u Vojvodini, ree od onih o svetskim zbivanjima ili u Srbiji van Vojvodine. Meu subjektima o ijim aktivnostima se izvetava i kojima je data mogunost da izraze svoj stav o nekim pitanjima, dominiraju predstavnici vlasti, posebno centralne vlasti Republike Srbije, a izrazito su zanemarena miljenja graana i pripadnika manjinskih etnikih zajednica. U informativnim programima izrazito dominiraju politike teme, i to posebno one koje dravni establiment namee kao najznaajnije, dok je malo tema o svakodnevnom ivotu graana. Izborom tema i subjekata ovi programi ne odraavaju multietniki i multikulturni sastav Vojvodine. Drugi ciklus monitoringa (novembar 2006. godine) obuhvatio je kulturno-obrazovne i dokumentarno-informativne emisije koje tokom jedne sedmice proizvode redakcije programa na est jezika.3 S obzirom na znatne razlike izmeu radio i TV programa, pre svega u obimu, za praenje su odabrane razliite emisije. Na radiju, to je bio prepodnevni programski blok, gde je to bilo mogue u programu na srpskom jeziku, programska celina Od devet do jedan, u programu na maarskom jeziku, blok od 9 do 12 asova, u programu na rusinskom jeziku, celina od od 9:30 do 12 asova, u programu na rumunskom jeziku, blok izmeu 12 i 15 asova, u programu na slovakom, deo Popodne uz radio, od 15 do 17 asova, a u programu na
2 3 Knjigu Javni servis Vojvodine: Monitoring transformacije Radio-televizije Novi Sad u javni servis Vojvodine objavila je Novosadska novinarska kola. Uzorak su inile emisije objavljene od 6. do 12. novembra 2006. godine.

17

romskom jeziku, celina od 20 do 24 asa. Na televiziji su praene sve emisije, osim dnevnih informativnih i zabavnih, tj. muzikih i sportskih, kao i igranih filmova i serija. Cilj monitoringa je bio da se utvrdi nedeljni obim produkcije kulturno-obrazovnog i dokumentarno-informativnog TV programa na razliitim jezicima, da se sagledaju osnovne karakteristike odabranih emisija u okviru radio i TV programa, njihovi programski standardi, tematska raznovrsnost i njihove informativne i edukativne vrednosti. Monitoring je pokazao da i pored razlika u konceptu posmatranih emisija, one imaju neke zajednike karakteristike: mali obim sopstvene aktuelne produkcije, dominaciju novinarskih anrova koji su karakteristini za programe sa niskim kadrovskim i finansijskim resursima, nedinaminu i neatraktivnu formu, drugaiji tematski fokus u odnosu na informativne emisije i veu tematsku raznovrsnost, ali i malu relevantnost sadraja ako oni nisu u vezi s aktuelnim dogaajima, odsustvo komunikacije izmeu etnikih zajednica. Po kvalitetu i raznovrsnosti izdvojile su se radio emisije na srpskom i maarskom jeziku, kao i TV program na srpskom jeziku, koji je ipak bio malog obima. Trei ciklus (januar 2007. godine) pratio je informisanje Radio-televizije Vojvodine o kampanji za izbore poslanika Narodne skuptine Srbije, i to u poslednjoj nedelji predizborne kampanje, od 12. do 18. januara 2007. godine. Cilj monitoringa je bio da se utvrdi tretman izbornih uesnika i potovanje Pravila o ponaanju medija za vreme izborne kampanje, koje je izdala Republika radiodifuzna agencija, kao i saglasnost izborne produkcije Radio-televizije Vojvodine sa modernim standardima medijske izborne komunikacije. Budui da je izborno izvetavanje radiodifuznih medija optereeno tekim nasleem 1990-ih godina, kada su dravni mediji funkcionisali kao propagandni servis partije na vlasti, normalizacija medijskog funkcionisanja, a posebno ravnopravan tretman izbornih uesnika, predstavlja vaan deo demokratizacije izbornog procesa u Srbiji. Monitoring se u ovom sluaju rukovodio idejom da model izvetavanja o izbornoj kampanji i njegovo uporeivanje s modelom koji je praktikovan 1990-ih godina predstavlja vaan indikator demokratske transformacije medija. Monitoring je obuhvatio est informativnih TV emisija na razliitim jezicima (srpskom, maarskom, slovakom, rumunskom, rusinskom i romskom) i etiri radio emisije (na srpskom, maarskom, slovakom i rumunskom jeziku).4
4

18

Uzorak su inile TV i radio emisije: Vojvoanski dnevnik (TV emisija na srpskom jeziku, 22:00 22:20 h), TV Hirado (TV emisija na maarskom jeziku, 19:00 19:20), Dennik (TV emisija na slovakom jeziku, 18:00 18:10), TV jurnal (TV emisija na rumunskom jeziku, 18:30 18:40), Dnevnik (TV

Rezultati monitoringa su objavljeni u knjizi Javni servis Vojvodine, 2007. godine. Oni su pokazali da Pravila o ponaanju medija u predizbornoj kampanji, koje je izdala Republika radiodifuzna agencija, nisu potovana u redovnim informativnim programima Radio-televizije Vojvodine. U njima nije ostvarena jednaka dostupnost informacija o izbornim uesnicima svim etnikim zajednicama i nije potovan zahtev o jednakom tretmanu izbornih uesnika. Nijedan od 10 posmatranih informativnih programa nije izvetavao o svim izbornim uesnicima. Svaki od njih je ili minutaom priloga o pojedinim izbornim uesnicima, ili uestalou izvetavanja o njihovim izbornim aktivnostima, favorizovao jednu stranku ili grupu stranaka. Izvetavanje o izbornim uesnicima bilo je najravnomernije u informativnom TV programu na srpskom jeziku, a najsnanije favorizovanje jednog izbornog uesnika u radio i TV programu na maarskom jeziku i u TV programu na romskom jeziku. etvrti ciklus (april 2007) ponovo se bavio informativnim programom. Cilj monitoringa je bio da se utvrdi da li su u izvetavanju ostvarene promene u poreenju s periodom monitoringa od sedam meseci ranije i nakon upoznavanja uprave Radio-televizije Vojvodine s rezultatima prvog ciklusa monitoringa. Uzorak je obuhvatio sedam centralnih informativnih TV i radio emisija objavljenih u aprilu 2007. godine, tako da u njima budu zastupljeni svi dani u sedmici. Rezultati monitoringa se prikazuju u posebnom delu ovog teksta. Oni pokazuju da su pozitivne promene u veini aspekata programa koji su identifikovani kao njegove slabosti ostvarene u TV programu na srpskom jeziku, a u nekim aspektima i u radio programima na srpskom i maarskom jeziku. Ostali TV i radio programi su zadrali ranije identifikovane kljune negativne karakteristike. Peti ciklus (jun 2007) kombinovao je praenje nekih specijalizovanih emisija usmerenih ka posebnim grupama publike i nedeljnih dokumentarno-informativnih emisija na jezicima manjina (maarski, slovaki, rumunski i rusinski jezik). Kao primer emisija koje treba da zadovolje potrebe posebne drutvene grupe, uzete su emisije za selo, tj. za poljoprivrednike koje imaju TV programi na srpskom i maarskom jeziku i radio programi na srpskom, maarskom, slovakom, rumunskom i rusinskom jeziku, kao i emisija TV programa na srpskom jeziku Novosadske razglednice. Uzorak je sadrao po etiri nedeljne emisije o selu iz svakog jezikog programa, emitovane u junu 2007. godine i pet emisija Novosadskih razglednica iz razliitih dana u sedmici tokom juna (1, 7, 13, 19. i 25. juna). Rezultati analize ovih emisija prikazani su u posebnom odeljku ove
emisija na rusinskom jeziku, 18:15 18:25), Nevimata (TV emisija na romskom jeziku, 18:45 18:55), Na dlanu Vojvodina (radio emisija na srpskom jeziku, 16:30-17:00), Delutani hirado (radio emisija na maarskom jeziku, 18:30-19:00), Radio novine (radio emisija na slovakom jeziku, 17:00-17:20) i Radio jurnal (radio emisija na rumunskom jeziku, 18:00-18:20).

19

knjige. Oni su pokazali da TV emisija Novosadske razglednice u znatnoj meri ispunjava funkcije javnog servisa u informisanju populacije Novog Sada, iako je raspon tema o kojima se u njoj govori mali i tie se uglavnom rada javnih slubi u gradu. Kada je re o emisijama za selo, pokazalo se da veinu emisija namenjenih seoskom stanovnitvu karakteriu mnoge slabosti i niski produkcioni, informativni i edukativni standardi, od kojih najvie odstupaju TV i radio emisija na srpskom jeziku. esti ciklus (novembar 2007) takoe je pratio specijalizovane emisije, i to sportske, kulturne i verske, koje ima veina programa Radio-televizije Vojvodine. Cilj monitoringa je bio da se utvrdi kvalitet ovih programa kojima javni servis treba da zadovolji potrebe publike za raznovrsnim sadrajima, da izrazi posebne identitete manjinskih zajednica, uvai znaaj i ulogu crkava i verskih zajednica u drutvu i predstavi pluralizam miljenja. Da bi se utvrdili jeziki standardi, obavljena je i jezika analiza ovih emisija. Istovremeno, radi komparacije, analizirana je i glavna informativna emisija TV programa na srpskom jeziku Vojvoanski dnevnik, kako bi se jo jednom proverili produkcioni standardi glavne informativne emisije Radio-televizije Vojvodine. Rezultati analize kulturnih, sportskih i verskih emisija, kao i jezike analize programa, prikazuju se u posebnom odeljku ove knjige. 2. Metodologija U monitoringu produkcije Radio-televizije Vojvodine koriena je metoda kvantitativno-kvalitativne analize sadraja. Analiza sadraja je fokusirana na nekoliko elemenata prezentacije radio i TV programa (upotreba audio i vizuelnih elemenata, korienje anrovskih formi za predstavljanje informacija), na strukturu sadraja u pogledu tema i subjekata o kojima se izvetava, predmeta njihovih stavova i vrednosne usmerenosti ovih stavova, kao i na utvrivanje nivoa medijske samostalnosti u iniciranju izvetavanja, odnosno definisanja neke teme kao znaajne za javnost. Pri praenju informativnih programa analizirani su svi informativni prilozi, a nisu u obzir uzimane pice i uvodni deo programa u kome se daju najvanije vesti (vesti dana). U analizi ostalih emisija praeni su svi segmenti uvodne pice, najave sadraja, muziki prilozi, odjavne pice, a posebno informativni prilozi. Monitoring je dizajniran tako da utvrdi osnovne karakteristike emisija s obzirom na tehnoloke standarde produkcije, vrste angamana novinara u pogledu inicijative u praenju dnevnih dogaaja i vanih tema, tematske strukture, izbora subjekata o kojima se govori u emisijama, ili ija se miljenja i stavovi prezentuju publici, aktera o kojima subjekti izraavaju miljenje. 20

Za potrebe analize konstruisani su posebni kodni listovi za dnevne i nedeljne informativne emisije, za sportske emisije, kulturne i verske, emisije za selo i za emisiju Novosadske razglednice. U informativnim emisijama koriene su dve jedinice analize informativni prilog (od jedne do druge najave voditelja), za utvrivanje forme priloga, i skup reenica u kome jedan subjekt koherentno govori o jednoj temi, za utvrivanje sadraja priloga. Kao odlike forme registrovani su: datum emitovanja, redni broj i duina priloga, anr, povod za izvetavanje, audio/vizuelna prezentacija priloga, lokacija na koju se odnosi prilog. Kao odlike sadraja registrovane su: tema/teme priloga, subjekt/i kao nosioci radnje ili stava o kome se izvetava, akter/i o kojima govori subjekt, vrednovanje aktera, predmet stava subjekta i vrednosna orijentacija stava. Najznaajniji subjekti i akteri o kojima oni izraavaju vrednosni stav su registrovani po imenu i prezimenu. Svaka kategorija sadrala je precizno razraene elemente na osnovu kojih je jedinica analize klasifikovana. U drugim emisijama, za formalne odlike priloga koriene su iste kategorije, ali s obzirom na veliku duinu priloga, druga jedinica analize je bio vremenski odseak govora jednog subjekta, a u okviru njega su registrovane pominjane teme, akteri o kojima se govori i vrednovanje aktera. Budui da je monitoring imao cilj da utvrdi detaljnu tematsku strukturu izvetavanja i subjekte o ijim aktivnostima prilog govori, odnosno iji se stavovi i miljenja prezentuju, analiza se nije ograniila na registrovanje samo jedne teme u prilogu niti jednog subjekta, ako ih je u prilogu pomenuto vie. U prilogu je bilo mogue registrovati vie tema o kojima govori isti subjekt ili razliiti subjekti. Ukupan broj registrovanih tema i subjekata stoga je vei od broja priloga u emisiji. Osnovni kvantitativni pokazatelji su broj i duina priloga. Broj priloga omoguava da se utvrdi uestalost kojom se pojavljuju odreene kategorije, na primer broj priloga koji sadre tonski film ili uestalost pojavljivanja jedne teme ili subjekta. Kvalitativni pokazatelji odnosili su se na vrednovanje aktera dogaaja (neutralno, pozitivno, negativno) i na vrednosnu orijentaciju stava (neutralan, afirmativan, negativan). 3. Rezultati komparativne analize Informativnog programa Radio-televizije Vojvodine (septembar 2006 april 2007 novembar 2007) Pola godine nakon prvog ciklusa monitoringa Informativnog programa Radio-televizije Vojvodine (septembar 2006. godine) obavljen je drugi ciklus, u aprilu 2007. Uzorak je obuhvatio istih est informativnih TV pro21

grama i pet radio programa na srpskom, maarskom, slovakom, rumunskom, rusinskom i romskom jeziku. 5 Uzorak se razlikovao od prvog ciklusa u dvema emisijama. Umesto Dnevnika 1 od 17 h na srpskom jeziku, sada je posmatran Vojvoanski dnevnik od 22 h, kao glavna informativna emisija namenjena stanovnitvu Vojvodine. Dodatno, umesto radio emisije vesti na slovakom jeziku od 16 h, u uzorak je ukljuena dua emisija Radio novine od 17 h. Najzad, umesto sedam konsekutivnih emisija tokom jedne sedmice, uzorak je bio rotacioni i obuhvatio je emisije od 2, 3, 11, 12, 20, 21. i 29. aprila 2007. Ukupno je analizirano 1 273 priloga u 38 TV emisija i 34 radio emisije6. U novembru 2007. godine obavljena je jo jedna analiza informativnog programa, ovog puta samo informativne TV emisije na srpskom jeziku Vojvoanski dnevnik. Uzorak je sadrao sedam emisija, od 4, 7, 10, 13, 16, 19. i 22. novembra. Rezultati monitoringa iz aprila 2007. godine uporeeni su sa rezultatima iz septembra 2006, a za TV emisiju Vojvoanski dnevnik posebno su navedeni podaci iz novembra 2007. godine, u poreenju s aprilom iste godine. 3.1. Produkcioni standardi Prema rezultatima aprilskog monitoringa, vizuelni i audio format Informativnog programa Radio-televizije Vojvodine je i dalje tehnoloki zastareo. U ukupno posmatranim TV emisijama iva slika kao najvanija karakteristika televizije koriena je veoma malo, isto kao u septembru 2006 u 11% priloga. Programi na jezicima manjina su posebno netelevizini, jer neki imaju tek 1% ili 5% priloga sa ivom slikom, a najvie ih ima program na maarskom jeziku (10%). Ipak, svi programi su ree nego ranije koristili samo sliku TV voditelja u studiju (18% umesto ranijih 24% priloga). Najvei pomak u dobrom
5 6 Uzorak je sadrao est TV emisija Vojvoanski dnevnik (srpski jezik, 22-22:20 h), TV Hirado (maarski jezik, 19:0019:20), Dennik (slovaki jezik, 18:0018:10), TV jurnal (rumunski jezik, 18:3018:40), Dnevnik (rusinski jezik, 18:1518:25) i Nevimata (romski jezik, 18:4518:55) i pet radio emisija - Na dlanu Vojvodina (srpski jezik, 16:3017:00), Delutani hirado (maarski jezik, 15:0015:30), Radio novine (slovaki jezik, 17:0017:20), Radio jurnal (rumunski jezik, 18:0018:20) i Radio novine (rusinski jezik, 19:0019:20), emitovanih tokom aprila 2007. godine. Tokom sedmice, informativne radio emisije idu svakog dana, pa je ukupan uzorak 35 radio emisija. Meutim, usled tehnikih problema, jedna emisija na rusinskom jeziku nije mogla biti analizirana. TV emisije na srpskom i maarskom jeziku na programu su svakog dana, dok se one na slovakom, rumunskom, rusinskom i romskom ne emituju nedeljom, pa je njihov ukupan broj za nedelju dana 38.

22

pravcu je ostvaren u emisiji na srpskom jeziku, koja je i ranije imala najbolju vizuelnu opremu priloga korienje tonskog snimka je poveano sa 26% na 37%. U novembru je registrovano dalje modernizovanje prezentacije Vojvoanskog TV dnevnika. Prvi put se pojavljuju ivi prilozi (razgovori sa gostima u studiju i ivo javljanje reportera sa mesta dogaaja 3% priloga), a smanjuje korienje nemog i posebno arhivskog snimka, na koji se ova emisija oslanjala u velikoj meri (11% umesto ranijih 31% u oba prethodna monitoringa). Ipak, tonski snimak jo i sad ima manje od polovine priloga (39%). Aprilski radio program je i dalje zvuno monoton jer u njemu dominiraju glasovi voditelja i izvetaa nad svim drugim glasovima (90% priloga nema tonski snimak), iako je u svakom pojedinanom programu vie priloga sa snimkom govora aktera dogaaja. Najvee pozitivne promene su ostvarene u programima na srpskom (35% umesto 22% priloga sa tonskim snimkom) i na maarskom jeziku (14% umesto 6%), dok programi na drugim manjinskim jezicima imaju svega do 3% priloga sa tonskim snimkom.

3.2. Profesionalni resursi i standardi Ranije utvren mali obim sopstvene informativne produkcije jo je veliki problem Informativnog programa RTV. Svega petina informativnih priloga, ukupno posmatrano, rezultat je autorskog rada novinara, dok etiri petine ine agencijske vesti ili izvetaji, koje novinari preko pretplatnih servisa ili razmenom dobijaju u ve gotovoj formi i koje samo prireuju za TV ili radio prezentaciju. U okviru TV programa, znatnije poveanje udela autorskih priloga prema preuzetim zabeleeno je samo u TV programu na srpskom jeziku (sa 40% na 49%). U ostalim TV programima je zadrano korienje agencijskih servisa u 73% priloga (romski jezik), 86% (maarski), 90% (slovaki) i 96% (rusinski i rumunski jezik). U novembru 2007. godine je zabeleeno dalje poveanje udela autorskih priloga u TV programu na srpskom jeziku (sa 49% na 56%). U okviru radio programa, u aprilu je pozitivna promena zabeleena u programu na srpskom jeziku (55% umesto ranijih 34% autorskih priloga) i neto manja u programu na maarskom jeziku (21% umesto ranijih 16% autorskih priloga), dok su ostali programi nastavili da koriste informacije proizvedene drugde u meri od 94% 97%. 23

Udeo interpretativno-analitikih anrova u sopstvenoj informativnoj produkciji, koji je mera profesionalnog angamana novinara, ostao je mali ili zanemarljiv u poreenju s jednostavnim faktografskim formama. U TV programima on je u aprilu povean na 4% sa septembarskog nivoa od 3%, a u radio programima na 5% sa ranijih 2%. I u ovom aspektu znatniji pomaci desili su se samo u TV programu na srpskom jeziku (10% analitikih priloga umesto ranijih 5%) i u radio programima na srpskom (8% umesto 2%) i na maarskom jeziku (13% umesto 8%). Ostali programi ili uopte nemaju analitike priloge (radio i TV program na rumunskom jeziku), ili je njihov udeo do 3%, a samo u sluaju TV programa na romskom jeziku iznosi 6%. Nizak stepen sopstvene produkcije u poreenju s korienjem agencijskih servisa koji su namenjeni svim medijima i optoj publici, kao i retki analitiki napori novinara svedoe da informativni programi jo nisu prilagoeni posebnim potrebama publike u Vojvodini.

3.3. Zastupljenost informacija o dogaajima u Vojvodini Jedna od najveih slabosti programa koja je identifikovana u prvom ciklusu monitoringa mala zastupljenost u vestima dogaaja u Vojvodini, to ugroava sam smisao postojanja Pokrajinskog javnog servisa donekle je popravljena u posmatranom aprilskom programu. Ipak, pomak je jo mali, jer je u ukupnom TV programu Vojvodina i dalje tek na treem mestu u poreenju s prilozima koji govore o zbivanjima u drugim zemljama, ili u Beogradu i drugim mestima Srbije van Vojvodine. Ukupno posmatrano, udeo TV priloga koji govore o zbivanjima u pokrajini poveao se sa 22% na 28%, dok su meunarodna zbivanja predmet 30% priloga, a ona u drugim mestima u Srbiji takoe u 30% priloga. U radio programima, o vojvoanskim dogaajima se izvetavalo u 20% umesto ranijih 17% priloga, o svetskim dogaajima u 36%, a o onima van Vojvodine u 32%. Poveanje panje prema dogaajima u Vojvodini ostvareno je pre svega zbog reeg izvetavanja o deavanjima u svetu, dok su druga domaa zbivanja, u Beogradu i ostalim mestima u Srbiji ostala visoko zastupljena, a panja prema njima je u ukupnom skoru ak i poveana. U TV programu na slovakom jeziku, na primer, 42% priloga je govorilo o zbivanjima u Srbiji van Vojvodine a 22% o dogaajima u Vojvodini. Najvea promena zabeleena je u sadraju TV programa na srpskom jeziku, u kome je panja prema meunarodnim dogaajima trostruko smanjena (sa 39% na 13% priloga), a prema dogaajima u Vojvodini dvostruko poveana (sa 20% na 48%). ee izvetavanje o dogaajima u Vojvodini ostvareno je i u TV programu na maarskom jeziku (32% umesto 28%). 24

I na radiju je najvea promena ostvarena u programu na srpskom jeziku - 47% priloga je govorilo o vojvoanskim zbivanjima umesto ranijih 34%, kao i u programu na maarskom jeziku (17% umesto 13%). U radio vestima na rumunskom i na slovakom jeziku 34% priloga je govorilo o dogaajima u Srbiji van Vojvodine, a 16% odnosno 10% o onima u Vojvodini. Novembarski rezultati pokazuju da je TV emisija Vojvoanski dnevnik odrala primat u objavljivanju dogaaja iz Vojvodine u vestima u odnosu na druge lokacije dogaaja (49% priloga), a poveala duinu priloga o vojvoanskim zbivanjima (sa 57% na 64% ukupnog trajanja svih informativnih priloga). Kao negativna strana ove promene zabeleeni su znatno vei broj i due trajanje priloga o dogaajima u Novom Sadu, u poreenju s onima iz drugih vojvoanskih mesta, koji su ranije bili izjednaeni.

3.4. Raznovrsnost i izbalansiranost sadraja, pluralizam miljenja Prema rezultatima aprilskog monitoringa, u informativnim programima jo nije bilo dovoljne raznovrsnosti socijalnih subjekata o ijim aktivnostima i miljenjima se izvetava, niti je njihov izbor podsticao pluralizam izraavanja javnog miljenja, to je jedna od najvanijih funkcija javnog servisa. U svim posmatranim programima i dalje su kao predmet izvetavanja ili kao nosioci stavova dominirali dravni subjekti, odnosno predstavnici vladajuih partija, dok su drugi drutveni subjekti marginalizovani ili gotovo ignorisani. Po uestalosti pojavljivanja kao predmeta izvetavanja, dravni funkcioneri i institucije su dobili bar duplo a ponekad i viestruko veu panju nego bilo koja druga grupa subjekata (partijski, ekonomski, kulturni, graani i nevladine organizacije, verski, sportski, strunjaci). Ipak, u svim posmatranim programima je smanjena njihova dominacija prema uestalosti pominjanja drugih subjekata. Ranije uee dravnih zvaninika iznad 30%, pa ak i do 52% meu svim subjektima, svedeno je na 20% 30%. Ono je najmanje u radio i TV programu na maarskom jeziku (19% 22%), a najvee u radio i TV programu na srpskom jeziku (34% 33%). Meu dravnim subjektima primat su i dalje imali najvii funkcioneri predsednik Srbije, premijer, republiki ministri, a zadrana je tri do etiri puta manja panja na televiziji, posveena aktivnostima organa vlasti u Vojvodini, a ak i do etiri i pet puta manja na radiju. 25

Ne raunajui dravne funkcionere, od domaih subjekata u svim programima su najee pominjani subjekti iz kulture i obrazovanja (9% u TV programima, 5% u radio programima). U aprilu je njihovo pojavljivanje u veini informativnih emisija intenzivirano u poreenju s ranijim periodom. Na primer, u TV programu na srpskom jeziku ono je poveano sa 3% na 10%, u programu na romskom sa 8% na 15%, a u radio programu na srpskom jeziku sa 2% na 8%. Aktivnosti i miljenja ekonomskih subjekata i dalje su retko predmet izvetavanja i na televiziji i na radiju se pominju u 4% - 5% sluajeva meu svim pomenutim subjektima, ree nego subjekti iz oblasti kulture i obrazovanja. TV dnevnik na srpskom jeziku je poveao uestalost pominjanja subjekata iz ekonomskog sektora (sa 4% na 9%), kao i radio program na srpskom (sa 8% na 11%). Neki od TV programa na manjinskim jezicima (rusinski, romski) nastavili su da potpuno ignoriu ove socijalne aktere. Zakon o radiodifuziji izriito propisuje obavezu javnog servisa da emituje sadraje u vezi s delovanjem udruenja graana i nevladinih organizacija (lan 78). Ranije su oni u informativnim programima Radio-televizije Vojvodine bili veoma zanemareni, pa se u est od jedanaest programa nisu pojavili nijedanput ili u manje od 1% sluajeva meu svim registrovanim subjektima. U aprilskom uzorku informativnih emisija poveana je panja prema aktivnostima civilnog sektora i miljenjima graana u programima na gotovo svim jezicima (u TV programu na srpskom sa manje od 1% na 10%, u TV programu na slovakom i u radio programu na rusinskom sa 0% na 4%), ali osim u TV programu na romskom jeziku (10%), njihovo uee nigde nije vee od 5%. Novembarski rezultati analize Vojvoanskog dnevnika su pokazali malo poveanje prezentacije aktivnosti i miljenja raznovrsnih drutvenih aktera. U ovoj TV emisiji i sada izrazito dominiraju dravni funkcioneri i institucije (32%), ali bar za 1% ili 2% se ee nego ranije izvetavalo o aktivnostima organa vlasti u Vojvodini, ekonomskih subjekata, subjekata iz kulture i obrazovanja, nevladinih organizacija i o miljenjima graana. I aprilski i novembarski rezultati analize sadraja informativnih priloga pokazuju da Radio-televizija Vojvodine sporo napreduje u menjanju svoje ranije osnovne funkcije prenoenja informacija od vlasti ka graanima. Kao to pokazuje struktura subjekata koji imaju privilegovan tretman u ovoj medijskoj kui, tako i struktura tema o kojima se najvie i najee informie potvruje da je ona jo daleko od toga da funkcionie kao nezavisni forum za razmenu informacija meu svim subjektima drutva o temama koje su od opteg interesa. U informativnim programima i dalje izrazito dominiraju politike teme, 26

i to posebno one koje dravni establiment namee kao najznaajnije, dok je malo tema od interesa za svakodnevni ivot. Ovim se naruava obaveza javnog emitera da prikazuje raznovrsne i izbalansirane sadraje. U svim programima smanjen je broj vesti o meunarodnim zbivanjima, ali su najee pominjane teme u programu u celini ostale domae politike teme a njihova dominacija je i vea nego u ranijem periodu (sa 23% poveanje na 28% na TV, sa 28% na 35% na radiju). Ako bi se ovde ukljuili i prilozi posveeni sluaju Cobel (diplomatski incident povodom izjava nemakog ambasadora Andreasa Cobela),7 koji su kodifikovani u grupi tema odnos Srbije i sveta, udeo politikih tema bi bio vei za 4% (radio) do 7% (TV). Od nekoliko politikih tema (pregovori o formiranju vlade, pre svega), status Kosova je bio najee pominjana pojedinana tema u svim informativnim emisijama. U nekim emisijama svaka etvrta tema o kojoj se u njima govorilo ticala se statusa Kosova, a u nekima ak i svaka trea. Generalno gledano, veu tematsku raznovrsnost su imali radio i TV programi na srpskom i maarskom jeziku nego programi na drugim manjinskim jezicima. U prvima su politike teme bile zastupljene u 22% 26% sluajeva, a u drugima u 28% 35% sluajeva na televiziji i u 37% 47% na radiju. Takoe, u TV i radio programima na slovakom, rumunskom, rusinskom i romskom tema statusa Kosova je bila ee zastupljena (18% 28% na televiziji, 28% 34% na radiju) nego u emisijama na srpskom i na maarskom jeziku (11% 16% svih tematskih referenci). U svim programima domae politike teme su bile viestruko ee zastupljene od ekonomskih tema, iako je u poreenju s ranijim nalazima u veini programa intenzivirano izvetavanje o ekonomiji za po 4% do 6%. Najvea nesrazmera u tretmanu politikih i ekonomskih tema registrovana je u TV programu na romskom jeziku koji nijedanput nije izvetavao o bilo kojoj ekonomskoj temi, dok su politike bile zastupljene u 35% ukupnih tematskih referenci. U radio programu na rusinskom jeziku politike teme su bile zastupljene sa 47% u tematskoj strukturi, a ekonomske sa 3%, a u TV programu na istom jeziku odnos je bio 36% prema 6% u korist politikih tema. Dva TV programa na rumunskom i rusinskom jeziku ee su izvetavala o sluaju Cobel nego o svim ekonomskim temama, ali i ee nego o svim kulturnim
7 Nemaki ambasador u Beogradu na sesiji Foruma za meunarodne odnose pri Evropskom pokretu u Srbiji, uporedio je odnos Srbije prema Kosovu sa odnosom Maarske prema Vojvodini, zbog ega je vlada Srbije uputila protest vladi Nemake, navodei da se ambasador Cobel mea u unutranje poslove Srbije i da ne potuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.

27

i socijalnim temama. Najuravnoteeniji odnos izmeu politikih i ekonomskih tema je zabeleen u radio programu na srpskom jeziku (22% politikih i 17% ekonomskih referenci). Kulturno-obrazovne teme su zadrale raniji tretman i na TV (8%) i na radiju (5%) u ukupnom skoru. Meutim, u pojedinim programima (TV na rusinskom i na rumunskom jeziku, radio na slovakom) panja prema kulturnim dogaajima i temama je smanjena, to je nepovoljan trend jer su oni i ranije retko izvetavali o kulturnim zbivanjima, pogotovo onim u svojim etnikim zajednicama. Kulturna zbivanja su ee prsutna u TV i radio programu na srpskom jeziku (9% 10%) nego u programima na manjinskim jezicima, osim u TV programu na slovakom (11%). Pozitivni aspekt tematske strukture informativnih programa ogleda se u poveanom izvetavanju o socijalnim temama. U osam od 11 programa socijalne teme su bile ee pominjane nego ranije. Najvie panje, kao i ranije, socijalne teme su imale u TV programu na romskom jeziku (26%). Monitoring novembarskih emisija Vojvoanskog dnevnika je pokazao da se u njemu desio tek mali pomak ka veoj tematskoj raznovrsnosti. Politike teme su ostale dominantne, a meu njima je zadrana i veoma velika panja prema statusu Kosova, ali je znatno poveana panja prema ekonomskim temama (sa prvobitnih 9%, na 14%, pa na 18%) i u maloj meri kulturnim temama, dok se o socijalnim temama izvetavalo ree nego u aprilu (16% umesto 19%).

3.5. Reprezentovanje multikulturnog identiteta Vojvodine U prvom ciklusu monitoringa (septembar 2006) je utvreno da je multikulturni identitet Vojvodine veoma retko reprezentovan u informativnim emisijama javnog servisa, kako u odabiru tema o kojima vesti govore tako i u izboru subjekata o ijim aktivnostima ili stavovima se izvetava. Ako je kao posebna tema izdvojeno bilo kakvo pominjanje multietnikog ivota u Vojvodini, odnosno vie od jedne etnike zajednice, tada se tema multikulturalnosti u nekim programima nije pojavila nijedanput (TV programi na srpskom i romskom jeziku, radio programi na slovakom i rusinskom jeziku) ili svega dva ili tri puta u ostalim programima tokom nedelju dana. Ona je pomenuta devet puta (1,2%) meu 775 ukupno registrovanih tema u svim TV programima, a est puta (0,8%) meu 738 tema u svim radio programima. U uzorku programa iz aprila 2007. godine zapaena je osetna promena nije bilo nijednog programa koji nije imao bar jednu tematsku referencu na multietniki karakter Vojvodine, a u ukupnom skoru ova tema je duplo ee pominjana i u TV 28

(18 puta) i u radio programima (15%). U ukupnom broju tema, njeno pominjanje na televiziji je poveano na 2,6%, a na radiju na 1,8%. Istovremeno, ukupno uzev, poveano je uee subjekata iz manjinskih etnikih zajednica meu subjektima o ijim aktivnostima ili stavovima govore vesti, koje je ranije bilo nisko i u programima na veinskom, tj. srpskom jeziku (3% na TV, 6% na radiju) i u programima na manjinskim jezicima (na TV od 3%, do 12%, 17% i najvie do 20%, na radiju od 1% do 3%, 6% i najvie 10%). Oba programa na srpskom jeziku su u aprilu pominjali subjekte drugih nacionalnosti u 10% sluajeva, ali je prisutnost pripadnika etnikih zajednica u programima na njihovim jezicima ostala niska. Ona je, kao i ranije, najvea u TV programu na romskom jeziku (24%) i u radio i TV programu na maarskom jeziku (15%, tj. 13%), dok je u drugima ostala na nivou manjem od 10%, osim u TV programu na slovakom jeziku (12%). U novembru 2007. godine, u TV programu na srpskom jeziku nastavljen je trend eeg reprezentovanja multikulturnog identiteta Vojvodine preko tematske strukture programa. Od prvobitnog potpunog odsustva, ove tematske reference su se prvo poveale na 3%, u aprilu, a zatim na 7%. Panja koja se poklanja pripadnicima manjinskih etnikih zajednica je, meutim, oscilirala: sa 3% uea ovih subjekata u svim pomenutim subjektima, ona je prvo poveana na 10%, ali je u novembru smanjena na 5%. 3.6. Zakljuak Analiza informativnih programa Radio-televizije Vojvodine je pokazala izvesne, ali nedovoljne promene u karakteristikama programa koje odgovaraju funkcijama informativnog programa javnog medijskog servisa. Vidljive pozitivne promene su ostvarene pre svega u TV programu na srpskom jeziku. U celini gledano, TV i radio informativni programi jo uvek nisu izgradili identitet regionalnih izvora informisanja, nisu ustanovili adekvatan tretman dogaaja u Vojvodini, kao primarnog predmeta izvetavanja, niti model reprezentacije multikulturnog identiteta pokrajine. Programi nisu dovoljno tematski raznovrsni i izbalansirani da bi zadovoljili raznolike informativne potrebe graana Vojvodine i jo afirmiu kao najvanije one teme koje promovie dravni establiment. Oni ne daju raznovrsnim drutvenim grupama i socijalnim akterima iste anse kao i predstavnicima vlasti da o svojim aktivnostima i miljenjima informiu publiku. Informativni programi jo odudaraju od modernog vizuelnog i audio izraza, vie se oslanjaju na 29

informacije agencijskih servisa nego na sopstvenu informativnu produkciju i zanemaruju potrebe publike za analitikim i istraivakim pristupom u informisanju. Kao neadekvatan pokazao se koncept informativnih emisija na slovakom, rumunskom i rusinskom jeziku. Njihovi produkcioni i profesionalni standardi su nii nego u programima na maarskom jeziku, a posebno na srpskom jeziku, a svojim sadrajem ne zadovoljavaju specifine potrebe manjinskih etnikih zajednica. Monitori: Vinja Baanovi, Miroslav Kevedi, Itvan Kolar, Jelica Nikoli, Dejan Pralica, Eva Radovanovi, ua Serene, Laura Spariosu.

30

Jovanka Mati

MONITORING OF RADIO AND TV PROGRAMS BROADCASTED ON PUBLIC BROADCASTING SERVICE OF VOJVODINA IN 2006-2007
Summary

The media production of Radio-Television of Vojvodina in Serbian, Hungarian, Slovak, Romanian, Ruthenian and Roma languages was monitored in six cycles during 2006 and 2007, using quantitative-qualitative content analysis. Monitoring was a part of the project Transformation of RTV NS into Public Broadcasting Service of Vojvodina which was carried out by the Novi Sad School of Journalism. The monitoring process included the analysis of daily TV and radio news programs in regular circumstances and in the election period, of weekly news programs, and of specialized programs covering thematic fields culture, sports, religion, or oriented to particular audience groups rural population. The text explains the aims of monitoring the production of Radio-Television of Vojvodina as a Public Broadcasting Service, shortly reviews the results of particular monitoring cycles and presents in detail research results of three cycles of daily news programs monitoring. Key words: Public Broadcasting Service, Vojvodina, monitoring, news program.

31

dr Jovanka Mati, nauna saradnica Instituta drutvenih nauka u Beogradu

654.197:316.774(497.113 Novi Sad)

NEDELJNI INFORMATIVNI TV MAGAZINI RADIO-TELEVIZIJE VOJVODINE NA JEZICIMA MANJINA

SAETAK

Nedeljne informativne TV emisije na jezicima manjina (maarski, slovaki, rumunski, rusinski) u velikoj meri nadoknauju slabosti dnevnih informativnih emisija na ovim jezicima. Meutim, samo je emisija na maarskom jeziku uspela da postane izvor relevantnih informacija za ovu etniku zajednicu. Njen koncept se umnogome razlikuje od koncepta emisija na drugim manjinskim jezicima, koje vie funkcioniu kao element negovanja kolektivnog identiteta nego kao izvor aktuelne, celovite, izbalansirane slike etnike zajednice i drutvenog konteksta u kome ona ivi. Radi boljeg funkcionisanja Radio-televizije Vojvodine kao javnog servisa, neophodna je promena koncepta nedeljnih informativnih magazina, ali i koncepta dnevnih informativnih emisija na jezicima manjina. Dnevne emisije valja fokusirati na izvetavanje o aktuelnim dogaajima iz najvanijih aspekata ivota etnikih zajednica, a nedeljne na analitiki tretman tema iz ivota jedne etnike zajednice od opteg interesa, iz drutvenog ivota Vojvodine i Srbije, koje su posebno relevantne za datu zajednicu i onih koji neguju njen identitet i kulturu.

32

Uvod
Pored redovnih dnevnih informativnih TV emisija na jezicima manjina, Radio-televizija Vojvodine emituje nedeljne emisije, kao deo informativnog programa na maarskom, slovakom, rumunskom i rusinskom jeziku. Iako se razliito zovu Nai dani (Napjaink) na maarskom, TV nedeljnik (TV Tde) na slovakom, TV magazin (Magazin TV) na rumunskom i rusinskom jeziku, ove emisije imaju mnogo slinosti: emituju se jednom nedeljno, u trajanju od 60 minuta (emisija na slovakom jeziku traje 30 minuta) u udarno vreme8 i usmerene su ka izvetavanju o zbivanjima u odgovarajuim manjinskim zajednicama u protekloj sedmici. Monitoring nedeljnih informativnih emisija je imao cilj da utvrdi u kojoj meri one predstavljaju relevantan izvor informacija i koliko nadoknauju slabosti dnevnih informativnih emisija na jezicima manjina, za koje se pokazalo da kratko traju, da nisu primerene savremenom vizuelnom izrazu, da imaju malu sopstvenu produkciju informacija, da retko govore ne samo o zbivanjima unutar svojih zajednica nego i o deavanjima u Vojvodini, da daju izrazitu prednost optim domaim politikim temama i republikim dravnim funkcionerima nad drugim socijalnim subjektima, posebno nad pripadnicima odgovarajue etnike zajednice.

1. Uzorak Monitoring je obuhvatio emisije objavljene u junu 2007. godine, tj. po etiri emisije na maarskom, slovakom i rumunskom jeziku i tri na rusinskom jeziku.9 U istraivanju je koriena kvantitativno-kvalitativna analiza sadraja. Monitoringom su obuhvaeni svi prilozi u emisijama ukupno 195, ukljuujui poetne i zavrne pice, najave sadraja emisije i muzike priloge, dok je detaljno analizirano 115 novinarskih priloga.
8 9

Emisija na maarskom jeziku se emituje ponedeljkom od 20 do 21 h, na slovakom subotom od 20 do 20:30 h, emisija na rumunskom nedeljom od 17 do 18 asova; na rusinskom nedeljom od 20 do 21 h. Iz tehnikih razloga (nestanak struje i na mestu snimanja i mestu snimanja rezervne kopije) jedna od predvienih emisija na rusinskom jeziku nije snimljena.

33

Praene su sledee karakteristike priloga: redni broj u emisiji, trajanje, povod za izvetavanje, tj. vrsta dogadjaja koji se predstavlja, anr, autor i lokacija dogadjaja. U okviru svakog priloga posebno su registrovane sve pomenute teme, svi subjekti koji o ovim temama govore i akteri o kojima je re u nekom vrednosnom kontekstu. Trajanje odseaka priloga u kojima govori jedan subjekt je posebno mereno kako bi se utvrdilo koliko vremena je posveeno razliitim subjektima koji su izvori informacija, ili nosioci stavova u emitovanim prilozima. 2.1. Prednosti TV nedeljnika Nedeljne informativne emisije u nekoliko aspekata nadoknauju slabosti dnevnih emisija vesti. One su, pre svega, vizuelno modernije i atraktivnije. U emisijama na rumunskom jeziku 89% priloga ima tonski snimak, u emisijama na slovakom jeziku 84%, a u emisijama na rusinskom 86%. U dnevnim emisijama vesti na ovim jezicima takva je praksa sa najvie 5% priloga, a u emisiji na maarskom jeziku u 10%. Nedeljne emisije na maarskom jeziku prednjae nad ostalima u dinaminosti i vizuelnoj atraktivnosti. ivost i televizinost emisije se postie ne samo opremanjem svakog priloga aktuelnim tonskim snimkom nego i ivim intervjuima sa gostima u studiju. tavie, jedna od etiri posmatrane emisije je cela emitovana uivo i to sa nekoliko lokacija u Subotici, sa kojih su se javljale dve voditeljke i mnogobrojni sagovornici, iako uz tehnike tekoe.10 Drugo, informativni prilozi su rezultat sopstvene informativne produkcije oni su autorski i originalni. Jedini izuzetak je izvetaj o vremenu, tj. vremenska prognoza koju sadri svaka emisija na slovakom jeziku. Prilozi se ne preuzimaju od drugih informativnih servisa i izvora, kao to je to u 86% 96% priloga u dnevnim emisijama, ve mogu da poslue kao izvor informacija za druge medije. Autorska produkcija je rezultat solidne kadrovske osnove programa. U realizaciji emisija na svim jezicima uestvuje mnogo novinarskih ekipa. U informativnim prilozima na maarskom jeziku registrovano je 13 razliitih autora, na rumunskom jeziku devet, a na slovakom i rusinskom po osam. 2. Analiza empirijskog materijala

10 U jednom trenutku prekinut je prijem signala, a prekid emisije je trajao osam minuta.

34

Sve emisije su usmerene ka dogaajima i temama u Vojvodini, to je jo jedna karakteristika koja ih razlikuje od dnevnih informativnih emisija. U emisijama na slovakom jeziku najvie je bilo priloga o dogaajima i temama iz Novog Sada, ali su i one, kao i druge, primarno orijentisane na mesta u Vojvodini. Njihov tematski fokus su zbivanja unutar manjinskih etnikih zajednica, a pripadnici zajednice i njene institucije su primarni subjekti o ijim aktivnostima i miljenjima se u ovim emisijama govori. U emisijama na rusinskom jeziku to je sluaj sa 85% svih pomenutih subjekata, u emisiji na rumunskom sa 83%, na maarskom sa 69%, a u emisiji na slovakom sa 62% subjekata. U dnevnim informativnim emisijama ovaj procenat se kree od 6% do 13%. U pogledu produkcionih i profesionalnih standarda, jedina slinost sa dnevnim informativnim emisijama je nizak nivo profesionalnog angamana novinara, osim u emisiji na maarskom jeziku. Iako sedmini ritam emitovanja i duina emisija, kao i znatan broj kadrova, pruaju osnovu za analitike novinarske forme, emisije na slovakom, rusinskom i rumunskom jeziku su retko sadrale sloenije priloge u kojima su novinari kombinovali vie izvora informacija ili prikazali vienja dogaaja ili teme sa razliitih stanovita, ili u nekom irem kontekstu. U njima izrazito preovlauju izvetaji o pojedinanim dogaajima, iako sa dosta govornika, i jednostavne reportae koje dobro ilustruju aktuelne dogaaje, ili eventualno prikazuju pojedinane linosti. Ove anrovske forme adekvatnije su za dnevne nego za nedeljne informativne emisije. TV magazin na rumunskom jeziku je, na primer, emitovao reportau od 12:50 minuta o izboru kandidatkinja iz Srbije za takmienje Mis dijaspore, koje e se odrati u Rumuniji. Izveta je govorio o propozicijama konkursa, nagradama na takmienju, kandidatkinjama i njihovim biografijama, a pobednica i prva pratilja o svojim oseanjima povodom izbora i planovima za budunost. U drugoj reportai, od 11:05 minuta, govorilo se o susretu rumunskih pesnika iz Vojvodine i Rumunije, a prilog je sadrao snimke dveju devojica koje recituju pesme za decu, kao i etiri pesnika koji kazuju svoje stihove. Emisija na rusinskom jeziku je sadrala reportau od 9:55 minuta o aktivnostima dece u ciklusu tematskih radionica Veselinka, u kojoj je govorilo estoro dece o tome ta su u okviru ovih radionica radili. U emisijama na rumunskom jeziku samo jedan od 18 priloga je pripadao analitikom anru (intervju sa predsednikom Nacionalnog saveta Rumuna), dok su preostalih 94% bili izvetaji, samo snimljene izjave pojedinanih govornika ili jednostavne reportae sa nekoliko sagovornika. U emisijama na rusinskom jeziku svi prilozi su bili ili vesti, ili izvetaji ili reportae, osim jednog (od ukupno 29) kojim se obeleava godinjica NATO bombardovanja Srbije. U emisijama na slovakom jeziku 35

od 37 novinarskih priloga, tri (8%) su pripadala analitikim prilozima koji obrauju jednu temu iz vie aspekata ili iz razliitih perspektiva aktera. anrovska struktura emisije (prema broju priloga) anr izvetaj vest Maarski 8 5 3 1 31 1 1 18 37 29 13 Rumunski 13 1 3 Slovaki 16 14 4 3 Rusinski 15 2 1 11

reportaa intervju beleka anketa izjava analitiki prilog

video reportaa Ukupno

Emisije na maarskom jeziku, po profesionalnom angamanu novinara, koji se ogleda u sloenoj anrovskoj strukturi, u velikoj meri odudaraju od modela drugih emisija. U njima su novinarski prilozi imali veoma raznovrsne forme, poev od ankete, preko video reportae, analitikih tematskih priloga i intervjua do jednostavnih reportaa i izvetaja. Ovi poslednji, kao 36

najjednostavniji, nali su se u 42% priloga, dok je veina novinarskih proizvoda imala sloeniju, interpretativnu formu. Dominantna forma u ovim emisijama su intervjui (42% priloga). Pet od trinaest intervjua se odvijalo uivo u studiju, sa razliitim sagovornicima, dok su jo dva takoe obavljena direktno za vreme emisije.

2.2. Informativna vrednost emisija S obzirom na limitiran tematski fokus, na privilegovan pristup ovih redakcija pripadnicima manjinske zajednice i njenim institucijama, na sedmini ritam emitovanja i mogunost za proizvodnju duih i sloenih priloga, od ovih emisija bi se oekivalo da prue ekskluzivne informacije kojih nema u drugim izvorima informisanja, da pokriju irok raspon tema u vezi sa svojom zajednicom, da analitiki prate trendove ili dugoronije promene koje nisu vidljive dnevnim izvetaima i da predstave razliita miljenja koja su za tu zajednicu od opteg interesa i posebnog znaaja. TV nedeljnik na maarskom jeziku Nai dani (Napjaink) u velikoj meri je iskoristio ove mogunosti i time postao mesto na kojem zajednica razmenjuje predstave o sebi i diskutuje o temama koje su vane za njen poseban kolektivni identitet.11 Emisija daje prednost analitikom i interpretativnom pristupu nad faktografskim. Ona je tematski raznovrsna. U njoj preovlauju politike teme, ali su najee pominjane tri ekonomske (poslovanje maarske OTP banke u Srbiji, obnavljanje pruge Kanjia-Novi Sad, mogunosti za razvoj turizma u Vojvodini), socijalne (poloaj ena u drutvu, rad Porodilita u Bakoj Topoli) i kulturne (Dombo festival, izgradnja novog maarskog pozorita u Subotici) priblino podjednako zastupljene i po broju priloga i po trajanju. U emisiji se razmatraju kontroverzna pitanja i o njima iznose razliita miljenja. Prioritetna tema meu dominirajuim politikim (aktivnost Saveza vojvoanskih Maara u Skuptini Srbije, aktivnost podmlatka DPVM, predlog o uspostavljanju partnerskih odnosa izmeu nevladinih organizacija i partija) bio je predlog da nacionalne manjine dobiju garantovana mesta u Skuptini Vojvodine na osnovu posebnih lista za glasae-pripadnike nacionalnih manjina. O ovoj temi je predstavljeno miljenje 14 subjekata predstavnika politikih partija u Skuptini Vojvodine, pokrajinskih funkcionera
11 Monitor emisije Itvan Kolar ovako opisuje emisiju Nai dani: Emisija ima dugu tradiciju, emituje se vie od 22 godine. Uglavnom je magazinskog tipa, obrauje nekoliko tema, mada se deava da je cela emisija posveena jednoj u datom trenutku vanoj temi, koja se u tim sluajevima obino obrauje sa gostima u studiju u obliku ivog razgovora sa mogunou postavljanja pitanja gledalaca. Napjaink je pored TV dnevnika najgledanija emisija programa Radio-televizije Vojvodine na maarskom jeziku.

37

maarske nacionalnosti, predstavnika Nacionalnog saveta Maara i graana. Neka od njih su bila dijametralno suprotna, a iskazivali su ih ne samo maarski i srpski partijski zvaninici nego i predstavnici Saveza vojvoanskih Maara i Demokratske partije vojvoanskih Maara. Dalje, o spornoj licitaciji jedne poljoprivredne zadruge izneto je miljenje da je ona loe voena ali i stav da se odvijala u skladu sa zakonom, uz saglasnost oponenata o nedostacima u zakonskim reenjima, a u prilogu o Pozoritu u Subotici pominjale su se polemike povodom predloga za delimino ruenje njegove stare zgrade. Uprkos tematskoj raznovrsnosti i nastojanju da se prezentuje pluralizam miljenja raznih subjekata, velika slabost ove emisije je pristrasnost prema Savezu vojvoanskih Maara, iji predstavnici imaju dominantno mesto u emisiji. Emisije na rumunskom i rusinskom jeziku nisu uspele da iskoriste prednosti koncepta nedeljne informativne emisije, pa nisu ak ni relevantan izvor informacija o znaajnijm zbivanjima i temama iz ivota etnike zajednice i onih tema iz drutvenog ivota Vojvodine koje su posebno relevantne za ovu zajednice. Ni kadrovski potencijali ovih emisija ni njihovi uredniki selekcioni obrasci nisu usmereni ka prikupljanju, obradi i kvalitetnoj prezentaciji relevantnih informacija i kontroverznih tema (za debatu kojom bi se moglo doi do konsenzusa, ili pak formiranja miljenja koje e imati relevantnost u optedrutvenom dijalogu van okvira posebne etnike zajednice. Oni su usmereni na prikaze redovnih, institucionalizovanih i nekontroverznih dogadjaja i tema, kao i na reprezentovanje kolektivnog identiteta samo preko njegovih rutinskih i tradiconalnih kulturnih formi. Ureivaki koncept ne obezbedjuje raznovrsnost miljenja o ovim temama ve publicitet garantuje samo pozitivnim vienjima dogaaja o kojima se govori. Koncept ozbiljnog i relevantnog informativnog magazina je najozbiljnije kompromitovan u emisiji na rumunskom jeziku. U njoj se informativni prilozi u najveoj meri kombinuju s muzikom, to je pretvara u informativno-zabavnu emisiju niske informativnosti. Naime, u ukupnom broju priloga u etiri emisije tokom juna, muzika je uestvovala sa 45%, a novinarski prilozi sa 34%. U etiri emisije je prikazano osamnaest novinarskih priloga, to je manje od pet u proseku. Jedna od posmatranih emisija je imala samo tri informativna priloga za 60 minuta, dok je tokom veeg dela emisije (33 minuta) emitovan snimak koncerta orkestra Nacionalnog saveta Rumuna, odranog u Bukuretu u jesen 2006. godine. U proseku, vremenski posmatrano, 40% svake jednosatne emisije je inila muzika, dok su informativni prilozi trajali 34 minuta. Emisija na rusinskom jeziku takoe koristi muziku, ali znatno manje. U proseku, muziki prilozi ine 14% ukupne minutae, tj. 8 minuta, dok novinarski prilozi u emisiji od 60 minuta traju 47 minuta. Jedna emisija obino sadri deset informa38

tivnih priloga. U emisiji na slovakom jeziku, koja traje 30 minuta, nema muzike, dok se u emisiji na maarskom jeziku muzika koristila samo u jednoj, i to kao ivo izvoenje, sa mesta sa koga je emisija ila uivo. U emisijama na rumunskom i rusinskom jeziku prilozi o dogaajima i linostima u okviru tema iz kulture (i obrazovanja), kao najeih, imali su ekskluzivan sadraj, jer se njima ne pridaje odgovarajua panja u dnevnim informativnim emisijama. Meutim, nain na koji su ovi dogaaji i teme obraeni uinio ih je nerelevantnim, a same priloge predugim i dosadnim. Za urednitvo, to je neproblematina oblast, u kojoj je svaki organizovani napor (festival, susret pesnika, susret aka, izbor za mis, deiji maskenbal) i svaki rutinski povod (jubileji, dodela nagrada) vredan publiciteta i tretiran kao pozitivan doprinos nacionalnoj kulturi. U nedostatku kritikog i vrednosnog pristupa onemoguuje se prepoznavanje relevantnih kulturnih dostignua i promovie osrednjost i tradicionalizam. U informisanju o dogaajima iz nacionalne kulture najvie panje se daje njihovim organizatorima koji iskljuivo pozitivno govore o njihovom znaaju i vrednostima. Na primer, o Dejem festivala Rumuna u reportai u emisiji na rumunskom jeziku govorili su predsednik Zajednice Rumuna u Srbiji (hvali organizaciju festivala i govori o znaaju njegovog tradicionalnog odravanja, kao izuzetno vanog elementa u ouvanju rumunskog jezika, tradicije i duhovnosti), rumunski konzul u Beogradu (hvali festival i istie znaaj organizovanja ovakvih manifestacija), predstavnik Izvrnog vea Vojvodine (u ime Vea pozdravlja organizovanje festivala i eli sve najbolje svim uesnicima). Novinarima nedostaje profesionalna distanca prema ovim ritualnim dogaajima, kojima e sami istraiti kvalitet i znaaj, motive uesnika, poreenje s prethodnim manifestacijama itd. Prilozi iz oblasti poljoprivrede, koja je takoe visoko zastupljena u tematskoj strukturi programa, takoe imaju nisku relevantnost. Oni se obino odnose na individualna iskustva poljoprivrednih proizvoaa koja nemaju vanost, osim kao ilustracija tog pojedinanog iskustva i miljenja izabranih poljoprivrednika. U emisijama na rusinskom jeziku, na primer, kao govornici se pojavljuju: pelar koji iznosi svoje tekoe u plasmanu meda, poljoprivrednik koji objanjava kako pravi kulen, proizvoa paprike koji ima problem da zatiti rod od navale zeeva itd. Emisija na slovakom jeziku jeste izvor aktuelnih i relevantnih informacija. Dogaaji iz ivota slovake i ire zajednice su dobro izabrani rasprava o Zakonu o imovini Vojvodine, odravanje Dana strnih ita, susret ministra za poljoprivredu s vojvoanskim zemljoradnicima, odluke sa zasedanja Nacionalnog saveta Slovaka, nagrada slovakom glum39

2.3. Razlike u konceptima TV nedeljnika Koncepcijski, etiri posmatrane emisije na manjinskim jezicima umnogome se razlikuju. Razliiti koncepti istih emisija su posledica razlika u ueu manjinskih etnikih zajednica u javnom drutvenom ivotu, razlika u njihovom politikom organizovanju i u oblicima ispoljavanja kolektivnog identiteta. Maarska zajednica je u svim ovim aspektima u prednosti nad drugim etnikim zajednicama. Ove razlike su delom i rezultat razlika u ukupnom obimu i strukturi TV programa na jezicima manjina i kadrovskih potencijala, ali i razlika u shvatanju primarne funkcije programa da li je on instrument negovanja etnikog identiteta, zatvorenog u okvire svoje zajednice, gde se on najuspenije ispoljava, ili mehanizam drutvenog i interkulturnog dijaloga u multietnikoj sredini. TV nedeljnik na maarskom jeziku Nai dani (Napjaink) po izboru tema i subjekata o ijim aktivnostima izvetava deluje kao politiki glas maarske zajednice. Dok u dnevnim informativnim emisijama preovlauju politike teme koje se tiu cele Srbije, u nedeljnim su prioritet dobile aktivnosti maarskih politikih subjekata. Naime, najlaki pristup publici preko ove emisije ima politika elita maarske zajednice pokrajinski funkcioneri i predstavnici maarskih politikih partija. Oni ine najveu grupu subjekata koji u emisiji govore, ili o ijim aktivnostima se govori (33% svih pomenutih socijalnih subjekata). Iako je ona tematski raznovrsnija od emisija na drugim jezicima, politike teme u programu ipak imaju jasan prioritet. Od ukupno 70 tematskih referenci, njih 18 ili (16%) je bilo politikih. Sledea najee pominjana tema se pojavila osam puta u etiri emisiji. 40

cu na Festivalu amaterskih pozorita u Makedoniji, modernizacija tamparije Izdavakog preduzea u Bakom Petrovcu. Meutim, sve su ovo teme koje su primerenije za izvetavanje u svakodnevnim informativnim emisijama nego u onoj koja se emituje jednom sedmino i od koje se oekuje da prui uvid u kontekts ovih dogaaja i propratne teme. Aktuelni dogaaji glavni povod za izvetavanje za dnevni informativni program u ovoj emisiji su povod za 68% priloga, dok je 27% priloga rezultat medijske inicijative da se neka tema priblii publici iako nema veze s dnevnim dogaajem koji joj obezbeuje publicitet. U emisiji na rumunskom jeziku dnevne aktuelnosti su povod 50% priloga, a u emisiji na maarskom jeziku za 29% priloga.

Znatan obim TV programa na maarskom jeziku (u poreenju s programima na drugim jezicima) i postojanje specijalizovanih emisija posveenih mladima, poljoprivredi, kulturi i sportu - omoguili su da TV nedeljnik bude informativni kola koji, pored politike reprezentacije maarske zajednice, razmatra mnotvo aspekata njenog ivota, veze s matinom Maarskom, kao i teme koje maarsku zajednicu povezuju s veinskom nacionalnom zajednicom. U njoj se govori o odnosima Srbije i Maarske, kulturnim deavanjima, socijalnim temama, ekonomskim zbivanjima, aktivnostima vlasti na republikom, pokrajinskom i lokalnom nivou, etnikim odnosima, problemima ivotne sredine, zadacima civilnog drutva itd. Tematska raznovrsnost se ne ograniava funkcijom ouvanja etnikog identiteta i kulture, ve se u programu pojavljuju subjekti koji su nosioci dijaloga maarske zajednice s drutvenim okruenjem. Ukljuenost u emisiju relevantnih subjekata nemaarske nacionalnosti, na primer predstavnika politikih partija u Skuptini Vojvodine, svedoi o nastojanju emisije da se pozicionira i kao mesto dijaloga s veinskom zajednicom. U emisijama na rumunskom i rusinskom jeziku negovanje etnikog identiteta je najvanija funkcija programa, dok emisija na slovakom jeziku ovu ulogu kombinuje sa funkcijom korienja jezika manjine da svojoj publici priblii neke teme od opteg interesa za stanovnike Vojvodine i Srbije. U emisijama na ova tri jezika izrazito su dominirale tri teme kultura, poljoprivreda i sport. Preko njih je predstavljena veina dogaaja i pitanja koje su urednici oznaili kao znaajne za pripadnike ovih zajednica, a o kojima govore oni sami. U emisiji na rusinskom jeziku ove tri teme zauzele su ukupno 90%, u emisiji na slovakom 74%, dok se u emisiji na rumunskom samo na dve oblasti kulturu i sport, odnosilo 80% pomenutih tema. Politike teme se u ovim programima razmatraju izuzetno retko. U posmatranim emisijama na slovakom jeziku na politiku se odnosila samo jedna, od 92 tematske reference, u emisijama na rumunskom jedna, od 55, a u emisijama na rusinskom nijedna od ukupno 74 pomenute teme. Kontroverzna tema o garantovanim mestima za manjine u Skuptini, iako relevantna za sve etnike manjinske zajednice, pomenuta je samo u emisiji na rumunskom jeziku (i to jednom, u intervjuu sa predsednikom Nacionalnog saveta Rumuna). Druge dve emisije ovu temu nisu dotakle ni na koji nain. Jedini prilog o politici u emisiji na slovakom jeziku bio je izvetaj o raspravi o zakonu kojim treba da se definie imovina Vojvodine, a uestvovali su razni subjekti iz pokrajine. Dominantna orijentacija ovih programa na izvetavanje o manifestacijama iz ivota etnike zajednice, prevashodno o kulturnim dogaajima i temama, o poljoprivrednim i sportskim aktivnostima i iskustvima pripadnika etnikih zajednica, kom41

binovana je sa odsustvom razmatranja politikog, ekonomskog i socijalnog konteksta u kome se taj ivot odvija. Ovo svedoi i o niskom ueu zajednice u javnom drutvenom ivotu i o ureivakoj koncepciji ouvanja funkcije programa kao elementa negovanja tradicionalnih formi manifestovanja etnikog identiteta. Kultura je tema oko koje se lako ostvaruje homogenizacija i etnika identifikacija publike. Poljoprivreda i sport su opte teme u okviru kojih je lako reprezentovati aktivnosti pripadnika etnike zajednice kako bi se, opet, ostvarila etnika identifikacija sa ovim subjektima. Insistiranje na ovim temama kao najvanijim optereuje program mnogim prilozima niske informativnosti i male relevantnosti (aci i pesnici recituju, deca na maskenbalu pokazuju maske, seljaci se ale na zeeve) i oteava stvaranje relevantnog informativnog kolaa koji publici nudi ekskluzivne, aktuelne i relevantne informacije za njen svakodnevni ivot kao posebne zajednice, kao dela Vojvodine ili dela Srbije. U emisiji na slovakom jeziku vidljiv je napor da se informativna funkcija programa intenzivira fokusom na neke teme koje su od opteg interesa za sve graane, a ne samo za slovaku populaciju i time izbegne svoenje nedeljnog informativnog magazina na element negovanja folklorne kulture. Pored priloga o kulturi, poljoprivredi i sportu, koji su znatno krai nego u emisijama na rumunskom i rusinskom jeziku, ova emisija ukljuuje veliki broj priloga o socijalnim temama koje su od opteg znaaja, a emitovanjem na slovakom jeziku pribliavaju se slovakoj publici. Tako se, na primer, u ovoj emisiji govorilo o inicijativi nekih republikih organizacija za zatitu majinstva, o meunarodnoj borbi protiv raka kod dece, u koju su bile ukljuene razne vojvoanske organizacije, o dobrovoljnim davaocima krvi itd. U emisiji je takoe naglaen koncept da se u okviru tema iz kulture govori o dogaajima koji nisu u posebnoj vezi sa slovakom zajednicom o Sterijinom pozorju, Zmajevim dejim igrama, seminaru o unapreenju rada elektronskih medija, o projektu unapreenja multikulturalnosti u Vojvodini itd. Iako upola kraa od ostalih magazina, emisija na slovakom jeziku se izdvojila po najveoj frekvenciji pominjanih tema i po kraoj prosenoj duini priloga u kojima je napravljena profesionalna selekcija relevantnih od nerelevantnih informacija.

42

Tematska struktura emisija Tema Kultura i obrazovanje Poljoprivreda Ekonomija Sport Politika

Maarski 7 8 18 8 6 5 4 4 3 2 1 70 4

Rumunski 38 1 2 6 1 1

Slovaki 44 18 5 6 13 1 1 1 1

Rusinski 41 12 14 2

Socijalne teme

Civilno drutvo i NVO Multikulturalnost Aktivnost vlasti ivotna sredina Crkva Drugo Ukupno

Zbivanja u matinoj zemlji

Veze Srbija-matina zemlja/EU Demokratija, ljudska prava

2 2 74 1

55

92

43

2. 4. Negovanje multikulturalnosti Analiza dnevnih informativnih emisija na jezicima manjina je pokazala da ovi programi ne odraavaju u dovoljnoj meri multietniki i multikulturni identitet Vojvodine. Ovo bi se moglo rei i za nedeljne informativne emisije. Lista lokacija dogaaja ili linosti koje govore u programu pokazuje da izmeu nedeljnih emisija na manjinskim jezicima postoji veoma malo preklapanja. Svaka donosi priloge ponajvie o mestima u kojima postoji velika koncentracija manjine kojoj je program namenjen, ne i o mestima koja se odlikuju velikom etnikom meovitou stanovnika. Emisije tako govore o razliitim delovima Vojvodine, koji - osim Novog Sada nemaju zajedniku taku. Ovaj podatak govori o zatvorenosti emisija za dogaaje i teme koji imaju sponu sa drugim etnikim zajednicama. Mesto Druge drave Srbija van Vojvodine Novi Sad Senta Baki Petrovac Subotica, Mali Io, Baka Topola, Temerin, Itebej Vrac, Uzdin, Banatsko Novo Selo, Vojvodinci, Kutilj, Straa, Sutjeska Stara Pazova, Beka, Kovaica, Pivnica, Kisa, Lali, Kulpin, Ravno Selo, Ruski Krstur, Kucura, urevo, Bainci, Novo Orahovo, Feketi i druga mesta Lokacija dogaaja-subjekata u novinarskim prilozima (broj priloga) Maarski 2 3 2 15 Rumunski 1 2 Slovaki 1 12 8 14 Rusinski 2 1 6 1 1

12

44

18

Multikulturalnost kao tema je retka u informativnim prilozima. Emisija na maarskom jeziku je i u ovome izuzetak. Emisije na rusinskom jeziku nisu imale nijedan prilog o ovoj temi. Emisije na slovakom jeziku su sadrale jedan prilog izvetaj sa konferencije za novinare u Helsinkom odboru za ljudska prava o projektu podrke multietninosti u Vojvodini, koji ukljuuje edukaciju mladih o modelima nenasilnog reavanja konflikata i izgradnje poverenja u pluralnoj zajednici. U emisijama na rumunskom jeziku jedinu referencu na multikulturalnost izrekao je predsednik Nacionalnog saveta Rumuna. On je u intervjuu podsetio da je u pojedinim mestima u vrakoj optini rumunski jezik bio izbaen iz upotrebe kao jedan od zvaninih jezika, a da je, na intervenciju Saveta sa gradonaelnikom Vrca dogovorena izmena Statuta optine kako bi taj jezik ponovo bio u zvaninoj upotrebi na celoj teritoriji optine. U navedenim primerima temu multikulturalnosti nisu inicirali novinari, ve drugi subjekti. U emisijama na maarskom jeziku tema je pomenuta etiri puta o njoj su, na novinarsku inicijativu, govorila (na srpskom i maarskom jeziku) dva autora knjige Usud suivota, koja razmatra vekovni suivot Srba i Maara u Temerinu, kao i dva autora filma alosno pomirenje, iju je produkciju pomoglo Izvrno vee Vojvodine, a koji govori o identitetu u multinacionalnoj Vojvodini. 3. Preporuke U koncepciji nedeljnih informativnih magazina poeljno je kombinovanje nekoliko orijentacija pruanje pregleda najznaajnijih zbivanja i tema iz ivota odreene etnike zajednice u Vojvodini, onih tema iz drutvenog ivota Vojvodine i Srbije koje su relevantne za datu zajednicu i onih koje neguju njen identitet i kulturu. Izbor aktuelnih i ekskluzivnih sadraja, selekcija tema i subjekata kojima omoguuju da o tim temama govore, treba da stvore reprezentativnu aktuelnu, celovitu, izbalansiranu sliku etnike zajednice i drutvenog konteksta u kome ona ivi, ukljuujui probleme s kojima se suoava, kontroverze i dostignua, a sve radi formiranja dobro informisane javnosti koja moe aktivno uestvovati u negovanju svog kolektivnog identiteta, ali i u poboljanju poloaja svoje zajednice u drutvu. Radi boljeg funkcionisanja Radio-televizije Vojvodine kao javnog servisa i zadovoljavanja informativnih potreba etnikih zajednica, neophodna je promena koncepta i dnevnih i nedeljnih informativnih emisija na jezicima manjina. Dnevne infor45

mativne emisije treba da mnogo vie nego do sada izvetavaju o aktuelnim i relevantnim dogaajima iz ivota etnikih zajednica, ime bi se poveala njihova relevantnost i tematska raznovrsnost. Nedeljne informativne emisije treba da neguju analitiko-istraivaki umesto sadanjeg faktografskog i reportanog pristupa. Nedeljni informativni program treba da bude mesto za problemski nain obrade tema koje u razvijanju multikulturnog drutva susreu pojedine etnike zajednice i mesto interetnikog dijaloga, kako date manjinske zajednice sa veinskom tako i sa drugim manjinskim zajednicama. Neophodno je poboljati tehniko-tehnoloke standarde produkcije nedeljnih informativnih emisija.

46

Jovanka Mati

WEEKLY TV NEWS MAGAZINES OF RADIO-TELEVISION OF VOJVODINA IN MINORITY LANGUAGES

Weekly TV news magazines in languages of Vojvodina ethnic minorities (Hungarian, Slovak, Romanian, Ruthenian) overcome the weaknesses of daily news programs in these languages to a great extent. However, only the weekly TV program in Hungarian language has managed to become a source of relevant information for this ethnic community. Its concept differs significantly from the concepts of weekly news programs in other languages. The latter function as a mechanism for preservation of the collective identity of ethnic communities rather than as a source of timely, comprehensive and balanced picture of the ethnic community and a social context in which it lives. In order to improve its functioning as a Public Broadcaster Service, Radio-Television Vojvodina should make changes in the concepts of both weekly TV news programs and daily news programs in minority languages. Daily news programs should focus on the coverage of timely events from most important aspects of the ethnic community life, while weekly programs should use analytical approach in the treatment of topics of general interest from the community life, topics from the social life of Vojvodina and Serbia which are particularly relevant for the ethnic community and those topics that represent and preserve its identity and culture. Summary

47

Vinja Baanovi

654.197:316.774 (497.113 Novi Sad)

RADIO TELEVIZIJA VOJVODINE, ANALIZA TV EMISIJE NOVOSADSKE RAZGLEDNICE

1. Uvod

48

Emisija Novosadske razglednice je deo informativnog program RTV1 na srpskom jeziku. Emituje se pet puta sedmino, tanije svakog radnog dana, od 18 do 19 asova. Emisija ima dugu tradiciju i visoku gledanost. Ona je znaajan brend Pokrajinskog javnog servisa. Emisija se bavi svakodnevnim ivotom Novog Sada i usmerena je ka pruanju informacija o svim njegovim aspektima, posebno onih koje graanima mogu da olakaju ivot. Na sajtu RTV Novosadske razglednice su oznaene kao pravi primer emisije javnog servisa: Prilikom koncipiranja Novosadskih razglednica uvek imamo na umu da svaki graanin eli da zna ta se deava u njegovom gradu, kako funkcioniu javne slube, kuda odlazi i kako je utroen njegov novac i da li mu je zato poboljan kvalitet ivota. Naa prednost je u tome to moemo da reagujemo brzo, da objavimo vest pre tampanih medija, da je na pravi nain obradimo i saznamo informaciju vie. Tu informaciju vie oekujemo i od naih gledalaca. Tragom njihovog poziva izlazimo na teren i uestvujemo u reavanju problema koji ih mue. Izgleda da i uspevamo da realizujemo nau emisiju u skladu sa principima po kojima funkcionie javni servis svuda u svetu, jer je ona jedna od najgledanijih na programu Televizije Novi Sad. Cilj monitoringa je bio da se analizom prezentacionih i sadrajnih karakteristika priloga utvrdi ta se u emisiji definie kao javni interes i koliko emitovani prilozi zadovoljavaju informativne ciljeve koje je urednitvo samo postavilo i one koji odgovaraju funkcijama javnog medijskog servisa.

2. Uzorak Monitoring emisije je obavljen u junu 2007. godine. Uzorak je inilo pet emisija, iz svake sedmice po jedna. Emisije su birane tako da u uzorku budu zastupljeni razliiti dani u jednoj sedmici, pa su analizirane emisije od 1, 7, 13, 19. i 25. juna 2007. godine. Ukupno je snimljeno pet sati programa, a detaljno analizirano efektivno trajanje programa od 16.064 sekunde (268 minuta), tj. 4 sata i 48 minuta. U ukupno analiziranom programu identifikovano je 120 segmenata, od toga 105 novinarskih priloga i po pet najavnih i odjavnih pica i reklamnih blokova. Segment servisnih informacija je raunat kao jedan prilog. 3.1. Opis emisije Emisija Novosadske razglednice razlikuje se od drugih emisija Radio-televizije Vojvodine u nekoliko aspekata. Ona je jedinstvena po usmerenosti na lokalne, novosadske teme, one koje su od svakodnevnog interesa za graane. Po formi, nju karakterie veliki broj priloga sa terena, redovni ivi razgovori u studiju, kao i nastojanje da se ostvari to direktnija komunikacija sa gledaocima. U realizaciji emisije angaovan je znatan deo kadrovskog potencijala RTV, dok sama emisija ponekad ima dva voditelja. Emisija u proseku ima 24 segmenta. Od toga, sadri 21 novinarski prilog, dok su ostali segmenti kratak reklamni blok (pola minuta), najavna i odjavna pica (oko pola minuta). Proseno trajanje novinarskog priloga je 2:40 minuta, to doprinosi dinaminosti, iako su razlike izmeu priloga velike (od oko 30 sekundi do 11 minuta). Karakteristina stalna rubrika emisije je blok servisnih informacija. On sadri aktuelne informacije iz javnih slubi u gradu i o infrastrukturnim aspektima gradskog ivota koji imaju uticaja na svakodnevicu. Najei sadraji rubrike su informacije o snabdevanju vodom i strujom, o radovima na putnoj mrei, o stanju na putevima, novostima u vezi s gradskim saobraajem, itd. Sledea jedinstvena rubrika naslovljena je Vi pitate i ona nastoji da prua relevantne odgovore na pitanja koja su ranije emisiji postavili graani/gledaoci. Rubrika se emituje povremeno, kada se pripreme odgovori na pitanja gledalaca. Pitanja 49 3. Analiza uzorka

3.2. Tematska struktura emisije U sadraju Novosadskih razglednica zastupljene su raznovrsne teme. U pet emisija registrovano je ukupno 14 grupa tema u irokom rasponu, od rada organa vlasti, preko ekonomije, socijalnih tema, kulturno-obrazovnih, do turizma i vremenskih prilika. U svakom od 105 priloga identifikovana je jedna, nosea tema. 50

se tiu funkcionisanja gradskih slubi o kojima nema informacija u okviru servisnog bloka, na primer, o poetku rada otvorenih bazena, radu slubi za uklanjanje pasa i maaka lutalica itd. Kontakt s graanima se uspostavlja i apelima gledaocima da sami pozovu ekipu emisije da o neemu izvetava, na primer da doe u njihovu kolu. U sklopu ove rubrike u posmatranih pet emisija data je jedna reportaa iz osnovne kole u kojoj su aci govorili o nastavi, dodatnim kolskim programima, odnosu uiteljice prema acima itd. Ustaljeni deo emisije ini i ivi razgovor sa gostom u studiju. Praksa je da u svakoj emisiji bude bar jedan gost u studiju, dok se u nekim emisijama pojavljuju i dva gosta. U analiziranih pet emisija, u studiju je gostovalo 11 subjekata. Ovo su prilozi koji najdue traju obino po pet minuta, a dva (od 11) su trajala due od 10 minuta. Iako dugaki, ivi razgovori znatno doprinose dinaminosti i atraktivnosti emisije. U realizaciji emisije radi mnogo novinara. U analiziranih pet emisija registrovano je 28 novinara, kao autora pojedinanih priloga. Neki od njih su angaovani u drugim redakcijama (kultura i umetnost, sport, poljoprivreda) i emisijama RTV (Iza ogledala, Tree poluvreme, Brazde i sl.), dok za Novosadske razglednice prave priloge o temama iz svojih oblasti. Dve treine novinarskih priloga (64%) govore o aktuelnostima iz gradskog ivota. Treina ih je rezultat medijske inicijative da se pojedini dogaaji ili teme priblie graanima, to govori o znatnom profesionalnom angamanu novinara. Dinaminosti i atraktivnosti emisije doprinosi i raznovrsna i relativno uravnoteena anrovska struktura novinarskih priloga. Njih ine vesti (15% priloga), autorski izvetaji o aktuelnim dogaajima (34%), reportae (13%), intervjui (11%) i analitiki tematski prilozi (25%), u kojima se neka tema sagledava iz nekoliko uglova. Od 105 novinarskih priloga, 91% se odnosi na dogaaje koji su se odigrali ili e se dogoditi u Novom Sadu. Lokacija dogaaja u pojedinim novosadskim optinama ili mesnim zajednicama nije posebno naznaena, sem to se u dva sluaja pominje MZ Ka, a u tri su navedeni Sremski Karlovci.

Tematskih oblasti, kojima se emisija bavi, ipak, nema mnogo. One ukljuuju opte aspekte organizacije ivota u gradu, socijalnu politiku i socijalna pitanja, kulturu, ekonomiju, rad organa vlasti, sport i vreme. Tematska struktura emisije Tema Broj priloga 23 10 13 10 11 7 2 7 6 5 4 1 105 1 5 Udeo u emisiji 31% 27% 20%

Komunalni aspekti gradskog ivota Bezbednost saobraaja Kultura Obrazovanje Informisanje Kriminal Sport Vreme Drugo

Socijalne teme Javno zdravlje

Rad organa vlasti Ekonomija Turizam Ukupno

51

Veina priloga gotovo svaki trei (31%) govori o zajednikim aspektima gradskog ivota snabdevanju strujom i vodom, infrastrukturnim radovima, rekonstrukciji i izgradnji grada, ureenju gradskog prostora, organizaciji i bezbednosti saobraaja itd. U okviru ove grupe tema, po uestalosti pominjanja i znaaju posebno se izdvojila bezbednost u saobraaju. Sledea najzastupljenija tematska oblast je kultura (27%), koja obuhvata ue shvaenu kulturu (12%), obrazovanje (10%) i informisanje (5%). Ovi prilozi sadre mnotvo informacija o raznim odranim ili buduim kulturnim dogaajima (pozorini festivali i predstave, knjievne promocije, muzejske izlobe, festival vina, ulini performansi), o predstojeim upisima u srednje kole i na fakultete i o radu kola, kao i o informisanju. Trea oblast o kojoj se najee izvetavalo su socijalne teme (20%). Prilozi su govorili o poloaju invalida, penzionera, poloaju dece, bezbednosti igraaka za decu, usvajanju dece, podsticanju nataliteta, akim i studentskim domovima, kao i o raznim aspektima zdravlja prevenciji trovanja hranom u letnjim mesecima, zatiti od sunca i vruina, uticaju slatkih napitaka na zdravlje dece, inicijativi za uvoenje zdravstvenog ombudsmana itd. Emisija govori dosta jo samo o sportu (7%), dok se u njoj malo panje poklanja ekonomiji (4%) i radu organa vlasti (6%). Informativne vrednosti emisije su najvee u obradi komunalnih i socijalnih tema. Novosadske razglednice su jedinstven i brz izvor informacija o komunalnim aspektima gradskog ivota, koji su znaajni za sve graane. U emisiji se tretiraju razni vidovi gradskog ivota koji su u nadlenosti lokalne samouprave i o ijem funkcionisanju brinu javna gradska preduzea, i to posebno oni koji izazivaju probleme u svakodnevnom ivotu. U vezi sa saobraajem, na primer, prilozi su govorili o novoj meumesnoj autobuskoj stanici ije je smetanje van gradskog centra izazvalo velike polemike, o obnovi voznog parka Gradskog saobraajnog preduzea, o novim cenama javnog prevoza, napadima na vozae GSP-a, o raskrsnici u ulici Feje Klare, gde se zbog nepreglednosti desilo vie saobraajnih nesrea, o inicijativi graana da se na raskrsnici postave semafori itd. Povodom poslednje saobraajne nesree, gost u studiju je bio zamenik komandira saobraajne policije u Novom Sadu. On je govorio o ulozi i mogunostima saobraajne policije, kao i akcijama koje su preduzete radi vee bezbednosti u saobraaju. Razgovor u studiju je kombinovan sa dva unapred pripremljena priloga u kojima se insistiralo na problemima i miljenjima graana. Ovo je primer kada emisija, poklanjajui panju nekom problemu i zahtevima graana u vezi s tim, doprinosi pritisku javnosti na nadlene radi njegovog reavanja. 52

Velika panja je posveena i situaciji u vodovodnoj i kanalizacionoj mrei, izgradnji novih mrea, kao i rezervama pitke vode iz aspekta zatite ivotne sredine. Govorilo se o rezervama iste i pitke vode, kao i aktivnostima koje u vezi s ovim preduzima JKP Vodovod. Nakon to su predstavnici Vodovoda spomenuli da sprovode edukaciju po novosadskim vrtiima u vezi sa tednjom i odrivou rezervi iste vode, posle nekoliko dana u emisiju je uvrten prilog o jednoj ovakvoj akciji u vrtiu, to pokazuje da se ovakve teme prate kontinuirano i o njima izvetava u razliitim fazama. Od gradskih slubi, znatnu panju dobile su i aktivnosti Zavoda za izgradnju grada, tj. planovi, aktivnosti i investicije u projektima Zavoda. Prilozi o socijalnim temama pruili su takoe mnotvo aktuelnih i relevantnih informacija. Znatan broj njih se odnosio na decu i omladinu, kao i na druge ranjive socijalne grupe (invalidi, penzioneri), prema kojima javni servis ima posebnu obavezu da ih uini socijalno vidljivim. U veini priloga u ovoj tematskoj oblasti nije se govorilo o posebnim interesima ili pravima Novosaana, ali je njihov izbor opravdan univerzalnim znaajem tema, kao to su vaee procedure pri procesu usvajanja dece, opti pregled poloaja dece u Srbiji, na osnovu istraivanja Beogradskog centra za prava deteta, najava realizacije Projekta o unapreenju zdravlja mladih, saveti strunjaka o zatiti zdravlja u uslovim ekstremnih temperatura, objanjenje koncepta ljudskih prava pacijenata i funkcija posebnog zatitnika njihovih prava, promena procedura za izdavanje lekarskih recepata, itd. Neki od priloga o socijalnim temama imali su poseban znaaj za graane Novog Sada, kao na primer o tekoama koje novosadski penzioneri imaju pri ostvarivanju prava na banjsko leenje, o sprovoenju Projekta kontrole kvaliteta namirnica, koji je odobrila pokrajinska vlast, o mogunostima mladih Novosaana za sezonsko, letnje zaposlenje itd. Prilozi o kulturnim dogaajima nisu se znatnije razlikovali od uobiajenog izvetavanja o ovoj temi u centralnoj informativnoj emisiji, osim to su u studiju gostovali neki od organizatora ovih dogaaja i mogli su da o njima daju detaljne informacije i to su obuhvatili i neke dogaaje lokalnog znaaja (umetnika radionica koju je organizovala lokalna nevladina organizacija). Tretman obrazovanja je, meutim, bio drugaiji. Posveeno mu je znatno vie panje nego u redovnim informativnim emisijama, s naglaskom na pruanju korisnih informacija za mesno stanovnitvo (ponuda dopunske nastave za pripremu popravnih ispita, prikaz smerova i visine kolarina na fakultetima Novosadskog univerziteta, predstavljanje uenika nagraenih za uspehe na kolskim takmienjima itd). 53

U obradi kulturnih i obrazovnih tema, meutim, naglasak je bio na pozitivnim aspektima dogaaja i tema, a izostao je kritiki i analitiki pristup. Sve vrste formalnog obrazovanja prikazane su sa stanovita uspeha, nagrada, tekuih aktivnosti, koje su intonirane pozitivno, dok nije bilo pokuaja da se na kraju kolske godine, ili poetku univerzitetske, sagledaju problemi posebno sa stanovita odnosa uenika/studenata i nastavnika/profesora, zatim nunosti promena ili tok reforme visokokolskog obrazovanja. Od tema od opteg interesa za graane, najmanje panje je posveeno ekonomiji i aktivnostima lokalne vlasti. Ekonomske teme i aktivnosti vlasti u Novom Sadu neopravdano su zanemarene u emisiji. Jedine tri teme koje su urednici ocenili kao znaajne iz ekonomskog ivota Novog Sada su bile: aukcija na kojoj je prodato nekoliko poljoprivrednih preduzea, Sajam medicine i farmacije i funkcionisanje multilevel marketinga, kao naina ekonomskog poslovanja. Od pet priloga o aktivnostima vlasti, jedan je govorio o rezultatima pokrajinske vlasti u reavanju problema zapoljavanja, dok su aktivnosti gradske, odnosno optinske vlasti predstavljene veoma turo i samo sa stanovita odluka o komunalnim pitanjima izmena naziva ulica, dodeljivanje nadlenosti optini Karlovci nad izletitem Strailovo, inicijativa gradonaelnice za stavljanje pod zatitu jednog novosadskog parka i u pogledu znaaja Petrovaradinske tvrave, formiranje Stambeno-pronatalitetnog fonda. Iako su mnoge od ovih tema sadrale neku kontroverzu, one su prikazane povrno i samo iz jedne vizure. O novim nazivima ulica ulo se samo miljenje predsednika Skuptine grada, ali ne i organa vlasti koji je odbio nove nazive, ni organizacija koje su bile protiv ovih preimenovanja. Pitanje konkursa Petrovaradinske tvrave za status spomenika kulture pod zatitom Uneska predstavljeno je samo iz vizure novosadske gradonaelnice, a ne i drugog organa vlasti koji Tvravu nije uvrstio u listu kandidata. Delovanje gradskih vlasti nije preispitivano niti problematizovano na bilo koji nain, ak ni onda kada je za to bilo neposrednog povoda. U emisiji je objavljen izvetaj sa konferencije za novinare opozicione partije u Gradskoj skuptini, koja je kritikovala prolongiranje rekonstrukcije vodovoda, dok su njene optube da gradska vlast troi novac na organizovanje festivala, umesto na okonanje radova, dobile minimalan publicitet. Tematska struktura emisije opravdava nastojanje urednitva da publiku obavesti o dogaajima u Novom Sadu znaajnim za graane, kao i o funkcionisanju gradskih javnih slubi. U ovom pogledu, Novosadske razglednice zaista funkcioniu kao izvor aktuelnih, ekskluzivnih i relevantnih informacija. Meutim, one ne funkcioniu kao faktor kontrole vlasti i transparent54

nosti onih institucija koje donose odluke od interesa za svakog graanina o tome kuda odlazi i kako je utroen njegov novac, kako to tvrdi urednitvo Radio-televizije Vojvodine. Emisija takoe nema ambicije da bude forum za javnu debatu o pitanjima od opteg interesa, to je takoe znaajna funkcija javnog servisa. Izbor gostiju u studiju najbolje pokazuje ureivaku orijentaciju emisije i njeno funkcionisanje u interesu graana. To su subjekti koji imaju privilegovan tretman i koji su u stanju da najbolje promoviu svoje aktivnosti ili stavove, ali i kojima voditelji najdirektnije mogu da postave pitanja, kao delegirani glas graana. Gosti u studiju, meutim, retko su oni koji donose odluke, koji su nadleni za primenu odluka i koji bi mogli da razjasne neki problem zbog kojeg graani brinu. Najee, oni dobijaju priliku da promoviu aktivnosti svojih organizacija ili preduzea. Meu 11 sagovornika, u ivim intervjuima, najvie je bilo subjekata iz kulture i umetnosti. Oni su najavljivali kulturne manifestacije koje organizuju, na primer, festival Novi Sad s ljubavlju, u organizaciji Skuptine grada, Sterijino pozorje, novu postavku Muzeja Vojvodine, festival alternativnog pozorita Infant. Meu gostima su bili i predsednik Karate saveza Vojvodine, predsednik Asocijacije potroaa, koji je objasnio rad ove asocijacije i upoznao gledaoce sa njihovim potroakim pravima i predstavnica Turistike zajednice Crne Gore, koja je informisala o novim turistikim aranmanima u Crnoj Gori. Od predstavnika gradske uprave i javnih slubi, u studiju su intervjuisani: lanica Gradskog vea, koja je govorila o novooformljenom Pronatalitetnom fondu, zatim predstavnik Gradskog saobraajnog preduzea, koji je graanima razjasnio situaciju u vezi s polascima autobusa sa nove meumesne autobuske stanice, predstavnik za odnose s javnou Javnog preduzea Vodovod i kanalizacija, koji je govorio o akciji za edukaciju predkolske dece o tednji vode i zamenik komandira saobraajne policije u Novom Sadu. Jedino je ovaj poslednji govorio o temi od izuzetnog interesa za graane, ali samo sa stanovita nadlenosti policije u ostvarivanju bezbednosti saobraaja, a ne i nadlenog lica iz organa koji donosi odluke o ureenju opasne raskrsnice na kojoj se dogodilo nekoliko saobraajnih nesrea, od kojih je jedna i bila povod za njegovo gostovanje. Iako u emisiji nema debate o relevantnim pitanjima, niti suprotstavljenih miljenja o kontroverznim temama, u njoj se ipak prikazuju aktivnosti i miljenja velikog broja subjekata. U 105 priloga registrovano je 149 subjekata, od kojih 138 (79%) govori uivo u programu, od toga 11 (8%) u studiju. 55

Subjekti koji se uju i vide u emisiji Subjekt kulturni subjekti

Broj priloga 17 13 10 10 8 7 13 2 6 2 90 1 1

Duina tonskog govora 1 664 1 646 784 782 756 467 455 436 374 277 157 7 836 38

predstavnici javnih preduzea pripadnici posebnih profesija predstavnici vlasti policija graani deca ekonomski subjekti

subjekti iz oblasti obrazovanja sportisti eksperti predstavnici politikih partija Ukupno

Najvie vremena u emisiji su dobili predstavnici kulturnih institucija, a zatim javnih gradskih preduzea. Predstavnici javnih gradskih slubi govore u svakom desetom prilogu, a najvie vremena je posveeno Gradskom saobraajnom preduzeu 56

i Vodovodu i kanalizaciji, iji su predstavnici gostovali i u studiju. Obe ove grupe subjekata o svojim aktivnostima govore afirmativno. Predstavnici gradske vlasti su se uivo uli u dva od 105 priloga, od toga je jedan bio razgovor u studiju sa lanicom Gradskog vea o Pronatalitetnom fondu. U dva priloga su govorili predstavnici novosadskih mesnih zajednica, dok su se ee pojavljivali drugi nosioci vlasti republiki ministar, dvoje predstavnika pokrajinske vlasti, etiri predstavnika drugih optinskih vlasti iz Vojvodine. Emisija, dakle, nije mesto gde predstavnici vlasti imaju priliku da se pokau kao odgovorni svojim graanima, niti se to od njih trai. U emisiji se esto pojavljuju graani i publicitet se daje njihovim miljenjima. Oni najee govore o svom odnosu prema zdravlju i organizaciji zdravstvene zatite, o bezbednosti u saobraaju i o svojim utiscima o kulturnim manifestacijama u gradu. Emisija je, naroito u pogledu bezbednosti saobraaja, reagovala kao advokat graana i njihovih interesa. Ona je znaajna i po tome to esto govori o problemima dece, i predkolske i kolske, koja se, po pravilu, veoma retko pominju u informativnim emisijama. U emisiji se izvetavalo o poloaju dece u drutvu uopte, o problemima usvajanja dece, o njihovoj bezbednosti kada je re o igrakama, o njihovim aktivnostima u koli, a o ovoj poslednjoj temi ula su se i miljenja dece. Ponuda emisije da ee prikazuju aktivnosti kola je vredna pomena, ali samo ako prilozi ove vrste nee biti ritualni, ve e identifikovati interese dece u obrazovanju i nastupati kao njihov promoter. U emisiji se pojavljuju predstavnici raznih profesija lekari, taksisti, vozai, automehaniari, nastavnici, socijalni radnik, psiholog, pravnik. Posebno je znaajna informativno-edukativna vrednost priloga u kojem se predstavlja profesija sudski izvritelj, tj. objanjava se ta to podrazumeva i koje su njene posebne odlike, budui da je to zvanje malo poznato iroj javnosti. 4. Zakljuak i preporuke Emisija se u nekoliko aspekata potvruje kao medijski servis graana Novog Sada: ona govori o aktuelnim dogaajima koji su se odigrali u gradu tokom dana, o problemima sa kojima se graani susreu u svakodnevnom ivotu, o radu javnih slubi koje obezbeuju nesmetano odvijanje gradskog ivota, o posebnim grupama graana koje imaju specifine potrebe. U njoj dominiraju teme koje se tiu komunalnih problema, javnih preduzea, saobraaja, kolstva, zdravstva i sl. To su upravo 57

one oblasti koje su u nadlenosti lokalne samouprave i u kojima je graanima najlake da na njih utiu radi poboljanja kvaliteta ivota. U emisiji je uspostavljena dobra komunikacija sa graanima o njihovim potrebama, pre svega preko rubrike servisnih informacija i u traenju odgovora na konkretna pitanja gledalaca. Osim toga, emisija promovie obine graane koji su na bilo koji nain aktivni, tj. koji doprinose gradu i drutvu, uestvuju u nekim dogaajima i na manifestacijama. Meutim, u emisiji nedostaje pristup koji graanina tretira kao aktivnog inioca gradskog ivota i lokalne samouprave. Ona retko funkcionie kao mehanizam izmeu odgovorne vlasti i kritike javnosti, koje podjednako treba da stvara i neguje. Graani su zainteresovani za to da se sredstva kojima raspolae lokalna samouprava optimalno koriste za optu dobrobit i stoga da kontroliu da li su javni fondovi upotrebljeni na najbolji nain, da trae eventualnu korekciju greaka kako u finansijama tako i u kvalitetu usluga koje dobijaju na lokalnom nivou. Javni mediji su u ovom pogledu duni da obezbede transparentnost javnih institucija, njihovog rada, ciljeve kojima se rukovode i procese formulisanja ovih ciljeva. To podrazumeva mnogo vie od obavetavanja o delatnostima i planovima javnih slubi i njihovim uslugama, ili od intervjuisanja komandira milicije o bezbednosti problematine raskrsnice. Potrebno je da se u izvetavanje uvede onaj koji e emisiju pozicionirati kao monog advokata graana prezentirati njihove interese, razmatrati i istraivati problematine teme, obezbeivati razmenu miljenja izmeu interesnih strana, istraivati pozadinu opisanog injeninog stanja, pratiti nain troenja gradskog budeta, kontrolisati javne slube kojima je povereno da obavljaju funkcije za optu dobrobit. Ovo podrazumeva i promenu tematskog fokusa emisije i veu otvorenost za miljenje graana i njihovih predstavnika i udruenja, ali i napore da se u emisiji pojavljuju relevantni sagovornici, kao predstavnici onih koji donose odluke, pre nego osobe zaduene za dobar imid javnih preduzea (PR slubenici). Posebno je vano u tradiciju intervjuisanja gostiju u studiju ukljuiti predstavnike raznih javnih institucija koji se bave poslovima od opteg interesa i predstavnike gradske i lokalne vlasti i omoguiti graanima da im postavljaju konkretna pitanja. Poeljno je da emisija bude promoter razvoja civilnog drutva i obezbedi kako informacije o raznim oblicima samoorganizovanja graana, tako i da redovno prati njihove aktivnosti sa kritikog stanovita, rukovodei se njihovom relevantnou za kvalitet ivota i graanske participacije u lokalnoj zajednici. 58

UVODNIK ZA IZVETAJE O POLJOPRIVREDI

Najzastupljenije privredne grane u Vojvodini su poljoprivreda i prehrambena industrija. U nacionalnom dohotku Vojvodine poljoprivreda uestvuje sa oko 30 odsto, a industrija sa 36 odsto. Obradive povrine u Vojvodini iznose 1,78 miliona hektara kvalitetnog zemljita (84 odsto ukupne povrine), od ega je 52 odsto crnica. Najvei deo je u vlasnitvu malih posednika. Za sada, privatizovano je oko 300.000 hektara. Novi vlasnici dobili su, pored obradive zemlje, i farme, klanice, zgrade, silose, mlekare i celokupnu mehanizaciju. Po viestruko uveanim cenama, zemlja je brzo prepisivana na ime mnogih stranaca, i to nevidljivim berzanskim putevima. Iako, po vaeem zakonu u Srbiji, stranci ne mogu da kupuju poljoprivredno zemljite, oni su danas ipak vlasnici ogromnog dela Vojvodine. Vojvodina ima neto vie od dva miliona stanovnika, 45 optina i 724.000 domainstava. Poljoprivredna populacija je sa 269.438 za deceniju smanjena na 215.147. Paradoksalan je podatak da je broj praznih kua vei od broja domainstava, gotovo iskljuivo u selima. Neretko, ostavljena su kompletna gazdinstva sa ekonomskim dvoritima i poljoprivrednim mainama, koje su nasledili, pa zaboravili, potomci nekadanjih seljaka, koji sada ive u gradovima. Sektor za razvoj sela, pri Ministarstvu za poljoprivredu, priprema petogodinji plan sa kojim bi Srbija 2013. godine mogla da ue u Evropsku uniju. Ovakvi programi su jedan od uslova za ulazak u EU. Samo dugoroni programi omoguie i da sredstva iz Evrope budu usmerena ka razvoju sela. Mediji bi u promovisanju ovih inicijativa trebalo da imaju veoma vanu ulogu. To znai da e poljoprivreda, naalost dugo zanemarivana u medijima, ponovo postati jedan od najznaajnijih novinarskih sektora. Podsetimo da je Radio Novi Sad, danas Javni servis Vojvodine, poeo svoj medijski vek, pre gotovo est decenija, upravo tako to je pripremana i emitovana emisija za poljoprivrednike na srpskom jeziku. Zbog toga su monitori i odluili da posebnu panju posvete analizi emisija RTV za poljoprivrednike. 59

INTRODUCTION TO AGRICULTURAL REPORTS

The most common economic areas in Vojvodina are agriculture and food industry. Approximately 30 percent of national income in Vojvodina concerns agriculture and 36 percent relates to industry. Utilised agricultural area in Vojvodina is 1.78 million acres of high quality soil (which is 84 percent of the entire area), while 52 percent is black soil. The greatest part is owned by small land owners. For the time being, around 300.000 acres have been privatised. Except agricultural area, new owners also gained farms, slaughter houses, buildings, silos, dairy shops and the entire mechanisation system. At variously multiplied prices, the land was being signed under the name of many foreigners, in a short period of time and through invisible exchange routes. Despite the fact that, according to the actual law in Serbia, foreigners cannot purchase agricultural area, they are still owners of a great part of Vojvodina. Vojvodina has more than 2 million inhabitants, 45 municipalities and 724.000 households. During the last decade, agricultural population has decreased from 269.438 to 215.147. The paradox is that the number of empty houses exceeds the number of households, almost exclusively in villages. Households with economic yards and agricultural machines are often abandoned. Offsprings of former farmers have inherited them and forgotten about them, since they now live in cities. The village development sector, within the Ministry of Agriculture is preparing a five year plan, according to which Serbia could enter the European Union in the year 2013. Such programmes are one of the conditions for Serbia to enter the European Union. Only long term programmes will enable resources from Europe to head towards the development of villages. The media should play a very important role in promoting these initiatives. This implies that agriculture, unfortunately neglected by the media for a long time, will yet again become one of the most significant factors in journalism. Radio Novi Sad, known today as the Public Broadcasting Service of Vojvodina, began existing nearly six decades ago. Its very first broadcast was a programme for farmers in Serbian language. Therefore, the monitors decided to pay special attention to analysing RTV programmes for farmers.

60

Vinja Baanovi

654.197:63]:811.163.41 (497.113 Novi Sad)

ANALIZA TV EMISIJE O POLJOPRIVREDI NA SRPSKOM JEZIKU BRAZDE

Prvi program Radio-televizije Vojvodine emituje specijalni program za poljoprivrednike jednom sedmino, nedeljom od 11 do 12 asova. U ovom terminu smenjuju se emisija Brazde, u produkciji Radio-televizije Vojvodine i emisija Znanjeimanje, u produkciji Radio-televizije Srbije. Kao i RTV, i RTS prenosi obe emisije, iako na svom Drugom programu, pa je emisija Brazde, koja se emituje svake druge nedelje, dostupna celokupnom auditorijumu u Srbiji. Brazde se emituju od 1975. godine i spadaju meu emisije Televizije Novi Sad sa najduom tradicijom. Monitoring emisije Brazde imao je cilj da utvrdi da li koncept emisije odgovara funkcijama javnog servisa. Prema opredeljenju Radio-televizije Vojvodine, emisija treba da bude informativna i edukativna. U dokumentima RTV, ona je opisana na sledei nain: Brazde su, pre svega, namenjene poljoprivrednicima i privrednicima u agrokompleksu, koji svoju delatnost zasnivaju na razliitim segmentima poljoprivredne proizvodnje. Preko saveta strunjaka o aktuelnim poljoprivrednim poslovima i primera dobrog poslovanja u privatnom gazdinstvu ili na velikim imanjima i preraivakim kapacitetima, pokazujemo sliku sadanjosti i predloge za unapreenje agrara, koji dominira u Vojvodini.12 Radi utvrivanja karakteristika emisije i njene saglasnosti sa predvienim funkcijama, istovremeno su praene i analizirane emisije obaju javnih servisa i Brazde i emisija Znanje-imanje. Uzorak je obuhvatio sve emisije u junu 2007. godine, i to Brazde od 10. i 24. juna i Znanje-imanje od 3. i 17. juna 2007. godine.
12 http://www.rtv.co.yu/sr/program/ostale_emisije/

61

1. Koncept i medijski format emisije Centralni deo Brazda ine novinarski prilozi (86% trajanja emisije). Uz to, emisija sadri i jedan reklamni blok, najavnu picu i muziku numeru na kraju, ponekad i dodatni muziki prilog u sredini emisije. Ova struktura je veoma slina emisiji Znanje-imanje, koja, meutim, nema posebne muzike priloge, ali ima dvostruko dui reklamni blok i due pice. Broj priloga - RTV Ukupno Muzika Novinarski prilozi pice, najava sadraja Reklame Ukupno Muzika Broj priloga - RTV Novinarski prilozi pice, najava sadraja Reklame 62 Ukupno 33 26 3 2 2 Ukupno 39 33 0 3 3 Ukupno 79% 9% 6% 6% Ukupno 85% 7,5% 7,5% 0 Prosean broj po emisiji 16.5 1,5 1 1 Prosean broj po emisiji 19.5 16,5 1,5 1,5 0 13

Novinarski prilozi su podjednakog trajanja proseno 49:07 minuta u Brazdama i 47:47 minuta u Znanju-imanju. Emisija RTV je, ipak, manje dinamina od emisije RTS-a ona ima manji broj priloga (13 nasuprot 16,5) od kojih svaki u proseku due traje nego prilog u emisiji RTS-a (oko 4 minuta naspram oko 3 minuta). Trajanje priloga u sekundama RTV Ukupno Muzika Novinarski prilozi pice, najava sadraja Reklame Ukupno Muzika Trajanje priloga u sekundama RTV Novinarski prilozi pice, najava sadraja Reklame Ukupno 6 906 5 894 784 166 62 Ukupno 86% 11% 1% 2% Proseno trajanje po emisiji 49: 07 min 6:32 min 0:31 min Proseno trajanje po emisiji 47: 47 min 6:32 min 0:56 min 2:35 min 51:19 min 1:23 min 57:33 min

Ukupno 6 158 5 735 784 112 311

Ukupno 93% 11% 2% 5%

Koncepti dveju emisija javnih servisa znatno se razlikuju. Emisija Brazde je informativna i edukativna. Ona govori iskljuivo o poljoprivrednim temama i namenjena je pre svega poljoprivrednim proizvoaima. Emisija Znanje-imanje ima 63

preteno zabavnu i komercijalnu orijentaciju i namenjena je i publici van sela. U njoj se govori o seoskom ivotu i poljoprivredi, ali i o drugim vrstama proizvodnje, kao i zanimljivostima u vezi s agrarom i selom, koje mogu da interesuju i urbano stanovnitvo. Emisija Brazde je tipina emisija iz studija, sa stalnim voditeljem (Aleksandra Bundalo), koji najavljuje unapred pripremljene priloge i tokom emisije razgovora sa gostom u studiju. Scenografija u studiju je prepoznatljiva i sadri plakate kako same emisije tako i generalnog sponzora Fabrike za proizvodnju ubriva Fertil. Sponzor ima povlaeni tretman. Njegovom predstavniku je omogueno da gostuje u studiju i hvali kvalitet svog proizvoda i njegove prednosti nad drugim ubrivima. Jedini drugi gost u studiju je akademik Srbislav Deni, jedan od upravnika u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Iako intervju sa predstavnikom Fertila znai prikriveno reklamiranje sponzora, emisija nema komercijalni karakter. Nasuprot tome, emisija Znanje-imanje je terenska i akciona. Njeni prilozi su ili svaki nezavisna celina za sebe, snimani na razliitim lokacijama, kako na teritoriji Srbije tako i u inostranstvu, ili je pak cela emisija deo akcije, usaglaene sa sponzorima i predstavnicima vlasti, koja ukljuuje razne aktivnosti nagradne igre, kulturne manifestacije, namenska okupljanja i slino, sa veoma aktivnom ulogom voditelja. Naglaen je komercijalni karakter emisije jer se direktno i indirektno afirmiu sponzori razne firme koje se bave delatnostima u vezi s poljoprivredom (proizvoai ubriva, poljoprivrednih maina, preraivai poljoprivrednih proizvoda itd). Jedna od dve posmatrane emisije (17. juna) u celini je snimljena na Zlatiboru, a njen centralni deo je predstavljala priredba izbor lepotice, nastup lokalnog kulturno-umetnikog drutva i nagradni kviz koju su zajedno organizovali emisija Znanje-imanje i kompanija Simeks Group, uz uee predstavnika lokalnih vlasti i Turistike zajednice Zlatibora. Kao posebni prilozi, dati su: razgovor sa vlasnikom Simeks Grupe o aktivnostima i uspesima kompanije, reportaa o Fabrici vode Zlatibor, koja je u sastavu Simeks Grupe, reportaa o zlatiborskom hotelu Nacionalna kua Simeks, takoe u sastavu Simeks Grupe, recept za pripremu pastrmke na zlatiborski nain, koji je pokazala kuvarica ovog hotela, reportaa o selu u kome se nalazi hotel i razgovor sa predsednikom tamonje mesne zajednice. U drugim prilozima Znanja-imanja takoe ima prikrivenog reklamiranja na primer, izjava predstavnika fabrike Fertil o karakteristikama i primeni ubriva, kao i reportaa o Srednjoj poljoprivrednoj koli u Futogu, koja ukljuuje praktinu nastavu mehanizacije, proizvoda komapnija VAIT. U reportai su govorili predstavnici Kompanije, direktor kole, nastavnici i uenici, i svi su hvalili proizvode VAIT-a. 64

Komercijalna i zabavna orijentacija Znanja-imanja donosi, uz poljoprivredne i druge sadraje (reportaa o amerikoj dravi Kanzas, gde je odran skup o stonoj hrani, reportaa o vajcarskom gradu Bernu u kome domai studenti studiraju poljoprivredu, edukacija zaposlenih u kompanijama za proizvodnju poljoprivredne mehanizacije, seoski turizam itd) i moe da privue razne grupe publike. U njenoj anrovskoj strukturi preovlauju reportae (39% ukupnog broja novinarskih priloga), dok je drugih anrovskih formi vesti, izvetaja, intervjua, izjava znatno manje, a prilozi kratko traju i brzo se smenjuju. Emisija Brazde je manje raznovrsna, i po sadraju i po formi. U njenoj strukturi su podjednako zastupljeni izvetaji i reportae, koji zajedno ine 85% svih anrovskih oblika. Prilozi dugo traju svaki je dui od tri i po minuta. anr RTV izvetaj intervju Broj priloga 11 3 1 11 Ukupno trajanje 2527 818 287 Proseno trajanje 3:50 min 4:12 min 4:47 min 3:26 min Proseno trajanje 0: 43 min 2:37 min 2:00 min 2:22 min 4:20 min 2:54 min 65 3:47 min

tematski prilog reportaa Ukupno

anr RTV vest izvetaj izjava intervju reportaa Ukupno

Broj priloga 6 8 1 13 33 5

26

2 262 Ukupno trajanje 1260 120 711 3 386 5 735 258 5 894

Izvetaji u Brazdama uglavnom govore o aktuelnim dogaajima etvenim karavanima, susretima poljoprivrednika, ministarskim posetama, savetovanjima, promocijama i pravljeni su po formi koja odgovara dnevnim informativnim emisijama, a ne specijalizovanoj emisiji za jasnu ciljnu grupu. Oni su ekstenzivni, sa izvodima iz izjava zvaninika i nisu praeni naporom da se tema priblii gledaocima i objasni njen znaaj. Reportae su uvek proizvod novinarskog izbora i inicijative i uglavnom se odnose na primere dobre prakse, uspena gazdinstva i inovativni uzgoj pojedinih kultura, pa su zanimljivije za publiku i znaajnije od izvetaja. Brazde imaju veliku novinarsku ekipu. Pored voditeljke, koja je ponekad i autor priloga, u realizaciji je u dve emisije uestvovalo 11 novinara (Mile Novakovi, Tanja Dimitri, ore Nikoli, Vesna Jovanovi, Radmila Stanii, Ratko Boji, Marko Jakovljevi, Biljana Vorkapi, Dragana Dumovi, Marija Stokua, Goran Jovii). Kadrovska baza je daleko vea nego u bilo kojoj drugoj emisiji RTV posveenoj poljoprivredi ili selu. Prilozi u emisiji Znanje-imanje su i po sadraju i po formi vie prilagoeni specijalizovanoj emisiji i publici. Kada se snima na jednom mestu, ona se uglavnom oslanja na voditeljku, dok je za tip emisije sa nezavisnim prilozima angaovan znatan broj novinara. 2. Sadraj emisije Razlike u konceptu dveju emisija donele su znatne razlike u njihovom sadraju. Informativni sadraji emisije Brazde odnose se uglavnom na Vojvodinu. Od ukupno 26 priloga, svega dva su govorila o temama koje se ne tiu Vojvodine (izvetaj o boravku u Kragujevcu novinara iz redakcija medija u Srbiji koji izvetavaju o poljoprivredi i reportaa o rekorderu u proizvodnji voa iz Kragujevca). Emisija se oslanja na vojvoanske strunjake iz veoma poznatog novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Instituta za poljoprivredu u Zrenjaninu. Konsultovanje vojvoanskih strunjaka o poljoprivrednim temama koje se tiu Vojvodine, ali i poljoprivrede uopte, odgovara ideji pokrajinskog javnog servisa. To ini emisiju korisnom kako za gledaoce u Vojvodini tako i za potencijalnu publiku u Srbiji, budui da emisija RTS-a posveena poljoprivredi retko govori o Vojvodini (8 od 33 priloga) . 66

Najvei deo Brazda je, meutim, posveen zemljoradnji, i to primarnoj zemljoradnikoj proizvodnji, dok su zanemareni drugi aspekti proizvodnje i ostale poljoprivredne grane, takoe razvijene u Vojvodini. Od ukupno 26 priloga, samo dva nisu govorila o zemljoradnji jedan je bio posveen pelarstvu, a jedan uzgoju koza. U ovom aspektu, emisija nije ispunila svoj definisani cilj da publiku informie o razliitim segmentima poljoprivredne proizvodnje. Ni u prilozima o zemljoradnji nije postojala velika raznovrsnost tema. Kako je bilo vreme etve, veliki broj priloga govorio je o etvenim radovima, prinosu penice, vremenskim uslovima, otkupnim cenama i oekivanjima poljoprivrednika. Pored etve, na koju se odnosilo 19% svih tema (11 puta od ukupno 59 referenci na 17 tema) prilozi su bili posveeni uzgajanju pojedinih kultura (14%) voa, povra, krompira, uljane repice, krmnog i lekovitog bilja. Najee pominjana tema u emisiji ipak je bila dravna poljoprivredna politika (29%). O njoj se ee govorilo pozitivno (10 puta) nego negativno (dva puta) ili neutralno (pet puta). O merama drave podjednako esto su govorili dravni funkcioneri i sami poljoprivredni proizvoai, dok su se najree uli poljoprivredni strunjaci (samo jedanput). Ostale teme pominjane su retko. Vie od jedanput, a najvie do tri puta, govorilo se o tetama od loeg vremena, novim sortama i korienju nauke, novim proizvodnim tehnologijama, kao i o potrebi da se domaa poljoprivreda prilagoava evropskom tritu i evropskim standardima. U emisiji Znanje-imanje i o etvi i o agrarnoj politici govorilo se retko, a mnogo ee teme bile su razvojni planovi unutar poljoprivrede, poslovanje privrednih i poljoprivrednih firmi, korienje ubriva, kao i teme koje nisu uopte pominjane u Brazdama edukacija poljoprivrednika, stoarstvo, kulturne manifestacije, zanimljivosti u poljoprivredi drugih zemalja, seoski turizam.

67

68

Teme dravna poljoprivredna politika etva proizvodnja pojedinih kultura vreme (tete) nove sorte, korienje nauke ubrivo, zatita biljaka nove proizvodne tehnologije udruivanje poljoprivrednika planovi razvoja poljoprivredna mehanizacija poslovanje preduzea EU politika i standardi izvoz poljoprivrednih proizvoda pelarstvo edukacija poljoprivrednika kulturne manifestacije stoarstvo strane zemlje informisanje o poljoprivredi seoski turizam svakodnevni ivot na selu berzanske novosti mlekarstvo odlazak mladih sa sela drugo Ukupno

RTV Uestalost pominjanja 17 11 8 5 3 3 3 1 1 1 1 3 1 1

RTS Uestalost pominjanja 5 2 4 1 1 5 1 1 5 2 7 7 6 4 4 3 2 2 2 1 1 2 68

59

Slika sadanjosti u oblasti poljoprivrede, koja je odreena kao cilj emisije Brazde, zbog nedovoljne tematske raznovrsnosti bitno je redukovana. Ona ne prua uvid u generalnu situaciju i tokove u poljoprivredi, niti u njene problematine ili kontroverzne aspekte. S druge strane, ispunjen je drugi cilj afirmisanje primera dobrog poslovanja i saveta strunjaka. esto pojavljivanje strunjaka je i posebna osobenost emisije Brazde. Ne raunajui novinare, u emisiji je ukupno uivo govorio 51 subjekt, od kojih su njih 14 (27%) bili akademski strunjaci iz naunih i obrazovnih institucija ili inenjeri i agronomi iz proizvodnih preduzea i poljoprivrednih stanica. Najvie panje dobio je akademik Srbislav Deni. On je kao gost emisije govorio o razliitim vrstama semena koje proizvodi Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Eksperti su davali savete o tome kako treba pripremiti kombajn za etvu da bi se postigli bolji kvalitet i bezbednost rada. Oni su takoe govorili o biofertilizaciji i prednostima ovog metoda djubrenja, o uzgoju stonog graka i krmnog bilja, metodama zatite od grda i o drugim temama. Izbor subjekata kojima je omogueno da govore u emisiji ukazuje na profesionalnu motivisanost novinara i rukovoenje kriterijumima aktuelnosti i relevantnosti. Meu 30 ekonomskih subjekata pojavili su se mnogi poljoprivredni proizvoai rekorder u proizvodnji jabuka, inovator u proizvodnji kozjeg mleka i sira, pelar koji sam proizvodi matice, to je retkost u pelarstvu, kao i predstavnici uspenih firmi koji svoje poljoprivredne proizvode izvoze. Od svih govornika u emisiji, njih pet su bili pripadnici etnikih manjina koje ive u Vojvodini. Ovim je Vojvodina na odgovarajui nain predstavljena kao multietnika sredina.

69

Subjekti koji uivo govore ekonomski subjekti strunjaci graani republiki funkcioneri kulturni subjekti strani subjekti Ukupno pokrajinski funkcioneri

RTV Uestalost pojavljivanja 30 3 4 14

RTS Uestalost pojavljivanja 35 3 0 1 9 7 59 4

3. Dobre i slabe strane emisije Dobre strane emisije su: veliki udeo informativnih sadraja, usmerenost na Vojvodinu i teme znaajne za vojvoansku publiku, znatan kadrovski potencijal, praenje aktuelnih dogaaja u vezi s poljoprivredom, informativna i edukativna umesto komercijalne orijentacije, esto uee strunjaka, afirmacija primera dobre prakse, odraavanje multietnikog sastava stanovnitva Vojvodine. Slabe strane emisije su: mala tematska raznovrsnost, zanemarivanje bilo kog drugog aspekta seoskog ivota, osim poljoprivrede, povrna slika aktuelne situacije u poljoprivredi, posebno u kontekstu stranih iskustava i domaih potencijala, izbegavanje obrade kontroverznih tema, odsustvo pluralizma miljenja, tradicionalna forma emisije, nedovoljna anrovska raznovrsnost priloga, nedinaminost prezentacije.

51

70

Mr Dejan Pralica

654.191:63]:811.163.41(497.133 Novi Sad)

ANALIZA RADIO EMISIJE NA SRPSKOM JEZIKU O SELU ZA SELO

1. Uvod O selu za selo je autorska emisija posveena poljoprivrednicima. Ima dugu tradiciju i godinama je na Prvom programu Radio Novog Sada nedeljom ujutro, od 7 do 8 h. Povremeno je preuzima Prvi program Radio Beograda. Valja napomenuti da je to najstarija sektorska emisija Radio Novog Sada na srpskom jeziku.

2. Uzorak Monitoring emisija odvijao se tokom juna 2007. kada je dominantna privredna tema u celoj zemlji, pa i Pokrajini, bila etva i sve u vezi sa etvom (stanje na njivama, vremenske prilike, sam tok etve, problematika u vezi sa otkupom ita). Novinari su takoe pratili i aktivnosti pokrajinskih i republikih funkcionera koji su tog meseca obilazili vojvoanske optine, ali i zanimljivosti iz svetske poljoprivrede. Istraivanjem i analizom su obuhvaene etiri emisije: od 3, 10, 17. i 24. juna 2007. Trajanje jedne emisije je 60 minuta, a ukupno je analizirano 240 minuta sadraja sve etiri emisije, odnosno 120 segmenata. Analizirane etiri emisije su sline tematske koncepcije i uglavnom prate aktuelne dogaaje u vezi sa poljoprivrednim deavanjima. Tako se prva analizirana emisija, od 3. juna 2007, bavila gotovo jedino stanjem na vojvoanskim njivama uoi etve. Druga emisija od 10. juna 2007. bila je sadrajno raznovrsnija, te je pored obimne prie o poetku etve obuhvatila i teme zanimljive vinogradarima i voarima. Trea emisija od 17. juna 2007, posveena je jednim delom aktuelnostima koje prate etvu koja je u jeku, ali i segmentima poput povrtarstva, ivinarstva, svinjarstva i hortikulture. U poslednjoj posmatranoj 71

emisiji, od 24. juna 2007. novinari su se bavili problemima u vezi sa otkupom penice, pitanjima koje kulture sejati posle etve, hortikulturom, a zapoet je i ciklus rubrika posveenih uzgoju pela i uopte pelarstvu za poetnike. Tokom monitoringa zapaene su dve tehnike greke. U emisiji od 10. juna 2007. urednica je najavila dopisnika, a emitovan je snimak izjave sagovornika kojeg je oigledno dopisnik snimio. U emisiji od 17. juna 2007. tonski realizator je pustio snimak emisije od prethodne nedelje. Njeno emitovanje prekinuto je tek nakon tri minuta, a zatim je poela nova emisija, bez ikakvog objanjenja ili izvinjenja sluaocima. 3.1 Medijski format emisije Organizaciona ema emisije sastoji se od uvodnog dela, koji najavljuje urednik/ urednica, koji/ koja ujedno i vodi emisiju, zatim kratkih vesti za ratare, izvetaja hidrometeorologa za predstojeih sedam dana, tematskog dela emisije (sa izvetajima dopisnika, prilozima, izjavama sagovornika) i redovno se zavrava rubrikom Zanimljivosti iz poljoprivrede u zemlji i svetu. Emisije je pripremalo dvoje urednika Vesna Grumi (3. i 10. juna) i Aleksandar Gruji (17. i 24. juna). Pored urednika, u realizaciji emisije uestvuje i veliki broj novinara i dopisnika irom Vojvodine. U etiri posmatrane emisije priloge je pored urednika, koji su ujedno i novinari, pripremalo jo i troje redakcijskih novinara, kao i devet dopisnika iz cele Vojvodine. I to iz Bake: Bake Palanke, Apatina, Bake Topole i Vrbasa; iz Srema: Sremske Mitrovice i ida; iz Banata: Vrca, Kikinde, Kovina, kao i iz Gornjeg Podrinja, odnosno iz Loznice. U etiri analizirane emisije u ukupnom trajanju od etiri sata (240 minuta), prosean broj priloga po emisije je 30. Broj priloga je uglavnom ujednaen: u prvoj emisiji bilo je 33 segmenta (od toga 21 novinarski prilog), u drugoj 32 (19 novinarskih), u treoj 27 (18 novinarskih), a u etvrtoj 28 segmenata (18 novinarskih priloga). Dominantni deo sve etiri emisije ine novinarski prilozi ukupno 76, dok je muzikih bilo 25 (uz 12 najavnih i odjavnih pica i sedam reklama). 72 3. Analiza uzorka

Informativni novinarski prilozi dominiraju i u pogledu trajanja emisije. Vremenski udeo informativnih priloga je 70% (9.111 sekundi od ukupno registrovanih 13.028), a muzikih 21% (2.696 sekundi). Ostali delovi ine 9% ukupne minutae (1.221 sekundi). Muzika u emisiji je je narodna i to iskljuivo starogradska i tamburaka. Jedna prosena emisija O selu za selo sadri oko 38 minuta novinarskih priloga i ukupno 11 minuta muzike, dok preostali deo ine pice i reklame. U poreenju sa drugim emisijama Radio Novog Sada za selo, emisija na srpskom jeziku ima najvei broj delova i najvei broj novinarskih priloga dvostruko ili ak trostruko vei. Po trajanju priloga, novinarski su takoe najzastupljeniji, osim u odnosu na emisiju za selo na madjarskom jeziku. Emisija O selu za selo izdvaja se i po duini reklama, koje postoje jo jedino u emisiji na slovakom jeziku, ali tamo krae traju. Trajanje priloga u sekundama Ukupno Novinarski prilozi Muzika pice, najava sadraja Reklame Ukupno 13.028 9.111 2.696 980 241 Ukupno 70% 21% 7% 2% Proseno trajanje po emisiji 54:17 min 37:58 min 11:14 min 4:05 min 1:00 min

Broj priloga Ukupno Novinarski prilozi Muzika pice, najava sadraja Reklame

Ukupno 120 76 25 12 7

Ukupno 63% 21% 10% 6%

Prosean broj po emisiji 30 19 6 3 2

73

Emisija je anrovski raznovrsna i u tom pogledu takoe prednjai nad emisijama za selo na drugim jezicima. Duina novinaskih priloga odgovara standardima dinaminosti, osim dugakih intervjua. Ipak, u strukturi novinarskih priloga preovlauju forme koje su pre karakteristine za dnevnu nego za nedeljnu emisiju. Naime, u emisiji su daleko zastupljenije faktografske forme vesti, izvetaji i izjave, koji zajedno ine 86% ukupnog broja priloga nego interpretativni anrovi. Od ovih drugih, emisija sadri intervjue (9%), analitike tematske priloge (4%), a samo u jednom sluaju i reportau (1%). anr Vest Broj priloga 28 18 19 7 3 76 1 Ukupno trajanje 1.287 2.095 1.979 2.677 891 182 9.111 Proseno trajanje 0:46 min 1:56 min 1:44 min 6:22 min 4:57 min 3:02 min 2:00 min

Izvetaj Izjava Intervju Tematski prilog Reportaa Ukupno

3.2. Sadraj emisije Iako je po nazivu okrenuta selu, emisija O selu za selo ne govori ni o jednom drugom aspektu seoskog ivota osim o poljoprivredi i poljoprivrednicima. Emisiji bi stoga vie odgovarao naziv Emisija za poljoprivrednike. 74

Teme

etva

Uestalost pominjanja 24 14 10 9 4 4 3 3 2 2 1 1 1 82 1 3

Vreme (i etva) Druge zemlje Stoarstvo

Proizvodnja pojedinih kultura

Dravna poljoprivredna politika Poljoprivredna politika EU Zatita biljaka, ubrivo Poslovanje preduzea Pelarstvo

Poljop. i kulturne manifestacije Edukacija poljoprivrednika ivinarstvo Mlekarstvo Ukupno Seoski turizam

Kako su informativni prilozi daleko brojniji nego u drugim emisijama za selo, i njihova tematska raznovrsnost je daleko vea. Tri iste grupe tema, ipak, preovlauju po uestalosti izvetavanja kao i u veini drugih emisija etva (29%), agrarna 75

politika (12%) i iskustva proizvoaa u gajenju pojedinanih ratarskih kultura (17%). Od ostalih tema (42%), veu panju dobili su dogaaji ili teme u vezi sa poljoprivredom iz drugih zemalja, ukljuujui i Evropsku uniju (16%), dok su sve ostale teme pominjane tek sporadino. etva je imala oekivan primat budui da je to glavna tema u poljoprivredi tokom juna. Najvei broj priloga o etvi sadrao je telefonske izvetaje dopisnika iz desetak vojvoanskih optina, izjave strunjaka iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, samih poljoprivrednika etelaca, kao i pojedinih funkcionera optinskih tabova za etvu. etva je praena na profesionalan nain, uz davanje prednosti aktuelnim aktivnostima i temama i relevantnim, paljivo izabranim sagovornicima. U prvoj emisiji govorilo se o pripremama za poetak etve (direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, upravnik novosadskog Zavoda za ita, dopisnici iz Bake Palanke, Apatina, ida o stanju u tim optinama). U drugoj emisiji, centralna tema bila je poetak etve. U njoj su dopisnici iz Kikinde, ida, Bake Topole i Vrbasa izvetavali o poetku etve u Banatu, Sremu i Bakoj. Kao sagovornike, dopisnici imaju direktora Poljoprivredne stanice u Kikindi, predsednika Optinskog taba za etvu u idu, kao i direktora Gazdinstva Doe er u Bakoj Topoli. Trea i etvrta emisija su posveene problemima koji se oekuju nakon etve otkupnoj ceni ita i posredno novog brana i hleba. Sagovornici tim povodom su u treoj emisiji iz ita Vojvodine, Zadrunog saveza Vojvodine, Agrozavoda u Vrcu, a svoje izvetaje poslali su dopisnici iz Vrca, Sremske Mitrovice i Bake Topole. U etvrtoj emisiji uestvuju nadleni iz itomlinske organizacije Srema, itoprometa, Kikindskog mlina, Danubiusa, Novi Sad, kao i Kluba proizvoaa u Bakoj Topoli. Strunjaci novosadskog Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo govore o postrnoj setvi, odnosno o tome koja se strna ita mogu sejati posle penice. Iz naina na koji se etva prati vidljivo je veliko iskustvo koje urednici i novinari imaju u odabiru vanih tema i sagovornika, ali je vidljivo i nastavljanje tradicije iz perioda kada je etva predstavljala vaan dravni i drutveni dogaaj koji se uspeno odvija i ritualno prati. Iako relevantne, informacije o etvi, i pored brojnosti, ni po emu nisu ekskluzivne niti daju dublji uvid u karakteristike proizvodnje u odnosu na ranije periode ili na planove i oekivanja. Jedini analitiki napor novinara u tretiranju etve izraen je u ukazivanju na problematine odnose proizvoaa i mlinara, dok nijedanput meu 24 pominjanja etve nema pokuaja da se proizvodnja ita razmotri sa stanovita njenog poloaja u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, da se progovori o efikasnosti ove proizvodnje prema standardima u svetu i o problemima koji ve dugo prate ovu poljoprivrednu granu. 76

Dravna poljoprivredna politika takoe se prati nekritiki. Prednost u predstavljanju ove politike imaju predstavnici vlasti (Vlada Srbije, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, predsednik Izvrnog vea Vojvodine), tako da pet od 10 tematskih referenci naglaava pozitivne aspekte dravne politke u poljoprivredi, a dve joj daju negativnu ocenu. Kao najvei profesionalni dometi u ovoj tematskoj grupi priloga izdvajaju se dve analize u jednoj dvojica poljoprivrednika iz banatskog sela Mokrina opreno komentariu odluke Vlade Srbije u vezi sa otkupom penice, a u drugom, povodom skupa u Subotici na kome je govorio ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljevi, na istom mestu sueljena su gledita ministra i seljaka. Kao osobenost emisije izdvajaju se reaovni saveti strunjaka iz Hidrometeorolokog zavoda Srbije o tome koji poljoprivredni radovi su pogodni u narednom periodu s obzirom na vremenske uslove i prognoza vremena. Struni saveti daju se na poetku emisije, a vremenska prognoza na kraju. Strune ocene o pogodnim poljoprivrednim radovima ima jo samo emisija na slovakom jeziku, i to istih agrometeorologa. Veliku panju u emisiji dobila su iskustva proizvoaa odreenih kultura. Znatan broj priloga bio je posveen voarstvu i vinogradarstvu, odnosno oceni roda voa u Srbiji, savetima voarima u vezi sa bolestima zasada, ali i prii voara o tome kako je pobedio bolest u svom zasadu, sa praktinim savetima, kao i sa savetima vinogradarima. Struno se govorilo i o uzgoju paprike, a na interesantan nain o uzgoju i prodaji cvea, kao i o uzgoju sobnih biljaka. Ova emisija izdvaja se i po tome to poklanja vie panje drugim poljoprivrednim granama, pored zemljoradnje. U njoj se daleko ee govorilo o stoarstvu, i to o uzgoju svinja, krava, kao i savetima strunjaka u vezi sa kvalitetom ishrane stoke i njihovog smetaja, ali i o drugim granama, kao to su ivinarstvo, mlekarstvo i pelarstvo. Prilozi o pelarstvu su originalni i posebno edukativni. U drugoj emisiji najavljen je ciklus rubrika posveen buduim pelarima, a o karakteristikama pelarstva, njegovim prednostima i lepotama, kao i praktinim savetima dva puta je govorio asistent novosadskog Poljoprivrednog fakulteta mr Ivan Pihler. Na kraju emisije postoje rubrike Novosti i Zanimljivosti iz zemlje i sveta, koje su takoe originalne u odnosu na druge emisije. U njima se esto pominje poljoprivredna politika zemalja Evropske unije, ali i druge novosti na primer, da u Nemakoj nedostaje radna snaga za berbu povra, da u Ukrajini nema dovoljno penice, kao i domae novosti najezda pueva golaa u aanskoj optini, albe malinara da ih ucenjuju berai visokim dnevnicama i drugo. 77

Teme o kojima se u emisiji govorilo odnosile su se na ukupno 82 pomenuta subjekta. Meutim, oni nisu svi zastupljeni tonski. U programu se uivo ulo 47 subjekata, tj. gotovo 12 u svakoj emisiji. Takoe, subjekti nisu raznovrsni oni potiu samo iz tri grupe: ili su poljoprivredni proizvoai i preraivai ili strunjaci ili dravni funkcioneri. U grupi ekonomskih subjekata, u programu se uju direktori gazdinstava, zemljoradnikih zadruga, uspeni poljoprivrednici, ratari, voari. Prisustvo strunjaka veoma je naglaeno u emisiji i doprinosi njenom kvalitetu, posebno zbog strunih saveta koje oni daju sluaocima. U programu su uivo govorili akademik Srbislav Deni (dva puta), profesor Instituta za ratarstvo dr Novo Prulj, profesor voarstva na Poljoprivrednom fakultetu dr Zoran Keserovi, profesor vinogradarstva na Poljoprivrednom fakultetu dr ore Obri, profesor dr Branko Marinkovi sa Poljoprivrednog fakulteta, ef Odseka za soju pri Naunom institutu za ratarstvo dr Jegor Miladinovi, asistent Poljoprivrednog fakulteta mr Ivan Pihler (dva puta), asistent Poljoprivrednog fakulteta mr Ivan Radovi (dva puta), saradnica Poljoprivrednog fakulteta mr Agne Potkonjak (dva puta) svi iz Novog Sada kao i struna saradnica novosadskog Agrozavoda Olga Vidakovi, inenjerka stoarstva Gordana Vujaklija, iz Zavoda za poljoprivredu u Loznici i dr Radia orevi, iz Instituta za ratarstvo u Smederevskoj Palanci. Subjekti koji uivo govore Ekonomski subjekti Strunjaci Meteorolozi Ukupno 78 Uestalost pojavljivanja 21 16 7 2 1 47

Republiki funkcioneri

Pokrajinski i lokalni funkcioneri

4. Dobre i slabe strane emisije Dobre strane emisije su: dinaminost i atraktivnost, veliki udeo informativnih sadraja, veliki broj priloga koji nisu suvie dugaki, veliki broj novinara i dopisnika irom Vojvodine, raznovrsne anrovske forme, aktuelnost i relevantnost informacija, znatna tematska raznovrsnost, veliki broj sagovornika, izraena edukativna funkcija koja se oslanja na esto prisustvo strunjaka u programu. Slabe strane emisije su: zanemarivanje drugih aspekata seoskog ivota osim poljoprivrede, mali udeo analitiko-interpretativnih priloga, nedostatak ekskluzivnih informacija u izvetavanju o centralnim temama, nedostatak kritikog odnosa u tretmanu odabarnih tema, izbegavanje razmatranja kontroverznih tema, ograniavanje miljenja o poljoprivredi na samo tri drutvene grupe (proizvoai, strunjaci, politiari), tehnike greke u emitovanju programa.

79

Itvan Kolar

654.197:63]:811.511.141(497.113 Novi Sad)

ANALIZA TV EMISIJE O POLJOPRIVREDI NA MAARSKOM JEZIKU BRAZDE (BARZDA)

Emisija Barzda ima viedecenijsku tradiciju. To je jedna od prvih specijalizovanih emisija TV Novi Sad na maarskom jeziku. Emisija se emituje jednom u dve sedmice, na Drugom programu Radio-televizije Vojvodine, i to nedeljom od 18 do 19 asova. Monitoring je obavljen u junu 2007. godine, kada su emitovane dve emisije 3. i 17. juna od po 60 minuta. 1. Medijski format emisije Posmatrane emisije su imale ukupno 20 delova, raunajui uvodne i zavrne delove programa, tj. pice i muzike priloge na kraju emisije. Glavni deo emisije je posveen informativnim sadrajima (91% ukupnog trajanja, tj. u proseku 52:43 min), dok pratei elementi (pica, muzika) traju kratko (9% ukupnog trajanja).

80

Trajanje priloga u sekundama Ukupno Muzika Novinarski prilozi pice, najava sadraja

Ukupno 6 959 6 327 386 246

Ukupno 91% 6% 3%

Proseno trajanje po emisiji 57: 59 min 52:43 min 3:13 min 2:03 min

Novinarski prilozi nisu dati u posebnim rubrikama. Ipak, pravilo je da se na poetak emisije stavljaju prilozi o dogaajima u prethodnom periodu, a na kraj tematski prilozi koji nisu u vezi sa aktuelnim dogaajima i temama. Emisija se bazira na malom broju veoma dugakih priloga. Jedna 60-minutna emisija u proseku sadri est novinarskih priloga. Ovaj broj je znatno manji nego u drugim specijalizovanim TV emisijama o poljoprivredi, a oni u proseku due traju. Slina emisija RTV na srpskom jeziku u proseku ima 13 priloga, a emisija RTS-a izmeu 16 i 17, prosene duine izmeu tri i etiri minuta (227, odnosno 174 sekunde). Jedan prilog u emisiji na maarskom jeziku je dvostruko ili gotovo trostruko dui i traje oko devet minuta (527 sekundi, tj. 8:47 minuta). Broj priloga Ukupno Muzika Novinarski prilozi pice, najava sadraja Ukupno 20 12 2 6 Ukupno 60% 10% 30% Prosean broj po emisiji 10 6 1 3 81

U realizaciji emisije angaovano je veoma malo novinara. Imenima su identifikovana samo dva voditelj Andra Tot i reporter Itvan Bali. Voditelj Tot je istovremeno i autor veine priloga (10 od 12), dok je Bali autor po jednog priloga u svakoj emisiji. U nekim prilozima deo teksta itaju novinarke ija imena nisu navedena, a ije glasove gledaoci mogu prepoznati kao glasove saradnika u drugim emisijama TV programa na maarskom jeziku (emisija za mlade, emisija iz kulture, TV Dnevnik). Skromna kadrovska baza donosi kako mali broj priloga, tako i njihovu malu anrovsku raznovrsnost. Od oblika novinarskog izraza, preovlauju reportae (50% ukupnog broja novinarskih priloga), i to veoma duge, od proseno 11 minuta, zatim izvetaji o aktuelnim dogaajima (25%, tri i po minuta). Meu ukupno 12 priloga naao se i jedan intervju, kao i dva sloena tematska priloga. Jedna emisija u proseku sadri tri reportae, dva izvetaja o aktuelnim deavanjima i jedan tematski prilog. anr izvetaj Broj priloga 3 1 6 12 2 Ukupno trajanje 638 331 3 974 1 384 6 327 Proseno trajanje 3:33 min 5:31 min 8:47 min 11:02 min 11:32 min

intervju

reportaa Ukupno

tematski prilog

Osobenost emisije su reportae u kojima se detaljno prikazuju pojedina seoska naselja. U dve analizirane junske emisije predstavljeno je selo Neuzina u Banatu i mesto Bezdan. U njima se daje zanimljiva slika svakodnevnog ivota mesta, od njegove ekonomske baze i potencijala, preko socijalne situacije do kulturnog ivota, uz uee velikog broja sagovornika. Poto govore o malo poznatim mestima, ove reportae imaju i odreenu sociografsku vrednost. Meutim, njihovo dugo trajanje reportaa o selu Neuzina je trajala vie od 26 minuta, tj. skoro polovinu cele emisije, a reportaa o Bezdanu 13 i po minuta dovodi u pitanje informativnost programa koji se emituje jednom u dve nedelje, u trajanju od 60 minuta. 82

Kao pozitivna strana emisije, uprkos malim kadrovskim potencijalima, istie se nastojanje da svaki prilog ima tonski snimak. Primetno je i nastojanje da se eliminie studijski karakter emisije i naglasi prisutnost na terenu, pa voditelj emisije svoje najave snima na obali reke ili na njivi.

2. Sadraj emisije Iako sam naziv sugerie poljoprivrednu tematiku, emisija je tematski mnogo raznovrsnija. U prilozima se govori o raznim aspektima seoskog ivota u naseljima sa preteno maarskim stanovnitvom. Od ukupno 53 pomenute teme, njih 40 se direktno ili indirektno odnosilo na poljoprivredu, dok se 13 puta govorilo o drugim (ekonomskim, socijalnim i kulturnim) aspektima seoskog ivota, ukljuujui i seoski turizam. Mada malobrojni, novinarski prilozi su govorili o velikom broju poljoprivrednih tema, od kojih su dve glavne bile zastupljene tek neznatno vie od drugih. Dve najee pominjane teme su bile agrarna dravna politika (8 puta) i etva (4), ali je izvesna panja poklonjena i proizvodnji pojedinih ratarskih kultura, mlekarstvu, stoarstvu, novim proizvodnim tehnologijama, zatiti biljaka i ubrivima, edukaciji poljoprivrednika, poslovanju poljoprivrednih preduzea. Veina tema, meutim, obrauje se povrno, iako je primetno nastojanje da se u svakom prilogu uje veliki broj sagovornika (gotovo 4 u proseku). Dravna poljoprivredna politika, iako najee pominjana, nikada nije razmatrana kao posebna tema. O njoj su, u odvojenim informativnim prilozima, govorili republiki ministar za poljoprivredu, predsednik pokrajinskog Izvrnog vea, predstavnici zemljoradnikih asocijacija i sami poljoprivrednici. Dok su dravni funkcioneri uglavnom iznosili pozitivne stavove i obeanja, drugi subjekti su izraavali svoje nezadovoljstvo situacijom, ponajvie cenama proizvoda, odnosno paritetom cena i proizvodnih trokova, ali se njihova miljenja nikada ne sueljavaju u istom prilogu. etva je praena kao najaktuelnije zbivanje tokom perioda monitoringa, a u vezi s njom izvetavalo se i o uticaju vremenskih prilika na prinose i tetama od loeg vremena.

83

Teme etva vreme (tete) dravna poljoprivredna politika svakodnevni ivot na selu zatita biljaka i ubrivo stoarstvo proizvodnja pojedinih kultura nove proizvodne tehnologije mlekarstvo poljop. i kulturne manifestacije planovi razvoja seoski turizam nove sorte

Uestalost pominjanja 4 2 8 5 4 4 3 4 3 2 2 3 3 2 1 1 1 53 1

poslovanje preduzea edukacija poljoprivrednika EU standardi i praksa mehanizacija Ukupno odlazak mladih 84

O aktuelnim dogaajima, brojano gledano, govori oko polovina novinarskih priloga. Meutim, oni traju upola krae nego prilozi koji nisu u vezi s aktuelnim dogaajima. Ova disproporcija je rezultat ve pomenutih seoskih reportaa sa ukupnim trajanjem od oko 40 minuta. Prenaglaavanjem priloga koji zanemaruju zbivanja izmeu dva emitovanja, emisija je izgubila u aktuelnosti. Edukativna vrednost emisije je takoe mala. Meu edukativnim sadrajima izdvajaju se samo dva tematska priloga (prosene duine od 11 i po minuta). U jednom, strunjak objanjava tzv. hidroproizvodnju, tj. biljnu proizvodnju na perlitu i daje potrebne savete o ovoj proizvodnoj tehnologiji. U drugom se govori o novim vrstama mikrobiolokih ubriva i njihovim prednostima. Meutim, kako o ovome govore samo predstavnici firmi koje proizvode i prodaju nova ubriva, stvara se utisak da sluamo prikriveno reklamiranje. to se tie seoskog ivota, glavne teme u emisiji su stanje na selu, odlazak mladih, kulturne i sportske manifestacije, seoski i banjski turizam, planovi i problemi mesnih zajednica, o emu govore stanovnici sela, lokalni funkcioneri, rukovodioci kulturnih drutava itd. U ovim prilozima je uoljivo poreenje nekad i sad. Veliki broj sagovornika u emisiji dananju situaciju predstavlja kao mnogo loiju nego pre, ali nema novinarskog napora da se utvrde uzroci tog pogoranja. Prilozi ostaju na nivou konstatacija: da su otkupne cene poljoprivrednih proizvoda niske, da je mnogo ljudi napustilo selo, ili da su mnoga preduzea ugaena. U reportai o Bezdanu se, na primer, navodi podatak da je pre desetak godina u selu i okolini bilo zaposleno oko 2 500 ljudi, a da je taj broj danas jedva 250, a kao jedini razlog za ovu situaciju se navodi privatizacija u privredi. Prilozi su raeni povrno i, osim izbora sagovornika, ne primeuje se nikakav profesionalni angaman novinara. Subjekti koji u novinarskim prilozima govore uivo nisu raznovrsni, pa emisija izvetava o malom broju drutvenih aktera u vezi sa selom i poljoprivredom i prezentuje mali broj miljenja. U emisiji su daleko najee ekonomski subjekti, tj. poljoprivrednici i predstavnici poljoprivrednih i privrednih kolektiva. Od ukupno 42 subjekta, njih 25 su ekonomski subjekti. Po uestalosti pojavljivanja zatim slede republiki, pokrajinski i lokalni funkcioneri (5). Ostali subjekti pojavljuju se tek sporadino. 85

Subjekti koji uivo govore ekonomski subjekti strunjaci strani drugi pokrajinski funkcioneri republiki funkcioneri kulturni subjekti graani Ukupno udruenja poljoprivrednika i graana

Uestalost pojavljivanja 25 4 1 4 3 1 1 1 42 2

Ekonomski subjekti su najee: direktni poljoprivredni proizvoai zemljoradnici, stoari, obani, peradari, ali i predstavnici preduzea (otkupljiva mleka, predstavnik preraivakih i proizvodnih preduzea, vlasnik zadruge). Pojavljivanje ovoliko razliitih subjekata je dragoceno za emisiju, jer su oni izvori raznovrsnih informacija. Meutim, iskustvo izabranih poljoprivrednih proizvoaa je u veini sluajeva relevantno tek na nivou individualnih primera, pa se kao slaba strana emisije pokazuje prisustvo velikog broja poljoprivrednih proizvoaa na utrb miljenja strunjaka, koji se u emisiji pojavljuju retko (4 puta). U uporedivoj emisiji RTV na srpskom jeziku, strunjaci su se pojavili 15 puta medju svim subjektima. Dok se meu ekonomskim subjektima pojavljuju i neki koji govore srpski, uz prevod na madjarski jezik, ova orijentacija je retka u davanju strunih miljenja (jedan od etiri). 86

Kod nekih govornika u emisiji je primetno da ne umeju dobro da formuliu ono to ele da kau jer ne vladaju dobro maarskim jezikom. Nedovoljni kadrovski potencijali emisije uzrok su male zastupljenosti lokalnih sredina o kojima se govori. Pored Novog Sada, u prilozima se pominju sledea mesta: Feketi i Beej po dva puta i po jedanput Senta, Ada, Rumenka, Bezdan i Neuzina.

3. Dobre i slabe strane emisije Dobre strane emisije ine: veliki udeo informativnih sadraja, veliki udeo ive slike i nestudijski karakter emisije, kao i originalne reportae i veliki broj ljudi koji uivo govore u emisiji. Njena jaka strana je i tematska raznovrsnost, jer pored poljoprivrede obuhvata i druge aspekte seoskog ivota. Slabe strane emisije su: nedinaminost, mali broj priloga, velika prosena duina priloga, malo novinara koji uestvuju u realizaciji emisije, mala anrovska raznovrsnost priloga, dominacija intervjua sa sagovornicima iji izbor nije uvek opravdan, povrno izvetavanje o odabranim temama, odsustvo sueljavanja razliitih miljenja, niska relevantnost informacija, neznatna edukativna vrednost sadraja, pokrivenost malog broja mesta u kojima ivi maarsko stanovnitvo.

87

uana Serene

654.191:63]:811.511.141(497.113 Novi Sad)

ANALIZA RADIO EMISIJE ZA SELO NA MAARSKOM JEZIKU (FALUMSOR)

Radio emisija Falumsor (Emisija za selo) je jedina redovna specijalizovana emisija Javnog servisa RTV na maarskom jeziku posveena seoskom stanovnitvu. Ovo je najstarija emisija Radio Novog Sada na maarskom jeziku, koja se i danas emituje sa ve decenijama prepoznatljivom muzikom picom. Emisija za selo se emituje nedeljom od 12:10 do 13:00 asova u trajanju od 50 minuta, a reprizira se utorkom, od 9:05 do 9:55 asova, u okviru prepodnevnog programa koji je posveen privrednim temama. Monitoringom su obuhvaene etiri emisije tokom juna 2007. godine (od 3, 10, 17. i 24. juna), u ukupnom trajanju od 200 minuta, sa ukupno 65 priloga.

1. Medijski format emisije Emisija kombinuje informativne priloge i muziku, ali naglasak stavlja na informativne sadraje. Muzikih priloga je mnogo, po broju tek neto manje od novinarskih (25 muzikih i 29 novinarskih) i bez izuzetka su to numere maarske narodne muzike. Meutim, muziki prilozi traju kratko. Dok u nekim drugim emisijama Radio Novog Sada posveenim seoskom stanovnitvu muzika zauzima oko polovine (45% ili 49%) ili ak vie od polovine (53%) vremena, u emisiji na maarskom jeziku ona ini 13% minutae (manje nego u emisiji na srpskom jeziku, 21%), pa ova emisija prednjai po duini informativnih sadraja (83%). 88

Broj priloga Ukupno Muzika Novinarski prilozi pice, najava sadraja

Ukupno 65 29 25 11

Ukupno 45% 38% 17%

Prosean broj po emisiji 16 7 6 3

Jedna emisija u proseku sadri sedam novinarskih priloga, est muzikih i tri pratea (pice, najava sadraja). Broj informativnih priloga ipak znatno varira. Jedna od analiziranih emisija imala je pet, a druga devet informativnih priloga. Trajanje priloga u sekundama Ukupno Muzika Novinarski prilozi pice, najava sadraja Ukupno 11 911 1 586 514 9 811 Ukupno 83% 13% 4% Proseno trajanje po emisiji 49:38 min 40:53 min 6:36 min 2:08 min

Emisiju priprema veoma mali broj novinara. Moglo bi se rei da je ona praktino one man show, i to novinara Lasla Galusa. On je jedan od dva voditelja emisije, ali je istovremeno i autor 75% novinarskih priloga (22 od ukupno 29). Drugi voditelj (Itvan Ternovac) je autor samo jednog priloga, dok se kao redovni saradnik u svakoj emisiji pojavljuje novinar Nandor Na, kao autor politikog komentara. U etiri emisije tokom juna kao autor se pojavio samo jo jedan saradnik, i to spoljni saradnik, kao autor istoriografske beleke. 89

Emisija ima ustaljenu, jasnu i jednostavnu strukturu. Na poetku, pored pice, daje se pregled sadraja emisije, zatim se naizmenino emituju muzike numere i novinarski pripremljeni prilozi. Pre odjavne pice, na kraju emisije, smetena je ustaljena politika kolumna. Emisija nije dinamina niti je atraktivna za sluanje, ve zahteva veliku panju. Novinarski prilozi su malobrojni (sedam za 50 minuta) i u proseku dugo traju po pet i po minuta. U svakom se, pored glasa voditelja, odnosno novinara, najee uje samo jo jedan glas. anrovska forma priloga u velikoj meri se razlikuje od drugih emisija za selo. Dok u drugim emisijama preovlauju faktografski anrovi, oni su ovde potpuno odsutni. Umesto vesti i izvetaja o aktuelnim dogaajima, preovlauju interpretativne forme intervjui (69% svih novinarskih priloga), komentari i tematski analitiki prilozi (24%). Od sedam priloga, koliko ih u proseku sadri jedna emisija, pet ima oblik intervjua, jedan je komentar a jedan analitiki tematski prilog. Dva puta u etiri emisije emitovani su prilozi drugaije forme (istoriografska beleka i informacija o sadraju novina). Iako su ovo forme koje po svojoj interpretativnoj prirodi odgovaraju nedeljnoj emisiji, njihova jednolinost i dugo trajanje, kao i potpuno odsustvo faktografskih anrova, umanjuju informativne efekte programa. Usmerenost na intervjue i komentare pre je posledica skromne kadrovske i materijalno-tehnike osnove emisije (oni zahtevaju malo aktuelnog profesionalnog napora) nego orijentacije da se sluaocima prue aktuelne, raznovrsne i relevantne informacije. Slina radio emisija na srpskom jeziku, na primer, pored intervjua i analitikih tematskih priloga, sadri veliki broj vesti, izvetaja, izjava, kao i reportau, to sve nedostaje u emisiji na maarskom jeziku. Od svih emisija Radio Novog Sada za selo, emisija na maarskom jeziku ima najvie intervjua (20 naspram 7, 8, 14 i 15 u emisijama na drugim jezicima). Intervjui traju dugo (5:37 minuta u proseku), ali se odvijaju uz aktivno uee novinara.

90

anr

intervju beleka izjava

Broj priloga 20 4 3 1 29 1

Ukupno trajanje 6 733 1 669 413 198 9 811 798

Proseno trajanje 5:37 min 3:20 min 6:57 min 1:43 min 0:50 min 5:38 min

komentar

tematski prilog Ukupno

Specifinost programa je redovan politiki komentar, to ne postoji ni u jednoj drugoj emisiji RTV za selo. Komentari se odnose na aktuelne i znaajne politike teme (lepljenja plakata sa natpisima Ulica Ratka Mladia na beogradskom Bulevaru AVNOJ-a, kontroverza o mestu hapenja hakog optuenika Zdravka Tolimira, godinjica prekida pregovora Srbije sa Evropskom unijom), a pravljeni su u satirinoj formi, prijemivoj za potencijalni auditorijum. Za razliku od drugih radio emisija na maarskom jeziku u kojima se retko uju sagovornici koji ne govore maarski jezik, ovde se takvi sagovornici pojavljuju, a njihove izjave simultano prevode. To su sagovornici iz reda politiara ili strunjaka. 2. Sadraj emisije Iako je emisija po nazivu okrenuta selu, ona je (izuzimajui redovan politiki komentar i jedan istoriografski prilog) u celini posveena poljoprivredi i poljoprivrednicima, a ne dotie se drugih oblika seoskog ivota, niti posebno ivota u selima sa maarskim stanovnitvom. I u okviru poljoprivrede obrauje se mali broj tema, a primarni fokus je na zemljoradnji. Od ukupno 49 tema, druge poljoprivredne aktivnosti su pomenute samo dva puta (mlekarstvo i pelarstvo). Kao i u drugim emisijama za selo, vodee teme su etva i dravna poljoprivredna politika. Saoptene informacije najvie se tiu toka etve na terenu, realnih i oekivanih prinosa, situacije u otkupu, aktivnosti otkupljivaa i otkupnih cena (27% svih tema). Sledea najzastupljenija tema je poljoprivredna politika drave i njene mere u pogledu razvoja poljoprivrede (20%). 91

Teme etva dravna poljoprivredna politika edukacija poljoprivrednika politika planovi razvoja mlekarstvo pelarstvo potreba udruivanja seljaka istorija nove sorte, korienje nauke

Uestalost pominjanja 13 10 6 6 4 3 1 1 2 1 1 49 1

poljop. i kulturne manifestacije informisanje poljoprivrednika Ukupno

92

U poreenju sa drugim emisijama, emisija na maarskom jeziku ipak ima neke osobenosti u tematskom odabiru. Ona je jedina koja veoma veliku panju posveuje edukaciji poljoprivrednika, kao posebnoj i relevantnoj temi. U prilozima se ukazuje na znaaj permanentnog obrazovanja poljoprivrednika, koje obuhvata razne vrste novih znanja i potencira obrazovanje kao prednost u saradnji sa Evropskom unijom i konkurisanju za razliite projekte i fondove EU. U njima se takoe govori o razliitim oblicima edukacije poljoprivrednika u praksi. U etiri emisije u posmatranom periodu o ovoj temi se izvetavalo est

puta, dok su u jednoj (10. jun) od ukupno est priloga etiri u potpunosti bila posveena ovoj temi. U istom periodu, u svim ostalim emisijama ovoj temi posveen je svega jedan prilog (u emisiji na srpskom jeziku). Emisija je govorila o strunom kursu koji je za poljoprivrednike organizovao Savez seljaka vojvoanskih Maara i koji je neka vrsta oivljavanja slinih kurseva iz predratnih vremena na kojima su dobijane diplome srebrni klas i zlatni klas. Uz finansijsku pomo Ministarstva za spoljne poslove Maarske, ovaj savez je organizovao kurs za 100 polaznika, koji su nakon poloenih strunih ispita stekli diplomu srebrni klas. U emisiji su takoe govorili polaznici kursa, koji su isticali njegove vrednosti i vrste steenih znanja, kao i znaaj diplome koja je priznata u Evropskoj uniji. Panja je posveena i dvogodinjem ciklusu edukacije poljoprivrednika koji su organizovali senanska Via kola za ratarstvo i Udruenje ratara, u saradnji sa obrazovnim institucijama iz Maarske. Emisija je znatnu panju posvetila i naunim dostignuima i njihovoj primeni, posebno u korienju novih sorti i semena. O ovoj temi takoe se govorilo est puta, dok je u ostalim emisijama Radio Novog Sada o tome registrovan samo jedan prilog. Autori novinarskih priloga o uspenim poljoprivrednicima naglasak stavljaju na njihove razvojne planove. Uoljivo je da se ovde potencira znaaj uvoenja evropskih standarda u proizvodnji hrane i afirmie orijentacija na otvorenost i saradnju sa svetom. Na primer, u tematskom prilogu povodom Dana vinje, koji se odrava u Feketiu, predstavljen je proizvoa vinje koji je, prema zahtevima evropskih standarda, smislio nain kako da pee rakiju od vinje bez kotica. On je za to konstruisao posebnu mainu, dok kotice upotrebljava za punjenje jastuka i deijih igraaka, koje takoe proizvodi. U intervjuu sa direktorkom Zemljoradnike zadruge u Bakom Petrovom Selu, koja proizvodi krastavac, predoeno je kako je ova zadruga konkurisala za sistem uvoenja evropskih standarda HCCP, koji omoguuje praenje itavog toka proizvodnje, i da su prethodno seljake obrazovali kako bi shvatili da primena tog sistema nee obezbediti veu cenu proizvoda ve sigurno zapadno trite, to zlata vredi. Autori takoe afirmiu potrebu za samoorganizovanjem i udruivanjem poljoprivrednih proizvoaa i ovo je tema o kojoj se nije govorilo ni u jednoj drugoj emisiji. S obzirom na mali broj priloga i anrovske osobenosti, u emisiji se informie o aktivnostima i miljenjima malog broja subjekata (38 ukupno, za razliku od 82 u emisiji na srpskom jeziku od kojih 33-oje govori uivo u programu). Meu njima izrazito preovlauju ekonomski subjekti seljaci i predstavnici zadruga i kombinata (53% svih subjekata). Na drugom mestu 93

po uestalosti pominjanja su predstavnici udruenja poljoprivrednika i udruenja graana (11%). Dravni funkcioneri se uju retko, iako je poljoprivredna politika jedna od vodeih tema, i to ee pokrajinski i lokalni nego republiki. Meu subjektima su veoma retko zastupljeni strunjaci samo dva od ukupno 38. Subjekti koji uivo govore ekonomski subjekti republiki funkcioneri strunjaci kulturni drugi Ukupno Uestalost pojavljivanja 20 1 4 4 2 1 33 1

pokrajinski i lokalni funkcioneri

udruenja graana i poljoprivrednika

Koncept emisije daje prednost edukativnoj funkciji nad informativnom. U njenoj tematskoj strukturi primetan je mali broj informacija o aktuelnim dogaajima i pitanjima od interesa za publiku. ivot na selu je zanemaren, nema celovite slike o situaciji u poljoprivredi, a naglasak je na individualnom iskustvu poljoprivrednika, iji izbor nije uvek jasan. U emisiji se nikada ne govori o korisnim praktinim savetima ili iskustvima u gajenju pojedinih kultura, o tehnikim ili hemijskim aspektima poljoprivredne proizvodnje. Veoma retko se za potrebe publike konsultuju strunjaci. Ako redovni politiki (satirini) komentar svedoi o spoznaji urednitva da potrebe i zanimanje slualaca na selu svakako nisu samo svedene na ito, sorte i brigu o sopstvenim gazdinstvima, ve da ih zanima u kakvom irem okruenju ive, mala tematska raznovrsnost emisije iskazuje se kao njena velika slabost. 94

Edukativna komponenta emisije se vidi pre svega u izboru tema, koji stavlja naglasak na potrebu za edukacijom poljoprivrednika i njihovim ukljuivanjem u savremene evropske tokove (poznavanje propisa EU u ovoj oblasti, novih tehnologija, primena jedinstvenih evropskih standarda u proizvodnji hrane, mogunosti za konkurisanje za evropske projekte i fondove, budunost farmerske proizvodnje, novi lik poljoprivrednika budunosti koji e moi da bude ravnopravan sa evropskim kolegama, mogunosti za edukaciju u praksi) Ovo, kao i naglaeno interesovanje za sadraje o primeni naunih dostignua (novih sorti) i za sadraje koji se tiu udruivanja proizvoaa, to bi im omoguilo uspeniji prodor i na strana trita, u pozitivnom smislu izdvaja emisiju na maarskom jeziku od drugih slinih emisija na ostalim jezicima, koje jedva i da pominju takav agrar budunosti i nune velike promene u poljoprivredi. Jedno od moguih objanjenja ovakve orijentacije emisija je injenica da se, sudei prema emitovanim prilozima, najambiciozniji projekti edukacije poljoprivrednika sprovode zahvaljujui donaciji vlade Maarske, ili uz angaman etniki organizovanog udruenja poljoprivrednika. Emisija, meutim, ne govori ta drava Srbija ili pokrajina Vojvodina rade u oblasti edukacije poljoprivrednika i ta se, u celini, u domaim uslovima radi u pripremanju ovdanjeg agrara za nune promene u modernizovanju poljoprivrede. Isto vai i za priloge sa pojedinanim primerima o razvojnim planovima za proizvodnju hrane, uz potpunu primenu strogih evropskih standarda. Izbor emitovanih priloga, bilo po temi, sadraju ili sagovorniku, teko da se moe uvek opravdati novinarskim kriterijumima i ciljevima emisije. Imajui u vidu da iza Emisije za selo na ovom jeziku u najveoj meri stoji samo jedan novinar, razlozi se, verovatno, osim u kadrovskim, mogu traiti i u tehniko-materijalnim ogranienjima Redakcije.

3. Dobre i slabe strane emisije Dobre strane emisije su: veliki udeo informativnih sadraja, naglaena edukativna funkcija, koja afirmie potrebu za edukacijom i udruivanjem poljoprivrednika, korienjem nauke i njihovim ukljuivanjem u savremene svetske i evropske tokove; veliki broj interpretativnih priloga. Slabe strane emisije su: mali broj novinara, nedovoljno duih priloga; nedinaminost, malo sagovornika, nedostatak faktografskih informacija o aktuelnim dogaajima u vezi s poljoprivredom; mali broj tema; malo razliitih miljenja i odsustvo njihovog sueljavanja, retko pojavljivanje strunjaka, usmerenost na mali broj aktivnosti u poljoprivredi. 95

Eva Radovanovi

654.191:63]:811.162.5 (497.113 Novi Sad)

ANALIZA RADIO EMISIJE ZA SELO NA SLOVAKOM JEZIKU (VYSIELANIE PRE DEDINU)

Radio emisija Vysielanie pre dedinu (Emisija za selo) je jedina redovna specijalizovana emisija Javnog servisa RTV na slovakom jeziku posveena seoskom stanovnitvu. Emituje se jednom nedeljno u trajanju od 60 minuta, u terminu od 7:30 do 8:30 asova. Monitoringom su obuhvaene u etiri emisije objavljene u junu 2007. godine (3, 10, 17. i 24. juna), koje su sadrale 91 prilog ukupnog trajanja etiri sata. 1. Medijski format emisije U proseku, svaka emisija od sat vremena sadri 23 priloga, meu kojima je najvie muzikih (47% ukupnog broja). Novinarskih priloga (31%) znatno je manje nego muzikih (28 ukupno, nasuprot 43 muzika).

96

Broj priloga Ukupno Muzika Novinarski prilozi pice, najava sadraja Reklame

Ukupno 91 28 43 11 8

Ukupno 31% 47% 13% 9%

Prosean broj po emisiji 23 11 3 2 7

Iako se u zvaninoj emi Radio-televizije Vojvodine ova emisija definie kao informativna, nju je opravdanije klasifikovati kao informativno-muziku nego kao informativnu emisiju. Informativni novinarski prilozi ine tano polovinu ukupnog efektivnog trajanja emisije (59:06 minuta). Oni u proseku traju 29:17 minuta. Druga polovina emisije se sastoji od muzike (45% vremena) i od prateih govornih sadraja (4%), kao to su najavna i odjavna pica i najava sadraja emisije, dok 1% minutae zauzimaju reklamne poruke. Muziki deo emisije (proseno, 26:44 minuta) tek je za dva i po minuta krai od informativnog. Trajanje priloga u sekundama Ukupno Muzika Novinarski prilozi pice, najava sadraja Reklame Ukupno 14 182 7 029 6 414 585 154 Ukupno 50% 45% 4% 1% Proseno trajanje po emisiji 59:06 min 29:17 min 26:44 min 2:26 min 0:38 min 97

U poreenju sa slinim radio emisijama za selo na srpskom i maarskom jeziku, udeo muzikih priloga u emisiji na slovakom jeziku po trajanju je dvostruko, odnosno trostruko vei, ali je neto manji nego u emisiji na rumunskom (49%) i na rusinskom jeziku (53%). Ona je prva, meutim, po prosenom broju muzikih priloga u jednoj emisiji 11, nasuprot 10 i 6 u emisijama na drugim jezicima. Emisija ima voditelja, koji iz studija daje najavu sadraja i uvode u novinarske priloge. U etiri analizirane emisije angaovana su tri voditelja, tj. voditelj i dve voditeljke (Emina Ponjian i Milina Hran). Izmeu njihovih emisija nema bitne razlike u strukturi emisije. Autori novinarskih priloga su ili sami voditelji ili jedan novinar-izveta (Jan Zaborski), kao i jedan autor, tj. prezenter zavrnog priloga koji je specifine tematike. Samo u jednoj od etiri emisije se kao autor dvaju priloga pojavio jo jedan novinar. Emisija ima ustaljenu, jasnu i jednostavnu strukturu. U proseku, sadri sedam novinarskih priloga, 11 muzikih i pet priloga drugih govornih sadraja (pice, najave i reklamni blok). Emisija se zasniva na malom broju duih novinarskih priloga u proseku, jedan novinarski prilog traje 4:11 minuta. Pojedinani muziki prilozi su kraeg prosenog trajanja od novinarskih (2:29 minuta), ali se esto emituju dva, jedan za drugim. Novinarski prilozi nisu organizovani u posebne blokove, ali se daje prednost aktuelnim dogaajima i strunom prikazu vremenskih prilika, kao i vremenskoj prognozi za naredni period, a na kraju emituje prilog edukativnog sadraja, koji nije aktuelan. Emisija nije dinamina. Novinarskih priloga je malo, dugo traju, a u svakom se, pored glasa voditelja ili novinara, uje tek samo jedan glas po est u proseku u toku sat vremena. Tonski govori drugih lica u proseku traju 3:20 minuta. anrovski, novinarski prilozi nisu raznovrsni. Oni obuhvataju intervjue (50% ukupnog broja priloga), snimljene izjave pojedinaca (22%) i izvetaje o aktuelnim dogaajima (14%). Jedna emisija u proseku sadri jedan aktuelni izvetaj, jednu ili dve snimljene izjave i tri do etiri intervjua. Znaajna osobenost emisije su tematski prilozi o pojedinim poljoprivrednim proizvodima, njihovim karakteristikama i koristi u ishrani, kao to su krompir, trenja, lan, sokovi od voa i povra. Svaka emisija sadri po jedan ovakav prilog, kakav ne postoji u drugim emisijama Radio Novog Sada za selo. 98

anr

izvetaj izjava intervju tematski prikaz proizvoda Ukupno

Broj priloga 4 6 4 14 28

Ukupno trajanje 660 697 944 4 728 7029

Proseno trajanje 2:35 min 1:56 min 5:38 min 3:56 min 4:11 min

Najzastupljenija anrovska forma je intervju. Od ukupno 28 registrovanih novinarskih priloga, 14 su intervjui, tj. svaki drugi. Intervjui u proseku traju dugo vie od pet minuta (5:38 minuta). Svi prilozi su veoma jednostavno koncipirani. Izvetaji sadre najosnovnije faktografske informacije i obino jedan tonski zapis najee izjave visokih dravnih funkcionera (ministra za poljoprivredu, predsednika Izvrnog vea Vojvodine). Intervjui su ekstenzivni, iako se odvijaju uz aktivno uee novinara. Tri vrste priloga u emisiji na slovakom jeziku dominiraju i u drugim emisijama RTV za selo. Neke radio emisije sadre kratke vesti, dok emisije na srpskom i madjarskom jeziku imaju proseno po jedan analitiki, tematski prilog o drutveno relevantnoj temi, kojih u emisiji na slovakom jeziku nema. Jedina anrovska osobenost emisije su tematski prilozi o korisnim karakteristikama pojedinih poljoprivrednih proizvoda. Ti prilozi su znaajni zbog visoke edukativne vrednosti. 2. Sadraj emisije Iako je emisija po nazivu okrenuta selu, u njoj se govori iskljuivo o poljoprivredi i poljoprivrednicima. Prilozi se ne dotiu drugih oblika seoskog ivota, niti posebno ivota u selima sa slovakim stanovnitvom. Emisiji bi stoga vie odgovarala odrednica za poljoprivrednike nego za selo.

99

I u okviru poljoprivrede, emisija obrauje mali broj tema, svega osam. Njen primarni fokus je zemljoradnja. Od ukupno 31 tematske reference, samo jedna se odnosi na druge poljoprivredne aktivnosti, na stoarstvo (gajenje svinja). Informativni prilozi govore o svega etiri grupe tema etvi, poljoprivrednoj politici, individualnim iskustvima u gajenju pojedinih poljoprivrednih kultura i koristima za potroae od posebnih poljoprivrednih proizvoda. Veina tema (29%) odnosi se na situaciju u vezi s etvom (koja je u toku). Pominju se etva penice, ovsa, kukuruza, realni i oekivani prinosi, situacija u otkupu, aktivnosti otkupljivaa i otkupne cene. U vezi s ovom temom su i prilozi o vremenskoj prognozi, koji najavljuju kakvo e vreme biti tokom etve i koji su poljoprivredni radovi pogodni, s obzirom na vremenske prilike (13%). Sledea najzastupljenija tema (23%) je dravna politika, i mere drave u razvoju poljoprivrede i finansiranje projekata u ovoj privrednoj grani. Teme etva Uestalost pominjanja 9 4 7 4 4 1 1 31 1

vreme (i etva)

dravna poljoprivredna politika proizvodnja pojedinih kultura prikazi pojedinih proizvoda planovi razvoja stoarstvo Ukupno

traenje nafte na njivama 100

U okviru zemljoradnje, kao najvanijeg sadraja, emitovani su i prilozi koji govore o proizvodnji pojedinih kultura, kao to su duvan, sirak, vinja (13%). Najzad, meu redovno obraivanim temama su zdravstvene koristi od upotrebe krompira, trenje, lanenog semena i sokova od voa i povra u ljudskoj ishrani (13%). Osim nabrojanih, u emisiji se po jedanput informisalo o jo svega tri teme (planovi razvoja jedne firme, ekonomski aspekti uzgajanja svinja, tete koje imaju pojedini stanovnici Stare Pazove zbog traenja nafte koje organizuje NIS). itav niz tema od interesa za ciljnu publiku, a koje se pominju u slinim emisijama za selo, nije ni dotaknut nove proizvodne tehnologije, modernizacija poljoprivrede, poljoprivredne manifestacije, povrtarstvo, saveti strunjaka, iskustva drugih zemalja... O temama o kojima emisija informie govori mali broj subjekata (ukupno 31, od kojih 24 govore uivo). Najee su to poljoprivredni proizvoai bilo individualni ili predstavnici firmi koji se bave otkupljivanjem i preradom poljoprivrednih proizvoda (48% ukupnog broja subjekata). Sledea najzastupljenija grupa subjekata su republiki i pokrajinski funkcioneri (19%). U programu se retko uju strunjaci za poljoprivredu. U svakoj emisiji govori agrometeorolog koji daje prognozu vremena od interesa za poljoprivrednike, a pored meteorolokog, u etiri emisije pojavila su se jo dva struna lica oba iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, medju ukupno 31 subjektom. Prvi, akademik Srbislav Deni, uo se i u svim drugim emisijama za selo, koje su izvestile o njegovom govoru na manifestaciji Dani strnih ita. Drugi je, na novinarsku inicijativu, pruio podatke Instituta o gajenju sirka u Vojvodini i o oekivanim prinosima. U etiri emisiji nije se uo nijedan enski glas, osim glasa voditeljki.

101

Subjekti koji uivo govore republiki funkcioneri meteorolog strunjaci Ukupno pokrajinski funkcioneri

Uestalost pojavljivanja 3 2 4 13 24 2

ekonomski subjekti

U obliku u kome se objavljuje, emisija ne ispunjava ni informativne ni edukativne potrebe publike. Ona sadri mali broj aktuelnih i relevantnih informacija, a retki su i prilozi edukativne vrednosti. U njoj nema ekskluzivnih priloga koji su posebno vani za slovaku zajednicu, niti pak korisnih informacija za poljoprivrednike kojima se obraa. Emisija stavlja naglasak na individualno iskustvo, na lino, na teme koje nisu relevantne za trenutak u kome se obrauju, ve se o njima moglo govoriti u bilo kojoj od posmatrane etiri emisije. Treina novinarskih priloga (35%) obrauje aktuelne dogaaje. Ovo je oekivano za emisiju koja se objavljuje jedanput nedeljno. Meutim, izbor aktuelnih dogaaja nije usmeren na pronalaenje aktuelnih informacija znaajnih za seljake, kojima je emisija namenjena. Aktuelne informacije mahom govore o dvema temama o vremenskim prilikama i izjavama dravnih funkcionera o poljoprivrednoj politici. Isti ovi (struni) prilozi o vremenu i njegovoj vanosti za poljoprivredne radove, iz istog izvora, emituju se i u emisiji na srpskom jeziku, ak su i dati na srpskom jeziku u emisiji na slovakom. O politici drave prema agraru u aktuelnim prilozima govore iskljuivo dravni funkcioneri, republiki i pokrajinski, povodom uobiajenih dogaaja (Dani strnih ita, susret resornog ministra sa poljoprivrednicima itd). 102

Jedini relevantni aktuelni prilozi u emisiji tiu se etve kao procesa koji traje ve due vremena. U njima nema zbirnih priloga koji bi predstavili ukupnu situaciju u etvi, ali ima razgovora s predstavnicima otkupljivakih i preradjivakih preduzea, to se retko dogaa u emisijama sline vrste na drugim jezicima. Vlasnik preduzea Agrogrnja u Pivnici, predstavnici preduzea AD Petrovac u Petrovcu i Pivnici, vlasnik preduzea Agrar u Padini, direktor AD itoprodukt Mlinpek u Staroj Pazovi, obavetavaju sluaoce kako su oni pripremljeni za tekuu etvu, za skladitenje otkupljenih proizvoda, o nainu isplate i drugim uslugama koje obavljaju za one sa kojima su potpisali ugovore. Predstavnici ovih preduzea o sebi govore izriito pohvalno, dok se ne omoguuje poreenje njihovih usluga sa drugim otkupljivaima. Ipak, zbog lokalnog karaktera, ovi prilozi su korisni za sluaoce u pojedinim mestima. Izbor ostalih emitovanih priloga teko se moe opravdati novinarskim kriterijumima i ciljevima emisije. Utisak je da se urednitvo rukovodi pre svega kriterijumima efikasnosti angamana malog broja novinara-izvetaa na terenu, od kojih se oekuje da naprave to vie priloga, bez obzira na aktuelnost i relevantnost. U jednoj emisiji, izveta je u Staroj Pazovi, pa je veina novinarskih priloga sa terena iz tog mesta. Sledei put, reporter je u Pivnici, pa su svi terenski prilozi iz tog mesta. Ukupno, pored Novog Sada, u emisiji se pominje sedam lokacija, i to Stara Pazova (4 priloga), Pivnica (3), Selena (2) i po jedanput Baki Petrovac, Kisa, Padina i Janoik. U znatnom broju priloga insistira se na poreenju uslova za poljoprivrednu proizvodnju nekad i sad. Intervjuisani subjekti govore o gajenju duvana, sirka, uzgoju svinja, poredei uslove u kojima se ova proizvodnja odvijala pre nekoliko decenija i danas. Svi oni dananju situaciju predstavljaju kao loiju, ali nema novinarskog napora da se utvrde strukturni uzroci oiglednog pogoranja, ve se kao jedini razlog i objanjenje nepovoljne situacije navode niske otkupne cene poljoprivrednih proizvoda. Izabrani subjekti najee su to seljaci, govore o vlastitom iskustvu u gajenju pojedinih kultura, o prinosima koje ostvaruju na svojim imanjima. Iz naina na koji su predstavljeni i iz onoga to kau nije jasno zato su ba oni izabrani da govore o odreenim temama, i zato ba o ovim temama. Informacije koje oni saoptavaju nemaju druge vrednosti osim kao primeri pojedinanog iskustva i linog miljenja. Jedan od sagovornika predstavljen je kao proizvoa koji obrauje malo vee povrine, na kojima je zasejao i penicu i jeam i kao ovek poznat u svom mestu i po tome to puno gaji eernu repu. Sve informacije u intervjuu od pet i po minuta, koje on iznosi, tiu se iskljuivo linog iskustva i pekulacija o odgovarajuoj 103

otkupnoj ceni proizvoda, kako bi njegova proizvodnja bila ekonomski isplativa. Drugi sagovornik predstavljen je kao iskusni kombajner, koji sluaoce informie o tekoama u kombajnerskom poslu i o njegovoj ekonomskoj isplativosti pri niskoj otkupnoj ceni penice, takoe samo na osnovu linog iskustva. U jedinom prilogu koji govori o stoarstvu, tj. svinjogojstvu, sabesednik je proizvoa koji je prestao da se bavi ovim poslom pre due vremena, to ne spreava novinara da ga pita Kako vi vidite ovu najnoviju krizu? (u stoarstvu) i Kakva bi, po vaem miljenju, trebalo da bude otkupna cena svinja da bi se uzgoj svinja isplatio?. Intervjuisani odgovara da se tim poslom vie ne bavi, da ne zna kolike su cene, da je samo uo o njima i iznosi primer finansijskih tekoa sa kojima se suoava njegov komija. Kao primere relevantnih sagovornika treba izdvojiti proizvoaa duvana sa 30-godinjim iskustvom, koji govori o specifinostima gajenja ove kulture i predsednika lokalnog Udruenja vinjara, koji pria o tetama koje su proizvoai imali od vremenskih nepogoda i ta Udruenje preduzima povodom toga. Emisija prua povrnu sliku situacije u poljoprivredi dravni organi hvale agrarnu politiku, poljoprivredni proizvoai nisu zadovoljni svojim poloajem jer im se, zbog visokih trokova proizvodnje i niske otkupne cene proizvoda, posao ekonomski ne isplati, dok predstavnici otkupljivaa vlasnici i direktori preduzea istiu da su dobro pripremljeni za etvu i da svojim kooperantima omoguuju najbolje uslove. Njihova miljenja nikada se direktno ne sreu, niti novinari pokuavaju da ih na neki nain suele i objasne otkuda tolike razlike u njihovim stavovima. 3. Dobre i slabe strane emisije Dobra i specifina strana emisije su tematski prilozi o pojedinim poljoprivrednim proizvodima, njihovim karakteristikama i koristima u ljudskoj ishrani. Ti prilozi imaju znaajnu edukativnu vrednost za ciljnu publiku. Slabe strane emisije su usmerenost na poljoprivredu i zanemarivanje bilo kojeg drugog aspekta seoskog ivota u mestima sa slovakim stanovnitvom, malo uee informativnih sadraja a veliki udeo muzike, mali broj novinarskih priloga, njihova velika prosena duina, malo novinara koji uestvuju u realizaciji emisije, mala anrovska raznovrsnost priloga, mali broj tema o kojima se govori, povrno izvetavanje o odabranim temama, zanemarljiva relevantnost informacija koje stavljaju naglasak na individualno iskustvo, na lino, slaba edukativna vrednost informacija, pokrivenost malog broja mesta u kojima ivi slovako stanovnitvo. 104

Doc. dr Laura Spariosu

654.191:316.774]:811.135.1 (497.113 Novi Sad)

ANALIZA RADIO EMISIJE ZA SELO NA RUMUNSKOM JEZIKU (EMISIUNEA PENTRU ASCULTTORII DE LA SATE)
Program Radio-televizije Vojvodine na rumunskom jeziku sadri samo jednu redovnu emisiju namenjenu seoskom stanovnitvu. To je radio emisija Emisiunea pentru asculttorii de la sate (Emisija za selo). Ona se emituje svake nedelje od 13:05 do 14:00 asova, u trajanju od 55 minuta. Monitoringom su obuhvaene sve emisije objavljene u junu 2007. godine, ukupno etiri, i to od 3, 10, 17. i 24. juna. Ukupno je snimljeno i analizirano 3 sata i 40 minuta programa. 1. Medijski format emisije Pored poetnih i zavrnih pica i najave sadraja, emisija sadri samo dve vrste priloga informativne i muzike. I po broju i po trajanju, muziki prilozi su zastupljeniji od informativnih. Jedna emisija u proseku, pored prateih uvodnih i odjavnih priloga, sadri 10 muzikih numera i upola manje svega pet novinarski pripremljenih priloga (tokom celog meseca emitovano je ukupno 40 muzikih, a 22 informativna priloga). U poreenju sa slinim emisijama na srpskom, maarskom, slovakom i rusinskom jeziku, udeo muzikih priloga u emisiji na rumunskom jeziku je najvei (54%). Istovremeno, ona se od drugih emisija Radio Novog Sada za selo razlikuje po tome to ima najmanje novinarskih priloga u drugim emisijama podjednakog trajanja, proseno u jednoj emisiji ima ih 7, 10 i 19. 105

Broj priloga Ukupno Muzika Novinarski prilozi pice, najava sadraja

Ukupno 74 22 40 12

Ukupno 30% 54% 16%

Prosean broj po emisiji 18.5 5.5 10 3

Po trajanju, muziki deo emisije je tek neto dui od informativnog i ini 48% ukupne minutae, odnosno ukupno 26:56 minuta. Informativni prilozi su proseno trajali 26:04 minuta, tj. 47% ukupne minutae. Jedino su jo u emisijama za selo na rusinskom jeziku, kao i ovde, informativni prilozi krai od polovine efektivnog trajanja emisije, dok je taj udeo u emisiji na slovakom jeziku 50%. Stoga je ove tri emisije opravdanije klasifikovati kao informativno-muzike nego kao informativne emisije. Trajanje priloga u sekundama Ukupno Muzika Novinarski prilozi pice, najava sadraja Ukupno 13 192 6 255 6 463 474 Ukupno 47% 48% 5% Proseno trajanje po emisiji 54:58 min 26:04 min 26:56 min 1:58 min

106

U realizaciji emisija registrovana su imena tri voditelja i etiri novinara. Meutim, jednu emisiju obino realizuje jedan voditelj i jedan novinar, a tri voditeljsko-novinarska para se smenjuju (jedan od tri para realizovao je dve od etiri emisije).

Samo u jednoj emisiji pojavio se jo jedan novinar-izveta, kao autor jednog priloga, pored novinara koji je realizovao ostala etiri. Emisija se odlikuje dugim trajanjem svojih malobrojnih novinarskih priloga. U proseku, jedan novinarski prilog traje 4:24 minuta, meutim ima i priloga koji traju 12 minuta (razgovor sa uzgajivaem cvea), ili gotovo devet minuta (takmienje u Vrcu za izbor kandidatkinje za Mis dijaspore u Rumuniji). Po pravilu, jedan novinarski prilog sadri tonski snimak samo jednog govornika, osim uvodne najave voditelja i glasa novinara. Tonski snimci ovih govora traju veoma dugo, to ini emisiju monotonom. Emisija je veoma siromana i u anrovskom pogledu. U njoj dominiraju intervjui (68% ukupnog broja priloga) i snimljene izjave pojedinaca (23%), a novinari su angaovani jo jedino u pravljenju izvetaja. Jedna emisija u proseku sadri izmeu tri i etiri intervjua, jednu izjavu i eventualno jo jedan izvetaj. anr izvetaj izjava intervju Broj priloga 2 5 Ukupno trajanje 900 850 Proseno trajanje 7:30 min 2:50 min 5:00 min 4:24 min

Ukupno

15 22

4 505 6 255

2. Sadraj emisije Poto ima najmanje priloga u poreenju s ostalim radio emisijama za selo, ova emisija informie i o najmanjem broju tema. U njoj se pominje svega 10 tema, ukupno 29 puta. Najvei deo informativnog sadraja emisije govorio je o poljoprivredi. Vodea tema je bila etva (21%), dok je izvesna panja poklonjena stoarstvu i mlekarstvu, granama poljoprivrede koje se inae retko pominju u drugim emisijama za selo. Od 107

drugih poljoprivrednih tema, jedino se jo vie od jedanput govorilo o merama drave i finansiranju projekata u oblasti poljoprivrede. Od drugih tema, koje nisu u vezi s poljoprivredom, najee se govorilo o kulturnim manifestacijama koliko o etvi. Iako se ove manifestacije ne tiu posebno seoskog stanovnitva, one su znaajne zbog afirmisanja rumunskog etnikog identiteta i tradicije. U emisijama se govorilo o dvema manifestacijama 15-om dejem festivalu Rumuna (kome je prisustvovao i konzul Rumunije u Beogradu) i njegovom znaaju za ouvanje rumunskog jezika i tradicije, te o izboru za predstavnicu Srbije na takmienju Mis dijaspore, koje se odrava u Rumuniji. Ovde bi se mogao uvrstiti i razgovor sa autorom monografije o Banatskom Novom Selu, koji je upozorio na smanjenje broja rumunskog ivlja u tom mestu i razlozima za takav razvoj. U dva navrata govorilo se o svakodnevnom ivotu na selu, i to jednom kroz priu seljaka o tome kako je ivot zemljoradnika izgledao nekad, kad nije bilo maina i herbicida, i kako izgleda sad, a drugi put kroz vizuru penzionera koji se preselio iz grada jer smatra da selo omoguuje mnogo zdraviji ivot. Mali broj tema i njihova nedovoljna raznovrsnost znatno su suzili i informativne i edukativne vrednosti emisije. itav niz tema, o kojima se govori u drugim emisijama za selo, ovde nije ni na koji nain ni pomenut.

108

Teme etva kulturne manifestacije mlekarstvo stoarstvo dravna poljoprivredna politika proizvodnja pojedinih kultura planovi razvoja ivot na selu Ukupno poslovanje preduzea rumunsko stanovnitvo u odreenom mestu

Uestalost pominjanja 6 6 5 3 3 1 1 1 2 29 1

O izabranim temama govori mali broj subjekata, a najee su to sami poljoprivrednici (56% ukupnog broja subjekata). U programu se retko uju strunjaci za poljoprivredu. U etiri emisije pojavila su se dva struna lica jedan ekspert za stoarstvo i jedan iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, meu ukupno 25 subjekata. Izbor sagovornika takoe umanjuje informativnu vrednost emisije. Intervjuisani seljaci (koji se bave zemljoradnjom i ovarstvom) u prilozima i do pet minuta govore iskljuivo o svom iskustvu, koje ni po emu nije ni ekskluzivno ni posebno relevantno i iznose lina miljenja o odgovarajuoj otkupnoj ceni proizvoda, kako bi ona bila ekonomski isplativa. Jedini prilog 109

u kome se iznose pozitivna iskustva govorio je o cvearu iz Banatskog Novog Sela, koji kae da se gajenje i prodaja cvea isplati. Emisija prua povrnu sliku situacije u poljoprivredi zvaninici hvale agrarnu politiku, poljoprivredni proizvoai nisu zadovoljni svojim poloajem jer im se zbog visokih trokova proizvodnje i niske otkupne cene proizvoda rad ekonomski ne isplati. Subjekti koji uivo govore ekonomski subjekti graani udruenja graana strunjaci republiki funkcioneri strani subjekti Ukupno kulturni subjekti pokrajinski funkcioneri Uestalost pojavljivanja 14 3 2 2 1 1 1 25 1

Izbor emitovanih priloga teko se moe opravdati kriterijumima aktuelnosti, relevantnosti i ekskluzivnosti. Ureivaka politika pre se zasniva na efikasnosti angamana malog broja novinara-izvetaa na terenu, od kojih se oekuje da naprave to vie priloga, bez obzira na njihovu informativnu vrednost. U jednoj emisiji, reporter je u Uzdinu, pa je svih pet novinarskih 110

priloga iz tog mesta. U drugoj emisiji, izveta je u Beki, pa su etiri od pet priloga iz tog mesta. Ostala mesta koja se pominju u emisiji su selo Straa (etiri priloga), selo Torak (3), Banatsko Novo Selo (2), Vrac (1), Vlajkovac (1), Nikolinci (1) i Lokve (1).

3. Dobre i slabe strane emisije Dobra strana emisije je orijentacija prema ouvanju rumunskog etnikog identiteta prilozima koji govore o kulturnim priredbama i o rumunskom stanovnitvu u pojedinim mestima, iako izbor tih priloga nije posebno prilagoen ciljnoj publici. Slabe strane emisije su: veoma malo uee informativnih sadraja i esto korienje muzikih numera, veoma malo novinarskih priloga, njihova velika prosena duina, mali broj novinara koji uestvuju u realizaciji emisije, mala anrovska raznovrsnost priloga, veoma malo tema o kojima se govori, povrno izvetavanje o odabranim temama, odsustvo aktuelnih, relevantnih i ekskluzivnih informacija, niska edukativna vrednost informacija, pokrivenost malog broja mesta u kojima ivi rumunsko stanovnitvo.

111

Miroslav Kevedi

ANALIZA RADIO EMISIJE ZA SELO NA RUSINSKOM JEZIKU (EMISIY ZA VALAL)

Emisija za selo na rusinskom jeziku (Emisiy za valal) emituje se svake nedelje od 9:30 do 10:30, posle vesti, a pre emisije sa verskom tematikom Hl<b na{ nasu{ni. Emisija je koncipirana tako da prati i druge dimenzije ivota na selu, a ne samo poljoprivredu. Po karakteru, ovo je preteno rekreativna emisija, sa osnovnim elementima informativnog programa. Monitoring je obuhvatio sve etiri emisije u junu 2007. godine od 3, 10, 17. i 24. juna.

1. Medijski format emisije Emisija obino poinje najavnom picom, a zatim se flash vestima najavljuje njen sadraj. Slede prilozi u formi razgo vora, kao i prevodi vesti iz neidentifikovanih izvora (verovatno agencijske) koje se odnose na selo i zemljoradnju. Izmeu priloga se emituje narodna rusinska muzika. Na kraju se daje pregled pijanih cena poljoprivrednih proizvoda i vremenska prognoza. Emisija se zavrava odjavnom picom, u ijoj osnovi je tamburaka muzika, kao i u uvodnoj pici. Emisija od 60 minuta proseno sadri 22 dela (muzike numere, novinarski prilozi i pice). Od toga, 10 je novinarskih priloga, devet muzikih, a tri pratea sadraja.

112

Broj priloga Ukupno Muzika Novinarski prilozi pice, najava sadraja

Ukupno 89 40 38 11

Ukupno 45% 43% 12%

Prosean broj po emisiji 22 10 9 3

Po broju, novinarskih priloga ima (45% ukupnog broja) malo vie nego muzikih (43%). U pogledu trajanja, meutim, muzika dominira nad informativnim sadrajima (53% prema 43%). Ovo je emisija sa najkraim novinarskim prilozima, u poreenju sa slinim emisijama Radio Novog Sada za selo na drugim jezicima, odnosno sa najvie muzike. Jedino jo u emisiji na rumunskom jeziku informativni prilozi traju krae od polovine emisije, dok u emisiji na srpskom oni zauzimaju 70% mi nutae, a u emisiji na maarskom jeziku 83%. Novinari Programa na rusinskom jeziku, u stvari, nedeljno pripremaju svega 25:30 minuta programa koji je namenjen seoskom stanovnitvu. Trajanje priloga u sekundama Ukupno Muzika Novinarski prilozi pice, najava sadraja Ukupno 14.326 6.120 7.658 548 Ukupno 43% 53% 4% Proseno trajanje po emisiji 59:42 min 25:30 min 31:54 min 2:17 min

anrovska struktura emisije je veoma siromana. Ona sadri tri vrste novinarskih priloga vesti, izvetaje i intervjue. U emisiji preovlauju neautorizovani prilozi (agencijske vesti) o aktuelnim dogaajima u vezi s poljoprivredom (potpisani ugo113

vori s preduzetnicima koji deluju na teritoriji Vojvodine, Ministarstvo poljoprivrede obavestilo o uslovima za kredite namenjene poljoprivrednicima, poljski sir dobio geografsku zatitu EU), izjava dravnih funkcionera (Bojan Pajti rekao na Danima polja u Novom Sadu..., Akademik Srbislav Deni izjavio za Tanjug da..., Po informacijama Ministarstva poljoprivrede, etva ..., uz vesti o cenama na pijacama i vremenskoj prognozi. Ovi prilozi, koji zahtevaju mali profesionalni angaman novinara, osim izbora vesti, ine 67% ukupnog broja novinarski pripremljenih sadraja. U poreenju s drugim slinim radio emisijama, emisija na rusinskom jeziku prednjai po maloj sopstvenoj produkciji priloga i oslanjanju na informativne servise, ije su informacije samo prevedene na rusinski jezik. Iza vesti, po uestalosti slede intervjui (20% ukupnog broja novinarskih priloga), a zatim autorski izvetaji (10%). Intervjui su dugi, u proseku traju due od est minuta, a u njima govore uglavnom seljaci. Jedina osobena anrovska forma u emisiji je humoreska. Ipak, u etiri emisije emitovana je samo jedna. anr vest (neautorizovan prilog) izvetaj intervju humoreska Ukupno Broj priloga 27 4 8 40 1 Ukupno trajanje 1 951 2 962 6 120 317 890 Proseno trajanje 1:12 min 3:42 min 6:10 min 5:17 min 2:33 min

Emisija nema uvek istog voditelja i oni nisu uvek imenovani. Izmeu emisija postoje razlike. Prva posmatrana emisija (3. jun) imala je, uz vesti, samo jedan intervju i humoresku, tako da se uz voditeljev uo samo jo jedan glas sagovornika u intervjuu. Trea emisija (17. jun) je imala samo vesti i intervjue, a etvrta (24. jun) samo vesti i izvetaje. Drugi glasovi, osim voditelja ili novinara, uju se samo u intervjuima i u nekim, ne svim, izvetajima. Zbog toga je emisija nedinamina. Tome doprinosi i nain na koji voditelji saoptavaju vesti - ravno, monotono i relativno brzo (na primer, pregled cena na pijaci). 114

Od deset priloga sa terena u posmatranom periodu, osam je proizveo novinar Janko Homa. Marija Tot je bila autor jednog priloga, a Zlatica Njaradi takoe jednog. Emisija se, dakle, redovno oslanja na samo jednog novinara i ini se, pre na njegovu linu inicijativu nego na jasnu ureivaku politiku.

2. Sadraj emisije Emisija ima vie rekreativne nego informativne ili edukativne ciljeve. Tematski, ona dotie nekoliko dimenzija ivota na selu, od vrste semena koje se koristi u poljoprivredi pa sve do veza sa sunarodnicima u drugim dravama. Informativna struktura je tako ouvana, iako na plitkoj razini, dok je edukativna dimenzija odsutna, kao i udubljivanje u temu, suoavanje razliitih vienja i istraivaki pristup. Kao i u drugim emisijama za selo, i ovde su preovlaivale informacije o etvi. Svaka etvrta tema, od ukupno 50, odnosila se na etvu (28%), tj. na koliinu prinosa, stanje poljoprivrednih kultura, cene proizvoda, tempo proizvodnje, kvalitet semena i otkup proizvoda. Politika drave i njenih organa, kad je u pitanju poljoprivreda, takoe je bila visoko zastupljena (22%), a za njom slede teme koje su posveene zemljoradnji, tj. proizvodnji pojedinih poljoprivrednih kultura (10%), i to kukuruza, eerne repe, jagoda i vinove loze. O poljoprivrednoj politici informie se iskljuivo iz vizure vlasti, u formi kratkih vesti, iji su predmet izjave visokih dravnih funkcionera ili institucija ministra za poljoprivredu (3 puta), Ministarstva poljoprivrede (2 puta), predsednika Izvrnog vea Vojvodine (2 puta), dravnog sekretara za poljoprivredu, pokrajinskog sekretara za lokalnu samoupravu, direktora Pokrajinskog fonda za razvoj, sekretara Udruenja za poljoprivredu pri Privrednoj komori. Poljoprivrednici su stavljeni u poloaj da samo sluaju saoptenja vlasti, dok im se ne daje mogunost da o ovoj temi izraze svoje miljenje. Osim zemljoradnje, druge grane poljoprivrede (stoarstvo, mlekarstvo, ivinarstvo, pelarstvo) koje se ponekad pominju u drugim emisijama za selo, ovde nikada nisu posebna tema novinarskih priloga. 115

Teme etva vreme (i etva)

Uestalost pominjanja 14 11 5 4 3 3 3 1 1 50 2 3

dravna poljoprivredna politika proizvodnja pojedinih kultura cene na pijaci planovi razvoja ivot na selu nove sorte drugo Ukupno

poljoprivredna politika EU kulturne manifestacije

116

Neke od emitovanih informacija mogle su se uti samo u emisiji na rusinskom jeziku. To su pre svega vesti iz drugih izvora, iji izbor donosi aktuelne informacije od potencijalnog interesa za publiku. Meutim, ove informacije su predstavljene tek na nivou zanimljivosti. Tako je, na primer, informacija o tome da je EU dala zatitu vrsti sira iz Poljske, koji je postao nacionalni brend, preneta samo krakto, faktografski, uz dodato, retoriko pitanje voditeljke Da li je doao red na nas?. I druge

informacije, poput pregleda strukture izvoza povra i voa iz Srbije, predstavljene su samo kao zanimljivosti, bez pokuaja da se sagleda njihov znaaj na domaem terenu. Iz agencijskih servisa se biraju prilozi sa irom kontekstualizacijom koji se tiu stranih zemalja ili EU, ali se ne dovode u vezu s Vojvodinom ili Srbijom. Na primer, u prilogu o smanjenju upotrebe eera u proizvodnji vina u EU posveena je panja reakcijama razliitih aktera, uz osvrt na istorijat i stanje u pravljenju vina u pojedinim zemljama EU, ali ovakav pristup izostaje kad su u pitanju domae teme. Emisija poneto govori i o svakodnevnom seoskom ivotu, kao i o kulturnim dogaajima. Ovi prilozi naglaavaju etniki identitet Rusina, to je jedan od ciljeva programa na rusinskom jeziku u celini. Tako, na primer, direktor Doma kulture u Ruskom Krsturu obavetava sluaoce o predstojeem 46. festivalu ervena rua, koji e ukljuiti takmienje za najlepi glas, likovnu koloniju i druge dogaaje, dok je starica domaica iz Bikia iznosila svoja seanja na ivot na selu u ranijem periodu; govorila je o pevanju u koli i crkvi, nekadanjim takmienjima i kolskim nagradama za dobre uenike, kao i o uitelju i piscu Mihalu Kovau koji je znaajan akter rusinske kulture u Vojvodini. Poseban prilog podsetio je na kulturu Rusina u Slovakoj, na dravnu pomo ovoj etnikoj zajednici, kao i na kulturne znamenitosti slovakog grada Preova, o emu je u programu govorila naelnica Preovskog okruga za kulturu. Humoreska, kao specifini anr programa, takoe doarava svakodnevni seoski ivot. U njoj se kroz vizuru seoske domaice na satirian nain prikazuju odnosi selo-grad, stari-mladi, poljoprivrednici-nepoljoprivrednici, porodica-njiva, aciseljaci, mu-ena, nekad-sad, deca-roditelji. Posmatrane emisije sadrale su veoma malo tonskih snimaka govora drugih subjekata, osim novinara izvetaa. U poreenju s drugim emisijama za selo, broj subjekata koji uivo govore u programu je najmanji svega 11, tj. u proseku manje od tri u jednoasovnoj emisiji. Meu njima je najvie seljaka, a samo po jedanput javljaju se jedan pokrajinski i jedan lokalni dravni funkcioner, direktor doma kulture, seoska domaica i subjekt iz Slovake.

117

Subjekti koji uivo govore ekonomski subjekti strani subjekti graani kulturni subjekti Ukupno

dravni pokrajinski i lokalni funkcioneri

Uestalost pojavljivanja 2 6 1 1 11 1

Sagovornici u ivim prilozima su u dva sluaja ljudi iz poljoprivrednih zadruga, dok su u drugim to bili seljaci koji su govorili o svojim iskustvima u proizvodnji ili svom svakodnevnom ivotu na primer o ivotu penzionera koji proizvodi groe i pee rakiju, o vinogradarskom poslu, o uzgajanju jema, soje i lubenica i o proizvodnji jagoda, kukuruza i kupusa. Novinari su sagovornicima iz zadruga preputali potpunu inicijativu u razgovorima posveenim iskljuivo etvi, dok su razgovori sa seljanima imali oblik prijateljskog askanja o egzistencijalnoj i poljoprivrednoj situaciji u selu, bez dubljeg ulaenja u razloge takvog stanja. Sagovornici koji se uju u emisiji potiu iz nekoliko sredina u kojima ive Rusini Ruski Krstur, Kucura, urevo, Bikii, Bainci. Izbor ovih mesta ne rukovodi se relevantnou informacija nego, verovatno, kadrovskim i materijalnim ogranienjima. Ukupno su emitovana etiri priloga iz mesta Bikii, svi u istoj emisiji i istog autora, a takav je sluaj i sa dva priloga iz Kucure.

118

3. Dobre i slabe strane emisije Dobra strana emisije je pruanje informacija o poljoprivredi, ali i drugim stranama ivota na selu, zatim potenciranje rusinskog etnikog identiteta u prilozima o seoskom ivotu, aktuelne informacije o cenama poljoprivrednih proizvoda na pijaci.

Slabe strane emisije su: veoma malo uee informativnih sadraja i dominacija muzike u emisiji, mali broj sopstvenih informacija i veliko oslanjanje na vesti iz drugih nenavedenih izvora, malo novinara koji uestvuju u realizaciji emisije, neujednaenost strukture emisije, veoma jednolina anrovska forma priloga, povrno izvetavanje o odabranim temama, niska informativna i edukativna vrednost priloga, pokrivenost malog broja mesta u kojima ivi rusinsko stanovnitvo.

119

UVODNIK ZA IZVETAJE O KULTURI

Zakonom o radiodifuziji (2002), u lanu 76, definie se da su programi koji se proizvode i emituju u oblasti javnog radiodifuznog servisa od opteg interesa. Odredbe iz stava 1. ovog lana obuhvataju programe informativnog, kulturnog, umetnikog, obrazovnog, verskog, naunog, deijeg, zabavnog, sportskog i drugih sadraja, kojima se obezbeuje zadovoljavanje potreba graana i drugih subjekata i ostvarenje njihovih prava u oblasti radiodifuzije. Programima koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa mora da se obezbedi raznovrsnost i izbalansiranost (meusobna usklaenost ili usaglaenost) sadraja kojima se podravaju demokratske vrednosti savremenog drutva, a naroito potovanje ljudskih prava i kulturnog, nacionalnog, etnikog i politikog pluralizma ideja i miljenja. Za javni servis izazov je da auditorijumu posreduje zahtevnije i sloenije kulturne sadraje i forme izraavanja, kao i da neguje, osim prosene, i elitnu, odnosno avangardnu kulturu, ukljuujui kulturni i medijski eksperiment.

120

INTRODUCTION TO CULTURAL REPORTS

Act number 76 of the Broadcasting Law adopted in 2002 defines that all programmes produced and broadcasted by the Public Broadcasting Service, must respond to common interests. The first part of this act concerns informative, culture, art, educational, religious, scientific, didactic, entertainment, sports and other programmes. They meet the needs of citizens and other subjects, but also actualise their rights in the area of radio diffusion. Programmes produced and broadcasted by the Public Broadcasting Service need to be various, well-balanced and compatible. This is rather significant for topics that support democratic values in contemporary societies, especially respecting human rights, as well as cultural, national, ethnic and political pluralism of ideas and opinions. It is a true challenge for a public service to introduce more complex and demanding contents and forms to the auditorium. Its task is also to nurture, besides the average, the elite and avant-garde culture, including experiments on culture and the media.

121

Vinja Baanovi

654.197:008 (497.113 Novi Sad)

EMISIJE IZ KULTURE TELEVIZIJE VOJVODINE

SAETAK

U ovom radu su analizirani empirijski podaci prikupljeni praenjem programa iz kulture koji priprema Redakcija Televizije Vojvodine na srpskom jeziku. Polazei od funkcija i obaveza javnog servisa kada su u pitanju programi iz kulture, ukazaemo na sadraj, formu i kvalitet emisija u oblasti kulture. Monitorovane su i analizirane etiri emisije iz kulture, emitovane u novembru 2007. godine na Prvom kanalu Televizije Vojvodine. Monitoring je pokazao da su emisije nedovoljno aktuelne, da ne populariu u dovoljnoj meri regionalni identitet i kulturu i da je kultura u veini sadraja svedena na umetnost, i to njene elitne forme, koje su na neadekvatan nain prezentovane iroj publici. 1. Uvod Jedna od funkcija javnih servisa je i briga za nacionalni identitet i kulturu, tj. javni servis treba da bude promoter nacionalne kulture (Veljanovski R, Javni RTV servis u slubi graana, Clio, Beograd, 2005.) Za razliku od komercijalnih televizija, javni servisi imaju obavezu da neguju i promoviu autentine i kvalitetne programe iz kulture, a kako bi bili konkurentni komercijalnim televizijama, ovi programi mogu biti i popularni. Ipak, kako javne servise finansiraju graani, popularisanje, a time esto i sniavanje kvaliteta programa nije im svojstveno.

122

Zbog znaaja programa iz kulture, praene su sve emisije s ovim predznakom koje se emituju na Radio Televiziji Vojvodine, na srpskom jeziku (RTV). Program RTV1 iz kulture, na srpskom jeziku, ini nekoliko emisija. Emisija Iza ogledala se izdvaja po kratkoj formi i praenju mahom aktuelnih kulturnih deavanja; Dua ite pozorite, na ta upuuje i sam naslov, bavi se temama iz oblasti pozorine umetnosti, ali ne prati samo aktuelna pozorina zbivanja, dok su emisije Treptaji i Artikulus veoma sline, i po formi i po sadraju, a to su razliite oblasti kulture i umetnosti. Ove emisije nemaju ustaljeni termin, a esto se deava da se u najavljenom terminu objavi druga emisija.

2. Uzorak Za uzorak monitoringa u novembru 2007. je predvieno nekoliko emisija; Dua iste pozorite, koja se po programskoj emi RTV1 emituje sredom od 21 do 21:30 asova, zatim kratka forma Iza ogledala, autorska emisija iz kulture koja se emituje svakog radnog dana od 17 do 17:10, i jo nekoliko puta tokom dana u repriznim terminima. Osim toga, trebalo je da se prati i verska emisija Istinovanje u ljubavi, ije je emitovanje obaveza javnog servisa, ali emisije nije bilo iako je najavljivana za etvrtak, od 23:00 do 23:30. Postojala je mogunost da emisija ide u ovom terminu, ali samo jednom meseno, meutim, ni jednog etvrtka u novembru nije emitovana. Pre ove emisije, u programskoj emi se nalaze razliite emisije iz kulture, a emitovana je samo jedna, Treptaji, 1.11.2007, od 22:30 do 23:30 asova, a narednog etvrtka, 8.11.2007. od 22:30 data je emisija Artikulus. Neustaljeni termini emisija i neustaljenost emisija u razliitim terminima oblikovala je uzorak monitoringa. Praene su 4 emisije Iza ogledala i po jedna emisija Dua ite pozorite, Treptaji i Artikulus. Ukupno je praeno 9.802 sekunde programa, odnosno 164 minuta: Dua ite pozorite u trajanju od 19 minuta (1.122 sekunde), (iako je programskom emom predvieno da traje 30 minuta), zatim Treptaji, 56 minuta (3.353 sekunde), Artikulus dui od predvienog trajanja, 61,18 minuta (3.678 sekundi) i etiri emisije Iza ogledala u trajanju od 28 minuta (1.649) sekundi, a jedna emisija u proseku traje 7 minuta. Zbog razlike u trajanju i osobenosti ostalih, i emisija Iza ogledala je obraena posebno. 123

3. Analiza rezultata

3.1.1. Dua ite pozorite Emisije sadre u proseku 9 segmenata- priloga. Njihovo proseno trajanje se razlikuje: u emisiji Dua ite pozorite ovi segmenti traju proseno 140 sekundi, u Treptajima 304 sekunde, a u Artikulusu 460 sekundi. Poslednje dve emisije su srodnije i po formi i po sadraju, dok je emisija Dua ite pozorite bila u celini posveena jednoj temi, tanije portretu jednog pozorinog radnika, pa je samim tim i podela po segmentima drugaija. Emisija je zamiljena tako da prati dogaaje u pozorinoj umetnosti. Na primer, jedna ranije emitovana (koja nije ula u monitoring, ali moe ilustrovati vrstu emisije) bila je posveena Bitefu, pa postoje posebne emisije za vreme Sterijinog pozorja i neretko posle emisije bude dat snimak neke, ne aktuelne, pozorine predstave. Emisija koja je ula u monitoring, objavljena je u novembru 2007. i veoma je specifina. Kako je reeno, posveena je linosti: Tiboru Kiu, inspicijentu u Srpskom narodnom pozoritu u Novom Sadu. Pored najavne i odjavne pice, trajanja 15 minuta i 8 sekundi, emisija ima nekoliko celina, nema reklama, to znai da je celovita u pogledu anra priloga. anrovski je jednolina, a novinarski anr nije klasini intervju ve biografska forma. Nema posebne najave, niti uvoda koji daje voditelj emisije, a zapravo i nema voditelja, ve je novinarka ujedno i narator. Ona u veoma kratkim sekvencama govori o Tiboru Kiu i daje kratke uvode u priu subjekta, ne u formi pitanja, ve vie u formi otvaranja tema, kojih ipak nema mnogo. Nema objanjenja koji je povod za pravljenje emisije niti ireg konteksta njenog snimanja. U prvom delu, glumci SNP, ukupno njih est, govore o inspicijentu, veoma pozitivno (o svojim iskustvima u radu s njim, o tome kakav je on ovek, njihovim prijateljstvima i linim poznanstvima s njim). Zatim on sam govori o godinama svog rada, koliko je dugo u pozoritu. Emisija zato dobija oblik omaa jednoj karijeri, profesionalnom veku provedenom u pozoritu. U nastavku, sam Tibor Ki je narator, govori o svom ivotu, detinjstvu, kolovanju, karijeri, dok je u treem delu emisije akcenat stavljen na njegov privatni i porodini ivot, hobije, nain provoenja slobodnog vremena. Tema itave emisije jeste portret umetnika. Tek pred kraj emisije se istie da se Kiova karijera zavrava, pa ovo predstavlja njenu retrospek124

3.1. Dua ite pozorite, Treptaji, Artikulus

3.1.2. Artikulus, Treptaji Druge dve emisije se bave aktuelnim kulturnim dogaajima i tematski su raznovrsnije. Za razliku od Artikulusa, na kom radi nekoliko novinara i koji realizuje Redakcija kulturno-obrazovnog programa, Treptaji su autorska emisija novinarke koja je ujedno i voditeljka. Osim nje, u realizaciji emisije uestvovala su jo tri novinara. U Artikulusu nema voditelja, a pet novi narskih priloga realizovalo je isto toliko novinara. Emisija je okrenuta aktuelnim dogaajima, ali su prilozi mahom tematski, odnosno prevazilaze izvetaje sa odreenih manifestacija. Od osam priloga, dva ine pice i jedna najava sadraja emisije. U emisiji je registrovano est razliitih tema: 125

tivu i nain da se on oprosti od pozorita i publike. Gledaocima se pribliava nedovoljno poznata uloga inspicijenta i ova profesija uopte. Emisija je snimana u pozoritu, na ulicama Novog Sada i u Kiovom domu, dok su esto, kao pozadina govora subjekta, emitovani arhivski snimci, fotografije i drugi materijali, a ponekad preko ovih snimaka ide muzika, bez naracije. Pria je veoma lina, spominju se imenima anonimni ljudi iz ivota Tibora Kia, ne objanjava se ko su (kao da publika to zna). Zanimljivo je da je Ki roeni Novosaanin, nesrpske nacionalnosti, koji pominje i svoje dede i pradede i uopte porodicu, ime emisija dobija lokalpatriotski karakter i afirmie multikulturalnost, iako ne otvoreno, odnosno ne planski. Sama struktura i redosled u emisiji nedovoljno razjanjavaju samu temu i sadraj, pa je dosta teka za praenje, osim ukoliko gledalac ne poznaje lino Tibora Kia. U suprotnom, emisija je nezanimljiva jer akcenat nije na pozoritu, procesu stvaranja predstave, ve na pojedincu. S druge strane, emisija nije biografska, pa nije ni obogaena nekim materijalom iz ivota ove linosti, a njegov ivot i nije u prvom planu. To nije zapravo ni njegova karijera, ve doprinos koji ovek iza scene daje pozorinoj umetnosti. A to je pozitivno jer se emisija ne zadrava samo na popularnim linostima i temama. Samim tim, emisija nema gotovo nikakvu informativnu vrednost, a ni aktuelnost. Ona je namenjena publici koja prati pozorinu umetnost, dakle redovno odlazi u pozorite, dok je u ovom sluaju ciljna grupa jo ua i emisija se obraa novosadskoj pozorinoj publici, ali akcenat nije na pozorinoj umetnosti kao takvoj. Iako su anrovska forma i tematska struktura specifine, ne radi se o inovativnoj televizijskoj prezentaciji ve gotovo privatizovanom, nedovoljno profesionalnom posveivanju televizijskog vremena jednoj osobi.

aktuelni kulturni dogaaj (Strip vikend u Novom Sadu i Londonski filmski festival), aktivnosti kulturnih institucija (izdavatvo), portret kulturnih stvaralaca (Marije ebean i Ivana Kovaa), pojedinano delo iz oblasti kulture (filmovi, kompozicije i stripovi), situacija u kulturi (u prilogu koji se bavi krizom italatva u Srbiji) te in memoriam, takoe Ivanu Kovau, jer je ovo zapravo tema priloga iako se govori o portretu ovog kompozitora. Od pet novinarskih priloga, jedan je autorski izvetaj, tri su reportae i jedan tematski prilog. Ipak, za tri priloga je povod aktuelni dogaaj, a za dva medijska inicijativa. Autorski izvetaj je sa Filmskog festivala u Londonu, sa snimljenim izjavama uesnika na festivalu (glumaca, reditelja, scenarista), dok su i dve reportae takoe sa dva dogaaja: Festivala stripa u Novom Sadu i nastupa pevaice Marije ebean. Tematski prilog koji obrauje problem kulturne i italake krize u Srbiji snimljen je u povodu Sajma knjiga i u njemu jesu kadrovi sa te manifestacije, ali sajam sam po sebi nije tema priloga. U svim prilozima je emitovan aktuelni tonski snimak govora subjekta; nema arhivskih snimaka. Izuzetak je prilog in memoriam kompozitoru Kovau, iji je govor naravno arhivski. Ovaj prilog je specifian i po tome to promovie rusinskog muzikog stvaraoca i rusinsku muziku, koja je takoe emitovana, ali ne kao muziki segment ve po 30 sekundi, u tri navrata tokom segmenta koji govori o kompozitoru. Kako je svaki prilog celina za sebe, u okviru njih su emitovani, na primer, inserti iz filmova, delovi muzikih numera i sl, ali oni ne predstavljaju posebne delove u emisiji kao celini. Izuzev pica i najave sadraja, nema nieg drugog zajednikog segmentima emisije: svaki je delo jednog novinara, odreene tematike i svojstvene prezentacione forme i strukture. Kada je u pitanju prezentacija, veoma je zanimljiv prilog - reportaa o strip umetnosti, kojemu je povod bio Strip vikend, odran u Novom Sadu. Osim informacija o dogaaju, predstavljene su i neke novine u ovoj oblasti umetnosti, ali i nekoliko autora stripa, kako domaih tako i iz regiona. Pitanja koja novinar postavlja sagovornicima, ili tema o kojoj je re, prikazani su u oblaiima, kao to se prikazuje govor strip junaka. Audiovizuelna prezentacija je veoma raznovrsna i obogauje sadraj emisije. U ovih pet priloga registrovano je 30 razliitih subjekata koji govore u programu, po nekoliko subjekata govori o jednoj temi, odnosno u jednom prilogu. Od toga je ak 14 subjekata iz inostranstva, dva iz regiona (Slovenija, Hrvatska), a 11 iz inostranstva i to iz oblasti filmske umetnosti, izmeu ostalog Hali Beri i Sijena Miler (popularne holivudske glu126

mice), i pevaica iz Maarske. Jedan subjekt je nesrpske nacionalnosti, preminuli rusinski kompozitor. Od ostalih subjekata devet je pojedinaca, stvaralaca u oblasti kulture i umetnosti, etiri predstavnika kulturnih institucija i dva subjekta iz nauke. Posebna panja, u dva priloga, posveena je opusu Ivana Kovaa, rusinskog kompozitora. Pored ovog, veoma je znaajan i prilog posveen maarskoj pevaici Mariji ebean, koja je imala nastup u Novom Sadu, to je bio povod za razgovor s njom. Tokom priloga emitovani su i delovi iz tri muzike numere koje je izvela uivo. Ova umetnica je prepoznatljiva po saradnji s muziarima iz Sent Andreje i po ouvanju etnolokog bogatstva, kako svog tako i junoslovenskih naroda nastanjenih u Maarskoj. Tako se kroz ovaj prilog, kao tema, provlai i multikulturalnost i afirmiu kulturna bogatstva razliitih naroda na jednom prostoru. U celini, emisija je aktuelna i informativna, iako to nisu svi prilozi u jednakoj meri. Osim prostora koji je posveen aktuelnim dogaajima, analitiki i afirmativno se pristupa umetnicima i dogaajima koji imaju iri znaaj za kulturu uopte. Emisija se bavi masovnom kulturom, ali se ne radi o elitnoj umetnosti, niti o komercijalnoj, bar ne isuvie komercijalnoj. Takvi su, recimo, strip i muzika koju izvodi maarska umetnica, pa i knjievnost. Aktuelnost i atraktivnost emisiji daje izvetaj sa Londonskog filmskog festivala, ali i nain na koji su prikazani ostali dogaaji: dinamian, dovoljno zanimljiv poznavaocima, ali prilagoen iroj publici. Kultura se takoe ne svodi samo na elitnu umetnost u uem smislu rei, ve se daje prostora i nekim manje formalnim izrazima umetnosti i onim formama koje su prijemive za iru publiku, a kako je ve reeno, nisu komercijalizovane i kvalitet im nije smanjen. Za razliku od Artikulusa, autorska emisija Treptaji se ne bavi toliko aktuelnim dogaajima iz kulture i umetnosti, a u prvom planu nisu konkretna umetnika dela ili aktuelni dogaaji. Emisiju, pored pice, ine i najava voditeljke, uvodna re i posebno najava sadraja emisije i novinarski prilozi od kojih svaki ima svoju posebnu najavu, kao picu i na ijem kraju je citat, koji predstavlja pouku, odnosno poruku priloga i izvlai se rezime. Ipak, nije uvek najjasnija veza izmeu sadraja priloga i datog citata. Emisija sadri sedam novinarskih priloga i jedan muziki, na samom kraju, preko kog ide odjavna pica. Voditeljka je autorka triju priloga. Jedini aktuelni dogaaj koji je obraen u emisiji je Sinemanija, ali to je samo povod za prikaz domaeg filma etvrti ovek, o kom govori autor, i opis jo nekoliko filmova koji su se pojavili na ovoj reviji. Sajam knjiga u Beogradu je skoro 127

istovetno, kao i u Artikulusu bio povod za temu odumiranja italake publike u Srbiji, ali i za razgovor s Dukom Kovaeviem, koji je otvorio Sajam knjiga. Emisija ima i stalnu rubriku Knjiga koju vam preporuujemo.... Osim toga, nije jasan kriterijum i nain odabira tema. Na kraju svakog priloga, koji je pria za sebe, na ekranu se pojavljuje citat, kao zaokruivanje celine. Prvi prilog je govorio o trilogiji filmova Redija, u kojima se obrauje tema savremene civilizacije i mesta kulture u njoj, a citat je bio: Kultura se ne da sauvati mimo oveka niti unaprediti mimo Boga; zatim je bio segment koji se bavio kulturom kod nas, a u povodu sajma knjiga, a citat je bio: Kultura ne moe bez kulta... Obezduena zajednica postavlja ekonomiju iznad drutvenog stvaralatva, kolektiv iznad linosti, mehanizam iznad organizma. Ostali su: ovek je temelj kulture... ona mu je najvanije ogledalo, on je njoj najzreliji plod.; Kultura je manifestacija stava kakav je ovek zauzeo prema dobru i prema zlu; Kultura ne sme izneveriti istinu, niti se otuiti od Boje ljubavi; Antireligiozna kultura od oveka ini negaciju ovenosti poslednje dve misli su navedene posle preporuke i prikaza knjige Dua Srbije, iji je autor sveti Nikolaj iki. Sve prikazane misli odnose se na pojam kulture i njen znaaj za oveanstvo, tanije to je nit koja se provlai kroz itavu emisiju i koja je njena centralna tema. Svi prilozi, osim onog sa Sinemanije, nastali su kao medijska inicijativa, nema aktuelnog povoda niti dogaaja. Prilog snimljen na Sajmu knjiga, gde su sagovornici zapravo subjekti iz umetnosti prisutni na ovoj manifestaciji, za temu nema ovaj dogaaj ve kulturu u Srbiji i ouvanje tradicije preko pisane rei. U etiri od sedam priloga prezentacija je zasnovana na aktuelnom tonskom snimku, tj. ivom govoru subjekta, sagovornika u emisiji. Ostali prilozi su narativni, nema sagovornika, a u pozadini idu odlomci iz filmova, arhivski snimci, razliite slike i vizuelno pokrivaju temu o kojoj se govori. U sedam segmenata emisije zabeleene su tri teme, od kojih dve preovlauju. Trea tema je rekonstrukcija umetnike prakse, tj. proces nastajanja umetnikog dela, opisan kao unutranji doivljaj umetnika Zorana Tairovia. Ostale teme su: situacija u kulturi, poloaj kulture i pojedinana umetnika dela: filmovi i knjige. Prikazana umetnika dela bave se takoe poloajem kulture u savremenoj civilizaciji, savremenom civilizacijom uopte i oveanstvom, izuzev domaeg filma etvrti ovek. U drugoj polovini emisije preovladava religiozni prizvuk: kultura, umetnost, oveanstvo i civi128

lizacija se sagledavaju kroz prizmu religije i ulogu boga u preporuci i prikazu knjige Nikolaja Velimirovia i uloge boga i boanskog, koja je naglaena kao vana za nastanak umetnikog dela Zorana Tairovia Molitva za Jug. Pored nastojanja da se filozofski obradi tema, emisija je uraena dosta apstraktno. Ne govori se o umetnosti sa pozicija koje su izvan nje, ve kao da se pokuava da i sama emisija bude umetniko delo po apstraktnosti govora, vizuelne prezentacije i muzike podloge. Subjekti koji govore u emisiji su kulturni stvaraoci, njih pet. Najvie prostora, u formi intervjua, dato je Duanu Kovaeviu, dramskom piscu. Ostali prilozi su prikazi dva filma i dveju knjiga, kako je reeno, Nikolaja Velimirovia i Marka Pola, knjige Milion, koja govori o istonjakoj civilizaciji, tanije Kini. Kao to je reeno, preovlauje filozofski pristup kulturi i umetnosti i nije najjasnije kako su prikazi savremenih filmova i neaktuelne knjige Marka Pola uklopljeni u ovu celinu. S druge strane, emisija nema informatvnu vrednost jer nedovoljno aktuelizuje dogaaje, podie ih na vii, optiji i apstraktniji nivo, u jednoj monotonoj, nedinaminoj formi. I sama tema, situacija u kulturi se ne sagledava u konkretnom vremenu i prostoru, niti se istiu neki realni aspekti i tekoe. Budui da se insistira na apstrakciji i umetnikom izrazu, konteksti i informacije o mnogim temama, subjektima i delima su nedovoljni. Zapravo, ta, ko, gde i kako jasno je samo u prilogu sa Sinemanije, o filmu etvrti ovek, gde autor go vori o delu i tokom razgovora s Duanom Kovaeviem, koji je opet voen tako da sagovornik nije imao priliku da kae neto konkretno, to bi se odnosilo na savremenost na domaem terenu. Naracija voditeljke, ve pomenuti citati na kraju priloga i neke teme ukazuju na to da je emisija pretenciozna i da se pokuava da bude i sama svojevrsno, ne toliko umetniko, koliko filozofsko delo, ali s obzirom na formu i sadraj, ovaj pokuaj nije naroito uspean. Primer za ovo je uvodno pitanje voditeljke Duanu Kovaeviu, ija je tema kultura uopte, ali je akcenat na trenutnoj situaciji i nivou kulture i umetnosti u Srbiji. Voditeljka otvara razgovor pitanjem: Ako poemo od spoznaje da ovek na naoj planeti nije dat nego zadat, a da kultura kao stvaranje vrednosti ima taj zadatak da ga preobraava, samim tim i njegovo okruenje i itav kosmos, kako biste rekli, da li kultura i na koji nain, u ovom civilizacijskom trenutku ostvaruje svoju ulogu u lancu ivota? Ovakva retorika nije prilagoena televiziji, kao mediju koji se obraa najiroj publici. Javni servis, kao to je ve reeno, ima zadatak da promovie i elitistiku kulturu i da ne sniava kvalitet programa da bi podilazio 129

ukusima publike. Meutim, poruka mora biti enkodirana u punom znaenju i tome slui kako jeziki tako i diskurs medijskih performansi.Ukoliko jedan od navedenih slojeva ne bude niti denotiran niti konotiran, poruka e ostati van domaaja spoznaje auditorijuma, a time i nesvrsishodna. Promocija elitne kulture znai i njeno popularisanje, to podrazumeva i prilagoava nje sadraja auditorijumu i performansama televizije. Iako javni servis treba da neguje kulturni elitizam, pred njega se zbog konkurentnosti stavlja i zahtev emitabilnosti popularnih programa koji moraju biti kvalitetni i kvalitetnih programa koji moraju biti popularni. Televizija je brz medij i vreme je veoma ogranieno, a ovakva pitanja, veoma uoptena i apstraktna zahtevaju dugotrajnije promiljanje i vie vremena za odgovor. Emisija je na programu u veernjem terminu i namenjena je odrasloj, obrazovanoj publici koja prati kulturu i umetnost. Teme emisije jesu iz oblasti kulture i umetnosti, ali je nain na koji su obraene vie prilagoen nekim medijima koji su specijalizovani za filozofsko ili kritiko promiljanje kulturnog stvaralatva. 3.1.3. Iza ogledala je kratka forma u kojoj se obrauju jedna ili dve teme, iji su povodi aktuelni dogaaji i eventualno panja koja je povodom dogaaja posveena nekoj linosti, pravcu umetnosti, oblasti kulture i sl. U realizaciji etiri emisije radilo je isto toliko novinara, odnosno jedan novinar priprema itavu emisiju. Uvek je u pitanju aktuelni dogaaj, koji je po neemu specifian nije re o dogaajima iz masovne kulture i zabave u irem smislu rei. Na primer, teme emisija su bile: Festival nitratnog filma, izvetaj sa koncerta i profil umetnice, brazilske pevaice Marije oao, pa festival Sinemanija, koji je bio aktuelan, te postavka u muzejima u Novom Sadu. Dogaaji su prikazani i propraeni sami za sebe, ali je uvek izdvojen sagovornik, najee samo jedan i publici se pribliava tema ili pojedinac o kojem je re. U tom smislu, emisija je aktuelna, tematski raznovrsna i edukativna, iako ne previe informativna, jer se uvek radi o dogaajima koji su proli, ili su malo dostupni gledaocima. Jedino se na drugaiji nain prikazuju neki dogaaji i linosti, tj. ne ostaju na izvetaju i deskripciji. 130

4. Zakljuak U celini, kulturni program RTV 1 nije dinamian i aktuelan. Odabir tema u pojedinim emisijama nije jasan. Iako se emisije razlikuju, preovlauje izjednaavanje kulture sa umetnou, koja je preteno elitna, tj. nije masovna niti komercijalna, a nije ni kultura u irem smislu rei, etnografskog naslea, civilizacijskih dostignua, rada kulturnih institucija, kulturnih manifestacija, koje bi same po sebi bile tema. Kako je na poetku reeno, obaveza javnog servisa je promovisanje nacionalnog identiteta i kulture. Poto je ovde u pitanju regionalni javni servis, reeno bi se moglo odnositi na promociju regionalnih kulturnih vrednosti i multikulturnog identiteta, na emu se ne insistira ve se, na primer, multikulturalizam promovie sporadino i netendenciozno. U svim emisijama preovlauju ozbiljnost i tamni tonovi, emisije su monotone i sagovornici su jednolini. Sve emisije su autorske i nose peat autorstva, to se moe smatrati modelom dobre prakse i ukazuje da u javnom servisu postoje novinarski kapaciteti koji su sektorski usmereni, ime ovaj medij pokazuje da neguje uskostrune kadrove, sposobne i za realizaciju najzahtevnijih formi medijskog izraza. U Artikulusu autorstvo je vidljivo i u pojedinanim segmentima emisije, koje realizuju razliiti autori. Iako specifine, emisije nisu pokuaj medijskog eksperimenta niti inovativnosti u prezentaciji sadraja, a ak i kada je to tako, ne ostaju u okviru datog medija ve su neprilagoene televiziji i njenom auditorijumu. Osim neustaljenih termina, emisije nisu, sem vizuelno, uopte prepoznatljive, niti ih je, izuzev po trajanju, mogue jasno razgraniiti. Koncepcije nisu jasno postavljene, niti postoji unapred data najava sadraja. Artikulus, Iza ogledala i Treptaji se zapravo bave istim temama: razliitim dogaajima i formama kulture i umetnosti i kolanog su tipa. Emisija Dua ite pozorite je tematski specifina, bavi se pozorinom umetnou, ali isuvie ostaje u lokalnim okvirima i ne proiruje saznanja auditorijuma.

131

Vinja Baanovi

CULTURE PROGRAMME BROADCASTING ON TELEVISION VOJVODINA

This work analyses the empirical data collected during the monitoring of culture programmes produced by TV Vojvodina, Department in Serbian Language. Bearing in mind the functions and obligations of PBS regarding the culture programmes, we will point to their content, form and quality. Four culture programmes, broadcasted at first channel of TV Vojvodina during November 2007, were monitored and analysed. The monitoring showed that respective programmes are not exclusive and do not adequatly promote regional identity and culture. The culture is usually limited to art - whatsmore the elite art forms which are inadequately presented to a wider audience. Summary

132

Mr Dejan Pralica

654.191:088]:811.163.41(497.113 Novi Sad)

ANALIZA EMISIJE SPEKTAR U RADIJSKOM PROGRAMU NA SRPSKOM JEZIKU

SAETAK

Jednomesenom analizom pet radijskih emisija Spektar u programu RTV na srpskom jeziku, utvreno je da su ispraeni gotovo svi kulturni dogaaji u Novom Sadu koji su imali iri odjek u svim drugim medijima. anr i odabir sagovornika pokazuju da Radio Novi Sad neguje uglavnom elitistiki pristup kulturi. Odlazak novinara na kulturni dogaaj, razgovor sa sagovornikom i vrlo mali zanatski angaman prilozima koji su esto predugaki, sa potpitanjima novinara zvuno slabijeg kvaliteta, kao i snimljeni razgovori preko telefona.

1. Uvod Spektar je autorska emisija Programa na srpskom jeziku posveena kulturi. Godinama je na programu Radio Novog Sada petkom, u kasnom veernjem terminu, od 22:30 h do ponoi. Spektar nije jedina emisija iz kulture na ovom programu pokrajinskog medijskog javnog servisa. Osim ove emisije petkom, dnevno se u proseku priprema po jedna emisija ponedeljkom i sredom od 23:05 h do ponoi na programu je radio-drama, utorkom od 22:30 do 23:00 h i nedeljom od 20 do 20:30 h Iz kulturne razmene i od 23:05 h do ponoi Dijalog kultura. Poto su kulturno-umetnike emisije na programu u kasnim veernjim satima (posle 20 h, a veina i posle 22 h), veoma mali broj slualaca ima mogunost da ih redovno prati. Primat u veernjem terminu preuzima televizijski program, a prajm tajm, tj. udarni radijski termin je u prepodnevnim satima, iz ega sledi da je ciljna grupa ovakvog tipa emisije vrlo mala i usko profilisana. 133

2. Korpus Monitoring je obavljen u novembru 2007, kada su od znaajnijih kulturnih dogaaja u Vojvodini bili zabeleeni: otvaranje rekonstruisane Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu, dodele novembarskih povelja grada Novog Sada i optine Sremski Karlovci kulturnim stvaraocima, nekoliko novosadskih pozorinih i bioskopskih premijera, kao i regionalni skupovi dramskih pisaca iz zemalja bive Jugoslavije i Festival lutkarskih pozorita Srbije. Novinarska ekipa Spektra boravila je i na Sajmu knjiga u Beogradu, a pratila je i pojedine kulturne manifestacije u susednim zemljama Srpskoj i Hrvatskoj. Istraivanjem i kvantitativno-kvalitativnom analizom obuhvaeno je pet emisija: od 9, 11, 16, 23. i 30. novembra 2007. Jedna emisija traje 90 minuta, a ukupno je analizirano 450 minuta sadraja svih pet emisija, odnosno 118 segmenata. Korpus od 118 priloga ujedno je i najobimniji, u poreenju s preostalim radijskim programima Javnog servisa Vojvodine (na primer novembarske emisije iz kulture na maarskom jeziku obuhvataju ukupno 66 priloga, a na rumunskom 57). 3.1. Medijski format emisije Analiziranih pet emisija nemaju jasnu, vrstu programsku koncepciju (Spektar priprema nekoliko urednika), osim to postoji posebna aviza, karakteristina muzika podloga, jasna najava i odjava emisije, kao i govorni i muziki delovi. U novembru Spektar su ureivali: Aleksandra Raji (dve emisije) i po jednu Lazar Kaurin, Tatjana Novi-Matijevi i Nataa Gvozdenovi. Urednik/ urednice emisije ujedno rade i novinarske poslove, a od ostalih uesnika emisije, zaposlenih u Radio Novom Sadu, doprinos je dala muzika urednica Jovanka Stepanovi jednim kritikim osvrtom na stvaralatvo muziara. U pet analiziranih emisija u ukupnom trajanju od 450 minuta, zbirni broj priloga u svim emisijama je 118, od toga su 54 novinarska rada, 55 je muzikih numera i devet pica. Prosean broj priloga po emisiji je 24, od toga je 11 novinarskih priloga, 11 muzikih numera i dve pice. Reklamnih sadraja nije bilo. 3. Analiza empirijskog materijala

134

Broj priloga Ukupno Muzika pice Novinarski prilozi Reklame

Ukupno 118 54 55 9 0

Ukupno 46% 46% 8% 0%

Prosean broj po emisiji 24 11 11 2 0

Informativni novinarski prilozi neznatno su zastupljeniji. Njihov vremenski udeo je 53% (13.612 sekundi od ukupno registrovanih 25.663), a muzikih 46% (11.605 sekundi). Ostali segmenti, tj. pice, najave/ odjave emisije zauzimaju samo 2% (446 sekundi). Muzika u emisiji je uglavnom strana, sa anglosaksonskog govornog podruja, pop pravca. Jedna emisija Spektar sadri proseno oko 45 minuta novinarskih sadraja, 39 minuta muzike, dok preostalih minut i po ine pice. U poreenju sa slinim radijskim emisijama za kulturu na maarskom i rumunskom jeziku, emisija na srpskom jeziku najdue traje 86 minuta, (maarska i rumunska po 55 minuta. Po trajanju novinarskog dela emisije i muzike, Spektar je blii rumunskom Kulturnom brojaniku, dok je u maarskom Aspektu, dominantniji deo emisije preko 90% ine prilozi, a samo 6% je muzika. Zajedniko za sve tri emisije je to to nijedna nema reklamnih poruka. Trajanje priloga u sekundama Ukupno Muzika pice Novinarski prilozi Reklame Ukupno 25.663 13.612 11.605 446 0 Ukupno 53% 45% 0% 2%. Proseno trajanje po emisiji 85:32 min 45:22 min 38:41 min 1:29 min 0 min

135

Emisija Spektar anrovski je manje raznovrsna nego maarska. Duina novinarskih priloga ne odgovara dinaminosti radija. Oni vrlo esto predugo traju, to je naroito problematino za intervjue (28 minuta i esto su preseeni muzikom) i izjave za koje je monitoringom utvreno da proseno traju vie od devet minuta. U strukturi novinarskih anrova, od interpretativnih preovlauju jedino intervjui ukupno 22 (41%), to je i oekivano za ovakav tip emisije, prikaza/ kritika bilo je est (11%), i samo jedan autorski komentar. Od faktografskih formi, najzastupljenije su snimljene izjave 12 (22%), pa vesti 11 (20%) i dva izvetaja (4%). anr vest Broj priloga 12 22 6 1 54 2 11 Ukupno trajanje 2.779 8.473 1.364 13.612 176 456 364 Proseno trajanje 1:13 min 9:16 min 28:15 min 4:33 min 0:35 min 45:37 min 1:31 min

snimljena izjava izvetaj intervju prikaz/kritika komentar Ukupno

3.2. Sadraj emisije Prva analizirana emisija od 9. novembra 2007. bavila se najavom premijere komada Skoievojka u Srpskom narodnom pozoritu, razgovorima na Sajmu knjiga u Beogradu sa piscima Igorom Marojeviem i prof. dr Mihajlom Pantiem, predstavljanjem filma etvrti ovek nakon novosadske premijere, gostovanjima hrvatskih kulturnih poslenika u Novom Sadu, kao i uslovima za razvoj kulture u Hrvatskoj. 136

Druga emisija, od 11. novembra 2007, bila je posveena promocijama knjiga Matije Bekovia i Stevana Raikovia u Matici srpskoj u Novom Sadu i Marka Vidojkovia u Zrenjaninu, inicijativama za uspostavljanje jedinstvenog kulturnog prostora zemalja bive Jugoslavije, predstavljanju trupe za novi ples, kao i reviji srpskog filma u Beu. U treoj emisiji, od 16. novembra 2007, izdvaja se intervju sa dvojicom novosadskih mladih umetnika, slikarom Danilom Vuksanoviem i pesnikom Miloem Zupcem, koji zajedniki stvaraju. U emisiji se govori i o uspesima ekipe Radio Novog Sada na meunarodnom takmienju radio-snimaka, o Beogradskoj koli radio-drame, izlobama slika u Panevu i Zrenjaninu i objavljuje razgovor sa prologodinjim laureatima novembarskih povelja Novog Sada i Sremskih Karlovaca Perom Zupcem i Vidom Ognjenovi. etvrta emisija, od 23. novembra 2007, donela je izvetaj o otvaranju renovirane Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu, kritiki prikaz stvaralatva novosadskog muziara Borisa Kovaa, nastupe mladih slikara iz Banjaluke u Novom Sadu, promociju knjige Miroslava Josia-Vinjia u Matici srpskoj i razgovor sa glavnim urednikom asopisa Kruevaka bagdala Miloem Petroviem. Poslednja, peta emisija, od 30. novembra 2007, govori o velikoj izlobi balkanskih umetnika u Novom Sadu, o programu zavrenog Festivala lutkarskih pozorita Srbije, najavama gostovanja BITEF-a u Novom Sadu, skupu Dositejevi dani u glavnom gradu Vojvodine, novosadskoj premijeri filma Haderfild, kao i jednoj autorskoj kritici u vezi s elitistikom politikom rukovodstva Matice srpske. Emisija Spektar prati dogaaje iz kulture preteno u Novom Sadu, odnosno one kulturne javne linosti koje ovde ive i rade, ili dolaze u glavni grad Vojvodine nekim povodom (premijere, izlobe, sveana otvaranja). Samo nekoliko puta predstavljeni su kulturni dogaaji u vojvoanskim mestima, zatim Beogradu, Kruevcu, Banjaluci i Zagrebu.

137

Teme

kulturni dogaaj (odran) portret umetnika umetniko delo

Uestalost pominjanja 22 14 5 4 3 3 4 62 1 6

najava kulturnih dogaaja kritiki prikaz dela/opusa kulturna saradnja kulturna politika in memoriam Ukupno

poloaj kulture (aktuelno stanje)

138

Po tematskoj strukturi, Spektar je najbogatiji, u poreenju s emisijama manjinskih redakcija, novinari najee prate kulturne dogaaje 22 priloga, tj. 35%) to je i najlaka forma i ne zahteva vee pripreme, osim odlazak na sam teren i uzimanje izjava sagovornika. Dakle, pored kulturnih dogaaja, u Spektru su znatno zastupljena i portretisanja umetnika ukupno 14 priloga (23%), dok veoma zaostaju najave kulturnih dogaaja est (10%), umetniko delo pet (8%), kritiki prikaz dela i kulturna politika po etiri (6%), slede poloaj kulture i kulturna saradnja sa po tri priloga (5%) i jedan in memoriam. Kriterijum za odabir kulturnog dogaaja vrednog medijske panje u redakciji emisije Spektar nije jasno definisan. Iz jednomesene analize pet emisija, vidljivo je da su ispraeni gotovo svi kulturni dogaaji u Novom Sadu koji su imali iri odjek u svim medijima, poput premijere filmova i predstava, otvaranje Biblioteke Matice srpske, razgovori sa laureatima novembarskih povelja grada Novog Sada i optine Sremski Karlovci i slino. anr i odabir sagovornika pokazuju da Radio Novi Sad neguje uglavnom elitistiki pristup kulturi. Odlazak novinara na kulturni dogaaj, razgovor sa sagovornikom i vrlo mali

zanatski angaman prilozima koji su esto predugaki, sa potpitanjima novinara koja su zvuno slabijeg kvaliteta i snimljeni razgovori preko telefona. Vrlo je veliki broj sagovornika koji predstavljaju oficijelne dravne/pokrajinske organe i institucije kulture (premijer Srbije Vojislav Kotunica, premijer Vojvodine Bojan Pajti, gradonaelnica Novog Sada Maja Gojkovi, predsednik Matice srpske, direktori galerija i muzeja, Pozorja, afirmisani umetnici Vida Ognjenovi, Pero Zubac, profesori Novosadskog univerziteta dr Slavko Gordi, dr Milivoj Nenin, filmski i pozorini reditelji, glavni urednici kulturnih asopisa i slino. Daleko je manji procenat neafirmisanih, mladih talenata, pisaca, slikara i drugih stvaralaca, kao i zastupnika alternativnih pravaca u muzici i slikarstvu, umetnosti uopte (na primer plesa Saa Arsenti). Subjekti koji govore strani (izvan SRB) republiki nevladin sektor obrazovanje umetnici novinari Ukupno neko drugi Uestalost pojavljivanja 10 3 2 15 1 2 19 4 1 59 139 2

pokrajinski i gradski kulturne institucije naune institucije

Od subjekata (sagovornika) koji se pojavljuju u Spektru, najzastupljeniji su umetnici, to je i oekivano, budui da su oni sami glavni akteri u oblasti kulturne politike (33%). Meu njima je, kao to je reeno, najvie afirmisanih i iroj javnosti poznatih stvaralaca, kao i manji broj mladih umetnika, poput pisca Igora Marojevia, pesnika Miloa Zubca, slikara Danila Vuksanovia i Mladena Miljanovia. Od ostalih subjekata slede elnici kulturnih institucija njih 15 (25%), meu kojima su: umetniki direktor Pozorita mladih anko Tomi, direktor Balkan arta Sava Stepanov, portparolka Galerije u Panevu Jelena Radi, v.d. predsednika Matice srpske Miro Vuksanovi, direktor Sterijinog pozorja Miroslav Radonji i dr. Kada su u pitanju strani subjekti, njih ima 10, to jest 17%, i to su veinom mladi umetnici iz balkanskih zemalja koji su doli u Novi Sad na neki skup. etiri puta (7%) u ulozi subjekta pojavljuju se novinari, s prikazima ili komentarima. Muzika urednica Radio Novog Sada Jovanka Stepanovi govorila je, recimo, o stvaralatvu novosadskog alternativnog muziara Borisa Kovaa, a novinar-urednik Lazar Kaurin je kritikovao politiku elnika Matice srpske u izdavatvu. 4. Dobre i loe strane emisije Dobre strane emisije su: specijalizovanost novinara za praenje kulturnih tema, dobro poznavanje svih oblasti umetnosti, izbalansiran odnos govornog i muzikog dela emisije, kao i mogunost da se vie sazna o nekim dogaajima iz kulture za koje nema (dovoljno) vremena u informativnim emisijama. Deo priloga (u skraenoj formi) emituje se u informativnim emisijama Na dlanu Vojvodina i Novosadska hronika. Sat i po vremena, koliko traje emisija, sasvim je dovoljno da se uspostavi dobar odnos izmeu priloga i muzike i da sluanje ne bude naporno. Muzika odabrana za Spektar prilagoena je dobu dana i prijatna za sve uzraste. Takoe, emisija daje mogunost da se progovori i o mladim, nepoznatim i alternativnim umetnicima, da se afirmie saradnja izmeu umetnika u regionu i da se prikae ta je aktuelno u kulturnoj ponudi kako u Vojvodini i Srbiji, tako i u zemljama u okruenju. Loe strane emisije: pored neatraktivnog termina (petkom kasno uvee), uoljiv je i nekritiki stav prema poslenicima u kulturnoj politici, predugi su prilozi (dui od 5 minuta), izostaje intervencija novinara u predstavljanju knjiga, nedosledna je i nepotpuna najava priloga. Tako je u emisiji od 9.11.2007. urednik naveo kako je osnovano drutvo Slobodan Jovanovi i najavio izvesnog gospodina Aleksia (bez imena) i jo jednog anonimnog sagovornika koji su govorili est minuta. To je, u stvari, bio delimian snimak tribine, ali bez dobre najave. Jo jedan primer neprofesionalnosti istog novinara zapaen je pri140

likom telefonskog intervjua s urednikom asopisa Kruevaka bagdala, kada je novinar komentarisao, preklinjao, dahtao i potvrivao za vreme govora intervjuisanog. Takoe, ostaje nejasno zbog ega emisija Spektar posveuje dosta vremena (afirmativno, bez kritike) svim dogaajima u Matici srpskoj, promocijama izdanja te institucije, a zatim u emisiji od 30.11.2007. novinar otro kritikuje elitistiku politiku rukovodstva Matice srpske u odabiru dela koje e tampati. To potvruje pretpostavku da ne postoji jedinstven ureivaki koncept emisije. U novembru, za vreme praenja Spektra, nije zabeleen nijedan intervju uivo u studiju.

141

Dejan Pralica

THE ANALYSES OF RADIO PROGRAMME SPEKTAR BROADCASTED IN SERBIAN LANGUAGE

One month analysis of five radio shows Spektar, broadcasted in Serbian language on RTV, shows that almost all culture events in Novi Sad were covered. The same events were covered by other media as well. Genre and the selection of interviewees show that Radio Novi Sad has somewhat elitist approach to culture. Journalist usually attends a culture event, talks to an interviewee and produces lenghty media items containing only secondary questions, usually of lower audio quality, and recorded phone interviews. Summary

142

Itvan Kolar

654.197:008]:811.501.161(497.113 Novi Sad))

TV PROGRAM NA MAARSKOM JEZIKU EMISIJE O KULTURI JELEN-LT I KRKP

SAETAK

U tekstu se najpre daju osnovni podaci o emisijama o kulturi na maarskom jeziku i o uzorku monitoringa, zatim se analizira empirijski materijal po medijskom formatu i konkretnom sadraju. Na osnovu tih rezultata izvode se zakljuci i daju sugestije. Kljune rei: televizija, maarska nacionalna zajednica, emisije o kulturi, kulturni i nacionalni identitet.

1. Uvod Radio-televizija Vojvodine u svom programu ima dve redovne emisije iz kulture na maarskom jeziku. Emisija Jelen-lt se emituje jedanput nedeljno i njen naslov bi, u prevodu na srpski, glasio Prisutnost, mada se zbog naina pisanja radi i o igri rei. Stalni termini su subotom od 19.30, a reprizira se sredom od 22.00. Traje 30 minuta. Druga emisija iz kulture je Krkp, u prevodu, Panorama. Ona se emituje jedanput meseno i traje 60 minuta. Dok je Jelen- lt vie aktuelna informativna emisija sa kulturnim temama, Krkp je veim delom iva emisija, sa gostima u studiju i obino se bavi temama koje su obeleile dati period i koje su posebno vane. Dakle, ideja je da Jelen-lt konstatuje, izvetava sa dogaaja, a Krkp da ide dublje i analizira najvanije teme iz aspekta kulture maarske nacionalne zajednice. 143

2. Uzorak Uzorak monitoringa su inile etiri emisije Jelen-lt, emitovane u novembru 2007. godine, tanije 3, 10, 17. i 24. novembra i jedna emisija Krkp, emitovana 9. novembra. Sve etiri emisije Jelen-lt traju ukupno oko 113,30 minuta, tj. proseno trajanje jedne emisije je oko 28,30 minuta, dok je emisija Krkp trajala oko 56 minuta. 3. 1. Emisija Jelen-lt Po konceptu, Jelen-lt je informativna emisija koja se bavi kulturnim zbivanjima, uglavnom unutar maarske nacionalne zajednice, ali i ostalim vanijim kulturnim dogaajima u proteklom periodu. U posmatranom mesecu, u 4 emisije, od ukupno 18 novinarskih priloga, 13 je bilo posveeno zbivanjima unutar nacionalne zajednice, 4 priloga ostalim kulturnim dogaajima (Sajam knjiga u Beogradu, izloba kineskih svila, aktivnost Zavoda za kulturu Vojvodine, Novosadski dez festival) i jedna kulturi drugih nacionalnih zajednica, konkretno, Danima kulture Nemaca koji su do II svetskog rata iveli u Vojvodini. Moemo konstatovati da je emisija usmerena na prezentaciju i ouvanje kulturnog identiteta Maara u Vojvodini, ali se primeuje nastojanje da se, posveivanjem panje i drugim kulturnim zbivanjima, istakne injenica da maarska nacionalna zajednica ne ivi u nekom kulturolokom getu, nego je njen kulturni ivot sastavni deo kulturnog ivota okruenja. 3.1.1. Medijski format Emisija ima tradicionalnu, kolanu formu i sastoji se od nekoliko priloga. Posle najavne pice voditelj daje kratak sadraj. Potom se smenjuju novinarski prilozi, u proseku 4,5 po emisiji. Najava i odjava zauzimaju 4% ukupnog trajanja emisije, ostalo ine novinarski prilozi koji traju u proseku 27:18 minuta po emisiji, ije je ukupno trajanje 28:19 minuta. Duina priloga je u proseku 364 sekunde, tj. oko 6 minuta, s tim to postoje razlike po vrsti priloga. Emisija je jednostavne, uglavnom iste konstrukcije. U anrovskoj strukturi, preovlauju izvetaj i reportaa. Od 18 priloga u etiri posmatrane emisije, bilo je 11 izvetaja, 4 reportae, 2 intervjua i jedna snimljena izjava. Dakle, emisiju u proseku ine skoro 4 izvetaja, 1 reportaa i eventualno jedan intervju. Duina tih priloga u proseku je sledea: izvetaj 3. Analiza empirijskog materijala

144

4:34 minuta, reportaa 8:01 minut, intervju 9:32 minuta i snimljena izjava 7:56 minuta. Prema tome, u proseku oko 46% trajanja emisije ine izvetaji sa raznih dogaaja, 29% reportae, 17% intervjui i 7% izjave. Na osnovu ovih podataka moemo konstatovati da emisija ima raznovrsnu anrovsku strukturu, u kojoj prednjae izvetaji, ali u svakoj emisiji imamo u proseku i po jednu reportau i eventualno intervju. Prilozi su primereni televizijskom novinarstvu, sa velikim udelom ive slike i rei. U proizvodnji novinarskih priloga u etiri emisije uestvovalo je ukupno 9 novinara, od kojih su neki dopisnici, a neki spoljni saradnici. U emisiji od 24. novembra priloge je pripremilo ak est novinara, emisiju od 10. novembra samo dva, poto je praktino cela emisija bila posveena samo jednoj temi, a u pripremanju ostalih dveju emisija uestvovala su po etiri novinara.

3.1.2. Sadraj Po sadraju, emisija je proseno informativna. Autori nastoje da maksimalno iskoriste vreme od nepunih 30 minuta trajanja emisije, o emu svedoe kratak uvod i odjava, i to to u etiri emisije nije bilo ni jednog isto muzikog priloga. U isto vreme, nastoji se da se obrade najvaniji dogaaji u proteklom periodu, pa ako se radi o nekom vanijem deavanju na primer o nizu manifestacija povodom 50. godinjice Forum-a ostali dogaaji ne mogu dobiti adekvatno vreme i panju. U ostale tri emisije primetno je bilo nastojanje da teme budu raznovrsne i da obuhvataju irok spektar kulturnih deavanja unutar maarske nacionalne zajednice, a i van nje. Tako, na primer, u ve pomenutoj emisiji od 24. novembra bilo je rei o est razliitih tema, jednoj temi je, prema tome, bilo posveeno oko 5 minuta. Govorilo se o dodeli diploma prvoj generaciji Uiteljskog fakulteta u Subotici, o lingvistikom seminaru koji je organizovan na Katedri za maarski jezik u Novom Sadu, o Danima nemake kulture u Novom Sadu, o otvaranju Srednjokolskog smera za duhovnu muziku u Subotici, o Okruglom stolu o stanju u kulturi maarske zajednice u srednjem Banatu, koji je odran u Zrenjaninu, i o Novosadskom dez festivalu, sa insertima sa koncerata i predstavljanjem muziara. Osim isto kulturnih tema, autori emisije nastoje ukljuiti i ira drutvena pitanja. Na primer, u prilogu o nemakoj kulturi novinar postavlja pokrajinskom sekretaru Tamau Korhecu, izmeu ostalog, pitanje i u vezi s delimino jo uvek preutkivanim stradanjima vojvoanskih Nemaca posle zavretka II svetskog rata. 145

U emisiji od 3. novembra videli smo prilog o Sajmu knjiga u Beogradu. Novinar naglaava da se na tandovima pojavilo mnotvo izdanja sa temama faizma i nacizma, da su razgrabljene knjige Jae Tomia, sugeriui da kultura nije neto to je izvan drutvenih zbivanja, nego da ta deavanja i te kako utiu i na kulturni ivot. Drugi prilog govori o projektu Kulturne mree Vojvodine, tj. o umreavanju institucija kulture preko interneta. Najdui prilog u emisiji (oko 8,30 minuta) posveen je kulturnoj politici, odnosno miljenju elnika Maarskog nacionalnog saveta (MNS) o Nacrtu novog zakona o kulturi. Povod je bilo savetovanje koje je MNS organizovao o toj temi, a na kojem je pored pohvalnih rei o nacrtu u celini, otro kritikovan koncept budueg zakona koji faktiki ignorie postojanje manjinskih kultura. Poslednja dva priloga u emisiji posveena su pozoritu. Emisija od 10. novembra u celini je posveena jubileju izdavatva na maarskom jeziku, 50. godinjici izdavake delatnosti Forum-a u Novom Sadu. Odluka urednika je razumljiva poto je Forum jedna od najvanijih kulturnih institucija vojvoanskih Maara i jubilej je obeleen raznim manifestacijama. Deo emisije zauzima reportaa o sveanosti i izvetaj o dodeli nagrada, a predstavljen je i dugaak intervju (preko 14 minuta) s autorom bibliografije forumovih izdanja. Intervju zauzima skoro polovinu poluasovne emisije i verovatno se mogla, na utrb intervjua, poboljati informativa raznovrsnost cele emisije. U emisiji od 17. novembra dva priloga govore o bibliotekama: prvom je povod 50. godinjica Biblioteke u Adi, dok drugi, koji predstavlja Beejsku biblioteku, nema konkretan povod pa se namee pitanje, ne bi li radi tematske raznolikosti moda bilo celishodnije ostaviti ga za neku od sledeih emisija. Inae, i sam prilog je nekonvencionalan: posle uvodnih kadrova, direktorica govori o istoriji, radu i planovima Biblioteke, ali bez ijednog pitanja ili intervencije novinara. On se u celom prilogu i ne oglaava niti se pojavljuje, jedino mu je ime naznaeno kao autora priloga. Sledei prilog je posveen narodnim pripovedaima, kojih jo ima ponegde u vojvoanskim selima, dok zavrni prilog vodi u Muzej grada Novog Sada, na izlobu kineskih svilenih slika. Tokom novembra, dakle, u 4 emisije je izvetavano o desetak dogaaja iz kulture i obrazovanja, predstavljani su umetnici i autori, bilo je rei o kulturnoj politici. Kao to je reeno, emisija je prvenstveno okrenuta zbivanjima unutar maarske nacionalne zajednice, ali govori i o zbivanjima van nje. Meutim, nedostaju zbivanja u kulturama ostalih nacionalnih zajednica u Vojvodini, veze i proimanja kultura prisutnih na ovim prostorima. Osim toga, u prilozima se uglavnom samo konstatuje. Nema postavljanja pitanja moda i malo osetljivijih, nema istraivakog novinarsta. O manifestacijama ili institucijama uglavnom govore subjekti koji su organizatori ili rukovodioci tih 146

institucija, nedostaje sueljavanje razliitih miljenja. Na primer, o Biblioteci govori iskljuivo njena direktorica, o aktivnostima Zavoda za kulturu njegov direktor itd.

3.2. Emisija Krkp Druga emisija Maarske redakcije RTV Vojvodine sa temama iz kulture, Krkp, u prevodu Panorama na programu je jednom meseno. Za analizu je koriena samo jedna emisija, od 6. novembra. Krkp traje 60 minuta i ide veim delom uivo iz studija gde se sa gostima raspravlja o odreenoj aktuelnoj temi, uz ukljuivanje gledalaca, mada ova mogunost u posmatranoj emisiji nije bila koriena. Emisija od 6. novembra bila je podeljena na dva dela: u prvom, voditelj je u studiju razgovarao sa gostima o dvema temama, drugi deo je bio snimak jednog predavanja. O prvoj temi se razgovaralo ak 30 minuta, o drugoj nepunih pet, a snimak je trajao oko 20 minuta. Emisija je veim delom bila posveena Prednacrtu novog zakona o kulturi, koji se smatra veoma vanim iz aspekta manjina, jer je kultura jedan od stubova opstanka tih zajednica. U studiju su bili narodni poslanik SVM-a i predsednik Izvrnog odbora Nacionalnog saveta Maara Balint Pastor, direktor Zavoda za kulturu vojvoanskih Maara Jene Hajnal i predsednik Kulturnog saveza vojvoanskih Maara Karolj Duda, dakle kompetentni sagovornici koji, meutim, temi prilaze razumljivo sa istih pozicija, pa su u poluasovnom prilogu uglavnom ponavljali iste stavove. Tema nije obraena iz raznih aspekata, eventualno i postavljanjem pitanja autorima Nacrta zakona i predlagaima. Odabrano je najjednostavnije reenje, ostavljeno je gostima da iznesu problem i svoje vienje. Druga tema emisije bila je publikacija o Vojvodini kao regiji, u ediciji o evropskim regijama, koja se izdaje u Maarskoj. Knjigu je predstavio njen urednik, prof. Imre Na iz Temerina, rukovodilac Regionalnog istraivakog centra Maarske akademije nauka u Bekeabi. Verovatno zbog nedostatka prostora u studiju, prof. Na je sve vreme razgovora o prethodnoj temi sedeo za istim stolom, a nije uestvovao u diskusiji, isto kao to su gosti za prethodnu temu ostali i za vreme njegovog predstavljanja knjige i sada su oni utali. Takve, pomalo neprijatne situacije bi se sigurno mogle izbei u veem i bolje opremljenom studiju, odnosno boljom organizacijom i veom inventivnou autora, tanije boljim vizuelnim reenjem smene aktera. 147

Trei deo emisije bio je snimak predavanja potpredsednika Maarske akademije Joefa Hamori Istorijska svest, kulturno pamenje, koji je odran u Senti povodom Dana maarske nauke. U predavanju Hamori iznosi interesantne detalje iz ivota maarskih nobelovaca i govori o znaaju jezika za opstanak jedne nacije. Predavanje je interesantno, meutim sam prilog je previe statian: maltene sve vreme, skoro 20 minuta, vidimo Hamorija za govornicom. Ovaj model je tipian za redakcije koje nemaju dovoljno kadrovskog potencijala, odnosno koje ne koriste u pravoj meri performanse medija. Da bi ispunila svoju svrhu, kao emisija koja nije jedina sa kulturnim temama u programu, Krkp mora da temeljitije obradi teme o kojima Jelen-let samo informie, da ih sagleda iz raznih aspekata i da po mogustvu sueljava razna miljenja. Ova emisija prua odgovarajui prostor i mogunost i za istraivako novinarstvo, za pronalaenje moda i osetljivijih, kontroverznih tema, za dublje analize koje bi inae bile predugake za Jelen-lt, i da na taj nain opravda svoje postojanje. 4. Zakljuak Nakon sprovedene analize moe se zakljuiti da emisije kulturnog sadraja, koje se emituju na programu Javnog servisa Vojvodine na maarskom jeziku, po svom konceptu prvenstveno slue ouvanju kulturnog, a samim tim i nacionalnog identiteta Maara u Vojvodini, prezentiranju kulturnih zbivanja unutar nacionalne zajednice, ali i izvan nje, tj. kulturnih dogaaja opteg karaktera, i s te strane zadovoljavaju potrebe auditorijuma. Meutim, ovim emisijama nedostaje predstavljanje kultura ostalih nacionalnih zajednica u Vojvodini, ukljuujui i srpsku, naravno onoliko koliko to postojei vremenski okvir dozvoljava. RTV Vojvodine, kao javni servis, ima zadatak i da doprinosi zbliavanju i boljem meusobnom upoznavanju pojedinih nacionalnih zajednica, a kultura je izuzetno pogodan teren za to. Tu se, naravno, misli na emisije na svim jezicima, na kojima RTV Vojvodine emituje program. Emisije su anrovski raznovrsne, imaju veliki udeo informativnog sadraja i ive slike, dosta subjekata koji govore uivo. Primetno je, meutim, da su ti subjekti u veini sluajeva rukovodioci kulturnih institucija, a u nekim prilozima je uoljiv i nedostatak novinarskog angamana. Tematska raznovrsnost nije uvek ispunjena. Emisije su uglavnom nedinamine, duina priloga neki put je preterana. Generalno je uoljivo odsustvo razliitih miljenja i nedovoljno traganje za osetljivijim temama, kao i sloenijim formama televizijskog izraavanja, za ta je ovaj medij veoma pogodan. 148

Itvan Kolar

TV PROGRAMME IN HUNGARIN LANGUAGE CULTURE PROGRAMME JELEN-LT AND KRKP

Summary

The text presents basic data on culture programme in Hungarian language and on monitoring sample, then the empirical material is analysed by media format and the actual content. The obtained results help producing conclusions and giving suggestions. Key words: television, hungarian national community, culture programmes, culture identity, national identity.

149

uana Serene

654.191:008]:811.511.161 (497.113 Novi Sad)

ANALIZA EMISIJE IZ KULTURE ASPEKT U PROGRAMU RADIO NOVOG SADA NA MAARSKOM JEZIKU
SAETAK

Radijska emisija Aspekt na maarskom jeziku pokuava da ide korak dalje od uvreenog i tradicionalnog shvatanja uloge emisije iz kulture jedne zajednice, posebno manjinske, odnosno od informisanja o najznaajnijim zbivanjima u kulturnom ivotu manjinske grupe, praenja rada njenih kulturnih institucija, stvaralatva istaknutih pojedinaca i negovanja kulturnog (nacionalnog) identiteta. 1. Uvod Emisija Aspekt (Szempont) sredinja je emisija iz oblasti kulture koju priprema Redakcija Radio Novog Sada na maarskom jeziku. Emituje se utorkom od 15:35 do 16:00 asova i reprizira isto vee od 22:00 do 23:00 asa. Pored ove emisije, temama iz kulture redakcija na maarskom jeziku posveuje i svoj prepodnevni program petkom (09:05-11:00), kao i emisiju Teorija, diskusija i praksa, koja se emituje ponedeljkom od 17:35 do 18:00 asova. Uzorak za monitoring predstavljaju etiri emisije Aspekta koje su objavljene u novembru 2007. godine (6, 13, 20. i 27. novembra).

150

Po konceptu, Aspekt odstupa od tradicionalno shvaene uloge kulturne emisije u ivotu jedne manjinske zajednice, koja bi uglavnom bila svedena na reprezentovanje kulturnog identiteta maarske zajednice, ili na prenoenje tradicionalnih kulturnih zbivanja, esto sa folkloristikim pristupom u negovanju nacionalnog identiteta. Svojim konceptom i sadrajem, emisija Aspekt, moe se rei, svedoi o ire shvaenoj ulozi i znaenju kulture u ivotu zajednice, pa tako i manjinske: kao afirmacije vrednosti, kao promiljanja svakodnevice, suoavanja sa stvarnou i odnosa sa okruenjem. 2. 1. Medijski format Aspekt je autorska emisija (urednika Arpada Vicka) duge tradicije, sa proseno malim brojem segmenata. Medijski format je jednostavan: emisija poinje najavnom picom, naizmenino slede govorni i muziki prilozi, uz najavu voditelja i urednika pre svakog govornog priloga i u kojoj se markira kljuna poruka, problem, dilema ili pitanje koje se postavlja u najav ljenom prilogu, da bi emisija zavrila klasinom voditeljskom odjavom. Proseno je registrovano 16,5 segmenata po emisiji, od kojih 6 novinarskih, 7,5 muzikih i 3 najavno-odjavna priloga. Mada je muzikih priloga malo vie nego novinarskih (ukupno 30 prema 24), govorni program je izrazito dominantan i dui od muzikog. Tako u ukupnom trajanju 55-minutne emisije govorni program ini 90,5% minutae, muziki 5,5%, a najave i odjave emisije 4 % minutae. Drugaije reeno, u svakoj emisiji ima proseno 49:19 minuta govornih novinarskih priloga, 2:55 minuta muzike i 2:19 minuta ini odjava i najava emisije. Mada je u emisiji malo muzike, tek u ulozi intermeca izmeu novinarskih priloga, moglo bi se po njenom odabiru rei da i ona ima kulturnu funkciju, budui da je to po pravilu umetnika muzika. Emisija ima ustaljenu, jednostavnu formu u kojoj su u govornom programu anrovski najzastupljeniji prikazi i kritike, komentari i beleke, ponekad i odlomci iz knjievnih dela. Vesti gotovo da i nema (u posmatranom periodu registrovana je samo jedna), izvetaja takoe nema, kao ni reportaa, a po jednom su tokom jednomesenog praenja (ukupno etiri) emisije registrovane sledee novinarske forme: snimljena izjava, intervju, tematski prilog i predstavljanje asopisa. Svi novinarski prilozi u emisiji, imajui u vidu i njihovu malobrojnost, dugo traju (proseno 8:30 minuta). 151 2. Analiza

U ustaljenoj emi emisije Aspekt redovni segmenti su rubrika itao sam jednu knjigu, koja predstavlja dui prikaz jednog knjievnog dela (autor je teoretiar i istoriar knjievnosti, profesor Jano Banjai) i taj prikaz traje u proseku 10:04 minuta, a redovni su i dugaki prikazi-komentari knjievnika Joefa Feketea, odnosno komentari pisca ule Gobi Fehera, koji u proseku traju 8:27 minuta. Sva trojica ovih stalnih spoljnih saradnika emisije su, inae, eminentni predstavnici maarske knjievne scene u Vojvodini, to u najavama nije naznaeno. Osim ovih redovnih rubrika u svakoj emisiji postoji bar po jedan obimniji kritiki prikaz knjievnog dela, ili se ita odlomak iz nekog knjievnog dela, eventualno prikaz asopisa (proseno trajanje 10:04 ili 7:13 minuta, odnosno 7:02), kao i beleka (proseno 5:59 minuta). U pripremanju novinarskih priloga uestvuje mali broj lanova redakcije. Autor-urednik emisije i voditelj je Arpad Vicko, a pored priloga stalnih spoljnih saradnika i uea i drugih poznatih imena iz kulturno-umetniko-naune elite vojvoanskih Maara sa njihovim prilozima, tokom novembarskog praenja emisije Aspekt registrovana su jo samo tri priloga novinara iz redakcije (intervju novinarke Eleonore Molnar sa knjievnikom i dramskim piscem Ferencom Deakom i po jedan prikaz pozorine predstave, odnosno beleka povodom knjievnog dela koje je pripremila novinarka uana Franjo). Aspekt je zapravo iskljuivo monoloka emisija. Izuzev jednog registrovanog intervjua u posmatranom periodu (sa F. Deakom), uz kratke muzike pauze izmeu govornih priloga, uje se samo glas voditelja u najavama, odnosno autora pojedinih dugih monolokih priloga sa studijskih snimaka. Nije registrovano ni prisustvo jo nekog od autora pored voditelja u studiju, niti izlazak emisije na mesto dogaaja izvan studijskih okvira (izuzev jedne izjave snimljene na sveanosti povodom obeleavanja 50-godinjice Izdavakog preduzea Forum). Pored voditelja i urednika, proseno se u jednoj emisiji uju glasovi jo est subjekata, odnosno njihovi neprekidni dugaki monolozi, to znai da je emisija s takvom konzervativnom formom, sa stanovita zvuka, neraznovrsna, tanije nije radiofonina tako da je prosenom sluaocu teka za praenje. 2.2. Subjekti u emisiji Kao subjekti emisije Aspekt dominiraju poznata imena sa kulturne i umetnike scene vojvoanskih Maara (12 umetnika od ukupno 24 subjekta) a to su pojedinci i stvaraoci iskljuivo sa knjievne scene Maara u Vojvodini. Osim njih, od ukupno 24 subjekta registrovano je i pet eksperata kritiara, tri predstavnika institucija iz kulture i dva iz oblasti nauke, a svega dva novinara iz redakcije. Izuzev u potonja dva sluaja, dakle, radi se o razliitim subjektima iz oblasti knjievnosti, to, s jedne 152

strane, svedoi o neraznovrsnosti subjekata koji iznose svoja miljenja i stavove u emisiji. S druge strane, imajui u vidu da su ovi subjekti zapravo etablirana i poznata imena iz samog vrha knjievnog stvaralatva vojvoanske maarske zajednice i da su neki meu njima stalni spoljni saradnici i autori priloga, neporecivi su kompetentnost, visok stvaralaki kriterijum, originalnost, pa i umetniki kvalitet takvih prikaza, odnosno komentara, ime je delimino i sama emisija neka vrsta umetnike radionice, ali namenjene probranijem auditorijumu.

2.3. Tematski sadraj U tematskom sadraju ove emisije tokom novembra 2007. godine uoljive su dve karakteristike koje podupiru tu tezu o konceptu emisije iz kulture koja prvenstveno tei shvatanju kulture kao afirmacije vrednosti, kao promiljanja i dijaloga sa svakodnevicom, suoavanja sa stvarnou i odnosa sa irim okruenjem. Primetna je, s jedne strane, komponenta interkulturalizma, a s druge strane, odnos prema kulturi i njenoj ulozi u irem smislu. Od ukupno 24 teme, u devet priloga je dijalog i komunikacija izmeu razliitih (nacionalnih) kultura ili osnovna preokupacija, ili nezaobilazan segment ili poruka: dve beleke o istoriji i multikulturalizmu Novog Sada i ulozi nemake zajednice u kulturnoj istoriji, predstavljanje odlomka iz knjievnog dela u kojem se govori o prelasku iz jedne u drugu manjinsku kulturu, dva komentara u kojima se, povodom aktuelne kalendarske godine posveene odreenim kulturnim vrednostima, govori o znaaju Biblije kao inspiracije i riznice za nacionalne kulture itavog oveanstva, odnosno o dijalogu razliitih kultura i relaciji izmeu veinske i manjinske kulture. U jednom komentaru posveenom knjievnom fenomenu citata i plagijata nezaobilazni deo su i upuivanja na knjievna dela iz druge nacionalne literature, a u dva prikaza radi se o knjievnom delu, ili druge nacionalne zajednice kao to je obiman prikaz romana Davida Albaharija Ludvig ili povodom kritikog prikaza srpsko-maarsko-srpskog renika o ukazivanju na nedostatak i prazninu u izdavanju takvih dela koja pomau u interetnikoj komunikaciji. Odabir za sadraj emisije svedoi i o naporu da se prilozima promisle i netradicionalne, kontroverzne ili ree zastupljene teme i pojave iz kulture, kao to su, recimo, komentar o tradiciji citata i plagijata u knjievnosti, prikaz koji govori o fenomenu izdavake piraterije i autorskim pravima, prikaz studije povodom feministikih stavova u literaturi, komentar o izoptenosti humora iz dananje kulture i javne komunikacije, ili predstavljanje knjievnog dela koje govori o umetnosti 153

ruenja. Takoe, panja se poklanja tematskom okviru poloaja i uloge same kulture, kao to je komentar o mestu kulture u naoj sredini kao kljua za budunost, imajui u vidu da i tranzicija ima kulturne aspekte i da ni reforme ne mogu da budu uspene bez kulture, dakle o odnosu kulture i demokratskog razvoja, zatim komentar koji govori o hrabrosti u suoavanju sa stvarnou i pasivnosti najveeg dela kulturne i intelektualne elite i nespremnosti da kritiki govori i upozori gde je nae drutvo i kuda ide, ili komentarisanje izostanka dovoljne otvorenosti prema drugim kulturama. Statistika monitorovanih emisija Aspekt svedoi da su sluaoci u novembru 2007. godine najvie informacija dobili o knjievnim delima. Od 24 teme, u njih 10 je predstavljeno takvo delo: u okviru redovne rubrike itao sam jednu knjigu tri puta su uli prikaz dela knjievnika iz Maarske i jednom srpskog pisca (D. Albaharija). Zatim, uli su jo dva prikaza dela stvaralaca iz Maarske, u dva maha predstavljanje knjievnog dela stvaralaca iz redova vojvoanskih Maara (Itvana Besedea i Zoltana ebeka), kao i prikaze srpsko-maarsko-srpskog renika sa gramatikom i sadraja novog broja asopisa za knjievnost, umetnost i drutvena pitanja na maarskom jeziku Hid. Na drugom mestu po zastupljenosti, sa 5 od ukupno 24 tematska sadraja su prilozi sa temama koje govore o poloaju ili aktuelnom stanju u kulturi, kao to je komentarisanje dijaloga izmeu razliitih kultura, o odsustvu humora i satire u kulturnoj produkciji, o ponaanju intelektualaca, ili o ulozi kulture u tranziji, kao i odlomak iz knjievnog dnevnika (spisateljke Ildiko Lova) o prihvatanju drugih kultura. Kulturni dogaaji su bili povod za etiri priloga, kao to je 50-godinjica Izdavakog preduzea Forum, dodela nagrada Hid u oblasti knjievnosti i primenjenih umetnosti, predstava maarskog ansambla Narodnog pozorita u Subotici i objavljivanje knjige Arpada Faragoa posveene pozorinom amaterizmu. Sluaocima emisije Aspekt portretisan je jednim intervjuom i knjievnik i dramski pisac Ferenc Deak, a o istoriji multikulturalizma saznali su iz dve istoriografske beleke o doprinosu nemake zajednice nekadanjoj kulturi grada Novog Sada. Tokom mesec dana, dakle, sluaocima emisije je nevelikim brojem priloga ponuena informacija o oskudnom broju zbivanja i linosti iz kulturnog ivota, uz mali angaman redakcijskih resursa, ali su, istovremeno, uz procentualno visoko zastup ljene priloge posveene afirmaciji knjievnih vrednosti i pruanju podrobnijih literarnih informacija, doticane i zanimljive i relevantne teme koje izlaze iz okvira najeeg, tradicionalnog obrasca kulturne emisije, ne samo na manjinskom jeziku. Iz toga bi se moglo zakljuiti da je ova emisija Redakcije na maarskom jeziku namenjena, ipak, samo odreenom sloju slualaca javnog servisa koji je zainteresovan za podrobnije, analitike i dublje informacije i tematske sadraje iz oblasti kulture. 154

3. Zakljuak Sama forma emisije Aspekt, sa proseno malim brojem novinarskih priloga koji dugo traju (u proseku 6 takvih priloga po emisiji) svedoi i o malom broju tema ili dogaaja o kojima se sluaocima prenose informacije. S druge strane, imajui u vidu da Aspekt nije jedina emisija iz kulture koju emituje ova redakcija, kao i njenu sadrajnu i tematsku analizu, moe se zakljuiti da je Aspekt profilisan kao pokuaj ozbiljnijeg i analitikog pristupa temama i razmiljanjima o kulturi, odnosno valorizaciji kulturnih vrednosti, i to ne nuno samo u okviru manjinske kulture maarske zajednice. to znai da je to ipak emisija koja pokuava da ide korak dalje od uvreenog i tradicionalnog shvatanja uloge emisije iz kulture jedne zajednice, posebno manjinske, odnosno od informisanja o najznaajnijim zbivanjima u kulturnom ivotu manjinske grupe, praenja rada njenih kulturnih institucija, stvaralatva istaknutih pojedinaca i negovanja kulturnog (nacionalnog) identiteta.

155

uana Serene

THE ANALYSES OF THE CULTURE PROGRAMME ASPEKT BROADCASTING IN HUNGARIAN LANGUAGE ON RADIO NOVI SAD
Radio programme Aspekt broadcasting in Hungarian language is striving to make a step forward and move away from the traditional role culture programme in minority langage usually has. It tries not to merely inform the minority community about the most important culture events, about the work of minority culture institutions, the work of respective individuals and alike. It tries to move forward from the sole preservation of cultural (national) identity. Summary

156

Eva Radovanovi

654.197:008]:811.162.5 (497.113 Novi Sad)

TV EMISIJE IZ KULTURE NA SLOVAKOM JEZIKU

SAETAK

Kao najbolje ureenu emisiju iz kulture moemo izdvojiti Dhovku (Violina ima duu). Sledea emisija koja se po kvalitetu izdvaja od ostalih je Dhovka iz arhive TV NS (Duga nad Kovaicom). Vredna panje je i emisija za mlade Horedolu koju je ureivala Vladimra Dorov. Ova emisija ne zaostaje za emisijama za mlade iz produkcije jaih i bolje opremljenih televizija. 1. Uvod

Slovaka redakcija na Drugom programu Radio-televizije Vojvodine u svojoj programskoj emi, pored emisija informativnog karaktera, nudi i emisije koje obrauju teme iz kulture vojvoanskih Slovaka. To su autorske emisije Dhovka, Dhovka iz arhiva TV NS, Kumtre i Hore-dolu. Ove emisije obrauju razne teme koje se tiu kulturnog ivota slovake zajednice u Vojvodini i namenjene su iroj publici. Osim standardnog obraanja svojoj zajednici, Kumtre se bavi i kulturnim temama drugih zajednica koje ive u Vojvodini, dok Dhovka sadri iskljuivo informacije o najznaajnijim zbivanjima u kulturi slovake zajednice, prati rad njenih kulturnih institucija i stvaralatvo istaknutih pojedinaca. Hore-dolu je, meutim, emisija za

157

mlade, kolanog tipa. Pored jedne sredinje teme usmerene ka mladima iz slovake zajednice u Vojvodini, ona donosi i novosti iz sveta muzike, mode, knjievnosti, sporta itd. Prilino je dinamina. Uopteno gledajui, sve Dhovke (premijerne i reprizirane13) naslovljene su u zavisnosti od teme koju obrauju: Vestran portovec Jn Labt (Svestrani sportista Jan Labat), Koncert spojenho spevokolu BJB zo Slovenska (Koncert meovitog hora BJB iz Slovake), Dom na druh (u slobodnom prevodu, Kua na kvadrat), Poovaka bskym spsobom (Lov na baki nain), Letokruhy (Krugovi na poseenom stablu???), Husle maj duu (Violina ima duu), Prv storoie Z oslv storonice slovenskho tacieho spolku SKOS Erdevk (Prva stogodinjica Sa proslave stogodinjice slovakog italakog drutva SKOS-a u Erdeviku), Dha nad Kovaicou (Duga nad Kovaicom). Prema programskoj emi RTV Vojvodine, emisije Dhovka, Kumtre i Hore-dolu se premijerno emituju petkom (Dhovka dva puta meseno, Kumtre jednom meseno, Hore-dolu takoe jednom meseno) od 20:00 asova i traju po 30 minuta (20:00 20:30). Emisija Dhovka iz arhiva TV NS emituje se svakog petka od 20:30 do 21:00 as.

13 Iz produkcije TV NS i emisije RTV novijeg datuma

2. Uzorak U toku novembarskog monitoringa (2007) televizijskih emisija iz kulture na slovakom jeziku registrovane su sve osim emisije Kumtre, koja je tog meseca izostala (9.11. 2007), a koju je nadomestila Dhovka od 60 minuta zbog premijernog prikazivanja sveanosti u Bakom Petrovcu povodom dveju godinjica (88 godina od osnivanja Gimnazije Jan Kolar i 10 godina rada akog doma u Bakom Petrovcu). Poto je ova proslava bila veoma vana za slovaku zajednicu u Vojvodini, urednitvo Slovake redakcije RTV produilo je Dhovku za 30 minuta, te je zbog toga izostala redovna Dhovka iz arhive TVNS i RTV. Uzorak monitoringa obuhvata ukupno devet emisija iz kulture koje su emitovane u novembru 2007. godine, tanije 2, 9, 16, 23. i 30. novembra. Ukupno vreme trajanja svih devet praenih emisija je 300 minuta, odnosno 42 priloga u prosenom trajanju od 428.58 sekundi, tj. 7.14 minuta. Izdvajamo, meutim, 4 dugaka priloga od 30 minuta, tj. u trajanju cele jedne emisije. To su etiri emisije Dhovke: Svestrani sportista Jan Labat i Koncert duhovne muzike (emitovan 2. novembra od 20:00 i 20:30), Krugovi na poseenom stablu (23. novembra od 20:30 do 21:00) i Violina ima duu (30. novembar od 20:00

158

20:30). Ostale emisije zajedno imaju proseno 5,6 priloga: emisija Kua na kvadrat (9. novembar, trajanje 60 minuta, od 20:00 do 21:00) ima 11 priloga, emisija za mlade Hore-dolu (16. novembar, trajanje 30 minuta, od 20:00 20:30) ima 11 priloga, Duga nad Kovaicom (16. novembar, trajanje 30 minuta, od 20:30 do 21:00) 7 priloga, emisija Lov na baki nain (23. novembar, trajanje 30 minuta, od 20:00 do 20:30) 4 priloga, emisija Prvo stolee... (30. novembar, trajanje 30 minuta, od 20:30 do 21:00) ima 5 priloga . U novembru Dhovku su ureivali Annamria Boldock (pet emisija) i Samuel iak (dve emisije). Emisiju za mlade Hore-dolu ureivala je Vladimra Dorov. U emisijama iz arhive TV NS urednici / novinari se ne spominju. Treba, meutim, napomenuti da su se u drugom delu kulturnog programa (od 20:30 do 21:00 as) prenosile i neke emisije novijeg datuma (Krugovi na poseenom stablu, Prva godinjica...), a ureivali su ih sadanji novinari urednici Slovake redakcije RTV (Annamria Boldock). Urednici ovih emisija ujedno su obavljali i novinarske poslove. 3.1. Sadraj emisija Prva analizirana emisija Dhovka, od 2. novembra (Svestrani sportista Jan Labat) bila je posveena sportisti Janu Labatu iz Bakog Petrovca, koji se od rane mladosti bavi raznim sportovima. Osim fudbala, koji je njegov primaran sport, Labat je igrao i ah, koarku, hokej na ledu i trao maraton. U drugoj emisiji Dhovka iz arhive RTV (Koncert meovitog hora BJB iz Slovake) emitovan je koncert duhovne muzike u izvoenju meovitog hora iz Bratislave koji je 19. oktobra 2007. gostovao u Bakom Petrovcu. Trea emisija (Kua na kvadrat), od 9. novembra, posveena je godinjici Gimnazije Jan Kolar i akog doma u Bakom Petrovcu. Na sveanosti je promovisana i faktografsko-beletristika publikacija aki dom. etvrta emisija za mlade, od 16. novembra, Hore-dolu, u prvom delu informie o dogaajima iz sveta muzike vanim za nau zemlju, kao to su bile razne dodele nagrada i priznanja (u okviru dodele MTV nagrade u Minhenu, priznanje za najbolju muziku grupu u ovom delu Evrope dobila je grupa Van Gog, na UK festivalu 2007. u saradnji sa evropskom asocijacijom 40 najveih festivala u Evropi - EUROPE - dodeljena je EXIT-u prestina nagrada za najbolji evropski festival u 159 3. Analiza uzorka

2007. godini). U drugom delu emisije Hore-dolu govorilo se o nevladinoj organizaciji TERRA u Bakom Petrovcu i njenim projektima. U treem delu emisije predstavljena je grupa modernog baleta koju predvodi koreografkinja Milena Borovanin. Ovu plesnu grupu sainjavaju uenici Gimnazije Jan Kolar u Bakom Petrovcu. U poslednjem, etvrtom delu emisije Hore-dolu prikazana je Fruka gora kao turistika destinacija u svim godinjim dobima. Peta emisija je iz produkcije TV NS (Duga nad Kovaicom). To je emisija iz arhive, najverovatnije snimljena u prvoj polovini osamdesetih godina prolog veka14 u kojoj su predstavljeni naivni slikari iz Kovaice (od najstarije pa do tada najmlae generacije). Likovni kritiar15 struno govori o savremenoj likovnoj umetnosti, kao i o samom naivnom slikarstvu. Osim toga, govorilo se i o Galeriji naive u sklopu kovaikog Doma kulture 3. oktobar, koju su predstavnici najstarije generacije naivnih slikara osnovali 1955. godine. O svom stvaralatvu, o samostalnim i kolektivnim izlobama i u domovini i u inostranstvu, kao i o UNICEF-u i organima vlasti tadanje Jugoslavije govore priznati slikari, kao to su Martin Jona, Zuzana Chalupova, Jan Bur, Pavel uri i Pavel Hajko. esta emisija Dhovke (Lov na baki nain), od 23. novembra, posveena je lovakim drutvima Fazan u Pivnici i Jarebica u Seleni, njihovim aktivnostima nekada i sada. Predstavnici Drutva govore o svojim lanovima, o saradnji sa stranim lovakim drutvima (iz Italije i Austrije), kao i o nereenim problemima na lokalnom, ali i dravnom nivou. Sedma emisija, tj. Dhovka iz arhiva RTV (Krugovi na poseenom stablu) koja je emitovana povodom 80. roendana slovakog pesnika i prozaika iz Vojvodine Jna Labatha (obeleen je u novosadskom afariku, 4. oktobra 2007. godine) predstavlja u stvari portret tog stvaraoca. O njegovom delu govorili su knjievni kritiari, recenzenti, drugi slovaki i vojvoanski pisci, a uo se i sam autor slavljenik. Deo emisije je posveen umetnikoj interpretaciji Labathove poezije i proze. U emisiji su takoe dati arhivski snimci iz 1976. godine, iz produkcije nekadanje TV NS. Osma emisija, od 30. novembra (Violina ima duu) posveena je oveku iz naroda, tanije zanatliji i muziaru Jnu Oberu iz Selene koji govori o sebi kao muziaru violinisti amateru. Priseajui se svojih poetaka (jo kao mali pokazivao je sklonost prema instrumentima) i dananjih nastupa (svirke na svadbama i drugim porodinim proslavama), ika Ober, pored svoje neizmerne ljubavi prema muzici, otkriva i predanost zanatu (izrada pamuka) koji je izuio izmeu dva rata
14 Nema podataka o autoru i godini ... 15 Nije imenovan

160

prolog veka. Osim toga, izuzetno vane bile su i informacije o osnivanju prvih orkestara i njihovim lanovima u Seleni, o njihovim nastupima na raznim festivalima (amaterskim i profesionalnim) u Vojvodini i tadanjoj Jugoslaviji, kao i njihovo prvo uee na Radio Novom Sadu. U svojoj 85 godini ika Ober je jo aktivan lan orkestra pri Kulturno-umetnikom drutvu u Seleni. Deveta Dhovka iz arhive RTV (Prva stogodinjica...), emitovana povodom stote godinjice osnivanja Slovakog italakog drutva u Erdeviku, koja je proslavljena 17. i 27. januara 2007. godine u tom selu, predstavlja lanove Kulturnoprosvetnog drutva, SKOS-a u Erdeviku u kome se briljivo neguju jezik, kulturni identitet i obiaji slovake zajednice u Vojvodini. U emisiji se takoe govori i o obezbeivanju novca za rad, od poetka osnivanja ovog kulturno-prosvetnog drutva pa do danas, kako iz Slovake tako i iz pokrajine Vojvodine. Veliki znaaj za ovo drutvo ima i dugogodinja saradnja sa amaterskim pozoritima iz raznih krajeva Slovake. U okviru SKOS-a postoje takoe recitatorske i pevake sekcije kao i orkestar. to se tie tematske strukture, novinari su najee birali ve odran kulturni dogaaj (gotovo sve analizirane televizijske emisije), a gotovo ni u jednoj praenoj emisiji tema nije bila aktuelna situacija, tj. poloaj kulture unutar slovake zajednice u Vojvodini. Interesantno je ipak to to su se pojedine emisije iz kulture bavile sportom, tanije portretisanjem sportiste koji dolazi iz male sredine i njegovim zavidnim uspesima, naroito u fudbalu i maratonu, kao i lovom, prilino zapostavljenom privrednom delatnou, koja uprkos mnogim tekoama opstaje zahvaljujui entuzijazmu lanova lovakih drutava. Osim aktuelnih kulturnih dogaaja, najzastupljenije su aktivnosti pojedinih kulturnih i obrazovnih institucija (Gimnazija i aki dom u Bakom Petrovcu, Galerija naive u Kovaici), kulturno-umetnikih drutava (SKOS u Erdeviku) i nevladinih organizacija (TERRA u B. Petrovcu). Po zastupljenosti tema, drugo mesto zauzima portret kulturnog stvaraoca (naivni slikari iz Kovaice, pesnik i prozaik Jan Labath, violinista Jan Ober, sportista Jan Labat). Spominje se i kulturna saradnja sa svetom u dva priloga, tj. u dvema emisijama po jedan prilog (kolektivne i samostalne izlobe kovaikih naivnih slikara u inostranstvu, saradnja amaterskog pozorita pri SKOS-u sa amaterskim pozoritima iz Slovake), dok se u jednom prilogu, u jednoj emisiji, spominje i kulturna politika (finansiranje SKOS-a obezbeuju Slovaka i Izvrno vee AP Vojvodine). In memoriam u toku novembarskog televizijskog monitoringa nije registrovan. 161

U svih devet monitorovanih televizijskih emisija iz kulture na slovakom jeziku registrovan je veliki broj subjekata, tj. sagovornika iz razliitih oblasti (od predstavnika kulturnih, obrazovnih, umetnikih, dravnih / pokrajinskih institucija sve do obinih graana, uenika i studenata). Od ukupno 112 subjekata koji govore, najzastupljeniji su predstavnici obrazovnih institucija (ukupno 44 subjekta), zatim graani (ukupno 23) i subjekti iz umetnosti stvaraoci, pojedinci (ukupno 17) i ostali subjekti koji predstavljaju lovaka drutva i sportiste (ukupno 14). Od stranih meunarodnih subjekata, predstavljeno je njih pet iz matine drave Slovake, od predstavnika nevladinih organizacija, govorilo je ukupno etvoro, novinara takoe etvoro i samo jedan predstavnik Nacionalnog saveta (predsednica Nacionalnog saveta Anna Tomanov Makanov). Profesionalni angaman novinara Slovake redakcije RTV je relativno zadovoljavajui. Autori emisija trudili su se da (bar kada su u pitanju premijerne emisije Dhovke do 20:00 asova) prue aktuelne i adekvatne informacije o kulturnom ivotu Slovaka u Vojvodini koje su u novembru bile relevantne za slovaku zajednicu. Autori emisija (poput Annamarie Boldocke i Pavela iaka), dugogodinji novinari vojvoanske televizije, koji se od poetka bave kulturnim temama u svojoj zajednici, svoj deo posla solidno su odradili. Pohvalno je to to su ukljuili veoma veliki broj subjekata iz razliitih oblasti, pre svega iz obrazovanja i umetnosti. Trudili su se da ukljue to vie graana sunarodnika iz nekoliko slovakih sredina, kojima je bila data ansa da se izjasne na datu temu. Meutim, veini tema pristupalo se pozitivistiki, bez izraene konfliktnosti meu sagovornicima subjektima. Emisije su bile tako koncipirane da nije ni moglo doi do bilo kakvog sueljavanja miljenja kulturnih ili drugih predstavnika. Osim toga, zapostavljena je i realna situacija u kulturi slovake zajednice u Vojvodini.

4. Zakljuak Kao najbolje ureenu emisiju iz kulture, moemo izdvojiti Dhovku (Violina ima duu) od 30. novembra. U njoj su se smenjivali muziki i govorni segmenti i autentini zvukovi iz ambijenta u kom se nalazio sagovornik (otkucaji zidnog sata, zvuk vretena, kripanje violine...) sa zanimljivim kadrovima (gudaki instrumenti, enterijer sagovornikove kue, razni etno-alati, radionica za izradu pamuka itd.). Sledea emisija koja se po kvalitetu izdvaja od ostalih je Dhovka iz arhive TV NS ( Duga nad Kovaicom). Vredna panje je i emisija za mlade Hore-dolu koju je ureivala Vladimra Dorov. Ova emisija ne zaostaje za emisijama za mlade iz produkcije jaih i bolje opremljenih televizija. Dinamina je i atraktivna, 162

primerena generaciji kojoj je namenjena. Pozitivno je i to to se u ovoj emisiji, osim spotova poznatih umetnika muziara iz Srbije, putaju i spotovi na kojima se prezentuju mladi, neafirmisani umetnici alternativne muzike vojvoanskih Slovaka. Zanimljiv je i segment u kom se sa gledita istorije, geografije i turistike predstavljaju pojedine turistike destinacije, konkretno u ovoj emisiji od 16. novembra prikazana je Fruka gora kao privlana destinacija za skijae, naravno, ako ima dovoljno snega. Od velikog znaaja su i informacije o nevladinim organizacijama u Vojvodini koje predvode vojvoanski Slovaci. Ono to bi valjalo preporuiti jeste da novinari obrate vie panje pri odabiru i pripremi emisija iz arhive RTV za repriziranje. Vano je uputiti auditorijum na autore tih emisija, kao i na to koliko je jo aktuelna tema, odnosno na to ta se u meuvremenu dogodilo sa autorima i akterima repriziranih emisija. Na ovaj nain svrha reprize ne bi bila tek puko popunjavanje medijskog prostora, ve kreativno korienje bogate audioteke i videoteke RTV koja uva emisije stare i po nekoliko decenija, to predstavlja svojevrsni istorijski zapis o ivotu Slovaka na ovim prostorima. Takoe bi valjalo da se u ovim emisijama vie afirmie prevodilatvo unutar manjinskih knjievnosti na ovim prostorima, kao i interkulturni dijalog, i manjina meu sobom i manjinskih zajednica sa veinskom u okviru knjievnog, umetnikog, muzikog, pozorinog i filmskog stvaralatva.

163

163

Eva Radovanovi

CULTURE PROGRAMME IN SLOVAK LANGUAGE

Culture show titled A Violin Has a Soul, produced within culture programme Dhovka and broadcasted on 30th November stands out as the best culture show. The next best is the show titled A Rainbow Over Kovaica. A youth show Hore-dolu, editor Vladmra Dorov should also be mentioned. This show is of same quality as youth shows produced by larger and better equipped TV stations. Summary

164

Doc. dr Laura Spariosu

654.191:008]:811.135.1 (497.113 Novi Sad)

RADIJSKA EMISIJA IZ KULTURE NA RUMUNSKOM JEZIKU

SAETAK

Izbor tema i njihov mali opseg pokazuju da se kultura, koja se neguje kao izraz nacionalnog obeleja u radijskoj emisiji na rumunskom jeziku Kulturni brojanik, veoma usko i tradicionalno shvata ona obuhvata izdavatvo (asopis, poezija), slikarstvo i muziku, tj. dogaaje koji su s njima povezani (promocija knjige, in memoriam pesniku, proslava jubileja asopisa, koncert uenika muzike kole), kao i negovanje folklornih tradicija (boine i novogodinje kulturne manifestacije). 1. Korpus Emisija Kulturni brojanik, Cadran cultural, je sredinja emisija iz kulture koju emituje Radio Novi Sad u okviru programa na rumunskom jeziku. Emituje se etvrtkom, od 12:05 do 13:00 h. Uzorak monitoringa su inile etiri emisije objavljene u novembru 2007. godine tj. 8. 15. 22. i 29. novembra. Prva novembarska emisija Kulturnog brojanika (od 1. novembra) nije ukljuena u ovaj uzorak jer je to bila repriza emisije iz letnjeg perioda u kojoj se govorilo o proslavi odranoj 16. i 17. juna u Kladovu (obeleavanje postavljanja spomen-ploe o 1900toj godinjici dako-rimskih ratova, koju je pratilo nekoliko manifestacija, uz uee kulturnih poslenika iz Srbije i Rumunije i predstavnika Nacionalnog saveta Rumuna). 165

Po konceptu, Kulturni brojanik je informativna emisija o zbivanjima u kulturi rumunske nacionalne zajednice. U njoj se govori o deavanjima iz protekle nedelje, ili se najavljuju budui dogaaji koje organizuju, ili u njima uestvuju, kulturne institucije rumunske zajednice. Emisija je usmerena ka reprezentovanju i ouvanju kulturnog identiteta Rumuna u Vojvodini, s jedne strane emitovanjem nacionalne muzike, a s druge informisanjem o tradicionalnim oblicima ispoljavanja tog identiteta. 2.1. Medijski format: Tradicionalna, monoloka i monotona emisija Emisija ima jednostavnu, tradicionalnu formu, sa malim brojem segmenata. Poinje najavnom picom, a zatim sledi kratki uvod voditelja u sadraj. Potom se smenjuju govorni i muziki prilozi, a zavrava se klasinom voditeljskom odjavom. U proseku, jedna emisija sadri 14 segmenata, od toga 6 muzikih numera, 5 novinarskih priloga i 3 segmenta otvaranja, tj. zatvaranja. Muzikih priloga ima vie nego novinarskih (26 naspram 19), ali je govorni deo programa ipak neto dui od muzikog. U 55-minutnoj emisiji, 42% minutae ini muzika, a 4% najave i odjave. Govorni deo (56% ukupnog trajanja emisije), koji pripremaju novinari, iznosi oko pola sata (u proseku, on traje 29:38 min, dok muziki traje 22:59 minuta). Muzika nema posebnu funkciju u emisiji, osim to omoguuje pauzu izmeu govornih sadraja, kao to je to i u drugim specijalizovanim emisijama programa na rumunskom jeziku (emisija za selo, na primer). Zabeleen je samo jedan primer usaglaenosti muzike numere i novinarskog priloga. Nakon priloga u kome je najavljen koncert Narodnog orkestra RTV Rumunije u Novom Sadu i sluaoci upoznati s voom orkestra Georgijem Zamfirom i njegovom biografijom, emitovan je deo koncerta u kome taj umetnik svira na Panovoj fruli, instrumentu po kojem je poznat. Po pravilu, meutim, muzike numere se ne najavljuju posebno, niti voditelji na bilo koji nain objanjavaju ili opravdavaju izbor muzike. Emisija nema ni poseban koncept izbora muzike. Od pet vrsta emitovane muzike (rumunska narodna i zabavna, strana zabavna, instrumentalna zabavna i srpska zabavna) u jednoj od etiri posmatrane emisije (8.11.2007) koriena je iskljuivo rumunska narodna muzika, dok su u drugim muziki prilozi kombinovani na razliite naine (samo rumunska zabavna i instrumentalna zabavna muzika ili rumunska, instrumentalna i strana zabavna muzika). 166 2. Analiza empirijskog materijala

I muziki i novinarski deo emisije imaju jednostavnu formu, koja je uvek ista. Tipini novinarski izrazi su vest, izvetaj, snimljena izjava i intervju. Ova vrsta priloga preovlauje i u drugim specijalizovanim emisijama na rumunskom jeziku (emisiji za selo, na primer). Jedina anrovska osobenost ove emisije iz kulture su kritiki prikazi kulturnih dogaaja, tj. kulturnih proizvoda. Vesti su retke, dok su ostali anrovski oblici u svakoj emisiji u proseku zastupljeni po jedanput neto ree intervju (tri u etiri emisije), a malo ee samo izjava nekog subjekta (est u etiri emisije). Emisiju, dakle, pored muzike, obino ini po jedan dugaak izvetaj (proseno 2:58 minuta), jedan dugaak intervju (proseno 15:15 min), jedna dugaka izjava (6:23 minuta) i jedan dui kritiki prikaz (3:37 minuta), uz odgovarajue najave voditelja. Osim voditelja, u proizvodnji priloga uestvuje veoma mali broj novinara. Od etiri emisije, tri je vodio isti voditelj, tj. voditeljka (Ana Nikulina Ursulesku), dok je domain jedne bio Joan Baba. Voditelji su obino autori novinarskih priloga u svojim emisijama. U sve etiri emisije registrovano je pojavljivanje tek dva novinara (jednog dopisnika i jednog iz centralne redakcije), koji su autori ukupno tri priloga (od 19 novinarskih priloga). Emisija je zvuno monotona jer je uglavnom monoloka. Osim glasa voditelja, koji realizuje veinu priloga i, izuzetno, jo jednog novinara, za 55 minuta u proseku se u emisiji uju glasovi jo tri subjekta. Dok su dugi intervjui (vie od 15 minuta) ispresecani muzikom, to nije praksa sa izjavama, od kojih neke traju i due od 10 minuta (700 sekundi). Jednostavna i tvrda forma, sa malim brojem segmenata i novinarskim prilozima koji dugo traju, a zvuno su jednolini, ini ovu emisiju monotonom, nesavremenom i neatraktivnom za sluanje. 2.2. Sadraj: Problematian izbor tema Po sadraju, emisija je nedovoljno informativna. Ve njena forma, od tek 30 minuta novinarskog sadraja, sa malo novinarskih priloga (pet u proseku) od kojih svaki dugo traje, kazuje da ona govori o malom broju dogaaja i tema. Od etiri posmatrane emisije, tri su bile tematski fokusirane na samo jedan dogaaj ili jednu linost, dok je jedna imala mozaiku strukturu i govorila o nekoliko dogaaja, ali vie u formi najave buduih deavanja nego pruanja informacija o onome to se tokom nedelje zbilo u kulturnom ivotu rumunske zajednice. 167

U novinarskim prilozima, est puta se govorilo o predstojeim kulturnim dogaajima, est puta o raznim aspektima delovanja jednog asopisa, tri puta o odreenim umetnicima a pet puta o umetnikim delima, bilo u faktografskim ili kritikim prikazima. Osim toga, tri puta su pomenuti konkretni kulturni dogaaji, a jedanput i saradnja izmeu Rumunije i Srbije (govor rumunskog ambasadora pri obeleavanju nacionalnog praznika Rumunije). Jedna od emisija (8.11.2007.) u celosti je bila posveena slikaru Aleksandru Pasku i, osim muzike, sadrala je samo njegov intervju, koji je emitovan u nekoliko delova. Sedamdesetogodinji vraki slikar u intervjuu koji je trajao 23 minuta, govorio je o svom radu, najdraoj izlobi, o tome kako nalazi inspiraciju za dela, o svom potovanju prema rumunskom pesniku Mihaju Emineskuu. Kako se pored slikanja bavi i pisanjem, umetnik je govorio i o svojim priama inspirisanim pojedinim rumunskim umetnicima i piscima iz Vojvodine. U razgovoru je pomenuta nedavna izloba slikara Paskua, ali nije precizirano kada je ona odrana, pa nije bilo jasno kojim kriterijumom se urednik rukovodio kada je odluio da ivot i delo ovog umetnika budu predmet emisije. Druga emisija (22.11.2007.) bila je posveena pesniku Pavelu Gatajancuu. Povod za ovu uredniku odluku bila je budua i najavljena promocija dveju novih knjiga pesnika, koji se inae bavi i novinarstvom i nedavno je dobio meunarodnu nagradu za kratku novinarsku formu. Osim vesti o promociji knjiga, emisija je sadrala voditeljev intervju sa pesnikom, novinarski kritiki prikaz nove knjige pesama autora, struni kritiki prikaz njegovog celokupnog knjievnog opusa i izjavu direktora Izdavakog preduzea Tibiskus, izdavaa knjige. Svi prilozi posveeni pesniku Gatajancuu trajali su oko 33 minuta. Jedini preostali informativni prilog trajao je 3 minuta. U njemu je o smrti pesnika Rae Livade, njegovom ivotu i delu, govorio dopisnik iz Vrca, pesnik i publicista Petar Krdu. Pavel Gatajancu je jedan od najpoznatijih pesnika meu Rumunima u Vojvodini pa je emisija sluila etabliranju ugleda nekoga ko ovaj ugled ve uveliko poseduje. Trea emisija (15. 11.2007.) u celini je govorila o 35-godinjem jubileju asopisa za mlade Tinereea (Mladost), koji izdaje IP Libertatea. O proslavi jubileja, istoriji asopisa, njegovoj koncepciji, aktivnostima, njegovom znaaju, problemima i planovima za budunost govorili su novinarka asopisa, prvi glavni urednik Tinereea, nekadanji saradnik, bivi i sadanji urednik. etvrta emisija (29.11.2007.) nije imala centralnu temu ve je govorila o nekoliko dogaaja tekuim kulturnim zbivanjima u Novom Sadu (Dositejevi dani, Festival lutkarskih pozorita Srbije, predstojei Bitef), o obeleavanju nacio168

nalnog praznika Rumunije i koncertu uenika novosadske Muzike kole Isidor Baji odranom tom prilikom u organizaciji Ambasade Rumunije i Drutva za rumunski jezik, o predstojeem koncertu Narodnog orkestra RTV Rumunije u Novom Sadu, a zatim o planiranim kulturnim manifestacijama koje e povodom boinih i novogodinjih praznika organizovati Nacionalni savet Rumuna, Zajednica Rumuna u Srbiji, Izdavaka kua Tibiskus u Uzdinu i Dom kulture u Banatskom Novom Selu.

3. Zakljuak Tokom mesec dana sluaoci su, dakle, mogli da saznaju po neto o svega nekoliko dogaaja, linosti i tema iz kulturnog ivota rumunske zajednice veoma detaljno o jednom slikaru, jednom pesniku i jednom asopisu i o nekoliko oekivanih, buduih dogaaja. Prilozi o njima su raeni neambiciozno, uz nizak stepen angaovanja inae malih kadrovskih resursa u intervjuima i izjavama, koji su imali standardnu i neatraktivnu formu. Nisu doticane nikakve aktuelne, relevantne ni kontroverzne teme, niti je bilo pokuaja sueljavanja miljenja. O slikaru, pesniku i asopisu koji su inae ve poznati i ine elitu rumunske kulture u Vojvodini, govorilo se samo pozitivno govorili su, ili oni sami, ili oni koji su sa njima institucionalno povezani (izdava knjige, novinari i urednici asopisa). Ovako mala tematska raznovrsnost ne moe da zadovolji potrebe publike da se ne samo direktno upozna s kulturnim deavanjima nego i sa informacijama o relevantnim kulturnim dogaajima i sadrajima. Izbor tema i njihov mali opseg pokazuju da se kultura, koja se neguje kao izraz nacionalnog obeleja, u emisiji Kulturni brojanik veoma usko i tradicionalno shvata ona obuhvata izdavatvo (asopis, poezija), slikarstvo i muziku, tj. dogaaje koji su s njima povezani (promocija knjige, in memoriam pesniku, proslava jubileja asopisa, koncert uenika muzike kole), kao i negovanje folklornih tradicija (boine i novogodinje kulturne manifestacije). Ona je usko povezana sa tradicionalnim kulturnim institucijama i ustanovama izdavaka preduzea (meu ukupno 22 subjekata koji se pominju u etiri emisije kao nosioci radnje ili izvori informacija ili stavova, dva puta je pomenuto Izdavako preduzee Tibiskus, tj njegov direktor, a pet puta asopis Tinereea koji izdaje IP Libertatea), dom kulture, muzika kola, kao i sa administrativnim subjektima kulturne politike (Nacionalni savet, Zajednica Rumuna, Drutvo za rumunski jezik). Samo jedan od 22 subjekta je kulturni ekspert saradnik Filolokog fakulteta. On daje kri169

tiki prikaz knjievnog opusa pesnika Pavela Gatajancua, dok je ovaj jedan od dvojice kulturnih stvaralaca koji u programu govore. Mala tematska raznovrsnost emisije i njena usmerenost ka elitnim i etabliranim linostima u formama tradicionalne kulture, nisu nain na koji Javni servis treba da odraava kulturu jedne etnike zajednice i da uestvuje u njenom razvoju.

Laura Spariosu

RADIO CULTURE PROGRAMME IN ROMANIAN LANGUAGE

The selection of topics and their limited scope show that the culture is fostered as the expression of national identity in the radio programme Kulturni brojanik broadcasted in Romanian language. Culture is perceived rather traditionally in this programme it includes publishing (magazine, poetry), painting and music, i.e. events connected to such art forms (book promotion ceremony, poet in memoriam, celebration of magazine anniversary, student concert) as well as preservation of folk tradition (culture events during Chrismas and New Year). 170 Summary

Miroslav Kevedi

694.191:008]:811.161.2 (497.113 Novi Sad)

KULTURNA PANORAMA EMISIJA RNS O KULTURI NA RUSINSKOM JEZIKU

SAETAK

Osnovno obeleje radijske emisije Kulturna panorama na rusinskom jeziku je njen panoramski karakter. Ureivaka politika je postavljena tako da belei deavanja na rusinskoj kulturnoj sceni, to ovoj emisiji daje jedan hroniarski peat. Novinarsko autorstvo se ogleda u pripremi materijala kojim se kroz kontekstualizaciju daju jasniji obrisi kulturnih pojava i dogaanja, to proiruje informativnu i edukativnu dimenziju emisije.

1. Uvod Fokus radijske emisije Kulturna panorama na rusinskom jeziku je na prezentaciji kulturnih proizvoda koji su javnosti inae predstavljeni u toku sedmice na nekom kulturnom dogaaju, poput knjievne veeri, na festivalu monodrame, recitatorskom festivalu, manifestaciji Kostelnikova jesen, projekciji filma itd. Novinari na ovakvim dogaajima nastoje da naprave razgovore sa akterima i da prenesu radijskoj publici deo atmosfere i najznaajnije pojedinosti. Kulturna panorama se obraa kulturnoj eliti, ali je emisija tako koncipirana da je zanimljiva i za ire slojeve publike prezentuju se mladi recitatori, pesme koje pevaju starije pripadnice grupe koja se zalae za ouvanje izvorne pesme, aktivnos171

ti rusinskih udruenja, nova izdanja asopisa itd. Ovakav pristup obezbeuje da ova emisija zaista bude panorama16. Niz emisija Kulturne panorame predstavlja otuda tu dugaku sliku kojom su obuhvaena sva znaajnija dogaanja u kulturi i kod vojvoanskih Rusina.

2. Korpus Emisija Kulturna panorama praena je u novembru 2007. godine. Korpus sadri etiri emisije. Emitovana je nedeljom od 11 asova, posle emisije posveene verskoj tematici, do 11:30, kada poinje muziki program sastavljen od estitki. 3.1. Struktura emisije Emisija obino poinje prepoznatljivom najavnom picom posle koje sledi kratka najava onoga to e biti prezentovano u emisiji, a dogodilo se protekle sedmice. Slede prilozi koje najavljuje voditelj emisije (novinar Mihajlo Bindas), a on prezentuje i kontekst u kojem se odvija dogaaj. U toku emisije mogue je uti i najave buduih kulturnih dogaaja na rusinskoj, ali i iroj kulturnoj sceni. U etiri sedmice ukupno je emitovano 20 priloga. Oni sadre razliite forme, poput vesti, autorskih izvetaja, snimljenih izjava, intervjua, reportaa, itanih pesama, recitacija, songova iz mjuzikla, zvunih odlomaka iz predstava i muzike. Prilozi su po formi relativno raznovrsni, jer se prave u rasponu od sadraja iz studija koji ne zahtevaju terenski angaman novinara, pa do onih koji predstavljaju razgovore s uesnicima kulturnih dogaanja, uz tonske ilustracije tih dogaanja. Novinari se pripremaju za praenje dogaaja i daju podatke o njemu, akterima i njegovom znaaju. Zato su pojedini prilozi sastavljeni od razliitih izjava, ilustracija, proitanih pesama itd. 3. Analiza empirijskog materijala

16 Grki sve, pogled, prizor celokupan izgled svih predmeta koji se mogu obuhvatiti sa izvesne take i umetniko prikazivanje takvog izgleda u obliku okrugle ili dugake slike....

172

Po ukupnom vremenu koje je posveeno pojedinim anrovima, najzastupljenije su snimljene izjave (18%), zatim vesti (14%), autorski izvetaji (11%), reportae (6%), recitacije (6%), intervjui (4%), pesme (4%), inserti iz predstava (3%). Muzikim numerama posveeno je 25% vremena, dok na odjave, najave i pice odlazi 9%. Muzike numere, ili muzika tema koja je osnova najavne i odjavne pice, pojavljuju se izmeu priloga. Muzika tema iz pice izuzetno je pogodna kao muzika podloga kad se montira zajedno sa recitacijama ili razgovorima sa kulturnim delatnicima. Ozbiljnost, romantinost i setnost ove teme daju lirski ton emisiji, to odgovara i tonu izraenom u rusinskoj kulturnoj produkciji. Izbor muzike je takav da se prui uvid u aktuelna muzika izdanja. Ovaj uvid dovoljno je irok da obuhvati kako tonove klasine muzike, tako i izvornu narodnu muziku, to emisiji daje muziku raznovrsnost a ipak na jedan nenametljiv nain postavlja granicu izmeu popularne muzike i one zahtevnije, koja se emituje u Panorami. Autor i voditelj emisije je Mihajlo Bindas, a u pripremi su angaovani i novinari Marija Tot i Anamarija Pap. Glas novi nara ili voditelja uje se u 17,3% programa, aktuelnim audio snimcima dato je 49% programa, a ostatak od 33% zauzimaju muzika, pica, najava i odjava. Emisija se zavrava istom muzikom temom kao i u najavnom delu, uz odjavu. 3.2. Tematska struktura Auditorijum je, pratei ovaj program, mogao uti razliite sadraje posveene knjievnosti, pozoritu, filmu, muzici, slikarstvu, medijima, manifestacijama, festivalima i aktivnostima rusinskih kulturnih udruenja. Kad je u pitanju deo programa u kojem se izraava stav o nekom aktuelnom dogaaju iz kulture, najvie panje posveeno je knjievnosti (24%), pa muzici (10%), filmu (10%), pozoritu (8%), kombinovanim dogaajima (5%). Pripremi nekog kulturnog dogaaja posveeno je 11%, portretu kulturnih stvaralaca i njihovom radu i delu 21%, a pojedinanim delima iz kulture 9%. Jezik je problematizovan u 1% monitorovanog programa. S obzirom na to da su prilozi o knjievnosti i pozoritu inae obogaeni itanim pesmama ili zvunim ilustracijama sa scene, razmera udela ovih kulturnih podruja bila bi svakako promenjena u njihovu korist kada bismo i to uraunali. Primeujemo da udeo govora o filmu najverovatnije ne bi bio toliko velik da je monitorovan neki drugi period, ali se period praenja poklopio sa projekcijom retkog filma iz istorije Ukrajine, o kojem se tih dana mnogo prialo. 173

Novembar, koji je izabran za analiziranje, uvek je bogat kulturnim dogaanjima u rusinskoj zajednici. Pre svega, tu je kulturna manifestacija Kostelnikova jesen, posveena jednom od otaca rusinske kulture, a koja je tako koncipirana da se odvija u razliitim mestima u kojima ive Rusini. Ova manifestacija pokriva razliita kulturna podruja i tako predstavlja idealan medijski materijal koji omoguuje dinaminost medijskom proizvodu. Vei deo monitorovanih emisija posveen je dogaanjima u okviru ove manifestacije, ali ima i drugih dogaaja, poput festivala monodrame. Kad je re o knjievnosti, mogue je bilo uti pesme razliitih autora, recenzije i kontekstualizacije kritiara i predstavljanja pisaca. Pisci ponekad govore o procesu stvaranja, to unosi duhovnu dimenziju i izvesnu filozofsku notu u ove sadraje. Pesme su u emisiji itali sami autori ili recitatori, to daje autentinost ovim prilozima, a ovi medijski sadraji dobijaju u vrednosti, podiui tako autentinost itavoj emisiji. Prilozi posveeni pozoritu obuhvataju ilustracije i najupeatljivije momente iz predstava. Osim ovog, tu su i razgovori sa glumcima i organizatorima pozorinih dogaanja. Razgovori s glumcima ili recitatorima posveeni su pripremama za nastup, kao i profilima ljudi koji se angauju na ovaj nain u rusinskoj kulturi. Kao zanimljivost uoena u monitorovanom periodu, mogu se spomenuti snimci kabare-songova koji nisu esta pojava na rusinskoj umetnikoj sceni. Kad je u pitanju muzika, date informacije govore o aktivnosti horova, grupi koja neguje izvornu muziku, rusinskom kompozitoru koji je komponovao klasinu muziku itd. Na ovaj nain se promoviu novija izdanja i aktivnosti muzikih delatnika, uz prezentaciju linih profila umetnika. Od medija, panja je posveena Javnom servisu Vojvodine, koji je u monitorovanom periodu slavio 50 godina rada, pa tako i 50 godina od pojavljivanja u etru programa na rusinskom jeziku. Drugi prikazani medij je asopis Nova dumka (Nova misao) koji izdaje Savez Rusina i Ukrajinaca Hrvatske, gde je prezentovan 141. broj. Aktivnosti rusinskih udruenja Rusina prezentovane su tako da budu obuhvaena udruenja razliitih kulturno-politikih struja koje postoje meu Rusinima. Tako su uoeni sadraji o Matici Rusina, kao i o spomenutom Savezu Rusina (i) Ukrajinaca. Znaajno je spomenuti da ova emisija neguje multikulturalnost. U okviru nekih rusinskih kulturnih dogaaja pozivani su i umetnici, autori drugih nacionalnosti, a novinari su to zabeleili, tako da je mogue uti i druge jezike u okviru ove emisije (srpski, mekedonski). Neki od dogaaja koji su nali mesto u ovoj emisiji nemaju direktne veze s rusinskom kulturom, npr. 174

Dani makedonske kulture u Vojvodini. Eventualna veza s rusinskom kulturom moe se nai u tome to su neki rusinski autori prevoeni na makedonski, a to je i nastojanje da se neguje multikulturalnost. Govornici koji su nosioci stava o ovim dogaanjima su prvenstveno novinari (43%), stvaraoci i umetnici (30%), subjekti iz umetnosti koji su predstavnici institucija (16%), nevladine organizacije/udruenja graana (5%) i predstavnici pokrajinskih organa ili lokalnih vlasti (1%).

4. Zakljuak Osnovno obeleje emisije Kulturna panorama je svakako njen panoramski karakter. Ureivaka politika je postavljena tako da belei kulturna deavanja na rusinskoj kulturnoj sceni, to ovoj emisiji daje jedan hroniarski peat. Novinarsko autorstvo se ogleda u pripremi materijala kojim se kroz kontekstualizaciju daju jasniji obrisi kulturnih pojava i dogaanja, to proiruje informativnu i edukativnu dimenziju emisije. Ovde ipak moramo primetiti da je informativna dimenzija u funkciji oslikavanja panorame na jedan hroniarski nain usko fokusirana na rusinska dogaanja, bez provere kulturnih tokova u okruenju, koji utiu na rusinsku kulturu. Stie se utisak da je ona potpuno autonomna i odvojena od ostalih tokova. ak i kad se izvetava o dogaajima koji se prvenstveno tiu drugih naroda, poput srpskog ili makedonskog, oni se gledaju kao svetovi za sebe. Nije nam poznato da li je ovo uzrok ili posledica izdvajanja manjinske kulture iz ireg kulturnog sistema. Edukativna dimenzija emisije takoe je prvenstveno postavljena kao obuavanje o nacionalnom i istorijskom kulturnom biu Rusina. Ovo znai da su prezentovani profili i zasluge pisaca i kompozitora, ali da ima vrlo malo razgovora s reiserima, profesorima i drugim iniocima kulturnog sistema, koji su inae zadueni za transmisiju ideja i znanja. Razgovara se s glumcima i recitatorima, koji su i pored svog talenta ipak pod znatnim uticajem onih koji ih pripremaju za nastupe. Izostaju sadraji o finansiranju kulture, aktuelnostima u kulturi, kulturnoj politici, a takoe je indikativno potpuno izostavljanje one institucije koja bi morala prvenstveno da se bavi ovim pitanjima, a to je Nacionalni savet rusinske manjine i njegov Odbor za kulturu. I ovde se moemo zapitati da li je u pitanju (ne)aktivnost Saveta ili novinara. Redakcija je svakako autonomna u svojem radu, to bi zapravo trebalo da olakava problematizaciju rada Saveta, pa tako i problematizaciju kulturne politike vojvoanskih Rusina. Iako je bilo sadraja u kojima se spominju ove teme, moemo rei da je slino i sa zadiranjem u organizacione aspekte i politiku drugih institucija. Ovo navodi na zakljuak da je za autore emisije kulturni delatnik i njego175

vo delo ono to je odluujui stvaralaki i kulturni moment, dok za propitivanje funkcionisanja ireg kulturnog sistema nema mesta. U anrovskom pogledu, ovo se ogleda i u izostanku kritike, analitikih priloga i komentara. To svakako moe da predstavlja simptom krize u kulturnom sistemu Rusina uopte, jer nedostaju kadrovi sposobni za dublju procenu scene, tako da se novinarski stavovi ponekad prepoznaju kao svedeni na procenu broja publike ili paualnu ocenu o uspenosti izvedenog dela. Odatle jaa utisak da Kulturna panorama predstavlja korpicu u koju se na jedan vet nain postavljaju cvetovi sa rusinskog kulturnog polja, a da se zanemaruju tlo i stablo iz kojeg ti cvetovi rastu. Ovo je svakako znaajno za funkcionisanje kulturnog sistema. Meutim, kao to smo u uvodu naznaili, ideja panorame je (tek) da se svi predmeti koji se mogu obuhvatiti sa izvesne take umetniki prikau u obliku dugake slike. Prikaz kulturnih dogaanja u rusinskoj zajednici, obuhvaen ovom panoramom usmeren je prvenstveno na kulturne ili, bolje rei, umetnike proizvode, pa tako i sam uspeva da ponese njihovu umetniku harizmu. Drugaijim pristupom, koji bi uvaio spomenute momente, ova harizma bi verovatno bila umanjena.

176

Miroslav Kevedi

KULTURNA PANORAMA CULTURE PROGRAMME IN RUTHANIAN LANGUAGE ON RNS

Summary

The basic characteristic of the radio programme Kulturna panorama, broadcasting in Ruthanian language is its panoramic character. The editorial policy is to record happenings in Ruthanian culture scene thus making this programme a sort of chronology. Journalistic authorship is given through the material preparation the material is contextualized therefore giving clearer retrospective of culture events and, at the same time, upgrading the informative and educational dimension of the programme.

177

UVODNIK ZA VERSKI PROGRAM

Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina dvadesetog veka na teritoriji cele jugoistone Evrope, pa tako i u SFRJ, belei se trend naglog otvaranja drave prema crkvama, i to pre svega onim tradicionalnim, zatim i crkava prema dravi, da bi se to veoma brzo odslikalo i u medijskoj politici prema religijskim sadrajima, do tada svedenim iskljuivo na ekscesne sluajeve. Od emitovanja estitki dravnih funkcionera poglavarima tradicionalnih crkava za Boi i Uskrs, koje su u celosti objavljivali mediji, do specijalizovanih emisija, tipa pouke u veri, bio je iznenaujue kratak put s obzirom na prethodnu viedecenijsku sekularizaciju. Ve na samom poetku devedesetih sve matine jugoslovenske radiotelevizije imale su specijalni verski program i prenosile su bogosluenja za najvee hrianske praznike Boi i Uskrs. RTV NS je prednjaila u okviru jugoslovenskog medijskog prostora u produkciji edukativnih verskih sadraja, i to na svim jezicima na kojima se emituje program. Nakon gotovo dve decenije iskustva ini se da je tada dosegnuti visoki profesionalni standard u dananjem Javnom servisu Vojvodine u opadanju.

178

INTRODUCTION TO RELIGIOUS PROGRAMME REPORTS

At the end of the 80s and the beginning of the 90s, within the territory of the entire Southeast Europe and Yugoslavia as well, there was a trend of an abrupt opening of the state towards churches, especially traditional ones. Also, churches embraced the State, which soon had an impact on the media politics concerning religious contents, which until that point consisted only of excess cases. It was a rather a short way from broadcasting public holiday greetings of state functionaries to traditional church headmen, to specialised programmes on religious lessons, baring in mind the secularisation that lasted for several decades. At the very beginning of the 90s, all Yugoslav radio and television stations had special religious programmes and broadcasted church services during greatest Christian holidays, Christmas and Easter. RTV NS was far ahead other Yugoslav media, in terms of producing educational religious contents in all languages the programme is usually broadcasted in. After nearly two decades of experience, it appears that the high professional standard from this period is declining in the Public Broadcasting Service of Vojvodina that we have today.

179

Doc. dr Dubravka Vali Nedeljkovi

654.191/.197:2 (497.113 Novi Sad)

RELIGIJSKI SADRAJI U JAVNOM SERVISU VOJVODINE

SAETAK

U radu se najpre daje teorijski okvir izvetavanja o veri kao religijskom obliku verovanja. Zatim se upuuje na iskustva u realizaciji verskih emisija u RTV NS kao dravnocentrinog prethodnika sadanjeg Javnog servisa Vojvodine. Iznose se rezultati monitoringa 16 emisija verskog sadraja u radijskom i televizijskom programu Javnog servisa na srpskom, maarskom, rusinskom i rumunskom jeziku. Na kraju se upuuje na dobru praksu u izvetavanju o crkvama i verskim zajednicama u vienacionalnim i viekonfesionalnim sredinama, kakva je Vojvodina. Kljune rei: javni servis, radio, televizija, crkve, verske zajednice, zakon, emisije, religijski sadraji, pouka, poduka, multikonfesionalnost.

180

1. Uvod 1.1. Teorijski okvir

I to si uo od mene, pred mnogim svedocima, to predaj vernim ljudima, koji e biti kadri i druge nauiti. II Tim. 2, 2.

Ova pouka apostola Pavla, saputniku i ljubljenom ueniku Timoteju, kratka je i jasna definicija misije crkve. Ona, prema miljenju hrianskih teologa, obuhvata program i sutinu medijskog delanja svakog hrianina i svakog verujueg oveka. Meutim, sutina je u tome da se novinari bave informisanjem o veri kao religijskom obliku verovanja (crkvama i verskim zajednicama, odnosom meu crkvama, kao i odnosom drave i crkve), a ne poukom u veri (katehizisom). Pojmovi vera i religija, prema sociologu religije uri unjiu (1998:10), razliiti su i po obimu i po sadraju. Vera je iri pojam od religiozne vere i ukljuuje i svetovne ideale. Religija ukljuuje samo svete vrednosti. Vera se izraava u razliitim oblicima: vera u sebe; vera u napredak; vera u sluajnost; a vera u apsolutnu i mistinu mo je religijski oblik verovanja. Zato je izvetavanje o veri, tj. o crkvama i verskim zajednicama u javnom interesu? * Zato to postoji nuna veza izmeu strukture drutva i strukture religije. * Zato to, osim religijskih merila istine, smisla i vrednosti, postoje i drutvena merila. * Zato to religijska verovanja, ideje i vrednosti, osim svoje uloge u religijskom sistemu, obavljaju i neke druge znaajne funkcije u drutvenom ivotu.

181

Pitanja kojima bi trebalo da se, prema unjiu (1998 : 21), bave sociolozi religije ista su ona kojima bi trebalo da se bave i novinari: 1) U kojim se drutvenim uslovima javlja religijski nain miljenja, verovanja i vrednovanja i kako se on oblikuje i izraava u religijskim idejama, verovanjima i vrednostima? 2) Kako ovek prihvata religiju? Religija se ne nasleuje bioloki ve drutveno. 3) Kljuno je pitanje kako se religija institucionalizuje u crkve, sekte, denominacije i kultove. 4) Koliko je vernik aktivan u obredima? Moe li se verski obred razumeti kao tenja za drutvenou? 5) Kakve posledice ima ovekovo verovanje na odnose sa drugim ljudima, verama i nacijama? 6) Koje funkcije u ivotu pojedinca i drutva imaju religijske ideje, verovanja i vrednosti? 7) Ko je nosilac religijskog autoriteta? Koja je uloga osnivaa, reformatora, proroka, sveca, svetenika, vraa...? 8) Kakav je odnos religije prema drugim oblastima ivota: privredi, politici, nauci, umetnosti, moralu, obrazovanju, porodici? 9) Zato se religija snanije ivi u seoskim nego u gradskim sredinama i zbog ega nastaju razlike s obzirom na klasnu strukturu, pol, naciju, zanimanje, obrazovanje, poreklo? 10) Koji su oblici kontrole ponaanja vernika?

* Zato to za promene religijskih verovanja, ideja, obreda nisu odluujui samo unutranji inioci neke religije ve i spoljanje drutvene (ne)prilike, a mediji to, po prirodi svog postojanja, belee.

Dakle, ukoliko usvojimo prethodno stanovite, moglo bi se zakljuiti da novinari o religijskim pojavama ne piu samo stoga da bi ih bolje upoznali, ve i da bi, istraujui religiju, vie saznali o drutvu. Prema Connolly Diane (2008 : 1), vesti o religiji su bilo koja informacija u kojoj religija, vera, duhovnost ili religijska etika igraju glavnu ulogu. Bilo koja tema i bilo koja pojava, prezentovana u bilo kojem anru, moe biti religijska vest. 182

Religijski sadraji, smatra Connolly (2008: 1), uvek dotiu auditorijum. Novinari koji prate ovaj sektor istiu da je vie komentara auditorijuma bilo kada su pratili ovaj, nego neke druge sektore. Izvetavanje o religiji je u veini auditorijuma u vrhu njihovih interesovanja, deli mesto sa ratnim izvetajima, o teroru, zdravlju. U celom svetu verski sadraji/verske vesti su se sutinski promenili. Do pre nekoliko godina uglavnom se izvetavalo o duhovnoj i karitativnoj delatnosti crkava i verskih zajednica, godinjicama, praznicima i to najee u specijalizovanim emisijama ili u novinama pri kraju, na mestu koje je bilo odreeno za versku stranu. Kraj milenijuma u sredstvima masovnog komuniciranja obeleen je izrazitom ekspanzijom religijskih sadraja. Urednik asopisa Time H. A. Grunwald sredinom poslednje decenije XX veka (1994, 63) navodi da se religija iz nedeljnog dodatka preselila na prve stranice i prognozira da e verski ratovi, veliki i mali, po svoj prilici narednih decenija sve ee izbijati (...) Sredstva informisanja ove ekstremne sluajeve moraju da razmatraju struno i savesno. Danas je upravo to vreme i medijska situacija je i u svetu i kod nas sasvim drugaija nego pre poslednje decenije XX veka. Pre svega, mnoge zemlje belee veu religijsku raznovrsnost. Posveivanje veri zahteva od modernog pluralistikog drutva da obezbedi u kolama, bolnicama i na radnim mestima prostor za dnevno posveivanje veri. Terorizam, zlostavljanja, finansijske malverzacije dovele su mnoge verske zajednice i crkve na naslovne strane medija. Politika pitanja poput rodne ravnopravnosti sa fokusom na pravima ena, zatim prava na abortus, eutanaziju, prava na istopolni brak, genetski inenjering postala su i znaajna religijska pitanja. Religija je danas jedan od osnovnih uzroka konflikata u svetu. Mnoge crkve su otvorile pitanja svog uea u kreiranju politike obrazovanja, spoljne politike zemlje, sa fokusom prema drugom i drugaijem i uopte svog uea kao aktivnog partnera u vladi. Shodno tom 183

* Hitna vest breaking news, istraivaka reportaa, trend pria, reportaa, portret i analiza, komentar. * Meunarodna, nacionalna i lokalna vest iz politike, sporta, biznisa, obrazovanja, o kriminalu, zabavi, nauci, ivotnom stilu, putovanju, hrani i slino. * Rubrike o jednoj ili vie religija ili njihovoj interakciji, prie o institucionalizovanoj religiji, odnosno vaninstitucionalnim grupama vernika. * Osim u vestima, religija je esta tema i kolumni, komentara, blogova, specijalizovanih emisija.

novom kontekstu, i medijski sektor bi valjalo da menja svoju programsku politiku prema verskim sadrajima jer su oni postali jedna od vodeih tema. Svedoci smo koliko su se prognoze s poetka poslednje decenije XX veka obistinile17. Paket medijskih zakona Srbije prepoznaje znaaj informisanja i o verskim zajednicama pa se tako Zakonom o javnom informisanju (2003) predvia kanjavanje distribucije informacija verske netrpeljivosti (lan 17) i zabranjuje govor mrnje i prema verskim zajednicama (lan 38). Zakon o radiodifuziji (2002) ostvarivanje opteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa definie lanom 78, u kojem se izmeu ostalog navodi da su nosioci javnog radiodifuznog servisa duni da: obezbede odgovarajue vreme za emitovanje sadraja o delovanju udruenja graana i nevladinih organizacija, kao i verskih zajednica; () i da uvaavaju tradicionalni duhovni, istorijski, kulturni, humani i prosvetni znaaj i ulogu crkava i verskih zajednica u drutvu. Meutim, sva istraivanja, iako sporadina18, ukazala su da se mediji na ovim prostorima jo i sad vie bave poukom u veri kao nadometanjem viedecenijskog sveprisutnog ateizma, nego promiljanjem religije kao drutvenog fenomena. Religij ski sadraji su za manje od dve decenije u laikim medijima celog Zapadnog Balkana iz stanja prisilne utnje ula u fazu goto17 Papa Benedikt XVI, prema izvetaju Radio Vatikana (RIM,13. jun 07), rekao je 2007. u vreme letnjeg plenarnog zasedanja Papskog saveta za sredstva javnog informisanja, da se hriani usredsrede na delovanje i razvoj medija. Priznao je da mediji u domove i porodicu donose mnogo korisnih ali takoe i mnogo loih sadraja. Kao odgovor na to, Sveti otac je istakao da na te razliite realnosti treba usmeriti svetlost Hristove istine. Inae, na primer u SAD, naglo je poraslo osnivanje katolikih radio stanica u nekomercijalnom medijskom sektoru tako da se njihov broj pribliava protestantskim koje su u Americi veoma razvijene. Zabeleeno je, prema saoptenju Radio Vatikana, da je u poslednjih godinu dana za 33% porasla prodaja knjiga sa hrianskim sadrajima, tako da je u ukupnoj prodaji knjiga 6,4% onih sa verskim sadrajem. Diane Connolly (2008 :1) navodi da 6 od 10 Amerikanaca smatraju verske sadraje znaajnim za medije. etvrtina internet korisnika traga za informacijama o religiji, a polovina njih o onima o nekoj drugoj, ne sopstvenoj. ene prate verske sadraje u medijima mnogo vie od mukaraca. 18 U strunoj literaturi o ovom tipu javnog informisanja u regionu jugoistone Evrope samo se sporadino pisalo i istraivalo. Kada je re o zemljama Zapadnog Balkana, tanije ex-YU regionu, u zainteresovanosti za ovu temu prednjaili su Novosadska novinarska kola i Mediaplan institut u Sarajevu, kao i sporadino novosadski asopisi: Link - za unapreenje lokalnog elektronskog emitovanja, kao i asopis Religija i tolerancija. U Sloveniji je Mirovni institut u okviru svojih izdanja tretirao i ovu temu (Brankica Petkovi, Sandra Bai-Hrvatin, Lenart J. Kui, Iztok Jurani, Marko Prpi, Roman Kuhar Media for Citizens) a Simona Rakusa, nekadanja novinarka TV Slovenije, magistrirala je 2006. godine s radom o Rimokatolikoj crkvi i RTV Slovenije. Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu na studijskoj grupi urnalistika ima izborni predmet Mediji i verske zajednice. Programi RNS na srpskom

184

vo nasilne poeljnosti sve do brbljave sveprisutnosti. Prije rata, za vrijeme rata i neko vrijeme poslije rata veina novinara je slijedila (redovito nacionalnu) politiku koja je koristila religiju kao dekorativni, folklorni i reklamni izraz svoje demokratinosti i svoje nacionalne privrenosti, ili jo vie kao duhovno (transcendentalno) pokrie posve politikih, nacionalnih (zemaljskih, osvajakih) ciljeva. O religioznosti se nije govorilo kao o datosti ili vrednosti po sebi, nego samo kao o religiji u slubi. Religijske teme, pitanje vjere i nevjere, ili egzistencijalna pitanja u kojima bi religija bila barem jedan od moguih odgovora, ozbiljno se ne tematiziraju (arevi, 2007: 7). Ukoliko se u razmatranju ovog fenomena uzme u obzir kontekst tranzicionog bremena, kao i raspad SFRJ u ratnom konfliktu, pitanje religijskih sadraja u medijima na naem prostoru u to vreme zahtevae mnogo ozbiljniji i suptilniji tretman. Dakle, prvu polovinu poslednje decenije XX veka na prostorima ex-YU ili Zapadnog Balkana, kako se sve ee geografski odreuje teritorija koju je pokrivala nekadanja SFRJ, izmeu ostalog, obeleavaju sledei faktori: 1) veliko otvaranje crkava ka medijima; 2) srpske drave ka crkvi i to najoiglednije Srpskoj pravoslavnoj, hrvatske drave Rimokatolikoj, a bosanske Islamskoj verskoj zajednici;

i maarskom jeziku, osim versko-obrazovnih, negovali su versko-informativne i versko-zabavne sadraje. Svi programi Radio Novog Sada, osim srpskog, imali su tada (poslednje decenije XX veka) stalne verske emisije. Emituju se uglavnom nedeljom. Emisije su magazinskog tipa, nominalni urednici su profesionalni novinari ali emisije osmiljavaju i realizuju svetenici uz medijsku pomo novinara. Sve emisije, osim Universul kredintei na rumunskom jeziku, jednokonfesionalne su, tanije, bave se samo problematikom crkve kojoj pripada veina stanovnitva kojem je program na jeziku narodnosti namenjen. Na slovakom jeziku, to su Slovaka evangelistika i Baptistika crkva; na rusinskom, Grkokatolika crkva, na maarskom, Rimokatolika i Reformatska crkva. Emisiju na rumunskom jeziku osmiljava, ureuje, priprema i realizuje profesionalni novinar tako da je ona ne samo pravoslavna ve se bavi i drugim verama prisutnim na tlu Vojvodine. Do 1993. na programu na srpskom jeziku postojale su dve emisije okrenute samo Srpskoj pravoslavnoj crkvi: teoloki radio-asopis Soslovije i popularni verski radio-magazin Zemlja ivih. Obe emisije su ukinute, bez obrazloenja, kada se 1993. promenila dravna politika prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Na Televiziji Novi Sad verske emisije postoje samo na srpskom i na maarskom jeziku. Osim toga, povodom znaajnih praznika (Boi, Uskrs) intervjui i poslanice verskih slubenika emituju se u udarnim terminima dravnih RTV kanala. Podsetimo, prvi put su 1990. radio i televizija prenosili Boino jutrenje i liturgiju, kao i Uskrnje jutrenje i liturgiju. Te godine poele su da se emituju i stalne verske emisije u elektronskim medijima. Belee se svi dogaaji u vezi s aktivnostima SPC i delimino RKC i njihovih pojedinih, medijski veoma propraenih, velikodostojnika.

185

Rezultat otvaranja drave prema crkvi, crkve prema dravi, kao i verskih sukoba na teritoriji prethodne Jugoslavije, ogleda se i u pokretanju verskih emisija u takozvanim matinim jugoslovenskim RTV centrima, u dravnocentrinim elektronskim medijima, a samo sporadino u takozvanim nezavisnim, odnosno trinocentrinim medijima. Religijske ideje (verovanja i obredi) pomau pojedincima i grupama da se prilagode i na one situacije u ivotu koje su nabijene strahom, neizvesnou, opasnou nevoljama svake vreste (unji, 1984, 175).To se dogodilo u SFRJ upravo u vreme raspada i rata praenih tekom ekonomskom situacijom i meunarodnom izolacijom. Radio-televizija Novi Sad (RTV NS) je meu prvima u okviru Jugoslovenske radiotelevizije uvela verske sadraje u informativni, zabavni i obrazovni program. Specifinost ovog RTV centra je u tome to je tada program emitovao na pet jezika (srpskom, maarskom, rumunskom, rusinskom i slovakom) tako da odraava vienacionalnu strukturu stanovnitva Vojvodine. Prve verske emisije emitovao je Radio Novi Sad (RNS), program na maarskom jeziku, poetkom devedesetih da bi ubrzo i na ostalim jezicima krenule emisije, uglavnom versko-obrazovnog sadraja, tipa veronauke. Na temeljima tih radijskih i televizijskih emisija koje su skoro dve decenije, manje ili vie, ostvarivale komunikativne potrebe graanstva u sferi vere kao religijskom obliku verovanja, trebalo bi razmiljati o novom nainu posredovanja religij skih sadraja jer je, koliko god spora, ipak u punom zamahu, transformacija Radio-televizije Novi Sad u Javni servis Vojvodine, ime ova medijska kua dobija sasvim drugaije, mnogo zahtevnije zadatke i u pogledu novih sadraja i u pogledu novih naina njihovog prezentovanja (anrovi, nova tehniko-tehnoloka reenja, novi dizajn). Podseamo, zadatak javnog servisa je da ostvaruje informativnu, obrazovnu i zabavnu medijsku funkciju. Ne ograniavajui se, dakle, iskljuivo na informativni program, zadatak javnog servisa je da produkuje i popularni program koji mora da zadovoljava profesionalne standarde visokog kvaliteta, ali i kvalitetne programe koji e biti prezentovani na popularan nain.Elektronski mediji treba da postavljaju standard dobrog ukusa, a ne da budu samo njegov posrednik: onaj ko se hvali da daje ono to on misli da javnost eli esto stvara lanu i nerealnu potrebu za niim standardima koje je on sad u stanju da 186

3) rat u dvema republikama prethodne Jugoslavije, esto okarakterisan kao verski; 4) istovremeno i jaanje ekumenskog pokreta na prostorima prethodne Jugoslavije prema kojem se razliite crkve i verske zajednice razliito ponaaju, i eksplicitno i implicitno.

zadovolji (Mek Kvin 2000: 257). Donatan Pauel, kontrolor programa BBC-ja, u intervjuu iz 1989. izmeu ostalog objanjava: Radio-difuzija u javnoj slubi pokuava da proizvede kvalitetne popularne emisije. Ona daje za pravo ljudskom iskustvu. Ona se ne bavi samo stereotipima. Ona poboljava kvalitet ivota ljudi. Njeni programski anrovi odraavaju sloenost ljudskih bia (Mek Kvin, 2000). U ovom trenutku (februar 2008) celom regionu nedostaje sveobuhvatna analiza sadraja laikih medija tipa javni servis u kontekstu religijskih pitanja, ali i verskih tampanih medija, odnosno verskih elektronskih medija. Analiza bi doprinela da se to bolje ostvari komunikativna praksa u religijskom sektoru i danas obremenjena istim stereotipima koje je imala na poetku poslednje decenije XX veka, u vreme velikog, nekritikog, otvaranja medija prema crkvama i verskim zajednicama. Svrha ove studije je u tome da, barem fragmentarno, zadovolji potrebu za analizom sadraja emitovanih religijskih tema u javnom servisu, na primeru Radio-televizije Vojvodine kao pokrajinskog emitera od javnog znaaja. Sama injenica da je re o multikonfesionalnoj pokrajini iju teritoriju pokriva regionalni javni servis, koji ima zadatak da verski pluralizam odraava u svom programu, daje dodatni znaaj ovom istraivanju. 1.2. Metod, korpus Osnovna metoda je kvantitativno-kvalitativna analiza sadraja specijalizovanih radijskih i televizijskih emisija verskog sadraja na Radio-televiziji Vojvodine, pokrajinskom javnom servisu. Korpus obuhvata po etiri emisije za radijski program na srpskom, rusinskom i maarskom jeziku, kao i 3 emisije na rumunskom. Na maarskom jeziku postoje tri razliite verske emisije koje se emituju po odreenom redosledu tokom meseca: emisija o Rimokatolikoj crkvi (dve meseno), Reformatskoj crkvi i Evangelistiko-luteranskoj hrianskoj crkvi (po jedna meseno). Televizijska emisija postoji samo na maarskom jeziku. Emituje se jednom meseno. Ceo korpus ini 16 emisija u ukupnoj duini od 37.980 sekundi (633 minuta) u okviru kojih je emitovano ukupno 208 samostalnih odseaka (govornih i muzikih). Radijske emisije na srpskom i rusinskom traju po 30 minuta. Sve ostale emisije traju 55 60 minuta. 187

Na srpskom19, romskom, slovakom i rumunskom jeziku Televizija Javnog servisa Vojvodine ne emituje ni jednu stalnu emisiju u celosti sa verskim sadrajem. U nekim drugim emisijama, s vremena na vreme, postoje pojedinane rubrike sa religijskom tematikom. Jedinica analize je samostalni odseak koji podrazumeva zaokrueni muziki i govorni sadraj. Preciznije reeno, govorni sadraj izmeu dve muzike numere ili zaokruena, samostalna muzika numera. Kodeks za analizu je bio izrazito sloen. Autorka dr Jovanka Mati je sainila veoma razuen model koji omoguuje da se sve eventualne finese mogu uoiti u analizi s obzirom na svu sloenost multikonfesionalnog drutva koje bi trebalo da se pretoi u medijskom javnom servisu. Ovaj kodeks je ujedno i dobar model za druga, dobrodola istraivanja u ijem sreditu bi bili verski sadraji u laikim medijima.

2) NAZIV EMISIJE: Pored naziva, navesti dominirajuu crkvu ili versku zajednicu (npr. Soslovije SPC). Ako emisija govori o vie crkava i verskih zajednica, navesti ekumenska.

1) MEDIJ: 1. Radio 2. Televizija

KODEKS ZA ANALIZU RADIO I TV PROGRAMA20 - EMISIJE O VERI -

188

19 Valja podsetiti da je prvi veoma uspean serijal verskih edukativnih emisija od stotinu epizoda Bukvar pravoslavlja, devedesetih realizovala Televizija Novi Sad, program na srpskom jeziku u saradnji sa Eparhijom bakom. Nakon toga, emitovane su jo nekolike verske emisije od kojih su Bogotraitelji postigli takoe zavidan uspeh. 20 Zahvaljujem svim monitorima (Miroslav Kevedi, Itvan Kolar, Dejan Pralica, Laura Spariosu i uana Serene) na njihovom predanom radu i uspenom reavanju problema i nedoumica u kodiranju veoma sloenih medijskih autputa, kao i na njihovoj saradnji i sugestijama u analizi medijskog diskursa radijskih i televizijskih emisija sa verskim sadrajem.

3) DATUM (06.11.2007) 4) DAN U SEDMICI (ponedeljak, utorak, sreda...) 5) REDNI BROJ PRILOGA (1,2,3,4...) 6) DUINA PRILOGA (u sekundama): MERI SE SVAKI PRILOG Govorni prilog moe biti podeljen u vie delova, isprekidanih muzikom. Meri se kao jedan, ali se u njemu registruju svi subjekti koji govore. 7) ANR: 1. vest (neautorski tekst koji ita voditelj, spiker) 2. autorski izvetaj (jasno naznaen autor-izveta) 3. snimljena izjava (eventualno sa uvodom voditelja) 4. intervju 5. kritika, prikaz dela (muzika, knjievna, pozorina, likovna) 6. reportaa (o dogaaju, ljudima...) 7. komentar (razliito od kritike) 8. tematski prilog analitiki 9. versko predavanje (emitovano bez novinarske intervencije) 10. tekst iz literature (verska/duhovna), 11. tekst iz literature (mitovi/legende), 12. poslanice, saoptenja 13. drugo, ta: 8) AUDIO/VIZUELNA PREZENTACIJA (ta se uje,vidi): 1. radio/TV lice (voditelj, spiker, novinar, dopisnik, svetenik ili monah/monahinja u ulozi voditelja) 2. slajd, mapa, tabela, grafikon 3. arhivski snimak (od pre, ili snimak grada, ulica, verskih objekata, verskih knjiga) 4. aktuelni video snimak nemi 189

9) POVOD 1. aktuelni dogaaj ili budui dogaaj (verski praznici, verski kalendar, poseta verskih velikodostojnika iz drugih zemalja, odnosno drugih crkava...) 2. pseudo dogaaj (predstavljanje verskih knjiga, asopisa, konf. za novinare kojima se najavljuju verski ili drugi dogaaji, itanje poslanica) 3. medijska inicijativa 10) LOKACIJA mesto dogaaja 1. svet 2. ex-YU zemlje (Slov, Hrv, Bosna, Maked, CG) 3. matine drave manjina (Maarska, Rumunija, Slovaka, Ukrajina) 4. Beograd 5. Novi Sad 6. druga mesta u Srbiji 7. druga mesta u Vojvodini 8. neidentifikovano (nejasno) 9. Vojvodina 10. cela Srbija 11. drugo, ta: 11) AUTOR PRILOGA 1. novinar ime 2. voditelj ime 3. verski slubenik

5. aktuelni audio/video snimak tonski 6. neto drugo, ta: (direktan prenos, snimanje u studiju)

190

4. nezavisna verska produkcija 5. nezavisna laika produkcija 12) Duina trajanja govora jednog subjekta u sekundama 13) SUBJEKT nosilac radnje (o ijim aktivnostima se govori) ili stava. Posebno se kodira ako je subjekt druge nacionalnosti osim srpske. 1. Strani i meunarodni subjekti (bilo koje vrste), iz ex-YU, iz matinih zemalja 2. Republiki organi vlasti i funkcioneri 3. Pokrajinski i lokalni organi vlasti i funkcioneri 4. Partijski subjekti (organi stranke, funkcioneri, poslanici) 5. Nevladine organizacije koje nemaju veze s verom 6. Religijski, analitiari, kritiari (filozofi, sociolozi religije, psiholozi religije, publicisti, knjievnici) 7. Verski subjekti crkva, verska zajednica, vernici u celini 8. Verski slubenici visokog statusa (papa, patrijarh, episkop, biskup, mitropolit, egzarh, arhiepiskop, vikar, monsinjor) 9. Verski slubenici srednjeg statusa (svetenik, akon, protoakon, protojerej, stavrofor, gvardijan, iguman, arhimandrit, pastor, propovednik) 10. Verski slubenici niskog statusa monasi, kalueri 11. Verski subjekti ene (monahinje, kaluerice, igumanije, asne sestre, svetenice) 12. Verouitelji i teolozi (profesori verskih kola i fakulteta) 11. Verski subjekti umetnici (ikonopisci, horovoe, orguljai) 12. Verske organizacije (npr. Hrianski kulturni centar, EHO: ekumenska humanitarna organizacija, Fokolari, Udruenje Marija 13. Pripadnik/ci neke druge verske zajednice ili crkve (napisati koje u napomeni) 14. Novinar-izveta (iz datog medija) 15. Drugi, ko: (graani) 191

14) PERSONALIZACIJA SUBJEKTA (nosioca radnje ili stava): 15) TEMA 1. Aktuleni verski dogaaj (manifestacija): 1-1. dan iz kalendara 1-2. bogosluenje 1-3. propoved/homilija 1-4. susreti velikodostojnika 1-5. zasedanje crkvenih tela - organa upravljanja: sabora, sinoda, nadbiskupske-biskupske konferencije, skuptina 1-6. promocija verskih knjiga 1-7. verski susreti (Teze: susret mladih hriana Evrope i tome sl.) 1-8. obrazovanje (verske kole, veronauka u laikim kolama) 1-9. negovanje obiaja, tradicije, 1-10. kombinovani dogaaj 1-11. ekumenski dogaaj 2. Priprema verskog dogaaja (najava) 3. Aktivnost/i verske zajednice/ crkve osim humanitarnih 4. Humanitarni rad verskih zajednica i crkava i njihovih monakih redova (karitativna delatnost) 5. Portret duhovnika, proroka,kaluera, monaha, monahinje (ivog) 6. Portret svetaca ili osobe iz istorije crkava i verskih zajednica (npr. Martin Luter) 7. Pojedinano delo u oblasti verske kulture 8. Aktuelno stanje u crkvama i verskim zajednicama, poloaj crkava i verskih zajednica, unutranji sukobi 9. Dravna politika prema veri (odnos drave i crkava i verskih zajednica, izmena Zakona o verskim zajednicama, izgradnja verskih objekata) 10. Odnosi izmeu razliitih crkava-zajednica (Srpska i Crnogorska pravoslavna crkva; SPC i protestanske crkve...) 192

11. Verska saradnja sa svetom 12. In memoriam 13. Verska (ne)tolerancija saradnja, ili napadi na verske objekte i groblja, napadi na verske slubenike 14. Kriminal i korupcija (sudski procesi protiv verskih slubenika) 15. Svedoenja o veri (spoznanje Boga i tome sl.) 16. Uputstva za praktikovanje vere (kako primenjivati post, kako se pripremiti za ispovest i kad se ispovedati, krizma, krtenje i tome sl.) 17. Kuvar recepti za jela koja su verski motivisana (za post, slavu) 18. Zajednika molitva 19. Propoved kao uvodnik ili zavretak emisije 20. Drugo, ta: 16) AKTER drutvena grupa ili pojedinac o kome govori subjekt = objekt ocenjivanja samo ako je konktest u kome se o akteru govori pozitivan-negativan 1. Strani i medjunarodni subjekti (bilo koje vrste), iz ex-YU, iz matinih zemalja 2. Republiki organi vlasti i funkcioneri 3. Pokrajinski i lokalni organi vlasti i funkcioneri 4. Partijski subjekti (organi stranke, funkcioneri, poslanici) 5. Nevladine organizacije koje nemaju veze sa verom 6. Religijski, analitiari, kritiari (filozofi, sociolozi religije, psiholozi religije, publicisti, knjievnici..) 7. Verski subjekti crkva, verska zajednica, vernici u celini 8a. Verski slubenici visokog statusa (papa, patrijarh, episkop, biskup, mitropolit, egzarh, arhiepiskop, vikar, monsinjor) 8b. Verski slubenici srednjeg statusa (svetenici, akoni, protoakon, protojerej, stavrofor, gvardijan, iguman, arhimandrit, pastor, propovednik) 8c. Verski slubenici niskog statusa monasi, kalueri 193

9. Verski subjekti ene (monahinje, kaluerice, igumanije, asne sestre, svetenice) 10. Verouitelji i teolozi (profesori verskih kola i fakulteta) 11. Verski subjekti umetnici (ikonopisci, horovoe, orguljai) 12. Verske organizacije (npr. Hrianski kulturni centar, EHO: ekumenska humanitarna organizacija, Fokolari, Udruenje Marija 13. Pripadnik/ci neke druge verske zajednice ili crkve (napisati koje u napomeni) 14. Novinar-izveta (iz datog medija) 15. Drugi, ko: (graani.) 17) PERSONALIZACIJA AKTERA (objekta): Kao kod subjekta 18) VREDNOSNI KONTEKST U KOJI SU POSTAVLJENI AKTERI: 1. pozitivan 2. negativan 3. i pozitivan i negativan 19) MUZIKA: 1. duhovna muzika iskljuivo dominirajue verske zajednice kojoj je posveena emisija 2. razliita duhovna muzika 3. ambijentalna muzika 20) NAPOMENE: 2.1. Uvodne napomene U ovom poglavlju elimo da ukaemo na to da je ponuda verskih emisija u Javnom servisu Vojvodine u posmatranom periodu bila veoma skromna, na ta ukazuje analiza uzorkovanog korpusa. Tradicija od gotovo dve decenije postojanja verskih emisija u radijskim i televizijskim programima RTV NS, a sada Javnog servisa Vojvodine, nije doprinela da ponuda ovih 194 2. Analiza empirijskog materijala

sadraja bude vea. Naprotiv, ona je osiromaena u tom periodu obremenjenom razliitim dnevnopolitiki uslovljenim odnosom drave prema crkvama i verskim zajednicama, kao i crkava i verskih zajednica prema dravi. Iz pojedinih televizijskih programa nestale su verske emisije i povremeno su postojali pokuaji da se one obnove. U vreme uzorkovanja materijala, na primer, nijedna emisija nije emitovana na programu na srpskom jeziku. U analizi korpusa pratiemo kategorije definisane kodeksom. 2.2.1. Naziv emisije Soslovije (radijski program na srpskom jeziku SPC), Epifani (radijski program na rumunskom jeziku RPC), Hleb na nasuni (radijski program na rusinskom jeziku Grkokatolika crkva), Vasrnapi harangsz/Nedeljni zvonar (radijski program na maarskom jeziku Katolika crkva), rmhr/Radosna vest (radijski program na maarskom jeziku Reformatska crkva), Verska emisija Evangelistike luteranske hrianske crkve (radijski program na maarskom jeziku nema zaseban naslov). Vallsi msor/Verska emisija RTV na maarskom jeziku. Naslovi verskih emisija koje se emituju na programima Radio Novog Sada eksplicitno ukazuju ve na nivou denotacije da je re o religijskom programu i na neki nain nagovetavaju da e u njima pre biti rei o pouci u veri nego o pouci o veri. Soslovije, stara crkvenoslovenska re koja znai govoriti skupa, razumeti se u zajednitvu, istie sabornost na kojoj insistira Srpska pravoslavna crkva. Epifani u pravoslavlju podrazumevaju Bogojavljenje, tj. dolazak spasitelja meu ljude. Hleb na nasuni je deo temeljne hrianske molitve Oenaa: Oe na, koji si na nebesima, da je sveto Ime Tvoje, da doe Carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao i na nebu; Hleb na nasuni daj nam danas...; Vasrnapi harangsz/Nedeljni zvonar Zvona u hrianstvu imaju poseban simboliki znaaj tako da je zvono est element u nazivima medija. Na primer, Subotika biskupija izdaje novine Zvono, Grkokatolika crkva Novosadski dzvoni itd. Simbolika je konotativna: kako se zvonom oglaava javno pozivanje vernika u hramove da bi svoju veru praktikovali, tako su i mediji sredstvo za javno oglaavanje praktikovanja vere, preko sredstava za masovno komuniciranje. 195 2.2. Rezultati analize

rmhr/Radosna vest je jo jedan pojam u hrianstvu koji se esto upotrebljava za imenovanje razliitih verskih delatnosti, na primer izdavakih kua, asopisa i tome sl. Jevanelje je u prevodu: radosna vest, znai da je Bog utelovio sebe u oveka i da je proiveo kao Bogoovek umesto ljudskih bia savreni ivot oveka i umro smru grenika umesto oveka. Radosna vest, koju treba nositi o Isusu Hristu, smatraju hriani, jeste da je Hrist vaskrsao i da je iv na Nebu i da posreduje za oveka. 2.2.2. Dan u sedmici Sve posmatrane radijske emisije objavljuju se nedeljom. Nedelja je sedmi dan, dan za odmor i praktikovanje vere i uestvovanje u bogosluenju, dakle odlazak u crkvu. Mediji su danas postali prvorazredni konkurenti osmiljavanju ljudskog ivota to ga prua crkva. Evo kako to definie jedan dananji istaknuti teolog medija: Diljem svijeta nastaje nova vrsta religioznosti koja se, njoj svojstvenom racionalnou, stavlja na mjesto tradicionalne pobonosti, te zahtjeva poloaj koji se potpuno moe usporediti s naslijeenim poloajem crkve. Umjesto osporavanoga extra ecclesiam nulla salus, vrijedi danas samo po sebi razumljiva ispovjest extra media nulla salus... Danas televizor zamenjuje mnogim ljudima kuni oltar u stanu; mesto to je pripadalo Boijoj poruci, koja je dola poslanjem crkve misijom, zauzela je televizija koja dolazi e-misijom (Harmat, 2004: 143, 145). Televizijska emisija na maarskom jeziku jedina je koja se emituje ponedeljkom od 21.00h. Odabir ovog termina je neuobiajen jer je re o udarnom TV- vremenu koje je rezervisano ili za politiki tok-ou ili za filmski i serijski program. Ovo bi se moglo tumaiti kao termin utvren za drutvene teme pa tako jednom meseno na red dolazi i religija. 2.2.3. Redni broj priloga i duina priloga (u sekundama) Duina priloga podrazumeva jedan sadraj od najave do odjave. Govorni prilog moe biti podeljen u vie delova, isprekidanih muzikom ukoliko su tema i akter, odnosno autor isti. Meri se u sekundama kao jedan, ali se u njemu registruju svi subjekti koji govore. 196

U veini posmatranih emisija prilozi su neujednaene duine, nema vremenskog balansa izmeu muzike i govora, to naruava dinaminost unutar emisije. Neki prilozi su veoma dugi za radijsko razumevanje vremena emitovanja. Podsetimo da je jedna od performansi radija i to da ovaj medij zbog svoje jednodimenzionalnosti (nedostaje vizuelna komponenta u komunikaciji sa auditorijumom) ne trpi due govorne odseke jednog te istog glasa. To je najizraenije u emisijama koje realizuju same crkve/verske zajednice u kojima je uticaj novinara izrazito mali. Na primer, radijska emisija na maarskom jeziku 11.11.2007, koja prati delovanje Reformatske crkve, emitovala je 3.243 sekunde snimka kompletne mise po modelu odloenog prenosa, kao jedini sadraj. Ovo se moe smatrati i oekivanim nalazom jer su i druga istraivanja uoila da verski slubenici nemaju dovoljno novinarskih vetina za kreiranje emisija u elektronskim medijima. U tim emisijama se preferiraju samo sadraj i struna/teoloka znanja, a ne i nain medijske prezentacije. Meutim, moe se smatrati manje oekivanim to to je isti model uoen i u pojedinim, ali mnogo ree, radijskim emisijama koje su uredili i realizovali novinari. Na primer, u emisiji na rusinskom jeziku Hleb na nasuni voditelj ita prilog duine 1.068 sekundi o itiju svetog Dimitrija. Iako je u proseku svakih 120-180 sekundi tekst prekidan muzikom, sutinski se nije dobilo nita u dinaminosti i radiofoninosti. Isti sluaj je i u radijskoj emisiji na rumunskom jeziku u kojoj voditeljka ita priu o Joni 1781 sekund, a ostatak emisije, koja ukupno traje 55 minuta (3300 sekundi) ide muzika. Disbalans u trajanju samostalnih odseaka u emisiji uoen je i u Sosloviju, radijskoj emisiji na srpskom jeziku. Na primer, u emisiji objavljenoj 18.11.2007. voditeljska najava rubrike traje 13 sekundi, a emitovana duina inserta jednog govornika je 821 sekunda. Jedna muzika numera traje 154 sekunde, naredna 334, a na kraju svega 45 sekundi. Ovako nesrazmerno plasi rani sadraj ukazuje da emisija nema reditelja niti je sam urednik vian kreiranju radijske emisije. Srazmera muzike i teksta, odnosno trajanja i broja rubrika u pojedinanim emisijama iz istog jezikog/programskog korpusa je razliita. Na primer, jedna emisija na maarskom ima 18 samostalnih odseaka, druga 4, trea 29, a etvrta uzorkovana 20 odseaka. Slino je i sa emisijama na drugim jezicima. Ovi podaci takoe ukazuju na to da ne postoji vrsta ureivaka koncepcija i da se sadraji emituju stihijski, bez ozbiljnog planiranja. 197

2.2.4. anr i audio/vizuelna prezentacija Upotrebljeni anrovi u verskim emisijama mogu se podeliti u dve grupe: a) nenovinarski i b) novinarski. Valja naglasiti da su nenovinarski anrovi osobenost verskih emisija, jer one osim informativne imaju jo i naglaeno obrazovnu funkciju na kojoj se ak u svim uzorkovanim emisijama insistira. a) U kodeksu je definisano 5 nenovinarskih anrova. U posmatranom korpusu najei su: propovedi; molitve; itanje teksta iz verske/duhovne literature; versko predavanje (emitovano bez novinarske intervencije); igrokaz (samo u jednom sluaju, 4. 11. 2007. u radijskoj emisiji Vasrnapi harangsz) pripadnika organizacije izviaa iz Temerina, u kojem oni govore o ivotu sv. Imrea, prestolonaslednika sv.Itvana, prvog maarskog kralja, koji je utemeljio dravu, ali i hrianstvo u maarskom narodu, kazuju se legende iz njihovog ivota, odvojene muzikim pasaima. b) Od novinarskih anrova u kodeksu je identifikovano osam. U korpusu su prisutni: izvetaj, izjava sa novinarskom najavom i odloeni skraeni direktni prenos sa elementima TV/radio paketa, odnosno kratke reportae. Novinarski anrovi su retki. Od ukupno 208 samostalnih odseaka (govornih i muzikih) kodiranih u 16 uzorkovanih emisija verskog sadraja Radija i Televizije Vojvodine samo 1,44% se moe smatrati novinarskim anrom. U televizijskoj emisiji na maarskom jeziku (5.11.2007) i radijskim emisijama na rusinskom i srpskom jeziku zabeleen je jedan odloeni, skraeni, direktan prenos sa elementima TV paketa sa aktuelnog dogaaja i tri izjave povodom aktuelnog dogaaja. Re je o izvetaju sa sveanosti iz Subotice, povodom 490. godinjice reformacije. Prilog se sastoji od delova bogosluenja, propovedi, duhovnih pesama (u sklopu bogosluenja), blagoslova od svih prisutnih poglavara. Posle bogosluenja, ispred crkve u prisustvu svih poglavara, otkrivanje bista, sa prigodnim govorom. Drugi dogaaj obraen u formi izvetaja u ovom periodu je seminar Grkokatolike crkve u Ruskom Krsturu o deset bojih zapovesti (U Ruskom Krsturu odran je meunarodni seminar na temu deset bojih zapovesti. Seminar je otvorio vladika Georgij Dudar, a bili su prisutni i gosti iz Makedonije i Bugarske. Budui da vernici malo znaju o ovim bratskim crkvama, bilo je vie rei o njima, a govoreno je i o temi samog seminara); kao i zbor Peanaca u Beogradu, povodom obnavljanja manastira Zoite iz XIV veka u kojem su uvani delovi motiju svetih Kozme i Damjana do 1999, kada je manastir spaljen, monasi su evakuisani a moti prenesene u manastir Sopoane. Povodom skupa Peanaca, u emisiji Soslovije emitovane su dve izjave govornika na zboru u Beogradu: vladike lipljanskog Teodosija i mitropolita Amfilohija Radovia. 198

2.2.5. Povod, lokacija Povod je najee medijska inicijativa, to se smatra uzornim planiranjem medijskih sadraja, ali u ovom sluaju to ne podrazumeva novinarska istraivanja tema i pojava ve itanje verske literature/svetih knjiga. Aktuelni dogaaj je u ovom sluaju odloeni prenos mise, odnosno verski praznik koji pada u vreme izmeu dva emitovanja (najee u korpusu), to se ne moe smatrati ba medijski aktuelnim. U posmatranom periodu jedini kodirani istinski aktuelni medijski dogaaji su zbor Peanaca u Beogradu, seminar o 10 bojih zapovesti u Ruskom Krsturu, sa gostima iz Makedonije i Bugarske i obeleavanje 490 godina reformacije. Oni su dobili prostor samo u emisijama koje prate crkvu/versku zajednicu koja je dogaaj organizovala (radijska i televizijska). Ni u jednoj 199

Dakle, u posmatranom periodu od svih uzorkovanih emisija jedino se u ova tri priloga jasno uoava novinarska i rediteljska angaovanost, uz profesionalno uvaavanje performansi radija i televizije kao sloenog elektronskog medija. Ovaj nalaz jasno pokazuje da su verske emisije profesionalno slabo kapacitirane i kada ih realizuju redakcijski novinari i kada ih pripremaju same verske zajednice, a emituje Javni servis. Ovako skromna, uglavnom nemedijska, anrovska struktura uzrokuje nisku radiofoninost jer nema dovoljno terenskih snimaka aktera i okruenja. Ukoliko su prisutni, ne ispunjavaju visoke tehnike standarde uzorkovanja zvuka, emisija je glasovno jednolina (najee voditelj ita tekst u studiju). ak i kada je uinjen napor da se na terenu snime akteri (leenje narkomana u objektima SPC), u emisiji od 11.11.2007, izostali su dodatni profesionalni trud i kreativnost da bi se dobijeni materijal uredio po modelu radijske dokumentarne reportae, za ta je bilo dovoljno tonskog materijala. Poruka posredovana radijom ostala je uskraena za mogue konotacijsko dekodiranje svojstveno umetnikim medijskim prezentacijama i time su procesi empatije, identifikacije i projekcije sa akterima ostali nedomaeni. Osnovni zakljuak je da u uzorkovanim radijskim emisijama nema anrova modernog radija, poput intervjua, reportaa, ivih ukljuenja, na primer sa misa i bogosluenja, razgovora sa vernicima tipa ankete ili telefonskog ukljuivanja u program, kojima se obezbeuje interakcija sa auditorijumom. Sve emisije su unapred snimljene i veoma statine. O televizijskim emisijama, na osnovu samo jedne uzorkovane (emituje se samo jednom meseno), u ovom korpusu ne mogu se donositi nikakvi analitiki zakljuci.

drugoj emisiji na nekom od radijskih programa na drugom manjinskom ili veinskom jeziku ovi sadraji nisu dobili medijsko vreme. Tanije, nisu prepoznati od urednika kao vesti vredne medijske panje iako su akteri, posebno obeleavanja reformacije i seminara u Ruskom Krsturu, bili i predstavnici nekih drugih crkava. Dakle, dogaaji su imali ekumenski predznak, to bi, po automatizmu, trebalo da ih preporui za sve verske emisije na svim jezicima programa Javnog servisa Vojvodine jer on pokriva podruje koje je obeleeno multikonfesionalnou. Razlozi za ovakvo medijsko delovanje mogli bi da se nau u: 1) nedovoljno minucioznom planiranju kako na nivou celokupnog Radio Novog Sada kao emitera, tako i pojedinanih jezikih programa, pa sve do nivoa emisije kao jednog od segmenata ukupnog radijskog autputa; 2) pojedinanim koncepcijama radijskih emisija koje ne angauju dovoljno novinarskih kapaciteta i bave se samo takozvanim sporovoznim, odnosno svevremenskim temama; 3) neprofesionalnosti urednika, novinara ili crkvenih osoba koje emisiju realizuju; 4) nepoznavanju religijskog sektora u celini i zadravanju samo na delovanju crkve, odnosno verske zajednice koja uobiajeno dominira u emisiji.

Lokacija je u direktnoj korelaciji sa povodom tako da je ona dominantno neidentifikovana ili je re o podruju Vojvodine na kojem deluju crkve i verske zajednice o kojima se u emisijama saoptava, odnosno o mestima u kojima su iveli sveci ili su znaajna po nekom dogaaju u vezi sa hrianstvom. 2.2.6. Autor priloga U laikim medijima, praksa pokazuje, verske sadraje obrauju:

a) novinari, b) svetenici/verouitelji crkava iju delatnost prati odreeni medij. 200

Nakon viedecenijske sistematske ateizacije, kada nije bilo mogue objaviti u laikim medijima nita o crkvama i verskim zajednicama, osim, veoma retko, skandala i povrede moralnih normi od strane verskih slubenika, sasvim je realno to, posle naglog otvaranja drave prema crkvama i crkava prema dravi, ni u medijskom sektoru nije bilo adekvatno obrazovanih novinara za praenje religijskih fenomena. Mediji su stoga pribegavali jednoj od najlakih mogunosti, ustupanju laikog medijskog prostora verskim slubenicima koji takoe decenijama nisu imali proaktivan dodir s medijima te tako nisu stekli praksu u ovoj oblasti. Dakle, u vremenu kada su laiki mediji nekritiki preplavljeni verskim sadrajima, s jedne strane postoje novinari profesionalci bez ozbiljnijih religijskih znanja, a s druge, verski slubenici bez ozbiljnijih novinarskih znanja. Rezultat je uglavnom loe informisanje o religijskom sektoru u laikim medijima. U proteklih gotovo dvadeset godina ova poetna situacija se nije mnogo izmenila. Novinari (iako informisaniji o pitanjima iz religijskog sektora) jo nisu dovoljno osnaeni da bi se istraivaki bavili odnosima drave i crkve, te drutva i religije. Verski slubenici/katehete iako su stekli izvesna znanja i iskustvo u novinarskom radu, jo nisu dovoljno medijski profesionalci. Javni servis Vojvodine u programu neguje oba pristupa. Radijske emisije na maarskom jeziku ureuju i vode verski slubenici svetenik Reformatske crkve Elemer Boto i rimokatoliki svetenik Laslo Suni. Ne zna se ko je voditelj u emisiji koju priprema Evangelistika luteranska hrianska crkva, ali se realno moe pretpostaviti da je svetenik. Urednica radijske emisije na rumunskom jeziku je novinarka. Televi zijska verska emisija na maarskom jeziku za urednika i voditelja ima novinara, a saradnica je novinarka, urednici radijskih emisija na rusinskom i na srpskom su novinari. Nezavisne produkcije, ni verske ni laike, jo ne nude specijalizovane religijske emisije za elektronske laike medije. Rezultat analize korpusa ukazuje da ni jedna od ponuenih emisija sa religijskim sadrajem ne zadovoljava visoke profesionalne standarde koje po zakonu mora da neguje javni servis. Smatramo da bi reenje za javni servis bilo: ili javnim konkursom odabrani serijali nezavisnih produkcija, ili specijalizacija pojedinih novinara koji imaju afinitet za praenje religijskog sektora, odnosno da verski slubenici koji su zadueni za saradnju sa medijima prou specijalistike medijske studije ili drugi vid specijalizovane doedukacije za novinarski posao. 201

2.2.7. Subjekt - nosilac radnje, personalizacija subjekta, akter i personalizacija aktera Ove kategorije su u kodiranju korpusa bile najkontroverznije. Naime, najee je i subjekt i akter obeleen kao drugi ko i tada bi to u personalizaciji bio Hrist, Bog, sveci (Stefan Deanski, Joanikije Deviki, Kozma i Damjan), graani (narkomanov brat, bivi narkoman), odnosno verska zajednica (npr: Zajednica Zemlja ivih pri manastiru Kovilj, monasi u kosovskim manastirima). Poto je u korpusu kodirano malo aktuelnih dogaaja bilo je isto tako malo i aktera i subjekata koji su nosioci odluivanja kako u drutvu tako i u crkvama i verskim zajednicama, odnosno centri moi od kojih zavisi dnevna verska ili politika praksa. Na primer, sve ovde navedene linosti bile su akteri u samo tri priloga u radijskoj emisiji na srpskom jeziku Soslovije, na rusinskom Hleb na nasuni i u verskoj televizijskoj emisiji na maarskom jeziku: mitropolit Amfilohije Radovi, episkop lipljanski Teodosije, baki Irinej Bulovi, beogradski nadbiskup RKC Stanislav Hoevar, banatski biskup RKC Huvar Laslo, slovaki evangelistiki biskup vojvoanski Samuel Vrbovski, ete Semei Itvan, biskup Reformatske crkve Srbije, dr Bolkei Gustav, biskup Reformatske crkve Maarske, Dolinski Arpad, superintendant Evangelistike crkve, Kasa Joef, poasni predsednik SVM, poasni presbiter Reformatske crkve, dr Zoran Stojanov, Grkokatolika crkva. To su ujedno i jedina aktuelna imena aktera koja su uzorkovana u celom korpusu. U emisijama koje su realizovali verski slubenici esto se ne navode imena osoba koje govore. To je uobiajen nalaz, podsetimo da se u verskoj tampi retko imenuju osobe koje su autori tekstova21.

21 O tome je opirnije pisala prof. dr Svenka Savi (1995). Ka jeziku mira i tolerancije u religijskom diskursu, u: Ka jeziku mira, ur. B. Jaki, Institut za drutvena pitanja, Beograd, str. 221-244.

2.2.8. Tema ta je bio predmet novinarskog interesovanja Javnog servisa Vojvodine u novembru 2007, kada su uzorkovane emisije sa verskim sadrajem? Odgovor na ovo pitanje je u sutini mnogo jednostavniji od predvienog modela razuenih varijabli u kodeksu za kodiranje. Portret sveca, zajednika molitva, svedoenje o veri, ekumenizam i tekstovi svetih knjiga su predmet interesovanja urednika verskih emisija u Javnom servisu Vojvodine. Podjednak broj (6 jedinica) ima i varijabla oznaena kao neto drugo, ta?

202

Svega neto vie od etvrtine (26,6%) predvienih varijabli u okviru kategorije tema je identifikovano u posmatranim emisijama. To nam ukazuje na veoma kliiran pristup unutranjoj organizaciji emisija i odabiru sadraja. Svaka od posmatranih emisija na poetku, nakon kratke najave (iskljuivo izlistavanje ponude, katkad ni to ve samo pozdrav) imala je opis sveca, tj. praznika koji se obeleava te sedmice kada se emisija snima i emituje, zatim sledi molitva ili svedoenje o veri, glavna tema, odjava. Novinarski uinak u osmiljavanju modela emisije, njene unutranje organizacije, odabir dogaaja (godinjica reformacije, seminar), pojava (narkomanija) i ljudi (bilo da je re o svecima ili verskim slubenicima svejedno) koji e biti obraeni u svim emisijama posmatranog perioda, bio je minimalan. ak toliko da je u jednoj emisiji Soslovija sa sajta Svetigore preuzet kompletan intervju sa Emirom Kusturicom, ukljuujui i lo tonski snimak, a voditelj je uputio sluaoce da poseuju taj sajt zbog obilja duekorisnih sadraja. Emisija Soslovije se nije bavila, u vreme uzorkovanja korpusa veoma aktuelnim, temama poput: zdravlja patrijarha Pavla, 17 godina od njegovog izbora na elo SPC (nijednom nije pomenuto), zatim odnosima rimskog pape i pravoslavlja (mediji su u to vreme bili puni tekstova o tome da su pravoslavni patrijarsi, navodno, priznali primat pape nad njima i slino...). Ono to je jo moglo da bude zanimljivo i da se eventualno nae u emisiji je i obeleavanje 20 godina postojanja novosadskog crkvenog hora Sveti Stefan Deanski, njihov misionarski i pevaki rad i slino. Dakle, materijala je bilo u izobilju. Na osnovu ovog nalaza moe se zakljuiti da urednik (ujedno i voditelj) emisije nema dovoljno znanja niti novinarskog iskustva, kao ni saradnika, pa je rezultat toga ovakav tematski i radiofonski osiromaen koncept emisije. U radijskoj emisiji na maarskom jeziku je situacija slina. Na primer, potpuno je ureivaki neopravdano reenje da se o delovanju Rimokatolike crkve u Banatu preuzima reportaa, kako voditelj najavljuje, Maarskog katolikog radija, (ne navodi se ime autorke tog priloga). Reportaa je posveena ostvarenim inicijativama Rimokatolike crkve u Zrenjaninu i Mulji, gde su formirani devojaki srednjokolski internat pri Domu asnih sestara u Zrenjaninu i muki kolski internat u Mulji, u kojima stanuju deca iz siromanih porodica iz maarskih sela, kako se navodi,u banatskoj dijaspori. To im omoguuje da se koluju na maternjem jeziku, to doprinosi ouvanju identiteta i borbi protiv asimilacije. Dakle, novinari nisu uinili ni toliki napor da samostalno snime reportau u susednom gradu etrdesetak kilometara udaljenom od sedita Javnog servisa Vojvodine, ve je preuzimaju iz ponude radijske kue ije je sedite u susednoj dravi. 203

3.1. Zakljuak Nakon sprovedene analize moe se zakljuiti da postojee emisije verskog sadraja koje se emituju na javnom servisu Vojvodine ne odgovaraju modernom pristupu kreiranju religijskog programa, ne potuju performanse medija, te tako nisu ni radiofonine niti televizine. Uoeno je da nemaju jasan model, vrstu strukturu i dinaminost. anrovski i tematski su veoma siromane, ne prate aktuelne teme iz religijskog sektora. U realizovanim emisijama ne moe su uoiti ni uredniki, niti novinarski angaman. Planiranje i meusobna saradnja u realizaciji emisija ne postoje. Uglavnom se zadravaju na najjednostavnijem, a to je pouka u veri i to iskljuivo onoj kojoj je emisija posveena. Sve emisije su jednokonfesionalne. To znai da u posmatranom uzorku nije bilo ekumenskih i interkonfesionalnih sadraja, osim u televizijskoj emisiji posveenoj godinjici reformacije, kojoj su po prirodi stvari prisustvovali i velikodostojnici ostalih velikih/tradicionalnih crkava sa teritorije Vojvodine. Emisije obrauju sadraje o verskoj zajednici kojoj pripada najvei deo auditorijuma koji taj program pokriva. To znai da radijski program na srpskom jeziku ima samo emisiju o Srpskoj pravoslavnoj crkvi; na rumunskom, o Rumunskoj pravoslavnoj crkvi; na rusinskom, o Grkokatolikoj crkvi, a na slovakom, o Slovakoj evangelistikoj crkvi. Jedini izuzetak je radijski program na maarskom jeziku koji u terminu za versku emisiju objavljuje ciklino emisije posveene trima crkvama: Rimokatolikoj, Reformatskoj i Evangelistiko-luteranskoj. Time se zadovoljavaju, prividno, komunikativne potrebe maarskog ivlja koji se opredelio za razliite verske zajednice. Meutim, interkonfesionalnog dijaloga u tim emisijama nema, svaka je zatvorena u sopstvenu crkvu/versku zajednicu. Na ovaj nain koncipirane verske emisije u javnom servisu Vojvodine doprinose podravanju, u sutini, jednog rigidnog modela koji samo produbljuje ve postojeu socijalnu distancu nastalu na osnovu nacionalne i jezike razliitosti. 3.2. Preporuke za dobru praksu Osobenosti dobrog novinara/novinarke koji su za svoje polje rada izabrali religijski sektor u laikim medijima, sa fokusom na model javnog servisa kao medija svih graana u multikonfesionalnoj sredini: 204

3. Zakljuak i preporuke za dobru praksu

Irinej Bulovi, episkop baki

1. uvaavanje uloge vere u svakodnevnom ivotu ljudi; 2. ispoljavanje velike elje za uenjem i razumevanjem razliitih religija, ukljuujui, osim dogmatike, jo i hijerarhiju, nain odluivanja, oslovljavanja, osnovne vrednosti koje vernici uvaavaju, praznike, svete knjige i objekte, obrede, naine ispoljavanja vere; 3. posedovanje oseaja za balans i fer izvetavanje, s akcentom na to da uvek postoje najmanje dve strane iste prie; 4. svesno izbegavanje favorizovanja jedne crkve ili verske zajednice u svom novinarskom radu; 5. posveenost pokrivanju svih vrsta drugosti/razliitosti u sferi vere, nacije, roda, ekonomskog statusa aktera, geografske situiranosti; 6. volja da se provede vreme u razliitim verskim, etnikim, jezikim zajednicama da bi se razumela njihova svakodnevica i kulturni kod; 7. izuzetno dobar profesionalni standard u izvetavanju, ali i kreiranju zahtevnijih novinarskih anrova, kao to su reportae, dokumentarci; 8. sposobnost za precizno i fer objanjavanje nijansi u razliitim veroispovestima, ak iako se privatno sa njima ne slae iako su postali medijski atraktivna tema, posebno za senzacionalistiko izvetavanje; 9. izuzetne kreativne sposobnosti za odabir dogaaja/pojave iz religijskog sektora vrednih medijske panje i njihovo kritiko preispitivanje (na osnovu Connolly, 2008 : 5). Na zemlji e uvek biti borbe izmeu dobra i zla. I uvek e jedan broj ljudi svoju slobodu upotrebiti, a drugi zloupotrebiti. Na nama je da potujui tu slobodu odgovorno, svako sa svojom, linom inicijativom, doprinesemo konanom trijumfu dobra nad zlom, istine nad laju, ljubavi nad mrnjom i Boga nad satanom i mislim da tu mediji mogu da budu i te kako dragoceni uesnici (Bulovi, 2005: 25). 205

Bulovi, Irinej (2005). Stereotipi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Crkve, verske zajednice, mediji i demokratija (ur. Dubravka Vali Nedeljkovi), Novi Sad: Novosadska novinarska kola, 19-25. Connolly, Diane (2008). Reporting on Religion: a primer on journalisms best beat http://www.rnasecure.org/guide/tools.html Grunwald, H. A. (1994). Potreba za novim novinarstvom. Pregled, br. 267, Manila, 62-64. Harmat, Karlo (2004). Medijska religija kao nadreligija. Ckve, verske zajednice, mediji i demokratija (ur. D. Vali Nedeljkovi). Novi Sad : Novosadska novinarska kola, edicija Medijske reference. 143-150. Kin, Don (1995), Mediji i demokratija, Beograd: Filip Vinji. Mek Kvin, Dejvid (2000). Televizija, Beograd : Clio. arevi, dr fra Ivan (2007). Religija izmeu ekstrema. Mediji i religija (ur. Lea Taji). Sarajevo: Fondacija Konrad Adenauer e.V. 7-9. unji, uro (1998). Religija I i II, Beograd : igoja tampa. unji, . (1984). Ribari ljudskih dua, ideja manipulacije i manipulacija idejama, Beograd : Velika edicija Ideja, drugo izdanje, Mladost. Zakon o radiodifuziji (2002); Zakon o javnom informisanju (2003), Zakon o dostupnosti informacija od javnog znaaja (2004). http://www.info.gov.yu

4. Literatura:

206

Dubravka Vali Nedeljkovi

RELIGIOUS CONTENTS AT PBS OF VOJVODINA

Summary

The work presents theoretical framework on reporting about religion as religious form of belief. Then it points to the experience of religious programme production RTV NS has, as the predecessor of todays PBS of Vojvodina. The results of monitoring of 16 religious TV and Radio programmes broadcasted on PBS, in Serbian, Hungarian, Ruthanian, and Romanian language are presented. Finally, a good practice of reporting on churches and religious communities in multinatioanl and multiconfessional environment such as Vojvodina is pointed at. Key words: PBS, radio, television, churches, religious communities, law, programmes, religious content, the moral, teaching, multiconffesion.

207

Miroslav Kevedi

316.774:2

JAVNI SERVIS, RELIGIJA I JAVNOST

SAETAK

Zapaamo da pravni okvir daje dovoljno prostora izvetavanju o religijama. Ovaj iroki prostor ipak istovremeno moe biti prepreka ovom izvetavanju jer ostavlja prostora arbitrarnom stavu urednitva, a taj stav ne mora uvek biti najusklaeniji sa potrebama javnosti. Kljune rei: religija, javni servis, crkve, verske zajednice, zakon. 1. Uvod

208

Mesto religije u medijima odreeno je karakterom medija, religije, javnosti i kontekstom u kojem se odvija njihova interakcija. U sluaju medija i religija, ovaj karakter je u Srbiji odnedavno odreen pravno, tj. zakonima, pa su tako, kad je u pita nju funkcionisanje medija, svakako znaajni Zakon o javnom informisanju i Zakon o radiodifuziji, kao i akta koja su izvedena na osnovu njih. Funkcionisanje javnog servisa svakako blie odreuje Zakon o radiodifuziji.

Kad su u pitanju verske zajednice, znaajan je Zakon o crkvama i verskim zajednicama, pogotovo oni njegovi delovi koji izvode hijerarhizaciju verskih zajednica na osnovu koje se one priznaju, a na osnovu tog priznanja im se uspostavljaju, tj. ograniavaju prava. Ovde primeujemo da su odreenja koja daje Ustav Srbije prepoznata kao vana, ali apstraktna, razliito tumaena i odaljena od praktinog nivoa na kojem funkcioniu medijski i religijski sistem. Zato je za procenu njihovog delovanja znaajnije analizirati relevantne zakone i akte koji su blii praksi. Osim pravnog ureenja, postoji svakako i samoodreenje, i religija i medija. Priroda medija tako se moe prepoznati na osnovu njihovog proizvoda koji su rezultat odreene ureivake politike, a priroda religija u njihovom delovanju i aktima koji su rezultat odreenih verovanja. Religijski i medijski sistem imaju svoja pisana i nepisana pravila i, isto kao i javnost, imaju svoje poglede na svet, hijerarhiju vrednosti, interese i zahteve. U demokratskom drutvu podrazumeva se da su ovi sistemi pluralistiki, to znai da postoji mnotvo pogleda na svet, vrednosti, interesa i zahteva koji su u stalnoj interakciji. Pravnim aktima se omeuje prostor ove interakcije, a sama interakcija civilizuje. Karakter javnosti i njene stavove prema religiji moemo spoznati na osnovu optih podataka kakve smo dobili popisom, ili specifinim istraivanjima koja su obavili strunjaci. Da bi se odgovorilo na pitanje koji su okviri medijske praksa i koja je praksa najbolja za prezentaciju religije u onom delu medijskog sistema Srbije i Vojvodine koji nazivamo javnim servisom, potrebno je sagledati: 1. pravne okvire koji ga odreuju, 2. samoodreenje verskih zajednica/religija prema medijima, 3. karakteristike javnosti/publike s obzirom na religiju, 4. opti kontekst u kojem se pojavljuju mediji, religije i javnost.

209

2.1. Zakon o radiodifuziji i verski program Javni radiodifuzni servis bi, po Zakonu o radiodifuziji, trebalo da proizvodi, kupuje, obrauje i emituje informativne, obrazovne, kulturno-umetnike, deije, zabavne, sportske i druge radio i televizijske programe koji su za graane od opteg interesa. Osim opteg interesa, cilj programa je ostvarivanja ljudskih i graanskih prava, razmena ideja i miljenja, negovanje politike, polne, meunacionalne i verske tolerancije, kao i ouvanja nacionalnog identiteta graana. Blie odreenje onog to nazivamo opti interes nalazimo u lanu 77. Zakona o radiodifuziji gde stoji da su programi koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa od opteg interesa, a to znai da obuhvataju programe informativne, kulturne, umetnike, obrazovne, verske, naune, deje, zabavne, sportske i druge sadraje, kojima se obezbeuje zadovoljavanje potreba graana i drugih subjekata i ostvarivanje njihovih prava u oblasti radiodifuzije. Prema lanu 78. Zakona, programima koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa mora da se obezbedi raznovrsnost i izbalansiranost (meusobna usklaenost ili usaglaenost) sadraja kojima se podravaju demokratske vrednosti savremenog drutva, a naroito potovanje ljudskih prava i kulturnog, nacionalnog, etnikog i politikog pluralizma ideja i miljenja. Po Zakonu, svi emiteri su duni da primenjuju svetske i nacionalne standarde, obezbeujui kvalitetan program i sa tehnikog i iz sadrajnog aspekta i doprinosei podizanju opteg kulturnog i saznajnog nivoa graana. lan 78. sadri nekoliko stavova koji su pogotovo znaajni za izvetavanje o religiji (1, 2, 4, 5, 7, 10, 11): Radi ostvarivanja opteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa, utvrenog ovim zakonom, pored optih obaveza emitera u programskim sadrajima iz lana 68. ovog zakona, nosioci javnog radiodifuznog servisa duni su da:

2. Pravni okviri za prezentaciju religije na javnom servisu

210

1) obezbede da programi koji se proizvode i emituju, a posebno programi informativnog sadraja, budu zatieni od bilo kakvog uticaja vlasti, politikih organizacija ili centara ekonomske moi;

2) proizvode i emituju programe namenjene svim segmentima drutva, bez diskriminacije, vodei pri tom rauna naroito o specifinim drutvenim grupama, kao to su deca i omladina, manjinske i etnike grupe, hendikepirani, socijalno i zdravstveno ugroeni, gluvonemi (sa obavezom paralelnog emitovanja teksta opisa zvunog segmenta radnje i dijaloga) i dr. 3) uvaavaju jezike i govorne standarde, kako veinskog stanovnitva tako, u odgovarajuoj srazmeri, i nacionalnih manjina, odnosno etnikih grupa, na podruju na kome se program emituje; 4) obezbede zadovoljavanje potreba graana za programskim sadrajima koji izraavaju kulturni identitet, kako naroda, tako i nacionalnih manjina, odnosno etnikih grupa, omoguavajui im da pojedine programe ili programske celine, na podrujima na kojima ive i rade, prate i na svom, maternjem jeziku i pismu; 5) obezbede odgovarajue vreme za emitovanje sadraja u vezi s delovanjem udruenja graana i nevladinih organizacija, kao i verskih zajednica na podruju na kome se program emituje; 6) u vreme predizborne kampanje, obezbede besplatno i ravnomerno emitovanje promocije politikih stranaka, koalicija i kandidata koji imaju prihvaene izborne liste za republike, pokrajinske ili lokalne izbore, pri emu ne mogu emitovati plaenu predizbornu promociju i, u skladu sa svojim optim aktima, mogu odbiti emitovanje programa i reklamnih spotova ako oni ne slue predizbornoj kampanji; 7) godinjim planovima, predvide emitovanje programa nezavisnih produkcija, iji se izbor obavlja na osnovu javnog konkursa i uz zakljuenje ugovora u pisanoj formi sa nezavisnim producentom pod uobiajenim trinim uslovima; 8) po preporuci Agencije, omogue korienje teleteksta, u sopstvenoj ili nezavisnoj produkciji treih lica; 9) obezbede korienje i razvoj savremenih tehniko-tehnolokih standarda u proizvodnji i emitovanju programa i pripreme i, u predvienom vremenu, realizuju planove prelaska na nove digitalne tehnologije; 10)uvaavaju tradicionalni duhovni, istorijski, kulturni, humanitarni i prosvetni znaaj i ulogu crkava i verskih zajednica u drutvu; 11) meusobno sarauju i razmenjuju programske sadraje koji su od interesa za graane Republike Srbije. 211

2.2. Kodeks ponaanja emitera Republike radiodifuzne agencije Verskim zajednicama se u Zakonu izalo u susret tako to je predvieno da jednog od devet lanova Republike radiodifuzne agencije predlau crkve i verske zajednice, i to je u ovom trenutku episkop jegarski dr Porfirije. Trebalo bi da se ova agencija stara o obezbeivanju uslova za efikasno sprovoenje i unapreivanje utvrene radiodifuzne politike u Republici Srbiji na nain koji je primeren demokratskom drutvu. Agencija, izmeu ostalog, donosi Strategiju razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji22 koja regulie i mesto i karakter verskih programa u medijskoj sferi Srbije. Istovremeno, trebalo bi da ona spreava emitovanje informacija koje podstiu diskriminaciju, mrnju ili nasilje protiv lica ili grupa zbog pripadanja odreenoj veri, naciji, rasi, etnikoj grupi ili polu. Javni servis takoe ima ove obaveze po lanu 79. Zakona o radiodifuziji. Agencija donosi opteobavezujue uputstvo koje blie ureuje pitanja sadraja programa, tj. kodeks ponaanja emitera23, a nepostupanje prema ovom uputstvu je osnov za izricanje opomena i upozorenja emiteru i drugih mera koje Agencija moe preduzimati. Uputstva koja se tiu religije i verskih programa u Kodeksu ponaanja emitera sadrana su u taki 6. i treba da obezbede Ustavom garantovano potovanje verskih sloboda. Prema ovom uputstvu, ono o emu mediji treba da brinu su: 1) Zatita crkava i verskih zajednica. Zabranjeno je verska shvatanja i uenja priznatih crkava i verskih zajednica tretirati diskriminatorski i uvredljivo. Emiteri moraju potovati Ustavom zagarantovanu slobodu veroispovesti i spreavati omalovaavanje, vreanje i ismejavanje simbola i uenja tradicionalnih crkava i verskih zajednica u svom programu. Ustanove javnog radiodifuznog servisa obavezne su da utvrde kvote verskog sadraja za tradicionalne i priznate crkvene i verske zajednice; trajanje ove vrste programa naelno treba da se poklapa sa procentom zastupljenosti pripadnika odreene crkve ili verske zajednice u ukupnom stanovnitvu na teritoriji na kojoj se program nekog od javnih servisa emituje, uz potovanje principa pozitivne diskriminacije. 2) Zabrana prozelitizma. Emiterima se zabranjuje da se u verskim programima bave prozelitizmom, tj. nastojanjem da se direktno pridobijaju i pozivaju gledaoci da pristupe nekoj crkvi ili verskoj zajednici. Emiter je duan da religiozne

22 http://www.rra.org.yu/srpski/strategija.pdf 23 http://www.rra.org.yu/srpski/Kodeks-RRA.doc

212

2.3. Zakon o crkvama i verskim zajednicama i verski program Budui da se u Kodeksu emitera kae da verske zajednice mogu imati svoj program samo ako su registrovane u Ministarstvu vera, treba spomenuti da Zakon o crkvama i verskim zajednicama daje osnov za ovu registraciju, jer se u lanovima od 9. do 23. kao tradicionalne crkve i verske zajednice navode Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolika crkva, Slovaka evangelika crkva a.v., Reformatska hrianska crkva i Evangelika hrianska crkva a.v, Islamska verska zajednica i Jevrejska verska zajednica.24 Pravilnik o registru omoguio je da se registruju i Rumunska pravoslavna crkva i Grkokatolika crkva. U Registar se inae ne moe upisati verska organizacija iji naziv sadri naziv ili deo naziva koji izraava identitet crkve, verske zajednice ili verske organizacije koja je ve upisana u Registar, ili koja je ranije podnela zahtev za upis. Nain registracije verskih zajednica regulie se podrobnije Pravilnikom Ministarstva vera.25
24 RADOJEVI, Miodrag. [ur.]; RADULOVI, Milan. [pogovor] Zakon o crkvama i verskim zajednicama (Slubeni glasnik, Beograd, 2006). 25 http://www.mv.sr.gov.yu/cir/images/stories/pravna_akta/pravilnik_o_registru.pdf

programe jasno najavi i naznai o kojoj je crkvi ili verskoj zajednici re. Ako je re o emiteru specijalizovanog programa, koji emituje iskljuivo program verskog sadraja, on je duan da to uini prilikom svake identifikacije ili najave programa. 3) Zabrana maskiranja politikih sadraja formom verskog programa. Verski programi moraju se baviti iskljuivo verskim sadrajima. Zabranjeno je bavljenje politikim temama u programima koji se definiu kao verski. 4) Sekte, fundamentalizam, terorizam. Emiteri moraju da prave jasnu razliku izmeu priznatih crkava i verskih zajednica, s jedne, i sekti, s druge strane. Svoje programe, u okviru ustanova javnih radiodifuznih servisa i mimo njih, mogu imati samo crkve i verske zajednice registrovane u Ministarstvu vera. O sektama se moe govoriti samo u kontekstu analize drutvenih procesa. Zabranjeno je emitovanje verskih programa kojim se poziva na ugroavanje pripadnika drugih religija i Ustavom priznatih sloboda (zabrana verskog fundamentalizma). Zabranjeno je u verskim programima podsticati nasilje ili promovisati terorizam.

213

Prema podacima iz septembra 2007, od takozvanih netradicionalnih verskih zajednica, registrovane su samo Hrianska adventistika crkva, Evangelistiko - metodistika crkva, Crkva Isusa Hrista poslednjih dana, Evangelika crkva Srbije, Crkva Hristove ljubavi i Hristova duhovna crkva.26 Opti ciljevi koje je sebi postavilo Ministarstvo vera su: - podsticanje razvoja verske kulture, verskih sloboda i tolerancije, kao inioca evropskih integracija i kao temelja na kojem je izgraen vrednosni sistem ujedinjene Evrope, - negovanje verskog pluralizma i verske tolerancije, - unapreivanje verskog obrazovanja i njegovo integrisanje u opteobrazovni sistem, - zatita verskog, nacionalnog, istorijskog i kulturnog jedinstva srpskog naroda, kao i zatita verskih komponenti u kulturnom identitetu nacionalnih manjina, - poboljanje materijalnog i socijalnog poloaja svetenika i verskih slubenika, - poboljanje opteg kulturnog standarda stanovnitva podizanjem, odravanjem i obnovom verskih zdanja27. 3. Samoodreenje nekih verskih zajednica/religija prema medijima

3.1. Pravoslavna crkva i svetovna sredstva javnog obavetavanja Osnovu za prezentovanje samoodreenja Pravoslavne crkve, kad su u pitanju sredstva javnog obavetavanja prepoznajemo u zborniku Osnovi socijalne koncepcije Ruske pravoslavne crkve, koja ...nam u stvari predoava socijalno uenje Pravoslavne crkve uopte... (kako stoji u uvodnoj rei episkopa bakog Irineja Bulovia)28.
26 ILI, Sneana. [ur.] Smanjivanje verske diskriminacije u Srbiji (Centar za razvoj civilnog drutva, Zrenjanin, 2007) str. 76. 27 http://www.mv.sr.gov.yu/cir/index.php?option=com_content&task=view&id=188&Itemid=80 28 Osnovi socijalne koncepcije Ruske Pravoslavne Crkve (Beseda, Novi Sad, 2007) str. 8.

214

Briga o istini i moralu, protiv zla i poroka Crkva uoava sve veu ulogu informisanja u savremenom svetu i ukazuje na vanost toga da ...obavetavanje gledalaca, slualaca i italaca mora da se zasniva ne samo na vrstoj privrenosti istini nego i na brizi o moralnom stanju linosti i drutva, to podrazumeva afirmisanje pozitivnih ideala, kao i borbu protiv irenja zla, greha i poroka.29 I ovde se, kao i u spomenutim medijskim zakonima, smatra za nedopustivo propagiranje nasilja, neprijateljstva i mrnje, nacionalne, drutvene i verske netrpeljivosti i apeluje na odgovornost novinara u vaspitavanju ljudi. Saradnja s medijima Prepoznaje se da prosvetiteljska, didaktika i drutveno-mirotvorna misija Crkve upuuje i podstie na saradnju s medijima kako bi se njene poruke prenele u najrazliitije slojeve drutva. Zato je znaajno da Svaki svetenosluitelj i vernik treba da se sa dunom panjom odnosi prema kontaktima sa sredstvima informisanja u cilju ostvarivanja pastirskog i prosvetiteljskog delovanja, kao i u cilju pruanja podsticaja interesovanju svetovnog drutva za razliite strane crkvenog ivota i hrianske kulture.30 Navodi se da Crkva preko svojih institucija i ovlaenih lica sarauje sa svetovnim medijima. Zato se saradnja sa ovim sredstvima informisanja odvija pod rukovoenjem crkvene hijerarhije ili eparhijskih vlasti, u zavisnosti od nivoa saradnje koji medij iziskuje (optecrkvena delatnost ili ivot podrune eparhije). Panja i mudrost svetenosluitelja Prepoznaje se da duna panja svetenosluitelja mora biti udruena sa mudrou, odgovornou i oprezom jer stav u odnosu prema medijima moe biti razliit poto se formira kao odgovor na stav medija prema veri, Crkvi, moralnoj usmerenosti medija i odnosima crkvene hijerarhije prema mediju. Uoava se da u saradnji Crkve i medija moe doi do komplikacija, pa i ozbiljnih konflikata, kada se informacije neadekvatno prenose.31 Takvi sluajevi reavaju se u duhu mirnog dijaloga, osim ukoliko se ne pojavljuju dublji konflikti, kad se huli na ime Boje ili sistemat ski iskrivljava slika o crkvenom ivotu, gde se predlau posebne mere.32 Rad pravoslavnih vernika u svetovnim medijima Pravoslavni vernici mogu neposredno raditi u svetovnim medijima, a u svojoj delatnosti treba da budu propovednici i realizatori hrianskih moralnih ideala. Ukoliko se prepozna da novi 29 30 31 32 Isto, str. 185. Isto, str. 186. Isto, str. 188. Isto, str. 189.

215

3.2. Katolika crkva i sredstva javnog obavetavanja Katolika crkva prepoznaje da je informisanje jedno od osnovnih sredstava demokratskog uestvovanja u drutvenim tokovima. Pluralizam Prema Osnovama socijalnog uenja Katolike crkve, u oblasti informisanja treba garantovati stvaran pluralizam, obezbeujui razliite postupke i sredstva informisanja, zakonski odreujui jednakost u posedovanju i korienju tih instrumenata.33 Opte dobro Informisanje putem masovnih medija je u slubi opeg dobra. Drutvo ima pravo na obavetenost utemeljenu na istini, slobodi, pravdi i solidarnosti.34 Pravo na saoptavanje istine ne posmatra se bezuslovno tako da, s obzirom na imperativ bratske ljubavi, ponekad treba proceniti da li je ili nije prikladno otkriti istinu onome ko za nju pita.35 Ovo se pojanjava prioritetima dobra i sigurnosti drugog, potovanjem privatnog ivota ili optim dobrom. Dva principa koje Katolika crkva prepoznaje na ovom podruju su: Politika komunikacija Katolika crkva prepoznaje da treba uestvovati u procesima u kojima se odluuje o oblasti politike komunikacija, gde se javno mora zastupati opti interes, odnosno ne smeju se davati povlastice pojedinim grupama, kao u sluaju kada sredstva javnih komunikacija postavljaju za cilj ostvarivanje profita.36
Osnove socijalnog uenja Katolike Crkve (Fondacija Konrad Adenauer : Beogradska nadbiskupija, Beograd, 2006) str. 216. Katihizis Katolike Crkve, 2494 (Hrvatska biskupska konferencija: Glas Koncila, Zagreb, 1994). Isto, 2488. Osnove socijalnog uenja Katolike Crkve, str. 217.

nari koji su istovremeno i vernici Pravoslavne crkve objavljuju priloge koji su tetni i opasni po ljudske due, na njih se moraju primeniti kanonske mere Crkve.

1. ljudska linost i zajednica su cilj i merilo upotrebe sredstava javnih komunikacija 2. dobrobit ljudi ne moe se ostvariti nezavisno od opteg dobra zajednica kojima ljudi pripadaju.

33 34 35 36

216

Graansku vlast, prema stavu Crkve, veu naroite dunosti u zatiti opteg dobra: Ta je vlast duna braniti i tititi istinitu i pravu slobodu izvjeivanja, i to donosei zakone i starajui se o njihovoj primeni, tako da iz loe upotrebe medija ne nastanu teke posledice po javni moral i napredak drutva.37

37 Katihizis Katolike Crkve, 2498. 38 Islamska povelja o masovnim medijima prema: NIKI, Stevan; DAVIO, Ana. [ur.] Etika novinarstva prirunik za profesionalne novinare (Centar za profesionalizaciju medija, Beograd, 2004) str. 15. 39 UMMAH is an Arabic term denoting a grouping of individuals constituting a larger community with a single identity. The term is often translated as community or people, and the plural (umam) is commonly used in Arabic with the meaning nations. Encyclopedia of Religion (14), 2nd Edition (2004), GALE - MACMILLAN REFERENCE USA.

3.3. Islamska verska zajednica i sredstva javnog obavetavanja U Islamskoj povelji o masovnim medijima, donesenoj na Prvoj meunarodnoj konferenciji o islamskim masovnim medijima, 1980. godine u Dakarti, na osnovu vere u Alaha i Alahovog apostola, sprovoenja islamskog zakona (erijata) i uz svest o poloaju Islamske verske zajednice, predstavnici islamskih medija izneli su kao svoje ideje-vodilje: - jaanje vere muslimanskog oveka u islamske vrednosti i etika naela, - rad na postizanju integracije islamskog bia muslimanskog oveka, - trud da se iznesu stvarne injenice u okviru islamskih pravila ponaanja, - trud da se muslimanski ovek upozna sa svojim dunostima prema drugome i sa svojim osnovnim pravima i slobodama. Borba za zbijanje redova muslimana Izraen je stav da ljudi iz muslimanskih medija treba da se bore za zbijanje redova muslimana i da zastupaju mudrost, islamsko bratstvo i toleranciju pri reavanju svojih problema i da budu posveeni: borbi protiv svih oblika kolonijalizma, agresije, faizma i rasizma, da se bore protiv cionizma i njegove kolonijalistike politike stvaranja naselja, kao i njegovog nemilosrdnog tlaenja palestinskog naroda. Ljudi u islamskim medijima treba da uvek budno motre na pojavu antiislamskih ideja i struja.38 Cenzura lan 3. ove povelje nalae da Islamski ljudi u medijima treba da cenzuriu sav emitovan ili objavljen materijal da bi Umu (Uma je islamska zajednica)39 zatitili od uticaja koji su tetni po islamski karakter i islamske vrednosti i da bi

217

predupredili sve opasnosti. Islamski radnici u medijima treba da neguju pristojan stil u obavljanju svojih dunosti i u ouvanju integriteta profesije i islamskih tradicija, da izbegavaju upotrebu uvredljivih rei i da se uzdravaju od objavljivanja nepristojnog materijala, da se ne preputaju cinizmu, klevetanju, izazivanju fitne hukanja na intrige i glasine i drugim oblicima klevetnikog delovanja, da se uzdravaju od objavljivanja svega to je protivno javnom moralu i pravilima pristojnog ponaanja. To takoe znai da svako gledanje kroz prste, kada su u pitanju zloin, nasilje, samoubistvo ili sve to izaziva strah ili raspaljuje niske strasti, bilo neposredno ili posredno, treba strogo izbegavati. Misija islamskih masovnih medija Islamski novinari moraju biti privreni irenju Dave (Dava je poziv, obaveza muslimana da pozovu nemuslimane u islam)40, pozivu na tumaenje islamskih pitanja i odbrani muslimanskih stavova. Oni treba da rade i na meusobnom upoznavanju muslimanskih naroda. Treba i da su zainteresovani za muslimansku istoriju, islamsku civilizaciju i unapreivanje arapskog jezika i njegovo irenje meu muslimanima, naroito muslimanskim manjinama. Oni treba da su privreni ponovnom uspostavljanju vladavine islamskog zakona, umesto vetakih zakona i naela; moraju biti privreni borbi za osloboenje Palestine, naroito grada Al-kudsa (Jerusalima); treba da budu potpuno posveeni ideji islamske Ume, koja ne sme biti uprljana regionalnim, nacionalnim ili plemenskim ovinizmom. Oni moraju odluno da pomau i podravaju borbu protiv nerazvijenosti u svim njenim vidovima i da podravaju napore u pravcu punog razvoja, koji treba da jemi bolju i moniju Umu. 4. Karakteristike javnosti/publike s obzirom na religiju

40 DAWAH. The Arabic term dawah (lit., call, invitation, summoning) is used especially in the sense of the religious outreach or mission to exhort people to embrace Islam as the true religion. Encyclopedia of Religion (4), 2nd Edition (2004), GALE - MACMILLAN REFERENCE USA.

4.1. Konfesionalna i nacionalna/etnika arolikost Konfesionalno izjanjavanje Procenat izjanjavanja o konfesionalnoj pripadnosti na prolom popisu, 2002. godine, bio je vrlo visok. Tako se na popisu od 7.498.001. graanina, o konfesionalnoj pripadnosti nije izjasnilo tek 197.031, dok je za 137.291 veroispovest nepoznata. Od 7.163.679 onih koji su se izjasnili o veroispovesti, ima samo 40.068 graana koji su sebe

218

svrstali u kategoriju nije vernik, ili 0,53% ukupnog broja stanovnitva. Onih koji su se izjasnili kojoj veroispovesti pripadaju ima 7.123.611, ili tano 95%.41

Tabela br. 1. Stanovnitvo po veroispovesti, prema popisu iz 2002. godine Udeo onih koji se izjanjavaju kao pravoslavni u Srbiji je dakle 84,9%, dok udeo katolika iznosi 5,48%, i to su etniki Maari, Hrvati i Bunjevci. Udeo muslimana je 3,19%, a protestanata 1,07%, tj. 80.837 izjanjenih.42 U kategoriju protestanata ubrojani su pripadnici razliitih verskih zajednica: Slovake evangelike crkve, Hrianske reformatske crkve i Hrianske evangelike crkve, kao one koje drava priznaje po Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, a osim njih, tu su i male, vienacionalne verske zajednice protestantskog porekla: baptisti, adventisti, metodisti, pentekostalci... Drava priznaje i Jevreje kojih, po popisu, ima 785. Sledbenika razliitih istonih kultova, prema popisu, ima 530 (tabela br. 1). Po reima ministra za vere Milana Radulovia iznetim u listu Pravoslavlje, broj 930, od 15. decembra 2005. godine, u Srbiji postoje 183 verske zajednice.
41 Popis stanovni{tva, doma}instava i stanova u 2002. Stanovni{tvo. Veroispovest, materwi jezik i nacionalna ili etni~ka pripadnost prema starosti i polu. Podaci po op{tinama, Republi~ki zavod za statistiku, Beograd, maj 2003. 42 http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/Zip/VJN3.pdf

219

Izjanjavanje po nacionalnosti na nivou Srbije i Vojvodine Treba spomenuti da Republika Srbija predstavlja etniki heterogenu zajednicu u kojoj, prema popisu stanovnitva iz 2002. godine, bez Kosova i Metohije, ivi oko 1.100.000 pripadnika nacionalnih manjina (oko 15%).

43 STAT. GOD. SRB. 2007. http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/godisnjak/celi/god2007.zip

Tabela br. 2. Stanovnitvo po nacionalnoj ili etnikoj pripadnosti, prema popisu iz 1991. i 2002. godine43

220

Albanci, Maari i Bonjaci ine zajedno oko 6,5% ukupnog manjinskog stanovnita, tj. vie od treine ukupnog broja manjinskog stanovnitva. U nekim regionima oni predstavljaju veinsko stanovnitvo i ak ostvaruju izvestan stepen etnike dominacije, ili homogenosti. Pored navedenih, druge vane nacionalne manjine u Srbiji jesu: Akalije/Egipani, Bugari, Bunjevci, Cincari, esi, Goranci, Hrvati, Jevreji, Makedonci, Nemci, Romi, Rumuni, Rusini, Slovaci, Slovenci, Turci, Ukrajinci i Vlasi. Prema popisu iz 2002. godine, ukupan broj stanovnika u Republici Srbiji (bez Kosova) iznosio je dakle 6,212.838 Srba (82,9% ukupnog stanovnitva), 293.299 Maara (3,9%), 136.087 Bonjaka i 19.503 Muslimana (zajedno 2%). Slovaci, Hrvati i Albanci imaju priblino podjednak procentualni udeo od 0,8%. Oko 2% se nije izjasnilo, nije opredeljeno ili je nepoznato. Izjanjavanje po nacionalnosti na nivou Vojvodine Vojvodina, u kojoj ivi 2.031.992 stanovnika, tj. preko 20% ukupnog stanovnitva Srbije, izrazito je multietnika, poto u njoj ivi vie od 20 nacija i nacionalnih i etnikih grupa, mada Srbi predstavljaju apsolutnu veinu. Prema popisu stanovnitva iz 1991, Srba je bilo ukupno 1,143.723 (56,8%), a prema popisu iz 2002. njihov broj se poveao na 1,321.807 (65,05%). Udeo manjina u Vojvodini jeste sledei: Maari (290.207), Hrvati (56.645), Slovaci (56.637), Rumuni (30.419), Romi (29.057), Bunjevci (19.766), Rusini (15.626), Makedonci (11.785), Ukrajinci (4.635), Nemci (3.154), esi (1.648) i drugi. U centralnoj Srbiji ivi 59.952 pripadnika albanske nacionalne manjine, 135.670 Bonjaka, 18.839 Bugara, 39.953 Vlaha, 3.975 Goranaca, 14.062 Makedonca, 15.869 Muslimana, 79.136 Roma, 14.569 Hrvata i drugih. 4.2. Konfesionalno izjanjavanje i religioznost Kad je u pitanju povezivanje nacionalnog/etnikog i religijskog, tada se moemo sloiti da je Srbija multietnika i viereligijska drava, pa prema tome i veroispovedno arolika: Njenom bogatstvu doprinosi ne samo 27 nacionalnih manjina, onih koje su slubeno priznate i u listama popisa stanovnitva iz 2002. godine, ve i dve otkrivene, univerzalne i svetske religije hrianstvo i islam sa svojim veroispovednim krakovima: pravoslavljem, rimokatolianstvom i protestantizmom, odnosno sunizmom i iizmom.44 221

44 OREVI, Dragoljub. Religije i veroispovesti nacionalnih manjina u Srbiji u: SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 3, str. 194.

Za Srbiju i Vojvodinu je karakteristino da se konfesionalno izjanjavanje u velikoj meri poklapa sa nacionalnim. Tako su Srbi preteno konfesionalno izjanjeni kao pripadnici Srpske pravoslavne crkve, Rumuni kao pripadnici Rumunske pravoslavne crkve, Slovaci kao pripadnici Slovake evangelike crkve itd. Poklapanje se oituje na taj nain da se ponekad korpus jedne nacionalne grupe poklapa sa religijskom, a ponekad se opet vie nacionalnih grupa nalazi unutar jedne religijske (npr. grkokatolici su Rusini i Ukrajinci), dok je rei sluaj da je jedna nacionalna grupa podeljena na vie religijskih zajednica (npr. Maari kao katolici i reformate). I pored toga to je oigledna tenja da se zadri homogen odnos: jedna nacionalna grupa jedna religija, ipak uoavamo da postoje odreene manjine unutar svake nacionalne grupe koje se izjanjavaju drugaije od religije dominantne za tu nacionalnu zajednicu. Razlika izmeu konfesionalnog izjanjavanja i religioznosti Visoka konfesionalna izjanjenost i poklapanje ove izjanjenosti sa nacionalnom/etnikom pripadnou ipak ne mora u potpunosti biti poklopljena sa religioznou: Konfesionalna identifikacija jeste iri pojam od religioznosti i znai priznavanje i pristajanje uz konkretnu veroispovest bez obzira na linu /ne/religioznost. Primera radi, veina Srba e kazati da je pravoslavna, da se identifikuje sa konfesijom dedova i oeva, iako veina njih nije lino religiozno niti aktuelno vezano za crkvu.45 Na osnovu istraivanja Odseka za sociologiju pri Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na projektu Socioloki aspekti multikulturalnosti i regionalizacije i njihov uticaj na razvoj AP Vojvodine i Republike Srbije, na uzorku od 1253 ispitanika postavljeno je pitanje o linom odnosu prema religiji jer je pretpostavljeno da konfesionalno izjanjavanje prilikom popisa nije dovoljno da bi se zakljuilo da su svi oni koji su rekli da su odreene veroispovesti u isto vreme i religiozni. Nijanse u nivou religioznosti unutar konfesionalne izjanjenosti oituju se u sledeim odgovorima46: - vernik sam jer prihvatam sve to moja vera (crkva) ui 15,1%, - vernik sam jer se pridravam svih obiaja koje nalae moja vera 17,2%,

45 OREVI, Dragoljub. Religije i veroispovesti nacionalnih manjina u Srbiji u: STANOVI, Vojislav. [ur.] Poloaj nacionalnih manjina u Srbiji : zbornik radova sa naunog skupa odranog 24-26. novembra 2005. (Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 2008) str. 312. 46 KUBURI, Zorica. Stepen religioznosti i verska distanca u Vojvodini i Srbiji u: Religije Srbije mrea dijaloga i saradnje (Beogradska otvorena kola, Beograd, 2008) str. 100.

222

47 Isto, str. 101.

Na osnovu ovog istraivanja autori zakljuuju da su graani Vojvodine podeljeni zapravo u dve grupe: na religiozne i na one koji ne veruju. U prvoj grupi religioznost se iskazuje na razliite naine, od kojih dominira, moemo slobodno rei, u pravoslavnoj veroispovesti, kritiki odnos prema svojoj crkvi, kao i to da vernici ne prihvataju sve to njihova vera ui (22%). Drugi po brojnosti su obredni vernici, koji svoju religioznost vie iskazuju obredom, vie u ponaanju nego u teoriji. Naravno, tu su i vernici skloni dogmatskom miljenju i prihvatanju svega onog to vera propisuje, to ne iskljuuje deklarativni karakter ovog stava. Na kraju, izvestan broj vernika (7%) veruje u Boga iako ne pripada, ili ne eli da se vezuje za neku crkvu ili versku zajednicu. U grupi neverujuih nalazi se 18% onih koji nisu vernici ali se pridravaju verskih obiaja svoga naroda: Ponekad zavara forma pa se uini da je i ovde re o vernicima; meutim, u religijskoj samoidentifikaciji oni za sebe kau da nisu vernici. Ima neverujuih koji uvaavaju versku pripadnost drugih (11%) i onih koje religija ne zanima (3%) i onih koji su protivnici svake religije (1%).47 Spajanjem kategorija religioznosti onih koji prihvataju sve to njihova vera ui, onih koji se pridravaju obiaja svoje vere i selektivnih vernika, dobija se rezultat od 60,8% ispitanika za koje se moe rei da su religiozni, to potvruju i neka druga istraivanja. Na osnovu empirijske grae, autori predlau pravljenje diferencijacije religioznosti, tako da se ona iskazuje u formi obrednog, dogmatskog i kritikog stava, koji se manje ili vie raslojavaju odnosom prema crkvi ili prema Bogu. 223

vernik sam, ali ne prihvatam sve to moja vera ui 21,9%, ne pripadam nijednoj veri (crkvi), ali verujem u Boga 6,6%, nisam siguran da li sam religiozan ili ne 6,0%, nisam vernik, ali se pridravam verskih obiaja svog naroda 18,7%, nisam vernik, ali uvaavam religijska ubeenja i pripadnost drugog 10,8%, nisam vernik i religija me ne zanima 2,6%, protivnik sam svake religije 1,0%.

5. Opti kontekst u kojem se pojavljuju mediji, religije i javnost Religijska dimenzija drutveno-politikih odnosa danas u svetu Pad Berlinskog zida, 1989. godine, oznaio je kraj jedne velike geopolitike podele u svetu, ali i poetak novih podela. Posle uruavanja jednog od blokova neki autori, poput Frensisa Fukujame, piu tekstove o ovom dogaaju kao o kraju istorije. Fukujama je 1989. napisao esej pod naslovom Kraj istorije? koji je prerastao u knjigu Kraj istorije i poslednji ovek, 1992. godine, a u kojem se on zalae za tumaenje u kojem kraj Hladnog rata predstavlja signal kraja ljudske ideoloke evolucije tako da liberalna demokratija postaje jedini i krajnji oblik ljudske vladavine. Ovakvo tumaenje ubrzo su demantovali drugi analitiari, kao i sama stvarnost. Semjuel Hantington vrlo brzo je prepoznao da se svet, koji se delio na Istoni i Zapadni blok, uz nesvrstane, od pada Berlinskog zida kree prema novoj i sloenijoj podeli, tako da 1993. godine izdaje esej u asopisu Foreign Affairs, pod naslovom Sudar civilizacija?. Nakon izuzetnog odjeka koji ovaj lanak izaziva i on proiruje esej i pie knjigu Sudar civilizacija i preustrojavanje svetskog poretka. Prema njegovoj hipotezi, glavni izvor konflikata u novom svetu nee biti primarno ideoloki ili ekonomski: Velike podele unutar oveanstva i preovlaujui izvor sukoba bie kulturne prirode. Nacionalne drave e ostati najmoniji akteri svetskih zbivanja, ali e se osnovni sukobi globalne politike odigravati izmeu nacija i grupa razliitih civilizacija. Sudar ci vilizacija e dominirati svetskom politikom. Demarkacione linije izmeu civilizacija bie borbene linije budunosti.48 Osnova civilizacija je kulturna, a osnova kulture je religijska, tako da Hantington prepoznaje da u svetu postoji devet ci vilizacija: Zapadna, Latinoamerika, Islamska, Budistika, Hinduistika, Pravoslavna, Konfucijanska (Kineska), Japanska i Afrika. Sukobi se skoro uvek dogaaju na granicama ovih civilizacija, tj. drave istog civilizacijskog kruga retko ratuju meusobno.

48 HANTINGTON, Semjuel. Sudar civilizacija u: Nacionalne manjine u meunarodnom i jugoslovenskom pravnom poretku (Slubeni glasnik, Beograd, 1997) str. 327.

224

Iako su Hantingtonovi stavovi bili kritikovani i jo predstavljaju kontroverzu, njegove ideje i danas mogu biti jedan od modela tumaenja podela i udruivanja u savremenom svetu. Dogaanja na prostoru bive SFRJ posluila su kao primer Hantingtonu da opie sukob Zapadne, Pravoslavne i Islamske civilizacije, gde se osnova ovih civilizacija pronalazi u katoliko-protestantskom hrianstvu, pravoslavlju i islamu. 225

Slika br. 1. Civilizacijska planetarna podela, po Semjuelu Hantingtonu

Formiranje javnog mnjenja o svojoj/tuoj religiji/verskoj zajednici Mediji svojim izvetavanjem snano utiu na formiranje i ublaavanje animoziteta. Oni ocrtavaju orijentacione okvire, ali i stereotipe. Poznato je da je stereotip par exellence medijski pojam. Prvobitno, oznaavao je ploe sa nepokretnim slogom; kliee; stvari tampane ovakvim ploama. Naglasak unutar ovog pojma je vremenom prenesen na nepokretnost i sliku, povezujui ih radi opisa
49 http://ncrcafe.org/node/941

Uloga verskih zajednica u razreavanju i potpirivanju sukoba na naim prostorima jo je kontroverzna, tako da se ovo pitanje pojavljuje kao jedan od momenata polarizacije javnosti. Primeuje se da istraivanja o poverenju graana u institucije pokazuju vrlo visoko poverenje koje javnost ima u crkvu, ali ta podrka je ipak za treinu manja od broja onih koji se konfesionalno izjanjavaju, tako da se moe zakljuiti da treina vernika nema poverenja u crkvu. Mogue je da ovakav stav postoji zbog nerazreene kontroverze? Iako je ovo samo jedan od ponuenih modela, ono na ta elimo da ukaemo jeste postojanje jednih naoara kroz koje pogled na svet ponekad donosi vie smisla od ostalih, a u sebi kao znaajnu ima religijsku komponentu. Otkrivanje problematinih odnosa unutar verskih zajednica Poslednjih godina Sjedinjene Amerike Drave (i ne samo njih) potresale su mnoge afere zbog seksualnog iskoritavanja maloletnika od katolikih svetenika, tako da je Katolika crkva u SAD morala da plati milionske odtete oteenima. Iako moe izgledati logino da Crkva prikrije takve dogaaje i procese, ipak i unutar nje ima miljenja da se istina ne sme prikrivati (iako smo preneli stav Crkve da ponekad treba proceniti da li je ili nije prikladno otkriti istinu onome ko za nju pita, s obzirom na imperativ bratske ljubavi). Tako Don Alen, izveta CNN-a o Rimokatolikoj crkvi i Vatikanu iznosi: Na prvom mestu, isto toliko koliko neki predstavnici hijerarhije i crkvene birokratije mogu osporavati ovakvo miljenje, crkvama su potrebni mediji da igraju svoju tradicionalnu ulogu uvara (watchdog). Slobodna tampa je ona koja je naterala crkve da se konfrontiraju sa krizom zbog seksualnog iskoritavanja, a danas slobodna tampa takoe gura prie o finansijskim proneverama. Institucije preferiraju da zataje njihovu sopstvenu nefunkcionalnost, a jedan koristan medij ih nee pustiti da odu tek tako (John L. Allen, Jr., National Catholic Reporter, 2007).49

226

konstrukcija koje su injenino netane, rigidno nefleksibilne i zasnovane na neloginom rasuivanju. Stereotipi su optereeni pristrasnou, naliveni privlanostima ili nesklonostima, spojeni sa strahovima, udnjom, jakim eljama, ponosom i nadom ovek lako indukuje svoj identitet, potvrujui ko je, time to se ograuje od onog to nije.50 Religijska dimenzija drutveno-politikih odnosa u savremenom drutvu Vera, religija i duhovnost sve vie se prepoznaju kao vane za graansko drutvo i kulturnu obnovu u savremenom svetu.51 Oni imaju znaajnu ulogu u javnom poretku, drutvenoj stabilnosti i pravima etnikih/nacionalnih manjina. Znaajne su za motivaciju ljudstva u radu, uenju, slobodnom vremenu i uestvovanju u drutvenim aktivnostima. Znaaj koji im se pridaje i gde se od njih puno oekuje jeste pomirenje i smanjivanje zabrinutosti zbog rasne, etnike i verske diskriminacije. Religija, osim ovoga, predstavlja i znaajan identitetski resurs za mnoge kojima je identitet poljuljan usled turbulencija kojima je savremeni svet izloen. Otuda je mogue prepoznati bar neka podruja koja su sve vie zahvaena religijskim uticajem, a koja su neodvojiva od funkcionisanja savremenog drutva, pa tako i znaajna za obuhvatanje medijskim angamanom: - dnevni, sedmini, meseni i godinji rasporedi aktivnosti, - nain ishrane svaki dan i u vremenu posebnih verskih zahteva, - naini odevanja svaki dan i u posebnim prilikama i mestima, s obzirom na religiju, - izbor zaposlenja, poslova i aktivnosti shodno verskoj disciplini, - izbor obrazovanja i vaspitanja, - sistemi vrednosti i donoenje etikih odluka, - zdravstvene teme s obzirom na versku disciplinu i praksu, - nain stanovanja, - kreiranje identiteta,

50 Uporedi: KEVEDI, Miroslav. Stereotipi o grkokatolicima u: VALI NEDELJKOVI, Dubravka. [ur.] Crkve, verske zajednice, mediji i demokratija (Novosadska novinarska kola : edicija Medijske reference, Novi Sad, 2005) str. 119-126. 51 http://www.yhassembly.gov.uk/dnlds/Religious%20literacy%204th%20ed.pdf

227

6. Zakljuak Navodei pravne okvire, samoodreenje verskih zajednica, kontekst i karakteristike javnosti/publike, skloni smo da postavimo sledea pitanja koja odgovaraju proceni medijske prakse Javnog servisa Vojvodine: * Da li je program sadrajem prilagoen pravnim okvirima? * Da li zadovoljava potranju verske publike za verskim sadrajima? * Da li utie pozitivno na formiranje javnog mnjenja o religijama/verskim zajednicama? * Da li dananje izvetavanje pomae u razumevanju odnosa u svetu? * Da li otkriva problematine odnose unutar verskih zajednica/drutva?

- provoenje slobodnog vremena i uestvovanje u javnim aktivnostima, - politiki izbori i politika participacija, - socijalno blagostanje, - putovanja, - dobrovoljne aktivnosti.

Budui da nismo izneli podatke o karakteristikama programa Javnog servisa Vojvodine, ovde emo samo izrei utisak da on naelno odgovara pravnim okvirima, s tim to u traenju idealne mere treba imati na umu: nesavrenost samih zakonskih reenja i nesavrenost u ispunjavanju zakonskih zahteva. Zakon o crkvama i verskim zajednicama naiao je na kritiku dela domae i strane javnosti zbog naina kategorizacije verskih zajednica i registracije. Uoeno je da je manji deo verskog spektra obuhvaen Registrom, a to je uslov za mesto u programu javnog servisa i drugih medija. Zakon je ovde posebno rigidno tumaen u Kodeksu RRA gde se nepriznate verske zajednice automatski svrstavaju u sekte, a za veliki broj neregistrovanih verskih zajednica to nije adekvatna kategorija. Ovim stavom dolazi se u koliziju sa verskom tolerancijom koja je proklamovana i u Zakonu o radiodifuziji i u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama. 228

Osim ovog, uoava se praktina kategorizacija vrednosti koje se proklamuju u samim zakonima. Tako uvaavanje tradicionalnog duhovnog, istorijskog i drugog znaaja i identiteta priznatih verskih zajednica pretee nad uvaavanjem raznovrsnosti, izbalansiranosti, pluralizma ideja i miljenja, izvetavanja bez diskriminacije itd. Ovo se na nivou praktinog izvoenja programa moe oitovati kao unikonfesionalna emisija namenjena samo svojoj verskoj zajednici i moe da predstavlja samo verski program, ali jo ne i javni servis. Ovakve pojave segmentiraju drutvo i u najgorim tumaenjima mogu doprinositi njegovoj dezintegraciji. Zapaamo da pravni okvir daje dovoljno prostora izvetavanju o religijama. Ovaj iroki prostor ipak istovremeno moe biti prepreka ovom izvetavanju jer ostavlja prostora arbitrarnom stavu urednitva, a taj stav ne mora uvek biti najusklaeniji sa potrebama javnosti. Pojmovi poput verske tolerancije ili opteg interesa zato moraju biti dodatno odreeni, s tim to primeujemo da ovo odreenje ne moe biti samo stvar zakonopisca ve svih aktera koji su ukljueni u izvetavanje o religiji (verske zajednice, mediji, pravnici, predstavnici udruenja graana, javnost). Praktino razraivanje ovih pojmova u medijskoj praksi moe poprimiti vrlo razliite oblike. Primeujemo da ono opet zavisi i od toga u koju hijerarhiju su postavljene razliite vrednosti. Tako na primer, uvaavanje tradicionalnog duhovnog, istorijskog i kulturnog znaaja crkava i verskih zajednica kao prioriteta moe rezultovati potiskivanjem netradicionalnih verskih zajednica iz programa uopte. Pojam koji bi morao mnogo da objasni, ali sam po sebi ima nejasno znaenje, svakako je pojam opti interes koji se pojavljuje kao cilj programa javnog servisa. Trebalo bi da on podrazumeva zadovoljenje potreba graana i ostvarivanje njihovih prava. To to je Zakonom predvieno da program bude zatien od uticaja politike otvara prostor da on bude postavljen prema potrebama graana, ili zarad podizanja kulturnog i saznajnog nivoa graanstva. Zapaamo da u lanu 77. Zakona o radiodufuziji nije naveden verski pluralizam, to moe dati osnova tumaenju, a kasnije i ureivakoj politici, da se ne mora izvetavati o verskoj raznolikosti u Vojvodini i Srbiji, dok se ovom pluralizmu na drugim osnovama mora posvetiti panja. U svakom sluaju, zapaamo da, kad je u pitanju etniki pluralizam, u sklopu programa TV Vojvodine postoji emisija Zajedno koju kreiraju redakcije razliitih nacionalnih manjina koje imaju program na svom jeziku. Pandan ovoj emisiji kad je u pitanju verski pluralizam ne postoji, a primer ovakve emisije u sklopu javnog servisa 229

mogla bi biti emisija Ekumena koju emituje HRT (Hrvatska televizija), u kojoj se kao sagovornici pojavljuju i pripadnici razliitih verskih zajednica.52 Ovo je pogotovo indikativno s obzirom na to da su obaveze nosilaca javnog radiodifuznog servisa u ostvarivanju opteg interesa, regulisane lanom 78. Zakona tako formulisane da se izvetava bez diskriminacije, s tim to opet primeujemo da su obaveze prema svim segmentima drutva i specifinim drutvenim grupama opet tako formulisane da je eksplicitno spominjanje verskih zajednica izostavljeno. Ureivaka politika svakako je odreena prvenstveno zakonskim obavezama, ali i potrebama publike. Postavlja se pitanje da li treba da postoji razlika izmeu javnog servisa i verskog medija kad su u pitanju potrebe javnosti? Budui da je javnost heterogena, svakako je potrebno da postoje informacije koje e vernici dobijati o svojim verskim zajednicama, i pohvalno je to one postoje. Ali upravo zbog ove heterogenosti potrebne su i informacije o religijskoj praksi drugih graana, sugraana drugih vera i uverenja. S obzirom na veliki broj malih verskih zajednica i poveani dinamizam na verskom podruju u svetu uopte, sagledavanje religijskih fenomena mora biti pojaano medijskim angamanom i prostorom koji nee biti usko unikonfesionalni. Podruje koje se zanemaruje je svakako delovanje verskih zajednica u svetu gde je mala panja posveena svakodnevnim zahtevima verske discipline i prakse. U drutvu koje se ubrzano multikulturalizuje pokretanje diskusija o ovakvim temama doprinelo bi formiranju vrih stavova i obrazaca ponaanja kad je u pitanje funkcionisanje u svakodnevici multikonfesionalnog drutva. Iako potiskivanje drugog iz programa ne prikazuje drugog u negativnom svetlu ne prikazuje ga ni u pozitivnom, tj. diskriminie ga iz javnog diskursa. Iako su mediji samo jedan od faktora uticaja, ipak moemo rei da bez multikonfesionalnih medijskih sadraja izostaje drutvena integracija, u nedostatku znanja o drugome poveavaju se nepoverenje i dezorijentisanost, koji mogu rezultovati frustracijom i agresijom. Unikonfesionalni sadraji, preteno kreirani na teolokoj osnovi, proputaju da problematizuju odnose u dananjem svetu na irim osnovama. Otuda sam odabir kadrova i tema za program o religiji mora odgovarati kompleksnoj
52 Uporedi: BAI, Augustin. Formatiranje i programiranje laikih elektronskih medija u odnosu na vjerske sadraje u: VALI NEDELJKOVI, Dubravka. [ur.] Crkve, verske zajednice, mediji i demokratija (Novosadska novinarska kola : edicija Medijske reference, Novi Sad, 2005) str. 146-149.

230

situaciji u savremenom svetu, gde pored teologa svakako ulogu moraju imati i sociolozi, politikolozi, biolozi, ekolozi i drugi. Ono to je posebna odlika ovih programa uopte je nedostatak druge strane, esto zbog povlaivanja verskim zajednicama, koje ne ele javnu konfrontaciju i vrlo iroko shvataju ulogu medija, dovodei ih neretko u podreen poloaj. Otuda se druga strana izbegava i mada smo svesni da je ovo vrlo teko praktino reiti, ipak smo skloni da se zaloimo za autonomiju medija na ovom podruju. Ukoliko medij gubi autonomiju, ne moe igrati ulogu psa-uvara koji uva red i javni poredak od ijeg remeenja nisu imuni ni verski predstavnici. Skloni smo da opti interes tumaimo kao javni interes za pravednim poretkom u kojem je on ipak odreen prvenstveno javnim interesom. Zato bi medij kakav je Javni servis trebalo pre da bude u slubi javnosti nego verskih zajednica. Posle desetina godina izostavljanja religijskih sadraja u medijima, smatramo pohvalnim to se deo programa Javnog servisa posveuje religiji, ali smo svesni da prilike u naem drutvu i svetu uopte zahtevaju razvoj ovih sadraja. 7. Literatura:

http://www.rra.org.yu/srpski/strategija.pdf http://www.rra.org.yu/srpski/Kodeks-RRA.doc http://www.mv.sr.gov.yu/cir/images/stories/pravna_akta/pravilnik_o_registru.pdf http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/Zip/VJN3.pdf STAT. GOD. SRB. 2007. http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/godisnjak/celi/god2007.zip http://www.yhassembly.gov.uk/dnlds/Religious%20literacy%204th%20ed.pdf BAI, Augustin. Formatiranje i programiranje laikih elektronskih medija u odnosu na vjerske sadraje u: VALI NEDELJKOVI, Dubravka. [ur.] Crkve, verske zajednice, mediji i demokratija (Novosadska novinarska kola : edicija Medijske reference, Novi Sad, 2005) 231

OREVI, Dragoljub. Religije i veroispovesti nacionalnih manjina u Srbiji u: SOCIOLOGIJA, Vol. XLVII (2005), N 3, str. 194. OREVI, Dragoljub. Religije i veroispovesti nacionalnih manjina u Srbiji u: STANOVI, Vojislav. [ur.] Poloaj nacionalnih manjina u Srbiji : zbornik radova sa naunog skupa odranog 24-26. novembra 2005. (Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 2008). HANTINGTON, Semjuel. Sudar civilizacija u: Nacionalne manjine u meunarodnom i jugoslovenskom pravnom poretku (Slubeni glasnik, Beograd, 1997). Katihizis Katolike Crkve, 2494 (Hrvatska biskupska konferencija : Glas Koncila, Zagreb, 1994). KEVEDI, Miroslav. Stereotipi o Grkokatolicima u: VALI NEDELJKOVI, Dubravka. [ur.] Crkve, verske zajednice, mediji i demokratija (Novosadska novinarska kola : edicija Medijske reference, Novi Sad, 2005). KUBURI, Zorica. Stepen religioznosti i verska distanca u Vojvodini i Srbiji u: Religije Srbije mrea dijaloga i saradnje (Beogradska otvorena kola, Beograd, 2008) str. 100. Islamska povelja o masovnim medijima prema: NIKI, Stevan; DAVIO, Ana. [ur.] Etika novinarstva prirunik za profesionalne novinare (Centar za profesionalizaciju medija, Beograd, 2004). DAWAH. The Arabic term dawah (lit., call, invitation, summoning) is used especially in the sense of the religious outreach or mission to exhort people to embrace Islam as the true religion. Encyclopedia of Religion (4), 2nd Edition (2004), GALE - MACMILLAN REFERENCE USA. Osnove socijalnog uenja Katolike Crkve (Fondacija Konrad Adenauer : Beogradska nadbiskupija, Beograd, 2006) str. 216. Popis stanovni{tva, doma}instava i stanova u 2002. Stanovni{tvo. Veroispovest, materwi jezik i nacionalna ili etni~ka pripadnost, pripadnost prema starosti i polu. Podaci po op{tinama, Republi~ki zavod za statistiku, Beograd, maj 2003. RADOJEVI, Miodrag. [ur.]; RADULOVI, Milan. [pogovor] Zakon o crkvama i verskim zajednicama (Slubeni glasnik, Beograd, 2006). 232

Miroslav Kevedi

PUBLIC BROADCASTING SERVICE; RELIGION AND THE PUBLIC Summary

It should be noted that law provides enough space for reporting on different religions. At the same time, such a big frame could also present an obstacle since it leaves enough space for the arbitrary attitude of the editors - the attitude which is not always in complete concordance with the public needs. Key words: religion, public service, churches, religious communites, law.

233

UVODNIK ZA SPORTSKI PROGRAM

Industrija dokolice je prepoznala profitabilnu uinkovitost simbioze sporta i medija. Aktivnog aktera sportskih dogaaja, koristei tedro suptilne mehanizme identifikacije i projekcije, pretvorila je lako u njihovog iskljuivog medijskog konzumenta. Televizija je dospela u sredite sportske industrije, nameui joj svoja pravila i uslove, a sportisti su postali, pre svega, medijske zvezde i protagonisti reklamnih spotova, ne samo sportske opreme ve i svih ostalih konzumentskih dobara, sve do politikog zagovaranja, pa tek onda promoteri ideje da je zdravo telo osnova za zdrav duh (Mens sana in corpore sano), kao i da je vano takmiiti se, a ne pobediti. Mediji, ukljuujui i javni servis, veliki postotak svog prostora i vremena posveuju zadovoljavanju komunikativnih potreba auditorijuma za sportskim informacijama. Stoga je i ovaj monitoring medijskoj prezentaciji tih sadraj posvetio posebnu panju.

234

INTRODUCTION TO SPORTS PROGRAMME REPORTS

The industry of leisure recognised the profitable effectiveness of the symbiosis of sport and the media. It has turned the active participant of sport events into their exclusive media consumer, by using subtle mechanisms of identification and projection. Television has come into the centre of sport industry, imposing its own rules and terms, while sportsmen became, above all, media stars and advertisement protagonists. They are now advertising not only sport equipment, but also other consummation goods. Sportsmen even take part in political campaigns and lastly, promote the idea of a sane spirit in a sane body (Mens sana in corpore sano), as well as the importance of participating, not winning. The media, including the public service, dedicate a great amount of their space and time to meeting needs of the auditorium for sport information. For these particular reasons, monitoring has dedicated special attention to presenting these contents in the media.

235

Prof. dr Dragan Kokovi

654.197:796 (497.113 Novi Sad)

MEDIJSKA PREZENTACIJA SPORTSKIH DOGAAJA

SAETAK

U ovom radu analizirana je medijska prezentacija i zastupljenost sportskih dogaaja u tri televizijske emisije na RTV Vojvodine. Uoeno je da se najee prate aktuelni dogaaji kao rutinska informacija i da esto izostaje urednika, tj. novinar ska inicijativa, to postaje uzrokom tematskog siromatva. Takoe je uoljiva dominacija neautorskih priloga, odnosno izvetaja. Ustaljeni obrazac novinarstva ogleda se i u tome da novinar najee koristi sekundarne izvore informacija, umesto da uini sopstveni napor u sagledavanju sportskog dogaaja i kreiranju njegove prezentacije. U okviru rada date su i preporuke za dobru praksu proizale iz tumaenja i analize podataka. Kljune rei: sport, mediji, medijacija, sportski dogaaj, sportsko izvetavanje, sportske emisije.

236

1. Uvod Izvetavanje o sportskim dogaajima je u mnogim aspektima specifino jer je za ove sadraje zainteresovan veliki broj ljudi. Sport pobuuje posebnu oseajnost za koju se ljudi veoma lako veu. Zato posebnu panju zasluuje nain prezentacije sportskih sadraja, odnosno (formalna obeleja) oblikovanja programa. Empirijski nalazi nekih istraivanja podupiru pretpostavku da se mnoga dejstva, koja se, inae, pripisuju sadrajima programa, delimino mogu svesti na nain prezentacije. I

ova praenja programa pokazala su da novi mediji, od samog poetka svog rada, nisu u najboljoj meri upotrebili svoje prednosti u izvetavanjima o sportu, osim, naravno, u svrhu informisanja. Svako projektovanje upotrebe radija i televizije u naim prilikama mora imati u vidu kontekst sportskih sadraja i potreba za njima, tanije, strukturu klijenata za svaki takav program. Takoe su bitni zakonski, materijalni i kadrovski uslovi u kojima se sve forme sportskog izvetavanja ostvaruju. Bez ovih uvida, svaka inicijativa, svaki projekt, ma koliko bio usklaen i planiran, moe ostati bez znaajnih efekata. Osnovni podaci Predmet monitoringa: Sportski sadraji RTV Trajanje monitoringa: od 4. novembra do 16. decembra 2007. Naziv TV, odnosno radio emisije: Tree poluvreme (na srpskom); TV sport (na maarskom); Sportski ponedeljak (na rumunskom jeziku) Trajanje emisija: razliito od 28 do 50 minuta (u skladu sa emom programa u okviru kojih su emitovane) 2. Analiza empirijskog materijala

Prethodne napomene Monitoring sportskih sadraja RTV obavljen je u periodu punog intenziteta takmienja u svim sportovima pa, sledstveno tome, i pojaanog interesovanja gledalaca, odnosno slualaca za ta takmienja. Smatramo da je za analizu sadraja TV emisije na srpskom jeziku Tree poluvreme vano imati na umu da je RTV, u meuvremenu, u programsku emu uvrstila i emisiju Sportska subota koja se emituje svake subote od 22.20 h. Povod za to bila je injenica da se najvei deo vanih takmienja odvija subotom, to je nametnulo potrebu da gledaoci RTV, u najkraem moguem roku, reju i slikom, budu obaveteni o njihovom ishodu. To je, meutim, istovremeno nametnulo i potrebu za redefinisanjem koncepcije i sadraja emisije Tree poluvreme, u pravcu analitikog pristupa dogaajima iji rezultatski ishod gledaoci, najee, ve znaju. 237

2.1. Uvodne napomene Teko je razumeti i opisati svakodnevni ivot dananjeg oveka bez uvida u njegovu uronjenost u masovne medije i izloenost njihovom uticaju. Danas se za sport, njegovim praenjem i navijanjem, zanima skoro polovina oveanstva. Meu onima koji se interesuju za sport nalaze se ljudi razliitog pola, uzrasta, kulturnog nivoa, razliitih politikih i religioznih uverenja (Loy, Kenyon, 1969). Proizvodnja potreba u sportu neodvojiva je od naina i logike proizvodnje, naina svakodnevnog ivota ljudi u savremenom drutvu. U poreenju s ranijim, tradicionalnim shvatanjem sporta, treba istai da savremeni sport prolazi kroz proces medijacije i igra sve znaajniju ulogu u modernom drutvu. Razmatranje opteg odnosa izmeu sporta i masovnih medija pokazuje da sport na televiziji, radiju i u tampi zauzima znaajno mesto i predstavlja vaan aspekt medijskih aktivnosti. Jednostavnije reeno, mediji se u borbi za publiku u velikoj meri oslanjaju na sport. S druge strane, medijsko izvetavanje o sportu esto predstavlja nain na koji se u elektronskim i tampanim medijima proizvode i plasiraju odreene ideje, koje samo na prvi pogled nemaju nikakve veze sa sportom. Izvetavanje o sportu esto se pretvara u izvetavanja o lokalnom, regionalnom ili nacionalnom identitetu. To je najbolji dokaz da se tradicionalni obrasci sportskog izvetavanja menjaju, a sve je to podstaknuto tehnolokim, kulturnim i politikim promenama. Novi mediji na podruju sporta predstavljaju svojevrsnu animaciju i upuivanje na njegovu recepciju. Naroito je televizija uticala na oblikovanje onoga to shvatamo kao prirodu, strukturu i organizaciju sporta. Sociolog Norbert Elias napominje da sport i dalje predstavlja oblast drutvene aktivnosti u kojoj otvoren emocionalni angaman ostaje javno prihvatljiv (prema: Kokovi, 2004a, 2004b) Oigledno, sport je primeren stilu i nainu ivota savremenog oveka. U sportski dogaaj i njegove aktere ulau se velika, skrivena ili potisnuta oseanja. Izvetavanje o sportu pretpostavlja inicijativu sportskog novinara, njegovo efektno korienje statistikih podataka, pri emu on treba da se uva situacija u kojima moe postati statistiki zavisnik. Nije isto pruiti itaocima i gledaocima informaciju neophodnu za razumevanje onoga to se dogodilo na takmienju, ili ih udaviti nizom irelevantnih podataka koji prekidaju tok teksta. Novinari mogu da napiu itke i egzaktne izvetaje samo na osnovu pregleda statistikih podataka. To, svakako, ne moe nadomestiti celovito pokrivanje sportskog takmienja (dogaaja). Ozbiljni istraivai izvetavanja o sportskim dogaajima (Itjul, Anderson, 2001; ulijanoti, 2008) ukazuju na naine na koje sportski novinari itaocima mogu pruiti vie od statistike: 238

Analitiko novinarstvo u sportu zahteva iscrpne tekstove, jer se publika ne zadovoljava samo osnovnim podacima o pobednicima i rezultatima. Analitiki novinari sagledavaju utakmice u celini, kombinujui rezultate i statistike podatke sa detaljnim i produbljenim analizama. U ozbiljnim vremenima svakojakih podela, nacionalnih pomama i iskljuivosti, novinarstvo, u ovom sluaju sportsko, mora odgovoriti izazovima ove kompleksne situacije. Nije nita novo ako kaemo da novine, radio i televizija iz razliitih sredina opisuju ne isti, nego sasvim drugi dogaaj. italac se nalazi pred dilemom da li da uzme 5-6 novina, kako bi dobio celovitu sliku i da mu istina ne bi izmakla. Vodi se pravi medijski propagandni rat, a pojedine sredine pokuavaju da se stave u funkciju ne samo sportskog ve i ideolokog sudije. A tada vie nije re o sportu, ve o dnevnim dogaajima i obinoj politici. Praenje prenosa sportskih takmienja postala je neka vrsta unutranje obaveze savremenog oveka koji time pokuava da iskae svoju vitalnost. Televizija je postala globalni stadion savremenog sporta. Gledalac ugodno sedi u sobi, a televizija mu na noge donosi privlanu utakmicu. Masovni mediji su uinili da sport uopte, a fudbal posebno, poprima funkciju koja se moe porediti sa onom koju je imalo pozorite. Serijsko oblikovanje informacija karakteristino je za sport. Za razliku od filmske serijske proizvodnje, sportski dogaaji sami oblikuju sopstvene serije. Najbolji primer za to su Olimpijske igre, svetski ampionati i druga sportska takmienja koja su nastala daleko ranije nego sredstva masovne komunikacije. Bilo bi besmisleno tvrditi da se danas prilikom organizacije 239

1. novinar ne moe da se koncentrie iskljuivo na teren, ve treba da paljivo oslukuje ostale aktere sportskog dogaaja, da sazna neto o strategiji i taktici, uoi nervozu roditelja igraa, puls publike; 2. mora doi do igraa neposredno posle utakmice, ali i shvatiti da je akterima potrebna odreena vrsta predaha; imati razumevanja za razliite strategije i politike klubova, jer neki klubovi ne doputaju nijednom novinaru da ue u svlaionicu; 3. treba razgovarati sa trenerima i, ukoliko je mogue, povezivati se sa njima pre utakmice; ukoliko se koristi ovakav obrazac, tada trener verovatno na novinara nee gledati kao na stranca, kada treba da ga intervjuie nakon utakmice; 4. razgovarati sa igraima, ali ne samo sa vrhunskim zvezdama nego i sa drugim akterima sportskog dogaaja; 5. razgovarati sa pomonim trenerima, jer oni mogu dati korisne podatke o latentnim stanjima sportske ekipe.

sportskih takmienja ne vodi rauna o primaocu poruke. Sport je izborio svoje mesto na radiju, televiziji i u tampi, ali nije mogao da odoli industriji, uz iju pomo je postao grana koja zgre ogromne profite. Zato nije sluajno to se danas govori o sportskoj industriji kao sastavnom delu industrije slobodnog vremena. 2.2.1. Tree poluvreme Re je o programu koji se emituje svake nedelje u terminu od 22.30 do 23.00 asa. Njegov format, sudei po posmatranom uzorku (4, 11. i 18. novembar, odnosno 16. decembar), nije, meutim, vrsto utvren. etiri posmatrane emisije su se, naime, mnogo razlikovale u trajanju. Njihova duina je varirala od 29:03 do ak 41:06 minuta. 2.2. Rezultati analize

Ukupan broj, anrovska struktura i elementi vizuelne prezentacije novinarskih priloga Ukupan broj priloga emitovanih u etiri posmatrane emisije bio je 96 ili, u proseku, 24 po emisiji. U anrovskoj strukturi dominirali su autorski prilozi, odnosno izvetaji (44), a slede neautorski prilozi ili vesti (41), snimljene izjave (2), intervjui (1) i video snimci (1). Meu elementima vizuelne prezentacije dominiraju tonski snimci (37), a slede nemi snimci (25), tabele (12), arhivski snimci (11) itd.

240

Najavne, odjavne pice Snimljene izjave Intervju Ukupno

Broj 41 44 2 1 1 7

Prosean broj 10 11 2

Trajanje u sec

Proseno trajanje

Neautorski prilozi (vesti)

Autorski prilozi - izvetaji Samo video snimak

Tabela 1. Vrste segmenata anrovi novinarskih priloga

96

24

Povod Od ukupno 89 novinarskih priloga koje su za etiri posmatrane emisije pripremili novinari RTV, ak za 87 povod je bio aktuelan dogaaj, dok su samo dva bila plod novinarske inicijative. To je, samo po sebi, razlog za kritiki stav koji pojaava ve pomenuta injenica da je u program I kanala TV Vojvodine, u meuvremenu, uvedena Sportska subota. Zahvaljujui tome, gledaoci RTV ve su obaveteni o ishodima najvanijih utakmica u veini sportova, izuzev, razume se, onih koji se igraju nedeljom (o emu su dodatne informacije, svakako, dobili i u dnevnim listovima koji upravo nedeljom donose najopirnije izvetaje). To, samo po sebi, emisiji Tree poluvreme namee obavezu da veina priloga bude plod urednike, odnosno novinarske inicijative i da, posebnim izjavama i intervjuima, pojedinanim gostovanjima u studiju, pa i sueljavanjem miljenja, gledaocu prui dodatnu, temeljnu analizu najvanijih zbivanja. 241

Mesto dogaaja Kada je re o lokaciji dogaaja koji su prezentovani u etiri posmatrane emisije, situacija izgleda ovako: Svet 19 Region 5 Beograd i druga mesta u Srbiji 9+5 Vie mesta u Srbiji 14 Novi Sad 18 Druga mesta u Vojvodini 17 Vie mesta u Vojvodini 2

Tabela 2. Bez obzira na znaaj i atraktivnost sportskih dogaanja u svetu i Srbiji u celini, prisustvo RTV na to veem broju sportskih lokacija u Vojvodini ili lokacija na kojima nastupaju klubovi iz Vojvodine (ukljuujui i regionalne), prema naem miljenju, jedan je od njenih najvanijih zadataka. Pod pojmom regiona ovde se podrazumevaju mesta u kojima se odigravaju utakmice regionalne koarkake NLB (Jadranske) lige. U toj ligi nastupaju dva kluba iz Vojvodine - KK Vojvodina Srbijagas iz Novog Sada i KK Hemofarm iz Vrca. Direktni prenosi svih utakmica tih dvaju klubova u pomenutom takmienju u kojem, pored predstavnika Srbije, uestvuju i klubovi iz Hrvatske, Slovenije, BiH i Crne Gore predstavljaju, bez sumnje, jedan od znaajnijih iskoraka sportskog programa RTV. Autori Svaka od etiri posmatrane emisije imala je drugog voditelja. Novinarske priloge za sve etiri posmtrane emisije radila su 22 autora.

242

Tematska struktura Kako je ve naglaeno u analizi povoda za pojavljivanje pojedinih novinarskih priloga, oni su, gotovo iskljuivo, sadravali aktuelne dogaaje pa je, shodno tome, uoljivo i njihovo tematsko siromatvo.

Tako je samo o jednoj utakmici govorilo ak 48 priloga, samo o rezultatima u okviru odigranog kola neke od liga 21, samo o rezultatima nekog drugog takmienja 14... I ovde je, dakle, vie nego oigledna potreba za urednikom, tj. novinarskom inicijativom, iz ega e, logino, proistei i tematsko obogaivanje emisije. Prilozi o pojedinim sportovima Zastupljenost pojedinih sportova u strukturi novinarskih priloga mogla bi da se oznai kao ekvivalentna intenzitetu dogaanja u njima, odnosno njihovoj popularnosti kod ukupne, a time i TV sportske publike. Na prvom mestu je fudbal (32 priloga), pa koarka (19), odbojka (11), rukomet (11), plivanje (4), tenis (3), vaterpolo (2). Rang takmienja Izuzetno velika panja u posmatranim emisija posveivana je svetskim i meunarodnim sportskim takmienjima, kojima se bavilo ak 37 od 89 novinarskih priloga. Preostali su bili posveeni sportskim dogaajima u Srbiji, pre svega onima vrhunskog nivoa iji akteri su bili klubovi iz Vojvodine (fudbal, koarka, odbojka, rukomet, vaterpolo...). Vrlo je uoljiv nedostatak priloga iz niih takmienja (II lige, regionalne lige, kolskih takmienja...).

Subjekti Meu sportskim subjektima, koji su se pojavljivali u etiri posmatrane emisije, najee su pominjani domai sportski klubovi (47), individualni sportisti (39) i sportski strunjaci, odnosno treneri (34). U emisijama su, pak, najee uivo govorili treneri (33) i individualni sportisti (28). Karakteristino je da meu trenerima nije bila nijedna ena, dok su meu individualnim sportistima bile svega etiri. Najzad, u etiri posmatrane emisije najee su pominjani klubovi iz Novog Sada (23), Zrenjanina, Subotice, Vrca, Kikinde, Paneva, Apatina, Temerina i drugih vojvoanskih gradova (29), Beograda (19), drugih mesta u Srbiji (16). 243

Ukupan broj i anrovska struktura novinarskih priloga i vizuelna prezentacija Ukupan broj novinarskih priloga u etiri posmatrane emisije je 99. Uoljiva je potpuna dominacija neautorskih priloga, odnosno vesti (77), kao i veoma mali broj autorskih priloga, odnosno izvetaja (10). Meu elementima vizuelne prezentacije dominiraju nemi snimci (48) i tabele (36), dok su tonski snimci zastupljeni minimalno (1). Povod U svim prilozima povod je aktuelni dogaaj, nisu uoeni prilozi koji su bili plod novinarske inicijative.

2.2.2. TV sport Predmet monitoringa su etiri emisije TV sport na maarskom jeziku, emitovane na II kanalu RTV 4, 11, 18. i 25. novembra, nedeljom, od 22.40 do 23.10h. Termin je, dakle, gotovo identian vremenu emitovanja Treeg poluvremena. Proseno trajanje jedne emisije je 28:08 minuta.

Autori Emisije priprema i vodi veoma mali broj novinara, svega njih trojica. Miljenja smo da je potrebno kadrovski osnaiti sportske programe koji postaju sve privlaniji za mnogobrojnu publiku.

Tematska struktura Novinarski prilozi su tematski vrlo siromani, najee su to samo rezultati u okviru odigranog kola neke lige (43) ili samo jedna utakmica (11). Praktino, naglasak je iskljuivo na rezultatima utakmica i drugih takmienja, bez pojedinanog pojavljivanja sportista, njihovih portreta, priloga o sportskim klubovima, o amaterskom sportu. 244

Prilozi o pojedinim sportovima Uoljiva je neto vea uravnoteenost broja emitovanih priloga o pojedinim sportovima, iako je i ovde najzastupljeniji fudbal (20), a slede koarka (16), rukomet (10), odbojka (8), vaterpolo (7), rvanje (5), kuglanje (5), tenis (4).

Subjekti Meu subjektima koji su najee pominjani u etiri posmatrane emisije, dominiraju domai sportski klubovi (89), a slede strani klubovi (33), individualni sportisti (6) i sportski subjekti iz Maarske (4).

2.2.3. Sportski ponedeljak Predmet monitoringa ovde su etiri emisije na rumunskom jeziku, emitovane na talasima Radio Novog Sada 5, 12, 19. i 26. novembra, ponedeljkom, u stalnom terminu od 13.10 do 14.00 h. Proseno trajanje pojedinane emisije je 50 minuta, od ega je 30 minuta muzike.

Ukupan broj, anrovska struktura i audio elementi novinarskih priloga U skromnom ukupnom broju novinarskih priloga (28) emitovanih u etiri praene emisije, uoljiva je dominacija vesti, tj. neautorskih priloga (16). S druge strane, zastupljenost autorskih priloga, odnosno izvetaja, vrlo je slaba (6), to pogotovo vai i za snimljene izjave (1) i intervjue (1). Iako dugo traje, emisija je informativno siromana, emu doprinose i skromni audio elementi novinarskih priloga. Naime, samo u est priloga u sve etiri emisije uje se glas nekog drugog osim voditelja u studiju ili dopisnika sa terena.

Povod Ono to Sportski ponedeljak donekle izdvaja jeste injenica da je od ukupno 28 novinarskih priloga u est povod novi narska inicijativa, a u preostala 22 aktuelni dogaaj, to je, na prvi pogled, znatno bolje nego u dvema prethodno analiziranim emisijama. Nedostatak je, meutim, u tome to je ta inicijativa ograniena samo na jedan sport (stoni tenis) i jedno mesto (Nikolinci). 245

Autori I ovu emisiju priprema i realizuje veoma mali broj novinara. Re je o jednom voditelju i trojici dopisnika iz vojvoanskih mesta.

Tematska struktura Novinarski prilozi su i ovde tematski veoma siromani i uglavnom su to rezultati zavrenih pojedinanih takmienja (11) ili najave buduih takmienja (4). Prilozi o sportovima Za razliku od ostalih praenih sportskih emisija, u ovoj je najzastupljeniji stoni tenis (9 novinarskih priloga), a slede fudbal (8), odbojka (8), rukomet (5), koarka (4). Subjekti Meu subjektima koji se pominju dominiraju domai sportski klubovi (39), a zatim individualni sportisti (9).

3. Zakljuak i preporuke za dobru praksu Tematsko siromatvo, usmerenost mahom na dnevno aktuelne dogaaje i nedostatak uredniko-novinarske inicijative, kao povoda za pripremu analitikih novinarskih priloga, a time i obogaivanje njihovog sadraja su, u manjoj ili veoj meri, zajedniko obeleje svih praenih emisija. Uz to, i dalje su, posebno kada je re o TV sportu i Sportskom ponedeljku, uoljivi vrlo skromni elementi vizuelne, odnosno audio prezentacije. U sadraju svih praenih emisija jo nedostaju novinarski prilozi o takmienjima, klubovima i sportistima iz II i niih liga, posebno vojvoanskog ranga takmienja u svim sportovima. U prouavanjima sporta i drutvenog okruenja uvek se moe postaviti pitanje zato je konformizam (nekritiko miljenje) poeljan i prisutan u sportu. Ljudima koji deluju u ovoj oblasti svaki izgovor odgovara, a naroito obrazac menjajmo da se nita ne promeni. Njihova najea reakcija nije upitanost ve lagodna konstatacija da je stanje takvo kakvo jeste i da se nita ne moe uiniti. Veina sportskih novinara, ast izuzecima, sledi ovakvu logiku. 246

Novinarski poziv skopan je sa tekoama i neizvesnostima, strepnjama i izazovima da se popusti pred raznovrsnim pritiscima. Teko je uvek ostati nezavisan u okruenju u kome postoji mnogo linih i profesionalnih pritisaka na ljude koji bi vie voleli da se svojim poslom bave u skladu sa primernim moralnim standardima. Nijedna profesija ne moe oekivati da e ispuniti svoju funkciju bez kritikog preispitivanja i oslonca na profesionalnu etiku. Novinarska profesija je jedna od najteih i najkomplikovanijih, pa utoliko vie vredi svaki novinarski uspeh koji zadovoljava minimum profesionalne i moralne ispravnosti. Kad je u pitanju sportsko novinarstvo, lestvica nije podignuta visoko. Ceo jedan segment novinarstva (sportskog) ako ne najmonijeg, ono bar najitanijeg, suspendovao je svoju osnovnu funkciju i pretvorio se u divovski kozmetiki salon. Pokazalo se da sportski novinari nisu imuni na manipulaciju i instrumentalizaciju. Klupski, lokalni, lini i drugi interesi uvek su bili izuzetno jaki i novinari su se neretko nalazili izmeu ekia i nakovnja. U takvim situacijama oni su gubili hrabrost da budu svoji, a etiku odgovornosti zamenjivali su etikom poslunosti. Za takve novinare karakteristino je da su nalazili uvek nekog drugog ko e im dati informacije umesto da uine i najmanji sopstveni napor. Ponekad su skupljali hrabrost da iz obrasca sportske lakirovke preu na ozbiljno kritiko razmatranje, ali sve je to bilo kratkog daha. Na taj nain gubila su se moralna opredeljenja, moralni angaman i zdrava moralna orijentacija koja bi aktere usmeravala prema humanom delovanju i ponaanju. Dostojanstvo sporta treba da brane svi uesnici i posrednici od igraa (aktera), trenera, funkcionera, preko sudija, do sportskih novinara i navijaa. Sportski novinari mogu pomoi u odbrani dostojanstva sporta svojim pisanjem i uticajem na javno mnjenje, irenjem ili suavanjem negativnosti i nemorala koji je evidentan u sportskom okruenju. Ne treba zanemarivati ni njihovu ulogu u raspirivanju navijakih strasti, koje se mogu pretvoriti u orgije mrnje. Svi uesnici moraju shvatiti celinu sportskog dogaaja jer e se jedino tako odbraniti dostojanstvo sporta. Preporuke: Nakon sprovedene analize i uvida u empirijsku grau, mogu se ponuditi sledee preporuke:

1. obogaivanje sadraja praenih emisija analitikim novinarskim prilozima, kao i veim brojem izjava i intervjua, odnosno gostovanja u studiju istaknutih sportista, trenera i sportskih radnika; 247

2. vea zastupljenost regionalnih i lokalnih takmienja u svim posmatranim emisijama, za ta je, pored redefinisanja ureivakog koncepta, neophodno i jaanje mree dopisnitava RTV u celoj Vojvodini; 3. kadrovsko jaanje redakcija koje pripremaju emisije obuhvaene ovim monitoringom; 4. to vea zastupljenost sportova iz lokalne zajednice, koja sve vie dobija u znaaju, ne samo na podruju sporta ve i u svakodnevnom ivotu; to je najbolji nain da se pojedinci identifikuju sa svojom lokalnom sredinom; 5. ravnomernija distribucija izvetavanja o pojedinim sportskim granama, ime bi se doprinelo popularizaciji odreenih manje aktuelnih sportova. 4. Literatura:

1. ulijanoti, R. (2008). Sport kritika sociologija, Beograd: Clio. 2. Itjul, B. D. D. A. Anderson (2001). Pisanje vesti i izvetavanje za dananje medije, Beograd: Medija centar. 3. Kokovi, D. (2004a). Sport i mediji, Novi Sad: Fakultet za usluni biznis. 4. Kokovi, D. (2004b). Sociologija sporta, Beograd: Sportska akademija. 5. Kokovi, D. (2007). Sport kao odraz drutva. U: Skembler, G. Sport i drutvo, Beograd: Clio. 6. Kokovi, D. (2008). Humani sport da li je mogu? U: ulijanoti, R. Sport kritika sociologija, Beograd: Clio. 7. Loy, J. W.Kenyon, (1969). Sport, culture and society, New York-London: Colier Macmillan.

248

Dragan Kokovi

MEDIA PRESENTATION OF SPORTING EVENTS

In this paper media presentation and coverage of sporting events in three RTV Vojvodina television shows were analysed. It has been observed that actual events are usually interpreted as routine information and that the editors, i.e. journalists initiative is often missing, leading to thematic poverty. A domination of non-authorial contributions and reports has also been observed. A routine pattern of journalism is also reflected in the fact that journalists very often use secondary sources of information, instead of making their own effort to survey a sporting event and create its presentation. Within the paper certain recommendations for good practice, obtained from data analysis and interpretation, are also given. Keywords: sports, media, mediation, sporting event, sports reporting, sports shows. Summary

249

Vinja Baanovi

634.197:799.1 (497.113 Novi Sad)

IZVETAJ O EMISIJI RTV1 ARI RIBOLOVA

Emisija Prvog programa Radio Televizije Vojvodine (RTV) ari ribolova posveena je sportskom ribolovu. U novembru 2007. godine emitovana je ponedeljkom od 21:30 do 22:00 asa. Tokom monitoringa analizirane su tri emisije, od 5. 11. i 26. novembra (jedna nije objavljena). U decembru takoe nisu emitovane ari ribolova. Ukupno je praeno 4.910 sekundi programa, to znai da emisija u proseku traje 1.637 sekundi, tj. 27 minuta. Autori emisije su Mirko Kanjuh i Mile Tauan. Oni su autori svih priloga, a osim njih u realizaciji emisije uestvuju jo 3 snimatelja i 2 osobe u postprodukciji. Emisija ari ribolova, prvobitno smatrana emisijom o sportu, izlazi iz okvira strogih podela jer se ne bavi samo takmienjima sportskih ribolovaca, ve i ribolovom u celini, kao hobijem. Usled te specifinosti programa, kodni sistem je za ovu emisiju bio unekoliko izmenjen, bar kada su u pitanju teme priloga, dok su anrovska struktura, audiovizulena prezentacija i druge kategorije ostale iste i uporedive sa ostalim programima RTV. Emisija ima standardizovanu prepoznatljivu najavnu picu, dok je odjavna pica muzika, sa snimcima razliitih pejzaa. Nema snimanja u studiju, niti se voditelji i autori priloga ikada vide. Sve je snimano na terenu, tanije na vodi, rekama, jezerima i jedna reportaa je sa mora. Svi prilozi su dakle snimani na otvorenim prostorima, to emisiju ini veoma zanimljivom za ljubitelje prirode. Prilozi su dugaki, tanije jedna emisija se sastoji od dva ili tri priloga, koji su zapravo reportae, ak i kada se pokrivaju neki aktuelni dogaaji. Zanimljivo je da u emisiji nema reklamnih blokova, niti bilo kakvih sponzorisanih priloga.

250

Medijski anr Vie od polovine priloga ine reportae, od 19 priloga, 10 je reportaa, to ini 53,2%, dok su ostalo najavne i odjavne pice 37,3%, jedan muziki prilog i najave voditelja, kao i jedna snimljena izjava. Tema je uvek ribolov, s tim to su sportska takmienja bila tema u dvema emisijama. Jedno je Svetsko prvenstvo u lovljenju arana, odrano u Beogradu, dok je drugi dogaaj bilo revijalno takmienje, tj. Memorijalni turnir. Ni jedan od ova dva dogaaja, rezultati i uesnici nisu bili jedina tema priloga, ve su oni govorili o organizaciji dogaaja, tradiciji odravanja, motivima uesnika, narednim i prethodnim dogaajima. Teme su bile, u po jednom prilogu, i zatita ivotne sredine i dozvole za ribolov na odreenim lokacijama. Ostali prilozi opisivali su razliite vrste ribolova, koje su po neemu specifine; pecanje na ledu, morski ribolov, hvatanje tuke na posebnim lokacijama, kao i same lokacije za pecanje. Zato je emisija zanimljiva, ali i korisna, ima informativnu vrednost za rekreativce, tj. one koji se ribolovom bave kao hobijem. Prikazuje interesantne predele, ali i ljude koji se bave ribolovom, opisuje odnose unutar ribolovakih udruenja, odnosno celinu bavljenja ribolovom druenje, putovanja, provoenje slobodnog vremena... Kako se radi o sportskom ribolovu, to podrazumeva nezadravanje ulova, tj. vraanje ribe u vodu. Promovie se pokret za sportski ribolov Uhvati i pusti, a time i ekoloka svest, ljubav prema prirodi i ivotinjama. Jedan prilog je posveen ribolovu kao profesiji. Bila je to reportaa snimljena na brodu sa ribolovcem na crnogorskom primorju. Posebno je zanimljiva audiovizuelna prezentacija. Naime, delovi reportae su snimani podvodnom kamerom, to je veoma efektno i interesantno, ne samo ribolovcima. Takoe, esto su delovi priloga ispunjeni muzikom i nemim snimcima prirode, ribe, ribolovaca... Svi prilozi su tonski, sa lica mesta, samo je jedan arhivski, kada govori preminuli ribolovac, kojem je posveen turnir, osniva pokreta Uhvati i pusti ore Suevi. Povod je gotovo u svim prilozima medijska inicijativa, a samo su u dva priloga pokrivani aktuelni dogaaji. Ali, ni tu teme nisu samo konkretna zbivanja, ve se predstavljaju uesnici-profesionalci i rekreativci, reprezentacije, udruenja ribolovaca, istorijat turnira. Subjekti su uvek ribolovci, ali ponekad profesionalci, pojedinci rekreativci, nekad itava ribolovaka udruenja, ali i funkcioneri nekih ribolovakih saveza, meunarodnih organizacija, reprezantacija i sl. Subjekti, ukupno 16 razliitih, mahom 251

su ribolovci-rekreativci, od njih 9, trojica su nesrpske nacionalnosti. Klubovi sportskih ribolovaca, iskljuivo su sa teritorije Vojvodine, dva ovakva kluba. Jedan je predstavljen u sklopu uea na Svetskom prvenstvu u lovljenju arana, dok je drugi prikazan zbog specifine vrste ribolova koju neguje pecanja na ledu. Ima 4 inostrana subjekta, od toga tri sa teritorije bivih jugoslovenskih republika. Neposrednost i neformalnost u pristupu ukazuju na poznavanje prilika i pojedinaca kako meusobno, tako i od autora emisije. Na primer, na poetku reportae sa Memorijalnog turnira ore Suevi novinar priu o Sueviu (poinje sa O njemu, On i sl.), kao da se podrazumeva ko je on emu je prethodio arhivski snimak govora subjekta, iji je identitet do samog kraja nepoznat. To ukazuje na vrlo jasnu i prepoznatu ciljnu grupu emisije, zatvorenu zajednicu ribolovaca i pretpostavku da svi koji je gledaju znaju o kome je re. Emisija se ne bavi iskljuivo lokalnim temama, dogaajima, subjektima. S druge strane, u emisiji se nalaze one teme koje se tiu domaeg ribolova i ribolovaca. Emisija je namenjena kako ribolovcima tako i ljubiteljima prirode, ali nije posebno usmerena ka regrutovanju novih ribolovaca, ve se pre bavi promocijom ribolovakih klubova i ribolova uopte. Ono to nedostaje jesu neke ekskluzivnije lokacije za ribolov, na primer u inostranstvu, ili neki egzotini naini ribolova i vrste ulova. Ovo se moe objasniti nedostatkom finansijskih sredstava, ne samo za snimanje emisije ve i za ljude koji se bave ribolovom. Emisija se dakle obraa graanima koji se bave ribolovom, i to ine na teritoriji Vojvodine. Prilozi su vie opisni i dokumentarni nego to su informativni i edukativni. Dokumentarnost se ogleda i u tome to novinari (autori) nikada nisu u kadru i esto su to samo snimci ribolova i komunikacije ribolovaca meusobno, a ne sa kamerom. Ipak, kada je re o pokrivanju aktuelnog i velikog sportskog dogaaja, tu je nivo izvetavanja veoma visok: svi takmiari su dali izjave, svi rezultati su prikazani, a kako se radi o viednevnom dogaaju, data je i itava hronologija. Ribolovci u Vojvodini imaju svoj TV magazin koji ne prelazi puno okvire realnosti i domete njih samih.

252

JEZIK JAVNOG SERVISA VOJVODINE: MONITORING PROGRAMA NA JEZICIMA NACIONALNIH MANJINA

253

254

UVODNIK ZA JEZIKE IZVETAJE

Preduslov za ostvarivanje svih kulturnih prava jeste pravo na uee u kulturnom ivotu, koje se svrstava u red osnovnih prava nacionalnih manjina, kao prava na zatitu njihovog grupnog kulturnog identiteta, smatra Vojin Dimitrijevi. Ovo pravo tesno je povezano s pravom na slobodu izraavanja koje podrazumeva da se, bez obzira na granice, trae, primaju, koriste i ire informacije i ideje bilo kojim sredstvima, pa tako i mas-medijima. Ovo pravo pretpostavlja razliite obaveze dravnih vlasti, meu kojima je i regulisanje i pomaganje funkcionisanja obrazovanja i medija na jezicima nacionalnih manjina u sredinama u kojima su one dominantne. Poglavlje koje sledi fokusira se na primenu prava na emitovanje programa na jezicima nacionalnih manjina. Podsetimo, u meunarodnim i domaim pravnim aktima govori se, pre svega, o pravu na informisanje na jezicima nacionalnih manjina i o tome da nacionalne manjine mogu da osnivaju medije na maternjem jeziku. Srbija je potpisala tri pravno obavezujua akta u ovoj oblasti. To su: akt Ujedinjenih nacija Meunarodni pakt o politikim slobodama i pravima, zatim dokument Saveta Evrope Okvirna konvencija za zatitu nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima, takoe akt Saveta Evrope. U tim meunarodnim aktima uspostavljeni su standardi ispod kojih se ne moe, ali svaka drava ima mogunost da u dnevnopolitikoj praksi jo pobolja ostvarivanje prava manjina na, izmeu ostalog, javnu upotrebu maternjeg jezika i u medij skoj sferi. U paketu medijskih zakona Srbije podrava se informisanje na maternjem jeziku manjina. U Zakonu o radiodifuziji (2002) istie se funkcija javnog servisa. Ostvarivanje opteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa definie se lanom 78. Prema odredbama tog lana, nosioci javnog radiodifuznog servisa duni su da: proizvode i emituju programe namenjene svim segmentima drutva, bez diskriminacije, vodei pri tom rauna o specifinim drutvenim grupama, kao to su deca i omladina, manjinske i etnike grupe, hendikepirani, socijalno i zdravstveno ugroeni, gluvonemi; uvaavaju jezike i govorne 255

standarde kako veinskog naroda tako i pripadnika manjina; obezbede materijal koji zadovoljava kulturni identitet graana, pripadnika veinskog naroda i manjina. Zakon o javnom informisanju (2003) u l. 5 direktno prati odredbe meunarodnih dokumenata, po kojima se drave upuuju ne samo da podravaju i dozvoljavaju rad medija na jezicima nacionalnih manjina ve i da im omogue finansiranje. Prema l. 5, radi ostvarivanja prava nacionalnih manjina i etnikih zajednica u informisanju na sopstvenom jeziku i negovanju sopstvene kulture i identiteta, Republika, Autonomna pokrajina, odnosno lokalna samouprava, obezbeuju deo sredstava ili drugih uslova za rad javnih glasila na jezicima nacionalnih manjina i etnikih zajednica. Dakle, jezik je veoma znaajna komponenta promocije kulturnog identiteta kako manjine tako i veine, a javni servisi su medijske institucije koje po svojoj sutini moraju posebnu panju obraati upravo negovanju jezikih standarda. Valja naglasiti takoe da su mediji na jezicima nacionalnih manjina znaajan element demokratizacije drutva i uspostavljanja tolerantnih i izbalansiranih odnosa u okruenju i regionu. U tom segmentu ostvarivanja prava nacionalnih manjina Javni servis Vojvodine ima dugu i bogatu tradiciju.

256

INTRODUCTION TO LANGUAGE REPORTS

A precondition of exercising all cultural rights is the right to participate in cultural life. This is one of the basic rights of national minorities, as the right on protecting their group cultural identity, says Vojin Dimitrijevi. This right is closely connected to the right on free expression, which claims that information should be sought, received, used and spread by any sources and therefore, the mass media, regardless of many boundaries. This right concerns various responsibilities of state authorities, among which is also regulating and supporting education and the media in languages of national minorities, in places where these groups are dominant. The following chapter focuses on applying the right on broadcasting programme in languages of national minorities. International and domestic legal acts, above all, refer to the right on informing in languages of national minorities and the fact that national minorities can found the media in their own mother tongue. Serbia has signed three legally binding acts on this matter. They are: the United Nations act, entitled The International Pact on Political Freedom and Rights, the Council of Europe documents, entitled The Orientational Convention on Protection of National Minorities and The European Bill on Regional and Minority Languages. These international acts set standards below which it is practically impossible to go. Never the less, each state has a possibility to, on a daily political basis, improve exercising the right of minorities to, among other issues, publicly use their mother tongue in the media. A set of Serbian laws on the media supports informing in languages of national minorities. The Broadcasting Law from 2002 emphasises the function of the public service. Actualising common interests in the field of public radio diffusion service is defined by the act number 78. According to this act, members of public radio diffusion service have the responsibility to: produce and broadcast programmes for all segments of the society, discrimination free, baring in mind specific social groups, such as: youth and children, minorities and ethnic groups, people with disability, socially and medically jeopardised people, the deaf etc. The media need to respect standards of language and speech. This applies not only to standards of the majority, 257

but minorities as well. All the material that responds to cultural identity of citizens, the majority and minorities, needs to be available. The Law on Public Informing, issued in 2003, defines in its act number 5 direct content of the international documents invite all states not only to support and allow the media to work in languages of national minorities, but also to enable their financing. According to the act number 5, the Republic, the Autonomous Province and the local self-government enable a part of resources or other conditions for the media in languages of national minorities and ethnic communities. The aim of these activities is to provide an opportunity for national minorities and ethnic communities to be informed in their own language, as well as to nurture their own culture and identity. Language is a very significant component of promoting cultural identity of the minority and the majority. Public services are media institutions which, by their nature, need to pay special attention precisely to nurturing language standards. It is also necessary to emphasise that the media in languages of national minorities are a significant element of social democratisation and establishing tolerant and well balanced relationships within the environment and the region. The Public Broadcasting Service of Vojvodina has a long and rich tradition in this segment of exercising rights of national minorities.

258

Doc. dr Laura Spariosu

654.191:811.135.1 (497.113 Novi Sad)

ANALIZA DISKURSA RADIO-PROGRAMA JAVNOG SERVISA VOJVODINE NA RUMUNSKOM JEZIKU

SAETAK

Rad je sainjen iz tri meusobno povezana dela. U prvom, teorijskom delu, dato je odreenje analize diskursa kao naune discipline. Drugi deo rada obuhvata jeziku analizu monitorovanih emisija na rumunskom jeziku sportsku, versku i emisije kulturnog sadraja, kao i rezultate analize. Trei, zavrni deo rada, sadri sugestije i preporuke za dobru praksu proistekle iz sprovedene analize. Kljune rei: analiza diskursa, monitoring, mediji, rumunski jezik.

259

1. Uvod

1.1.1. Odreenje analize diskursa Ve na samom poetku, odreenje analize diskursa suoava nas sa pitanjem da li je to jedna od lingvistikih disciplina ili interdisciplinarno podruje. Smisao ove dileme nije u tome da se analiza diskursa svrsta u odgovarajuu naunu fioku, ve da pomogne da se bolje razumeju njene definiue odlike. Analiza diskursa se nekada odreuje kao nova ili najmlaa disciplina lingvistike, koja prouava fenomene kojima se tradicionalna lingvistika malo bavila (Bugarski, 1991; Horga i Mikuli, 1983; kiljan, 1983), mada dominira njeno odreenje kao interdisciplinarne oblasti koja ukljuuje: lingvistiku, psihologiju, sociologiju, antropologiju, filozofiju jezika, teoriju knjievnosti itd. (Beaugrande & Dressler, 1981; Stubbs, 1983; McCarthy, 1991; Savi, 1993). Zato se nastanak analize diskursa vezuje za razvoj lingvistike i njeno otvaranje ka saradnji sa drugim disciplinama. Interdisciplinarnost analize diskursa povezana je sa kompleksnijim, holistikim shvatanjem jezika iz ega proizilazi i definisanje odlika ove oblasti. Prva odlika analize diskursa je prouavanje jezikih i komunikacijskih celina veih od reenice u pisanom ili govorenom mediju, za razliku od tradicionalne lingvistike koja se ograniava na nivo reenice. Upravo razvoj analize diskursa doveo je do prouavanja celovitih jezikih i komunikacijskih struktura, kao to su razliite vrste pisanih tekstova i anrovi govorenog diskursa. Druga odlika kojom se definie analiza diskursa je prouavanje upotrebe jezika u realnoj ljudskoj interakciji. Dakle, predmet interesovanja nije jezik kao sistem ve realizacija tog sistema, prirodno ostvarenje govora, ivi jezik. Pri tome, jedno od kljunih pitanja je povezanost jezika sa kontekstom u kome se on upotrebljava. Ove opte odrednice odnose se na raznovrsne pristupe, a u okviru razliitih naunih disciplina. Analiza diskursa stoga predstavlja veoma heterogeno podruje u okviru koga postoji raznovrsnost istraivakih ciljeva, teorija i metoda. Raznovrsnost i kompleksnost analize diskursa opravdano se pripisuje sloenosti samog predmeta prouavanja koji se moe istraivati iz veoma razliitih perspektiva, mada se ponekad priznaje da je to jo uvek nejasan i difuzan pojam. Ono to doprinosi nejasnoi u vezi s analizom diskursa jesu neodreenost i konfuzija oko upotrebe termina tekst i diskurs. 260

1.1. Teorijski okvir

Termini tekst i diskurs upotrebljavaju se na razliite naine i nedosledno nekada kao sinonimi, nekada kao pojmovi suprotnog znaenja i to na osnovu razliitih kriterijuma (Pei, 1997). Nekada se tekst odnosi na pisani jezik, a diskurs na govoreni (pa se esto koriste sintagme pisani tekst i govoreni diskurs); nekada diskurs podrazumeva duinu, dok tekst moe biti i vrlo kratak; nekada se terminom diskurs implicira interaktivnost, dok se tekst vezuje za neinteraktivni monolog (Edmond son, 1981). Terminom diskurs nekada se oznaava proces produkcije i razumevanja teksta, dok se pod tekstom podrazumeva proizvod tog procesa, analogno sa odnosom izmeu reenice i iskaza (Van Dijk, 1977). Meutim, mnogi autori koji se bave tekstom ne prihvataju ovakvo znaenje tog pojma i insistiraju na tekstu kao komunikativnom fenomenu i prirodnom ostvarenju govora (Beaugrande, 1982). 1.1.2. Dominantni pristupi u analizi diskursa Izdvajanje dominantnih pristupa u oblasti analize diskursa predstavlja problem sam po sebi budui da ga autori reavaju nesistematski, polazei od razliitih i esto neekspliciranih kriterijuma (ili ga uopte i ne postavljaju).

1.1.3. Model govornih inova Autori koji se bave filozofijom jezika (Ostin, 1993; Serl, 1991; Grice, 1975), doprineli su da se jezik prouava kao socijalna delatnost i naglasili njegov funkcionalni aspekt. Sama govorna delatnost sagledava se, kako je najeksplicitnije iskazano u Serlovoj teoriji, kao izvoenje govornih inova u skladu sa nekim pravilima i uvek u konkretnom komunikacionom kontekstu. Naime, svaki iskaz pored sadraja (propozicije) ima i tzv. ilokutivno znaenje komunikacionu nameru da se deluje na sagovornike i sredinu. Govorom se uvek neto ini: saoptava, pita, obeava, nareuje itd. Govorni in je jedinica opisa i analize razliitih tipova diskursa, a modeli analize zasnivaju se na razliitim klasifikacijama govornih inova. Model govornih inova najee je koriena i najvie empirijski proveravana teorijska osnova u analizi diskursa. U prikazu pristupa koji se bave problematikom pisanog diskursa koristi se termin tekst, jer ga sami autori najee upotrebljavaju, dok je termin analiza diskursa odabran zato to bolje ukazuje na to da se radi o osobenom pristupu prouava nju jezika, a ne samo o viem nivou lingvistike analize (Savi, 1993). 261

1.1.4. Analiza konverzacije Prema dominantnom shvatanju, analiza konverzacije (nastala u SAD) moe se ukljuiti u opte podruje analize diskursa kao specifian pristup iji cilj nije konstrukcija teorijskih modela diskursa ve opis prirodnih govornih interakcija izmeu realnih sagovornika, zasnovan na obimnoj empirijskoj grai. U okviru ovog pristupa prouavaju se razliite vrste svakodnevnih govornih dogaaja, kao to su npr. prianje pria, telefonski razgovori, rituali pozdravljanja, neformalni govor u prijateljskoj grupi, govor u akciji koji prati aktivnosti u kui ili uslunim delatnostima itd. (McCarthy 1991). Istraivae ove orijentacije zanima kako se realni sagovornici ponaaju - na koje naine i kojim sredstvima, lingvistikim kao i nelingvistikim, oni sarauju u izgradnji celovitog, koherentnog diskursa, tj. govornog dogaaja. Predmet prouavanja u okviru ovog pristupa su npr. konverzacione norme (pravila kojih se spontano pridravaju sagovornici u prirodnim govornim interakcijama), parovi meusobno zavisnih iskaza (adjacency pairs), kao to su npr. pozdrav i otpozdrav, estitanje i zahvaljivanje, izvinjenje i prihvatanje, red govorenja i fenomen preuzima nja reda govorenja u spontanom govoru (turn taking), otvaranje, razvoj, promene i zatvaranje teme u svakodnevnom razgovoru itd. (McCarthy, 1991). 1.1.5. Strukturalni model govorenog diskursa Prouavanje diskursa u Velikoj Britaniji dominantno prati strukturalno-lingvistiki pristup u pokuaju da se odrede jedinice diskursa i skup pravila koji odreuje njegovu strukturu (McCarthy, 1991). 262

U okviru ovog pristupa naglaava se i da je govorna delatnost po prirodi kooperativna i da zahteva saradnju i usklaivanje uesnika komunikacije. Model govornih inova tako ukljuuje skup konverzacionih maksima (Grice, 1975) koje treba da doprinesu ostvarivanju to efikasnije komunikacije. Od uesnika komunikacije zahteva se da budu informativni ni manje ni vie nego to je potrebno (maksima kvantiteta), da ne govore ono za ta se zna ili veruje da nije istinito (maksima kvaliteta), da prezentovane informacije budu relevantne za temu ili (i) korisne za ostvarenje datog komunikacionog cilja (maksima relevantnosti) i da nain organizacije i prezentacije poruke bude jasan, razumljiv, saet, a da sreenost i koherentnost poruke olaka njeno razumevanje i pamenje (maksima naina saoptavanja).

Sinkler i Kultard (Sinclair i Coulthard 1975) razvili su poznati birmingemski model za analizu govorenog diskursa, prvenstveno namenjen opisu i analizi interakcije izmeu nastavnika i uenika (clasroom talk). Slini modeli razvijeni su i za analizu diskursa uglavnom formalnih interakcija, kao npr. izmeu lekara i pacijenata, kupaca i prodavaca, poslovnih partnera. Birmingemski model je hijerahijskog tipa. Transakcija je najvea jedinica - kompletna komunikaciona celina sa poetnim i zavrnim okvirom (frameing moves), koji jasno oznaavaju njen poetak i kraj. Osnovna jedinica strukture transakcije i osnovna funkcionalna jedinica je razmena (exchange). Njena struktura se sastoji iz tri koraka (moves): poetnog, koji otvara razmenu i ima funkciju inicijacije; odgovora ili reakcije; koraka koji treba da prirodno zavri razmenu (najee izrazi utivosti, zahvaljivanja, ili davanje povratne informacije). U vezi s ovim i slinim modelima postavlja se pitanje njihove validnosti u sluaju kada se ne radi o formalno definisanom socijalnom kontekstu, kakav je npr. kolska uionica (definisan cilj interakcije, formalno odreeni poloaji i uloge uesnika interakcije itd.). Govoreni diskurs sa kojim se sreemo u raznovrsnim situacijama svakodnevnog ivota manje je strukturiran i odlikuje ga vea spontanost, sloenost, pa ak i haotinost. S tim u vezi, obino se zakljuuje da ovakve modele treba proiriti i modifikovati, a neki se autori opredeljuju za sasvim razliite pristupe, kao to je npr. analiza konverzacije. 1.1.6. Gramatika prie Predmet prouavanja ovog pristupa su prie (narativi) kao specifian tip diskursa u oblasti pripovedanja u pisanom ili govorenom mediju. Cilj je da se utvrde opte strukturalne pravilnosti pria: da se odrede strukturalne jedinice prie (story units) i sistem pravila koji odreuje kanoniki redosled jedinica i uslove pod kojima on moe biti promenjen (Mandler 1983). Prema zastupnicima ovog pristupa, osnovne jedinice prie su: seting (uvoenje likova ili protagonista prie, kao i opis prostornog i vremenskog konteksta u kome se pria deava), tema (fokus prie iz koga sledi zaplet), zaplet (sastavljen iz jedne ili veeg broja epizoda koje sadre inicijalni dogaaj i reakcije protagonista na njega) i rasplet ili razreenje. Navedeni su redosledom koji, za zastupnike ovog pristupa, predstavlja gramatika pravila njihovog kombinovanja. Gramatika prie omoguava istraivanje samih pria kao specifine vrste diskursa i psiholoka ispitivanja njihovog razumevanja i pamenja. Zastupnici ovog pristupa, pored toga to naglaavaju viestruku upotrebnu vrednost svojih konstrukata, tvrde da je njihova validnost 263

1.1.8. Relacioni pristup Osnovna ideja ovog pristupa je u tome da se u svakom tekstu pojavljuju odreeni tekstualni sklopovi (textual patterns) zasnovani na razliitim funkcionalnim odnosima izmeu delova teksta. Dve bazine kategorije odnosa su: (a) logiki odnosi, kao npr. fenomen primer, fenomen objanjenje, uzrok posledica, instrument postignue; (b) odnosi uporeivanja, kada se delovi teksta uporeuju po slinostima ili razlikama. Delovi teksta izmeu kojih postoje ovakvi odnosi mogu biti razliiti: klauze, reenice, celi paragarafi, pa i vei delovi teksta. Neki tekstualni sklopovi su manje-vie tipini za odreeni anr. Na primer, sklop problem-reenje uobiajen je za reklame, tvrdnja kontratvrdnja dominira u politikom novinarstvu, a model opte posebno u udbenicima, enciklopedijama i raznim referencijalnim tekstovima. Razumevanje teksta, prema zastupnici264

1.1.7. Prouavanje kohezivnosti teksta Prouavanje kohezivnosti teksta i utvrivanje i sistematizacija sredstava kojima se ona ostvaruje predstavlja problem u analizi diskursa. Gotovo svaki autor, prikazujui analizu diskursa, posveuje ovom problemu dosta panje, a pojedinim autorima je to osnovni predmet interesovanja (Halliday & Hasan, 1976; Veli, 1987). Pod kohezivnou se podrazumeva povezanost izmeu elemenata povrinske strukture teksta prezentovane konfiguracije rei, konkretnih rei koje vidimo ili ujemo, a koje se dalje kombinuju u fraze, klauze, reenice i celovit tekst (Beaugrande & Dressler, 1981). Zahvaljujui kohezivnosti, tekst predstavlja celinu, a autor i itaoci imaju doivljaj da on u jezikom smislu tee. Naruavanje kohezivnosti oteava ili onemoguava razumevanje teksta, pa ona predstavlja jedan od optih standarda tekstualnosti, odnosno zahtev koji niz reenica mora da zadovolji da bi predstavljao tekst (Beaugrande & Dressler, 1981). U okviru analize diskursa sistematizovan je i detaljno opisan bogat repertoar jezikih sredstava kojima se ostvaruje kohezivnost: elipse (omisije) i supstitucije; re ference (upuivaki elementi); konektori i leksika kohezivnost zasnovana na razliitim vrstama ponavljanja. Iako se kohezivnost pre svega odnosi na jeziki aspekt tekstualnosti, njeno ostvarivanje je vano i kao preduslov za ostvarivanje koherentnosti teksta.

empirijski dokazana (Mandler, 1983). Meutim, neki autori to dovode u pitanje i kritiki preispituju status njihovih jedinica i pravila (Weaver & Dickinson, 1982).

1.1.9. Proceduralni pristup U okviru proceduralnog pristupa (Beaugrande & Dressler, 1981) opisano je sedam standarda tekstualnosti konstitutivnih principa koje svaki tekst mora da zadovolji da bi se uopte tretirao kao pravi tekst. Dok se kohezivnost odnosi na povrinsku strukturu teksta, pod koherentnou se podrazumeva logiko-smisaona struktura teksta zasnovana na uzajamnoj povezanosti pojmova i ideja u njemu. Upravo koherentnost omoguava da tekst tee, ali ne u jezikom pogledu ve u pogledu smisla. Jasno je da koherentnost nije karakteristika samog teksta, ve rezultat interakcije izmeu postojeih znanja itaoca i informacija sadranih u tekstu, kao i primene odreenih kognitivnih operacija. Intencionalnost i prihvatljivost se tiu odnosa uesnika komunikacije prema tekstu, tanije, namere autora da njegov produkt bude kohezivna i koherentna celina kojom e ostvariti odreeni cilj (npr. prenoenje znanja) i prihvatanja teksta kao takvog od primaoca. Pri tome se podrazumeva izvestan stepen tolerancije prema poremeaju kohezivnosti i koherentnosti teksta, sve dok mogunost za komunikaciju nije ozbiljno dovedena u pitanje. To sugerie vanu pojmovnu razliku izmeu gramatinosti (ono to je prihvaeno po kriterijumima gramatike) i prihvatljivosti (ono to se prihvata u realnoj komunikaciji). Informativnost se odnosi na stepen u kome je ono to se prezentuje u tekstu novo ili neoekivano za itaoca. Obino se pojam informativnosti odnosi na sadraj teksta, ali se moe odnositi i na formu u kojoj je sadraj realizovan. Tekstovi vieg nivoa informativnosti su zahtevniji to se tie procesiranja, ali se time moe ostvariti vea motivisanost itaoca, aktivniji pristup tekstu, ili odreeni umetniki efekat. Situativnost govori o razliitim aspektima meusobne povezanosti teksta i situacije u kojoj se on upotrebljava. Svaki tekst, pored toga to poseduje neke opte 265

ma ovog pristupa (Winter, 1977; Hoey, 1983), podrazumeva aktivnu ulogu itaoca i proces interpretacije teksta zasnovan na prepoznavanju tekstualnih sklopova. Pri tome, itaocu u procesu razumevanja teksta, a autoru u procesu njegove produkcije, pomau odreeni leksiki markeri za oznaavanje tekstualnih sklopova (markeri strukture teksta ili rei koje organizuju diskurs). U okviru analize diskursa, izdvojene su kategorije leksikih markera za svaki od postojeih funkcionalnih sklopova, ali se smatra da verovatno nijedan takav renik nije potpun. (McCarthy, 1991). Ilustracije radi, pogledajmo kako se kohezivnost ostvaruje upotrebom supstitucija, kada se izostavljeni elementi reenice zamenjuju drugim, po pravilu kraim. Na primer: Nema nikoga da te odveze kui? Ako je tako, (nema nikoga da te odveze kui) saekaj mene.

karakteristike, ima i specifine odlike koje proizilaze iz konkretnog konteksta, kome je tekst namenjen, za koju svrhu i u kakvim se uslovima koristi. Dobar tekst je uvek prilagoen postojeoj situaciji, tj. komunikacionom kontekstu. Intertekstualnost podrazumeva zavisnost produkcije i recepcije datog teksta od znanja steenog kroz prethodno iskustvo sa razliitim vrstama tekstova, za ta autori koriste termin medijacija. Najvei stepen medijacije vezan je za postojanje odreenih tipova tekstova (anrova). U tom sluaju, proces medijacije je najrelevantniji budui da se konkretan tekst razume na osnovu asimilacije u postojeu strukturu znanja o tome ta sadri i kako je organizovan dati tip teksta (shema teksta). To se posebno vidi na primeru svakodnevnog razgovora za koji je sasvim uobiajena redukcija kohezivnosti, pa i koherentnosti. U okviru proceduralnog pristupa opisan je i model produkcije i recepcije teksta (Beaugrande & Dressler 1981), definisan funkcionalno, na osnovu dominirajuih kognitivnih operacija. Najvanije su: faza planiranja u kojoj se utvruje cilj teksta, bira tip teksta koji e biti najadekvatniji za njegovo ostvarenje i planira sadraj i nain prezentacije; zatim faza ideacije u kojoj se plan mapira (transformie) u osnovnu idejnu strukturu teksta (glavni pojmovi i relacije meu njima); i faza konceptualnog razvoja u kojoj dolazi do proirivanja, specifikacije i meusobnog povezivanja ideja i pojmova. Model recepcije teksta je korespondentan modelu produkcije, sa fazama koje idu obrnutim smerom. 2.1. Uvodne napomene Prema popisu stanovnitva iz 2002. godine, u Srbiji, bez Kosova i Metohije, ivi 1.135.393 pripadnika nacionalnih manjina. Najvie nacionalnih manjina ivi u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, a Rumuna ima 30.419. Treba, takoe, podsetiti, da je pravo na informisanje na maternjem jeziku garantovano kao jedno od osnovnih prava manjina. Statistiki posmatrano, u Vojvodini je u potpunosti zadovoljeno pravo nacionalnih manjina na informisanje na sopstvenom jeziku. Komunikacione potrebe na maternjem jeziku u vojvoanskim elektronskim medijima ostvaruju Srbi, Maari, Slovaci, Rumuni, Rusini, Romi, Bunjevci, Hrvati, Makedonci, esi, Nemci, Ukrajinci. Od pomenutih, Javni servis Pokrajine emituje svoje sadraje na 8 jezika u momentu monitoringa. U okviru projekta, prati se 6 programa, tj. programi koji imaju decenijsku tradiciju i zaokruene programske blokove, kao i formirane redakcije sa utvrenom strukturom i hijerarhijom i stabilne programske eme koje zado266 2. Analiza empirijskog materijala

voljavaju informativne, obrazovne i zabavne potrebe auditorijuma na veinskom i jezicima manjina, kako na radiju tako i na televiziji. Imajui u vidu sve to, u ovom poglavlju elimo da ukaemo na nalaze dobijene analizom diskursa programa Radiodifuzne ustanove Vojvodine na rumunskom jeziku (u ovom sluaju, re je o radio-programu), sa fokusom na ortoepske i leksike karakteristike, kao i na pravopisno-gramatike osobenosti. Rezultati se odnose iskljuivo na emisije monitorovane od 1. do 30. novembra 2007. godine - sportska emisija Lunea sportiv Sportski ponedeljak, emisije iz kulture Panorama cultural Kulturna panorama i Cadran cultural Kulturni brojanik i emisija iz religije Epifani (ukupno 15 sati programa). Napominjemo da je panja bila usmerena na analizu jezika profesionalnih uesnika u realizaciji pomenutih emisija voditelja, novinara, dopisnika, ne i na verbalne sekvence njihovih sagovornika.

2.2. Rezultati analize U ovom delu rada akcenat je stavljen na greke pri emu je, pored svake, dat i pravilan oblik. Nainjene nepravilnosti se ne mogu svrstati u isti hijerarhijski nivo odstupanja od norme u standardnom rumunskom jeziku. Neke, opet, ne predstavljaju velika odstupanja, ve se javljaju kao posledica neinspirisanog izbora izmeu vie mogunosti. Na kraju, beleimo zamuc kivanja ili ponavljanja koja se mogu opravdati injenicom da su emisije emitovane uivo, a desile su se, pretpostavljamo, zbog urbe ili treme. 2.2.1. Ortoepske karakteristike Kakofonije: Iako je re o grekama koje su este u svakodnevnom govoru, kakofonije se ne mogu tolerisati u lektorisanom tekstu, pripremljenom za itanje ili tampanje. Sama pojava stvara neprijatan akustiki efekat, koji nastaje kombinovanjem, odnosno ponavljanjem glasova ili slogova u reenici (-ka, -ko + ko-, ka-). Ovakve kombinacije dovode do stvaranja tzv. lingvistikih tabua. Ali, kao to smo ve napomenuli, premda su, u govornom jeziku, kakofonije uestale, u emisijama koje smo monitorovali beleimo samo jednu: 267

Preporuljivo je da se nastanak kakofonija sprei reformulacijom dok se, u odreenom broju sluajeva, mogu koristiti i tzv. parazitarne rei (virgul zarez, i i) da bi se ova pojava izbegla: Upotreba dijalekatskih oblika: - cnd a permis ca Kaar... reformulacijom: cnd a permis lui Kaar s...

- cnd a permis ca Kaar... kada je dozvolio Kaaru da... (Sportska, 5.11.2007).

- n urmtoarele doau53 seturi... pravilno: n urmtoarele dou seturi... u naredna dva seta... (Sportska, 12.11. 2007); - cnd i54 vorba... pravilno: cnd este / e vorba... kada je re o... (Sportska, 12.11. 2007); - o va depi pe cea din 2006 (dou mii as55)... pravilno: o va depi pe cea din 2006 (dou mii ase)... prevazii e onu iz 2006...(Sportska, 19.11. 2007). - cu prilejul zilei de unu decembrie... pravilno: cu prilejul zilei de nti decembrie... povodom obeleavanja 1. decembra... (Brojanik, 29.11. 2007). Glagolski oblici: - care snt juctorii de baz... pravilno: care sunt juctorii de baz... koji su glavni igrai... (Sportska, 5.11. 2007); - snt condiii de antrenat... pravilno: sunt condiii de antrenat... da li postoje uslovi za trening... (Sportska, 5.11. 2007); - dei sntei la o vrst naintat pentru sport... pravilno: dei suntei la o vrst naintat pentru sport... iako imate dosta godina za bavljenje sportom... (Sportska, 26.11. 2007).
53 Dijalekatski oblik broja doi / dou dva / dve 54 Stara varijanta (stari pravopis) glagola a fi biti 55 Dijalekatski oblik broja ase est

268

Artikulacija: Artikulacija je standardno jezika, izgovaranje rei je jasno, akcenat pravilan, tempo govora ujednaen a reenice se zavravaju sputanjem glasa. Izvesna odstupanja, ipak, postoje. Pojedini voditelji prave nelogine pauze izmeu rei ili zavravaju reenicu dizanjem glasa, to dovodi do slivanja reenice u reenicu a tekst postaje konfuzan, gubei u logici i razumljivosti. Pojedini dopisnici priaju nejasno, nerazgovetno ili imaju govornu manu.

2.2.2. Leksike osobenosti Budui da smo analizirali govor u specijalizovanim emisijama sportskoj, verskoj, kulturnoj, zapaamo da su korieni struni termini karakteristini za svaku od ovih oblasti. Napominjemo, meutim, da ovakvih termina nema previe i da njihova upotreba ne prelazi meru, tako da moemo zakljuiti da su emisije namenjene iroj publici. Neologizama, osim termina koji su ve ustaljeni u sportskoj terminologiji, skoro da nema. Beleimo, ipak, dva, oba francuskog porekla: imenicu agap gozba, obed (Sportska, 19.11. 2007) i glagol a sponsoriza podrati nekoga finansijski, sponzorisati (Sportska, 5.11. 2007). Izostaju i arhaizmi, a nema ni opscenih rei, ni govora mrnje. 2.2.3. Pravopisno-gramatike osobenosti: Padeni oblici (pogrean oblik imenice u genitivu): - meciul s-a amnat din cauza zpadei... pravilno: meciul s-a amnat din cauza zpezii... utakmica je odloena zbog snega... (Sportska, 19.11. 2007).

Upotreba odreenog umesto neodreenog lana: - putei s jucai tenisul de mas... pravilno: putei s jucai tenis de mas... da li moete da igrate stoni tenis... (Sportska, 26.11. 2007). Glagolski oblici (pogrean oblik glagola u 3. licu plurala indikativa prezenta aktivnog kod glagola 1. konjugacije): - plnuiesc; pravilno: planific planiraju (Verska, 25.11. 2007).

269

Upotreba priloga umesto relativne zamenice: - cum este situaia... pravilno: care este situaia... kakva je situacija... (Sportska, 5.11. 2007). Greke u upotrebi predloga: - n categoria colarilor... pravilno: - la categoria colarilor... u kategoriji uenika... (Sportska, 5.11. 2007); - ct antrenezi la zi... pravilno: ct antrenezi pe zi / zilnic... koliko trenira u toku dana / dnevno... (Sportska, 12.11. 2007); - dedicat celui ce a decedat din via la 2005... pravilno: dedicat celui ce a decedat din via n 2005... posveeno onom koji je preminuo 2005... (Sportska, 12.11. 2007); - n ultima nfrngere, suferit din etapa precedent... pravilno: n ultima nfrngere, suferit n etapa precedent... zadnji poraz u prethodnom krugu takmienja... (Sportska, 19.11. 2007); - ediia din anul acesta... pravilno: ediia de anul acesta... ovogodinje izdanje... (Sportska, 19.11. 2007); - a nceput s cnte la acordeon n cadrul colii... pravilno: a nceput s cnte la acordeon la coala... poeo je da svira harmoniku u koli... (Panorama, 28.11. 2007). Greke u upotrebi veznika: - voivodincenii marcheaz un mare jubileu, deci 560 de ani de la... pravilno: voivodincenii marcheaz un mare jubileu, (bez veznika) 560 de ani de la... Vojvodinani obeleavaju veliki jubilej, 560 godina od... (Sportska, 12.11. 2007); Struktura reenice: Reenice su jasne, bez praznih rei koje ih nepotrebno optereuju. Odstupanja nema ni kada je re o slaganju subjekta sa predikatom, odnosno o slaganju prideva sa imenicom, a ispotovana je i topika. Fraze nisu dugake, smislene su i dobro uklopljene u tekst, to olakava praenje programa. Na diskurzivnom planu, stilistiki i pragmatiki, ipak, beleimo mali broj odstupanja koja naruavaju jasnou i adekvatnost jezika:

270

- v-au recunoscut prietenii din urm cu muli ani i, poate, s-a continuat prietenia puin i mai departe de masa de joc... da li su Vas prepoznali dugogodinji prijatelji i da li je, moda, nastavljeno prijateljstvo malo dalje od stola za igru... (Sportska, 19.11. 2007); - i oferim microfonul emisiunii... preputamo mu mikrofon emisije... (Sportska, 26.11. 2007); - v prezentm tiri sportive din comuna Panciova, respectiv cu detalii vine corepondentul nostru... predstavljamo sportske vesti iz optine Panevo, odnosno sa detaljima se javlja na dopisnik... (Sportska, 26.11. 2007) - continum, doamnelor i domnilor, firul firesc al emisiunii... nastavljamo, dame i gospodo, normalan tok emisije... (Sportska, 26.11. 2007). mu: Kliei, mudre izreke, poslovice: Kliea, mudrih izreka i poslovica nema. Pomenuemo, ipak, pozdravne formule kojima se voditelji obraaju auditoriju- stimai asculttori... potovani sluaoci... (Panorama); - doamnelor i domnilor... dame i gospodo... (Sportska); - pacea Domnului... mir Boji... (Verska), kao i dve metafore koje se stalno koriste u vezi sa stonim tenisom: - lefuiete micile perle ale tenisului de mas... brusi male perle stonog tenisa... (Sportska, 5.11. 2007); - ndrgostii n paleta i mingea de celuloid... zaljubljenici u reket i lopticu od celuloida... (Sportska, 12.11. 2007)

Obraanje, oslovljavanje, tituliranje: Kada je re o obraanju, zapaamo da profesionalni uesnici u programu persiraju sagovornicima: - fiind vorba despre portretul d-voastr... budui da je re o Vaem portretu.. (Brojanik, 8.11. 2007); - v-au recunoscut prietenii... da li su Vas prepoznali prijatelji... (Sportska, 26.11. 2007); itd.

271

Persiranje, meutim, izostaje kada se novinari obraaju mladim sagovornicima: - i place tenisul de mas... da li voli stoni tenis... (Sportska, 26.11. 2007 - intervju sa deakom koji trenira stoni tenis); ili - ct antrenezi... koliko trenira... (Sportska, 26.11. 2007); itd. U vezi sa oslovljavanjem i tituliranjem, podvlaimo da se ispred imena subjekta o kome se izvetava koristi gospodin, gospoa ili naziv funkcije, odnosno titule koju subjekt ima: - coordonatoarea proiectului, doamna Ileana Roman... koordinatorka projekta, gospoa Ileana Roman.. (Broj anik, 1.11. 2007); - maestre... maestro... (Brojanik, 8.11. 2007- intervju sa likovnim umetnikom); - ambasadorul Romniei la Belgrad, Excelena Sa Ion Macovei... Njegova ekselencija Jon Makovej, ambasador Rumunije u Beogradu... (Brojanik, 29.11. 2007). Beleimo, meutim, i primere gde se u tituliranju preteruje, tj. gde ne treba da ga bude: - i-au anunat participarea urmtorii domni-sportivi... uee su najavili sledea gospoda-sportisti... (Sportska, 12.11. 2007); - i invit pe urmtorii sportivi domnii... (se enumer sportivii solicitai cu nume i prenume), pozivaju se sledei sportisti gospoda... (nabrajaju se imena sportista) (Sportska, 19.11. 2007) 4. Zakljuak i preporuke za dobru praksu Na osnovu sprovedene analize zakljuujemo da profesionalni uesnici u realizaciji programa Javnog servisa Vojvodine na rumunskom jeziku poznaju knjievnu varijantu jezika koji govore i slue se njome. Bavei se, meutim, analizom diskursa, detektovali smo odreene propuste i greke na koje se moramo osvrnuti. Zapaamo da je najvie odstupanja uinjeno u sportskoj emisiji, dok je u ostalim verskoj i u emisijama posveenim kulturi, broj odstupanja minimalan. Kao to smo ve napomenuli, nainjene nepravilnosti se ne mogu svrstati u isti hijerarhijski nivo odstupanja od norme u standardnom rumun-

272

skom jeziku. Pre svega, treba izbegavati upotrebu dijalekatskih oblika i treba pratiti izmene u standardnom rumunskom jeziku na ortografskom i ortoepskom nivou. Skreemo panju i na greke u upotrebi predloga, a treba brinuti i o strukturi reenica, da ne budu predugake ili konfuzne jer se, na taj nain, naruava jasnoa jezika. Ne treba preterivati ni u tituliranju i oslovljavanju. Na kraju, skreemo panju na pravljenje neloginih pauza izmeu rei i na zavravanje reenica uzlaznim tonom. Smatramo ipak da se ova odstupanja mogu opravdati injenicom da su emisije emitovane uivo, a desila su se, pretpostavljamo, zbog urbe ili treme. Verujemo da se ove greke mogu ispraviti, a pohvaljujemo i izostanak arhaizama, opscenih rei i govora mrnje. Ne preteruje se ni u upotrebi strunih termina i neologizama, to olakava praenje programa, a nema ni kliea, mudrih izreka i poslovica. 5. Literatura:

Academia Romn (1995). ndreptar ortografic, ortoepic i de punctuaie. Bucureti: Editura Univers Enciclopedic. Beaugrande, R.de, & W. U. Dressler (1981). Introduction to text linguistics. London: Longman. Beaugrande, R. de (1982). The story of grammar and the grammar of story. Journal of Pragmatics. 6: 383-422. Bugarski, R. (1986). Lingvistika u primeni. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Bugarski, R. (1991). Uvod u optu lingvistiku (drugo izdanje). Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Dijk, T.A. Van (1977). Text and context: Explorations in semantics and pragmatics of discourse. New York: Longman. Edmondson, W. (1981). Spoken discourse: A model for analysis. London: Longman. Grice, H.P. (1975). Logic and conversation. In P. Cole & J. Morgan (Eds.). Syntax and semantics. New York: Academic Press. Guu Romalo, Valeria (2000). Corectitudine i greeal: limba romn de azi. Bucureti: Editura Humanitas. Halliday, M.A.K. & R. Hasan (1976). Cohesion in English. London: Longman. Hoey, M.P. (1983): On the surface of discourse. London: Allen and Unwin. Horga, D. i D. Mikuli (1983). Konceptualni paragraf kao jedinica znanstvenog diskursa. Strani jezici. XXI/ 4: 271-278. Magdu, Lia (1980). Aspecte ale cultivrii limbii romne n Voivodina. Panciova: Editura Libertatea.

273

Mandler, J. M. (1983). Some uses and abuses of a story grammar. Discourse Processes. 6: 305-318. Manea Manoliu, Maria (1993). Gramatica pragmasemantic i discurs. Bucureti: Editura Litera. Marin, Mihaela (2007). Dicionar colar. Bucureti. McCarthy, M. (1991). Discourse analysis for language teachers. Cambridge: Univ. Press. Mirea, Doinia (2004). Dicionar de neologisme. Bucureti: Editura Steaua Nordului. Ostin, D. L. (1993). Kako delovati reima. Novi Sad: Matica srpska. Pei, Jelena (1997). Analiza diskursa i njen odnos sa psihologijom. Psihologija. 3: 263-278. Popescu, tefania (1995). Gramatica practic a limbii romne. Bucureti: Editura Orizonturi. Rosca, Luminia (2004). Producia textului jurnalistic. Iai: Editura Polirom. Savi, S. (1993). Diskurs analiza, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet. Serl, D. (1991). Govorni inovi. Beograd: Nolit. Sinclair, J. M. & Coulthard, R. M. (1975). Toward an analysis of discourse: The English used by teachers and pupils, Oxford: Oxford University Press. Stubbs, M. (1983). Discourse analysis, Oxford: Basil Blackweli. kiljan, D. (1983). Neki problemi lingvistike teksta, Strani jezici. XXI/ 4: 248-253. Veli, M. (1987). Uvod u lingvistiku teksta, Zagreb: kolska knjiga. Weaver, P. A. & Dickinson, D. (1982), Scratching below the surface structure: Exploring the usefulnes of story grammars, Discourse Processes. 5: 225-243. Winter, E. O. (1977). A clause-relational approach to English texts: A study of some predictive lexical items in written discourse, Instuctional Science. VI/1: 1-92. Zafiu, R. (2001). Diversitate stilistic n romna actual, Editura Universitii din Bucureti.

274

Laura Spariosu

DISCOURSE ANALYSIS OF RADIO PROGRAMME BROADCASTED IN ROMANIAN LANGUAGE ON PBS OF VOJVODINA

Summary

The work consists of three related parts. First, theoretical part, introduces disourse analyses as scientific discipline. Second part contains a linguistic analyses of monitored programmes in Romanian language sport, religious and culture programmes. It also includes the monitoring results. Third, final part, contains suggestions and reccomendations of good practice proven by the mentioned analyses. Key words: discourse analyses, monitoring, media, Romanian language.

275

Prof. dr Iren Lanc

654.191/.197:811.511.141 (497.113 Novi Sad)

JEZIKE I AKUSTIKE KARAKTERISTIKE EMISIJA RTV NOVI SAD NA MAARSKOM JEZIKU

SAETAK

Autor je analizirao jezike i akustike karakteristike nekoliko emisija radija i televizije na maarskom jeziku i skrenuo je panju na neke od pojava koje se tiu artikulacije i intonacije. Osim toga, ukratko su data bitna obeleja pojedinih emisija. Neke od emisija i priloga sadravali su razgovore, a u drugima su tekstovi itani. Bez obzira na ovakve razlike, emisije imaju zajednikih osobina u jezikom i akustikom pogledu. Ima i greaka koje bi svakako trebalo ispraviti, bar kod profesionalnih uesnika u emisijama, da bi jezik radija i televizije bio primer u svakom pogledu. Kljune rei: artikulacija, intonacija, anrovi, itanje, fraze, konstrukcija, fokus, dijalog, strune rei, strane rei, dijalektizmi.

276

1. Uvod Cilj rada je da prikae akustike i jezike karakteristike emisija RTV Novi Sad na maarskom jeziku. Od TV programa, pratila sam emisije: Jelenlt (od 3. 10. 17. i 24. novembra) Versku emisija (5. novembra) Krkp (9. novembar) Sportsku emisiju (od 4. 11. 18. i 25. novembra) Od programa radija na maarskom jeziku, praene su sledee emisije: Szempont emisija iz kulture (od 6. 13. 20. i 27. novembra) Emisiju za vernike (od 4. 11. 25. novembra i 2. decembra) Sportsku emisiju (od 4. 11. 18. i 25. novembra) U ovim emisijama postoji velika arolikost u vie pogleda: a) Uesnici: pored profesionalnih spikera, urednika i novinara, u emisijama se pojavljuju i gosti. Meu njima ima takvih koji su zbog svoje profesije, navikli da govore (i itaju) na javnim mestima, pa i u medijama, a ima i onih koji su prvi put u studiju i nemaju iskustva u javnom govoru niti rutinu u itanju. b) anrovi su razliiti c) Tematika je raznovrsna d) Ima razlike i u tome da li je tekst napisan ili se radi o spontanom govoru. e) Napisan tekst se moe itati na vie naina.

Svi ovi faktori utiu na govorno-jezike karakteristike emisija. Prilikom analize uzete su u obzir uglavnom zvune karakteristike (artikulacija i suprasegmentalna sredstva, sredstva intonacije) naglasak, melodija, tempo, pauza, boja glasa), a pored toga leksiki nivo tekstova (tekst znai i govor): upotreba

277

strunih izraza, strane rei, dijalektizmi, kliei kao dijalozi u emisijama. U dijalozima uzeta je u obzir kooperativnost profesionalnih uesnika i sve to iz toga proizilazi.

1.2. Zahtevi i oekivanja Jezik radija i televizije treba da odgovara standardnom knjievnom jeziku jer i radio i televizija imaju zadatak da doprinose i govorno-jezikoj kulturi slualaca i gledalaca. Pravilan govor se zahteva od profesionalaca. U mas-medijama nije vano samo to kakve informacije prenose, ve i kako to ine. Tekstovi treba da budu ne samo dobro sroeni i to po standardnojezikim normama, nego i da zvue dobro, tj. da i po akustici odgovaraju karakteristikama jezika. Svaki jezik ima pravila u pogledu naglaavnja i melodije i ova pravila se moraju potovati, to oekujemo ne samo od profesionalnih uesnika emisija. Intonacija obuhvata boju glasa, naglaavanje, melodiju, jainu tona, tempo i pauzu, i kada analiziramo zvunost teksta, sve te elemente treba da uzmemo u obzir. Ova intonacijska sredstva imaju veoma znaajnu ulogu u govoru jer doprinose razumevanju tekstova. Prvi utisak o tekstu je upravo njegova zvunost. Da bi tumaenje teksta odgovaralo svim normama i zahtevima, treba da mu prethodi njegova analiza: razumevanje sutine sadraja, analiza strukture teksta, analiza odnosa reenica i analiza mikrostrukture u pogledu naglaska i melodije. Meutim, u medijama nema mnogo vremena za takve analize, zato profesionalni uesnici treba da steknu rutinu da znaju i kad prvi put vide tekst da nau odgovarajua reenja u primeni suprasegmentalnih sredstava. U boljem su poloaju oni koji sami piu tekstove. Sva suprasegmentalna sredstva imaju svoju ulogu u tumaenju teksta, a deluju zajedniki. Zato nije svejedno kako se ona koriste. S njima strukturiramo manje i vee jedinice, istiemo vane jedinice sadrine, pa i izraavamo svoje emocionalne odnose prema sadraju, prema partneru, a akustike osobine slue i za predoavanje atitida. U emisijama sa sagovornicima ne bi trebalo da bude problema kada se radi o akustikim pitanjima, jer u govornom jeziku, zahvaljujui jezikoj kompetenciji, spontano koristimo mogunosti govornih organa. Drugaije je kad se tekst ita i zato ima greaka na akustikom nivou. Da bi se tekst mogao lako i dobro itati, njegova struktura ne sme da buda nejasna i mnogo komplikovana, jer to oteava razumevanje, i za onoga ko ita i za sluaoca. 278

2. Analiza empirijskog materijala

2.1.1. Boja glasa Boja glasa oveka kao i druge glasovne mogunosti zavise od konstrukcije govornih organa. Meutim, dobar govornik zna da se igra tonom/glasom, da bi njegov govor bio ne samo ugodan, raznovrstan, arolik, ve i da doprinese razumevanju. Glas profesionalnih uesnika u emisiji je prijatan, kao i glas gostiju, i oni uglavnom dobro iskoriavaju mogunosti govornih organa prilikom itanja i govora. 2.1.2. Artikulacija Profesionalni uesnici uglavnom nemaju govornu manu (neki imaju osoben nain izgovora, ali poto je raspon pravilnog izgovora glasova dosta irok, odstupanje od stroge norme ne smatra se govornom manom. Mada o ovome ima i drugaijih miljenja, ipak moemo konstatovati da malo odstupanje u izgovoru nekih glasova (z, s, , , ) daje posebnu boju tonu govornika (gotovo da se i ne primeuje ako govornik to kompenzira ostalim sredstvima intonacije). Artikulacija profesionalnih govornika je uglavnom ista, stabilna, mada moemo zapaziti i nijanse u izgovoru samoglasnika (zatvoreniji je ili otvoreniji od standardnog izgovora), koje nisu u duhu standardne maarske norme.

2.1. Zajednike karakteristike emisija Svaki tip emisije ima svoje karakteristike, ali ima i takvih osobenosti koje se mogu zapaziti u svim emisijama. A to su:

2.1.3. Fonemi Neki govornici razlikuju foneme e i , i to je dobro jer ini govor raznolikim. U maarskom jeziku fonem e je prilino optereen, zato bi bilo dobro da oni koji poznaju ovaj glas nastoje da ga sauvaju. (Treba napomenuti da standardni maarski jezik ima dve varijante, u jednoj varijanti postoji, u drugoj ne postoji poluzatvoreni fonem . Osim nekoliko sela u Vojvodini (npr. Feketi, Pair) govori se varijanta jezika sa .) 279

Produenje fonema je dijalekatska pojava, ali se javlja i u govoru uesnika u medijama (kao i u spontanom svakodnevnom govoru Maara u Vojvodini). Bez obzira na to da li se radi o profesionalcima ili o gostima, geminacija suglasnika je esta pojava. Ima uesnika (gostiju) ijem govoru ta pojava daje posebnu boju, a da ga istovremeno ne ini provincijalnim.

2.1.4. Naglasak Pravilan naglasak omoguava razumevanje teksta. Ako je neka re vana u reenici, u maarskom jeziku naglasak je na prvom slogu. Meutim, vie puta se deava da ima suvie naglasaka, da naglasci nisu na pravom mestu ili da nedostaju tamo gde su potrebni. Razlog za suvino naglaavanje je verovatno u loem tumaenju pravila (da prvi slog rei uvek dobije naglasak). U maarskom jeziku, prema pravilima standardnog izgovora, naglasak je potencijalan, znai nije obavezan (kao u srpskom, ruskom ili u nemakom jeziku), nego ako elimo (ako treba) da istaknemo jednu re u reenici (zbog vanosti), naglasak je tada na prvom slogu. Ako istaknemo vie rei, u stvari, ne istiemo nita. Fokus je najvaanija komponenta predikatske fraza reenice i zbog toga dobija najjai naglasak. Ako nije glagol u poziciji fokusa, najjai naglasak ide na re ispred glagola (a glagol ne dobija naglasak!). U poziciji fokusa moe da bude i sintagma i tada naglaavamo njenu prvu re. (Neemo sad ula ziti u detalje i navoditi da, recimo, i iza glagola moe da stoji fokus, jer takvih primera nije bilo u korpusu.) Govornici ovo pravilo naglaavanja fokusa esto zanemaruju i umesto rei ispred glagola naglaavaju glagol (mislei verovatno da je najvanija komponenta reenice glagol). Naglasak je esto na poslednjem slogu rei, pa je time ton vii. Ponekad naglasak razbije sloenice (ako je jai naglasak na drugom delu), nekada je i pauza u telu rei (izmeu korena i sufiksa). Time se gubi ritam maarskog jezika. 2.1.5. Intonacija Loe itanje povlai sa sobom i intonacijske forme i pojave koje su strane standardnom maarskom izgovoru. Recimo, kada se melodija sputa tamo gde ne treba (gde nije kraj fraze), tekst se raspada i dolazi do pogrenog ralanjivanja. Pored pogrene melodije, i pauza na pogrenom mestu prouzrokuje nelogino grupisanje rei. Ova greka oteava interpretaciju teksta, pa i prevari sluaoca, jer on moe da pomisli da je kraj jedne konstrukcije. 280

2.1.6. itanje Naalost, ako se radi o napisanom tekstu, skoro svi uesnici u emisiji itaju, a ne govore! Meutim u nainu itanja ima mnogo razlike. Struna literatura razlikuje vie vrsta itanja: a) mehaniko itanje b) razumno tumaenje (rt-rtet tolmcsols) c) interpretacija (imitacija spontanog govora) d) preterana gluma (tljtszs) e) stil kao (mintha-stlus)

Mehaniko itanje ujemo kada je govornik nevet u retorici i ne zna drugo nego da ide re po re, a tako se gubi smisao teksta. Stvar je u tome da taj ko ita kao da ne obraa panju na smisao i na nameru, kao da su za njega vane samo rei. Zato se deava da umesto smisla naglaava rei (u najgorem sluaju svaku re). Mada se greka prenaglaavanja javlja kad su reenice teksta komplikovano strukturirane i kod profesionalaca. Bolje je itanje s razumevanjem. itanje veine profesionalnih uesnika (pa i gostiju) spada u ovu kategoriju. to je vano, rezultat vetine dobrog itanja je u tom to slualac/gladalac ne prima samo rei u linearnom redu, jer mu, zahvaljujui dobro izabranim sredstvima intonacije, taj ko ita prenosi i smisao napisanog teksta. Ko dobro zna da ita, ume da spoji vee jezike- logike jedinice, a ne samo krae (od take do zareza, od take do take). Iz potovanja prema sluaocima trebalo bi da itanje bude interpretacija, odnosno imitacija spontanog govora. Potrebu za takvim itanjem ne treba naglaavati. Naalost, neki uesnici u emisijama uopte se ne pribliavaju ovom nainu itanja. 2.1.7. Greke U monitorovanim emisijama zapaene su i neke greke, kao to su: skraenje i produenje glasova, elizija (gubljenje) glasova, bukvalan izgovor i spajanje artikla az sa sledeom reju. Ove pojave prikazau po emisijama.

281

2.3.1. Programi televizije Jelenlt i Krkp U ovim emisijama i njihovim prilozima bili su prikazani vani kulturni dogaaji za Maare. U jednoj emisiji pratili smo obeleavanje 50. godinjice Izdavake kue Forum, u drugoj, gledaoci su bili informisani o Zakonu o kulturi o tome je razgovarao voditelj emisije sa gostima. U emisijama su bili i krai i dui razgovori sa istaknutim linostima iz kulturnog i politikog ivota. (ista je sluajnost da se isti istaknuti subjekti pojavljuju u razliitim emisijama.) Poto su sagovornici voditelja ljudi koji esto imaju priliku da govore pred auditorijumom, njima nije teko da spontano izlau miljenja o datoj temi. Bilo da se radilo o razgovoru s jednim gostom ili vie njih, novinar i urednik su dobro usmeravali razgovore, (verovatno) su imali pripremljena pitanja, pa su i dijalozi tekli bez zastoja. U emisiji koja je bila posveena proslavi Foruma, nismo uli pitanja, samo odgovore, reporter nije predstavio sagovornika, ve su njegovo ime i funkcija bili ispisani. U spontanom govoru zapaeno je nekoliko karakteristika, raunajui hezitacije (govornik istovremeno razmilja, trai odgovarajue rei i planira reenine konstrukcije). Bez obzira na to to je razgovor u studiju bio pripremljen i za voditelja i za sagovornika (unapred znaju temu razgovora), u dijalozima su se javile greke u govornom jeziku. Uoene karakteristike razgovora u praenim emisijama su: Voditelj ili reporter ne oslovljava gosta/goste ili sagovornika, a ni u uvodnim reenicama, pa ni kasnije, nema nikakvih znakova na osnovu kojih bismo mogli ustanoviti da li im persira ili ne. Dakle, tako oblikuje reenice da ga ne mora oslovljavati. Drugo reenje je da ga persira ili mu govoti ti (da ga tika). (I u svom korpusu imam primere za to da je voditelj na ti sa sagovornikom, pa mu se tako i obraa. Deava se i to da voditelj emisije otvoreno daje do znanja sluaocima da su dobri poznanici, pa e mu se obratiti sa ti. Dodajmo da bi verovatno bilo neprirodno kad bi voditelj postupio drugaije). Bez obzira na to kakvo je reenje u emisijama, novinari/reporteri i voditelji su korektni i utivi sa sagovornikom. 282

2.3. O pojedinim emisijama

Kad je u TV emisiji bilo vie sagovornika, voditelj je postavio pitanje i odgovorio je onaj s kim je uspostavio kontakt oima, tj. u koga je gledao. A u stvari iz samog pitanja proizilazi od koga oekuje odgovor. Ali dolazilo je do izraaja i pravilo diskursa: sledei govornik je bio onaj ko je prvi uzeo re. Voditelj televizijske emisije predstavlja sagovornike, pozdravlja ih zajedno, a da bi gledalac bio dobro informisan o tome ko je ko, ime i titulu ispiu (i vie puta) kad gost pone govoriti. Treba napomenuti da su natpisi uvek tani (samo u jednom prilogu umesto pravilnog Jzsef pisalo je Jzef. Mnogi ne znaju da se u maarskom jeziku magistar (magiszter) skraenicom mgr. pie posle imena. (po analogiji dr. prema maarskom pravopisu, stavlja se taka posle skraenice esto vidimo mgr. pre imena.). U televizijskoj emisiji skraenica mgr. kako treba bila je posle imena. U razgovorima se deava da dvojica govore istovremeno. To se desilo i u jednoj emisiji. Voditelj, da bi kanalizirao razgovor, upao je gostu u re, ali paralelan govor kao to se deava u svakodnevnom ivotu ne traje dugo (ne vie od 20 sekundi). I u emisiji je tako bilo, voditelj je uutao i pustio gosta da nastavi. Voditelj je imao pripremljena pitanja, ali ih nije itao. I ba zbog toga dobije se utisak spontanog govora. U spontanom govoru deava se da govornik menja strukturu reenica (ne zavrava je tako kako je planirao), da ponavlja istu re dva ili vie puta, da trai odgovarajui izraz, da izostavlja veznike itd. U reenicu se ugrauju metainformacione strukture kojima se ne daju nove informacije, ali su vane, jer govornik/autor izmeu ostalog time vrednuje ono o emu govori. Primeri za neke karakteristike spontanog govora: Ispravljanje rei: gy rz reztem; azt grtk, hogy szept, hogy oktberben; azrt furcsa, azrt fontos, ; irodal elmleti tanulmny. Ispravljanje strukture reenica: amivel amit fedeztnk fel; amire amint az imnt emltettem; azt is, abban is bzom; meg akarja, akarja, hogy. Szmtalan emlkezznk r Metainformacione strukture: gy gondolom = tako mislim, ezt mr emltettem = to sam ve spomenuo, ugye = zar ne ali ne kao pitanje, ht = pa, nyilvnval = oevidno, fontos = vaan itd. U naglaavanju vie puta je bilo greaka, to jest naglaen je bio poslednji slog rei ili drugi deo sloenice (npr. sportnyelven, kzssgek, szrevteleket, jelenleg, elkerlni, letnk, amelyeknek, Dlvidk, trvnytervezet)* (* Podvuen slog je naglaen.) 283

Melodija govora je skoro kod svih uesnika bila odgovarajua. Meutim, irina melodije varira pa se govor uesnika ponekad ini monotonim, mada uesnik govori teno. To je individualna karakteristika, i to treba primiti k znanju. Nekad ima greaka u nabrajanju, nedostaju pauze da bi se razvojile konstrukcije, a deava se da pauze razdvoje reenine konstrukcije, pa i sloenice. Primeri geminacije: eremnyessebb, legnevessebb. U govornim tekstovima ima samo nekoliko stranih rei (decentralizlni, centralizcit, racionalizcinak, identits, pozitvumait).

Sportska emisija Sportska emisija ima vie priloga, pa i uesnika, a ima i gostiju. Glas profesionalnih uesnika, kao i gostiju je prijatan, smiren, ozbiljan i dovoljno dinamian, mada se deava da ton ostaje na istoj visini pa prouzrokuje monotoniju (pri saoptavanju fudbalskih rezultata). Artikulacija urednika i novinara je ista. itaju slobodno, rutinski, mada nekad indiferentno, a ponekad ima greaka u izgovoru glasova (kratki samoglasnici su poludugi ili dugi). U nekim frazama sve rei dobiju naglasak. Deava se da se prva reenica (u kojoj govornik pozdravlja sluaoce) ne razdvaja od druge ni pauzom, ni promenom boje glasa, ni visinom tona. Moemo zapaziti i to da je nelogino povienje tona u drugom delu sloenica, a istovremeno je vei naglasak na drugom delu sloenice. Verska emisija izvetava o proslavi reformacije, a govornici su crkvene linosti (svetenici), koji imaju svoj stil na misi, a koji se razlikuje zavisno od toga da li itaju svetovne tekstove ili dre misu. Ove razlike smo mogli da zapazimo i u emisiji. Gospoa svetenica govori sporo, sa puno emocija, ali veto menja tempo, kao i visinu tona i govor joj je melodian sa puno naglaenih rei (deavalo se da naglasak nije na dobrom mestu). Svetenici su govorili i u drugoj situaciji, jedan (iz Maarske) na sveanom otvaranju trga ispred crkve u Subotici, a drugi je u svojoj crkvi priao o obnavljanju orgulja i odgovarao na pitanja novinarke. Dijalog je bio dobar, novinarka lepo govori, ima prijatan glas, ne grei, a isto tako lepo govori i svetenik.

284

5.3. 2. Programi radija Szempont U kulturnoj emisiji autori itaju svoje tekstove. To su istaknuti knjievnici i stalni su uesnici emisije. Svi imaju rutinu u itanju, imaju svoj stil, ali nain itanja se razlikuje. Moemo konstatovati da smo zapazili, pojednostavljeno reeno, tri vrste itanja: jedna se pribliava govoru, druga je dobra interpretacija, a trea je blizu mehanikog itanja. To znai da nisu svi na nivou interpretacije i ne znaju svi da glasom tumae sutinu, smisao teksta, jer gree u ralanjivanju. Njima nedostaje zajedniko miljenje sa svojim tekstom. Drugi razlog za greke u itanju je verovatno struktura teksta i unutar samih reenica. Naime, ako je planirano da tekst kasnije bude objavljen, razumljivo je to ima sve karakteristike pisanog teksta. To znai da tekst nije sastavljen na ui. Studije, kritike, eseje, beleke i druge anrove autori ne itaju tako da bi nam se inilo da govore. Bez obzira na to, neki itaju smireno, rutinski, dobro predoavaju makro- i mikrokonstrukcije, pravilno naglaavaju znaajne delove teksta. A neki od njih ralanjuju tekst predugim pauzama (i tamo gde nisu potrebne, a posledica toga je npr. da se atribut razdvaja od imenice: hasznos || szcsere, magyar nyelv || nemkutats, azt a fajta || kultrartelmezst) i sputaju ton na mestima na kojima nije kraj konstrukcije, ime oteavaju praenje i razumevanje teksta.* I u ovoj emisiji zapaamo naglaavanje poslednjeg sloga rei, geminaciju, npr. esszbe (juthat), visszonyul, rzkelhett (teljests), olvass, hellyen, hellyett, kvetkezzik, kzz (= kz), bukvalan izgovor javlja se unutar rei, kada se suglasnici izgovaraju posebno: megkrdezettsg (= mekkrdezeccsg), lehetsges (= leheccsges), szabadsg (= szabaccsg), eliziju (gubljenje) glasova: a) samoglasnika, npr. filozfiagazsg (= filozfiai igazsg), elmleti lap nlkl (= elmleti alap nlkl), b) suglasnika, npr. kzeltet meg (= kzelthet meg), irodalomtrtn Szerb Antal (= irodalomtrtnsz Szerb Antal).** Urednik emisije nema istu artikulaciju, u intonaciji se oseti uticaj srpskog jezika i u njegovom govoru ima vie naglaenih rei nego to je potrebno. Poto se radi o strunim tekstovima, deo leksike je iz strunog jezika, pa su tu i strane rei. Npr. teria, posztmodern, intertextulis jtkok, irodalmi plgium, alkot entits, szabadvers, motivikus, feminista irodalomszemllet, feminizmus, kulturlis metaforika, metaforikus szerepkr, irodalmi diskurzus stb. Neke strane rei su ire upotrebljene: grandizus (essz), ikon, modelll, irnia, neuralgikus pont, konstrukci, relevns. 285

Emisija za vernike takoe ima vie uesnika, koji itaju tekstove bez pribliavanja govornom jeziku. Kao i u kulturnoj emisiji, oni ne itaju jednako dobro. Nekad uesnik ita monotono, nekad pauzama i pogrenim naglascima razdvaja sintagme, grei u melodiji pitanja, naglo sputa glas na kraju izraza, a ne postepeno. Javlja se i bukvalan izgovor, geminacija, skraenje samoglasnika i zatvoreniji izgovor nekih samoglasnika. U jednoj emisiji smo imali razgovor sa asnom sestrom o radu kolegijuma. Pitanja su bila kratka i jasna. U jeziku sagovornika bilo je puno rei u dijalekatskom obliku, to znai da ona tako i obino govori, npr.: lenkollgium, jelnleg, tllnk, ottan, segccsg, ket, tlleg, nem-e (jhetnnek). * Znak || znai pauzu ** (= ) u zagradi je pravilan izgovor

U Sportskim emisijama bilo je vie profesionalnih uesnika, a svoje tekstove itali su i neprofesionalni uesnici (oni su govorili npr. o lovu i ribolovu pa su sluaoci mogli od njih da naue neke strune izraze, npr. nyulsznak, krvadszat, pusrozs, vonalhajts, rhajts, aljzat, vermelhely. U govoru gostiju ulo se vie nepravilnosti. Gube se glasovi: flszerlsen (= flszerelsen), geminacija: kpessek (= kpesek), asimilacija koja je karakteristina za dijalekat: ballang (= barlang), naglasak je na poslednjem slogu rei (hajlam, szaporulat, fogadott, november, rdeklds, Vajdasgba), naglasak je na glagolu (jelen vannak), sve rei u reenici su naglaene (Sok oxignt tuttat a folyba), bukvalni izgovor (vrhatjuk = vrhattyuk). U sportskoj emisiji emitovane su i vesti. Spikerka ima prijatan glas, lepo ita, veto varira visinu tona, ali umesto kratkih samoglasnika nekad izgovara poluduge (ili duge). Sportski urednik i novinari imaju prijatan glas. Tekstove i oni itaju, mada ponekad pribliavaju itanje govornom jeziku. U artikulaciji nema veih problema, ali ima u naglaavanju, pa i u melodiji (nekad zbog pogrenog naglaavanja). Pre nego to navedem pojave koje ne odgovaraju karakteristikama maarskog jezika, napomenula bih da je govor sportskih novinara i urednika uravnoteen, izuzev kad novinar uri da zavri saoptavanje novih vesti. (Nekad nam se ini da je izveta dotrao u studio, ali se verovatno ne radi o tome, ve je problem u tehnici disanja to se moe nauiti, a to se i oekuje od onoga ko je pred mikrofonom). Treba napomenuti i to da nekad novinar ita ravnoduno, kao da mu je ba svejedno ta se deavalo, kakvi 286

Sport ima svoje strune rei (meu njima su i strane rei, npr. trfea, diszkvalifiklni) i izraze, i neki od njih ine stil raznovrsnim: leiskolz, fudballszently, teniszcsillag; felprgtt a kzdelem, be is hzta a felvonst, kifogstalanul mkd gpezet, is jtt ki jobban, megrizte robbankonysgt, megknlta ellenfelt, frfias kzdelem, pards csata, nem jtt be a meglepets. U sportskim emisijama treba izgovarati mnogo stranih imena. Novinar posebno obraa panju na njihov izgovor. Verovatno su fonetski napisani, ali se ipak smanjuje tempo da bi ih novinar tano izgovarao i naglasio po pravilima stranog jezika. esto ujemo da se suglasnik artikla az spaja sa sledeom reju: a zemtk (= az emtk), a zefk (= az efk), a zels (= az els), a zidn (= az idn), a zolaszol (= az olaszok). Posledica nedostatka pauze i zadravanja tona govornika na istoj visini je stapanje dveju reenica, kao npr. sledee: J estt kvnok. A Szerbiai Labdarg Szvetsg a kedveztlen idjrs miatt Isto tako se stope rei: demamr (= de mamr). 287

Nekoliko zapaanja iz emisija: Skraenje fonema: egyttesnek (= eggyttesnek), visza (= vissza), viszavonuls (= visszavonuls), nem tutk (= nem tuttk), ppensgel (= ppensggel); Elizija (gubljenje) samoglasnika: biztostotta tovbbjutst (= biztostotta a tovbbjutst); Greka u asimilaciji: nsszer (= ntyszer); Bukvalan izgovor se javlja unutar rei, kada se suglasnici izgovaraju posebno: vrhatjuk (= vrhattyuk), halljuk (= hajjuk), forduljunk (= fordujjunk); Naglasak je na glagolu: mr tvozban voltak; Naglasak je na poslednjem slogu rei: tallkoz, mutatja, kzvlemny, atltikval, rangadjn, sportnyelven.

su rezultati (razumljivo je da nije lako nabrajati podatke iz bezbroj tabela, ali je i to posao novinara, ako se bavi sportskim dogaanjima).

6. Sumiranje analize U analiziranom materijalu nema veih nepravilnosti u artikulaciji, artikulacija uesnika u emisijama je uglavnom ista, mada se primeuju i iskliznua u izgovoru samoglasnika. Neki govornici sauvaju glas i kad govore pred mikrofonom, i to je za pohvalu. Kvantitativno gubljenje glasova nije karakteristino, mada ima dosta primera za nepotrebno i provincijalno produenje (geminacija) suglasnika. U naglaavanju rei ima dosta greaka. Kao da se iri praksa da je naglasak na poslednjem slogu ili unutar rei, to se podudara sa pravilom, normativnim izgovorom maarskog jezika. Pogreno je naglasak stavljati na glagol umesto na rei ili na sintagmu ispred njega, a greka je i kad ih je suvie. Pored pravilne intonacije mogla se zapaziti i neprihvatljiva melodija akustikih jedinica, a posledice su sledee: dve reenice se tonski spajaju, jer ton ostaje gore, ili akustike jedinice se raspadaju jer se ton sputa. Ovako dolazi do pogrenog ralanjivanja rei. To je ponekad povezano sa loim naglaavanjem i sa pauzom. U ovom radu nisu analizirane gramatike, tj. sintaktiko-semantike pojave, jer u praenim emisijama na osnovu prvih utisaka nije bilo velikih problema. Ali ne bi bile suvine ni analize iz takvih aspekata. Samo to u tom sluaju polazite treba da bude napisan tekst. Stil i govor, pa i nain itanja gostiju u emisijama se razlikuje. Takoe, razlikuju se zahtevi i oekivanja slualaca/gle dalaca od njih i od profesionalnih uesnika, drugaije gledamo na njihovo nastupanje. Na primer, dijalekatske oblike u njihovom jeziku ocenjujemo drugaije, jer daju posebnu boju jeziku. A i za njih vai da ih vie cenimo ako lepo itaju, ako ne gree u naglaavanju, u intonaciji u irem smislu ili u neem drugom. U praenim emisijama ima mnogo vie primera za pojedine pojave, a navedeno je samo nekoliko radi ilustracije. 7. Zakljuak i preporuke za dobru praksu Profesionalci koje sluamo na radiju i televiziji trebalo bi da steknu veu vetinu i da prevaziu loe navike u itanju. Prvenstveno, njihovo itanje trebalo bi da zvui kao da govore. Ne bi bilo teko da to naue, jer se iz materijala vidi da neki nisu daleko od toga. 288

Da bi se poboljalo itanje i govor u emisijama, trebalo bi da se i novinaru i urednicima pojedinano predoe loe navike u izgovoru. A poeljno bi bilo i organizovanje kurseva na kojima bi se razraivala pitanja u vezi s pravilnim izgovorom i intonacijom.

Iren Lanc

LINGUISTIC AND ACUSTIC CHARACTERISTICS OF PROGRAMMES BROADCASTED IN HUNGARIAN LANGUAGE ON RTV NOVI SAD
Summary

The author analysed linguistic and acustic characteristics of several radio and TV programmes in Hungarian language pointing out to several elements related to articulation and intonation. Besides, the work presents basic characteristics of several programmes. Some programmes and features contained interviews, others texts that were read. However, all programmes have common linguistic and acustic characteristics. There are errors that should be corrected, a least with professionals, so to make the radio and television language a good example. Key words: articulation, intonation, genres, reading, phrases, construction, focus, dialogue, expert expressions, foreign words, dialect.

289

Mr Anamaria Rama

621.39 (=161.2) (497.113 Novi Sad)

JEZIK U EMISIJAMA JAVNOG MEDIJSKOG SERVISA VOJVODINE NA RUSINSKOM JEZIKU

SAETAK

Kljune rei: monitoring, javno informisanje, rusinski javni servis, analiza programa, emisije iz kulture, verske emisije, emisije iz sporta. 290

U ovom radu analizirano je izvetavanje medija Radiodifuzne ustanove Vojvodine (RUV) na rusinskom jeziku, konkretno radio emisija, posveeno verskim, sportskim i kulturnim sadrajima, s posebnim osvrtom na upotrebu jezika. Panja je, pre svega, bila usredsreena na jezik i njegov stil. Analizirane su ortoepske, leksike i pravopisno-gramatike osobenosti jezika, a posebno je praen stepen profesionalnog pristupa publicistikom stilu. Opti zakljuak je da jezik profesionalnih uesnika u emisijama zadovoljava norme savremenog standardnog rusinskog knjievnog jezika. Emisije su razumljive, reenice su u logiko-gramatikom pogledu pravilno formulisane. Prilozi su veinom, izuzev pojedinih, lektorisani, a uglavnom su ispotovane i norme standardne rusinske ortoepije. Osnovni vokabular ine domae rei. Pozajmice, koje sainjavaju preteno terminologiju pojedinih oblasti, zastupljene su u prihvatljivoj meri. Budui da sadre i strune termine, u ciljnu grupu emisija mogu da se svrstaju i laici i strunjaci odgovarajuih oblasti. Situacija nije tako dobra kada su emisije posmatrane iz aspekta publicistikog funkcionalnog stila. Spektar novinarskih anrova je suen na izvetaj i snimak sa dogaaja, uz izuzetno mali broj intervjua i bez ijednog ukljuenja uivo, to strukturu emisija na rusinskom jeziku ini izuzetno siromanom i jednolinom.

1. Uzorak U radu su analizirane radio emisije na rusinskom jeziku posveene kulturnom, verskom i sportskom sadraju, koje su bile emitovane u etiri nedelje zaredom tokom 2007. godine. Svaka je emitovana jednom nedeljno po pola sata. Obraene su po etiri verske (Hl<b na{ nasu{nij Hleb na nasuni) i kulturne emisije (Kulturna panorama) objavljene od 11. novembra do 2. decembra, i tri sportske, emitovane od 12. do 26. novembra, ukupno 11 emisija. Monitoring rusinskog javnog servisa je obavljen samo na osnovu radijskih emisija, to je prilino ograniilo materijal za analizu. Poto analizom nije obuhvaena nijedna televizijska emisija, izostavljan je neverbalni deo komunikacije, kao to su mimika, gestovi, proksemika te opti vizuelni utisak, kao i situacioni kontekst komunikacije, odnosno kairon. A ako se uzme u obzir da su poluasovne emisije ispresecane muzikim numerama, njihovo realno trajanje je mnogo krae, to je dodatno suzilo analitiki korpus. Nijedna od analiziranih emisija ne ide uivo. Sve emisije su ematski koncipirane. Rezultat analize razlikuje se u zavisnosti od toga o kojoj emisiji je re verskoj, kulturnoj ili sportskoj to dokazuje da urednik emisije upravlja celokupnom njenom koncepcijom. Svaki tip emisije ima jednog domaina, tj. glavnog voditelja, koji je istovremeno i njen urednik. Stoga bi celishodnije bilo govoriti o analizi strukture emisije svakog sadraja zasebno analizi emisija verskog, kulturnog i sportskog karaktera. Prema tome i rad e biti koncipiran tako: kada budemo govorili o odreenoj problematici, praviemo osvrt na svaku anrovsku emisiju posebno. Emisije verskog, kulturnog i sportskog karaktera razlikuju se meusobno, kako po rezultatima same analize, tako i po optem utisku o njihovom kvalitetu. Sva emitovanja, meutim, imaju mnogo toga zajednikog. Voditelj, istovremeno domain i urednik, najavljuje emisiju i ukratko predstavlja njen sadraj. Potom najavljuje svaki prilog posebno. Prilozi se emituju kao zasebne celine, izmeu kojih se putaju muzike numere. Pojedine priloge pripremaju novinari, odnosno dopisnici s terena. U emisijama ima izuzetno malo intervjua, odnosno razgovora sa gostom. Veinom se radi o snimku razgovora, gde je odgovor sagovornika emitovan kao izjava, bez snimljenog pitanja voditelja, ta je opet ograniilo materijal za analizu. Pojedini prilozi svode se na snimak sa dogaaja koje je najavio voditelj. U kulturnoj emisiji najee je re 291

o insertu iz pozorine predstave, sa recitacije, knjievne veeri, koncerta i slino. Verska emisija je posveena svaki put jednoj temi: ivotu svetitelja (tada je praktino emisija svedena na opis njegovog ivota), ili nekom dogaaju (Meunarodni katehetski simpozijum). Sportska emisija obuhvata izvetaje novinara o sportskim deavanjima u protekloj nedelji iz mesta gde ive Rusini. Emisija verske Broj emisija 4 4 3 Ukupan broj priloga (7 dana) 1 1 1 Ukupno trajanja emisija (sek) 7 202 7 181 5 654 Ukupno trajanje emisija (min) 120.02 118.21 93.34

Emisije iz kulture sportske

2.1. Uvodne napomene Budui da nije praena nijedna televizijska emisija, analizom nije obuhvaena komunikacija u celini, niti njen neverbalni deo. U dijalogu je izostavljen ukupan vizuelni utisak, dok se praenje profesionalnih uesnika njihova kooperativnost, odnos prema gostu, svode samo na verbalni deo komunikacije. Analizirane emisije razlikuju se i konceptualno (posveene su kulturnom, verskom i sportskom sadraju), i u kvalitetu. Naime, odreeni tip emisija je profesionalnije odraen, i s jezike i sa zanatske strane. Radi se o emisijama iz kulture i verskim emisijama, dok su sportske emisije loijeg kvaliteta i ne toliko sadrajne. Stoga smatramo da je, kada je re o analizi, shodno govoriti o svakom tipu emisije zasebno. 292

2. Analiza empirijskog materijala

Tabela 1. Trajanje emisija kulturnog, verskog i sportskog sadraja na rusinskom jeziku

* Emisija iz kulture Emisija iz kulture donosi pregled kulturnih dogaaja u toku jedne sedmice. Na poetku voditelj najavljuje sve teme o kojima e u emisiji biti re. Uglavnom se predstavljaju tri centralna dogaaja iz kulturnog ivota rusinske zajednice, ali moe ih biti i vie (do pet) ili manje (dva). Priloge u veini sluajeva priprema sam urednik-voditelj, ali ponekad i novinari, koji su prilog prethodno snimili. U monitorovanom materijalu nije bilo nijednog ukljuenja uivo u program. Voditelj je imao vie sagovornika. Sve vreme istie da su prilozi pripremani specijalno za ovu emisiju. On korektno predstavlja sagovornike i ostavlja im mogunost da svoje miljenje izraze do kraja. Pitanja nisu sugestivna, ve sadre konstatacije na koje se trai odgovor. Time slualac stie utisak da je voditelj kvalifikovan i upoznat sa materijom o kojoj obavetava javnost. * Verska emisija Verska emisija je tematski siromanija, ali to do izvesne mere opravdava priroda tematike kojom se ona bavi. Emisija je uglavnom posveena samo jednoj temi. Radi se o dogaaju iz verskog ivota rusinske zajednice (dvaput), ili se obrauje neka tema, na primer, ivot svetitelja (takoe dvaput). Emisija takoe ima glavnog voditelja-urednika koji na poetku ita najavu. Ni u jednoj emisiji religijskog karaktera nije bilo intervjua. Dve emisije svedene su na snimak izlaganja jedne osobe uesnika nekog dogaaja. Izlaganje na srpskom jeziku prevedeno je na rusinski. Prevod, odnosno materijal emisije naizmenino itaju voditelj i novinar, to emisiju ini dinaminijom. * Sportska emisija Sportska emisija je najsiromanija u prilozima. Svaka emisija je identino koncipirana. Glavni voditelj na samom poetku najavljuje novinare i njihove priloge, a zatim se putaju prilozi dopisnika. Dopisnici itaju unapred pripremljene tekstove. U njima nema dijaloga niti snimljenih delova, ni u jednom prilogu sportske emisije nije uestvovao sagovornik. Izvetaji su mahom monotoni i bezbojni. Voditelj emisije ih samo najavljuje. Voditelji se u svim emisijama pridravaju uobiajenih standarda, ne pokuavajui da emisijama i prilozima daju lini peat. 293

2.2.1. Ortoepske karakteristike Ortoepske karakteristike, kao i ostale, razlikuju se od emisije do emisije, poto svaka emisija ima drugog voditelja sa samo njemu svojstvenim izgovorom. Poto ortoepske karakteristike predstavljaju individualne odlike svakog oveka, one se razlikuju i u sluaju voditelja rusinskih emisija. Jezik voditelja je gramatiki ispravan i odgovara normama knjievnog jezika. Glavni voditelji kulturne i sportske emisije, koji su istovremeno i njeni urednici, dominiraju u celoj emisiji. Oni najavljuju samu emisiju i njen sadraj, a kasnije i priloge. Voditelj kulturne emisije je esto sam pripremio najavljene priloge. Uloga glavnog voditelja-urednika verske emisije, koji takoe svaki put na poetku u kratkim crtama predstavlja emisiju, varira u za visnosti od koncepcije emisije. Tema dveju emisija bila je ivot svetitelja u tim sluajevima se urednik i novinarka naizmenino smenjuju u itanju teksta. Druge dve emisije svodile su se na izlaganje dvaju svetenika. Jedno je bilo na srpskom jeziku, i tada je preko njegovog glasa montiran prevod na rusinski jezik, koji ita novinarka. Drugo izlaganje svetenika bilo je na rusinskom jeziku i ono je preneto u kontinuitetu, bez ubacivanja glavnog voditelja. Voditelj se uje tek na kraju, kada odjavljuje emisiju. Artikulacija voditelja verske i kulturne emisije je u okvirima standardnog jezika, dok voditelj sportske emisije odstupa od standardnog izgovora, izgovarajui umesto tvrdog meko . Voditelji nemaju govornih mana i u tom pogledu ispunjavaju voditeljske standarde. Profesionalni uesnik verske emisije, prema nainu izgovaranja rei i tempu govora, ima najbolju dikciju. On razgovetno izgovara rei, od poetka do kraja, bez gutanja pojedinih glasova. Voditelj verske emisije ima smiren glas, naglaava rei i pojaava glas u delovima teksta u kojima za to postoji logika potreba, te pravi logike pauze, to olakava sluaocu da ga prati. On reenice zavrava sa opadajuom intonacijom, te slualac bez dodatnog naprezanja moe da prati njegovo izlaganje. Novinarka, koja se pored glavnog voditelja pojavljuje u verskoj emisiji, takoe ima dobru dikciju, a njena artikulacija i ortoepija zadovoljavaju standardni rusinski jezik. 294

2.2. Rezultati analize Izvetaj se oslanja na tri celine: 1) Ortoepske karakteristike; 2) Leksike karakteristike; 3) Pravopisno-gramatike osobenosti.

Voditelj emisije iz kulture pridrava se normi i standarda knjievnog jezika. Njegova boja glasa je naroito pogodna za voditeljski posao. Meutim, on ponekad pravi nelogine pauze, to na neki nain moe da poremeti sluanje emisije. U emisiji iz kulture primeeno je i odstupanje od standardnog rusinskog akcenta. Naime, akcenat u knjievnom rusinskom jeziku pada na pretposlednji slog. Rusinski akcenat, za razliku od srpskog, nije tonski, pa je trajanje i visina u svakom naglaenom slogu ista. Naglaeni slog se od nenaglaenog razlikuje samo po intenzitetu. Svi profesionalni uesnici u emisiji pridravaju se normi rusinske akcentuacije utoliko to naglaavaju pretposlednji slog u rei. Meutim, kod jedne novinarke, koja je pripremila prilog za emisiju iz kulture, uoen je uticaj srpskog akcenta: profesionalna uesnica primenila je srpsko tonsko naglaavanje, koje je njoj oigledno blie i prirodnije, te rei realno traju due nego to bi trebalo. Skrenuli smo panju da se odstupanje voditelja sportske emisije u ortoepiji dotie standardne fonetike rusinskog jezika on izgovara meko glas , koji je u rusinskom tvrd. Osim toga, voditelj sportske emisije ima izuzetno lou dikciju, kao i neitku artikulaciju nekih drugih glasova. On nejasno izgovara pojedine delove rei, zastajkuje u pojedinim segmentima reenice i ne pravi uvek logike pauze. Njegovo itanje je izuzetno monotono, a celokupna sportska emisija je najmanje dinamina od tri analizirana anra. Sportska emisija, pored najavnog dela, sadri tri priloga izvetavanja novinara-dopisnika. Njihovi izvetaji bez obzira na to to nije re o jednom licu mogu da se svrstaju u istu kategoriju. Oni kao da ve godinama rade po ustaljenoj emi, bez uvoenja bilo kakvih promena u svoj nain izvetavanja, nastupajui u istom rasporedu, jedan posle drugog. ak se stie utisak da oni, ako ne kopiraju jedan drugog, onda nastupaju u istom maniru da ne bi naruili uhodanu emu, jer se oigledno, izvetavajui u skladu s njom, mnogo komotnije oseaju. Ujednaenou stila sva trojica se na neki nain pravdaju, jer bi unoenje izvesnih novina oigledno zahtevalo dodatni napor za svakog od njih. Ortoepske karakteristike jezika sve trojice u pogledu fonetike i akcentuacije zadovoljavaju normu knjievnog rusinskog standarda i tu nema odstupanja. Uoeno je naruavanje leksike i gramatike norme, ali o tome emo govoriti kasnije. Osnovne zamerke sportskim izvetaima tiu se samog naina izlaganja tempo je spor i monoton, suprotan oekivanom. Sportska emisija bi shodno svojoj prirodi trebalo da bude dinamina, a izvetaji do neke mere emocionalno obojeni. Meutim, svi se itaju ustaljenim tempom, vrlo esto sa pauzama na pogrenom mestu i bez oekivanog naglaavanja delova teksta, to oteava praenje sadraja. Nijedan izveta se ne ukljuuje uivo u emisiju, a u devet priloga u trima emisijama nije bilo nijednog intervjua, odnosno izjave sagovornika, to bi 295

svakako stilski obogatilo emisiju. Pored svega, izvetaji dopisnika nisu lektorisani niti montirani, te sadre i takozvane prazne hodove. Utisak je da se voditelji svih emisija pridravaju uobiajenog radijskog standarda, koji zahteva sporo izlaganje, sa pauzama, bez naglaavanja pojedinih reenica i bez emocionalne obojenosti. 2.2.1. Leksike karakteristike Jezik voditelja u svakoj od emisija odgovara standardnom rusinskom knjievnom jeziku. Pretpostavlja se da novinari dobro vladaju jezikom, odnosno da je sadraj svake emisije lektorisan. To se, naravno, ne tie sagovornika u emisijama, iako oni nisu predmet ovog istraivanja. Izuzetak ine dopisnici sportske emisije, iji izvetaji oigledno nisu lektorisani. Iako oni dobro vladaju maternjim jezikom, uoena su izvesna odstupanja od norme knjievnog rusinskog jezika.

A. Uticaj srpskog jezika na manjinski jezik Uticaj srpskog jezika na rusinski uoen je u leksici, morfologiji, sintaksi i akcentuaciji. U oblasti leksike najvie primera uticaja srpskog jezika na rusinski pronaeno je u sportskoj emisiji, u izvetajima dopisnika. Meutim, u tim sluajevima najverovatnije nije re o neznanju, ve pretpostavljamo da je novinar hteo da izbegne ponavljanje iste rei. Naime, on je uglavnom najpre upotrebio rusinske rei, da bi u sledeim reenicama iskoristio srpske lekseme, koje su ponekad prilagoene duhu i akcentu rusinskog jezika (minut minut umesto minutka (imenica enskog roda); poluvreme poluvreme umesto pol~as; pobedn<k [pobednjik] pobednik umesto pobidn<k [pobidnjik]; nere{eno nereeno umesto nwri{eno [njerieno]). U jednom sluaju, iako nije re ni o kakvom uticaju srpskog jezika, ve o obinoj greci, dopisnik je pogreio upotrebljavajui pridev enskog roda umesto mukog uz imenicu mukog roda: per{a pol~as umesto per{i pol~as. Iako je svesno upotrebio srpske izraze da bi na neki nain postigao sinonimsku raznovrsnost, to ga ne opravdava jer navedene rei ne spadaju u leksiki fond standardnog rusinskog jezika. Takoe su zapaena i odstupanja u oblasti sintakse: koristei pogodbenu recu da umesto standardnog rusinskog ked bi: da nw vo{li (da nisu uli) umesto ked bi nw vo{li, da pobedzeli pre{ve~l<v{e (da su ubedljivije pobedili) umesto ked bi pobedzeli pre{ve~l<v{e.

296

U oblasti morfologije uoeno je odstupanje od norme pod uticajem srpskog jezika. Iskorien je pogrean pade: upotrebljen je oblik zoz dva bodi umesto instrumentala zoz dvoma bodami. B. Upotreba stranih rei i specijalnih termina Strane rei su zastupljene u svim emisijama, iako ih najvie ima u verskoj emisiji. U veini primera ne radi se o novim stranim reima, ve o pozajmicama koje su odomaene u rusinskom jeziku.

Verska emisija sadri leksiku iz verske tematike. Tu spada biblijska terminologija, kao i druge lekseme koje se tiu veronauke ili religije uopte. Mali broj rei izlazi iz okvira verske tematike: devastovani (lat.), altru<sti~ni (ital.). Ako se uzme u obzir da emisiju prate osobe zainteresovane za religiju i upuene u versku tematiku, emisija jeste razumljiva. Meutim, iako svi termini sluaocu moda i nisu u nekim sluajevima sasvim poznati, tema je smisleno-logiki izloena i, prema naem miljenju, celokupni kontekst emisije moe da razume i amater u verskim pitanjima. Termini koji su se mogli uti u emisiji uglavnom spadaju u dosta frekventne rei kada je religija u pitanju, te se pretpostavlja da ih je razumela svaka osoba koja je pohaala asove veronauke, to je kod Rusina prilino est sluaj. Teme verskih emisija ne spadaju u probleme doktrine, ve su to preteno informativne emisije o nekim verskim pitanjima. Nae miljenje je da se slualac ne mora preterano udubljivati u emisiju da bi je razumeo, niti mora biti veoma upuen u religiju da bi pravilno percipirao sadraj emisije na povrinskom nivou. 297

Tako su se u emisiji iz kulture mogli uti uglavnom internacionalizmi koje je rusinski jezik usvojio preko srpskog: interpretacija (lat.), repertoar (fr.), partitura (nem. iz lat.), koncert (nem. iz lat.), manifestacija (nem. iz lat.), projekcija (nem. iz lat.), publikacija (nem. iz lat.), eter (nem. iz gr.), sonetni (venwc) (ital.), standard (engl.). Engleska pozajmica ce-de (takoe preko srpskog) moe se svrstati u novije strane rei. Sve ove rei spadaju u muziku terminologiju, a u emisiji su iskoriene u izvetajima sa koncerta. Reenice su razumljive a pozajmice su upotrebljene shodno svome znaenju. Nismo navodili sve rei, pogotovo ne one koje su davno odomaene, dosta frekventne i mogu da se svrstaju u optejeziki fond (publika, redaktor, redakciy, film, recitaciy, recitator, teater, student, studi<, fakultet). Izdvojili smo samo one rei ije bi znaenje moglo da bude nerazumljivo za obinog sluaoca.

Od izdvojenih rei, nisu sve u pravom smislu strane neke su staroslovenskog ili crkvenoslovenskog porekla. Bez obzira na to to one mogu da se svedu u opti slovenski fond, smatrali smo da su i one vredne pomena. One ne spadaju u sloj narodnog rusinskog jezika, ve u hriansku terminologiju. Ostale rei veinom potiu iz starogrkog ili latinskog jezika, mada ima i italijanskih i nemakih rei. Tu spadaju sintagme sa slovenskim korenom: Wdinorodni sin pravdivi Bog, nebesne blago, blagodatq bo`a, mu~en<icki venwc, vi~ne carstvo bo`e, naviscovanw blagej visti; soborne poslanw; apstraktna leksika: ote~estvo (crksl.), povaniw (crksl.), vozneseniw (crksl.), za~atiw (crksl.), pokaynw, pri{aga, klytva, obit, zavit, blagodarnosc, bogohulwnw, bogohvalwnw, voskresenw, katehizaciy, idolopoklonstvo (gr.-slov.), ~udo; konkretne rei: cemn<ca, kripta, `ezlo, mo|i, (crksl.), kapl<ca (ital.), ikoni (gr.), miro (gr.); pridevi-sloenice, pridevske imenice i glagolski pridevi: bezbo`ni, bezrozumni, krevo`adni, rozpyti, bla`eni, nwbesni, blagodarni, nwznabo`n<ci, velqobo`ci, imenice koje oznaavaju osobe ili njihova zanimanja: svytitelq, prorok, za|itn<k, kn<i`koznavec, viru~itelq, zakonou~itelq, velqkomu~en<k, gri{ni, mitar (strsl.), misioner, (nem. iz lat.), prezviter (gr.), arhiepiskop (gr.), monsinqor (ital. iz fr.), farisej (gr.), diyvol (gr.), sotona (gr.), aspida (gr.); prilozi: silno, ~esno, nazivi za teritorijalne jedinice pod verskom upravom, organe vlasti, verske hramove, kole i jo neke imenice koje spadaju u versku terminologiju: du{pastirstvo, vladi~estvo, nadvladi~estvo, parohiy (gr.), ekzarhat (gr.), eparhiy (gr.), sina}o}a (gr.), sinedrion (gr.), bogosloviy, katehetski simpozixm (gr.), filiyla (nem. iz lat.), seminar (nem. iz lat.), sekta (lat.). Od ukupno 72 navedene rei, njih 48 (66,6%) su slovenskog porekla (pa bilo crkvenoslovensko-staroslovenske u osnovi ili rusinske nismo ih razdvojili jer staroslovenske morfeme vrlo esto ulaze u sastav knjievnih rusinskih rei), dok 24 rei (33,3%) potiu iz drugih jezika: grkog 15, latinskog 3, latinskog preko nemakog 3, italijanskog 2, i jedna re je francuskog porekla, preuzeta preko italijanskog. Neke rei mogu da se koriste i izvan verskog okvira, ali u datim primerima one spadaju u versku terminologiju: pri{aga, klytva, ~udo, za|itn<k itd. U verskoj emisiji zabeleena su i tituliranja: Gospod na{ Isus Hristos, Vsevi{n<, Vladi~ica, Bogorodica, vse~esni braca u svy|enstvu, Prepodobni {estri, Preosvy|eni Vladika.. U ovim sluajevima nije re o oslovljavanju od profesionalnih uesnika u emisiji, ve o obraanju drugih uesnika, koje se moglo uti u emisiji, ili je u pitanju oslovljavanje u indirektnom govoru. 298

Sportska emisija sadri rei koje mogu da se svrstaju u sportsku terminologiju. Veinu tih rei rusinski jezik je primio preko srpskog. Dakle, to su indirektne pozajmice: fodbal (engl.), selektor (engl.), }ol (engl.), }olman (engl.), vikend (engl.), derbi (engl.), sponzor (engl.), trener (engl. preko nem.), ekipa (fr.), plasman (fr.), li}a (nem. iz fr.), turnir (nem. iz fr.), rezultat (nem. iz lat.), talantovani (nem. iz lat.), eliminovac (nem. iz lat.), kvalifikaci< (nem. iz lat.), tradicijni (lat.), tempo (ital.), favorit (ital.). Veina sportskih termina preuzeta je iz engleskog jezika (7) preko nemakog (1), francuskog (2) preko nemakog (2), italijanskog (2), latinskog (1) preko nemakog (4). Sve te rei su u rusinski jezik, dakle, uglavnom prenete iz srpskog, ili se radi o kalkovima doslednim prevedenicama sa srpskog jezika: pol~as (od poluvreme), per{enstvo (od prvenstvo).

Dakle, vidimo da se zastupljenost stranih rei, kao i njihova semantika, razlikuju u zavisnosti od tipa emisije. Najvie stranih rei, odnosno specijalnih termina ima u verskoj emisiji, gde su dve treine leksema rei slovenskog porekla, dok zapravo strane rei ini samo trei deo od ukupnog broja izdvojenih rei koje mogu da se svrstaju u hriansku terminologiju. Strane rei u sportskoj emisiji spadaju u sportsku leksiku, dok strane rei u emisiji iz kulture imaju iri semantiki spektar. Generalno govorei, u emisijama preovlauju domae rei. Emisije nisu preoptereene stranim reima niti nepoznatom terminologijom. Pozajmice su uglavnom ve odomaene u rusinskom jeziku, a ako je sluaocu nepoznata neka re, njeno znaenje moe lako da se shvati iz konteksta i u tom je sluaju celokupan materijal razumljiv, to je i najbitnije za emisiju.

C. Dijalektizmi i arhaizmi Izveta sportske emisije iz Kucure koristi lokalizme, pre svega zavretak -lji umesto -li u prolom vremenu mnoine glagola (vodzeli, dal<, dostaval< tracel<), iako su obe varijante dozvoljene u rusinskom knjievnom jeziku. Drugih odstupanja nema. Nije zabeleen nijedan arhaizam. U emisijama nisu primeene opscene rei niti govor mrnje.

299

2.2.1. Pravopisno-gramatike osobenosti i stil Odstupanja od jezike norme najvie ima u sportskoj emisiji. Izvetai sa terena itaju nelektorisane tekstove u kojima je primeeno vie jezikih greaka. Prilozi dopisnika ponekad su predugaki. Iako se to u izvesnoj meri tie stila te novinarskog profesionalizma, osnova ipak lei u jeziku. Reenice su esto predugake, a dopisnici ih itaju bez logikih pauza, to oteava razumevanje. Dikcija je monotona a artikulacija nerazgovetna, te slualac mora da se udubi da bi pratio fabulu i shvatio o emu je re. Pogotovo izveta iz Ruskog Krstura tekst ita istim tempom, pravi nelogine pauze, a tamo gde bi trebalo da ih napravi, on ih izostavlja. To oteava sluaocu da prati emisiju i moe da izazove konfuziju. Slualac koji prati takav izvetaj moe i da se izgubi u prilogu: da zaboravi o emu je na poetku izvetaja bila re, ili da i ne primeti da je izveta ve preao na drugu temu. Treba se naroito koncentrisati da bi se usvojio sadraj. A budui da je re o sportskoj tematici, koja je po svojoj prirodi jednostavna i koja zahteva minimum udubljivanja, dolazimo do apsurdnog rezultata. Umesto da emisija bude dinamina i zanimljiva, da ima i funkciju razonode, mi dobijamo jednu suvoparnu, jednolinu emisiju od niza informacija, ije izlaganje teko da moe da zainteresuje sluaoca. Svaka emisija poinje najavom voditelja u studiju, koji potom predstavlja dopisnike sa terena (Ruski Krstur, Kucura, id). Oni u svakoj emisiji idu istim redosledom. Svaki dopisnik iz svog mesta, odnosno optine, koristei sportsku leksiku, izvetava o sportskim deavanjima u prethodnoj nedelji. Ni u jednoj emisiji nije bilo gostiju, niti je bilo intervjua ili sagovornika. Ni muzika, po naem miljenju, nije prilagoena karakteru emisije. Usled toga, umesto zabavne emisije sa razliitim prilozima iz sveta sporta, imamo suvoparnu emisiju koja je organizovana prema ustaljenom ablonu i ispresecana neadekvatnim muzikim numerama. Emisija od 30 minuta realno traje svega 15 min. Dakle, da bi emisija bila efektivnija i u potpunosti ispunila svoju funkciju, trebalo bi je ili dopuniti dodatnim sadrajem, ili neiskorien broj minuta prepustiti za neku drugu emisiju. Emisije su uglavnom posveene jednom dogaaju, odnosno jednoj temi. U verskim emisijama, to je iskljuivo jedna tema. Kulturna emisija obrauje dve, odnosno tri teme koje su na poetku emisije najavljene, s tim da svaka od tema moe da sadri vie priloga, te je kulturna emisija u tom pogledu najbogatija i najraznovrsnija i u materijalu, i u pogledu novinarskih anrova (sadri priloge voditelja, priloge novinara, intervjue ili izjave, snimak sa dogaanja, ponekad i komentare). Reenice su razumljive, iako ponekad nisu prilagoene radio-izvetaju: recimo, nabrajanjem svih uesnika eli se dati poptpuna infor300

macija, mada slualac posle desetak imena teko pamti ko je spomenut na poetku, ime informacija postaje preoptereena i nepodesna za usvajanje. Verske emisije su logiko-gramatiki organizovane. Reenice su razumljive, normalne duine, a smiren glas voditelja i dobra dikcija omoguavaju lako praenje emisije. Izvestan deo leksike spada u religijsku terminologiju koja ne mora obavezno da bude jasna svakom sluaocu. Ipak, veina rei, koje su gramatiki dobro povezane, spada u optejeziki fond, te emisiju bez tekoa moe da prati i laik, i neko ko se malo vie interesuje za religiju, i strunjak teolog. Novinar dobro poznaje jezik, a vidi se da je dobro upuen i u tematiku koju obrauje. U emisiji posveenoj predavanju jednog svetenika na srpskom jeziku, preko snimka govora montiran je prevod na rusinski jezik. Prevod je bio dobar i u gramatikom i u stilskom pogledu. Svaka verska emisija se od emitovanja do emitovanja razlikuje te ne moemo govoriti o jednolinosti opte koncepcije emisije. Jednolinost se zapaa samo kada se svaka verska emisija posmatra zasebno, budui da je svaka od analiziranih posveena samo jednoj temi. Prazne rei, koje nepotrebno optereuju reenicu, tipa na-va dopisnik, co bi bulo ked bi bulo (ta bi bilo kad bi bilo) zabeleene su jedino u sportskoj emisiji, u prilozima dopisnika. U analiziranom materijalu nije zabeleena nijedna mudra izreka niti poslovica. 2.2.3.1. Tituliranje O obraanju i oslovljavanju moemo govoriti samo u sklopu emisije iz kulture, poto jedino ona sadri intervjue u pravom smislu te rei. U verskoj emisiji, odnosno sportskoj nije bilo nijednog intervjua. I emisija iz kulture sadri vie izjava nego intervjua, tj. razgovora. U etiri emisije od kojih svaka traje 30 minuta bilo je svega est razgovora, tj. situacionih konteksta u sklopu kojih moemo govoriti o odnosu voditelj sagovornik. Voditelj-novinar koji postavlja pitanja pridrava se normi i sagovorniku se do kraja obraa kao i na poetku razgovora ili sa vi ili sa ti. Uglavnom persira svojim sagovornicima (tako je u etiri razgovora). U dva maha voditelj se svom sagovorniku obraa sa ti prvi put sagovornik je njegov kolega novinar, a drugi put se radi o mlaem sagovorniku, studentu. U emisijama nema kombinovanja persiranja i nepersiranja. Sagovornici se, po pravilu, predstavljaju u skladu s njihovom funkcijom u konkretnom dogaaju (na primer, ako se radi o razgovoru sa profesoricom matematike koja je glumila u monodrami, iji insert je bio emitovan, o kojoj je napravljen prilog 301

uz pomenuti intervju, sagovornica se, pre svega, predstavlja kao glumica itd). Profesionalni uesnik u dijalogu je dobro upoznat s funkcijama i delovanjem svoga sagovornika. Vidi se da poznaje tematiku jer mu postavlja pitanja polazei od konstatovanja nekih injenica, a ne od suvie uoptenih premisa. Razgovor se najee zavrava upuivanjem estitki sagovorniku, kao i elja za uspeh u daljem radu. Moglo bi se oceniti da je razgovor korektan. Stie se utisak da profesionalni uesnici u emisijama dobro vladaju rusinskim jezikom. Ne ulazimo u to da li se radi o njihovom sopstvenom znanju, ili je tekst koji itaju lektorisan. Stvarni dijalog, tj. intervju je bolji pokazatelj znanja jezika neposrednog uesnika, poto se pitanja sagovorniku postavljaju na licu mesta. Meutim, takvih priloga ima izuzetno malo i to iskljuivo u emisiji iz kulture. Verska i sportska emisija ne sadre priloge toga tipa i to donekle ograniava materijal za istraivanje.

2. Zakljuci i mogue preporuke Analiza radijskog programa na rusinskom jeziku, koju je organizovala Novosadska novinarska kola, pokazala je da je jezik profesionalnih uesnika u radio emisijama na rusinskom jeziku, posveenim verskoj, kulturnoj i sportskoj tematici, u velikoj veini u skladu sa standardnim knjievnim rusinskim jezikom. Uglavnom su ispotovane i norme standardne rusinske ortoepije. Najvie odstupanja od normi zabeleeno je u sportskoj emisiji ona se tiu svih jezikih nivoa fonetskog, leksikog, morfolokog i sintaksikog. Voditelji verske i kulturne emisije dobro poznaju oblast koju prate. Njihove emisije bave se deavanjima iz verskog i kulturnog ivota rusinske nacionalne zajednice, o kojima su voditelji dobro obaveteni. Emisije su razumljive i logiko-gramatiki dobro organizovane, to sluaocu olakava percepciju. U emisijama nema kombinovanja persiranja i nepersiranja, a sagovornici se, po pravilu, predstavljaju u skladu s njihovom funkcijom u konkretnom dogaaju. Vokabular se bazira na rusinskom knjievnom jeziku. Voditelji koriste i strane rei, ali je bitno napomenuti da one ne preoptereuju emisiju. Najvie stranih rei i specifinih termina, koji izlaze iz okvira narodnog jezika, ima u verskoj emisiji. Oni mogu da se svrstaju u jednu grupu hrianske tematike. Veina tih rei dve treine je staroslovenskog, odnosno crkvenoslovenskog porekla, to za rusinskog sluaoca ne bi trebalo da predstavlja problem. Treinu pozajmljenica, za koje bi se moglo pretpostaviti da moda nisu sasvim jasne neupuenom sluaocu, ine rei preuzete iz drugih 302

jezika (starogrkog, latinskog, nemakog, italijanskog, francuskog, engleskog), koje, upotrebljene u kontekstu, nipoto ne remete razumljivost emisije. S druge strane, upotreba strune terminologije svedoi o profesionalnom pristupu voditelja i ujedno iri dijapazon ciljne grupe emisiju mogu da prate i osobe malo upuene u versku problematiku i teolozi. U vezi s radio programom na rusinskom jeziku postoje drugi problemi. Analizirane emisije su pre svega informativne, to na neki nain i jeste cilj javnog servisa na manjinskom jeziku. Meutim, javni servis bi trebalo da podrazumeva i aksioloki i analitiki pristup svojim informacijama, koji bi do izvesne mere trebalo da bude i emocionalno obojen. Naime, ovo nisu politike emisije iskljuivo informativnog karaktera, ve do izvesne mere i zabavne. Jer, kada je re o izvetajima o pojedinim dogaajima iz kulturnog, verskog ili sportskog ivota, one bi pored ture informacije trebalo da prenesu atmosferu i opti utisak, kao i da sadre vrednosne stavove o dogaaju, kako autora izvetaja tako i uesnika u dogaaju, to u veini nije postignuto. Jedino je emisija iz kulture imala intervjue i snimljene razgovore sa akterima i uesnicima dogaaja, dok se verska emisija zadovoljila snimkom, a sportska iskljuivo prilozima izvetaa. Kulturna emisija je najsadrajnija prema raznovrsnosti anrova, sledi verska emisija, dok sportska daleko zaostaje iza prve dve. Da bi radio program na rusinskom jeziku bio kvalitetniji, Redakcija rusinskog programa trebalo bi da: * * * * * * emituje vie emisija uivo; ima vie analitiki pristup; uini program raznovrsnijim, tj. da emisije ne budu posveene samo jednoj temi, te da emitovanje ne bude jednolino; da ima vie intervjua, sagovornika i gostiju u emisiji, uivo; da povea broj izvetaja i autorskih storija koje rade novinari iz Redakcije, uz tonsko pokrivanje; da sadri i izvesne vrednosne stavove o pojedinim dogaajima, pojavama, situacijama, koji bi realnije prikazali optu atmosferu i utisak, kao i moguu raznovrsnost miljenja o problematici navedenoj u prilozima; * naroito bi sportska emisija trebalo da se unapredi, da bude dinaminija, da sadri vie priloga, odnosno tema, a izvetaji dopisnika da ukljue i priloge sa terena, sa intervjuima, snimcima razgovora, odnosno izjavama sagovornika, a priloge dopisnika trebalo bi lektorisati. 303

Radio-televizija Vojvodine je u pravno-institucionalnom pogledu medijski sistem tipa javnog servisa. Da bi se program na rusinskom jeziku razvio u defakto javnu slubu, neophodna je njegova sveobuhvatna i intenzivnija transformacija. Osim toga to je usporena raznim objektivnim okolnostima (ograniena finansijska sredstva), sputavaju je i subjektivni razlozi (nedostatak kadrova). Iako to pitanje nije obuhvaeno monitoringom ni istraivanjem, za potpuni razvoj javnog servisa bilo bi dobro uvesti stalnu komunikaciju i saradnju sa ostalim medijskim kuama na rusinskom jeziku, kao i saradnju sa Odsekom za rusinski jezik pri Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Takoe, trebalo bi ukljuiti sluaoce u sastavljanje programske eme (mogunost da preko primedbi i predloga publika utie na kvalitet i sadraj emisija). Organizovanje javnih rasprava o programskom konceptu bi takoe pomoglo poboljanju strukture programa. 1. Moskovljevi, Milo (2000). Renik savremenog srpskog knjievnog jezika s jezikim prirunikom, Beograd, Gutenbergova galaksija. 2. Rama, Julijan (2002). ]ramatika ruskogo yzika, Beograd, Zavod za izdavanje udbenika i nastavna sredstva. 3. Srpsko-rusinski renik (1995) // Rama Julijan, Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Katedra za rusinski jezik i knjievnost. 4. Etimologi~nij slovnik ukra<nsqko< movi, t. I-IV (1982-2004) // Melq~ni~uk O. S, Ki<v, Naukova Dumka. 5. Fasmer, Maks (1964). timologi~eskij slovarq ruskogo yzqka, t.-IV, Moskva, Progress. Literatura:

304

Anamaria Rama THE LANGUAGE IN THE SHOWS OF PUBLIC MEDIA SERVICE OF VOJVODINA IN RUTHENIAN
In this paper reporting by the media of the Broadcasting Institution of Vojvodina (RUV) in Ruthenian language was analysed - particularly radio shows with religious, sports-related or cultural content - with specific attention given to language use and style. Orthoepic, orthographic, lexical and grammatical particularities of the languages were scrutinised, with special emphasis on the degree of professional approach to the journalistic style. The general conclusion is that the language of professional participants in shows satisfies the norm of contemporary Ruthenian literary language. The shows are comprehensible, the sentences are well-formulated from the logical and grammatical point of view. Most of the reports, with only a few exceptions, are proofread, and the norm of standard Ruthenian orthoepy ist mostly satisfied. The basic vocabulary consists of original Ruthenian words. Loanwords, predominantly related to the terminology of particular areas, are present in an acceptable quantity. Since the shows contain expert terms as well, their target groups can include both laypersons and experts in particular areas. The situation is less favourable when the shows are analysed from the aspect of journalistic functional style. The spectrum of journalistic genres amounts to the report and the accompanying video-recording, with an exceedingly small number of interviews and without a single live report, making the structure of shows in Ruthenian extremely poor and monotonous. Summary

Keywords: monitoring, public information, Ruthenian public service, programme analysis, culture shows, religious shows, sports shows. 305

Jelica Nikoli

654.197:811.214.58 (497.113 Novi Sad)

ANALIZA TV EMISIJA NA ROMSKOM JEZIKU

SAETAK

U ovom radu se posmatra korienje romskog jezika u TV emisijama Javnog servisa Vojvodine. Posmatran je uticaj srpskog jezika na romski, a analizira se i nain na koji nastaju nove rei u romskom jeziku budui da je on u procesu standardizacije. Stoga je dat mali osvrt na osnove normiranja romskog jezika, to je u ovom trenutku veoma znaajno za analizu. Osim toga, predstavljena su dva dijalekta romskog jezika gurbetski i arlijski, i posmatrane slinosti i razlike izmeu njih, kako bi se utvrdilo kolika je mogunost za razumevanje i nesmetanu komunikaciju meu ovim dijalektima. Kljune rei: romski jezik, standardizacija, gurbetski, arlijski dijalekat.

306

1. Uvod Za analizu sam uzela tri emisije Kulturako aresipe (Kulturni doseg), koje su emitovane 3. XI 2007. i jednu emisiju Amen aes (da bi uzorak bio vei), objavljenu 10. XI 2007. godine na RTV (Radio-televizija Vojvodine), u okviru programa na romskom jeziku. Ureuje ih i vodi Petar Novica Nikoli.

Uzimajui u obzir tematiku, jezik romski (gurbetski dijalekat kojim govori voditelj emisija) i srpski, raznolikost uesnika (od Roma iz mahale do doktora nauka) i uvek dobru pripremljenost novinara, konstatovala sam da je ovaj program prilagoen prosenom gledaocu, po svim karakteristikama. Kako sam saznala od novinara iz Romske redakcije, polazi se od pretpostavke da te emisije prati neromska populacija, s obzirom na to da tematika kojom se emisije bave ima iri drutveni znaaj, to objanjava (ili opravdava) praksu da se ee govori srpski nego romski jezik. Osim toga, za neke pojmove jo ne postoje adekvatne rei u romskom jeziku, pa se kao reenju pribegava srpskom izrazu, za ta u u nastavku navesti primere. Kao kratak uvod u ovu temu samo bih htela da napomenem da su tzv. srbizmi veoma prisutni u romskom jeziku, jer su dopuna za nepostojeu romsku re. Dakle, u jo aktuelnom procesu standardizacije romskog jezika, na ovom govornom podruju gde je srpski jezik veinske populacije, konstatovala sam da srpski jezik ima veoma veliki uticaj na romski. U prvoj emisiji od 3. XI 2007. o proizvodnji bioetanola govori se samo na srpskom jeziku s obzirom na to da su gosti u studiju bili studenti neromi sa Tehnolokog fakulteta. Takoe, prikazana je i odbrana prvog master rada na Tehnolokom fakultetu, upravo na ovu temu. Tek u treoj emisiji, koja je prikazana tog dana, jednim delom govorilo se romskim jezikom, pa u tu emisiju uzeti za primer i analizu. Da bih imala iru osnovu za zakljuivanje, proirila sam uzorak i za analizu sam uzela i emisiju Amen aes (Mi danas), emitovanu 10. XI 2007. U ovoj emisiji novinar ima sagovornika koji koristi arlijski dijalekat, to je za ovu analizu veoma zanimjivo i znaajno. 2. Analiza empirijskog materijala Posmatrajui upotrebu jezika u TV emisijama, u ovom sluaju romskog, treba dati mali osvrt na osnove standardizacije ovog jezika, to je veoma znaajno za analizu. Standardizacijom romskog jezika bavili su se Marsel Kurtijade, Jaron Matras, Trifun Dimi, Rajko uri, Dragan Risti, Svenka Savi i drugi lingvisti i romolozi, kao jednim od goruih pitanja kada je re o stvaranju romske elite. 307

U tekstu Zato je potrebna standardizacija romskog jezika: put do stvaranja nacionalne elite, profesorka Svenka Savi izlae injenice, dileme i jo nereena pitanja u vezi sa procesom standardizacije romskog jezika. Takoe, u ovom tekstu, autorka je ponudila i renja za neka od tih pitanja. Uzimajui za polazite injenicu da je proces normiranja jezika politiko pitanje, profesorka Savi na samom poetku teksta obrazlae taj uticaj na standardizaciju romskog jezika. Poreenjem sa procesima kroz koje je prolazio srpski jezik na putu normiranja uvia se da je romski jezik trenutno na tom putu i pred slinim procesima. Takoe, autorka u ovo pitanje ukljuuje i htenja politike elite i elite romske zajednice da se romska populacija kod nas homogenizuje pomou standardizacije jezika. Pitanje kojim su se strunjaci (T. Dimi, M. Kurtijade) bavili i ranije, autorka postavlja i u ovom tekstu: kojim pismom pisati na romskom, irilicom ili latinicom. U drugom delu teksta razmatraju se dijalekti i postavlja pitanje koji od njih treba da ue u osnovu standardizacije jezika. Gurbetski ili arlijski dijalekat? Zalagala bih se za to da oba dijalekta uu u osnovu standardizacije renika, iz njih valja iznedriti jednu normu, koja e postepeno, tokom primene u zajednici koju ine predstavnici oba dijalekta u nekom vremenskom periodu (npr. jedna decenija) dovesti do novog oseanja za jeziku upotrebu. 56 Da je pitanje iz ovog segmenta reeno, bilo bi lake fokusirati panju na neke druge aspekte pri analizi jezika masmedija na romskom jeziku, imajui uvid u normu. Budui da norma jo nije ustanovljena, este su zabune, ak nejasnoe kada se susretnu ova dva dijalekta javlja se pitanje ta je od toga pravilno. S druge strane, postoji problem semantike nekih rei koje mogu postojati u oba dijalekta, sa razliitim znaenjem ili da se dvema potpuno razliitim reima oznaavaju isti pojmovi, ali se oni toliko razlikuju da se ljudi meusobno ne razumeju, ukoliko ne poznaju oba dijalekta.

56 Svenka Savi (2006), kola romologije, Zato je potrebna standardizacija romskog jezika: put do stvaranja nacionalne elite, Univerzitet u Novom Sadu, Futura publikacija i enske studije i istraivanja, Novi Sad, str. 10-13.

2.1. Novinar - voditelj emisije Primeeno je da novinar sagovornike iz Indije i Palestine oslovljava sa brat i sestra, izraavajui prisnost na taj nain. Hvali ih, pokazujui tako svoj subjektivni utisak.

308

Nema gestikulacije, neupadljiva neverbalna komunikacija, bez upeatljive facijalne ekspresije, ali agresivan u pristupu svojim konstatacijama i potpitanjima neretko prekida sagovornika. Pitanja su esto duga, poinju sa da li...? Ume da se raspline, precizirajui na taj nain ta tano eli da uje od sagovornika. Nekoliko puta sam primetila da konstatacija ili komentar imaju ulogu pitanja, na ta se sagovornik (nakon to novinar spusti intonaciju) nadovezuje, potvrujui (najee) to to je novinar rekao ili iznosei kontraargumente. Koristi poslovice, izreke i citate kao komentar, potpitanje ili konstataciju: Ako ne potuje sebe, ne moe da oekuje da te potuju drugi. San svakog oveka je sloboda, pravo na ivot i da ivi kao sav normalan svet, Martin Luter King Gradimo mostove meu ljudima. Upoznajmo se, da bismo se razumeli!

Komunikacija je u celini zanimljiva, dinamina, esto pouna, emu umnogome doprinosi i sam novinar, ali i nain na koji je koncipirao emisiju odabrao goste, pitanja, nain na koji je priao odreenoj temi... Primetila sam iroku informisanost, opte znanje i dobru pripremu, to rezultira dobrom emisijom, u celini.

2.2. Kulturako aresipe, 3. XI 2007. Gosti ove emisije su bili knjievnici iz Indije i Palestine. Voditelj i novinar Petar Nikoli najavljuje temu i goste na romskom jeziku. Reenice su duge, a najava sadri i njegovu subjektivnu ocenu, odnosno pozitivni stav prema sagovornicima. Sve ih karakterie kao kulturne poslanike (kulturne poslanikuja sintagma uzeta iz srpskog jezika, ali prilagoena romskom, u padeu, uz adekvatne nastavke, kako bi liila na romsku re). Gosti: Dev Bahardvaj, angigar erutno po interkontinentalno makaripe katare Indija, thaj erutno po idipe kataro Pancentar (ef Interkontinentalnog centra i udruenja Pancentar) 309

Jovan Damjanovi, narodni poslanik On na romskom govori kako je ova poseta naoj zemlji VANA i koristi re stranog porekla, inportantno, izbegavajui na taj nain upotrebu srpske rei. Bahtalo sem ke erav jekh but importantno, istorijsko bui, rekao je Damjanovi, ali nije uspeo da nae adekvatnu zamenu za re ISTORIJSKO i ona je zadrana u izvornom obliku, sa istim znaenjem, ali prilagoena romskom jeziku. ...te phandelpe amari nacija peske kombosa, thaj peske dravasa, katar avel amari geneza... Amari nacija (nacio, lat.) prilagoen romskom jeziku, ali uzet iz srpskog i tako uklopljen u sintagmu, kako bi inio smislenu celinu sa romskom reju NAA (amari). Peske dravasa SA SVOJOM DRAVOM, na srpsku re dodat je sufiks sa da bi liila na romsku i da bi se prirodnije uklopila i slagala sa romskom reju u rodu, broju i padeu. Sham Shing Shashi, Nju Delhi, lilvarno manu Lilvarno manu sintagma sa znaenjem KNJIEVNIK, nova re izvedena od rei lil pismo, knjiga u direktnom prevodu, a u ovom sluaju je opisni pridev (pisano, knjievno) i rei manu ovek > pismeni, knjievni ovek KNJIEVNIK

erutno nova re, izgraena od osnove ero glava, pa bi novonastala re imala znaenje glaveina u direktnom prevodu. U prenesenom znaenju prevod bi bio EF. Po interkontinentalno dodavanjem prefiksa po koji u ovom primeru ima funkciju slinu prilozima u srpskom jeziku, strana re prilagoena je romskom, mada je zadrala izvorni oblik i strukturu. Dodavanjem po ispred rei odreuje joj se rod, broj i pade, INTERKONTINENTALNOG. Makaripe nova re, od osnove makar sredina, izgraena je da bi oznaavala ONO to je u sredini, CENTAR. Po idipe po ima takoe funkciju priloga, a idipe ima viestruko znaenje: moe biti skupina, drutvo ili u ovom primeru UDRUENJE .

310

Voditelj: Obratio mu se sa majmitorro, thaj lahe avilo , gde je prva re stara, sa znaenjem DOBAR DAN, a sintagma lahe avilo ranije nije bila u upotrebi, uvedena je iz srpskog, doslovnim prevodom DOBRO DOAO. Dr Hana Avad, Palestina, erutni pe lilvarne manua katare Palestina Kao u prethodnim primerima efica, predstavnica knjievnika iz Palestine. Rei su izgraene tako da se i u ovoj konstrukciji slau u rodu, broju i padeu.

Bajram Haliti, lilvarno manu knjievnik On koristi arlijski dijalekat, kosovarski, manje razumljiv na ovom podruju od ovdanjeg standarda, dijalekta kojim govori i voditelj gurbetskog. Recimo, ne znam znaenje rei: postikam ??? i sintagme loka anevede ???, ali iz konteksta mislim da oznaava POSLOVICU ili IZREKU. (Si jek loka anevede savi phenol ke natik te avol ka save si lisuja thaj granke, a te si bi korenosko Postoji jedna izreka ? koja govori da ne postoji drvo koje ima lie i granje, a da bude bez korena). PhenOl, avOl, na gurbetskom bi bilo pheEl, avEl, ali znaenje je isto (GOVORI, BUDE). Umesto E kako izgovaraju gurbeti, arlijci koriste O. Listuja, granke rei iz srpskog prilagoene romskom jeziku, sa istim znaenjem (lie, granje) Bi korenosko bi negacija, BEZ + srpska re sa sufiksom kako bi se prilagodila romskom jeziku. I me tumene mangav ( I ja vama elim) u znaenju ELIM u ovom kontekstu, na arlijskom dijalektu, ali:

U gurbetskom re mangav znai TRAIM. Na gurbetskom dijalektu elim moe da se kae kamav. Re koju je upotrebio Haliti koristi se u oba dijalekta, ali sa malo drugaijom semantikom, a pre svega u zavisnosti od konteksta u kom je upotrebljena. Dijalekatske razlike su sledee: 311

Dok: traim na gurbetskom dijalektu bilo bi rodav. Kulturai emisija kao u prethodnim primerima, sa sufiksom i dodatom na osnovu,na imenicu u srpskom jeziku, dobija se pridev i sintagma sa znaenjem KULTURNA EMISIJA. Trin ol knjige gurbetski bi bilo: trin ela, a za knjiga ne postoji adekvatna zamena, ponekad se koristi lil u znaenju: pismo (kovertirano) ili pismo (misli se na pisanje - irilino, latinino) , a ponekad, vrlo retko, i u znaenju knjiga.

MANGAV gurbetski traim arlijski elim

KAMAV gurbetski elim arlijski volim,

312

Shashi bal, nak, kan, oro, muj, dand, vas Iz indijskog, pendapskog, gundaratskog, gilpurskog to su rei koje u romskom jeziku imaju isto znaenje kao na svim tim indijskim dijalektima: Kosa, nos, uho, glava, usta, dub, ruka. S vremenom, ove rei su u lingvistici ostale iste, nikad se nisu promenile. Lingvistima ove rei slue da utvrde da li su Romi poreklom iz Indije. Voditelj konstatuje, na srpskom: Dakle, nema dilema da li su Romi poreklom iz Indije i da li su deo indijskog nacionalnog korpusa.

Voditelj: Tumen sen khate gajda... tipino za sremaki gurbetski, u direktnom prevodu: Vi ste tu tako, ali u prenesenom znaenju re gajda se ne prevodi, ide uz khate kao dodatak, koji se koristio ranije, sada moe da se smatra arhaizmom. U sintagmi nema znaenje, vrednost ima samo re OVDE (khate). Mlai Romi ne koriste ovu sintagmu, koriste samo re sa osnovnim znaenjem. Isto puipe ubacuje srpsku re i dodaje novu romsku imenicu puipe pitanje. Ranije je postojao samo glagol puav (1.lice jed. u prezentu), a standardizacijom, ovaj glagol dobio je i imeniki oblik, tj. imenicu.

Damjanovi Me dav apeli pe rromane intelektualcuja te jevinpes te eras bari delegacija te primonamen maj bare manua ande Indija, te amari Matica priznajilamen ande sasti lumnja e themeski. Ima mnogo rei u ovoj reenici poreklom iz srpskog jezika; samo su dodati neki nastavci na srpsku re kako bi se lake prilagodila romskom jeziku i u tom obliku se koristi. Sasi lumnja e themeski direktan prevod: sasti cela preneseno znaenje: u celom svetu lumnja svet themeski narodna Kada se upotrebi ova sintagma, dobija se jai utisak, kao hiperbolizacija, kao da je rekao u svim zemljama ovog sveta, kod svih naroda. Maj baro barimos arhaizam, ali i pleonazam najvea veliina, a u prenesenom znaenju najvee bogatstvo. Maj bare manua direktan prevod: najvei, preneseno znaenje: najvaniji, najugledniji ljudi.

Voditelj: Te mothas maj jokhar sremaki gurbetski, a na bavanskom i banatskom gurbetskom dijalektu bilo bi: Te mothas maj jekdata da kaemo jo jednom; da ponovimo.

2.3. Amen aes, 10. XI 2007. Voditelj intervjuie Neboju Silistarevia iz Vranja, koji koristi arlijski dijalekat. Ovom prilikom zabeleila sam neke od razlika izmeu gurbetskog i arlijskog dijalekta, u ovom sluaju ne sa Kosova, ali sa juga Srbije, koji se i meusobno razlikuju. Sledei primeri to najjasnije pokazuju: Amen era arlijski, karakteristino je da skrauju neke rei. 313

Gurbetski bi bilo eras, zbog sufiksa s zna se da je u pitanju glagol u 1.licu mn, prezent, ne mora da stoji uz linu zamenicu amen mi. Te eve studena gurbetski bi bilo: te aven studentuja da budu studenti Ako za polazite uzmemo gurbetski izgovor, re deluje kao skraena, stie se utisak kao da je pretrpela neku glasovnu alternaciju, slinu jotovanju i gubljenju suglasnika, ali to ipak ne moe da se smatra glasovnom alternacijom, jer ta re nije standardna, niti moe da se komparira sa nekom koja je apsolutno normirana. Gurbetski- verzija samo deluje potpunije, a arlijski zvui kao kad se u izgovoru nekog sa bosanskog govornog podruja ne uje glas i u rei planina, recimo. E bui e gadenca si pophari Posao sa neromima je malo tei. U gurbetskom se koristi bez prefiksa po, a u ovom obliku direktan prevod bio bi poteko, tj. malo tee, to je zapravo uticaj makedonskog jezika. Jek ber po anglav Pre godinu dana, prole godine Gurbetski: jek br maj anglal. Nane le buti Nemaju posao, nezaposleni su (negacija je odvojena) Gurbetski: Najlen bui (sa negacijom jedna re) Kao u hrvatskom i srpskom jeziku: dobit e / dobie ukar (arlijski), dobro Ta re u gurbetskom znai lepo. Za dobro bi se u gurbetskom dijalektu u Banatu reklo mito, a u Bakoj i Sremu lahe. NE RADE Ni radine (arlijski) gurbetski i eren Zavrinde (arlijski) gurbetski dine gata ZAVRILI SU

3. Sumiranje Evidentiranjem i analiziranjem novih rei u romskom jeziku, a poevi od toga kako su nastale, konstatujem da postoje strategije u stvaranju rei u sintagmama:

314

4. Zakljuak Iz prikazanih primera moe se izvesti zakljuak da srpski jezik ima veoma jak uticaj na romski jezik. Rei srpskog porekla se koriste kao direktno prevedene na romski; na srpsku re se dodaju sufiksi da bi se prilagodila i vie liila na romski; u krajnjem sluaju, kada ne postoji ni prevod ni kovanica, koristi se izvorno srpska re u sintagmi sa romskom reju. Posebnu ulogu u stvaranju i plasiranju tih novih rei imaju mediji. U ovom sluaju koristi se gurbetski dijalekat, ali sve nove rei koje se upotrebljavaju bliske su kako tom tako i arlijskom dijalektu. Stvaranje i plasiranje tih rei moe da se okarakterie kao predlog za ono to bi trebalo da bude standard, a poto je 315

1. Direktan prevod sa srpskog: lahe avilo dobro doao maj bare manua najvei ljudi 2. Srpska re + romski sufiks: dravasa sa dravom listuja, granke lie, granje korenosko korenski kulturai emisija kulturna emisija 3. Ubacivanje srpskih rei pored romske: ISTO puipe isto pitanje 4. Strana + romska re: importantno vano 5. Izvorno romske rei, kovanice unutar jezika, bez upotrebe tuica: erutno ef lilvarno knjievnik puipe pitanje

to predlog koji dolazi od javnog servisa (RTV, Romska redakcija) populacija ga usvaja. To moe da se zakljui iz komunikacije voditelja sa sagovornicima, bez obzira na to da li oni koriste arlijski ili gurbetski dijalekat. 5. Literatura:

- Savi, Svenka (2006), kola romologije, Zato je potrebna standardizacija romskog jezika: put do stvaranja nacionalne elite, Univerzitet u Novom Sadu, Futura publikacija i enske studije i istraivanja, Novi Sad, str. 10-13. - TV emisije Kulturako aresipe i Amen aes, materijal Novosadske novinarske kole, monitoring Javnog servisa Vojvodine.

316

Jelica Nikoli

ANALYSES OF TV PROGRAMME IN ROMA LANGUAGE

Summary

This work analyses the usage of Roma language in TV programmes broadcasted at PBS of Vojvodina. The influence of Srbian language along with the process of creation of new words in Roma language have been analysed, bearing in mind that Roma language is currently being standardized. Therefore, a special attention has been given to the standardization of Roma language. Moreover, a relation between two Roma dialects- gurbet and arlij, has been presented. The distinsctions and similarities of the two dialects have been analysed to establish if there is a possibility of mutual understanding and clear communication between the two. Key words: Roma language, standardization, gurbet dialect, arlij dialect.

317

Prof. dr Mihal Tir Zuzana Tirova

654.197:811.162.4 (497.113 Novi Sad)

JEZIKO-STILSKE I IZRAAJNE KARAKTERISTIKE U NEKIM EMISIJAMA TELEVIZIJE VOJVODINE NA SLOVAKOM JEZIKU

SAETAK

U radu se posmatraju jeziko-stilske i izraajne karakteristike u nekim emisijama Televizije Vojvodine na slovakom jeziku. Ponueni materijal ne prua mogunosti za detaljniju analizu, poto je re o emisijama kulturno-umetnike i reporterske provenijencije. Na kraju rada se daju sugestije za struno usavravanje novinara i saradnika. Kljune rei: emisija na slovakom jeziku, izgovor, stil, srbizmi, strane rei. 1. Uvod

318

U slovakoj lingvistici je uobiajena trihotomijska podela funkcionalnih stilova (Mistrik, 1989, str. 401-544): na objektivne, subjektivne i objektivno-subjektivne stilove. Publicistiki stil, u strunoj literaturi poznat i kao urnalistiki, tj. novinarski (u poslednje vreme mas-medijalni stil) spada meu objektivno-subjektivne stilove i ima izuzetno vanu funkciju u ivotu drutva. Danas se on definie kao nain svrsishodnog izbora i tematskog povezivanja onih knjievnih

Jozef Mistrik u delu tylistika (1997) istie da su zajednike osobine naunog i publicistikog stila: pismenost, monologinost, jasnost i pojmovnost. To vai za informativne i analitike anrove. Ali publicistiki stil obuhvata i beletristike anrove u kojima dolazi do izraaja subjektivnost iskaza. Drugim reima, paleta anrova je bogata i raznolika, to se onda odraava u konkretnom novinarskom stvaralatvu. Sem osobina naunog stila, publicistiki stil ima i svoje posebnosti. Na prvom mestu, to je informativnost. Mas-mediji objavljuju veliki broj novih informacija, tematski raznolikih, te je fond rei bogat. Tematska arolikost ovog stila doprinosi njenoj varijabilnosti. Radi to efikasnijeg delovanja na percipijenta, u novinarskim anrovima je prisutna konciznost umenost lapidarnog izraavanja. A izrazita karakteristika publicistikog stila je i njegova aktualizovanost. Po pravilu, odabira se aktuelna tematika u svim delatnostima ljudskog drutva.

jezikih sredstava koja slue blagovremenoj, tanoj i ubedljivoj informaciji javnosti o aktuelnim pitanjima iz razliitih sfera delatnosti.

Poto smo za analizu celokupnog novinarskog izraza dobili samo televizijske emisije u produkciji Slovake redakcije Televizije Vojvodine, posvetiemo vie panje televizijskim izraajnim sredstvima. U stilistikama se ukazuje na injenicu da je televizija najkompleksniji izraajni medij jer kao sredstvo za prenos poruka koristi jezik, sliku i ton. Ovaj kompleks treba da zamislimo kao skup muzikih instrumenata u orkestru, koji, dodue, ne moraju da funkcioniu istovremeno, ali su uvek spremni, u iskazu se smenjuju, ali najee su u televiziji istovremeno prisutna sva tri izraajna sredstva (govor/jezik, slika, ton). Teko je rei ta je na prvom mestu, ali ukoliko uzmemo u obzir da ovek najvie informacija najefikasnije registruje ulom vida, onda bismo mogli vizuelnu komponentu staviti na prvo mesto.

U percepciji televizijske i radio-emisije ovek je manje slobodan nego pri itanju tampe. U televiziji i radiju se propisuje kada i ta ovek moe gledati, odnosno sluati. Televizija zahvaljujui slici moe u veoj meri od radija primeniti scenske elemente. Renik televizijskog iskaza, u poreenju sa radio-emisijama, moe biti zahtevniji i bogatiji, ak ekskluzivniji. Poto televizijski gledalac dobija informaciju pomou slika i rei, ako postoji njihova sadrinska harmonija, moe se pretpostavljati uzajamna ispomo komponenti: ukoliko gledalac nije shvatio re, u pomo priskae slika, i obratno. U pogledu sintakse, najjednostavnija je televizija, ali ne na tetu informativnosti. 319

Kompozicija jezikog sastava je za svaki medij posebna. Tekstovi pisani za novine zbog svog stila nisu pogodni za radio i televiziju. Tekst odreen za itanje ima svoje stilske karakteristike po kojima se razlikuje od tekstova na radiju i televiziji.

Autori Jn Koo i Jozef Mistrk u knjizi lovek na obrazovke (ovek na ekranu) izmeu ostalog istiu (str. 10-11): Svaki televizijski nastup zahteva od komunikatora mobilizaciju intelekta, jer tom prilikom dolazi do kontakata sa drugim ljudima zainteresovanima za komunikaciju, a istovremeno se komunikator obraa auditoriju koji ne vidi, ali mora da ga zamilja. Kada pogleda u objektiv kamere, trebalo bi da stvori efekat kontakta sa gledaocem i da kod njega izazove utisak, odnosno iluziju da taj koji mu govori vidi svoj auditorij. Pri tome su gledaoci za komunikatora neto anonimno. Meutim, gledaoci, s druge strane, poznaju oveka sa ekrana... ne bez razloga psiholozi tvrde da ukoliko televizijski novinar eli da utie na oseanja gledalaca, mora i sam da bude oseajan. U knjizi se dalje ukazuje da je potrebno prirodno ponaanje jer gledaocima smeta izvetaenost. Jednostavno, nekim ljudima sa ekrana gledaoci ne veruju: Gledaoci znaju da oproste greke, ponavljanje teksta, improvizaciju, ak i umerenu indispoziciju, ali ne oprataju pretvaranje, samoljubivost, koketeriju, stavljanje sebe u prvi plan u najrazliitijim vidovima. U knjizi ovek na ekranu nalazimo sadrajne informacije i o drugim profesijama na televiziji: o komentatoru, reporteru i o voditelju. Posebno poglavlje je posveeno gostima emisija, odnosno neprofesionalcima i putu informacija od televizije ka gledaocima. 320

Jo jedan izvor napisan na slovakom jeziku (Koo Mistrk, 1982) ukazuje na efikasnost televizije kao sredstva javne komunikacije. Televizija predstavlja uspeno sredstvo irenja informacija i propagande, naunih saznanja, kulture, umetnosti i zabave, koje utie na socijalno ponaanje irokih slojeva. Kaemo da je TV sinteza publicistike i dramatike, da je njen najvaniji zadatak informativno-saznajna, vaspitno-obrazovna i rekreativna funkcija. U oblasti televizijske komunikacije postepeno su se pojavljivale razne profesije: spikeri, najavljivai programa, spikeri-novinari (u informativnim emisijama), komentatori, reporteri, voditelji i sl. Za sve njih vai da moraju posvetiti posebnu panju izraavanju, ali za gledaoce su bitni i vizuelni utisak, ekstralingvistiki elementi, gestovi i mimika. Dakle, sa aspekta komunikacije, nosilac sadrine je govor, i to u posebnom obliku komunikacije, veoma bliske meuljudskoj.

2. Analiza empirijskog materijala Odabrani materijal za analizu televizijskih emisija na slovakom jeziku nije dovoljan da bi se stekao utisak o radu novinara koji kreiraju program na slovakom jeziku. Sem jedne emisije za mlade, dobili smo osam emisija sa simbolinim nazivom Dhovka (Duica). Dhovka se inae emituje petkom uvee od 2000 do 2100h. Materijal se priprema unapred, te stvaraoci imaju mogunost da ga doteraju, oeljaju i bitno se razlikuje od direktnih emisija iz studija, gde bismo mogli u znatno veoj meri posmatrati kako su svoj zanat ispekli novinari. Najee, drugu polovinu ove emisije ini repriza starijih emisija. Isto tako, nije ponuena nijedna emisija vesti na slovakom jeziku, koja je na programu od ponedeljka do subote od 1800 do 1810h. Ni su botnji termin na slovakom jeziku od 2000 do 2100h, kada se emituje Tde (Nedelja), a u drugoj polovini Spektrum (Spektar), nije stavljen na raspolaganje. Kontaktne emisije i vesti bi pruile dosta materijala na osnovu kojeg bismo stekli sliku o jezikoj kompetenciji novinara-profesionalaca. Fluktuacija novinara u poslednjih 10-15 godina je bila velika, to je praeno oscilacijama u kvalitetu programa. Kada je organizacija programa imala vrste osnove, emitovan je kvalitetan program, sa profesionalne take gledita, takorei besprekoran. Vodilo se rauna o injenici da je televizijska emisija kolektivni posao u kome svaka karika ima tano odreenu funkciju. 2.1.1. Svestrani sportista Scenario za prilog Vestrann portovec Jn Labt napisao je urednik Pavel Hric. Za aktera je odabrao sportsku linost poznatu iroj slovakoj javnosti. Jana Labata karakterie uporan rad. Svakoj delatnosti se posveivao i posveuje ozbiljno, polazei od injenice da je za uspeh u odreenoj oblasti sem talenta potreban predan rad. Portret ovog uspenog naratora upotpunjuju informacije ljudi koji ga dobro poznaju. Izbor informatora je bio dobar i izraavali su se prilino dobro (dodue, skoro svi su zavrili slovaku srednju kolu, neki od njih i fakultet, a dvojica su bili prosvetni radnici). U njihovim informacijama o sportisti Labatu pojavili su se malobrojni dijalektizmi i srbizmi. U prilogu nije bilo mogue pratiti jezik novinara jer nije progovorio ni jednu re. Za svakog informatora postoji potpis koji je korektno napisan. U prilogu je mogue analizirati i pismo mladog maratonca Jana Bene upueno Janu Labatu. Pismo profesionalno ita (u redigovanom obliku) bivi novinar i odgo321 2. 1. Dhovka 02. 11. 2007.

vorni urednik Slovake redakcije TV Novi Sad Jan Struhar, koji je rad u mas-medijima poeo kao spiker u Radio Novom Sadu i kasnije u profesiju spikera uvodio nove ljude. Ima veoma prijatan glas, dobru dikciju, tempo. Emisija se odlikuje emocionalnou, a i poruka je vaspitna: svoj posao morate voleti sve radite sa ljubavlju i istrajno! U amaterizmu nije bilo komercijalnog efekta, ali zato Jan Labat ima lepe uspomene na preeni ivotni put. 2.1.1. Muzika emisija Emisiju objavljenu u drugoj polovini Duice ne moemo analizirati sa jezikog gledita s obzirom na to da je re o muzici (snimak koncerta).

2.2. Dhovka 09. 11. 2007. Autor jednoasovne reportae Dom na druh (Dom na kvadrat) je Anamarija Boldocki. Gledalac ima mogunost da prati istorijat Petrovakog internata. Povod za kulturno-umetniki program bila je 10-godinjica rada novog akog doma i knjiga izdata za ovaj jubilej. Televizijskim gledaocima je ponuen deo programa sa sveanosti, a dokumentarnu vrednost imaju izjave bivih uenika irom Vojvodine koji su pohaali gimnaziju ili uiteljsku kolu u Bakom Petrovcu. Jezik i stil intervjuisanih ljudi je solidan, ali je evidentno da se korektnije izraavaju starije osobe. U nekim sluajevima primeuje se izvesna nemarnost u izraavanju mlaih govornika. Ni u ovoj emisiji nije mogue pratiti rad novinarke jer je ona samo odabrala sagovornike, bez aktivnog govornog uea. 2.3.1. Gore dole U omladinskoj emisiji Hore dolu (Gore dole), autora i voditelja Vladimira Dora, dobijamo za analizu vie jezikog materijala. Pripremljena je po uobiajenom standardu uz potovanje percipijenata. Tempo je ubrzan i podlee mu i autorka. Reenice su srednje duine i razumljive. Vie panje zasluuje tehnika govora koja podrazumeva problematiku disanja i artikulacije. Kada utimo, odnos izmeu udisaja i izdisaja iznosi 2:3, prilikom govora ta je proporcija 1:7, ak 1:12. Ukoliko se 2.3. Dhovka 06. 11. 2007.

322

2.3.1. Duga iznad Kovaice Emisija Dha nad Kovaicou (Duga iznad Kovaice) reprizirana u novembru, snimljena je jo sedamdesetih godina (urednica Ana Njemoga-Kolar, scenario Jan Cicka). Sa zanatskog aspekta, uraena je za tadanje prilike solidno. Gledaocima su predstavljeni najistaknutiji naivni slikari iz Kovaice i njihove slike. Saradnja izmeu kamere i izgovorenih rei bila je izvanredna. Poto je likovni kritiar bio Srbin, tekst je itan na slovakom jeziku. Emisija je davno pripremljena, te nema svrhe analizirati tadanji jezik. Moe se samo konstatovati da je prevod sa srpskog na slovaki jezik bio uzoran. Meutim, novinar nije uestvovao u intervjuima sa sagovornicima. 2.4.1. Lov na baki nain Dva priloga u poluasovnoj emisiji Dhovka nazvani su Poovaka bskym spsobom, (Lov na baki nain). Urednik Samuel jak boravio je sa televizijskom ekipom 28. 10. 2007. u Pivnicama, a 11. 11. 2007. u Seleni. Obuhvaene su sve faze lova. Dijalog je bio prirodan autor je umeo da uspostavi kontakt sa sagovornicima. Sem lovaca, to su bili i neki seljaci koji su obavljali poljske radove, te moemo rei da prilozi odiu ivotom, da su dinamini. Kod urednika smo uoili blagi rota323 2.4. Dhovka 23. 11. 2007.

poveava ekspiratorna faza, govornik ima vie mogunosti za modulaciju svog glasa. Novinari i spikeri moraju da uvebavaju skraivanje faze udisanja i produavanje ekspiratorne faze, a po potrebi ak da menjaju ritam kako bi u konkretnom sluaju bili sposobni da sinhronizuju fizioloke pauze sa logikim. Brz tempo u prilogu ne smeta jer je emisija namenjena mladim ljudima, ali povremeno se stie utisak da je disanje nepravilno. Inae, akceleracija govora je uobiajena pojava kod mlaeg narataja; meutim, poeljno je potovati neki standard u javnoj komunikaciji. Sem muzikih numera, u program su uvrteni i intervjui. Sagovornici Slovaci koriste srbizme. Jedna sagovornica je Srpkinja, kojoj urednica postavlja pitanja na srpskom jeziku i dobija odgovore na srpskom (skoro dva minuta se govori srpski, bez prevoenja). Broj stranih rei se kree u uobiajenom procentu (npr. publikum, navigtor, projekt, organiztor, dontor). Eliptine konstrukcije se koriste funkcionalno. Sintagme nacionlny park, s mlo peaz treba ispraviti na sintagme nrodn park, s malou sumou peaz.

cizam, ali ovu manu potiskuje u drugi plan sposobnost za neposrednu komunikaciju. Snalazi se u svakoj situaciji: kada sagovornik nije razumeo sintagmu mte skvel zbrojovku, koristi sinonimijsku konstrukciju mte pekn puku. Njegove reenice su kratke, saete, razumljive i sadrajne. Fond rei je prilino bogat i nije evidentan uticaj srpskog jezika. Sagovornici su se trudili da se to bolje izraze, ali uticaj dijalekata i srpskih izraza je ponekad nadjaavao njihove tenje. Kada je re o ofu, bilo bi bolje da je novinar dao tekst na itanje spikeru (s obzirom na pomenuti rotacizam).

2.4.2. Godovi Kulturno-umetniki i knjievni program posveen 80-godinjici roenja istaknutog slovakog pisca Jana Labata predstavlja sr emisije Letokruhy (Godovi), iza koje stoji kao urednica Anamarija Boldocki. Autorka je umela da izdvoji i logiki povee delove tog programa tako da gledalac bolje upoznaje stvaralatvo pisca i njega samog. Akteri programa su bili ljudi koji umeju da govore lepo i teno. Prilikom spajanja celina urednica je ponekad govorila neto bre, mestimino malo nerazgovetno, prigueno, ali emisija je ispunila svoj edukativni cilj. Umesto izgovora ruina, francsina evidentirali smo ne knjievni, asimilirani oblik ruina, francina. Inae, kraj snimka nedostaje. 2.5.1. I violina ima duu Emisija Aj husle maj duu (I violina ima duu) zabavnog je karaktera. Urednik Samuel jak nam predstavlja jednog od najstarijih violinista u Seleni Jana Obera i njegovo uee u muzikom stvaralatvu, pre svega udeo u narodnom orkestru. Kao narator, ovaj muziar je bio zanimljiv, ali njegova pria je interesantnija za dijalektologe i sociolingviste. Urednik se angaovao samo u pripremi i kompoziciji emisije. Pratei tekst je ovom prilikom izostao te ne moemo govoriti o jezikoj komunikaciji urednika ni kao pojedinca, ni u okviru dijaloga. 2.5. Dhovka 30. 11. 2007.

2.5.2. Prvi vek Urednica emisije Prv storoie (Prvi vek), reportae sa proslave stogodinjice Slovakog italakog drutva (dana njeg Slovakog kulturno-prosvetnog drutva), realizovane u februaru 2007. godine, Anamarija Boldocki kompoziciono je 324

dobro odradila svoj posao. O istorijatu drutva i njegovoj sadanjosti saznajemo na osnovu kazivanja aktera, sadanjih poslenika na polju kulture u Erdeviku, ali i gostiju iz Slovake. Emisija se moe dobro pratiti i edukativna je osvetljava bitisanje Slovaka u tom sremskom selu. Ponekad nedostaju potpisi govornika, to ne bi smelo da se desi jer je reportaa namenjena celokupnoj slovakoj javnosti, a mnogima ti ljudi nisu poznati. Posle arhivskog materijala O Erdeviku na televiziji urednica konstatuje da se otvara novo poglavlje u dugoj tradiciji kulturnog ivota Erdevika. Iz ponuenog materijala saznajemo da su prigodna sveanost i programi odrani 17. i 27. 01. 2007. godine. Izbor sagovornika informatora bio je dobar i stie se utisak da su se mnogi od njih ve pojavljivali pred televizijskim kamerama, odnosno pred javnou. Novinarka tokom cele emisije izgovara samo jednu reenicu, to nije dovoljno da bismo analizirali njene jeziko-stilske karakteristike. 3. Rezultati analize Na osnovu oskudnog ponuenog materijala moemo rei da novinari potuju u velikoj meri ortoepsku normu savremenog slovakog jezika. Leksika je prilino bogata i prilagoena gledaocima ciljnoj grupi. Reenice su jasne i odgovarajue duine tako da se moe pratiti tok misli. U najavnim i odjavnim picama i potpisima nismo zabeleeli pravopisno- gramatike greke. 4. Zakljuak i preporuke za dobru praksu U okviru pripreme televizijske emisije novinari moraju da dobro isplaniraju svaku etapu rada. Sem praenja strune literature, od velike pomoi je osvedoena praksa vodeih novinara i treba je imitirati. Preporuujemo da se prate i analiziraju sa strune take gledita zapaene emisije na slovakom jeziku realizovane u Slovakoj. Radi sticanja vee jezike kompetencije, dobro bi doli studijski boravci naih novinara u Slovakoj, s jedne strane, i dolasci dobrih novinara iz Slovake na ispomo u Televiziju Vojvodine. I itanje materijala se mora uvebavati (po mogunosti sa jezikim urednikom ili sa novinarem koji je dobro savladao svoj zanat). 325

Koo, Jn Mistrk, Jozef (1982). lovek na obrazovke. Bratislava: Odbor vskumu programov ST a divkov SSR, eskoslovensk televzia v Bratislave. Kr, bel (2005). Pravidl slovenskej vslovnosti. Martin: Matica slovensk. Mistrk, Jozef (1997). tylistika. Bratislava: Slovensk pedagogick nakladatestvo.

5. Literatura:

Mihal Tir Zuzana Tirova LANGUAGE, STYLE AND DICTION IN TV PROGRAMME BROADCASTED IN SLOVAK LANGUAGE ON TV VOJVODINA
Summary

The work analyses language, style and diction in TV programme, broadcasted in Slovak language on TV Vojvodina. The material is not sufficient for detailed analysis since the monitored programmes were either culture programmes or reports. The sugestions for professional devlopment of journalists and associates is given at the end. 326 Key words: programme in Slovak language, diction, style, foreign words, Serbian words.

MONITORING PROGRAMA NAJGLEDANIJIH TELEVIZIJSKIH STANICA U BOSNI I HERCEGOVINI, HRVATSKOJ, CRNOJ GORI I SRBIJI - IZVETAVANJE O REGIONU
327

328

UVODNIK ZA REGIONALNI MONITORING

Deo procesa prevazilaenja konflikta na teritoriji Zapadnog Balkana, koja sutinski pokriva prostor nekadanje SFRJ, svakako je obnavljanje informativne mree. Naime, sva dosadanja istraivanja su jasno ukazala na to da je medijski rat bio prethodnica oruanih sukoba. Shodno tome, uspostavljanje permanentnog meusobnog informisanja i medijska saradnja trebalo bi da ojaaju sve druge veze koje se polako obnavljaju na ovim prostorima. Istraivanja o tome koliko se meusobno informiemo trebalo bi da podstaknu medije da vie i kvalitetnije obavetavaju auditorijum o zbivanjima na teritoriji koja ima istu i/ili slinu kulturnu, istorijsku i jeziku tradiciju, ali i ekonomski interes. Projekat Javni servisi i privatni emiteri u slubi graana je deo tih napora. Cilj ovog projekta regionalne saradnje bio je praenje i unapreenje profesionalnih standarda u izvetavanju javnih servisa i komercijalnih TV stanica Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije o susednim narodima, koji su nekada iveli u zajednikoj dravi. U projektu su uestvovali: Media plan institut u Sarajevu (Bosna i Hercegovina), Internacionalni centar za edukaciju novinara ICEJ (Hrvatska), Institut za medije Crne Gore (Crna Gora) i Novosadska novinarska kola (Srbija). Monitoringom su bile obuhvaene centralne informativno-politike TV emisije (TV dnevnici) javnih servisa i programi vodeih komercijalnih TV stanica u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji tokom etiri nedelje aprila 2007.

329

INTRODUCTION TO REGIONAL MONITORING

Revitalising the informative network is, beyond any doubt, a part of the process of overcoming conflicts in Western Balkan, which also covers former Yugoslavia. All research made it clear that the media war preceded the civil war. Under such circumstances, permanent informing and media collaboration should empower all other relationships that are slowly revitalising in this territory. Research on group informing should encourage the media to provide the auditorium with more high quality information about events on the territory with the same and/or similar cultural, historical and language tradition, but also economic interests. The project Public Service Broadcasters and Commercial broadcasters in the service of the citizens is a part of such encouragement. The aim of this regional cooperation project was monitoring and upgrading of professional standards when reporting about neighbouring countries on PBS and commercial broadcasters in Bosnia and Herzegovina, Croatia, Montenegro and Serbia. Project participants were: Media Plan Institute from Sarajevo (BIH), International Center for the Education of Journalists ICEJ (Croatia), Media Institute (Montenegro) and Novi Sad School of Journalism (Serbia). Project activities included monitoring and analysis of TV Prime Time Domestic News broadcasted on Public Broadcasters and leading Commercial TV stations in Bosnia and Herzegovina, Croatia, Montenegro and Serbia during April 2007.

330

IZVETAJ IZ BOSNE I HERCEGOVINE Davor Marko Media plan institut, Sarajevo 316.774(497.6) 654.191/.197(497.6)

SUSEDI NA BH EKRANIMA Analiza tretmana susednih drava u centralnim informativnim emisijama javne i komercijalne televizije u Bosni i Hercegovini
1. Drutveno-politiki kontekst medijskog sektora u BiH Bosna i Hercegovina je zemlja puna medijskih paradoksa, to je rezultat njenog nakaradnog ureenja. U skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, iji Aneks IV predstavlja dravni ustav, Bosna i Hercegovina je podeljena na dva entiteta: Federaciju Bosne i Hercegovine i Republiku Srpsku, kao i zasebno i specifino ureeno Brko, koje ima status distrikta. I dok je Republika Srpska ureena unitarno, dotle je Federacija BiH podeljena na deset kantona, to strukturu entiteta, ali i drave u celini, ini jo kompleksnijom. U skladu sa Aneksom IV, konstitutivni narodi u BiH su Bonjaci, Srbi i Hrvati, dok Zakon o zatiti pripadnika nacionalnih manjina iz 2003. godine prepoznaje 17 razliitih nacionalnih i etnikih grupa koje ispu njavaju uslove za status nacionalne manjine, a to su Albanci, Crnogorci, esi, Italijani, Jevreji, Maari, Makedonci, Nemci, Poljaci, Romi, Rumuni, Rusi, Rusini, Slovaci, Slovenci, Turci i Ukrajinci. 331

Svojevremeno, BiH je imala najzasieniji medijski prostor u Evropi (drugi na svetu, iza Urugvaja).57 Jo je vidljiv raskorak izmeu broja stanovnika (3,8 miliona) i broja medija, kako tampanih, tako i elektronskih. Prema podacima Regulatorne agencije za komunikacije (RAK), dozvolu za emitiranje ima 40 televizijskih stanica (od toga 15 privatnih), i 142 radio stanice. Sistem javnog servisa ine tri televizije BHT 1, Federalna televizija i Televizija Republike Srpske, kao i tri javna radija BH Radio 1, Radio Federacije BiH (sa dodatnim zabavnim programom, Radio 202)58 i Radio Republike Srpske.59 U Bosni i Hercegovini izlazi devet dnevnih novina sarajevski Dnevni avaz60, Osloboenje, SAN, AS, banjaluke Nezavisne, Glas Srpske i Fokus, mostarski Dnevni list i Tuzlanske novine. Bosna i Hercegovina je jedina zemlja u regionu u kojoj ne postoji romski medij, dok su na nezavidnom nivou i mediji ostalih manjinskih zajednica. BiH karakterie naglaena fragmentacija medijskog trita koja je, takoer, posledica fragmentacije drave i drutva po etnikim crtama. Na primer, mediji koji izlaze u Banja Luci, odnosno u Republici Srpskoj, favorizuju teme koje se tiu delimino (Nezavisne) ili potpuno (Glas Srpske) srpskog konstitutivnog naroda, nudei jednostranu sliku problema o kojima izvetavaju. Ista je sutina izvetavanja mostarskog Dnevnog lista, samo to je nacionalni predznak drugaiji, ovoga puta hrvatski. Takozvane probonjake novine, poput tiranog Dnevnog avaza, nude neto uravnoteeniju i objektivniju sliku situacije u BiH i time se svrstavaju uz rame graanski orijentisanim Osloboenju i SAN-u. Zanimljivost je da i BH izda nja dnevnih listova iz Hrvatske (Veernji list) i Srbije (Euro Blic, Veernje novosti) imaju vei tira nego veina domicilnih dnevnih novina. Ureivaka pozicija nedeljnih listova neto je drugaija, i to se posebno odnosi na Dane i Slobodnu Bosnu, koji nastoje sauvati panbosansko-hercegovaku orijentaciju, otro kritikujui nacionalni koncept vlasti i njegove eskponente partije sa nacionalnim predznakom.61 Terestrijalni i satelitski program omoguava nesmetano gledanje TV programa iz susednih zemalja, to direktno ugroava domae kanale, ukljuujui i znaajan odliv sredstava po osnovu oglaavanja. Inae, status kablovskih operatera/distributera
57 58 59 60 Udovii, Zoran i Duan Babi. Medijska slika Jugoistone Evrope. Media plan institut: Sarajevo, avgust 2006. Radio 202 je program javnog Radija Federacije BiH koji ima zasebnu frekvenciju i za ciljnu grupu ima mlau i urbanu populaciju. Regulatorna agencija za komunikacije (RAK), svi podaci su dostupni na web stranici www.cra.ba i poslednji put su aurirani 27. februara 2007. godine Dnevni avaz su jedine novine koje objavljuju svoj tira i prema tim podacima, on tokom radnih dana iznosi 42.000, dok se petkom novine tampaju u dvostruko veem broju, oko 90.000 primeraka, i tada ovaj tira premauje zbir tiraa svih ostalih dnevnih novina u BiH 61 Udovii, Zoran i Duan Babi. Medijska slika Jugoistone Evrope. Media plan institut: Sarajevo, avgust 2006.

332

nije jasno definisan, posebno u materiji autorskih prava, i tu RAK jo luta. Tek nedavno su izreene kazne TV stanicama iz susedstva zbog krenja autorskih prava, odnosno emitovanja za BiH nelicenciranog inostranog programa.62 Bosna i Hercegovina ima moda i najkonzistentniji zakonski okvir u regionu, kada su mediji u pitanju, a zasluga za savremenu medijsku legislativu pripada iskljuivo meunarodnoj zajednici koja je te zakone inicirala, finansirala, a neke i nametnula. Bosna i Hercegovina je prva u regionu dekriminizovala akte uvrede i klevete, prebacujui ih u graansku parnicu. I pored dobrog zakonskog okvira, sutinski su stvari daleko od idealnog. Zakon o slobodnom pristupu informacijama, mada je na snazi ve estu godinu, pokazuje vrlo slabe efekte, naroito u kontekstu negovanja istraivakog novinarstva. BiH je prva u regionu uvela instituciju poput Saveta za tampu, samoregulativnog tela, iji su efekti, takoer, slabi.63 Javni servis Bosne i Hercegovine karakterie specifina i sloena struktura: ine ga tri javna emitera koji djeluju u skladu sa dvoentitetskom podelom drave. Pored krovnog, odnosno dravnog emitera, Radio-televizije Bosne i Hercegovine (BHRT), deo sistema su i dva entitetska Radio-televizija Federacije BiH i Radio-televizija Republike Srpske. U situaciji etnike i politike podeljenosti, odnosno slabe centralne drave koja jo deli znatan broj vanih funkcija sa entitetskim vlastima, slab je i krovni emiter, BHT, ija je gledanost daleko manja od gledanosti TV FBiH ili komercijalne TV Pink BH. Uz brojne finansijske i kadrovske probleme i este indirektne politike pritiske na ureivaku politiku, krovna BH. televizija hrabro pokuava odrati svoj proklamovani primarni cilj a to je profesionalno, pravovremeno, ujednaeno, politiki korektno izvetavanje o temama od javnog interesa za sve graane Bosne i Hercegovine. Zakon o Javnom RTV sistemu/servisu predstavlja zasebno poglavlje BH. medijske raomonijade. Svojevremno donet uz meunarodno sponzorstvo i pomo konsultantskog tima BBC-j-a, te ocenjen kao model-zakon, koji uvaava sve evropske stan62 Udovii, Zoran i Duan Babi. Medijska slika Jugoistone Evrope. Media plan institut: Sarajevo, avgust 2006. 63 Indikativan je primer sukoba na relaciji Dnevni avaz - Savet za tampu, od pre neku godinu. Iako su dnevne novine u BiH postigle konsenzus i dogovorile da nee izvetavati i pisati o kidnapovanju deteta jedne javne bh. linosti, zbog eventualnih posledica za detetov ivot, Dnevni avaz se ogluio o dogovor i tekst objavio. Savet za tampu je reagovao, kritikujui Dnevni avaz, na ta su ovi uzvratili pretnjom da su dovoljno moni i da mogu, ukoliko ele, formirati svoj, paralelni Savet za tampu.

2. Medijska situacija u Bosni i Hercegovini: elektronski mediji

333

3. Geberalni trendovi u izvetavanju o susedima Ranija istraivanja koja su sprovedena sa slinim ili potpuno istim ciljevima65 pokazuju da se susedstvo, kao objekat medijskog izvetavanja, tretira kao marginalna, ak i nepoeljna, injenica, kao deo loe prolosti prema kojoj se iskazuje negativan odnos, ili najblae ignorancija.66 Utisak je da medijsko tretiranje susednih drava vrlo sporo izlazi iz takozvanog negativnog konfliktnog polja, to je vidno u odabiru tema i njihovoj sadrajnoj orijentaciju. Uzrok tome su jo nereeni poli-

darde o javnom RTV servisu, naprasno je podvrgnut izmenama, uz obrazloenje kako treba poboljati mehanizme naplate RTV takse. Meutim, kad su se amandmani paljivije iitali, bilo je jasno kako su pobude i motivi drugaiji. Namera je bila da se javni RTV servis stavi pod izraeniji politiki uticaj, kroz nain imenovanja lanova upravnih odbora, rukovodnih struktura javnih emitera, podnoenja izvetaja u parlamentu... Indikativno je kako su novim zakonskim predlogom osnaene ingerencije RAK-a. U meuvremenu su oivljeni glasovi za zasebni hrvatski kanal, pa je nedavna ideja o tri detairana produkciona centra (Sarajevo, Mostar, Banja Luka), takoer, odbaena od hrvatskih predstavnika, koji sada insistiraju na zasebnom hrvatskom kanalu, kao minimumu u zatiti njihovog nacionalnog, jezikog i kulturnog identiteta.64 Nakon 1995. godine dolazi do naglog razvoja privatnih radio i televizijskih stanica i ta ekspanzija nastavlja se sve do 1999. godine. Veina ovih stanica koncentrirana je u urbanim sredinama, gde je bio i najvei interes za koritenje frekventnih resursa. Predstavnici meunarodne zajednice pomagali su osnivanje nezavisnih medija, a delimino je to i rezultat ekonomskog rasta koji omoguava njihovu koncentraciju na tritu. Neke od tih komercijalnih stanica rezultat su interesa medijskih i ekonomskih tajkuna iz susjedstva, a dobar primer toga je formiranje TV Pink BH, koja je nastala prvobitnom kupovinom, a kasnije spajanjem pet malih privatnih TV stanica u BiH od strane vlasnika najjae komercijalne televizije u Srbiji. Danas se meu komercijalne stanice sa najveom gledanou u BiH ubrajaju TV Pink BH, OBN, NTV Hayat, ATV Banja Luka, BN Bijeljina.

64 Udovii, Zoran i Duan Babi. Medijska slika Jugoistone Evrope. Media plan institut: Sarajevo, avgust 2006. 65 Istraivanja Media plana iz 2004. i 2006. godine, istraivanje Igmanske inicijative iz 2006. godine 66 Medijsko izvjetavanje o susjednim dravama: Analiza praenja sadraja printanih i elektronskih medija u BiH, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori. Igmanska inicijativa, Sarajevo, 2006. godina.

334

tiki sporovi, demokratski neizgraena drutva, aktuelna suenja za ratne zloine, kao i uporna poricanja istih tih zloina. Utisak je da mediji jo uvek robuju ratnom i poratnom vremenu, u kojem je samostalnost jedne drave proporcionalna ignorisanju ili ak negiranju postojanja susedne.67 Mediji, generalni je zakljuak svih monitoringa, ne koriste jezik mrnje niti u izrazitoj meri koriste manipulativno kadriranje. Meutim, u medijskom izvetavanju, kao i u svakom drugom komunikacionom procesu iji je poetni poiljalac ovek, brojni su naini da se itaoeva panja usmeri u eljenom pravcu, u skladu sa globalnim uverenjima redakcije, drutva i politike oligarhije. Tako je jedan od zakljuaka monitoringa, koji je tokom 2006. godine sproveo Media plan institut, da postoji odreena doza selekcije informacija u izvetajima, da se odreena pitanja potenciraju kroz voenje intervjua, da se naslovi konstruiu tako da ne odraavaju sutinu teksta i da je to esto u skladu sa politikim ambijentom.68 Sporadino preuzimanje agencijskih vesti o vanim i aktuelnim dnevnopolitikim dogaajima, izvetavanje o negativnim, senzacionalnim, pa ak i bizarnim zbivanjima u nekoj od susednih drava, pokrivanja dogaaja koji prevazilaze okvire jedne drave (kao to je bio sluaj sa smrti Ivice Raana u Hrvatskoj), najea su praksa kada govorimo o izvetavanju i pokrivanju dogaaja u susednim dravama. Teme koje dominiraju su najee politike izbori, ratni zloini i Haki tribunal. Monitorinzi su pokazali da je u odnosu na raniji period vie tema koje govore o kulturi ili o ekonomiji. Specifinost Bosne i Hercegovine je u tome to je vie od polovine njenih graana snano okrenuto Hrvatskoj ili Srbiji i to u skladu sa time izvetavaju i mediji kojima su upravo ti graani ciljna grupa. To je i jedan od razloga za kontinuiran i konstantan broj objava u pojedinim medijima o pojedinim narodima.69 Predmet monitoringa i ove analize bili su centralni dnevnici BHT, krovnog BH. emitera, kao i NTV Hayat koja ima najkvalitetniji informativni program meu komercijalnim televizijama. Analizirano je osam centralnih dnevnika BHT, koji se emituju svakodnevno od 19 asova. S druge strane, analizirano je sedam centralnih izdanja Hayatovih Vijesti u 7, koje se
67 Medijsko izvjetavanje o susjednim dravama: Analiza praenja sadraja printanih i elektronskih medija u BiH, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori. Igmanska inicijativa, Sarajevo, 2006. godina. 68 Susjedi o susjedima: Monitoring uticajnih dnevnih listova u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori i Hrvatskoj u periodu od 1. do 21. decembra 2004. godine. Media plan monitoring centar, 1. novembra 2006. godine 69 Tako se dnevni list Glas Srpske, bijeljinska televizija BN i javni servis RTRS obraaju iskljuivo srpskom narodnu, Dnevni list iz Mostara i Hercegovaka televizija Mostar Hrvatima u BiH, dok je Dnevni avaz primarno namenjen Bonjacima.

335

emituju svakog radnog dana i nedeljom od 19 asova, plus jedno izdanje specijalne informativne emisije Centralni dnevnik ili CD, autora Senada Hadifejzovia, koja se emituje subotom, takoe od 19:00, a karakteriu je duina (nekada traje due od sat vremena), slobodni komentari autora i neuobiajena forma (emisija je kolanog tipa - spoj informativnog i autorskog, sa primesama talk show-a).

4. Profesionalni pristup Tehnika osmiljenost i estetski koncept emisija: Centralnu informativnu emisiju javnog servisa, BHT, u odnosu na Hayat, karakterie bolja tehnika osmiljenost, dinamika pri prezentaciji, bolja pokrivenost tema od javnog znaaja i vei broj autentinih priloga. Karakteristika vesti BHTV1 je i to to ih vodi muko-enski prezenterski par (najee su to kombinacije Saa Deli/Almira Huseinovi i Lejla Zvizdi/Damir imi, u jednoj emisiji je umesto Damira imia prezenter bio Edis Deljkovi). Kombinacijom muko-enskih glasova, kao i razliitih kadrova (oba prezentera u kadru, samo jedan prezenter, odnosno prezenterka u kadru), uz vizuelne aplikacije ive slike ili priloga, nadomeuje se suvoparnost koju nosi veina priloga na BHTV1. Vijesti u 7 komercijalne televizije Hayat vodi samo jedan prezenter(ka) to, u kombinaciji sa malim brojem autentinih priloga i velikim brojem vesti koje itaju prezenteri bez ikakvog slikovnog pokrivanja, umanjuje vizuelnu empatiju gledatelja. Hayat-ove vesti je u toku monitorisanog perioda vodilo troje razliitih prezentera Midheta Kurspahi, emsudin Skeji i Tomislav uri, koje karakteriu sigurnost, samouverenost, poznavanje situacije, dobar odnos sa kamerom. No, svi njihovi individualni kvaliteti gube se u iroj koncepciji emisije, kojoj fali dinamika. Specijalno izdanje informativne emisije Centralni dnevnik vodi Senad Hadifejzovi, novinar koji svojim dugogodinjim iskustvom, ali i autorskim opaskama emisiji daje jednu dimenziju neuobiajenu za centralno-informativne emisije. Centralni dnevnik, uz este komercijalne sadraje (prilozi u slubi marketinga i blokovi ekonomsko-propagandnog programa kojima se vesti prekidaju) sadri i dve forme koje direktno ukljuuju gledaoce u sadrajni koncept emisije. Prva forma je Centralno pitanje na koje gledaoci odgovaraju u formi ankete, iji se rezultati na kraju objavljuju. Druga se forma zove Halo centralni, gdje je gledaocima omogueno da ostavljaju svoje audio komentare koji se odmah i emituju. Zanimljivo je da je, u izdanju CD-a od 21. aprila, Centralno pitanje glasilo: Da li treba poveati RTV taksu sa 6 na 11 KM ? (odgovor veine bio je negativan), dok se pitanje za Halo centralni odnosilo na transkripte JNA, koje BiH nije upotrebila u tubi protiv SCG. Ne raunajui specijalno 336

izdanje, Centralni dnevnik, koji ima modernu uvodnu picu koja estetski daleko odskae, i vizuelnim ureenjem studija i specijalnim aplikacijama koje imaju smisao podrke, BHTV vijesti imaju znatno kvalitetnije estetsko reenje za svoje vesti nego informativne emisije NTV Hayat, to uz prezenterski par pojaava dinamiku emisije. Pokrivenost tema: I pored navedene tehnike i strukturne inferiornosti, informativni prilozi komercijalne televizije Hayat znatno iskau iz stroge protokolarne forme koja je dominirajua na javnom servisu. Hayat-ovi prilozi su zanimljiviji, u njima ima vie ivota, poruke su dostupne i zanimljive i najobinijim graanima Bosne i Hercegovine. Nije proao niti jedan dnevnik NTV Hayat, a da u njemu nije zabeleen makar jedan tematski prilog. Top teme koje su obe televizije objavljivale su manje-vie iste. Slobodna je procena da se, u zavisnosti od dana, sadraji centralnih informativnih emisija ovih dveju televizija tematski poklapaju u rasponu od trideset do pedeset procenata, to je vrlo zanimljiv i znaajan podatak. Evo kakvu su sliku o BiH, susedima i o svetu nudile dve monitorisane televizije:

a. Generalna slika o Bosni i Hercegovini: BiH je zemlja nesreenih politikih prilika, estih trajkova, nereenih kriminalnih afera, brojnih graana iji su ivoti unesreeni ratom, optuenih za ratne zloine koje pravda godinama izbegava. Ovo se d zakljuiti na osnovu tema koje su u toku analiziranog perioda bile dominatne, a obe su ih televizije prenosile, svaka na svoj nain. Stoga i ne udi to su se meu udarnim objavama na obe televizije nalazili i konstituisanje Vlade Federacije BiH (nakon sedam mjeseci od izbora), trajkovi lekara i rudara, korupcione afere i zloupotrebe slubenih poloaja, suenja za ratne zloine, ali i jo uvek nerasvetljeni zloini, kao i esta politika neslaganja. b. Generalna slika o susedima: smrt Ivice Raana, pre toga njegova ostavka na elu SDP-a u Hrvatskoj, sukobi policije i vehabija u okolini Novog Pazara, diplomatska nota koju je ministar inostranih poslova Srbije uputio BiH, transkripti vojnog vrha JNA, koji su mogli biti, a nisu, iskoriteni kao dokazi u procesu BiH protiv Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore, presuda korpionima u Beogradu, kao i pregovori i predlozi o buduem statusu Kosova, bili su najvee tematske celine o kojima se izvetavalo tokom analiziranog perioda. c. Generalna slika o dogaajima u svetu: u bloku vesti iz sveta, na obe televizije, dominiraju vesti iz crne hronike. Gotovo redovno objavljuju se vesti i prilozi sa Bliskog istoka, gde se uglavnom saoptava o najnovijim bombakim napadima u Iraku ili Avganistanu, zanimljivi su prilozi o suenju etvorci optuenoj za terorizam u Velikoj Britaniji. 337

Autentinost priloga: informativna emisija javnog servisa prednjai u broju priloga koje su izradili njihovi novinari. Veina priloga protokolarnog je karaktera, povod su im konferencije za tampu ili neki dogaaji koji su se u danu objave nalazili na dnevnom redu. Neretko su suvoparno uraeni, izostavljena je ljudska dimenzija, kao i novinarska kreativnost. Razlog moda lei u tome to je BHT servis za celu zemlju, te se urednitvo boji da eventualni komentari voditelja i novinara ne povrede neki od konstitutivnih naroda. S druge strane, u emisiji vesti komercijalne televizije Hayat mnogo je manje autentinih priloga, vie je praznoga hoda (vest ita prezenter bez ikakvog vizuelnog pokrivanja), a znaajan je broj pozajmljenih i preuzetih priloga od partnerskih televizija ATV iz Banja Luke, RTV Mostar, B92 iz Srbije ili RTL-a iz Hrvatske. Ova injenica nam govori da Hayat nema stalnih saradnika za informativni program u veim gradovima BiH, poput Mostara i Banja Luke, ili regiona, poput Zagreba ili Beograda. I pored injenice da imaju neuopredivo manje priloga koje su uradili novinari njihove medijske kue, prezenteri Hayatovih vesti ne proputaju da u svakoj prilici (kada je to opravdano ili nije) istaknu eksluzivnost vesti koju upravo najavljuju. U tome prednjai Senad Hadifejzovi (CD je dokumente prvi objavio..., CD je ovu priu prvi otvorio..., Sakib Softi nam nije mogao nabaviti dokumente, a mi smo ih nabavili za sat vremena...) u svom Centralnom dnevniku. Neprofesionalna obrada tema: Analiza i monitoring pokazali su, u pojedinim objavama, odsutnost podataka za potpuno razumevanje onoga o emu se informie, to je rezultat jednog uprotenog i superficijalnog izvetavanja medija. esto se to 338

Tu su i teme koje se odnose na prirodne katastrofe i ljudske nesree (cunami u Somaliji, post festum masakra u Virdiniji, ruenje mosta u San Francisku, saobraajna nesrea kamiona u Meksiku), a esti su bili i prilozi o politikim previranjima (nemiri u Turskoj zbog navodne ugroenosti sekularistikog reima, nemiri u Estoniji zbog pomeranja spomenika vojnika Crvene armije, sasluanje Garija Kasparova u Rusiji zbog delovanja u opoziciji, suspenzija predsednika Rumunije, kampanja i izbori za predsednika Francuske, rasputanje parlamenta Ukrajine, izbori u Istonom Timoru, predsedniki izbori u Nigeriji), neto je manje bilo protokolarnih vijesti (sastanci EU u Briselu, susreti predstavnika SAD i Severne Koreje). Kvantitativno, NTV Hayat objavljuje u proseku vie vesti iz sveta, uglavnom u drugom delu emisije. Ono to je zajedniko za obe televizije jeste da ni jedna, u toku analiziranog perioda, nije imala neku autentinu priu ili prilog iz sveta, ve su sve bile preuzete, odnosno prenete.

deava iz jednog previda da gledaoci nuno moraju unapred znati o emu novinari izvetavaju ili ta ele da porue. U velikom broju sluajeva informacije su bazirane samo na jednom izvoru. Struktura vesti: centralne informativne emisije BHT i NTV Hayat imaju identinu strukturu. Uz obaveznu najavu, emisije su podeljene na dva dela, koji su odvojeni meunajavama. Prvi blok karakterie objava top vesti, koje su uglavnom domae, esto regionalne, dok su retko u pitanju vesti iz sveta. Uglavnom su to vesti iz domena aktuelne domae politike koje su najee protokolarne. U centralnoj informativnoj emisiji BHT, ne postoji jasno strukturiran blok vesti iz svijeta, iako se ovakve vesti objavljuju ee u drugom nego u prvom bloku vijesti. Sa druge strane, vijesti iz sveta na NTV Hayat uglavnom su smetene u drugi deo emisije i ureene su po prepoznatljivom ablonu otvara ga jedna dua vest koja je svetski (neretko i regionalno) aktuelna i pet do est kraih, blic vesti, u trajanju od 20 do 30 sekundi, koje su pokrivene slikom. Neretko se kao zanimljivost na kraju Hayat-ovog dnevnika stavi pria iz sveta, kao to je bilo u emisiji od 11. aprila, kada je objavljena pria o 94 godine starom plivau iz panije. Za Hayat je specifino da u zavrnom delu emisije prezenter ugosti kolegu iz sportske rubrike. On (uivo iz studija) najavljuje teme iz sporta koje su sadraj naredne emisije, odmah nakon vesti. esto sam prezenter nagovesti kakvo nas vreme oekuje narednog dana, uz nezaobilaznu najavu specijalne emisije vremenske prognoze. 5. Tematski pristup u tretmanu suseda Javni servis BiH je u svojoj centralnoj informativnoj emisiji 22 puta izvetavao o susedima, dok su se u izdanju Vijesti u 7 komercijalne televizije Hayat susedi u prilozima pojavljivali 20 puta. Najzanimljivije su za izvetavanje bile teme od ireg regionalnog znaaja, i takvih je bilo ukupno 18 osam u vestima javnog servisa i 10 u Hayatovom dnevniku (to su uglavnom regionalni susreti, gostovanja politiara iz regiona na svetskim samitima i susreti sa zvaninicima EU ili SAD, smrt Ivice Raana i reakcije iz sveta na ovu tragediju). Meunarodna politika BiH u kontekstu (ne)saradnje i (ne)razumevanja sa svojim susedima bila je tema 12 puta, po est puta na dnevnicima obeju televizija. Ratni zloini su u fokusu bili est puta (tri puta na BHTV-u i tri puta na Hayatu), domai politiki ivot etiri puta (tri puta na BHTV i jednom na Hayatu), i po jednom religija i sigurnost (oba puta na BHTV-u). 339

Hrvatska se u sklopu udarnih vesti BH. javnog servisa pominjala u 15 priloga, od ega se vie od polovine (ak osam) odnosilo na zdravstveno stanje, a potom i smrt Ivice Raana. BHTV Srbiju u svojim vestima pominje 14 puta, od ega etiri puta u kontekstu budueg statusa Kosova. Crna Gora se u okviru monitorisanih vesti javnog servisa nije pominjala niti jednom. S druge strane, komercijalna NTV Hayat, u 14 svojih priloga pominje Srbiju (dva puta je dominantni konteks status Kosova, a dva puta situacija u Sandaku nakon sukoba tamonje policije i pripadnika vehabijskog pokreta), a 11 puta Hrvatsku (bolest i tragina smrt Ivice Raana bili su pominjani u est priloga). Crna Gora se na NTV Hayat pominje samo jednom, i to u okviru specijalne emisije Centralni dnevnik, kada se pominje knjiga Momira Bulatovia Neizgovorena odbrana (21. april). este su novinarske objave u kojima se tematski obuhvataju dve ili vie zemalja iz susedstva. Primer su dileme i nesporazumi oko izgradnje Jadranskog naftovoda (JANAF) u okviru koga se pominju i Srbija i Hrvatska (centralne vesti javnog servisa od 3. aprila), ili reakcije u hrvatskoj javnosti i tamonjim medijima na sporne transkripte vrha JNA, koje pravni tim BiH nije na pravi nain iskoristio u tubi protiv Jugoslavije/Srbije i Crne Gore (Centralni dnevnik, 21. april), a pojedini prilozi svedeni su na puko prenoenje izjava zvaninika meunarodnih organizacija ef Misije OEBS-a govorio o nereenim pitanjima povratnika u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji (Vijesti u 7, NTV Hayat, 2. aprila). Utisak je da se o susedima izvetava kampanjski, da se akcenat stavlja na teme koje su od ireg znaaja za javnost u regionu (Kosovo, transkripti JNA, smrt Raana, suenje i presude korpionima u Beogradu), ili su senzacionalistike (sukob vehabija, smrt speleologa u peini u Ravanici, u Srbiji), ili pak protokolarne (susreti politiara, otvaranje Kulturnog centra BiH u Zagrebu). Izdanja centralnih vesti obeju televizija od 29. aprila otvara udarna vest: Preminuo Ivica Raan, dugogodinji predsednik Socijal-demokratske partije Hrvatske. Redosled i sadraji prva tri priloga o smrti Ivice Raana kao da su odreeni dogo vorom ovih dveju televizija prva objava sadri informaciju da je Ivica Raan preminuo, uz najvanije podatake iz njegove biografije, kao i uz pregled njegovih najveih politikih uspeha i neuspeha, druga objava prenosi reakcije javnosti i politiara iz Hrvatske i regiona, dok su u treoj objavi reakcije BH. politiara na Raanovu smrt. BHTV, kao petu po redu, ima vest o diplomatskoj noti koju je BiH uputio ministar inostranih poslova Srbije Vuk Drakovi, uz reakciju bonjakog lana Predsednitva BiH Harisa Silajdia, koji je notu osudio, i komentar hrvatskog lana Predsednitva BiH eljka Komia da 340

nema komentar i da ne eli polemisati sa osobom koja simpatie Ravnogorski pokret. Istu vest ita i spiker komercijalne televizije, kao etvrtu objavu po redu. I jedna i druga televizija prenose, kao vest iz sveta, oekujuu odluku Martija Ahtisarija i Saveta bezbednosti UN o buduem statusu Kosova. I dok javni servis naglasak stavlja na izjavu Riarda Holbruka, koji je nagovestio da e SAD podrati nezavisnost i pored ruskog veta, dotle se na Hayatu citira pomonik amerikog dravnog sekretara, koji nagovetava usvajanje rezolucije ili postepeno sticanje nezavisnosti. Prilog koji je 3. aprila objavljen u sklopu centralnog dnevnika BHTV govori o situaciji u HDZ-u u Bosni i Hercegovini. Naime, tokom 2006. Godine, HDZ BiH se podelio na dve stranke uz ve postojei HDZ, grupa nezadovoljnih politiara formirala je novi, po njima daleko autentiniji, HDZ 1990. Pred prologodinje izbore, koji su na programu bili u oktobru 2006. godine, ove su se dve stranke estoko borile za glasove biraa koji su iskljuivo hrvatske nacionalnosti, meusobno se optuujui i napominjui da nikakve koalicije ne dolaze u obzir. Ipak, nakon izbora postalo je jasno da e ove dve stranke morati saraivati kako bi hrvatski narod dobio svoje legitimne predstavnike. Tako su se lagano poele pribliavati, ali jo uvek uz odreene nesuglasice i manje sukobe. Nedavna poseta premijera Hrvatske i predsednika tamonjeg HDZ-a, bila je prilika za javni razgovor sa dvojicom predsednika (Dragan ovi za HDZ BiH i Boo Ljubi za HDZ 1990) i pokuaj da se oni pomire. Ovaj prilog, na analitiki nain, pokuava da sagleda budunost saradnje zavaenih opcija i ulogu izvornog, hrvatskog, HDZ-a u tim nastojanjima. O sukobu policije Republike Srbije i pripadnika vehabijskog pokreta, kraj Novoga Pazara, izvetavale su centralne informativne emisije od 20. aprila na obema televizijama. Javni servis BHTV je tim povodom objavio prilog od minut i 40 sekundi, dok je NTV Hayat svoje izdanje vesti otvorio novopazarskim incidentom, i to prilogom od itavih osam minuta! Hayat je sa mesta dogaaja u svoje vesti ukljuio i reporterku televizije B92 Tatjanu Aleksi, a telefonom se obratio i Muamer ef. Zukorli, lider Islamske zajednice u Srbiji. Za razliku od Hayat-a, BHTV nije imao ni reportera na licu mesta, niti je uivo ukljuio nekog od relevantnih aktera tog sukoba. Inae, praenje vehabijskog problema u Novom Pazaru, kao i jo uvek aktuelnih nesuglasica meu muslimanima u Srbiji, za televiziju Hayat je bilo vrlo interesantno tokom ovog perioda. Ve sledeeg dana, u subotu 21. aprila, Senad Hadifejzovi je bezuspeno pokuavao u svoj Centralni dnevik ukljuiti, video linkom, Muamera ef. Zukorlia. Zbog tehnikih problema (za ta je Hadifejzovi kasnije okrivio kolege iz B92), ovaj je pokuaj bio samo delimino uspean. Zanimljivo je da je do tehnikog problema dolo u trenutku kada je Hadifejzovi pitao 341

Zukorlia: Pokuava li Srbija da destabilizira Sandak?, na ta nikada nije dobio odgovor. Inae, kao to je napomenuto, Hayat je i tokom aprila i sukoba unutar Islamske zajednice Srbije izvetavao o muslimanima u Srbiji, stavljajui se na stranu (iako to nije uvek bilo otvoreno) novopazarskog muftije, Muamera ef. Zukorlia, koji je kasnije na Objediniteljskom saboru izabran za lidera Islamske zajednice u Srbiji.70 Vei deo ovog izdanja Centralnog dnevnika (od 21. aprila), autor i voditelj je posvetio raskrinkavanju velike manipulacije sa transkriptima vojnog vrha JNA i dogovora sa Karlom Del Ponte da se oni ne koriste u tubi BiH protiv Jugoslavije/SCG. Ovaj sluaj otkriva MO Srbije da sebe sauva u meunarodnim krugovima, kao i NEMO BiH da sebi pribavi oigledne dokaze za tubu..., jedan je od kometara koji se pojavljuju u jednoj od pet objava na temu transkripata. U prvoj objavi je dat iri kontekst i najzanimljiviji izvodi iz transkipata, zatim su prenesene reakcije u Srbiji i Hrvatskoj, kao i pisanja/izvetavanja tamonjih medija (od dnevne tampe do specijalizovanih emisija poput Otvoreno, Kontraplana, Zamke...), da bi se poslednja dva bavila kritikom pravnog tima BiH, od toga da pravni zastupnik Sakib Softi nije bio u stanju sebi pribaviti potpune transkripte (to je CD-u polo za rukom veoma lako), do toga da BiH jo nije prevela tubu, za razliku od pojedinih organizacija u Hrvatskoj, poput Centra za suoavanje sa prolou. Novinari uglavnom imaju neutralan stav, kada je izvetavanje o susednim zemljama u pitanju. Izuzetak je ve pomenuta emisija Centralnog dnevnika u kojoj autor Senad Hadifejzovi ponekad svojim slobodnim komentarima dovodi u pitanje potrebnu novinarsku profesionalnost i objektivnost. No, i u sluaju CD-a moemo govoriti o opravdanom negativnom stavu novinara i nekoj vrsti angamana radi reenja otkrivenog problema. Dominiraju teme koje su najee negativnog sadraja (smrt Raana, sporni transkripti, nereeni ratni zloini i pregrt drugih problema koji zahtevaju angaman i reenje).

70 Udovii, Radenko, Davor Marko, Benjamin Butkovi i Katarina Pani. Mediji i religija: Prezentacija religijskih tema, crkava, vjerskih zajednica i vjerskih autoriteta u BH. medijima. Analitiki centar Medijskih inicijativa i Media plan instituta. Sarajevo, maj 2007.

6. Preporuke za model dobre prakse U situaciji kada izvetavanje o susedima nije propisano/obavezano nikakvim zakonskim okvirima, niti je podlono sankcijama kao takvo, istraivanja ovakvog, ili slinog tipa, imae tu validnost i mogunost da ukau na propuste u izvetavanju o susedima, sa ciljem da se ono unapredi, profesionalizuje, i na kraju, da se ciljnoj publici (u ovom sluaju gledaocima,

342

a svakako i itaocima i sluaocima) omogui pravovremena, ispravna i objektivna informacija, osloboena stereotipnog i selektivnog pristupa. A sve to u funkciji pripreme za ivot u jedinstvenom evropskom prostoru. Kao poseban cilj takvog istraivanja trebalo bi postaviti prevenciju ponavljanja onakvih stereotipa i medijskih manipulacija koji su na snaan, esto i presudan nain, u bliskoj prolosti uticali na krajnje negativnu mobilizaciju javnosti u pravcu potpirivanja mrnje i animoziteta, koji su rezultirali ratom i dugogodinjom izolacijom na ovim prostorima. Sva istraivanja koja smo radili do sada, i koja smo konsultovali, a radile su ih neke druge institucije, pokazale su da takvo medijsko ponaanje jo postoji. Stoga, uzimajui u obzir rezultate prethodnih istraivanja, ali i dominantna zapaanja tokom ovog monitoringa, nekoliko zakljuaka se nuno namee:

* tretirati zemlje iz susedstva van strogo omeenih tematskih celina, koje su tokom monitoringa bile dominantne (ratni zloini, kriminal, bilateralni (ne)sporazumi), * reducirati stereotipnu sliku koju mediji trenutno nude o susednim dravama, * prilikom kreiranja programa i samih priloga, pokuati se osloboditi stega prolosti (mada je to, pogotovo u situaciji nereenih pitanja odgovornosti za ratne zloine, veoma teko), i programski se usmeriti ka zajednikoj budunosti i uzajamnoj saradnji koja je za sve zemlje regiona neizbena, * potrebna je stalna edukacija novinara za praenje dogaanja u susedstvu (oigledno je da novinari, sem povrnog poznavanja situacije, nisu najbolje upoznati sa aktuelnostima u susednim zemljama), * panju premestiti sa negativnih na neutralne, pa ak i pozitivne prie i trendove u nekoj od susednih zemalja (tu su izuzeci objave iz oblasti sporta i kulture, gde uglavnom preteu neutralan i pozitivan sadraj, ali i uklon novi nara), * mediji, pogotovo oni sa atributom javni, vani su, ponekad i kljuni, u definisanju i oblikovanju javnog diskursa, podrazumevajui tu i odnos date zajednice prema susednim dravama, * u skladu sa pravilima novinarske profesije, sadrane u zakonima ali i u profesionalnim kodeksima, zatim konvencijama o promicanju ljudskih prava, ali i zatiti manjinskih zajednica, u skladu sa irim etikim normama, mediji su duni 343

da o dogaanjima u regionu i susedstvu izvetavaju na profesionalan nain, nudei svojoj publici adekvatnu, tanu i pravovremenu informaciju. Literatura:

1. Medijsko izvjetavanje o susjednim dravama: Analiza praenja sadraja printanih i elektronskih medija u BiH, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori. Igmanska inicijativa, Sarajevo, 2006. godina. 2. Susjedi o susjedima: Monitoring uticajnih dnevnih listova u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori i Hrvatskoj u periodu od 17. avgusta do 13. septembra 2006. godine. Visoka kola novinarstva Media plan. Objavljeno 3. februara 2005. godine, dostupno je na http://www.mediaonline.ba/ba/?ID=383 3. Susjedi o susjedima: Monitoring uticajnih dnevnih listova u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori i Hrvatskoj u periodu od 1. do 21. decembra 2004. godine. Media plan monitoring centar. Objavljeno 1. novembra 2006. godine, dostupno je na http://www.mediaonline.ba/ba/?ID=423 4. Udovii, Radenko, Davor Marko, Benjamin Butkovi i Katarina Pani. Mediji i religija: Prezentacija religijskih tema, crkava, vjerskih zajednica i vjerskih autoriteta u bh. medijima. Analitiki centar Medijskih inicijativa i Media plan instituta. Sarajevo, maj 2007. 5. Udovii, Radenko, ur. Indikatori javnog interesa. SEENMP Media plan institut, Sarajevo, jul 2007. godine. 6. Udovii, Radenko, ur. Medijska spoticanja u periodu tranzicije. SEENMP Media plan institut, Sarajevo, 2005. godine. 7. Udovii, Zoran i Duko Babi. Medijska slika Jugoistone Evrope. Media plan institut. Sarajevo, avgust 2006. godine.

344

BOSNIA AND HERZEGOVINA

Summary

Author of the report: mr Davor Marko, Media Plan Institute from Sarajevo
Taking the results of former research into consideration, but also the dominant observations during this monitoring, some conclusions are necessary imposing: * To treat neighbouring countries beyond the strict thematic borders, that were dominant during the monitoring (war crimes, criminal, bilateral (dis)agreements) * To reduce the stereotypic image that media are offering about the neighbouring countries * During creation of the programme and the media outputs, to try liberating from restraints of the past (even though this is very difficult, especially in a situation of unsolved war crimes) and to direct attention towards common future and mutual cooperation which is inevitable for all countries of the region * A permanent education of journalists for reporting events in the neighbourhood is needed (it is obvious, that journalists are not very well informed about the neighbours only basic knowledge is present) * The focus must be redirected from negative to neutral or positive stories and trends in some of the neighbouring countries (exception from this are announcements from sports and culture, where mostly neutral and positive contents are present, but also excluding the journalist) * The media, especially with the attribute public, are important, sometimes key actors in defining and forming the public discourse, under that also the relation of the given community towards the neighbouring countries * In accordance with the rules of journalistic profession, included in the laws but also in conventions about human rights but also about protection of minority communities, in accordance with wider ethical norms, media representatives are obliged to report about events in the region and in the neighbourhood in a professional manner, allowing your auditorium an up-to-date and accurate information 345

IZVJETAJ IZ HRVATSKE Mr Viktorija Car Fakultet politikih znanosti Sveuilita u Zagrebu JAVNA I KOMERCIJALNA TELEVIZIJA U SLUBI GRAANA
1. Drutveno-politiki kontekst medijskog sektora u Hrvatskoj Do 90-ih godina 20. stoljea, kao i u ostalim komunistikim zemljama, mediji su i u Hrvatskoj bili u dravnom ili drutvenom vlasnitvu. Dravno vlasnitvo definirano je kao vlasnitvo nad medijima gdje se drava pojavljuje kao nositelj vlasnitva ili institucija koja tek treba provesti privatizaciju medija71. Ne raunajui neformalne komunikacijske mree, komunikacija se odvijala kroz dva glavna kanala: prvog su inili slubeni masovni mediji, a drugog tzv. alternativni mediji72. Primjer alternativnog medija je omladinski Radio 101 koji je kao urbani zagrebaki radio poeo emitirati 1984. godine. I dok je primarna funkcija slubenih medija bila podrati i promovirati reim, alternativni mediji su kroz humor testirali granice kritiziranja drutva i politikog ureenja. Zbog toga su esto bili ukidani, zabranjivan im je rad, a njihovim novinarima i urednicima se prijetilo oduzimanjem slobode. U Hrvatskoj je najira bila ponuda novina i asopisa, a Televizija Zagreb koja se razvijala unutar decentralizirane paradigme Jugoslavenske radio-televizije (JRT) konkurenciju je dobila tek potkraj 80-ih godina, kada su prve privatne lokalne TV stanice poele emitirati program.
71 Malovi, Stjepan / Vilovi, Gordana (2000) Medijska slika Hrvatske: Struktura i ekonomija medijskog sustava, Media Online, www.mediaonline.ba, str.1; 72 Novosel, Pavao, (1995) The Iron Law of Communication, u: Paletz, David L., i dr. (ur.), Glasnost and After: Media and Change in Central and Eastern Europe, Hampton Press, Inc., Cresskill, New Jersey;

316.774(497.5) 694.197(497.5)

346

Drutveno-politike i ekonomske promjene koje su zadesile Hrvatsku poetkom 90-ih godina prologa stoljea (stjecanje nezavisnosti, rat koji je trajao od 1991. do 1995, transformacija iz jednog drutveno-politikog (socijalistikog, komunistikog, totalitarnog) i ekonomskog sustava (planske ekonomije) u drugi, jasno definiran liberalnom demokracijom, parlamentarizmom i trinom ekonomijom) znaajno su se odrazile i na razvoj medija u Hrvatskoj. Privatno vlasnitvo elektronikih medija (radija i televizije) legalizirano je Zakonom o telekomunikacijama73 1994. godine. Prva koncesija za komercijalnu televiziju na nacionalnoj razini dodijeljena je Novoj TV, koja je poela emitirati 1999. godine. Privatizacijom treeg televizijskog kanala javne Hrvatske radiotelevizije (HRT), u rujnu 2003. godine, Hrvatska televizija (HTV) je dobila i treeg konkurenta RTL Televiziju74. Zbog snanog utjecaja vladajue stranke (HDZ) na nacionalni HRT, transformacija HRT-a iz dravnog u javni servis zapoela je tek s parlamentarnim izborima 2000. na kojima je pobijedila koalicija 6 stranaka lijevog centra. Danas u Hrvatskoj na nacionalnoj razini emitiraju tri televizijske kue: HTV s dva programa - HTV1 i HTV2, Nova TV i RTL, te 20 lokalnih televizija. Uz tri radijska programa HRT-a (HR1, HR2 i HR3) na nacionalnoj razini emitiraju jo tri radijske postaje: Otvoreni radio, Narodni radio i Hrvatski katoliki radio, te 149 lokalnih radijskih postaja75. Dnevnih novina u Hrvatskoj je 15, a ostalih tiskanih izdanja s redovitou izlaenja oko 500. Kao posljedice tranzicijskih promjena, u programu javne televizije paralelno se dogaala depolitizacija programa, ali i njegova komercijalizacija, odnosno popularizacija kojom je HTV elio zadrati gledateljstvo na sada ve vrlo konkurentnom televizijskom tritu. Dok se informativni program poeo odmicati od izravnog utjecaja dnevne politike, u ostalim emisijama sve se vie prostora otvaralo interesima oglaivaa, ponajprije kroz pojednostavljivanje sadraja i izbor emisija (zabavnih ili dramskih) po ukusu najire publike. Sreom, trend popularizacije programa javne televizije ipak se zadrao u granicama koje nisu dozvolile vee opadanje kvalitete programa. HTV je ipak uspjela ostvariti uravnoteenost koja je rezultirala injenicom da je HTV i dalje najgledanija televizija u Hrvatskoj. Prema podacima nezavisne agencije AGB Nielsen, HTV-ov udio u gledanosti nacionalnih TV programa ini oko 50% (34% udjela ima HTV1, a 16% HTV2), RTL ima oko 22%, a Nova TV oko 18% udjela u gledanosti. Najgledanija emisija na HTV-u je Dnevnik sredinja informativna emisija, a njegova gledanost (u
73 NN 53/94; 74 Vlasnik Nove TV je Central European Media Enterprises (CME), a RTL Televizija je u vlasnitvu njemake korporacije RTL Grupa. 75 Podaci Vijea za elektronike medije, www.vem-mediji.hr, stranica posjeena 30.09.2007.

347

analiziranom uzorku od 8 dana u travnju 2007. godine76) kretala se od 16,3% do 21,6% AMR (prosjean broj gledatelja prisutan u svakoj minuti). U istom razdoblju gledanost Dnevnika Nove TV kretala se izmeu 7% i 10% AMR. 2. Analiza uzorkovanih i kodiranih podataka - zastupljenost i nain izvjetavanja o susjednim zemljama (BiH, Crnoj Gori i Srbiji) Uzorak ovog istraivanja bio je vrlo mali analizirano je samo po osam sredinjih informativnih emisija Dnevnik HTV-a i Dnevnik Nove TV. Stoga je rezultate nemogue interpretirati uopene, te na temelju njih zakljuivati o sadraju ovih emisija openito. Mogue ih je interpretirati i komparirati iskljuivo kao rezultate analize ovih osam, metodologijom istraivanja unaprijed odreenih emisija. 2.1. Izvjetavanje o susjednim zemljama (BiH, Crnoj Gori i Srbiji) u Dnevniku Hrvatske televizije Od ukupno osam analiziranih emisija Dnevnika HTV-a, u njih pet emitirana je po jedna vijest o Bosni i Hercegovini (2) ili Srbiji (4). Jedna se odnosila na obe drave, a niti jedna vijest se nije odnosila na Crnu Goru. Rije je o sljedeim vijestima, odnosno tematskim izvjetajima: (1) Srbija, Novi Sad, 03.04.2007, tematski izvjetaj o odluci Gradske skuptine Novog Sada da jedna ulica u gradu dobije ime prema generalu JNA Mladenu Bratiu, a druga prema Veljku Milankoviu. (2) BiH i Srbija, 11.04.2007, tematski izvjetaj o tajnoj pogodbi Carle del Ponte sa Srbijom, o emu pie New York Times. (3) BiH, Sarajevo, 20.04.2007, itana agencijska vijest o izjavi Carle del Ponte sarajevskom Dnevnom avazu. (4) Srbija, Beograd, 21.04.2007, tematski izvjetaj o Vrhovnom sudu Srbije koji je od ukupno est ponitio etiri presude za ratne zloine, ukljuujui i onu za Ovaru.
76 Uzorak je odreen planom projekta Javni servisi i privatni emiteri u slubi graana. Analizirane su sredinje informativne emisije i Dnevnik javne televizije HTV te Dnevnik Nove TV, komercijalne televizije Nova TV od: 2, 3, 11, 12, 20, 21, 26. i 29. travnja 2007.

348

(5) Srbija, Beograd, 26.04.2007, agencijska vijest sa slikom o posjetu izaslanstva 15 drava lanica Vijea sigurnosti Beogradu, a vezano uz status Kosova.

Dakle, rije je o ukupno 4% od sveukupno emitiranih vijesti, dok se ak 34% vijesti odnosilo na neke druge strane zemlje. Najvie je bilo vijesti iz Francuske i SAD-a (po 5), Nizozemske (Haaga, 4), Njemake (3), po dvije iz Australije, Iraka, Irana i Ukrajine, te po jedna iz Alira, Austrije, Estonije, Falklandskih otoka, Italije, Japana, Kazahstana, Makedonije, Nigerije, Rusije, Slovenije, Solomonskih otoka, Sudana, panjolske, Turske i Velike Britanije. S obzirom na to, moemo zakljuiti da je izvjetavanje iz SAD-a, Srbije i Nizozemske (iskljuivo iz Haaga) bilo nadpredstavljeno izvjetavanju iz ostalih susjednih i drugih zemalja. Najzanimljiviji podatak je da se ak etiri (od ukupno pet spomenutih priloga) odnosilo na pitanje ratnih zloina, sve su etiri vijesti bile negativnog sadraja, a u tri je i odnos reportera prema sadraju takoer bio negativan. Prvu je vijest urednik i voditelj najavio kao skandaloznu odluku Gradske skuptine Novog Sada, a u drugoj je vijesti naglaeno kako je otkrie New York Timesa okiralo bosansku javnost. Dvije su vijesti prenesene neutralno. Meutim, na temelju ovih 5 analiziranih vijesti nije mogue donijeti zakljuak da Dnevnik HTV-a 60% vijesti iz BiH ili Srbije tretira negativno, te da je 100% vijesti iz ovih zemalja negativnog sadraja. Ponavljam, moemo govoriti iskljuivo o osam analiziranih emisija.

2.2. Izvjetavanje o susjednim zemljama (BiH, Crnoj Gori i Srbiji) u Dnevniku Nove TV U dnevnicima Nove TV, od ukupno osam analiziranih emisija, u njih pet emitirano je ukupno devet vijesti iz Bosne i Hercegovine ili Srbije. Kao i na HTV-u, i ovdje se jedna vijest istovremeno odnosi i na BiH i na Srbiju, a i Nova TV tijekom ovih osam dana niti jednom nije izvijestila o neemu iz Crne Gore. Rije je o sljedeim vijestima odnosno tematskim izvjetajima: (1) Srbija, 11.04.2007, agencijska vijest sa slikom o tome kako je Srbija u postupku pred Meunarodnim sudom pravde u Haagu zatajila neke od kljunih dokaza svoje uloge u ratu u BiH. (2) BiH, Mostar, 11.04.2007, agencijska vijest sa slikom o dvojici Hrvata koji su osueni zbog ratnog zloina protiv civila i ratnih zarobljenika za vrijeme ratnih sukoba izmeu HVO-a i Armije BiH u logoru Helidrom kod Mostara. 349

(3) BiH, Sarajevo, 11.04.2007, tematski izvjetaj o tome hoe li pjeva Marko Perkovi Thompson imati koncert u Sarajevu. (4) BiH, 12.04.2007, tematski izvjetaj o tome kako su vlasti BiH oduzele oko 400 dravljanstava u okviru istrage o stranim vojnicima koji su se nastanili u BiH tijekom rata, a sumnjii ih se za povezanost s terorizmom. (5) Srbija, 12.04.2007, agencijska vijest sa slikom o reakcijama u Srbiji na izjavu njemakog veleposlanika kako se status Kosova mora to prije rijeiti, inae mogu nastati problemi u Vojvodini i Sandaku. (6) BiH, Sarajevo, 20.04.2007, izvjetaj o smrti 11 beba u proteklih 19 dana u Sarajevskom rodilitu. (7) Srbija, Beograd, 26.04.2007, agencijska vijest sa slikom o misiji Vijea sigurnosti UN-a koja je doputovala u Beograd, a vezano uz status Kosova. (8) Srbija, 26.04.2007, zanimljivost u Srbiji otkriven mineral kriptonit. (9) BiH i Srbija, 29.04.2007, izrazi suuti povodom smrti Ivice Raana.

Od ukupno emitiranih vijesti na Novoj TV u analiziranom razdoblju, 6% ih se odnosilo na BiH ili Srbiju, a 26% na ostale strane zemlje. Najvie je bilo vijesti iz SAD-a (7), po pet iz Nizozemske (Haaga) i Francuske, tri iz Austra lije, po dvije iz Turske, Ukrajine i Solomonskih otoka, te po jedna iz Alira, Austrije, Indije, Iraka, Irana, Italije, Kosova, Maarske, Njemake, Pakistana, Rusije, vedske, Vatikana, te Velike Britanije. Uzimajui u obzir analizirane emisije, mogue je kazati da je izvjetavanje o SAD-u, BiH, te Srbiji bilo nadpredstavljeno izvjetavanju o ostalim zemljama. Za razliku od HTV-a, na Novoj TV samo su se dvije od devet vijesti ticale ratnih zloina, jedna se ticala vanjske politike Hrvatske, tri su tretirale dogaaje u susjednim zemljama, a tri su svrstane pod ostalo jer su obraivale teme iz show businessa koje imaju nacionalno-politike reperkusije (Thompson), crne kronike (umrle bebe u Sarajevskom rodilitu), te vijest o pronaenom kriptonitu, koja je obraena kao zanimljivost (poveznica sa Supermenom). Tri su vijesti neutralnog sadraja, jedna pozitivnog, a pet negativnog. 67% ih je obraeno neutralno, 22% negativno, a 11% pozitivno. 350

3. Zakljuak Ovo se istraivanje oslanja na istraivanje SEENPM-a i Media plan Instituta u Sarajevu Indicator of Public Interest. Uzevi u obzir rezultate dobivene i tom analizom, moglo bi se zakljuiti da postoji razlika pri selekciji vijesti i nainu njihove obrade izmeu vijesti na HTV-u i Novoj TV. Od ukupno analiziranih 14 vijesti ili izvjetaja koji su se odnosili na susjedne BiH ili Srbiju (niti jedna vijest na obe televizije nije se ticala Crne Gore), samo je jedna vijest bila objavljena i u Dnevniku HTV-a i u Dnevniku Nove TV rije je o dolasku misije Vijea sigurnosti UN-a u Beograd, a vezano uz status Kosova. Ostale (4) vijesti u Dnevniku HTV-a odnosile su se iskljuivo na ratne zloine poinjene za vrijeme rata u Hrvatskoj ili u BiH. Na Novoj TV izbor tema je bio raznovrsniji: vanjska politika Hrvatske, unutarnja politika susjednih zemalja, ratni zloini, show business, crna kronika, te zanimljivosti. Ovi rezultati bili bi znaajni ukoliko bi se potvrdili i na veem uzorku. U oba Dnevnika nadpredstavljeno je izvjetavanje iz glavnog grada i ostalih dijelova Hrvatske (HTV 61%, Nova TV 66%), to je i glavni zadatak emisija ovog tipa. U odnosu na izvjetavanje iz ostalih susjednih, odnosno ostalih stranih zemalja, nemogue je zakljuiti da je izvjetavanje iz Crne Gore podpredstavljeno budui da tijekom ovih 8 dana HTV nije niti jednom izvijestila niti, primjerice o Maarskoj, a Nova TV o susjednoj Sloveniji. Na veem uzorku bi bilo zanimljivo vidjeti da li bi se potvrdila nadpredstavljenost Srbije u izvjetavanju HTV-a, odnosno i Srbije i BiH u izvjetavanju Nove TV u poreenju sa ostalim stranim zemljama pojedinano. Iz BiH, odnosno Srbije izvjetavano je uglavnom u formi tematskih izvjetaja (HTV 60%, Nova TV 56%), a ostalo su bile agencijske vijesti. Meutim, kada je u pitanju varijabla izraen stav novinara ili urednika prema temi o kojoj izvjetava, uzevi u obzir rezultate spomenutog ireg istraivanja, potvrdilo se da komercijalna Nova TV ima vei udio neutralno obraenih vijesti. Od pet analiziranih vijesti na HTV-u, sve su bile negativnog sadraja, u tri je bio izraen negativan stav, a u dvije neutralan. Od 9 obraenih vijesti na Novoj TV, pet ih je bilo negativnog, tri neutralnog, a jedna pozitivnog sadraja; est ih je obraeno neutralno, dvije negativno, a jedna pozitivno. Ukoliko bi se i ovi rezultati potvrdili na veem uzorku, mogli bi se izvoditi znaajni zakljuci o ureivakoj politici sredinjih informativnih emisija na javnoj i komercijalnoj televiziji u Hrvatskoj. Ovako mogu biti tek poticaj za jedno budue istraivanje. 351

Uzevi u obzir da je televizija jo uvijek najutjecajniji medij, koji porukama koje alje gledateljstvu slikom, tekstom ili zvukom bitno utjee na stvaranje, uvrivanje ili promjenu drutvenih stavova i vrijednosti, kada je rije o odnosu prema susjednim zemljama, ovaj utjecaj moe imati i ire politike reperkusije. Stoga je preporuka ulagati u znanstvena istraivanja ana lize sadraja televizijskih informativnih emisija, komparirati ih regionalno, a rezultate interpretirati i u kontekstu ireg utjecaja na promjene u drutvu. Izvjetavanje HTV ZAGREB 41.0 34.0 41.0 122.0 1.0 4 622 3 806 2 906 12 280 101

OSTALI DIJELOVI HRVATSKE STRANE ZEMLJE OSTALO UKUPNO

* jedan se prilog odnosi i na BiH i na Srbiju

352

Izvjetavanje Nove TV (Dnevnik Nove TV sredinja informativna emisija

ODNOS PREMA SADRAJU Negativno o negativnom Negativno o pozitivnom Pozitivno o negativnom Pozitivno o pozitivnom 0 0 1 1 UKUPNO 4 0 2 9

Neutralno o negativnom 3 0 0 3

1 2 3

CRNA GORA UKUPNO SRBIJA

BOSNA i H.

Neutralno o pozitivnom

0 0 0 0

Neutralno o neutralnom 1* 3* 3 0

SUSJEDNA ZEMLJA

1 0 1 2

0 0 0 0

0 0 0 0

353

* Jedna se vijest odnosi istovremeno na BiH i na Srbiju

354

355

CROATIA

Author of the report: mr.sc. Viktorija Car, Faculty of Political Science, Zagreb
This research leans on a SEENPM and Media Plan Institute researches Indicator of public interest. Taking the data collected by that analysis into account, a conclusion can be drawn, that there is a difference in selection of news and the way of processing at the Croatian TV and Nova TV. From total of 14 analysed news or reports that were related to B&H and Serbia (there were no news related to Montenegro on these two TV stations), only one news was published in the central news broadcasts on HTV1 and Nova TV the topic was the arrival of a mission from the Security Council of UN to Belgrade, and is connected to the status of Kosovo. The other four (4) news in the central news broadcast of HTV1 were related to war crimes during the wars in Croatia and B&H. On Nova TV, the selection of topics was more diverse: foreign affairs of Croatia, domestic affairs of neighbouring countries, war crimes, show business, crime statistics, amusement. These results would also be relevant also if they were confirmed on a bigger sample. Both central news broadcasts overrepresented reporting from the capital city and other parts of Croatia (HTV 61%, Nova TV 66%), which is the main task of these type of shows. With regard to reporting from other neighbouring or foreign countries, it is impossible to determine that reporting about Montenegro is underrepresented, since during these 8 days, there were no news about for e.g. Hungary, or at Nova TV about neighbouring Slovenia. On a bigger sample, it would be interesting to see if Serbia as a topic for reporting would be more or less frequent compared to all other foreign countries, respectively. Summary

356

From B&H and Serbia, usually news were in a form of thematic report (HTV 60%, Nova TV 56%), the rest were agency news. However, when the issue was the attitude of the journalist or the editor in chief towards the reported topic, taking the results of the above mentioned wider research into consideration, it has been confirmed, that Nova TV has a bigger portion of neutrally processed news. Out of 5 analysed news on the HTV, all had a negative content, three had a strongly expressed negative attitude and two had a neutral attitude. Out of nine processed news on Nova TV, five had negative, three neutral and one positive content: six was processed in a neutral way, two in a negative and one was positive. If these results were confirmed on a bigger sample, conclusions could be drawn about the editorial policy of central informative news on a public and commercial televisions in Croatia. This way, the results can be only a stimulus for a potential research. Taking into consideration, that television is still the most influential media that, through messages that it is sending to the audience, basically influences creating, consolidating or changing the social attitudes and values, and when it comes to relations between neighbouring countries, this influence can also have wider political repercussions. This is why it is recommended to invest into scientific research of content analysis of television informative broadcasts, to compare them regionally, and to interpret the results in a context of a wider influence on social changes.

357

IZVJETAJ IZ CRNE GORE Danijela Seferovi Institut za medije Crne Gore 316.774(497.16) 654.197(497.16)

DRUTVENO-POLITIKI KONTEKST MEDIJSKOG SEKTORA U CRNOJ GORI

Pravni okvir za djelovanje i rad medijske industrije Crna Gora je uspostavila usvajanjem seta medijskih zakona 2002. godine. Novim medijskim zakonima (Zakon o medijima, Zakon o radio-difuziji i Zakon o javnim radio-difuznim servisima) garantovana je nezavisnost medija i zapoeta transformacija dravne Radio Televizije Crne Gore u javni servis. Ipak, nezavisnost urednikih politika od politikog uticaja na crnogorskim televizijama, po miljenju mnogih analitiara, jo nije izvjesna. Nesumnjivi povodi za ovakve ocjene su svakako optube izreene povodom tekih incidenata koji su obiljeili medijski sektor u Crnoj Gori, poput jo nerasvijetljenog ubistva urednika dnevnog lista Dan Duka Jovanovia, iz 2004. godine i napada na direktora dnevnog lista Vijesti eljka Ivanovia, iz septembra ove godine, koje se tiu navodnog sauesnitva dravnih vlasti u ovom dogaaju. Razvoj nezavisnih medijskih kua ohrabren je krajem 90-ih godina zahvaljujui podrci inostranih donatorskih organizacija. Privatne televizije svakako su uspjele da razbiju nekadanji dravni monopol. Sada, na tritu, za prilino mali marke tinki kola bori se sedam televizijskih stanica sa nacionalnom pokrivenou: Televizija Crne Gore, TV IN, NTV Montena, MBC, Elmag, Pink M i Atlas TV.

358

Politika situacija posljednjih godina svakako je sadrinski profilisala televizijske informativne programe, posebno imajui u vidu sticanje dravne nezavisnosti Crne Gore, na referendumu prole godine. Ova istorijska prekretnica, premjestila je medijski fokus sa politike debate, koja je prethodila referendumu, na teme koje se tiu demokratskog i ekonomskog razvoja Crne Gore. U proloj godini, prvoj u kojoj je drava ostvarila budetski suficit, najvie se izvjetavalo upravo o ekonomskim temama, ukljuujui i skandale koji su oteavali poslovanje nekih (pojedinih) velikih javnih preduzea i ugrozili proces privatizacije. Mediji su uglavnom i sami dijelili ekonomske potekoe, izuzev TV Pink M i TV IN, koju je prole godine preuzela slovenaka investiciona grupa, a koje su i u posljednjoj godini dokazale trinu odrivost. Dodatni priliv privatnog kapitala u medijski sektor doao je i otvaranjem Televizije Atlas prole godine. Prema Indeksu odrivosti medija (Media Sustainability Index) za 2006. godinu IREX-a, marketinko trite ija je godinja vrijednost 13,5 miliona dolara, premalo je da bi ovoliki broj medija pokrio operativne trokove i poslovao profitabilno. Prema njihovoj ocjeni, ako se stvari ne promijene, mnoge kue bi mogle propasti. Meutim, i pored skepticizma kad je rije o opstanku velikog broja medija na crnogorskom tritu, ove godine su dodijeljene licence za emitovanje jo dvjema komercijalnim televizijama TV PRO i TV FOX. Problema i dalje ima u transformaciji Javnog servisa TV CG, kako finansijskih tereta, dijelom zbog vika zaposlenih, tako i u upravljakoj strukturi, posebno kada je u pitanju izbor lanova upravljakih tijela. Mediji se finansiraju i iz sredstava radio-difuzne pretplate, meutim, i tu postoje razne nesuglasice kada se radi o raspodjeli novca, posebno po osnovu kvaliteta programa, to nije kao takvo uvrteno na listu kriterijuma za raspodjelu. 1. Uvod i metodologija Za potrebe ove analize praeno je izvjetavanje glavnih informativnih emisija dviju TV stanica: - TV CG1 (Dnevnik 2) - IN (INpuls). 359

Monitoring je sprovela Asocijacija mladih novinara tokom aprila 2007. godine, na uzorku od 7+1 dan gdje je sedam dana unaprijed definisano, a za osmi je odabran 18. april, dan kada su pripadnici Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) sprijeeni da uu u cetinjski Manastir, to je po ocjeni istraivaa bio najaktuelniji dogaaj mjeseca. Dnevnik 2 Glavna informativna emisija TV CG 1 koja se emituje od 19.30 h u trajanju od pola sata, odabrana je zato to je rije o Javnom radiodifuznom servisu koji ima posebne obaveze da izvjetava objektivno i profesionalno. TV CG 1 je jedan od tri programa Javnog servisa RT CG koji je sadrajno orijentisan na informativne programe i domau produkciju, dok druga dva ine TV CG 2, rezervisan za programe vie okrenute sportskim i zabavnim sadrajima, i satelitski program TV CG Satellite.

INpuls Prema posljednjim istraivanjima, IN televizija uiva rastue i trenutno najvee povjerenje graana meu privatnim televizijama. Televizija IN je bila prva privatna TV stanica u Crnoj Gori koja distribuira signal preko optikog kabla, sa pokrivenou na nacionalnom nivou. Poela je da radi 11. februara 2002. godine i ubrzo nakon toga stekla veliki trini udio i postala vodei crnogorski privatni emiter. Poziciju u gledanosti preotela joj je srpska privatna TV stanica Pink, koja je, gotovo preko noi, i uz veliko komeanje meu lokalnim medijskim asocijacijama77, iste godine signalom pokrila 12 crnogorskih optina. Meutim, i pored vee gledanosti, TV Pink M je poetkom prole godine prekinula emitovanje informativnog programa i njegovu lokalnu produkciju. U posmatranom periodu, kontekst izvjetavanja obje televizije obiljeen je aktuelizacijom ekonomskih tema, ija je vanost izala u prvi plan nakon rjeavanja najvanijeg politikog pitanja, sticanja dravne nezavisnosti. Veliki broj tema odnosio se i na spoljnu politiku Crne Gore, posebno u izvjetavanju Javnog servisa, s obzirom na to da su dravne vlasti jo uvijek bile aktivne u lobiranju za sticanje razliitih meunarodnih priznanja i integracija za novoformiranu dravu. Dva glavna dogaaja u posmatranom periodu bila su spor oko Crkvenog vlasnitva izmeu Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Crnogorske
77 TV Pink M je poela da emituje program bez dozvole Republikog sekretarijata za informisanje, to je bila obavezna prema Zakonu o medijima. Udruenje nezavisnih crnogorskih medija (UNEM) je objavilo pismo u kome je navelo da se haos na crnogorskom medijskom tritu nastavlja ulaskom Pink TV, i da je Crna Gora republika u kojoj se zakoni ne potuju.

360

pravoslavne crkve (CPC), koji je podignut na najvii meudravni nivo, kao i incident koji su u javnosti izazvale prijetnje upuene istraivau ljudskih prava Aleksandru Zekoviu.

2. Zastupljenost i nain izvjetavanja o susjedima u sadrajima U protekloj deceniji i poslije burnog raspada zajednike drave SFRJ, tadanji mediji, upregnuti u slubu ratne politike, svakako su odigrali neslavnu ulogu neprofesionalnim izvjetavanjem i besprimjernim govorom mrnje, koristei svoju mo da u javnosti kreiraju sliku o susjedima koja je odgovarala vaeoj politici. Danas se u regionu vodi jedna potpuno drugaija politika politika integracija, ali, kako se ini, medijska podrka je prilino slaba karika u tom lancu. Na poetku tog neslavnog perioda, u Crnoj Gori medijsko trite se sastojalo od jednih dnevnih novina, jednog dravnog radija i veoma uticajne dravne televizije, kao i nekoliko radio stanica u posjedu lokalnih vlasti. Sa razvojem dananjeg pluralizma u medijima i procesom privatizacije, stanje je svakako drugaije. Moe se rei i drastino, ali ta rije ne nosi i neizbjeno pozitivnu konotaciju. Da bismo saznali na koji nain vodei crnogorski mediji danas izvjetavaju o susjedima, u okviru definisanog uzorka emisija, praen je nain izvjetavanja u obje informativne emisije. Monitoring tim je analizirao razliite aspekte izvjetavanja u dvije posmatrane emisije, kao to su: udio izvjetavanja o susjednim dravama (Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska) u odnosu na ostale sadraje kada je rije o geografskom podruju, teme o kojima se izvjetavalo o ove tri zemlje, kao i stav novinara prema temi. 2. 1. Udio izvjetavanja o susjednim dravama Sudei po broju informacija o susjednim zemljama, procenti su znatno povoljniji na Televiziji IN, koja je 17 % plasiranih informacija posvetila ovim trima zemljama, dok im je Javni servis Crne Gore, u okviru predstavljenih sadraja, ustupio tek 9%.

361

Razlika se djelimino moe objasniti generalnim trendom dvije televizije u broju i formi informacija. U toku osam posmatranih dana TV CG je emitovala ukupno 119 informacija, a TV IN ak 155, zahvaljujui tome to Javni servis mnogo vie forsira priloge iz sopstvene produkcije, sa veoma malim procentom agencijskih vijesti, kojima se InPuls u znaajnoj mjeri slui. Na taj nain IN televizija u svom programskom opredjeljenju tei da plasira to iri opseg informacija, dok TV CG u Dnevniku 2 slijedi koncept manjeg broja informacija, ali temeljnije obraenih. 362

Grafikon 1.

3. Bosna i Hercegovina Posmatrajui cifre same po sebi, nivo informacija o susjedima bi mogao djelovati razuman, ali samo dok se ovi procenti ne razloe. Ako izuzmemo informacije koje se odnose na Srbiju, zemlju sa kojom je Crna Gora bila u dravnoj zajednici do prije manje od godinu dana i kojom emo se posebno pozabaviti, brojevi su poraavajui. Broj informacija iz Hrvatske u Dnevniku 2 TV CG je 3, dok Bosna u posmatranom periodu nije ni pomenuta. U Inpulsu je Hrvatska pak pomenuta 4 puta, a da Bosna ipak postoji, publika se podsjetila tek u zalutalom prenosu izjave tadanjeg Visokog predstavnika u BiH varca ilinga, od 21. aprila, koji je bosanskoj vladi poruio da Srebrenica mora biti u vrhu njihovih prioriteta. Tema ratnih zloina je jo jedanput bila veza sa ovom dravom, u informaciji koja je sadrala pridjev bosanski, a koju je plasirao Inpuls 3. aprila, izvjetavajui o svjedoenju Rasima Hanjalia, deportovanog izbjeglog Bonjaka i preivjelog logoraa Foanskog zatvora, pred Osnovnim sudom u Podgorici, po privatnoj tubi za naknadu tete, koju je podnio protiv drave Crne Gore, odnosno MUP-a.

4. Hrvatska Obje TV stanice 29. aprila su poele svoje glavne informativne emisije informacijom o smrti biveg premijera Hrvatske i lidera SDP-a Ivice Raana. Obje televizije temeljno su obradile udarnu priu, ali na razliit nain. Inpuls je emitovao sopstveni prilog o Raanovom profilu i bolesti zbog koje je umro, a zatim i prilog sa reakcijama vodeih hrvatskih zvaninika. Dnevnik 2 je poeo sa nekoliko kraih priloga preuzetih sa hrvatske TV NOVA o tom dogaaju, koji ukljuuju javljanje sa lica mjesta i set reakcija u Hrvatskoj na Raanovu smrt. Obje TV stanice u nastavku ukratko prenose informaciju da je lider SDP Crne Gore Ranko Krivokapi uputio telegram sauea hrvatskom SDP-u. Pri tom, obje televizije su imale neutralan stav o temi, bez primjesa komentara. TV CG je, takoe 11. aprila emitovala prilog o Raanovoj ostavci, u potpunosti preuzet sa TV NOVA. Obje televizije su izvjetavale i o zajednikoj akciji Split crnogorske i hrvatske policije na razbijanju meunarodnog lanca krijumarenja ljudi sa Kosova i iz Albanije, koji je vodio preko Crne Gore, BiH i Hrvatske ka Sloveniji i ostalim zemljama Evropske unije. Mada, prilog se nije odnosio iskljuivo na Hrvatsku, obje televizije su imale pozitivan stav prema ovoj informaciji, s tim to je TV CG informaciju plasirala na 8. mjestu, a TV IN tek na 18. 363

5. Srbija Kako se vidi iz Grafikona 1, Televizija IN je znatno vie izvjetavala o dogaajima u Srbiji nego TV CG, vie nego dvostruko. Informacije koje ine razliku u koliini izvjetaja na dvije televizije, odnose se na deavanja na Kosovu. O kosovskoj krizi TV IN je u toku osam posmatranih dana plasirala 15 informacija, dok je ova tema u Dnevniku 2 pomenuta tek tri puta. Javni servis je pri tome zauzeo veoma distanciran stav, prenosei na ovu temu samo izjave meunarodnih zvaninika: izjavu generalnog sekretara NATO-a Jap de Hop Shefera o rjeenosti te vojne alijanse da ne dozvoli nasilje na Kosovu od 2. aprila, najavu sjednice Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija, od 3. aprila i izjavu pomonika amerikog dravnog sekretara Danijela Rida o statusu Kosova, od 29. aprila. TV IN je zato u formi kratkih agencijskih vijesti, koje ita prezenter, o Kosovskoj krizi izvjetavao svakog od posmatranih dana sa po dvije do tri informacije. Obje televizije su izvjetavale o nekoliko istih dogaaja: obiljeavanju godinjice ubistva novinara i vlasnika lista Nedeljni telegraf Slavka uruvije, pogibiji voe vehabija Ismaila Prentia u obraunu s policijom kod Novog Pazara, s tim to je TV IN i sjutradan imala izvjetaj sa njegove sahrane. Kratku informaciju obje televizije su pruile o udesu u kojem je poginulo etvoro speleologa u blizini uprije, 29. aprila. Razlike su uoljive u sluaju izvjetavanja o sporu oko vlasnitva izmeu Crnogorske i Srpske pravoslavne crkve o kojem su mediji u aprilu opirno izvjetavali. Povod za kulminaciju ove teme u medijima bilo je to to je policija sprijeila pripadnike CPC da uu u cetinjski manastir. Glavna razlika u izvjetavanju dvije informativne emisije 12. aprila ogleda se u odredivanju prioriteta. Toga dana, Inpuls ovoj temi posveuje ak prvih 5 minuta programa, emitujui 5 informacija koje se 364

Televizija IN je ponovo prednjaila u broju informacija i kada je Hrvatska u pitanju, pa je u dva navrata 2. i 12. aprila prenijela agencijsku informaciju o deavanjima na suenju u Hagu dvojici hrvatskih dravljana. Inpuls nije propustio da izvjesti ni o tome da je hrvatski koncern Agrokor odustao od najavljene gradnje distributivnog centra za prodaju svojih proizvoda u Crnoj Gori. TV CG je zato imala prilog u sopstvenoj produkciji sa konferencije o energetici odranoj u Zagrebu 3. aprila, veoma afirmativan za crnogorsku politiku.

tiu spora SPC i CPC oko vlasnitva nad objektima. Pri tom, Televizija IN krajnje jednostrano izvjetava o ovom sporu. Inpuls je poeo navodima iz saoptenja kabineta predsjednika Srbije o razgovoru sa predsjednikom Crne Gore Filipom Vujanoviem o tom problemu u trajanju od 26 sekundi, nakon ega su uslijedili stavovi koji afirmiu CPC, ukljuujui tonski insert akona CPC Sretena Vujovia, navode lana glavnog odbora Socijaldemokratske partije (SDP) Novaka Adia i apel istraivaa krenja ljudskih prava Aleksandra Zekovia predsjedniku Vujanoviu. Pri tom, druga strana u potpunosti je zanemarena Inpuls ne prenosi niti jedan stav SPC. S druge strane, TV CG se tom tematikom bavi tek u 18 minutu Dnevnika, i to prenosei saoptenje iz kabineta predsjednika Srbije u trajanju od 33 sekunde. Pored ove i razlike u izvjetavanju o kosovskoj krizi, dvije televizije su i u sluaju Srbije nastavile specifine trendove u izvjetavanju u sadrajima: crnogorski Javni servis imao je sopstveni prilog sa Sajma turizma, odranog 29. aprila u Beogradu, krajnje afirmativan po Crnu Goru i njena turistika predvianja. Inpuls, shodno prethodnom trendu, prenosi pisa nje New York Timesa o procesima pred Hakim tribunalom. 6. Opti zakljuci Uzimajui u obzir i informacije koje se tek posredno tiu susjednih zemalja, njihov broj, kako smo vidjeli nije veliki, posebno u sluaju Televizije Crne Gore. Od tog ukupnog broja informacija (42), gotovo polovina odnosi se na krizu na Kosovu, etvrtina na tragedije i incidente, manji broj na ratne zloine, a tek 3 na ekonomiju. Teme iz oblasti socijalne i zdravstvene zatite, kulture i umjetnosti, obrazovanja, nauke, ekologije ili sporta, ne dolaze iz susjednih zemalja. Evo kakav je opti kontekst informacija koje se crnogorskoj publici plasiraju iz susjednih zemalja:

365

Premda su informacije prezentovane u gotovo svim sluajevima bez obojenosti od novinara ili prezentera, tj. date sa neutralnim stavom, kontekst same informacije je preovlaujue negativan kod Televizije IN drastino, dok kod TV CG odnos ublauje kako mali broj informacija, tako i politika kue, koja ne proputa da afirmie dravnu politiku u relacijama sa ostatkom svijeta, pa i susjednim zemljama. Indikativan je podatak da je u posmatranom periodu bila samo jedna informacija iz Bosne i Hercegovine, data na privatnoj televiziji. Raunajui i informaciju koja se tek posredno ticala Bosne i temu na koju se ove dvije vijesti odnose, moglo bi se zakljuiti da je jedini kontekst u kojem se Crna Gora i BiH mogu zajedno pomenuti kontekst poinjenih ratnih zloina. Crnogorski Javni servis ipak nije izvjetavao uopte o ratnim zloinima, dok je TV IN to uinila ukupno 4 puta. Kad uzmemo u obzir i da je Televizija Crne Gore tek u tri navrata izvjetavala o deavanjima na Kosovu, i to iskljuivo o meunarodnim stavovima o ovom pitanju, namee se zakljuak da Javni servis Crne Gore podrava dravnu politiku uzdranosti, uskraujui time gledaocima informacije o ovoj temi, koja je u ii interesovanja ak i svjetske javnosti. 366

S druge strane, u sluaju izvjetavanja o smrti biveg hrvatskog premijera Ivice Raana, kompletan izvjetaj preuzet je sa hrvatske televizije NOVA. Da li bi ovaj primjer trebalo posmatrati kao znak rezervisanog odnosa ili moda putokaz ka uvoenju dobre prakse, za takav odgovor je potrebna detaljnija analiza ireg konteksta. Generalno uzevi, obje televizije su izvjetavale korektno o susjednim dravama, tj. nije primjeeno bilo kakvo krenje profesionalnih standarda. S druge strane, veoma mali broj informacija, datih povrno i bez daljeg pojanjavanja pozadine, ne predstavljaju odliku dobrih susjedskih odnosa.

367

MONTENEGRO
Author of the report: Daniela Seferovi, Montenegro Media Institute Summary

368

Taking into consideration also the information that only indirectly concern neighbouring countries, and their number, which is, as we have seen, not too big, especially in case of Television Montenegro (TV CG). Out of total of 42 information, almost half of them is concerning the Kosovo crisis, one quarter tragedies and incidents, a smaller number war crimes and only three pieces concern economy. Topics like welfare, health care, culture, arts, education, science, ecology or sports, dont come from neighbouring countries. Here is what the wider context of information that the Montenegrin audience receives from neighbouring countries is like: Even though the information presented in almost all cases is not coloured by the journalist or the presenter, that is, they are given with a neutral attitude, the context of the information itself is rather negative, on TV IN it is drastically negative and on TV CG the relation is moderated by the small number of information and the policy of the media outlet which doesnt miss the opportunity to affirm the state policy in relations with the rest of the world, and similarly, with neighbouring countries. The fact is indicative, that in the monitored period, there was only one piece of information that came from Bosnia and Herzegovina and it was broadcasted on a private television. If the information that only indirectly concerns Bosnia is counted, and the issue these to pieces of news are about, it could be concluded, that the only context Montenegro and B&H can be mentioned together is the context of committed war crimes. However, the Montenegro Public Service hasnt reported war crimes at all, while TV IN has done that 4 times on total.

When we take into account that TV CG reported only three times about events in Kosovo and exclusively about international attitudes towards this question, the conclusion is imposing, that the Public Service of Montenegro (TV CG) is supporting the state policy of restraint, in this way depriving the audience from the information which is in the focus of world public. On the other hand, in case of reporting about the death of the former Croatian prime minister, Ivica Racan, the complete report is taken over from the Croatian television NOVA. Whether this example should be considered as a sign of a reserved relationship or a road sign towards introducing a model of good practice, for this answer a wider context would be needed to analyse. Generally speaking, both televisions have reported in a correct manner about the neighbouring countries, that is, no violation of professional standards has been detected. On the other hand, a very small amount of information, very shallowly reported, without further explanation of background situation, do not represent a good bilateral relationship of neighbouring countries.

369

IZVETAJ IZ SRBIJE Doc. dr Dubravka Vali Nedeljkovi i Vinja Baanovi Novosadska novinarska kola 316.774(497.11) 654.191/.197(497.11)

1.1. Monitorovani mediji Monitoring, uraen u aprilu 2007. godine za potrebe regionalnog istraivanja medija, koje je obuhvatalo deset zemalja jugoistone Evrope, (u Srbiji ga je realizovala Novosadska novinarska kola), obuhvatio je tri televizije. Osim javne televizije, monitorovane su i komercijalne, koje imaju nacionalnu frekvenciju. Osobenosti radiodifuzije u Srbiji, zakonskih reenja i medijske prakse uticali su na odabir monitorovanih medija. Dakle, pored Republikog javnog servisa Radio Televizije Srbije i komercijalne televizije sa tradicijom emitovanja informativnog programa, koncepcijski razliite od programa javnog servisa Televizije B92, u monitoring je uvrtena i Pokrajinska radiodifuzna ustanova, javni servis, Radio Televizija Vojvodine. Postojanje dva javna servisa predvieno je Zakonom o radiodifuziji iz 2002, ime je nekadanja Radio Televizija Srbije raz dvojena na dva javna servisa, odnosno Televizija Beograd i Televizija Novi Sad su transformisane u republiki i pokrajinski javni servis. 1. Radio Televizija Vojvodine emituje programe i emisije informativnog, obrazovnog i zabavnog sadraja na 7 jezika (srpskom, maarskom, slovakom, rumunskom, rusinskom, romskom, ukrajinskom, a povremeno i na bunjevakom,

1. Uvod

370

1.2. Korpus i metod Monitoring je raen osam dana u toku aprila, svake sedmice po dva dana vezano. Ovakva dinamika odabrana je jer obezbeuje disperzivnost, odnosno, time se spreava zakrivljenje rezultata usled primata koji odreeni dogaaji imaju u nekom vremenskom periodu. Ako se monitoring radi osam vezanih dana, dogaaji koji su tada aktuelni zauzimaju visok procenat u rezultatima. Na svim televizijama praene su centralne informativne emisije. Na Radio Televiziji Srbije (u daljem tekstu RTS) to je Dnevnik 2 od 19:30 asova. Ovo je tradicionalna informativna emisija, koja se kao takva emitovala i u vreme bive SFRJ. Ona neguje vrstu formu, strogu i ne preterano ivu vizuelnu prezentaciju. Na B92 centralne Vesti B92 su u 18:30 asova, mo dernije su i vizuelno dinaminije, ali ne prelaze granicu ka zabavnom programu, kako je to, na primer sluaj sa vestima na Televiziji Pink (koja nije monitorovana, ali takoe ima nacionalnu frekvenciju). Radio Televizija Vojvodine (u daljem tekstu RTV) ima centralnu informativnu emisiju u 17:00 asova koju preuzima i republiki javni servis, kao Dnevnik 1, ali je za monitoring odabrana druga informativna emisija, Vojvoanske vesti od 22:00, jer bolje odraava politiku ove televizije kao pokrajinskog javnog servisa, odnosno regionalne televizije. Dakle, 24 informativne emisije sa tri televizije (640 minuta programa) obuhvaene su kvantitativno-kvalitativnom ana lizom sadraja. Kvantitativna analiza uraena je na osnovu Kodeksa za analizu materijala, koji je unapred pripremljen i korien u svih deset zemalja obuhvaenih projektom regionalnog monitoringa, ime je omoguena uporedivost rezultata. 371

makedonskom i nemakom jeziku). Televizijski program emituje sa na dva kanala, jedan na srpskom jeziku i jedan za programe na jezicima nacionalnih manjina. Delatnost pokrajinskog javnog servisa ureena je i Zakonom o radiodifuziji. 2. Radio Televizija Srbije, tj. republiki javni servis emituje program na dva televizijska i dva radijska kanala, kao i satelitski program, sa visokim procentom sopstvene produkcije. 3. B92 je poela da radoi 1989. kao omladinska, lokalna radio stanica u Beogradu, a kao televizija je poela da emituje program 2000. godine. Od dobijanja nacionalne frekvencije do danas, gledanost ove televizije osetno (ubrzano) raste. Prepoznatljiva je po ureivakoj politici koja neguje istraivako novinarstvo i informativni program.

Materijal je kodiran po sledeim varijablama: tema, anr, lokacija, evaluacija konteksta i orijentacija prema subjektu. Ovde se bavimo izvetavanjem monitorovanih medija o susednim zemljama, odnosno zemljama regiona. Treba imati u vidu da pored kulturne, geopolitike bliskosti i slinosti drutveno istorijskog razvoja, zemlje koje su nekada inile Jugoslaviju dele i istu ratnu prolost (Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina). Pri kodiranju materijala mnogi od priloga su smeteni i kodirani na teritoriji Beograda, odnosno Srbije ili im lokacija nije precizirana. U pogledu teme, u Kodeksu je ponueno nekoliko kategorija, ali nije predviena varijabla koja se odnosi posebno na dogaaje u susednim zemljama. Odnosno, kada analiziramo izvetavanje o susedima, ne moemo se voditi samo kvantitativnim rezultatima kodiranja materijala. Neke teme koje su kodirane kao ratni zloini, ili kao internacionalni poloaj zemlje, ekonomija itd. tiu se susednih zemalja. Dakle, nismo se vodili iskljuivo kodiranim kategorijama, ve i kontekstom priloga, sadrinom i sl.

1.3. Kriterijum za izbor vesti Pitanje lokalnosti vesti, odnosno ovaj kriterijum u pogledu izbora (selekcije) informacija smatra se jednim od merila vesti, kao to utie i na redosled vesti po vanosti, tzv. agenda setting. Iako se ini da se plan vesti svakodnevno menja, principi izbora i prezentacije koji lee u pozadini samih vesti jesu postojani (Mek Kvin, 123:2000). Oni zavise od vie faktora, kao to su: lini izbor novinara, orijentacija medija, ureivaka politika, uvari kapija itd. S druge strane, ove osobenosti pojedinih medija dolaze do izraaja u izboru na osnovu nekih postojanih i teorijski utvrenih kriterijuma o kojima e kasnije biti rei. Lokalnost je samo jedan od njih i na globalnom nivou oblikuje ono to neki teoretiari nazivaju medijskim imperijalizmom, s obzirom na to da meunarodne vesti u 90% sluajeva potiu od etiri velike zapadne agencije. Ipak, to je lokacija blia, vea je verovatnoa da e se neki dogaaj nai u informativnoj emisiji i da e biti vie rangiran po redosledu od nekih lokacija udaljenijih od drave o ijem se mediju radi. Tako e vesti iz blieg okruenja ili regiona biti emitovane posle domaih vesti, a pre meunarodnog bloka, odnosno vesti iz sveta. Pored ovog kriterijuma, nastojaemo da ukaemo kako dogaaji iz regiona postaju vredni medijske panje, tj. na osnovu kojih faktora se nalaze u informativnim emisijama monitorovanih medija na teritoriji Srbije i pokrajine Vojvodine. 372

Pored informacija o domaem politikom ivotu i meunarodne politike zemlje, veoma vano mesto u programu medija u Srbiji zauzimaju vesti iz regiona, odnosno najblieg okruenja. Dogaaji koji se tiu susednih zemalja, a o kojima domai monitorovani mediji izvetavaju, mogu se podeliti u tri grupe:

Najmanje su zastupljene informacije iz tree grupe, a najvie, to je i oekivano, iz druge, i to posebno u vezi sa Crnom Gorom. Iako dele istu tranzicionu sudbinu, nema sloenih novinarskih formi u kojima se neke pojave rasvetljavaju i obogauju primerima iz regiona ili iskustvima drugih zemalja. Dakle, nema komparativnog pristupa. Mediji ne informiu graane u dovoljnoj meri o uslovima ivota suseda, ekonomskim prilikama ili nekim tranzicionim procesima koje su susedi proli, a Srbiji tek predstoje. 2.1. Lokacija Zabeleeno je ukupno 36 priloga koji se na bilo koji nain tiu susednih zemalja. Od toga na RTS 16, B92 16 i na RTV zanemarljiva 4. S obzirom na to da su ovi prilozi, kako je napomenuto, razliito kodirani u mnogim kategorijama, nezahvalno je govoriti o procentima. Ipak, moemo rei da od ukupno monitorovanih priloga u 24 informativne emisije (po 8 za svaku od tri televizije), prilozi u vezi sa zemljama susedima zauzimaju 11, 72%. Ipak, ostali prilozi nisu grupisani po ovim kategorijama, na primer, oni koji se odnose na Kosovo, ili oni koji se odnose na Evropsku uniju, pa je analiza po ovoj varijabli nedovoljno plodonosna. 373 2. Analiza rezultata

- informacije koje se odnose na ratnu prolost (suenja za ratne zloine, suenja pred meunarodnim sudovima i sl.), - dogaaji koji obrauju teme iz okolnih zemalja u kojima uestvuje Srbija ili predstavnici Srbije, odnosno, koji su u nekoj vezi sa Srbijom i - dogaaji koji se bave dogaajima u susednim zemljama koji nisu nikako vezani za Srbiju ili njene graane.

Od ovih 36 priloga, o ratnim zloinima govori 15, odnosno 41,66%. O ekonomskim i drugim odnosima zemalja 8, ili 22,22%. Dogaaji u Rumuniji, Bosni i Hrvatskoj, koji nemaju veze sa Srbijom, prisutni su u 7 priloga, ili 19,46%. Dogaaji koji se bave ostalim odnosima Srbije i susednih zemalja (a da se ne radi o ekonomiji ili ratnoj prolosti) belee se u vezi sa Crnom Gorom, i to u 6 priloga, ili takoe 16,66%. U pogledu zemlje o kojoj je informacija (teritorija, subjekti, tema), najvie priloga odnosi se na Hrvatsku (15), Crnu Goru (10), Bosnu i Hercegovinu (6), Rumuniju (4) i na nekoliko zemalja Srbija, Hrvatska, Rumunija (1 prilog). Naravno, pokazalo se da pri izboru vesti prednjae one koje na neki nain mogu da utiu na graane Srbije, to je u skladu sa etvrtim faktorom Galtunga i Rua postojanje kulturne bliskosti: dogaaji u zemljama slinog kulturno-istorijskog razvoja, jezika, belee se sa posebnom panjom. Posebno se izvetava o dogaajima ukoliko su mogue paralele sa zbivanjima na sopstvenim prostorima. Osim dogaaja koji su se desili u susednim zemljama i koji se tiu prilika koje u njima vladaju, ovde emo se koncentrisati i na one koji se bave subjektima ili grupama iz ovih zemalja i temama koje su zajednike za Srbiju i druge zemlje, to je uglavnom suoavanje sa prolou. Ovo je posebno interesantno zbog pozicije sa koje se o ovim dogaajima izvetava. Podatke emo obraditi sa stanovita teme kojom se bave, odreene susedne zemlje o kojoj je re, ali i sa stanovita razlika u tretiranju ovih dogaaja monitorovanih televizija (RTV, RTS, B92). 2.2. Tema Kao to je navedeno, teme se grubo mogu podeliti u tri grupe. Najmanje je dogaaja koji su se zbili u susednim zemljama, a nisu u vezi sa Srbijom. Takvi su: bolest i smrt Ivice Raana, lidera stranke SDP i biveg premijera Hrvatske. To znai da je linost politiara ona koja je prela informativni prag. Ovo je bila agencijska vest, preuzeta od hrvatskih medija; iz Bosne i Hercegovine propraena je tragedija i afera u vezi sa smru novoroenadi u sarajevskom Klinikom centru, o emu je izvetavao dopisnik RTS-a iz Sarajeva (radi se o ugroenim ivotima i sumnji u dobru lekarsku praksu, to je uzburkalo javnost); zatim smena u vladi Rumunije i politika kriza u ovoj zemlji (opet agencijska vest), koja je detaljno obraena, pa je prilog rasvetlio politike prilike i odnose snaga u Rumuniji.

374

Re je o ukupno est priloga, od kojih se etiri odnose na Ivicu Raana (po dva na RTS-u, B92) i dva priloga iz Rumunije i Bosne, koje je emitovao RTS. Pokrajinski javni servis nije pokrio ni jedan od ovih dogaaja. Dubravka Vali Nedeljkovi (2002) navodi skalu od 10 faktora koje su izdvojili Galtung i Ru, a koji dogaaj ine vrednim medijske panje. Tako je bolest i smrt biveg premijera Hrvatske Ivice Raana vest koja je to postala zahvaljujui tome to je on elitna linost iz politike, ali ne samo Hrvatske nego je bio aktivan i u bivoj Jugoslaviji. Ova vest je u takvu promovisana jo kao informacija o bolesti Raana i molbe SDP-a da se mediji suzdre od informisanja javnosti bez zvaninih potvrda njegovog stanja (naime, neki mediji su objavili da je Raan preminuo pre nego to se to zaista dogodilo). U pogledu dogaaja u Rumuniji, delovalo je vie faktora i on je unekoliko sloeniji. Radi se o smeni u Vladi, ali se prilog bavi i pitanjem politike elite i odnosa Rumunije i EU. To se moe smatrati jedinim primerom izvetavanja na osnovu kulturne bliskosti i paralele sa zbivanjima na sopstvenim prostorima, utoliko to se pokazuje da je pitanje podobnosti politike elite sa stanovita proevropske ili druge orijentacije. Od dogaaja koji se bave odnosima Srbije i neke od susednih zemalja (ili vie njih) medijski informativni prag u domaim medijima preli su: - Potpisivanje ugovora o izgradnji naftovoda, koje se dogodilo u Zagrebu i ukljuuje Srbiju, zemlje regiona, Italiju i Sloveniju. Sadraj je ocenjen kao pozitivan sa neutralnim stavom novinara na sva tri monitorovana medija, pri emu je jedino na RTS-u puten i tonski snimak sa izjavama ministra energetike Srbije Naumova, a i hrvatskog premijera pri potpisivanju ugo vora, dok su ostali mediji preneli nemi snimak sa izjavom srpskog ministra energetike. Republiki javni servis je jedini imao i dopisnicu na licu mesta, u Zagrebu, to ukazuje na znaaj koji ovaj medij pridaje dogaaju, ali time Republiki javni servis na posredan nain eli da istakne da neguje visoke profesionalne standarde i programske kapacitete, to bi trebalo da bude imanentno javnom servisu. - Odnosi Srbije i Crne Gore su tema medija i to sa stanovita regulisanja poloaja Srba, srpskog jezika i Srpske Pravoslavne crkve u toj republici. Takoe, tema su bili i ekonomski odnosi dveju zemalja, ali u manjoj meri (privatizacija Luke Bar i uee Srbije na tenderu (RTS), kao i odnosi naftnih kompanija (ta vest je preuzeta iz on-line magazina o saradnji naftnih kompanija (RTV). 375

Najvie vremena posveeno je raspravi o Ustavu Crne Gore i pitanju jezika koji e se, kao zvanini, nai u tom aktu, ali i krizi u vezi sa preuzimanjem imovine SPC, od strane Crnogorske pravoslavne crkve. Ova tema je propraena kao saoptenje predsednika Tadia o razgovoru sa Vujanoviem, sa autorskim izvetajima iz Crne Gore, sa izjavama zainteresovanih verskih i politikih subjekata iz te republike. Na RTS-u je u nekoliko navrata bilo podvueno da se radi o kanonski nepriznatoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi. Na B92 emitovani su fragmenti skuptinske rasprave o definisanju zvaninog jezika u ustavu Crne Gore. U Republikom javnom servisu jasno je da se radi o sagledavanju dogaaja sa stanovita drave Srbije. Pokrajinski javni servis ove dogaaje nije ocenio kao relevantne za graane Vojvodine.

Teme koje obrauju pitanje zajednike ratne prolosti su pokrivene kroz suenja za ratne zloine, mahom pred domaim sudovima (suenje korpionima, suenje Glavau) ili obeleavanje godinjica stradanja civila. Takoe, u periodu monitoringa u Hrvatskoj su objavljeni tonski zapisi sa sednice na Brionima o planiranju akcije Oluja. Najvie panje medija privukla su tri dogaaja, no postoje razlike u nainu na koji su oni prezentovani. 1) Suenje jedinici korpioni: 3. aprila su iznete zavrne rei u sluaju korpioni, na suenju za ubistvo est muslimanskih civila. B92 i RTS su imale autorske izvetaje sa suenja, u kojima su emitovani (na oba medija) delovi snimka egzekucije, koji su bili vani za podizanje optunice. Na obe televizije date su izjave tuiteljstva i zastupnice porodica ubijenih Natae Kandi. Na RTS-u su emitovane i tonske izjave advokata odbrane, lanova porodica rtava, kao i parafraze iskaza optuenih. Izjave optuenih su na B92 izostavljene. Sadraj je u oba sluaja prikazan kao negativan, dok je na B92 i odnos novinara prema temi takav, a na RTS-u stav je neutralan. Ovo se zakljuuje i na osnovu toga to je novinarka B92 rekla: ...emitovali snimke ovog stravinog zloina.... Na Republikom javnom servisu, izjavama porodica, ovaj zloin je sputen na liniji nivo, a sadri u sebi i elemente senzacionalizma.

376

Vano je napomenuti da je B92 11. aprila emitovao vest o presudi korpionima i izjavu Dejana Anastasijevia, novinara nedeljnika Vreme, u kojoj se istie nezadovoljstvo presudom i posebno se naglaava deo u kojem tuilatvo insistira na tome da se radi o paravojnoj formaciji, koja nije bila u sklopu zvaninih oruanih snaga. Ova televizija je 12. aprila objavila vest o reakciji Fonda za humanitarno pravo na ovu presudu, koja je takoe bila negativna.

Na Republikom javnom servisu nije se govorilo o presudi. Umesto toga, 11. aprila je emitovan prilog koji se bavi presudom Meunarodnog suda pravde u sporu BiH protiv Srbije. Njujork Tajms (New York Times) je objavio lanak o ovom suenju i istakao da Srbija nije dostavila sva relevantna vojna dokumenta. U nameri da se pisanja tog lista rasvetle i objasne kao netana, u Dnevnik se ukljuio lan pravnog tima za odbranu Srbije Saa Obradovi, koji je u intervjuu u trajanju od 200 sekundi, obrazloio zato Srbija nije kriva za genocid, odnosno zato je osloboena pred ovim sudom i da to nema veze sa dokumentacijom (koja je u potpunosti dostavljena), ali da ima veze sa realnim nedostatkom dokaza. Iako neupadljivo, postavlja se pitanje da li je upravo na dan donoenja presude korpionima sluajno emitovan ovaj intervju. Jedino je televizija B92 zatraila izjavu povodom presude od predstavnika vlasti, tadanjeg ministra pravde Stojkovia, koji nije eleo da komentarie odluku suda. 2) Drugi znaajan dogaaj je objavljivanje tonskog zapisa sa Brionske sednice na kojoj je tadanji dravni vrh Hrvatske, sa Franjom Tumanom na elu, planirao akciju Oluja i odnos drave i vojske prema Srbima za vreme i posle tve akcije. Ovo su objavili hrvatski mediji, a izazvalo je polemike u javnosti susedne republike. U toku 222 sekunde koje je RTS posvetio ovoj temi akcenat je stavljen na dogaaje iz tog vremena, emitovanje transkripta dela tonskog zapisa, kao i izjave predstavnika Veritasa. Vie je panje posveeno Srbima - rtvama, odnosno arhivskim snimcima i podacima kojima se javnost podsetila posledica Brionskih odluka. Sadraj i odnos prema sadraju su negativni. to se tie Televizije B92, stradanja civila su u drugom planu, dok je panja posveena reakciji hrvatske javnosti, tanije medija, i u skladu s tim je emitovan insert iz emisije Otvoreno, gde o ovoj temi raspravljaju novinarka Slobodne Dalmacije i sin pokojnog predsednika Hrvatske, Tumana. Takoe, emitovan je tonski snimak izjave predstavnika Veritasa, kao i predstavnika Pravnog foruma, Todorovia. Dakle, B92 je akcenat stavila na reakcije javnosti i eventualne posledice objave snimka, dok se RTS koncentrisala vie na stradanja srpskih civila u vezi sa ovim odlukama hrvatskog dravnog vrha. 3) Trei dogaaj koji je imao odjeka u medijima je parastos za rtve akcije Bljesak u Hrvatskoj, pre 12 godina. B92 je emitovala autorski izvetaj i dala informacije o stradanju civila, kojima je odran pomen, ali bez tonskih izjava, u trajanju od 37 sekundi. S druge strane, RTS je u izvetaju sa parastosa, u trajanju od 100 sekundi, emitovao tonske izjave lanova porodica ubijenih ili nestalih u akciji Bljesak, predstavnika udruenja prognanih i nestalih i Srpskog demokratskog foruma. 377

Zanimljivo je da RTV nije emitovao nita od ovih informacija. Jedino to se nalo u CIPE RTV je vest o zahtevu Hrvatskog tuilatva za izruenje Dragana Vasiljevia (kapetana Dragana) Hrvatskoj (ova informcija nala se i u nacionalnom javnom servisu i B92). Postavlja se pitanje zato je samo ova informacija, pored parastosa rtvama Bljeska, nala mesto u Dnevniku RTV, a druge informacije to nisu, posebno kada se ima u vidu da je Vojvodina, a posebno Novi Sad, bio krajnje odredite izbeglicama u vreme Oluje i Bljeska (s obzirom na to da je Beograd tada za njih bio zatvorena zona). Moe se smatrati da su skromni tehniki i profesionalni kapaciteti RTV uzrok ovakvoj ureivakoj odluci, koja se ipak teko moe opravdati, budui da RTV raspolae dobrom audio-vizuelnom dokumentacijom iz tog vremena. Moemo zakljuiti da se susedne zemlje u domaim medijima pominju najvie u kontekstu ratne prolosti. Meutim, nema izrazitih napora da se ove teme rasvetle sa obe strane, domai mediji se bave aktivnostima sudova, ali bez isticanja miljenja politike elite. U ekonomskom smislu, osim izgradnje panevropskog naftovoda, koji je regionalni projekat, najvie je rei bilo o Crnoj Gori i privrednim vezama naih dveju zemalja. Ono to nedostaje je, kao to je na poetku reeno, komparativni pristup prilikama i uslovima za svakodnevni ivot u regionu, ali je svakodnevni ivot ono to inae izostaje iz informativnog programa.

2.3. RTV, RTS i B92 slinosti i razlike u pokrivanju dogaaja u vezi sa susednim zemljama Empirijska istraivanja ukazuju na to da se mogu izdvojiti tri tipa ponaanja medija kada su u pitanju dogaaji u susednim zemljama. (a) Mediji izvetavaju o nekim dogaajima obavezno, bez obzira na ideoloke, politike i kulturne razlike (D. Vali Nedeljkovi, 2002:47). Ovakva su u monitoringu bila tri dogaaja: potpisivanje ugovora o izgradnji naftovoda, parastos rtvama akcije Bljesak koji je odran u Beogradu i zahtev za izruenje kapetana Dragana hrvatskom tuilatvu. Ovo su informacije koje je Pokrajinski javni servis prepoznao kao vane. Izostavljene su vesti iz Crne Gore i uopte nije najjasnije po kom kriterijumu se na ovoj televiziji odabiru vesti. Evidentno je da su dva od ova tri priloga preuzeta sa Republikog javnog servisa, i to bez dorade, ak u saetijoj formi, dok je vest o izruenju Dragana Vasiljevia agen cijska. 378

Javni servis Vojvodine je najmanje prostora posvetio dogaajima u susednim zemljama. Samo etiri priloga se odnosilo na susedne zemlje, odnosno 249 sekundi. Od oko 8.500 sekundi, koliko ini osam monitorovanih informativnih emisija, koje u proseku traju 17 minuta (bez sporta i vremenske prognoze). Vesti regionalnih televizija izvetavaju o novostima vezanim za odreeno podruje ili kako se nacionalne vesti odraavaju na tu regiju (Mek Kvin, 127:200). Javni servis Vojvodine u nekom smislu jeste televizija odreenog podruja, ali se po selekciji vesti ne uklapa u ovaj model, tj. ne izvetava o dogaajima u regionu ili o nacionalnim dogaajima iz aspekta uticaja na pokrajinu. (b) Drugi tip ponaanja medija su dogaaji o kojima se izvetava, ali im se ne daje odgovarajui medijski tretman. Ovakvih je dogaaja najmanje. To su uglavnom agencijske vesti i primer ovakvog modela su prilozi emitovani na RTV. Istovremeno, to je i vest o Ivici Raanu i o dogaajima u regionu, kojima se kao takvima ne daje primat, ve jedino njihov odnos u vezi sa Srbijom (na primer, dogaaji u Crnoj Gori). (c) Najzanimljivije su razlike koje postoje izmeu RTS-a i ostalih televizija, posebno B92. Postoji izdvojen tip ponaanja medija da postoje dogaaji koji su objavljeni iskljuivo u emisijama jedne radio stanice ili TV kanala, u zavisnosti od njihovog politikog/ kulturnog/ anrovskog predloka (D. Vali Nedeljkovi, 2002:47) Tako su dogaaji iz Crne Gore pokrivani razliitom frekvencijom, sa danima zakanjenja, pa je B92 emitovao prilog o skuptinskoj raspravi u Crnoj Gori dan pre RTS. Republiki javni servis, s druge strane, akcenat nije stavio na dogaaj kao unutranjopolitiki u susednoj republici, ve ga je pokrio izjavama subjekata koji su predstavljali srpsku i crnogorsku stranu. Takoe, RTS je jedini emitovao prilog u vezi sa privatizacijom Luke Bar, i to opet izjavom ministra Vlade Srbije Velimira Ilia, sa stanovita interesa i planova Srbije. Izvetavanje o Crnoj Gori na RTS-u je u formi zastupanja Srbije, kao drave, odnosno RTS se postavlja kao medij drave koji rasvetljava njene interese. Na osnovu monitoringa zakljuuje se da se dogaaji i odnosi sa Crnom Gorom smatraju najvanijim ili najinteresantnijim za graane Srbije. RTS je jedini emitovao prilog o smrti beba u sarajevskom Klinikom centru. Dakle, to su dogaaji u kojima su ugroeni ljudski ivoti i u pitanju je afera koja je pogodila BiH. Razlike u pristupu su oite i u pogledu ratnih zloina, posebno u suenju za zloin korpiona, o emu je bilo rei. 379

Domai monitorovani mediji o susednim zemljama izvetavaju najvie na osnovu veze sa Srbijom ili o tzv. elitnim nacijama, to je u regionu definitivno Crna Gora. Zatim, u vezi sa delatnostima elitnih linosti, kao i kriterijuma koji su uvek prisutni frekvencija medija, informativni prag, nedvosmislenost dogaaja, jednom promovisana vest e nastaviti to da bude i dalje. Takoe, primetne su razlike meu medijima, kao to je navedeno u poslednjem odeljku. RTV ima veoma malo ovih informacija i sve su preuzete, ime nedovoljna angaovanost novinara ovog kanala dolazi do izraaja. S druge strane, RTS prednjai u izvetavanju o dogaajima koji se tiu odnosa Srbije i drugih republika, i to sa stanovita Srbije, dok se B92 vodi informativnim pragom, elitnim nacijama i linostima, a posebno ratnim zloinima, odnosno zajednikom prolou. Faktor kulturne bliskosti nije dovoljno izraen i nedostaje komparativni pristup. Vesti iz susednih zemalja, koje nemaju veze sa Srbijom su zastupljene u mnogo manjoj meri nego meunarodne, tj. vesti iz sveta. Iako se ovo moe objasniti razliitim faktorima, to ukazuje upravo na nepostojanje prepoznatljive politike medija u Srbiji da informiu graane o zbiva njima u regionu, odnosno da ove informacije imaju poseban tretman. 4. Uputstvo za dobru praksu Suoavanje s prolou, tranzicioni procesi i regionalna saradnja vani su za Srbiju i njene graane, a i dogaaji u susednim zemljama koje su matine drave nacionalnim manjinama, vani su za pripadnike manjina koje ive na teritoriji Srbije, a posebno Vojvodine. - RTV nema iskristalisanu politiku selekcije vesti iz regiona i sveta. S obzirom na prirodu regionalnog javnog servisa i pripadnike nacionalnih manjina koji ive u Vojvodini, informisanje o dogaajima iz matinih drava manjina u veoj meri bi bilo primer dobre prakse, kao i informisanje o uticaju dogaaja na Vojvodinu ili odnosima Vojvodine kao regije sa susednim zemljama; - Sloeniji anrovi, autorski novinarski doprinosi rasvetljavanju nekih dogaaja, nedostaju kada su u pitanju zbivanja u susednim zemaljama, tanije uglavnom se ostaje na agencijskim vestima, to nedovoljno rasvetljava prilike u regionu; 380

3. Zakljuak

- U pokrivanju dogaaja vanih za Srbiju i susede nedostaju izjave i miljenja subjekata iz regiona, ne samo predstavnika vlasti ve i civilnog sektora, graana i ostalih zainteresovanih subjekata; - Uslovi za ivot, kao i aktivnosti realizovane u susednim zemljama (na primer, u procesima EU integracija) koje graanima mogu da omogue komparaciju sa Srbijom, svakako bi bili primer dobre prakse; 5. Literatura:

Vali, Nedeljkovi Dubravka, Praktikum novinarstva, Beograd, 2002. Kvin Mek Dejvid, Televizija, Beograd, 2000. Korni Danijel, Etika informisanja, Beograd, 1999.

381

SERBIA

Authors of the report: Dubravka Vali Nedeljkovi, PhD, and Vinja Baanovi, Novi Sad School of Journalism
Summary

382

The domestic monitored media are reporting about neighbouring countries mostly if they are in any way connected to Serbia or the so-called elite nations, which is definitely Montenegro in this region. After that, they are also reporting about actions of elite personalities, and criteria that are always present frequency of media, informative threshold, unambiguous character of events, the fact that piece of news that has been promoted once will stay as such etc There are obvious differences among media, as is to be seen in the last section of this work. RT Vojvodina has very few of these information, and they are all news overtaken from others, which makes the insufficient engagement of the journalist very visible. The RT Serbia, on the other hand is excelling in reporting about events that concern the relations of Serbia and other republics, from Serbias point of view, too. B92, on the other hand, is lead by the informative threshold, the elite nations and personalities and especially by war crimes and common past. The factor of cultural closeness is not expressed enough and a comparative approach is missing. News from other countries that have nothing to do with Serbia are represented to a smaller extent than international ones or world news. Even though this can be explained by different factors, it manifests exactly the lack of a recognizable media policy in Serbia, which has an aim to inform the citizens about the events in the region, that is, for these information to have a special treatment.

RECOMMENDATION FOR A GOOD PRACTICE

Confronting the past, transition processes and regional support are important for Serbia and their citizens, and events in neighbouring countries, which are original homes to minorities living in Serbia, especially Vojvodina, are important to members of these minority communities.

* RT Vojvodina doesnt have a clear policy of selecting news from the region and from abroad. Considering the nature of the regional public service and the members of minorities living in Vojvodina, a greater amount of informing about events from their origin countries would be an example of good practice, or also the reporting about the influence of events on Vojvodina or the relations of Vojvodina as a region and neighbouring countries. * More complex genres, authors journalistic contributions to clearing up some events are missing when it comes to events from neighbouring countries, usually journalists use agency news, which is not enough for clearing up the situation in the region * When it is reported about events important for Serbia and its neighbours, opinions and statements of relevant actors from the region are missing, not only state representatives, but also representatives of civic organisations, citizens and other stakeholders * Life conditions and also activities implemented in neighbouring countries (for e.g. the ones involved in the process of European integration), which could give citizens opportunity to compare with Serbia would be an example of good practice.

383

CIP , 070.43/.46:654.197(497.113) 316.774:654.191/.7(497.113) 659.3/.4:654.191/.7(497.113)

MEDIJI o svakodnevici : monitoring javnog servisa Vojvodine i regionalnih televizija / [urednica Dubravka Vali Nedeljkovi]. Novi Sad : Novosadska novinarska kola, 2008 (Novi Sad : NS press). 384 str. : graf. prikazi, table ; 14 x 20 cm. - (Edicija Medijska sfera ; br. 2) Tira 500. ISBN 978-86-904505-8-9

) - - ) - - - ) -

384

COBISS.SR-ID 231223815