Radio- Martin Šingler, Sindi Viringa

Telegraf je u sestoj deciniji devetnaestog veka sluzio kao glavno sredstvo za prenosenje informacija.
Aleksandar Grejam Bel je u osmoj deceniji devetnestog veka demonstrirao je svoj patent-telefon koji je
prenosio ljudski glas pomocu kabla. Oavj Belov prnlazak je rodio ideju o emitovanju, dakle ideju o
prosirenju prenosenja poruke s dve osobe na vise osoba na vise razlicitih lokacija. Hajnrih Herc se smatra
jednim od prvih pronalazaca koji je obezbedio radio-emitovanje. Njegov prenos su uhvatili ljudi u
radijusu od nekoliko stotina milja sto mu je donelo sasvim pristojnu popularnost da bi mu United Fruit
Company, koja je uhvatile te signale, ponudila ugovor. Pocetkom dvadesetog veka De Forest osniva
kompaniju De Forest Radio Telephone Company koja je vec godinu nakon svog osnivanja 1 emitovala s
Ajfelovog tornja muziku s gramofonske ploce, dok ce samo godinu dana nakon tog poduhvata, prenositi
nastup Enrika Karuza.2 1912. radio, zahvaljujuci potopu Titanika, dobija veliku popularnost i
zainteresovanost medju ljudima i ujedno je dao radiju epitet globalnog medija. Svima je dobro poznata
prica o potonucu Titanika iz filma, ali zapravo, film nije pokazao sta se desavalo miljama daleko od same
tragedije. Naime, jedan mladi sluzbenik u Markoni kompaniji uhvatio je poruku da je parobrod Titanik
udraio u ledeni breg i da tone brzo. Zahvaljuci njegovoj paznji, ubrzo je sira javnost saznala za ovu
nesrecu te je brzo stupljeno u kontakt sa najblizim brodom Olimpikom koji je uzvratio informacijom da
drugi brod vec radi na skupljanju prezivelih. Koliko je ova nesreca bila svima vazna dovoljno govori
naredba koju je doneo predsednik da se sve radio-stanice zagase i da je prioritet dobije mladi
telegrafista koji je proveo narednih nerednih sedamdeset dva sata primajuci vesti o prezivelima i na taj
nacin obavestavao sto javnost, sto rodjake prezivelih. Ovaj telegrafista je Dejvid Sarnof, koji je posle
velike popularnosti, napredovao u firmi i nakon cetiri godine od nesrece je dostigao do komercijalnog
direktora. Ne pominjem ovo tek kao zanimljivost. Dejvid je iste godine kada je postavaljen na čelo
komercijale u jendom svom izvestaju predsedniku kompanije izneo njegovu ideju o buducnosti radija u
kojoj je predvideo da se ce radio komunikacije siriti i da ce jednog dana biti kucni predmet kao sto je
klavir ili gramofon. Kada smo vec u drugoj deceniji dvadesetog veka, vazno ja napomenuti da je ,,zemlja
demokratije“3, shodno filozifiji slobodnog preduzetnistva, donela zakon 1912. kojim je oduzela vladi
ovlascenje da odbija izdavanje dozvole za javno emitovanje. Ali je toj odluci ipak nedostajalo malo
ovlašćenja i posle petnaest godina je donet novi zakon o javnom emitovanju koji je ipak imao ulogu da
regulise tu oblast ali, sa jasnim naglaskom, ne kršenja osnovnih principa slobodnog preduzetništva. S
druge strane (Atlantika), Britanija je sprovodila jaku politiku mesanja i kontrolisanja nad radijom. Neke
od ogranicenja bile su:

 Broj radio-stanica koje su emitovale program bio je

limitiran
 Emitovanje programa je moglo biti iskljucivo u
terminima od 17 do 23 časova. Nedelja je bila izuzezak jer se tada moglo emitovati celog dana
 Pošta je imala jurisdikciju nad davanjem dozvola za
emitovanje
 Oni koji primaju program, konzumenti su imali ubavezu
plaćanja godisnje takse u iznosu 10 šilinga

1
Kompanija je osnovana 1907.
2
Najpoznatiji tenor u to vreme
3
Sjedinjene Americke Drzave
,,Markoni i sarnof na primer, poseduvali su viziju... (da) radio talasi od tehnologije u vojne svrhe mogu
pretvoriti u tehnologiju koja omogucava drustvenu kosrtis i zadovoljstvo.“ 4

Dobra korist koju je ubirao radio a ujedno i velika prednost radija je bila u tome sto je veliki procenat
ljudi pocetkom dvadesetog veka bio nepismen i nisu bili u stanju da interpretiraju informacije koje im je
pruzala štampa, te je radio bio dosta pristupacniji.

Ovo je za neki period posle rata- radio je bio primoran da se bori sa snaznim neprijateljem iz tudje
branše(televizor) ali je, takodje, bio u opasnom rivalstvu i sa svojom branšom gde je glavni neprijatelj bio
piratska radio-stanica5. U vezi s tim, naveo bih jedan sjajan primer koji izvanredno oslikava odnos ova tri
ljuta neprijatelja. Autori knjige Radio(Clio, 2000) predstavljaju televiziju kao jabuku, radio kao narandzu a
piratsku radio-stanicu kao limun, sto ce reci, limun i narandža su iste vrste ali imaju razlicit ukus. Tako da
je radio stanica(primer BBC) pored prvobitnog zestokog neprijatelja-televizije dobio sada protivnika
kome je mogla da parira.

Kada se prica o Džonu Ritu-,,Rit je bio odlucan u tome da BBC ostane javna ustanova; on je komercijalni
radio poredio sa ,,trkama pasa, malim boginjama i kugom““ 6

Ritova ideja je bila da radio ostane javna ustanova i shodno tome je definisao PSB-sluzba za emitovanje
programa radi infrormisanja, obrazovanja i zabave. Iz njegovog rada je proizasla i njegova politika 7 koja u
svojoj osnovi poseduje osam elemenata koje se ticu javnog emitovanja a kojih se i dan danas držimo:

1) Geografska univerzalnost
2) Placanje koje obuhvata sve(svojevrsni ugovor naroda i
onog ko emituje program)
3) Konkurencija programa a ne brojki(,,Javno emitovanje
programa treba da bude tako postavljeno da podstice konkurenciju u stvaranju dobrih emisija, a ne
konkurenciju u brojkama.)
4) Univerzalna privlacnost(Cilj je konstruisati takvo
okruzenje u kome bi popularne emisije bile dobre, a dobre emisije bi bile popularne)
5) Emisija za manjine(posebno obratiti paznju na
manjinsku publiku)
6) Nacionalni identitet i zajednistvo
7) Autonomija(Rad radio-stanica treba da bude apsolutno
nezavistan od uticaja vlade koja je na vlasti, sto ce reci da radio-stanica(oglasivac) treba da bude
posrednik, medijum izmedju interesa vlade i interesa samog oglašivača)
8) Sloboda uređivanja programa(rad na nekoj emisiji ne
treba previse da ogranicava, vec bas naprotiv, treba da podsetice na slobodu i da iz te slobode proizađe
sama ideja koja bi bila najiskrenija)

4
45 str
5
,,osoba ili organizacija koja emituje program bez zvanicnog ovlascenja. Takođe, osoba koja povredjuje autorska ili
druga poslvona prava drugoga; plagijator“-(preuzeto s Australian Concise Oxford Dictionary(1992))
6
50 str
7
Poznatija kao Ritova teorija
Ovo može u neki sami pocetak jer definise vest- ,,Vesti su informaije o značajnim i zanimljivim
događajima.“(The Australian Concise Oxford Dictionary)

,,Mi istoriju vesti možemo pratiti kroz razvoj BBC, ali u ranim dvadesetim
godinama vlada vestima nije pridavala veci znacaj, dok je u toku Drugog svetskog
rata emitovanje vesti predstavljalo propagandnu mašinu.“8
Kad dodjem do onog dela kad imam Drugi sv rat i kako je BBC morao da se mobilise-Pocetkom rata,
BBC je izvrsio rekonstrukciju svog programa, te je umesto normalnog programa dosla emisija vesti s
ratista, a u pauzama izmedju nih se pustala ozbiljna muzika. Medjutim, iako je vlada stavljala u zapećak
radio sa svojim vestima, ipak se radio probio i pre Drugog svetskog rata. 1926. kada je izbio generalni
štrajk, BBC je smatrao, moramo napomenuti da je na celu bio Rit, da bi oni zataskavanjem tako siroke i
svima potrebne vesti bilo gazenje po njegovim, gore pomenutim, nacelima i BBC je odlucio da prenese
izvestaje dobijene od sindikata i strajkača.

OVO MORAM DA UBACIM KADA POCNEM O TELEVIZIJI

Zacetnik projekta osnivanja televizije bio je Džonn Lego Berd jos dvadesetih godina dvadeseetgo veka.
Njegov projekat ce tek zaveti posle Drugog svetskog rata i u to, prvo vreme se televizija smatrala
nastavkom radio-programa(vesti koje su se emitovale na televiziji su bile u stvari vesti s radija samo sto
je na ekranu ,,probni znak“9. Takvo stanje je trajalo sve do 1953. godine, do krunisanja Elizabete 2., do
presudnog i fatalnog udarca koji televizija zadaje radiju. Polovina stanovnistva je u tom trenutku bila kraj
televizijskog prijemnika. To je bio prvi fatalni udarac koji je radio zadobio, a samo dve godine nakog
prvog udarca stiže i drugi udarac-ITV. Komercijalna televizija koja preti da dovede pod znak pitanja
monopol koji je posedovao BBC na emitovanje programa. I pojavom ITV se radiju prepolovila slusanost.
Sada je radio imao problem sa televizijom, ali i sa svojim ravnopravnim konkurentom-Radio Luksemburg
koji je svoj napad na monopol BBC video u zabavnom programu koji je bio sušta suprotnost BBC
,,ozbiljnog“ i ,,visokoucenog“ programa. Ipak je radio izmogao snage i pokazao svoju dovitljivost, u
prvom pokusaju i ne bas toliko efikasno jer su na neki nacin priznali kapitulaciju u borbi sa televizijom i
pristali da budu deo nje(radio esmisije su pocinjale u 06:00 a ne kao ranije u 09:00, programi lakog
karaktera10 su sve vise bili mesavina muzickih i govornih emisija), dok je drugi pokusaj bio itekako bolji i
produktivniji a oznacio ga je pronalazak tranzistorskog radija koji je u kulturu slusanja radija uneo velike
promene. Pre svega tu mislim na veliko osamostaljenje slusaoca koji su do pojave tranzistora
primenjivali slusanje radija u grupi(krug porodice) ali je ovim pronalaskom svako mogao za mali novac da
priusti samo sebi zadovoljstvo slusanja radija i da to nije vezano samo za kucu. Prvi tranzistor je
napravljen 1947/48. godine ali je tek sezdesetih godina pocelo njegovo masovno koriscenje i on se u
pravom smislu reci suprotstavio sa svojim starijim glomaznim radio-aparatom. I na kraju, do sledeceg
napretka radija kao medija, možemo detektovati u pronalasku mogucnosti da automobili poseduju
radio-aparat. Za pocetak, šezdesetih godina je taj postotak automobila koji su posedovali radio-aparat
bio sasvim mali(4), ali tokom sedamdesetih se dosta radilo na tom procesu koji je rezultirao
automatskim opremanjem svakog automobila radio-aparatom osamdesetih godina.
8
Ja se sa ovom konstatacijom ne bih bas složio da se istorija vesti može pratiti samo s razvojem BBC, radio
stanice u nacistickoj nemackoj i Sovjetskom Savezu su itekako emitovanje vesti koristile kao propagandnu
mašinu.-RAZMISLI JOS JEDNOM ZA OVU KONTATACIJU!!!!
9
59 strana
10
62 strana
PIRATERIJA:Prvi vid piraterije možemo pronaći još u tridesetim godinama s pojavom Radio Normandije i
Radio Luksemburga. Glavni adut piratskih radio-stanice(u daljem tekstu-pirat) bile su nekonvencijalne
emisije koje su dobro parilale BBC ciji je program bio krut, a posebno se ovaj adut pokazivao kao uspesan
nedeljom kada je BBC program bio u znaku religioznog sto su pirati veoma dobro koristili. Takodje, kada
smo komparativne analize BBC i pirata, vazno je naglasiti da onaj Rit kodeks(informisanje, obrazovanje i
zabava) apsolutno nije bio vazan piratskim stanicama, te su one imale veliku slobodu za pustanje nekih
emisija sumnjivog kvaliteta. Nakon Drugog svetskog rata je Radio Luksemburg postigao veliku
popularnost svojom emisijom ,,Top 20“ sto ce drasticno poljuljati slusanost BBC pedesetih godina.
Medjutim, nije bio dug vek popularnosti pirata pedesetih godina jer je i njih omela televizija u rastu
popularnosti(isti slucaj kao i sa legalnim radio-stanicama). Borba sa piratima se nije zavrsila pedesetih
godina, vec je, bas naprotiv, glavna borba usmerena na sezdesete godine kada je, opet, slusanost BBC
poljulala britanska piratska stanica Radio Carolina koja je svoj program emitovala sa broda i zanimljivo je
istaći podatak da je samo u prvoj sedmici emitovanja slusanost Caroline bila 7 miliona od potencijalnih
20 miliona, sto ce reci da je toliko sumanut rast postignut da je trećinu publike kupio. BBC je bio izričit u
nameri da ovaj poduhvata Radio Caroline ugasi te se pozivao na sledece razloge:

 Neovlašćeno korišćenje talasnih duzina

 Emitovanje sa broda je predstavljalo potencijalnu
opasnost za ostale brodove
 Neplaćanje autorskih prava koje je svaka legalna radio-
stanica imala obavezu da plati
 Eticko pitanje emitovanja programa i obaranje
standarda

Ono sto predstavlja najveći paradoks u ovoj BBC borbi sa piratima jeste da su najvecu podrsku pirati
dobili od aktuelne vlade jer je to bio nacin da se urusi monopol nezavnisnog BBC. BBC se potrudio da
nadje odgovor i na ovu zaveru te je oformio Radio 1 1967.